Bibiako Dives

: .
, 2015.
5
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija
TD
Tip zapisa: Tekstualni tampani materijal
TZ
Vrsta rada (dipl., mag., dokt.): Doktorat
VR
Ime i prezime autora: Mr Marija Aleksandrovi
AU
Mentor (titula, ime, prezime, Prof. dr Ljiljana Peikan Ljutanovi
zvanje):
MN
Naslov rada:
NR Simboli romske usmene poezije
zastupljenost i znaenje
Jezik publikacije: Srpski

JP
Jezik izvoda: srp. / eng.
JI
Zemlja publikovanja: Srbija
ZP
Ue geografsko podruje: APV
UGP
Godina: 2015.
GO
Izdava: autorski reprint
IZ
Mesto i adresa: Novi Sad
MA
Fiziki opis rada: (broj poglavlja 7/ stranica 170 / slika 27/ grafikona -
FO / reference 87 / priloga 6)
Nauna oblast: Usmena knjievnost
NO
Nauna disciplina: Srpska knjievnost i jezik
ND
Predmetna odrednica, kljune rei: Simboli, usmena romska knjievnost, Romi, obiaji,
PO poezija
UDK
uva se: Univerzitetska biblioteka u Novom Sadu
U
Vana napomena:
VN
Izvod: Cilj rada jeste, da se istrae frekventni simboli u ve
IZ
objavljenim zbirkama romskog usmenog
stvaralatva, kao i na novosakupljenom stvaralatvu
sa teritorije AP Vojvodine koji imaju odreeno
znaenje i ulogu u kulturnom miljeu Roma.
Analizom simbola, pokuaemo da sagledamo sliku
sveta oblikovanu u ovoj poeziji kao i njeno
znaenje.
Istraivanje koje smo sproveli, pokazalo je da bia,
pojave, pojmovi, odlike sveta i oveka pored
osnovnog, mogu imati simboliko znaenje, a na
njima se zasniva osobeno vienje sveta. Simboliku
vrednost imaju pojave vezane za ovekov ivot i
njegov opstanak, kao i ovekovo telo, biljke,
ivotinje i apstrakni predmeti. Pritom pre moemo
govoriti o moguim simbolikim znaenjima nego o
pravim simbolima. Ova znaenja su, po pravilu,
ambivalentna, ista pojava ili bie mogu imati
pozitivno i negativno znaenje. Simbolika znaenja
u romskoj tradicionalnoj kulturi poivaju na
temeljnom vrednosnom sistemu kulture, ali
uglavnom nisu sutinski razliita od onih koja se
formiraju u drugim tradicionalnim kulturama.
Datum prihvatanja teme od strane 24.01.2011.
NN vea:
DP
Datum odbrane:
DO
lanovi komisije: predsednik:
(ime i prezime / titula / zvanje / lan:
naziv organizacije / status) lan:
KO
University of Novi Sad
Key word documentation
Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type: Monograph documentation
DT
Type of record: Textual printed material
TR
Contents code: Doctorate
CC
Author: Mr Marija Aleksandrovi
AU
Mentor: Prof. dr Ljiljana Peikan Ljutanovi
MN
Title:
TI Symbols of Roma Oral Literature
Representation and Meaning
Language of text: Serbian

LT
Language of abstract: English/Serbian
LA
Country of publication: Serbia
CP
Locality of publication: AP Vojvodina
LP
Publication year: 2015
PY
Publisher: Author reprint
PU
Publication place: Novi Sad
PP
Physical description: (number of chapters 7/ pages 170 / image 27/ graphs
PD -/ references 87 / attachments 6)
Scientific field Oral literature
SF
Scientific discipline Serbian literature and language
SD
Subject, Key words Symbols, oral Roma Literature, Roma people,
SKW customs, poetry
UC
Holding data: University Library in Novi Sad
HD
Note:
N
Abstract: The aim of the doctoral thesis is to research frequent
AB
symbols in published books of collected works of
Roma oral creativity, as well as recently collected
creative works from the territory of Autonomous
Province of Vojvodina, which have certain meaning
and role in the cultural milieu of Roma people. An
attempt has been made to consider the picture of the
world shaped within this poetry as well as its
meaning according to analysis of symbols.
Results of the undertaken research have shown that
the creatures, phenomena, notions, features of the
word and that of a man, can have symbolic meaning,
permeated by particular world view. Symbolic value
refer to the phenomena related to mans life and his
survival, as well as human body, plants, animals and
abstract notions. At the same time, we can speak
only of possible symbolic meanings, rather than
true symbols. These meanings are, as u rule,
ambivalent, i.e. the same phenomenon or being can
have both positive and negative meaning. Symbolic
meanings in Roma traditional culture rest on the
fundamental value system of the culture, but they
are generally not essentially different from those
formed in other traditional cultures.
Accepted on Scientific Board on:

AS
Defended:
DE
Thesis Defend Board: president:
DB member:
member:
Simboli romske usmene poezije zastupljenost i znaenje
SADRAJ
I. UVOD ................................................................................................................................ 4
1.1. Odreenje pojma simbol ................................................................................. 4
1.2. Simbol u romskoj kulturi opte odreenje .............................................. 6
1.3. Korpus obuhvaene grae ............................................................................ 12
1.4. Metod i struktura rada .................................................................................. 13
II. KULTURNO ISTORIJSKI KONTEKST ISTRAIVANJA ............................ 14
2.1. Istorija .............................................................................................................. 14
2.2. Jezik ................................................................................................................ 20
2.3. Religija ............................................................................................................ 20
III. DOMINANTNI SIMBOLI U ROMSKOM USMENOM STVARALATVU ........ 28
3.1. Bog kao zatitnik i onaj ko sudi i kanjava /Del Devel ........................ 28
3.2. Simbol Sunca, Meseca i zvezda/Kham, honut, eraina ........................ 33
3.3. Simbol vatre/jag, ag ...................................................................................... 40
3.4. Simbol vode/pani, paj .................................................................................. 46
3.5. Simbol vetra/balval ....................................................................................... 50
3.6. Simbol puta/drom ........................................................................................ 53
3.7. Simbolika tela /trupo ................................................................................... 62
3.7.1 Oko Jakh .................................................................................................. 63
1
3.7.2 Kosa Bal .................................................................................................... 68
3.8. Simbolika ivotinja /duvdimata ............................................................... 73
3.8.1. Zmija Sap ................................................................................................. 74
3.8.2. Konj Gras ................................................................................................ 82
3.9 . Simbolika biljaka /arja ............................................................................. 88
3.9.1. Kopriva, Vrba .............................................................................................. 90
3.9.2. Jabuka ......................................................................................................... 91
3.9.3. Kruka, Orah ............................................................................................... 94
3.10. Simbolika boja /rang1 ................................................................................. 97
3.10.1. Bela boja parni ...................................................................................... 98
3.10.2. Crvena boja loli ................................................................................... 100
3.10.3. Crna boja kali ...................................................................................... 104
3.11. Simbolika brojeva /indurja .................................................................... 106
3.11.1. Tri trin ................................................................................................... 108
3.11.2. etiri tar .............................................................................................. 111
3.11.3. Sedam efta ............................................................................................ 113
IV. SIMBOL U SOCIOLOKO KULTUROLOKOM MILJEU ROMSKE
KULTURE ................................................................................................................... 115
4.1. Pojmovi isto neisto/uo marime ................................................... 115
4.2. Pojam sree/baxt ......................................................................................... 118
1
B. Haliti, Srpsko-romski renik, Novi Sad 2011, 70.
2
4.3. Pojam pravde /romano kris ....................................................................... 125
V. ZAKLJUAK .............................................................................................................. 131
5.1. SIMBOLIKA ZNAENJA BIA, POJAVA, ODLIKA SVETA I OVEKA ..... 131
VI. DODATAK ................................................................................................................. 134
VII. REGISTAR ............................................................................................................... 144
VIII. LITERATURA ........................................................................................................ 147
3
I. UVOD
1.1. ODREENJE POJMA SIMBOL
Simbol je osnovna jedinica sveg ljudskog ponaanja i civilizacije
Lesli Vajt2
Pojam Simbol (prema gr. , znak)3, javlja se u razliitim

kontekstima i upotrebljava se u razliite svrhe. Kao termin, javlja se u logici,
matematici, semantici, semiotici, epistemiologiji i drugim naukama. Simbol moe
biti zasnovan na optim, prirodnim asocijativnim vezama. Tako na primer, sunce
ili krv simbolizuju ivotnu snagu u vie kultura, vatra ima ambivalentnu simboliku
ognjita, doma ali i razorne sile, dok voda koja tee, moe biti simbol neprestanog
kretanja4.
Meutim, simbol je mnogo ee dogovor u okviru jedne zajednice, bez

