SADRAJ

1 UVOD 2
1.1 DEFINICIJA SOFTVERA 3
1.2 POJAM SOFTVERA 3
2 OPERATIVNI SISTEMI 4
2.1 OPERATIVNI SISTEM DEFINICIJA I FUNKCIJE 4
2.1.1 VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA 5
3 PROGRAMSKI JEZICI 6
4 INFORMACIONI PODSISTEMI 8
4.1 INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA 8
4.2 INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE 8
4.3 INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RAUNOVODSTVA 9
4.4 INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA 9
5 ZAKLJUAK: 10
6 L I T E R A T U R A: 11
1 UVOD
Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje,
uvanje, obradu i prenoenje informacija.
Poslovna preduzea, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom drutvu, zavise od
informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i delovanjima, odravanje
kompetitivnosti na tritu, ponudu razliitih usluga i unaprijeivanje linih sposobnosti i
kapaciteta. Za primjer, moderne korporacije zavise od raunarskih informacionih sistema da bi
procesovale svoje finansijske raune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim resursima;
optinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim graanima;
pojedinci koriste informacione sisteme da bi unaprijeivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje
bankovnim raunima i transakcijama, kao i za razliita finansijske operacije.
Izumom i dostupnou novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogunosti.
Poto su informacioni sistemi omoguili razliite ljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj
na drutvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija,
izmjenili naine ponude i potranje proizvoda na tritu, kao i naine i shvatanje rada.
Informacije i znanje, danas predstavljaju vitalni ekonomski resurs.
Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raunara, baze
podataka, telekomunikacioni sistemi i tehnologije, ljudski resursi i procedure, odnosno
metodologije procesovanja i prenoenja informacija.
Operativni_sistem je jedan od najznaajnijih softvera koji koristi_raunar. Bez
operativnog sistema raunar je beskorisno pare_metala i provodnika_koji moe da poslui
jedino kao_ukras. Ako za hardver kaemo da je srce_raunara, tada bi operativni sistem bio
njegova_dua.
Operativnom sistemu poveravamo opsluivanje aplikacija, pravilno
iskoriavanje_resursa kao i sigurnost naih podataka. Upravo zato operativni_sistemi zasluuju
da im se posveti_posebna panja.
Izbor_operativnog sistema nije nita laki od izbora_raunara. Postoje mnogi_vie ili
manje poznati/koriteni operativni sistemi od Unix-a, Linux-a do MacOS-a, od Windows-a do
OS/2, od RISC OS-a do_BeOS-a
U ovom Seminarskom radu detaljnije e biti objanjeno ta je to ustvari_operativni
sistem, tj. bie objanjen pojam operativnog sistema, njegova istorija, i funkcije.

Strana 2 od 11
1.1 DEFINICIJA SOFTVERA
Softver ine programi (naredbe, instrukcije) koji 'govore' raunaru kako treba da izvrava
odreene zadatke. Softver je nain zapisa algoritama u obliku koji je razumljiv raunaru.
Pojam softver je prvi put iskoristio John W. Tukey, inenjer informatike, 1957. godine.
Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. Naime, na engleskom re hardver znaci
tvrdotvorina, odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). Nasuprot tome re soft znaci meko.
Verovatno najbolja definicija za pojam softver potice od Instituta inenjera Elektrotehnike
i Elektronike (The Institute of Electrical and Electronics Engineers - IEEE), koja glasi:
Sveobuhvatni zbir informatikih programa, procesa, pravila; dokumentacije i datoteka u
vezi, koji ine deo operacija jednog informatickog sistema.

1.2 POJAM SOFTVERA

Dva osnovna tipa softvera su:

Sistemski softver - programi koji se koriste za direktno upravljanje fizikim delom

raunara, odnosno hardverom. Ovaj softver omoguava interakciju korisnikog softvera sa
hardverom. Moderni naziv za sistemski softver je operativni sistem. Neki teoretiari informatike
smatraju kompajler i ostale alatke za razvoj softvera delom sistemskog softvera.

