www.maturski.

org

UVOD

Psiholoska,pedagoska i socioloka ispitivanja sve cesce skrecu na znacaj osobina linosti i

porodice za ponasanje dece i omladine.U porodicu se sticu prva znanja,vestine i navike.Tu se
formiraju temelji pogleda na svet i osnovnih zivotnih usmerenja.
Bavljanje sportom je danas vec prilicno demokratizovano, t.j. svi ljudi imaju izjednacino
pravo da se bave sportom bez obzira na rasu,ideologiju, i.t.d.Znamo za pozitivan uticaj
bavljenja sportom na formiranjem licnosti.Bavljenjem plivanjem je ssamo jedna nova potvrda
ove cinjenice,sa isticanjem nekih specificnosti ove sportske grane.

Istorija sporta
Jos su starogrcki mislioci ukazivali na funkcionalno jedinstvo pojedinaca-jedintsvo duha i tela
(u zdravom telu zdrav duh).Tokom istorije ova ideja se u zavisnosti od drustvenih specificnosti
menjala,uglavnom gubila svoj prvobitni smisao, npr. u feudalnom drustvu sportska aktivnost se
svela na ocuvanje ratnicke forme u periodima mira(veliki viteski turniri).Tokom srednjeg veka
crkva je dominirala drustvenim zivotom ,te su svatanja koja je ona diktirala zabranjivala i
osudivala sva telesna zadovoljstva u koje se ubrajao i sport.U vreme stvararanja velikih
nacinalnih pokreta u evropi (pocetak XIX. veka) Javljaju se pokusalji da se sport iz kasarni
prenese u drustvo medu mlade,te da oni budu branioci domovine". U narodu su se ljudi
takmicili u sasvim drugim sportskim granama, i to:borba na balvanima,bacanje kamena sa
ramena,trcanju,jahanju,penjanju uy drvo i dr.Tako su se okupljali i zadrzavali pozitivan i
kolektivni duh i jedinstvo.U burzuaskom drustvu sport je postao ogledalo drustvenih
odnosa.Sport postaje sredstvo povezivanja klasnih struktura,politicke emancipacije,zarade.
Sport u demokratskom drustvu se uklapa u humanitarne principe.Sport danas trebe da
doprinese razvijanju mladog coveka.Da bi sport bio jedan od vidova covekove kreativnosti,da
bi kroz njega mogla izrazavati zdrava potreba za takmicenjem,za igrom,za ostvaranjem onog
istinskog,ljudskog,moraju biti resena osnovna egzistancijalna
pitanja:materijalna,moralna,psiholoska.

SPORT KAO DRUSTVENA I LICNA

VREDNOST

Sport je veoma slozena drustvena pojava.Njegovo mesto i uloga u zivotu drustvene zajednice
zavise od stepena materialnog drustvenog razvoja,kao i od karaktera drustvenih
odnosa.Planiranje i razvoj sporta je izraz vrednosti,ideja i drustvenih stavova.Sport je
drustvena ali i autenticna vrednost.
Razlikujemo sledece glavne vrste sportskog angazovanja:

a)RAZVOJNI SPORT
(Uvodenje obaveznog fizickog vaspitanja u nastavi).Cilj je individualno
napredovanje,a ne ukljucivanje u takmicenje.

b)REKREATIVNI SPORT-
Ima za cilj da otkoloni nepovoljne posledice radne delatnosti,uslove zivota,raznih obolenja
ili ostecenja organizma.To je prirodan nastavak fizickog vaspitanja u skoli.
c)STANDARDNI SPORT
Ima za cilj ne samo postizanje i odrzavanje zeljenog nivoa psihofizicke
kompetentnosti,nego i postizanje visokih sporstkih resultata.On je oslonac vrhunskog sporta.

d)VRHUNSKI SPORT
Njegovo je obelezje da pruza dokaze o relativnosti gornje granice psihofickih mogucnosti
ljudske vrste.

Bavljenje sportom je motivisana aktivnost.Individualno sportsko angazovanje uslovljeno je

unutrasnjim motivima koji su efekat razvoja i socializacije licnosti i spoljasnjim podsticajima
okoline.