neke oigledne, prirodne veze izmeu bia, pojava ili predmeta i njegovog
simbolikog znaenja. Takav simbol moe dobiti stalno znaenje koje svi lanovi
date zajednice prihvataju kao neto prirodno, ali isto tako, lanovi druge zajednice
ne moraju razumeti dati simbol. Na primer, bela boja na Zapadu prevashodno
znai nevinost, istotu, dok je kod orijentalnih naroda ( na primer, u Kini) bela
boja simbol alosti za pokojnikom ( Biderman RS, 34).
Da bismo to jasnije odredili pojam simbola pokuaemo da u ovom radu

sagledamo simbol u razliitim naunim disciplinama u kojima se koristi kao
2
L. Vajt, Nauka o kulturi, Beograd 1970.
3
M. Solar, Teorija knjievnosti, Beograd 2012, 481. O Simbolu, vidi: Z. Lei, Teorija
knjievnosti, Beograd 2008; E. Kasirer Filozofija simbolikih oblika, Novi Sad 1985; R.
uri i D. Ackovi Renik romskih simbola, Beograd 2010; ur.: D. ivkovi, Renik
knjievnih termina, Beograd 1992.
4
T. Popovi, Renik knjievnih termina, Beograd 2010, 666-667.
4
sredstvo sporazumevanja ali sa teitem na znaenjima koja ovaj termin dobija u

knjievnosti i kulturi.
U poetici5 simbol se shvatao kao konvencionalni znak, pa je njegova uloga

kao figure tropa ila prema ustaljenim najee mitolokim pojavama: vaga znai
pravdu, amor ljubav i td.
U semiotici6, simbol se posmatra kao vrsta ili podvrsta znaka dok u

simbolizmu, simbol postaje opti i individualni odnosno pesniki. Simbol je u
religiji posmatran kao neraskidivi odnos izmeu tvorca i njegove tvorevine
(Biderman RS, 8).
Simbol po miljenju M. Elijadea (Elijade SS, 205) izraava shvatanje neke

granine situacije, gde magijsko religijsko ponaanje arhainog oveka, otkriva
njegovu spoznaju kosmosa pa i samog sebe. Elijade dalje navodi da je simbol
tvorevina psihe i da ima funkciju otkrivanja stavrnosti koja se ne moe doiveti
ostalim ulima, kao i da simbol ima funkciju socijalizacije, jer svaka grupa i
svako vreme ima svoje simbole, a njegova univerzalnost, daje simbolu mo da
istovremeno ue u sr individualnog i drutvenog (Elijade SS, 481-482).
***
Kada se sagleda samo deo definicija simbola koje smo naveli, moe se
zakljuiti da simbol predstavlja nepresuan refleks doivljaja sveta, ali u ovom radu
simbol emo pre svega posmatrati u skladu sa teorijom koju je koristio . evalije,
koji tvrdi da je percepcija odreenog simbola steena i dobivena, na nju utiu
kulturna i drutvena kretanja sredine u kojoj se neposredno razvila, a ovek im
dodaje steeno jedinstveno iskustvo svog aktuelnog poloaja u drutvu (evalije
RS, VI).
evalije dalje navodi da je simbol iv samo dok ima neko znaenje i dok u sebi
sadri odreenu sugestivnost kojom navodi posmatraa da tumai vieno u
zavisnosti od vizuelne i saznajne moi, u suprotnom se modifikuje ili gubi
(evalije RS, XII).
5
M. Solar, Teorija knjievnosti sa rjenikom knjievnog nazivlja, Beograd 2012, 481.
5
S obzirom na to da emo se baviti prouavanjem simbola u usmenoj

romskoj tradiciji koja prenosi kolektivnu svest oveka i njegovo shvatanje
kosmosa, ova definicija nam se ini prikladnom da u usmenom romskom
stvaralatvu, predanju, mitu i religijskim obredima, otkrijemo sliku sveta koja je
ouvana u romskoj zajednici kroz vekove. Posebno vanim sa stanovita ovog rada
pokazalo se odreenje simbola u Reniku romskih simbola autora R. uria i D.
Ackovia, poto se ono zasniva na romskoj nematerijalnoj kulturi i otvara izuzetno
vaan uvid u predstave i verovanja romske zajednice.
Cilj ovog rada jeste, da se istrae frekventni simboli u ve objavljenim

zbirkama romskog usmenog stvaralatva, kao i na novosakupljenom stvaralatvu
sa teritorije AP Vojvodine koji imaju odreeno znaenje i ulogu u kulturnom
miljeu Roma. Analizom simbola, pokuaemo da sagledamo sliku sveta oblikovanu
u ovoj poeziji kao i njeno znaenje.
1.2. Simbol u romskoj kulturi opte odreenje
U romskom jeziku za re simbol, postoji vie izraza kao na primer: cikna,

manaj, patrin, semno, ikajmako i dr. U cilju sporazumevanja Romi su na
svojim vekovnim putovanjima koristili lie, perje, delove metala, stakla koji su
postavljali na odreen nain ili odreeno mesto to je opet imalo odreeno
znaenje za one koji budu prolazili tim putem. Na primer, ostavljeno pare lima
na putu znailo je: U ovom selu moete odsesti7. Osim, navedene upotrebe
simbola, Romi su ispisivali kraj puteva i znakove koji su imali funkciju
sporazumevanja (uri, Seobe 230).
Rajko uri istie kako su ovi konvencionalni znaci za vizuelno

sporazumevanje i meusobno obavetavanje izgubili znaaj sa naputanjem
nomadskog naina ivota, te oni danas postaju sredstvo zabave i razonode ili
se koriste kao zagonetke (uri ZMR, 46-48). U prolosti svako nomadsko
pleme je imalo svoj znakovni sistem, a simboli su bili ugravirani sa unutranje
strane tapa stareine plemena.
7
Balkanske narodne umotvorine 2, Romane garadine alava - Romske zagonetke, SANU
Beograd 1980, 63.
6
Primer tapa jednog romskog stareine (Clebert, 186):
Jezik simbola se mogao videti i na amajlijama, koje su imale funkciju zatite

od zlih sila i demona (Clebert, 186):
Stari novac sa simbolom

arobne ptice (asopis Ciba)
7
Talisman, ploica od lipovog drveta u obliku srca (Clebert, 192)
Amajlije (talismani) sa odreenim simbolima noeni su protiv uroka, zatite

od zlih sila ili ukoliko bi ena elela da ima porod. Na primer, amajlije su
pravljene pirotehnikom, sa jedne strane amajlije vatrom bi se ugraviralo devet
zvezda, pun mesec, koji opada i jedna zmija. U rupu koja je probuena na
gornjoj strani amajlije, utisnuli bi lenik obavijen dlakama s magareva repa, te
ako nakon izvesnog vremena lenik ispadne sam od sebe, a ena koja je nosila
amajliju, zatrudnie. Lenik se kao simbol plodnosti javlja i u srpskoj kulturi i
verovanjima: U Omolju meu mlade pod pojas lenik, da bi raale muku
decu... ( ajkanovi RVB,161).
Talisman protiv neverstva suprunika (Clebert, 186)
Da bi se mu osigurao od neverstva, takoe se koristi talisman. ena je

morala nositi amajliju oko nogu u obliku novia graviranog na vatri. Na jednoj
strani amajlije koja se nosi na levoj nozi, prikazan je lanac to simbolizuje brak,
dva krsta i jedan krug, koji simbolizuje grenu poudu i uivanje zbog kojih se
8
pada u greh. Zmija je simbol zavodnika a kvadrat oznaen sa etiri take jeste
simbol porodice i kunog ognjita.
Na drugom talismanu koji se nosi na desnoj nozi, ugravirana je biljka ili cvet,
to simbolizuje ljubav i dve prekrtene batine to simbolizuje zabranu.
Ako ta arolija nije dovoljna, onda suprunik natakne lobanje od tri svrake
na tri granice imira ili ruzmarina bez lia koje povee crvenim koncem i
zatim sve to stavi supruzi pod jastuk8. Moe se primetiti da je bilje imalo veoma
veliku ulogu u simbolici Roma te su tako, neke romske grupe u Nemakoj imale
brezu ili javor kao svoj totem, to neki naunici povezuju sa arhainim kultom
drveta, odnosno predstavom o drvetu kao osi, centru sveta. Na primer,
ornamenti koji se mogu videti na grnarskim posudama koje su izraivali Romi
na Kosovu9 ukazuju na simboliku bilja: detelina sa etiri lista jeste simbol sree
kao i arobna ptica, koja verovatno ima korene u garudi mitskoj ptici boga
ive. U srpskoj kulturi, amajlije takoe imaju zatitnu ulogu kako ljudi tako i
ivotinja. Amajlija se nosi uivena u odelo, pojas ili kapu a nose ga nerotkinje
da bi imale porod, devojke da bi imale momka, udate ene da bi ih voleli
muevi.10
Deo ovih simbola univerzalan je i prelazi granice romske kulture, poput