Korisniki softver - programi namenjeni krajnjim korisnicima raunarskog sistema. To

su dakle programi sa kojima korisnici sistema obrauju podatke.
Izvravanje softvera ili programa od strane korisnika raunarskog sistema danas obino
ukljuuje uitavanje korisnikog softvera i podataka sa hard diska, interaktivnu obradu podataka i
pohranjivanje podataka na hard disk. U prolosti su se umesto hard diska koristile magnetne trake
ili neki drugi tip trajne memorije.
Raunar u toku izvravanja softvera prati unapred utvren niz naredbi da bi omoguio
korisniku da podatke obradi na odgovarajui nacin.

Strana 3 od 11
2 OPERATIVNI SISTEMI
2.1 OPERATIVNI SISTEM DEFINICIJA I FUNKCIJE
Operativni sistem (u daljem tekstu OS) objedinjuje raznorodne delove raunara u skladnu
celinu i sakriva od korisnika detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu bitni za korienje
raunara.

OS radi sledee:

1. Upravlja programima, podacima i delovima od kojih se raunar sastoji (procesor,

kontroleri, radna memorija), s ciljem da oni budu to celishodnije upotrebljeni
2. Obezbeuje pristupano radno okruenje za krajnjeg korisnika raunara

U optem smislu, operativni sistem se moe definisati kao skup programa koji upravljaju
resursima raunarskog sistema i obezbeuje interfejs ka korisniku.

Prva funkcija OS je upravljanje resursima raunara (resource management). Pod pojmom

resurs podrazumevamo sve to je programu potrebno za rad. Resursi mogu biti hardverski
(procesor, memorija, I/O ureaji) i softverski (programi, podaci datoteke). Zadatak OS je da vodi
rauna o resursima raunara tj. da zadovolji potrebe programa, da prati koji program koristi koje
resurse itd.
Ukratko reeno, OS je skup sistemskih programa koji posreduju izmeu korisnika
raunara iraunarskog hardvera a cilj je da:

1. Izvrava korisnike programe i olakava reavanje korisnikih problema

2. Korienje raunarskog sistema uini podesnijim za korisnika
3. Omogui to efikasnije iskorienje raunarskog hardvera

OS se sastoji od vie relativno nezavisnih celina. Svaki proizvoa raunara ima svoje
operativne sisteme, pa je teko dati optu strukturu OS. Hijerarhijski model OS je sastavljen od
nivoa.
Hijerarhijski model ima sledei smisao:
na posmatranom nivou OS-a mogu se zahtevati usluge samo od njegovih niih nivoa, a nikako od
viih. Najnii sloj je poznat kao jezgro OS-a (kernel).
Zbog odnosa veliine OS-a i radne memorije, veina OS-a ne moe da stane u radnu
memoriju. Zato se u memoriji uvek nalaze samo najvaniji delovi OS-a, takozvani rezidentni
delovi, koji aktiviraju i izvravaju korinike programe, dodeljuju memoriju i datoteke i obavljaju
I/O operacije.
Rezidentni deo OS-a mora da podrava mehanizam prekida, jer je on osnova
vieprogramskog rada. Deo OS-a koji uvek mora da se nalazi u memoriji obino se naziva jezgro
ili kernel. Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se smestiti u jezgro OS-a. Ostali delovi se
ubacuju u memoriju kada su potrebni i izbacuju kada vie nisu potrebni.

Strana 4 od 11
 2.1.1 VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA

Postoje brojne podele OS-a na osnovu razliitih kriterijuma: prema broju korisnika i/ili procesa,
prema nainu obrade poslova, prema distribuciji procesorske snage i ostalih resursa, prema
nameni I funkcionalnim osobinama.

KLASIFIKACIJA PREMA BROJU KORISNIKA I PROCESA

Prema broju korisnika, OS se dele na:

1. jednokorisnike (singleuser)
2. viekorisnike (multiuser)

Jednokorisniki sistemi obezbeuju virtuelnu mainu za samo jednog korisnika. To su

rauinarski sistemi prilagoeni za jednu funkciju ili je re o slabijim i jeftinim konfiguracijama
tipa mikroraunara.Uglavnom ih karakterie jeftin hardver, solidna pratea programska podrka,
jednostavan sistem datoteka, jednostavan U/I sistem.
Viekorisniki sistemi su kvalitetni OS koji zahtevaju jae hardverske konfiguracije.
Tipian viekorisniki OS je UNIX, koji obezbeuje simultani pristup za vie korisnika
istovremeno, pri emu korisnici pristupaju sistemu preko posebnih terminala.