POSMATRANI ASPEKTI NA CIJE

FORMIRANJE UTICE PLIVANJE

Za plivanje se cesto kaze da je to sport mladih.Ovaj epitet je plivanje dobilo zbog veoma
povoljnog uticaja na organizam mladih,ali i velikog interesa roditelja da im se deca bave
zdravim sportom".
Smatra se,da dete vec u najranioj mladosti treba da uspostavi pozitivan kontakt sa vodom,da
je zavoli ida nauci da savlada nekom od tehnika kracu relaciju.Ciljeve programa treninga
mladih opredeljuje sam uzrast sportista.Oni su sledeci: -pruziti priliku za drustveni i emotivni
razvoj mladih

-pruziti zdrav i svsishodan cilj fizickog razvoja

-pruziti priliku za ucenje sportskog ponasanja i timske saradnje

-pruziti mogucnost sticanja dobrih zdravstvenih navika

-pruziti mogucnost za trenig i takmicenje

-doprinositi razvoju baze plivackog sporta

1. PODIZANJE TELESNE OTPORNOSTI

U podizanju zdravlja i telesne otpornosti velike mogucnosti pruzaju prirodni faktori (voda i
vazduh).Vrlo koristan uticaj plivanja potvrdjuju razna ispitivanja koja dokazuju da boravak u
vodi i plivanje doprinose telesnom razvoju i podizu funkcionalne sposobnosti
srca,pluca,nervnog sistema i metabolizma.Dakle plivanje,kao svstrana telesna aktivnost,cije
vrednosti potvrduju mnoge cinjenice,moralo bi imati stalno mesto u sistemu fizickog
vaspitanja skolske omladine.
2. PEDAGOSKI ASPEKTI

U obradi ovog pitanja treba istaci vrednosti plivanja u vaspitanju svih uzrasnih
generacija.Fizicka kultura je integralni deo kulture,a fizicko vaspitanje je integralni deo
celokupno procesa vaspitanja, i zato ono sa intelektualnim,radnim,moralnim i estetskim sluzi
svestrano vasptianju dece i omladine.osnovne pedagoske vrednosti treba gledati kroz
cilj,zadatke i sadrzalj fizickog vaspitanja.Njih ocrtavaju vaspitni obrazovni i zdrastveno-
higijenski zadaci u sirini i bogatsvu sredstava telesnog vezbanja.Sve te vrednosti odnose se i na
plivanje i plivacki sport ali je ipak potrebno naglasiti neke speciicnosti.U zivotu savremene
omladine,pored fizickog vaspitanja i sport (posebno plivacki) ima odredenu ulogu u njenom
pripremanju za zivot.Telesno vezbanje i sport pomazu harmonicnom telesnom razvoju i
sticanju psiholoskih osobina licnosti.

3. HARMONIAN TELESNI RAZVOJ

Polazeci od pedagoskih aspekata,u plivanju i plivackom sportu je znacajno sagledati

doprinost plivanja harmonicnom telesnom razvoju.Citav proces rasta i razvoja jos od
predskolskog uzrasta,prati proces vaspitanja i obrazovanja u koji je ukljuceno i fizicko
vaspitanje.Biolosko higijenske prednosti i rani pocetak bavljanjem plivanjem su vrlo ozbiljan i
koristan razlog,da,uz pomoc roditelja,veliki broj dece propliva vec u 3-4 godini zivota.Sa
organizovanim obucavanjem plivanja zapocinjemo u starijem predskolskom uzrastu vec od
pete godine.Danas vec postoje mogucnosti da veliki broj dece jos u predskolskom uzrastu
uci,nauci i bavi se plivanjem, i na taj nacin koristi pozitivne uticaje plivanja u ranom procesu
rasta i razvoja.Dobro osmisljenim programom mozemo plivanjem uticati na harmonican razvoj
predskolskog i mladeg skolskog uzrasta.