lanca i kruga kao simbola veze, ili zmije kao simbola zavodnika i lukavstva.
Univerzalna simbolika znaenja u nizu tradicionalnih kultura ima i biljka, kao
simbol rasta, ivota, napretka ili cvet kao simbol mladosti, lepote i ljubavi.
Istovremeno ovi predmeti11 jasno svedoe o kulturi koja se koristi simbolima

kao nekom vrstom tajnog znaka koji neupueni ne poznaju.
8
Vidi: J.P. Clebert, Cigani, Zagreb, 1967.
9
T. Vukanovi, Romi (Cigani) u Jugoslaviji, 1983 Vranje, 147.
10
T. orevi, III. Hamajlija, Zle oi u verovanju Junih Slovena, Beograd 1985, 194-
195.
11
Oni se pribliavaju emblemima stalnim simbolima, koji se upotrebljavaju [...] u
celokupnoj kulturi. M. Solar, Teorija knjievnosti, Zagreb 2001, 80.
9
10
Mnogobrojna istraivanja ukazala su na injenicu da su religija i obiaji veoma

znaajan izvor simbola to se moe uoiti i kod Roma ija su verovanja i obiaji
nedovoljno istraeni i tumaeni u kljuu simbola12. Najvei broj simbola Roma
vezuje se za predstavu uo marime (isto neisto), kao i za ideju sree, koja je
u vezi sa simbolima puta. Takoe, veliki broj simbola moe se uoiti u grupama
Roma kao to su Kalderai i Lovari, kod kojih se do danas zadrao obiaj kupovine
neveste to je praeno korienjem odreenih simbola. Na primer, darovanje
mlade dukatima, i skupocenom odeom simbol su bogatstva i blagostanja koje se
eli mladencima. Zatim, otac mladoenje izdvaja odreenu sumu novca za
kupovinu devojke to je karakteristino za grupu Roma Kalderae. Sem ovog
obiaja, karakteristino je i obiajno pravo romano kris odnosno romski sud, koji
se odrao samo u navedenim grupama.
Simboliku vrednost u romskoj poeziji moemo uoiti u linim imenima: Mile

kao boem, Rina kao zavodnica ili Rua kao lepotica; zatim u zanimanjima kao to
su: svirai i trgovci konjima odnosno dambasi; zatim delovima ljudskog tela gde
se najee simbolizuju kosa i oi; u stvarima i pojavama crvena marama, kecelja,
suknja, papue; nebeska tela: mesec, zvezde, sunce i dr. Kao i u drugim
zajednicama tako i kod Roma, moe se uoiti da jedan simbol ima vie znaenja ili
da je jedan simbol razumljiv samo pojedinim romskim grupama. To je naroito
izraeno kod simbola koji oznaavaju odnos romske grupe prema drugoj romskoj
grupi (uoljiva je netrpljelivost izmedju hrianske i islamske grupe) ili grupi
Roma koja tradicionalno prodaje nevestu prema onima koji to ne ine i dr.
12
Prikupljajui pesme za potrebe magistarskog rada pod nazivom Romske epsko - lirske
pesme - starija i nova beleenja (klasifikacija, teme, znaenja) uoila sam da se jedan broj
simbola ponavlja lajtmotivski u romskoj usmenoj poeziji.
11
1.3. Korpus obuhvaene grae
Za analizu simbola u usmenoj romskoj poeziji koristiemo sledeu grau:

Marija Aleksandrovi, Bacila sam jabuku u pe; T. Dimi, Rromane idimaske
paramia Romske narodne pripovetke; T. Dimi, Romane romaja,
sovlahimata thaj bahtarimata Narodne romske kletve, zakletve i blagoslovi; T.
Dimi, Pogubi boe one drumove; Tihomir orevi, Ciganske narodne
pripovetke; Rajko uri, Romane garadine alava Romske zagonetke; Rajko
uri, Zagonetke i mitovi Roma; Rajko R. Jovanovi, Mamijae thaj paposke
paramia bakine i dekine prie; Rajko R. Jovanovi, Iao sam iao dugim
putevima Romske pesme i prie; Zoran Jovanovi, Prie Cigana u noi; Alija
Krasnii, Ciganin na konju a konja nema; A. Krasnii, Rromane paramia
Romske bajke; A. Krasnii, Boe pretvori me u mrava romske bajke sa Kosova
i Metohije; Udruga romski putevi, Stare romske prie Purane rromane
paramisa; Svenka Savi, Marija Aleksandrovi, Stanka Dimitrov i Jelena
Jovanovi, Romkinje Biografije starih Romkinja u Vojvodini; Slavomir
Demirovi Slavko, Mekino dete, Make peru ve bajke Roma jugoistone
Srbije (priredio Dragoljub B. orevi). Sem navedene literature bie upotrebljena
graa sakupljena u okviru projekta Narodni obiaji i verovanja Roma u Srbiji13.
Korpus obuhvaene grae sadri u sebi poeziju i prozu, kao i opise narodnih
romskih obiaja u kojima se najbolje mogu videti dominantni simboli koji e biti
predmet istraivanja u ovom radu. U korpus obuhvaene grae za analizu simbola,
uvrstili smo i zagonetke jer su prvi oblici zagonetanja primeeni jo u
mesopotamijskoj, indijskoj i starogrkoj kulturi. Zagonetke su tada bile deo rituala
rtvovanja bogovima, meutim, vremenom je ovaj obred upotrebljavan samo u
odreeno doba godine, to upuuje na obrednu funkciju ove folklorne vrste.
13
Projekat je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja u 2012.godini na teritoriji
Srbije ispred Istraivaa Roma iz ablja. U projekat su bili ukljueni istraivai koji dobro
poznaju romski jezik.U dodatku ovog rada nalazi se primer Upitnika namenjen
ispitanicima u istraivanju, spisak intervjuisanih Roma i delovi intervjua.
12
U romskoj zajednici zagonetalo se samo kada se bdi nad pokojnikom, a

danas istraivai veoma retko imaju priliku da zabelee poneku zagonetku (uri
ZMR, 14), isto kao i u srpskoj kulturi.14
1.4. Metod i struktura rada
Metodom analize pokuaemo da sagledamo sliku sveta kroz simbole koje Romi
koriste u svakodnevnom ivotu kroz usmeno stvaralatvo. Struktura rada
oblikovana je tako, da se najpre simbol sagleda kroz kulturno-istorijski kontekst
koji je imao uticaj na oblikovanje simbola u romskoj kulturi, a zatim smo pokuali
da sagledamo simbol i kroz usmeno stvaralatvo idui od kosmogonijskih mitova,
preko simbolike osnovnih prirodnih elemenata vatre, vode i vazduha, do simbolike
tela, ivotinja, biljaka, boja i brojeva. Sagledavanje pojmova isto-neisto; sree i
pravde kroz socioloko-kulturni milje romske kulture daje odreena saznanja u
razumevanju slike sveta u romskoj kulturi.
U zakljuku se sagledava celokupna analiza pomenutih simbola, dok se u registru
izdvajaju pojmovi ili odreeni simboli koji nisu posebno analizirani ali se pominju
u odreenom kontekstu.
14
S. Samardija, Srpske narodne zagonetke Antologija, Beograd 1995, 10.
13
II KULTURNO ISTORIJSKI KONTEKST ISTRAIVANJA
2.1. Istorija Roma
Romi imaju svoju istoriju, jezik i religiju koja je satkana kroz njihov ivot i
svakodnevicu. Da bismo to bolje shvatili sliku sveta koju ovaj narod kroz vekove
gradi i prenosi, moramo se pre svega osvrnuti na romsku istorijsku prolost, jezik
kao izraajno sredstvo i naravno religiju kao duhovnu okosnicu kojom su proeti
najstariji mitovi i legende, koje su Romi verovatno poneli iz svoje pradomovine
Indije. A legenda o seobi Roma kae da su nekada davno, Romi iveli preko reke
Gang u monom carstvu. Jedan od careva je imao sina po imenu en (romski izraz
za minuu), kojeg je voleo iznad svega. U drugom carstvu Ind iveo je moan car
koji je imao erku po imenu Gan. Car koji je imao erku predloio je svom
prijatelju caru kraj reke Gang da usvoji njegovu erku, jer je slutio da e uskoro
umreti i da e njegovo veliko carstvo propasti. Uskoro zatim, izbije i veliki rat, te je
devojin otac poginuo u njemu. Kada su en i Gan stasali za brak, en je eleo da
se oeni sa Gan ali, njegovi sunarodnici nisu hteli ni da uju za to jer su verovali da
su en i Gan brat i sestra. Oni koji su znali da oni nisu u krvnom srodstvu,
odobravali su brak, meutim, oni koji nisu znali za dogovor izmeu dva cara, nisu
pristajali na rodoskrvnue, verujui da e celo carstvo zadesiti nesrea zbog toga.
Ne mogavi vie da ive u neslozi, en i Gan napustie carstvo sa delom naroda
koji je odobravao njihov brak. Kada je en poao na put, vra ga je prokleo da
hiljadu godina luta svetom, da nikada dva puta ne spava na jednom mestu i da
nikada dva puta ne pije vodu sa istog izvora, ( Ackovi, 32).
Veito putovanje Roma i danas je intrigantna tema kako za naunike,