Prema broju simultanih aktivnosti tj. prema broju procesa koji se mogu izvravati
paralelno ili kvaziparalelno, operativni sistemi se mogu podeliti na:

1. jednoprocesne (singletasking, singleprocess)

2. vieprocesne (multitasking, multiprocess)

Na osnovu kombinovanog kriterijuma mogu se izdvojiti tri vrste operativnih sistema:

1. jednokorisniki jednoprocesni (single-user, singletasking) kao to je MS-DOS

2. jednokorisniki vieprocesni (single-user, multitasking) kao to su OS/2 i MS Windows
3.1/9x/Me
3. viekorisniki vieprocesni (multiuser, multitasking) kao to je UNIX, ali uslovno se
mogu prihvatiti i MS Windows 2000/XP/2003 ukoliko obezbeuju terminalske usluge

Strana 5 od 11
3 PROGRAMSKI JEZICI

Programski jezik je vetacki jezik koji se moe koristiti za kontrolu ponaanja maine,
narocito raunara.
Programski jezici su definisani preko sintaksnih i semantickih pravila koja respektivno
opisuju njihovu strukturu i znacenje. Mnogi programski jezici imaju neku formu pisanih
specifikacija njihove sintakse i semantike, a neki su definisani jedino preko zvanicne
implementacije.
Programski jezici se koriste da olakaju komunikaciju sa raunarom prilikom organizovanja i
manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme. Neki autori ogranicavaju izraz
programski jezik samo na jezike kojima se mogu izraziti svi moguci algoritmi, a ponekad se
koristi izraz raunarski jezik, koji se odnosi na vie ogranicene vjetacke jezike.
U meuvremenu je stvoreno vie hiljada programskih jezika, i novi se stvaraju svake
godine.
Programski jezik je bilo koji od vetakih jezika kojim je mogue dati detaljne instrukcije
raunaru. Te instrukcije se mogu izvravati direktno kada su ugraene u raunar u posebnom
obliku koji je odredio proizvoa, tzv. mainski jezik, posle jednostavnog procesa zamene
izraene u odgovarajuem asemblerskom jeziku, ili posle prevoenja iz nekog jezika vieg nivoa.
Mainski i asemblerski jezici su jezici niskog nivoa, koji zahtjevaju od programera da se
posveti upravljanju svim stvarima vezanim za uvanje podataka i operacije nad njima. Na
drugom kraju nalaze se jezici visokog nivoa, koji su blii prirodnom jeziku i oslobaaju
programera brige o tim stvarima, takoe itljiviji i daleko laki za pisanje programa.

Programski jezici se, prema nainu opisivanja rada programa, dele na funkcijske (Lisp,
Skim), proceduralne (C, Paskal, Bejzik), sekvencijalne i objektno-orijentisane (Java, Ada),
strukturalne (SQL) i mnoge druge. Programski jezici po ovoj podeli mogu biti i meoviti, tj. da
dozvoljavaju razliite paradigme u okviru istog programa, te npr. C++ dozvoljava i objektno-
orijentisani i proceduralni pristup, tavie proceduralni pristup je neophodan pri definiciji poetne
take programa u funkciji main.

Mainski i asemblerski jezici:

Mainski jezik se sastoji od numerickog koda za operacije koji odreeni raunar moe
direktno izvriti. Taj kod je alfanumericka serija 0 i 1, ili binarni kod (bajt), koji se esto pretvara
u heksadecimalni kod (na bazi broja 16), radi lake itljivosti i modifikacije. Instrukcije
mainskih jezika obino koriste jedan broj bajtova za predstavljanje operacija, sabiranje na
primer, a drugi za predstavljanje operanda (brojeva sa kojima se vri operacija) i/ili lokacije za
sledeu instrukciju. Mainski jezik je teak za itanje i pisanje, poto ne lii na konvencionalno
matematiko predstavljanje niti na prirodni jezik, a njegov kod varira od raunara do raunara.