4. OBRAZOVANJE NEOPHODNIH NAVIKA

Prema savremenim teoretskim koncepcijama plivanje se smatra priridnim oblikom

kretanja,cija osnova lezi u prvim pocecima zivota na zemlji.Pracovek je gradeci naselja uz
vodu,bio prisiljen da se odrzava i krece po vodi,pa ve tako ovladao plivanje.Najveci broj dece
pluta i krece se na vodi iako ih niko nije ucio plivanju.Plivanje treba prihvatiti kao neophodan
nacin kretanja u specificnim uslovima vodene sredine,pa stoga ono ima i ovu posebnu vrednost
u savremenom fizickomvasoitanju.
Sustinu i predmet vaspitno-obrazovnih vrednosti plivanja tretitao je veliki broj pedagoskih i
zdravstvenih radnika.Ovu telesno aktivnost izdasno su obradivali i
psiholozi,biomehanicari,sportski strucnjaci.Bilo je veliko pitanje znati ili ne znati plivati"
.Doslo se do jedinstvenog stava,da obrazovanje mora obezbediti uceniku znanje plivanja.Znati
plivati znaci moci sigurno i smelo ostati i kretati se na povrsini vode svojim sopstvenim
znanjem i telesnim kretanjem.bez tih sposobnosti covecji zivot u vodi je ugroze.Pored mnogih
nasih i svetskih teoreticara i metodicara fizickog vaspitanja i M.Mejovsek (1964) naglasava da
gde god postoje mogucnosti treba ucenike upoznati sa elementima plivanja smucanja i
klizanja" jer kako kaze Marklen: plivanje nije samo sport u smislu usavrsavanja sposobnosti
radi pobojsavanja rezultata vec je to vezba i sredstvo odgoja za razvijanje opstekorisnih,za
zivot vrednih sposobnosti.

5. RANO OBRAZOVANJE-OBUCAVANJE PLIVANJA

Plivanje je sport najmladih zato sa plivanjem nikada ne pociemo dovoljno rano"

(D.Prvan,1950).Medutim obucavanje i upraznjavanje plivanja mozemo zapoceti i u poznim
godinama zivota.Znaci,nije rec samo o sportu,nego o plivanju kakvo je potrebno svakom
mladom i odraslom coveku bilo da se radi o zivotnoj potrebi,sportu ili razonodu.Zbog tih
potreba i iznetih vrednosti plivanja se naslo u programima predskolskih i osnovnoskolskih
ustanova mnogih zemalja.Na taj nacin plivanje je poceo da oblikuje svoje vrednosti i mesto u
najmladem uzrasto bilo da su one zdravstvene,obrazovne ili vaspitne.Sam proces vaspitanja
zapocinje od najranijeg decijeg doba.Mnogo pedagozi zagovaraju sistem fizickog vaspitanja u
ranom detinjstvu jer ga ono oboruzava korisnim sposobnostima za celi zivot.E.A.Arkina kaze
da je kretanje detetu (i ne samo njemu) potrebno kao vazduh,sunce i voda.Ona zastupa
misljenje da vec u najranijem uzrastu uz kupanje treba obezbediti i kretanje u vodi.Sa
pokusaljima obucavanja plivanja moza se zapoceti vrlo ran jer je ono najpogodniji sadrzaj
fizickog vaspitanja u svim uzarastima.
Nije dokazano ali ima osnovanih predpostavki da sklonost dece prema vodi vec u prvim
danima zivota potice iz doba njihovog ontogenetskog razvoja.Dete koje dozivi i najmanji
neprijatnost u vodi pri prvim kupanjima(sapun,temperatura vode i sl.), ne raduje se boravku u
vodi.Sva ostala deca rado se kupaju i brckaju u vodi tu sklonost prema vodi deca ispoljavaju i
kasnije i rado se igraju i zadrzavaju u vodi.Upravo to treba iskoristiti za rano navikavanje na
novo specificnu sredinu.Decije telo,specificno lakse, lako se odrzava i pluta na vodi sto znatno
olaksava proces obocavanja plivanja:Manifestacija radosti i zadovoljstva koje dete dozivljava u
vodi zancajan su stimulator za ranno obucavanje i upraznjavanje plvanja.u radu sa decom
izvanradno je znacajno preduzimanje svih mera predostroznosti protiv neprijatnosti koje bi se
mogle dsiti u vodi.Decu ne treba plasiti vodom.Kroz sistematski nastavni proces deca se lako
prilagodavaju i bez teskoca usvajaju motoriku plivanja.Francuska prvkinja i ucesnica
Olimpijskih igara u Meksiku Katrin Grezdan iznosi svoja iskustva iz specialne plivacke skole
sportskog centra u Ruanu.Radeci sa grupom dece razlicitog uzrasta od deset meseci do pet
godina (najstarije),dokazala je da se dete i sa deset meseci lako prilagodava na razlicite
okolnosti u vodi.I desetomesecno novorodence uspesno oponasa svoju uciteljicu,udise i sa
njom gnjura ispod nivoa vode.Ono zna da stavi glavu pod vodu i zadrzi disanje.U radu sa
takom malom decom pomazu joj i majke.kako kaze katrin sva deca zavole vodu.U vodi,u skoro
"bestezinskom" stanju novorodencad se osecaju slobodna,jer mogu da izvode pokrete koje ne
mogu da izvode na suvom.deca izvode (oponasaljuci) plivacke pokrete "plivajuci" u pocetko
pod vodom.Taj period metodskog rada je najtezi posto se kontakt izmedu "ucenika" i uciteljice
i sva obljasnjenja provode gestikuliranjem i mimikom.Ako zelimo da dete duze pliva,Tada
treba dsa zna da izdise u vodu.Pri plivanju na duzoj razdalini deca se vise naoprezu od odraslog
coveka,pa se zato i brze zamaruju "Kada dete nece u vodu,to je uvek skoro greska majke,koji
se boji za dete i taj strah svesno ili nesvesno prenosi na dete"
U telesnom vezbanju dece predskolskog uzrasta treba biti izvanredno oprezan.Savrad treba
vrlo savesno programirati i dozirati zbog toga je razumljivo sto se organozovan pedagoski rad
u plivanju programira i preporucuje tek za stariji predskolski uzrast.Iznoseci znacaj ranog
obucavanja plivanja strucnjaci preporucuju i iznose program obucavanja plivanja u decijem
vrticu.Deca u tom uzrastu lako nauce plivati,a pravilno organizovanim radom se pospesuje
reazvoj grudnog kosa i celokupne muskulature.I nasi istaknuti pedagoski radnice preporucuju
"na prikladan nacin upraznjavanje sportskih disciplina a ponajvise plivanja,klizanja,sankanja i
skijanja ".I oni zbog senzibilnosti ovog uzrasta sposebno skrecu paznju na izbor telesnih
vezbi,pravilno doziranje i primenu adekvatnih metoda u radu sa tako mladim uzrastom.