istoriare tako i za pesnike kojima se ivot Roma esto ini romantinim. Ova
legenda, ini se stapa dva sloja verovanja: onaj po kome za bogove ne vai tabu
incesta i onaj po kome se car, bribliava statusu bogova. U srpskoj usmenoj poeziji,
recimo motiv neostvarenog incesta vezuje se s likom cara Duana, pa on, prema
dve pesme iz druge knjige Srpskih narodnih pesama (Karadi, SNP II, 27, 28)
14
hoe sestru da uzme15, ili koledarska pesma (Karadi, SNP V, 179), koja uva
seanje na mitsku priu o bratsko sestrinskom braku u funkciji oploenja
zemlje.16 U mnogim mitologijama i legendama krije se motiv braka boanskog para
prapredaka17, u kojima se govori o incestu meu roditeljima i decom ili izmeu
brata i sestre. Legenda o seobi Roma upravo ukazuje na stari mit o poimanju sveta
koji se moe videti i u drugim kulturama.
Egzodusom Roma iz Indije18, bavili su se mnogi naunici kao to su Franc

Mikloi, Fridrih Pot, Albert Kranc, Sebastijan Minster, Jakob Tomazijus i dr.
Meutim, mi emo se bazirati na teoriji koju je dao Franc Mikloi, koji je
analizirajui romski jezik, doao do pretpostavke kojim su putevima ile
srednjovekovne migracije Roma iz Indije.
Analizirajui romski jezik, Mikloi je doao do saznanja da on pripada

grupi dardu jezika te stoga iznosi dalju hipotezu da su Romi preko Kabulistana,
Irana i Armenije, stigli, preko Frigije i Lakonije, u Vizantijsko Carstvo. Neke su se
grupe nastanile u arapskim zemljama a manje grupe idui kroz Siriju stigle u
Egipat i severnu Afriku. Mikloi istie da niko ne zna pouzdano koliko su se
vekova tamo zadrali, ali sudei po jermenskim reima koje se i danas mogu uti u
romskom jeziku, moe se zakljuiti da su dugo vremena proveli u Jermeniji. Sem
toga, injenica da se kroz pojedine rei u romskom jeziku naziru i grke rei,
svedoi da su evropski Romi dugo iveli i u Grkoj pre nego to su doli u srednju
Evropu.
Neki naunici (uri, Seobe, 18) doli su do podataka o eventualnim

razlozima za veliki egzodus iz Indije, te tako, navode da je sultan iz Avganistana
Mahmud Gazni, napao Indiju sedamnaest puta u periodu 1001 1027. godine.
Ovim pohodom, on je uspeo da prikljui Pendab i Sindi svojim teritorijama ali bez
Kamira. Nakon Mahmuda Gaznija, pohod na Indiju vri i njegov naslednik,
15
Ali ga u tome spreava ili sveti ili bezgreni lan zajednice (ae samoue), ili sam
odustaje.
16
Z. Karanovi, Incest izmeu brata i sestre od obredne hijerogamije do socijalne krize
i smrtnog greha, Nebeska nevesta, Beograd 2010, 48 58.
17
Z. Karanovi, Bratsko-sestrinski incest izmeu hijerogamije i rodoskrvnog greha, 21.
18
Prema: T. Vukanovi, Romi (Cigani) u Jugoslaviji, Vranje 1983. (Karta predstavlja
migraciona kretanja Roma iz Indije u Afriku i Evropu u srednjem veku).
15
Mahmud iz Gora. Mahmud je dva puta napadao Indiju u periodu od 1191. i 1192.
godine. Posle njega, dolazi Dingis Kan 1219. godine, i na kraju Tamerlan, koji je
kao Dingis Kanov naslednik, hteo da ponovi njegove podvige. Ve od Tamerlana

nadalje istorija Indije vie nije uticala na sudbinu Roma, jer su oni ve bili izvan
njenih granica, raseljeni po svetu. Na osnovu dosadanjih saznanja, romska
zajednica je nastala ujedinjavanjem vie plemena, razliitih dijalekata pa i rasa. Ta
novonastala zajednica najverovatnije je dobila ime po Rami mitskom junaku iz epa
Ramajana, a njeni pripadnici razliitog kastinskog porekla postali su Ramina deca
Romane have.
U jeziku Roma, uri dalje navodi da je preoblikovano ime Mahmud

Gaznija postalo sinonim za stranca koji ne pripada romskoj zajednici gado.
O lutanju i istorijskoj sudbini Roma svedoi ime Horahaj, koje potie od naziva
mesta Horasan istone pokrajine u Persiji, gde su Romi dugo iveli. Pod uticajem
ovog naziva, nastala je imenica Horahaj, kako se danas nazivaju pripadnici
islamske veroispovesti.
16
U izvorima nije utvren taan datum ili taan period kada su Romi preli iz
Jermenije u Vizantiju. Neki naunici pretpostavljaju da se seoba dogodila u prvoj
polovini XI veka, kada su selduci napali Jermeniju i izazvali poznato pomeranje
naroda iz Jermenije ka Vizantijskoj Anadaloji. Izmeu 1289. i 1309. godine,
pominju se Cigani19 u balkanskim i makedonsko-srpskim zemljama. Jedan takav
pomen, jeste i crkvena naredba koju je carigradski patrijarh uputio podrunom
svetenstvu. Crkvena naredba, zabranjuje druenje i okupljanje hriana sa
gatarama, mekarima i ukrotiteljima zmija i naroito se zahteva da Aciganoi
(Cigani) ne ulaze u njihove domove.20
Sledei zapis o Ciganima21 zabeleen je u praktikonu manastira

Ksiropotama na Atosu iz 132530. godine, gde je zabeleeno da Ana ki
Limocervula, ima mua Egipanina. Verovatno su Romi krajem XIII ili poetkom
XIV veka bili nastanjeni i na Krfu, koji je tada bio Anujski, a mogue i u drugim
delovima Vizantije, koji su se nalazili u Mletakom posedu, u sklopu Venecijanske
Romanije. U svakom sluaju, u drugoj polovini XIV veka, Romi su bili prisutni u
junim delovima Balkanskog poluostrva. Iz tog vremena datira i prvi pomen
Cigana na teritoriji bive Jugoslavije iz Dubrovnika 5. 11. 1362. godine, u kojem
pie da su Vlaho i Vitan Egipani, zatraili u kneevoj kancelariji da im zlatar
Raden Bratoslavi vrati osam velikih srebrnih remena koje su kod njega
deponovali .22
Zajedniko svim ranim pomenima jeste opaanje romske zajednice kao

opasne za duhovni mir i spas, kao i naglaena marginalizacija Roma, kao tuina
19
T.Vukanovi, Romi (Cigani) u Jugoslaviji, Vranje 1983, 22.
20
Naziv Cigani potie od grkog Acingani to u bukvalnom prevodu znai
nedodirljivi, ali ne u smislu prljavi, ve oni koji su odbijali telesni dodir sa drugim.
Vizantijski termin Acingani oznaavao je manihejsku sektu u IX veku. Oni su imali
dualistiko shvatanje religije i zbog toga su bili proganjani. Kada su se Romi kasnije
pojavili ljudi su mislili da su se vratili Acingani. ( Z. Tairovi, Putevi interakcije sveta
u umetnikoj svesti Roma - magistarski rad, 2006.)
21
urica Petrovi, Cigani u srednjovekovnom Dubrovniku, Beograd 1976,123.
22
Isto, 124.
17
koji se bave potencijalno opasnim poslovima. Ovakav odnos mogao je biti

zasnovan i na jednom vidu negativnih rasnih stereotipa, koji se mogu temeljiti i na
boji koe, pa se tako potencijalna demonska priroda pripisuje ne samo ljudima sa
tamnom koom, ve onima koje profesija ini takvima, poput kovaa. Odnos
prema tuincu u tradicionalnim kulturama esto ima dvostruki karakter s njim je
vezan pojam opasnog, neistog a u isto vreme moe se posmatrati i kao nosilac
sakralnog naela, davalac sree (Tolstoj, Radenkovi, 543), na primer, kod Srba
postoji verovanje, da e dete biti sreno ukoliko ga zadoji Ciganka o Boiu ili o
Malom Boiu.23
23
. Kulii, Srpski mitoloki renik, Beograd 1970, 299. (Postoji i verovanje koje je
zabeleeno prilikom istraivanja, da ukoliko ne - Rom, kumuje Romima pratie ga srea
kroz ivot. Takoe, postoji verovanje da ukoliko mukarac eli da otera maler treba da
prenoi sa Cigankom kako bi mu se povratila srea).
18
Ova karta prikazuje rasprostranjenost Roma u junoslovenskim zemljama pod