Asemblerski jezik je jedan nivo iznad mainskog jezika. Koristi kratki mnemonicki kod
za instrukcije i omoguava programeru da unosi imena za blokove memorije koja sadri podatke.
Dizajniran je da omogui lako prevoenje u mainski jezik. Iako se blokovi podataka u
asemblerskom jeziku pozivaju preko imena, a ne preko adrese u memoriji, ipak ne postoji
mogunost sofistikovanog organizovanja sloenih informacija. Kao i mainski jezik, asemblerski

Strana 6 od 11
jezik zahteva od programera detaljno poznavanje raunarske arhitekture. Koristan je kada su ti
detalji vani, odnosno prilikom programiranja raunara za interakciju sa ulaznim i izlaznim
ureajima, kao to su tampai, skeneri, ureaji za uvanje podataka i informacija (optiki i vrsti
diskovi), itd.

Algoritamski jezici:

Algoritamski jezici su dizajnirani da izraze matematicka i simbolicka izraunavanja.

Njima se mogu izraziti algebarske operacije na slian nain kao u matematici i omoguavaju
korienje potprograma u kojima se pakuju najcece koricene operacije, koje je mogue ponovo
iskoristiti.

Fortran
Prvi vaniji algoritamski jezik u istoriji programiranja je Fortran (skraenica od engleskog
formula translation). Dizajnirao ga je tim programera amerike kompanije IBM, 1957. godine,
na ijem je elu bio Don Bekus. Dizajniran je sa idejom da slui potrebama naucnika i naunih
izraunavanja sa realnim brojevima (brojevima sa pokretnim zarezom) kao i skupovima realnih
brojeva organizovanih u jedan ili vie nizova.
[uredi] Algol
Algol (skracenica od engleskog izraza algorithmic language - algoritamski jezik) je
dizajnirao komitet americkih i evropskih naucnika raunarstva za svrhu objavljivanje algoritama,
ali i za raunarska izracunavanja, izmedu 1958 i 1960. godine. Algol posjeduje rekurzivne
potprograme, odnosno procedure koje mogu same sebe pozivati prilikom rijeavanja zadatog
problema, redukujuci ga na manji problem bilo koje vrste. Novost u Algolu je blokovna struktura,
gdje je program komponovan od blokova i moe da sadri i podatke i instrukcije koje imaju istu
strukturu kao i sam program. Blokovna struktura je vrlo brzo postala standard za konstruisanje
masivnih programa od malih komponenti.

Lisp
Lisp (skracenica od engleskog list processing) je razvio i implementirao Don Makarti
oko 1960. godine, bazirajuci ga na matematickoj teoriji rekurzivnih funkcija. Program razvijen u
Lispu je funkcija primjenjena na podatke, a ne sekvenca proceduralnih koraka, kao to je slucaj u
Fortranu i Algolu.

Programski jezik C
Programski jezik C su razvili Denis Rici i Brajan Kemigan 1972. godine, u AT&T
korporaciji za programiranje operativnih sistema.

Strana 7 od 11
4 INFORMACIONI PODSISTEMI
Za efikasnije obavljanje poslova u poslovnom sistemu mogue je kosistiti sledee
informacione podisteme:

1. Marketinga
2. Proizvodnje
3. Finansija I raunovodstva
4. Upravljanje kadrovima

4.1 INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA

Informacioni podsistem marketinga treba da podri procese analize I istraivanje trita,
sa ciljem da se obezbedi prikupljanje I obrada podataka u funkciji definisanja strategije razvoja,
organizovanijeg nastupa na tritu, boljeg upoznavanjeg partnera I korigovanja proizvodnog
programa prema njihovim zahtevima.
Ovaj informacioni podsistem traba da omogui da se efikasnije obave mnoge marketing
funkcije: pravovremeno spoznavanje ponude, tranje I trendova na tritu; predvidjanje;
formulisanje ciljeva, politika, planova I programa; praenje aktivnosti konkurenata; obraun
poslovnih rezultata; formiranje optimalnog asortimana proizvoda; diferenciranje proizvoda I
trita; promociono delovanje; izbor kanala distribucije I utvrdjivanje cena.
Aplikacije marketinga ine: sistem internih izvetaja, sistem marketing obavetavanja,
sistem marketing istraivanja I sistem analitikog marketinga.
Sistem internih izvetaja
Koristi unutranje podatke poslovnog sistema I uglavnom je povezan sa
raunovodstvenim bazama podataka.
Sistem marketing obavetavanja
Obezbedjuje eksterne podatke o promenama uslova u poslovnom I makromarketinkom
okruenju. Njegova glavna uloga sastoji se u skaniranju, odnosno stalnom nadgledanju, praenju
ili snimanju okruenja.
Sistem marketing istaivanja
Je stalan proces prikupljanja, obrade, uvanja I prezentacije informacija o snagama I uslovima na
tritu I trinom okruenju koji deluju na poslovanje preduzea.
Sistem analitikog marketinga
Koji slui kao podrka za odluivanje u marketingu I sastoji se od: banke podataka, banke
metoda obrade podataka, banke modela I komunikacione veze.