6. VASPITANJE

Svaki obrazovni proces poseduje vaspitnu osnovu a u sustini nema vaspitanja bez
obrazovanja.Na tim osnovama zasniva se celokupni proces fizickog vaspitanja a prema tome
nastave i ostalih oblika rada u plivanju .U svim tim oblicima ,celi vaspitno-obrazovni rad trzi
primenu i uvazavanje didaktickih principa o naucnosti,sistematicnosti u nastavi,svesnom i
aktivnom ucescu ucenika ,trajnosti znanja ,misljenja i sl.
U svom razvoju mladi covek je plastican "materijal" koji se moze modelirati,ali treba imati
u vidu da njegov organizam u razvoju treba da zadovolji i prirodne psiho-fizioloske i fizicke
potrebe.Fizicko vaspitanje i sport doprinose aktiviranju spoznajnih procesa sposobnosti i
interesovanja koji u toku telesnog vezbanja uticu na formiranje keraktera mladih.Posebne
mogucnosti otkrivaju se u emocionalnim i voljnim sferama ,gde se po pravilu i ispoljavaju
karakterne osobine coveka.Govoreci o uticaji sporta na psihicki razvoj,moguce je pozvati se na
mnogobrojna istrazivanja u ovoj oblasti,Medutim od prvenstvenog je znacaja od prenosenje
psiholoskih osobina stecenih u spportskoj delatnosti na druge oblasti zivota.
Telesno vezbanje a prema tome i plivanje,je takva delatnost koja sa jedne strane
zadovoljava potrebe mladog coveka i podstice njegov razvoj,a sa druge veze njegovo
interesivanje pretvarajuci ga u radost i zadovoljstvo.Ono takode moze biti iskorisceno kao
prirodna platforma za formiranje moralnih i estetskih svojstava vaspitanja.Iz toga logicno sledi
da ozivljavanje vaspitnih potreba moze da zavisi od razlicitih faktora.Medu
njima,kao primer,mozemo navesti licnost nastavnika,odnos izmadu vaspitaca i
vaspitanika,drugarstvo u sportskom kollektivu nacin rukovodenja i sastav ljudi koji se
vaspitava i obrazuje u sportskoj sredini.
U vaspitanju dece i omladine snazan uticaj ima i porodica.Prema tome i nivo vaspitanja i
obrazovanja roditelja cesto je presudan u ostvarivanju vaspitnih rezultata,jer moze nositi
obelezje tradicionalizma.U svetlu ovih cinjenica ceni se i odnos prema ucenju plivanja.Ne
znanje plivanja nije samo sramota (kako navodi vecina ucenika) nego i merilo neukosti i
zaostalosti,Sto potvrduje stara latinska izreka "Nec natare,nec litteras
didicit"