vlau Turskog Carstva u XVI vek.24 Ve u XVI veku, Romi su iveli skoro u svim
delovima Srbije, to ukazuje na injenicu da su se prilagodili veinskom
stanovnitvu, prihvatajui polako religiju i obiaje veinskog stanovnitva, kako bi
se to bolje prilagodili novoj zajednici.
24
T.Vukanovi, Romi (Cigani) u Jugoslaviji, Vranje 1983.
19
2.2. Jezik Roma
Jezik Roma spada u grupu indoevropskih jezika u kojem su sadrani

razliiti dijalekti, meutim svi ti dijalekti, potiu od jednog jezika majke, od
sanskrita. Meu dijalektima sanskrita su hindi, gujarati, marathi, kamiri, pa i
romanes ( Clebert, 223).
Vekovno putovanje Roma kroz razliite zemlje, uinilo je da njihov jezik

poprimi razliite uticaje o emu svedoe rei koje su se do danas zadrale u
romskom jeziku. Tako, u romskom jeziku ima rei iz srednjevekovnog grkog
jezika: drom (put), foro (grad), zatim koristi se jermenski izrazi: grast (konj), bov
(pe), kotor (komad), rei koje su sline ili iste moemo pronai i u sanskritu agor
(romski) agra (sanskrit) to znai kraj na srpskom jeziku; do (romski)
doa (sanskrit) krivica na srpskom jeziku i dr. (uri, Seobe, 267-269). Romski
jezik dakle, predstavlja meavinu razliitih dijalekata i nareja, a neki naunici ga
dele na dve osnovne grupe: vlaku i nevlaku u zavisnosti od toga na kojem su se
podruju Romi najdue zadrali. Romski jezik u Srbiji je u procesu
standardizacije.25 U radu sam koristila predloenu standardnu formu romske
gramatike i pravopisa, prevodei istraivake intervjue sa srpskog na romski jezik
upotrebljavajui aspirate (kh, ph, th, h), udvojeno rr, x kao i romski pravopis. U
intervjuima sam koristila gurbetski dijalekat koji je karakteristian za Rome u
Vojvodini.
2.3. Religija Roma
Postoje razliite teorije o autentinosti religije koju su Romi poneli iz Indije.

Jedna od njih jeste da nisu imali pismo, pa stoga nisu zapisivali svete tekstove
25
R uri, Standardizacija romskog jezika, Sarajevo 2012. Za potrebe prevoenja sa
srpskog na romski jezik koristila sam Romsko-hrvatski rjenik autora V. Kajtazija, Zagreb
2008.
20
(Vede su se prenosile usmenim putem u Indiji i prenosili su ih jedino bramani).

Odnos prema vremenu naroito prolom, u romskoj kulturi nije kljuna kategorija
poimanja stvarnosti. Budunost zna samo Bog, prema tome sadanjost je vreme,
na koje moemo uticati. ovek se i inae ne raa sa saznanjem o vremu, njegove
prostorne i vremenske pojmove odreuje kultura kojoj pripada.
Pojam vremena u romskoj zajednici shvata se kao ciklino vreme, koje se ne

meri satima i danima ve ritmovima u prirodi i ljudskom ivotu: roenjima,
pogrebima, putovanjima i dr.26, kao i kod mnogih tradicionalnih drutava koja
smatraju vremensku egzistenciju oveka ne samo beskonanim ponavljanjem
odreenih arhetipova ve i venim ponovnim poinjanjem.27 Svet se simboliki,
ritualno i periodino obnavlja, a kosmogonijski mit se kroz veliki broj postupaka
moe sagledati u obredima. Vreme i prostor, jesu osnovne kategorije mitoloke
slike sveta koja ukljuuje shvatanje prirodnog i ivotnog vremena (Tolstoj,
Radenkovi, 100). Po naunim pretpostavkama o vremenu kada su Romi iveli u
Indiji, moemo zakljuiti da su oni tada bili vernici svetskih religija koje su
postojale tada, a koje postoje i danas. Romi su kasnije tokom egzodusa prihvatali
religije zemalja u kojima su eleli da se nastane, jer je tada pitanje religije esto
znailo pitanje ivota ili smrti. Menjajui tako konfesiju, pokuavali su da se
prilagode veinskom stanovnitvu i na taj nain opstanu. Meutim, to deklarativno
prihvatanje tue religije, krilo je sloj starih verovanja, boanstva, mitova, koji su se
provlaili kroz obiaje i koji su do danas opstali u romskoj kulturi.
Romi danas pripadaju razliitim religijama. Oni su hinduisti i budisti, ako

ive na Dalekom Istoku, pripadnici su islama, ako ive u Aziji ili severnoj Africi a
ako ive na Balkanskom prostoru, oni su uglavnom hriani, odnosno pravoslavci,
rimokatolici i protestanti ili pripadnici islama. Romska legenda kae da su Romi
imali svoju bogomolju i da je ona bila tako lepa, da su im mnogi zavideli na njoj.
Vremenom je ljubomora bila toliko nepodnoljiva, da su Romi prodali svoju
bogomolju, a sebi napravili drugu od sira. Jednom prilikom nakon molitve,
ogladnee toliko, te pojedoe celu crkvu. Sreom gadovani (ne Romi) ostali su
26
G. Alexian Santino Spinelli u: Romanipe(n) - o kulturnom identitetu Roma, Beograd
2005, 161.
27
Vidi: R. uri, Seobe Roma, Beograd 1987.
21
duni jedan dukat Romima, kada su otkupljivali od njih bogomolju, pa su im

zauzvrat dozvolili da se mole u njihovoj bogomolji.28
Kljuni praznici koje slave Romi, bez obzira na konfesiju kojoj pripadaju,
jesu pre svega svetkovina Bibijako dives, koja se slavi u Srbiji (Letani kod
Beograda, Knjaevac), na Kosovu, Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj
(Ackovi, 86). Praznik Bibijako dives slavi se poetkom marta, ukoliko su Romi
pravoslavne veroispovesti, a u perodu od 31. januara do 1. marta, ukoliko ga slave
Romi islamske veroispovesti. Sem toga, ista boginja kod Roma islamske
veroispovesti ima naziv Tetraaki rjat. Sam naziv Bibi je romski naziv za tetku,
majinu odnosno oevu sestru. Sem toga, Romi termin bibi koriste i kada se
obraaju starijoj eni kojoj iskazuju potovanje. Romi veruju da je boginja Bibi
ena ili majka samog boga, ona koja objedinjuje dobro i zlo.
Ovo tumaenje ima korene u indijskoj mitologiji, jer i boginja Durga, koja
se jo naziva Kali (Crna), pominje se jo u srednjem veku u svetom tekstu sekte
sledbenika kulta Kali. Ovaj kult je nastao iz kulta boginje majke, poznatog u
gradovima Indijske doline u III-II milenijumu pre n. e. koji su slavili nearijski
narodi u Indiji.29 Kasnije se kult boginje majke izmenio pa je obuhvatio dva kulta,
kult Ume ivine supruge i kult krvoedne boginje Kali. U tom obliku kasnije, kroz
legende, boginja se pojavljuje pod imenom Durga, Ambika i dr. kao naslednica
mnogih dravidskih kultova.
Bibija je na ikonama kod Roma, prikazana kao visoka, crna, koata ena
okruena decom, jer je ona pre svega zatitnica dece. Boginja Bibi ne jede, ne pije a
kada poleti, lete i pilii za njom, to su u stvari avoli, vetice, groznica, kuga i sva
ovozemaljska poast. Boginja Bibija se kod Karavlaha slavi oko drveta kruke ili
trenje, koje se jo zove i Bibijako kat Tetkino drvo. Drvo se za vreme rituala
ukraava cveem i trakama, a posna hrana slui se okupljenima oko drveta (uri,
Ackovi RRS, 46), Bibija se slavi u petak, tree krstopokladne nedelje velikog
posta.30 Ukoliko je stablo drveta malo deblje, tada se u njemu dubi otvor u kojem
28
T. Dimi, Romske narodne pripovetke, Novi Sad 2002, 51.
29
V.G. Erman, Mitovi stare Indije, Beograd 1981.
30
Po tome se ona pribliava kultu Odinove ene, boginje Freje ili vetice Frige, Holde
koja je nasledila njen kult u srednjem veku, pa i predstavama o svetoj Petki kao naslednici
starih enskih boanstava i zatitnica ena (A. Gurevi, Problemi narodne kulture u
srednjem veku, Beograd 1987, 140).
22
se pale svee i moli Bibiji koja sve uje, jer tog dana ona boravi u drvetu. Neki
vernici ostavljaju i staru odeu, verujui da ostavljaju bolest.
Legenda o Bibiji kae: U davna vremena pojavila se na zemlji opaka bolest
uma, koja je usmrtila mnogu decu i ba tada, dola je Bibija meu ljude sa svoja
dva jagnjeta. elei da se skloni od hladnoe i kie, kucala je na mnoga vrata ali joj
nije niko otvorio, a onda je u daljini videla na breuljku izdvojene kuice i krenula
je ka njima. Kuice su bile ukopane u zemlji ali njoj to nije smetalo, te je zakucala
na vrata i zamolila domaina da prenoi. Domain je pustio u kuu u kojoj je bilo
estoro bolesne dece od ume (kuge). Soba je bila tesna, a sanduk za brano u uglu
sobe prazan, meutim, domain je ljubazno ponudio gou hlebom za veeru.
Sutra dan, Bibija je pola ka vratima ali je domain zaudjeno upita:
Kuda si pola, jo je hladno, ostani jo malo zagrej se, na to Bibija ree: Hvala ti
dobri ovee, ali ja moram da idem, jer ja sam tetkica Bibija, dola sam da vidim,
ivi li svet po boijim zavetima. Ovaj pomor koji po selu hoda od Boga je. Ti si me
lepo primio i ugostio onim ime si imao i zato e tvoja deca ozdraviti, oni koji me
nisu primili, njihova e deca pomreti. I reci svojim Romima da nikada ne oteraju
putnika od svojih vrata a svako ko ih zamoli za pare hleba da daju i poslednji
komad. Vi to inite njima a ja u se brinuti o vaoj deci.31
Ikona tetkice Bibije (Ackovi, 89) Ikona Kali Sare (uri, Ackovi RRS, 87)
Druga boginja Kali Sara Crna Sara koju slave Romi i Sinti u Francuskoj i
paniji takoe je zatitnica bolesnih i dece. Svake godine Romi se okupe 24. i 25.
31
D. Ackovi, An bibiako sastipe U Bibijakino zdravlje, Beograd 2010, 145.
23
maja, u Francuskom ribarskom gradiu Les Saintes-Maires de la Mer da bi odali