4.2 INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE

Ovaj podsistem podrava procese upravljanja proizvodnjom u okviru kojih se obavljaju
poslovi planiranja potrebnih materijala I kapaciteta, izdavanja radnih naloga I zahteva za
nabavku, kao I upravljanja procesom proizvodnje.

Podsistem treba da se sastoji iz etri aplikacije:

Strana 8 od 11
 Upravljanje unutranjom logistikom
Upravljanje materijalom
Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija
Raunarski integrisana proizvodnja

4.3 INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RAUNOVODSTVA

Ovaj podsistem obuhvata procese voenja finansija I raunovodstva u okviru kojih se
obavljaju poslovi prikupljanja, kontrole I upravljanja svim novanim tokovima u preduzeu, na
osnovu poslovnih planova, planova prihoda I rashoda I na osnovu obraunatih trokova
poslovanja pojedinih poslovnica. Takoe, u okviru ovog podsistema vri se evidentiranje
finansijskih rezultata preduzea, odnosno svih novanih transakcija I obraun zarada.
Aplikacije finansija I raunovodstva ine finansijsko planiranje I predvianje budeta,
upravljanje finansijskim transakcijama, upravljanje investicijama I kontrola I revizija.

4.4 INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA

Informacioni podsitem upravljanja kadrovima podrava procese voenja kadrovskih,

pravnih I optih poslova u okviru kojih se obavljaju poslovi voenja politike kadrova, pravni
poslovi, poslovi arhive, obezbeenja imovine I lica, socijalne zatite I standarda kao I
kancelarisko poslovanje.

Aplikacija o kadrovskim resursima moe da obuhvati sledee informacije:

Opise poslova, obaveze, odgovornosti, zahteve, nivo obrazovanja, potrebne sposobnosti

Prikaz zaposlenih
Raspored neradnih dana

Aplikacije upravljajna kadrovima su: zapoljavanje, praenje zaposlenih I planiranje I

upravljanje ljudskim resursima.

Primena informacionih tehnologija u procesu zapoljavanja radnika moe biti veoma

korisna, primeri za to su:

Korienje Weba za zapoljavanje

Spisak radnih mesta
Izbor slubenika

Strana 9 od 11
5 ZAKLJUAK:

Moderna informacijska tehnologija temelji se na korienju raunala i raunarskih mrea,

te suvremenih informatikih metoda i tehnika.
Ona doivljava buran razvoj, ima velik uticaj na sva podruja rada i ivota razvijenih
drutava.
Informacijska tehnologija omoguuje unapreenje rada dravne uprave i javnih poduzea
od kojih se oekuje vea kvalitetnija usluga i bolje zadovoljavanje potreba graana.
Upotreba informacijske tehnologije u poslovanju dovela je do razvoja niza alata i usluga
koji su preobrazili poslovanje.
Suvremena ekonomija u sve veoj meri ukljuuje znaajke ekonomije znanja, koje se
temelji na proizvodnji, distribuciji i korienju znanja.
Jedno od vanijih pitanja u stvaranju i korienju inovacijskih tehnologija jeste pitanje na
koji nain proceniti potrebe za tim tehnologijama.
Tradicionalan pristup postavlja pitanje na koji e nain nove tehnologije poboljati ono
to ve i sada radimo. Meutim, potencijal novih tehnologija jest u tome da one mogu omoguiti
stvari koje bez njih uopte ne radimo.

Strana 10 od 11
6 L I T E R A T U R A:

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI, prof.dr Radoje Cveji,

OSNOVI INFORMACIONIH SISTEMA, Dr Svetlana Lazarevi Petrovi, Beograd,

2015.

dr Jasmina Novakovi, dr. Dragan Milanovi, dr. Alepije Veljovi: Poslovna Informatika

Zoran Lovrekovi: emu slui informatika,

Andrew S. Tanenbaum: Arhitektura i organizacija raunara

www.wikipedia.org

Strana 11 od 11