7. NASTAVNO-TRENAZNI RAD

Mnogobrojna iskustva i istrazivanja pokazuju da je moguce ne zamorano obucavanje nego i

sistematsko upraznjavanje plivanja bez opasnosti po zdravlje i telesni razvoj decaka i
devojcica.Rano usmeravanje ne protivreci svestranom i stvaralackom osposobljavanju
covek,jer se pravilnom usmerenim nastavno trenaznim radom moze obezbediti skladan fizicki i
duhovni razvoj slobodne licnosti.Zbog toga su moguca tolika vrhunska ostvarenja decaka i
devojcica do 14 godina u postizanju svetskih,olimpijskih i kontinentalnih rekorda.Takva
ostvarenja u sportu,za takav mladi uzrast,jedino su moguca u plivanju sportu najmladih.Rano
indicirano upraznjavanje plivackog sporta dovelo je i do ranog sportskog usmeravanja kojim se
razvijaju svestrane sposobnosti.I ne samo to.Malisani i devojcice koji se bave ovim sportom
su,prema izjavih njihovih trenera i plivackih strucjaka primerni u izvrsavanju skolskih i drugih
obaveza.U prilog ovim navodima idu i istrazivanj prof. P.Ostranda (1965) koji je sa
ekipomlekara fiziologa,psihologa i sportskih strucnjaka pratio treniranje postignute rezultate i
posledice intenzivnog sportskog rada mladih plivacica Svedske.Za taj eksperiment odabrano je
30 plivacica iz cetiri plivacka kollektiva u uzrastu od 12-16 god.Sve one su naucile plivati
izmedu 5-8 god. a vecina je pocela da sistematski trenira plivanje izmedu 10-13 god.
(najkasnije sa 15 god.).Intenzivan svakodnevni rad i treniranje ciji je obim leti prelazio i preko
10 km. dao je pet rekorderskih rezultata Svedske,tri evropska i tri svetska rekorda.Samo
istrazivanje je pokazalo:

-da takav sistematski trenazni rad sa mladim plivacicama nije stetan po zdravlje devojaka;

-nisu zapazena nikakva pogorsanja u statusu zdravlja i menstrualnog ciklusa;

-u skoli su sve plivacice bile primerne ucenice,a medu njima je bilo i 13 odlicnih;

-ispitivanja su pokazala visok nivo funkcionalnih sposobnosti organizma plivacica i

-nakon pestanka treniranja (i postepenog "izvodenja" iz rezima treninga),takode nisu

registrovane nikakve stetne posledice po zdravlje devojaka.
 8. SOCIOLOSKI ASPEKTI

U evolucionom razvoju,uslovi zivota su primoravali coveka da resava teskoce u kojima se

nalazilo i kojim se sretao da bi stobolje i duze ziveo.U takvim uslovima od njega se trazila-a za
zivot bila i neuphodna-aktivnost u prirodi koja je dovela njegovom menjanju i
prilagodavanju.Plasticnost organizma mu je to omogucavala pa je na taj nacin regulisao odnose
sa prirodom doprinoseci i sam menjanju zivotnih uslova.Sustina zivota,pored bioloskih potreba
i jeste neprekidno stvaranje i prevazilazenje ravnoteze sa prirodom. Na taj odnos covek je
upucen od prvih pocetaka zivota na Zemlji do danasnjih dana.Odatle i njegov interest da
neprekidno usavrsava materialne uslove zivota da bi bio u povoljnijem odnosu sa prirodom oko
sebe.Nravno u tome je bila bitna i njegova kretna aktivnost odnosno potreba za kretanjem.
Ta potreba nista nije manja ni danas,kada smo razvili nauku i tehniku i stvorili
neuporedljivo povoljnije uslove zivota. Naprotiv , uvodenje savremenih tehnoloskih ostvarenja
u proizvodni rad saobracaj i ostale drustvene delatnosti covek se oslobada napornog fizickog
rada ali ga ,sa druge strane,zbog njegove nedovoljne telesne aktivnosti, sve vise ugrozavaju
upravo te blagodeti i pogodnosti koje je sam stvorio. Koliko je to danas ozbiljan drustveni
problem pokazuje broj razlicitih obolenja i slaba telesna otpornost savremenog coveka.Zato
covek zamenjuje telesne aktivnosti i naprezanja u proizvodnom radu telesnim aktivnostima u
vezbanju i sportu.