poast i molili se Crnoj Sari. Oni se skupljaju kod kamene crkve Sent Mari de la
Mer s upaljenim sveama i rukama uzdignutim ka nebu uz molitvu. Crnu Saru
daruju ve noenom odeom bolesnih ili odsutnih (uri, Ackovi , 87).
Ovaj obred darivanja odeom ili veanje odee o statuu ili sveto drvo, vue
korene, zapravo, iz severne Indije kada su Dravidi kaili svoju odeu ili odeu
bolesnika na sveto drvo verujui da e se odea proistiti u dodiru sa svetim
drvetom ili statuom32. Slini oblici leenja i u tradicionalnoj kulturi Srba, gde se
recimo veruje da e bolesnik ozdraviti, ako uoi urevdana bolesnik postavi glavu
ispod cveta jasenka i zapali sveu (Kulii SMR, 157). Prilikom hodoaa Romi
nose statuu svetice Kali Sare do mora gde je simboliki potapaju. Ovo ritualno
potapanje u vodu jeste zajedniko za sve boginje i obrede plodnosti33, to moemo
pretpostaviti da je ovo oboavanje boginje plodnosti imalo veze sa Romima koji su
se bavili ratarstvom ( Clebert, 170).
Oboavanje ove svetice nije zvanino prihvatila katolika crkva iako se Kali
Sara proslavlja u katolikoj kapeli. Slinosti Bibije i Kali Sare postoje a kao to
smo na poetku naveli, obe imaju korene u Indijskoj boginji Durgi.
Sem navedenih svetica, slavi se jo i Vasilica ili Vasuljica i urevdan
Erdelezi, kod pravoslavnih Roma i kod Roma islamske veroispovesti, mada su
navedeni praznici hrianski. Veruje se da su Romi slavili navedene praznike pre
nego to su preli u islam sa dolaskom Turaka na Balkan. uevdan Erdelezi,
slavi se estog maja a naziv Erdelezi Romi su povezali sa praznikom prema
islamskom svecu Hidir Elezu. Za ovaj tako vaan praznik za Rome, obavezno se
temeljno oisti kua a neke vrednije domaice pre urevdana i okree kuu, kako
bi praznik doekali u istoj kui. Romi u Niu, uedvan poinju da slave od 4.
maja kada zapoinju gozbu igrom i pesmom cele noi uz vatru i tako do zore kada
odu na uranak.
32
Primer jednog takvog obreda moe se videti za praznik Bibije kada se na krukino stablo
privrste trake prilikom ceremonije proslavljanja Bibije.
33
Naglaeno hristijalizovani srpski obred krstonoa noenje crkvenih barjaka, ikona i crkvenih zastava po
seoskom ataru da bi se od Boga izmolila kia, recimo, takoe sadri ritualno umivanje ikona i stavljanje
krstova i barjaka u posude s vodom (SM, Krst, 306-308; SM, Krstonoe, 310).Vodom je u srpskoj i
junoslovenskoj tradicionalnoj kulturi polivana i dodola devojica pokrivena granjem i biljem koja je u
pratnji vrnjakinja obilazila seoski atar i igrala pred kuama da bi doslutila i izmamila kiu (SM, Dodola,
157-159).
24
Na uranak odlaze na izvor gde vre obredno umivanje, beru vrbove granice,
koje koriste za kienje svojih kua, kao i lekovite trave koje e kasnije iskoristiti za
obredno umivanje, dok Romi koji su izgubili nekog dragog odlaze na groblje i
oplakuju ih. Toga dana se kupuje jagnje koje mora biti belo (crno jagnje se smatra
nesreom), te se kolje ujutru na dan urevdana. Kada se doe kui sa jagnjetom,
kua je ve okiena vrbovim granicama, simbolom zdravlja i plodnosti a uvee se
u posudi sa lekovitim travama stavi i crveno jaje da prenoi ispod drveta u dvoritu
ili ispod rue. Na dan urevdana, obavlja se ritualno umivanje vodom u kojoj su
prenoile lekovite trave i crveno jaje a zatim se kolje jagnje. Crna digerica se obari
i podeli prisutnima za pokoj due. Pred ruak na trpezi se uvek postavi neparan
broj tanjira (za mrtve) i u njega se stavi od svega po malo od pripremljene hrane
koja je takoe namenjena duama umrlih predaka.
Oni koji su bili u alosti za svojim pokojnicima ne jedu meso sve do
urevdana, kada udele prvo za pokoj due. uredvan traje sve dok se ne pojede
jagnje. Postoji verovanje meu Romima da bi onog ko ne bi proslavio urevdan,
zadesila velika nesrea, te su se tako i oni najsiromaniji po svaku cenu trudili da
obelee ovaj praznik, verujui da e im urevdan podariti sreu i blagostanje
tokom cele godine.34
Pored letnjeg urevdana 6. maja, slavi se i urica 15. novembra.
Vasilica ili Vasuljica, se slavi 14. januara na dan Sv. Vasilija. Romi islamske
veroispovesti su je slavili pre nego to su prihvatili islam, dolaskom Turaka u june
krajeve Srbije. Za ovaj praznik karakteristino je da se obavezno za ruak pripremi
pernata ivina (guska, urka ili petao) i da ona mora biti dobro nakljukana, jer
simbolizuje berietnu godinu za gazdu kojem pripada. Re je dakle o svojevrsnoj
rtvi koja, kao uzdarje, treba da donese blagostanje onome ko slavi. U pojedinim
starim nikim porodicama, kao i porodicama leskovakog kraja, prisutan je obiaj
da se lome telee nogice za pihtije pri emu se peva obredna pesma nekoj ptici
najee rodi, od koje se trai da poalje zdravlje i sreu porodici u suprotnom e
joj slomiti krila35:
34
Obredno kupanje, korienje bilja i umivanje (umakanje) crvenim jajetom, kao i rtvovanje jagnjeta deo su
srpskog i junoslovenskog proslavljanja urevdana, koji takoe slave i Muslimani/Bonjaci.
U sutini, re je o prazniku koji je najverovatnije, stariji od Hrianstva, kojim se obeleava poetak letnje
polovine godine (od urevdana do Mitrovdana). Vidi: (SM, urevdan, 173 175).
35
N. Jai, Stari niki Romi, Ni 2001, 57.
25
But sastipe lelega me dajake, me dadeske,

Te bihaven lelega mi kudelja.
Zerem phagava lelega te pakhora.
Mnogo zdravlja lele, mojoj majci mom ocu

Da mi poalju lele kudelju
Ili u ti slomiti lele krila
Nije sluajno to je pesma upuena rodi jer je roda simbol odanosti oveka kui i
porodici, upravo zbog svoje osobine da se svake godine vrati na isto gnezdo.
Simbol rode kod Roma je isti kao i kod veine slovenskih naroda. Sem toga,
pticama se globano u verovanjima pridaje mo da prelaze s ovog na onaj svet i
obrnuto, pa one zato mogu donositi blagoslov i izobilje. Obiaj preterivanja u jelu i
piu moe se videti i u Vukovom Rjeniku:O Boiu se opiti nije nikakove
sramote, (ako sam se opila, Boi mi je doao), (Karadi SR, 39-40) obredno
preterivanje u jelu i piu je ak i poeljno jer se verovalo da e domain i ukuani
cele godine iveti u izobilju.
Na dan Vasilice poloenik ulazi u kuu sa badnjakom okienim dukatima i
kragom svee vode blagosilja ukuane elei im sreu i zdravlje. Poloenik je
uglavnom dete koje se daruje novcem i slatkiima. Veera na dan Sv. Vasilija slavi
se u krugu porodice a pojedini niki Romi pale pet belih svea u posudicama sa
branom namenjujui svaku sveu za Boga, Vasilicu, veeru, zdravlje i posao, a
zatim otvarajui vrata pozivaju Vasilicu u kuu govorei:
Avaj, avaj gudlije Vasilice,

ake isi amen apatka, marikli...
Doi slatka Vasilico,

imamo otku, imamo pitu... 36
Ukuani se zatim blagosiljaju za stolom uz rei:
36
Isto.
26
Dikheja li man? Dikhav tut. E, akava ber te dikhea ma, i bere te na

dikhea man.
Da li me vidi? Vidim te. E dogodine me nee videti jer e trpeza biti
toliko obilna da me nee videti sa druge strane stola.
Isti obiaj pripremanja obimne trpeze za Boi, kao i meenje esnice u koju
se stavlja novi, postoji kod Slovena37, to ukazuje na veoma veliku starost i
paganske korene ovog obiaja. Sem toga, obilje hrane i pia na trpezi preko cele
godine priziva se i kod Junih Slovena reima: Milam38 li se?, na ta bi ukuanin
odgovorio:Mila malo, na ta bi ovaj odgovarao:Sada malo, a dogodine nimalo
(Tolstoj, Radenkovi, 41). Treeg dana Vasilice mesi se pogaa, u koju se stavlja
novac, onaj ko pronae novac cele godine e biti srean i do novca e dolaziti lako.
Postoji i legenda u kojoj se objanjava zbog ega Romi slave Vasilicu: etao se
Sveti Vasilije pored mora, ba kad je bio potop sveta.
etajui, spazi da se davi jedna Romkinja. On se saali na nju, pa joj prui svoj tap
i izbavi je. Posle kratkog vremena, Romkinja rodi blizance od kojih vremenom
postadoe svi Romi. U znak blagodarnosti to je spasao njihovu prababu svi Romi
slave Sv. Vasilija (Ackovi, 38).
Dragoljub B. orevi, sociolog, dugododinji istraiva romske religiji u
Srbiji39, istraujui praznike Vasilicu i urevdan, doao je do zakljuka da
navedeni praznici za Rome imaju bledu religijsku pozadinu. On naime smatra, da
se radi o tradicionalnim, usvojenim svetkovinama koje istiu patrijarhalni autoritet
kao i znaaj ouvanja stabilnih porodinih veza. Kod Roma islamske veroispovesti,
isticanje i ouvanje iskljuivo romskih praznika dovodi do jaanja etnikog
identiteta, dok kod Roma pravoslavne veroispovesti, upravo to prihvatanje obiaja
sredine u kojoj ive pokuavaju da ponite svoj nacionalni identitet, kako bi se
pribliili veinskom etnosu.
37
V. ajkanovi, Stara srpska religija i mitologija (prir. V. uri), Beograd 1994, 46-47.
38
Pomaljam li se, vidim li se?
39
B. urovi, D.B. orevi, Obredi pri velikim verskim praznicima kod Roma u Niu,
Etno - kulturoloki zbornik, knj.II, Svrljig 1996.
27
III. DOMINANTNI SIMBOLI U USMENOM ROMSKOM STVARALATVU
3.1. Bog kao zatitnik i onaj ko sudi i kanjava Del/Devel
Bog nije simbol, ali njegovo delovanje i zazivanje moe u tradicionalnim

kulturama imati simboliku vrednost. U hrianstvu, Bog jeste svemono,
savreno, natprirodno bie koje je predmet oboavanja, dok su u psihologiji, po
Jungu, Bog ili bogovi personifikacija psihikih procesa koji se deavaju u oveku
(Trebjeanin RJP, 72). Romi veruju u boanstvo koje nazivaju Del ili Devel u
zavisnosti od dijalekta. Ovaj naziv ima korene u indijskoj mitologiji i zadrao se sve
do danas. Nekada su deve bile sledbenici Bude koje su ljudima donosili sreu i
pomagali im u nevolji, a danas pod uticajem razliitih konfesija Romi svoga Boga
nazivaju Del ili Devel. Pod uticajem hrianstva Romi razlikuju velikog i mladog
Boga, odnosno oca i sina (uri, Ackovi RRS, 64).
Bog se pominje u usmenoj romskoj tradiciji, naroito u lirskim pesmama

gde se Rom obraa Bogu u svim ivotnim situacijama, recimo u nevolji i oskudici,
kada je suoen sa gubitkom i nesreom ili kada od boga oekuje sreu i blagostanje
za porodicu a osobito za decu. Bog je neka vrsta zajednikog roditelja ili blizak
prijatelj spreman da pritekne u pomo nemonima. Kao primer navedenog moe
se videti u pesmama iz zbirke romske poezije Bacila sam jabuku u pe.
U pesmama: Da sam znao (Aleksandrovi, 169) vidi se blizak odnos prema

Bogu od kojeg se oekuje pomo u trenutku kada majka naputa decu, nesreni
otac vapi:
Da sam znao da neemo moi,

Sa mnom decu,
Sa mnom decu,
Ne bi rodila.
28
Sedim, Boe, i razmiljam

O naoj deci
Daj im, Boe,
Daj im, Boe,
Sreu i zdravlje.
Sedim, Boe, i razmiljam

O naoj deci
Daj im, Boe,
Daj im, Boe,
Sreu i zdravlje [...]
havoralen, havoralen tumen na roven

Tumari de kaj gelitar palpale avel [...]
Te danglemas kaj natik bees,

Manca have,Manca have,
Tu nas te keres.
Beav devla thaj gndima,

Kaj mare have,
De len Devla,
De len Devla,
Bah thaj sastipe.
Beav devla thaj gndima,

Kaj mure have,
De len Devla,
De len Devla,
Bah thaj sastipe [...]
Lirski subjekat od Boga trai sreu i zdravlje za svoju decu, jer je Bog u
romskoj zajednici jedini koji upravlja ivotom i jedini koji moe dati sreu i
29
blagostanje naputenoj deci. Bog se ovde javlja kao simbol davaoca, zatitnika,
spasitelja kao i milosra i zatite.
Zatim u pesmama O Boe, Boe (Aleksandrovi, 183) i enina pesma

(Aleksandrovi, 205, 209), takoe se moe videti odnos Boga i nesrenih ljudi
kojima je potrebna njegova pomo:
Fuli Devla tele,

Thaj dikh lai mila.
Sar e rromnji,
Rovel pe khamila.
Voj rovela,
E Devle puela.
Kaj voj dala,
Kaj voj banarela.
E havrrene mangrro,
Kaj voj lela.
Jal voeja,
Jal orre dromeja.
--------------------------
Sidji, Boe, dole,
I vidi njenu nesreu.
Kako ena
Plae nad kamilicom.
Ona plae
I Boga pita:
Kuda e ii,
Kojim putem krenuti,
Deci hleba da donese.
Ili umom?
Ili jadnim drumom?
30
U efektnim nagovetajima saeta je sva nesrea romske ene, hraniteljke

porodice, izmuena radom na polju kamilice,40 koja nema druge pomoi sem Boga,
jedinog svemogueg dobroinitelja. I u ovoj pesmi Bog se javlja kao davalac,
hranilac i kao zatitnik dece i nemonih. Prisnost sa Bogom najbolje se moe uoiti
u legendi Stalno su zapitkivali Boga:Odavno kada su Romi imali svoje veliko
carstvo i kada su svi ljudi bili dobri i poteni, Bog nije bio tako visoko kao danas to
je, ve je bio samo nekoliko metara iznad zemlje, tako da su ga Romi mogli uvek
videti i razgovarati sa njim. Svaki je Rom mogao od Boga saznati ta e biti sutra,
kada e se oeniti, koliko e imati dece, kada e umreti i sl. najzad Bogu dosadi
Cigansko zapitkivanje, te se on uzdigne visoko na nebo, a njih prokune da nikada
nita nemaju i da sa mukom zarauju hleb (Ackovi, 37).
Bog kao zatitnik pominje se i u pealbarsim pesmama (Aleksandrovi, 265,

271) u kojima se lirski subjekat obraa Bogu:
Boe, Boe slatki

Pogledaj na mene
Na svoju brau
Pogledaj na nas,
Na svoju brau
oekujui od Boga da mu pomogne kao svoj svome, u nevolji u tuem, hladnom

svetu. Vrednosti svih ovih pesama doprinosi prisnost i toplina kojima je ozaren
odnos Roma prema Bogu. Siromani, socijalno i ekonomski ugroeni ljudi tee se
verom u njegovu zatitu i milost.
U legendama o nastanku Roma kao na primer u legendi Ko je praotac svih

Roma, Bog je simbol tvorake moi on je stvorio ljude na zemlji i Roma, kao
najsavrenijeg oveka meu njima:Jednog dana Bog odlui da stvori oveka.
Uzme komad gline i od njega napravi kip, koji potom stavi u pe da se pee. Bi
Bogu dosadno da stoji pored pei pa ode u etnju. Vrativi se iz etnje shvati da je
zaboravio kip u pei, te je odmah izvadio kip ali prekasno, kip je bio potpuno crn.
40
Nekada su ene danima ostajale na poljima kamilce radei u nadnici daleko od svog
doma i porodice.
31
Odlui Bog da ovaj kip bude praotac svih crnaca. Ponovo stavi drugi kip da se pee,
ali zbog prevelike strepnje da opet ne pocrni, preesto je otvarao penicu te se kip
nije dovoljno ispekao. Kip je ostao nedopeen i beo. Bog je odluio da kip bude
praotac svih belaca. Nezadovoljan prethodno ispeenim kipovima, Bog je odluio
da po trei put napravi savrenog oveka, te je ovog puta paljivije posmatrao
proces peenja, i tako, stvorio se savren kip, okoladne boje. Bog je odluio da
upravo ovaj kip bude praotac svih Roma
Predstava o Bogu koji sudi i kanjava vidi se u porodinoj pesmi (Aleksandrovi,

187) lirski subjekat se kune u vlastiti ivot:
Jaoj Boe, da umrem ja

Ako istinu ne govorim
Bog se pominje i u romskim kletvama, gde se direktno nekome eli zlo.
Te del o Del, te meres e bokhatar!41

Neka da Bog da umre od gladi! (Dimi RKZB, 9);
Te del o Del te djilabes mandje po limori!42

Neka da Bog da mi na grobu zapeva!
Trajil tut o Del!

Bog te poiveo!
41
Ovde bog simbolizuje sudiju, onoga ko kanjava upravo onim ega se ljudi najvie plae
- glau.
42
Zakletva je zasnovana na postojeim obiajima vezanim za sahranu. Kod nekih Roma u
Rumuniji za pokojnikom se peva i igra na grobu prilikom ukopa. Ovde je u sutini
sadrana ljudska elja da ga oni koje voli nadive. Ista simbolika sadrana je i u
blagoslovu: Bog te poiveo!. Romi se najvie plae majine kletve ili kletve osobe na
samrti. Velike kletve izgovaraju se uz ritual koji najee izvode ene, rasputene kose,
kleei na dva kamena, dok dva kamena udaraju jedan o drugi, izgovarajui kletvu i ime
onoga kome je namenjena (vidi Z. Jovanovi, Prie Cigana u noi ,78). Najtea je kletva
osobe na samrti jer nije u stanju da povue kletvu, to kasnije dovodi do prokletstva
itavog pokoljenja osobe na koju se odnosi.
32
Mudarel tut o Del!

Bog te ubio!
Simbolika zazivanja Boga, kod Roma je ambivalentna, Bog se priziva kada

se blinjima eli dobro, ali isto tako, i kada se eli osvetiti ili naneti nesreu.
Ambivalentno simboliko znaenje Boga: davalac, zatitnik sudija, onaj

koji kanjava i ubija, nije karakteristino samo za romsku kulturu. I u srpskim
narodnim pesmama sadrana je ovakva ambivalentnost. Na primer, u svadbenim
pesmama prve knjige Srpskih narodnih pjesama Vuka Stefanovia Karadia,
sadran je blagoslov U ime Boga u dobar as, kojim se sve obredne radnje
stavljaju pod boiju zatitu, ali istovremeno u epskoj pesmi Smrt Marka
Kraljevia, postoji i slika Boga Staroga krvnika (Karadi SNP II, br.73), onoga
koji svima uzima ivot. Specifina za romsku kulturu mogla bi biti naglaena
prisnost Boga i oveka, onaj odnos u kome Bog moe biti siromanom i ugroenom
oveku blii i blai od ljudi koji ga okruuju. Jung navodi dualnu prirodu Boga, pre
pojave hrianstva, dok u hrianstvu, Bog postaje dobar kroz svog sina Isusa
Hrista kao otelotvorenje jednog pozitivnog arhetipa Sopstva, a Antihrist postaje
deo onog negativnog dela Boga (Trebjeanin RJP, 73).
3.2. Sunce, Mesec i zvezde/Kham, honut, eraina
KOLO - Sunev Hram boga Sunca
(evalije RS 973)
33
Sunce je univerzalni simbol svetlosti, toplote, ivota i moi, ono je

oboavano u mnogim kulturama. Monoteistike religije, sunce smatraju boijim
okom, a u hrianstvu Isus simbolizuje novo sunce koje obasjava svet svojom
pravednou (Tolstoj, Radenkovi, 522). U indijskoj mitologiji sunce je znamenje
boga Vinu i Bude, kojeg nekada nazivaju i Zlatni ovek, dok u romskoj usmenoj
knjievnosti sunce predstavlja simbol pravinosti i istoe. Njegovo svakodnevno
izlaenje i zalaenje postaje simbol novog poetka, ono uvek ini par sa mesecom,
boanstvom koje je uglavnom ensko.43
Sunce, mesec i zvezde za Rome su bili kako regulator za poslove (u sluaju

Roma ergara polasci na putovanja u prolee ili za Rome mekare poetak
mekarenja), tako i u magiji kojom su se bavili (s prolea pa do kasne jeseni zbog
izobilja raznovrsnog bilja i trave mogli su se spravljati napitci u odreenim
magijama).
Prema jednoj romskoj legendi Mesec je prilikom odvajanja od majke

zemlje, podigao deo njene haljine pa su tako nastali meseevi bregovi, odnosno
planine. Na meseevim planinama raste svetlucava biljka od ijeg mirisa ene
zatrudne (uri, Ackovi RRS, 61), a navedena pesma upravo ukazuje na
meseevu oploujuu mo:
Mesec, mesec, smanjuje se sada

To to imam ovde, poinje da raste!
Uskoro e i mesec da naraste.
Biu srean!
43
Mada ima i izuzetaka na primer, u srpskoj lirskoj poeziji mesec je kao i sunce, esto
muko predstavljen kao mlad momak koji ima majku i sestre, eni se.Tako je recimo, u
mitolokim pesmama (Karadi SNP I, 229,230, 231) ali i u bajci Zmija mladoenja
(Karadi. SNP II, br. 9) u kojoj ena traei mua dolazi kod meseeve majke ali i u nizu
drugih primera.
34
Mesec u hrianstvu, jeste jedan od simbola Bogorodice, dok se mesec u

Kuranu tumai kao merilo za vreme. U Indijskoj mitologiji oboavanje sunca,
meseca i zemlje bilo je veoma izraeno. Indra, Agni i Suria sainjavaju glavno
vedsko trojstvo. Indra je bog kie, bitke i sunca prikazan kao junak sa etiri ruke,
nosio je koplja, munje i mreu a jahao je na belom konju ili slonu. Legenda koju je
zabeleio il Bloh navodi da su Sunce i Mesec bili sinovi neba i zemlje koji su se
zbog meusobnih svaa razdvojili svako na svoju stranu (uri ZMR, 22). Takav
simboliki prikaz Sunca i Meseca moe se pronai i u romskim zagonetkama, kao
to su na primer:
Kon phirel pe dadese pe zeja thaj tatarel pire da?

(O kham);
Ko ide po leima svoga oca i greje svoju majku?

(Sunce).
Duj phrala phiren po sasto them,

savore dihen len, a von nati te dihen pes.
(O kham thaj o honut)
Dva brata po celom svetu idu,

svi ih vide, a oni jedan drugog ne mogu.
( Sunce i mesec), (uri ZMR, 23)
Sunce se javlja u zagonetkama i kao meseev brat, kao otac hiljadu keri odnosno,
zvezda ili kao pastir i toak koji vuku nevidljivi konji:
Jekh rrota el gra crden. E gra ni dihon, pal

dikaj e rrota dihol, sa dihol pes.
(O kham)
35
Jedan toak stotina konja vue, konji se ne vide,

a kada se toak vidi, sve se vidi.
(Sunce), (uri RZ, 23)
Sunce se pominje i u romskoj kletvi gde njegovo roenje oznaava poetak novog
dana. Videti sunce ovde znai iveti44
Kana bijandol o kham, mek dude hon tut ando limori!

Kada se rodi sunce neka te ivog u grob stave
ili:
Banarel tut o kham e Devlesko!

Skruilo te sunce Boije! (Dimi RKZB, 7).
Neposredan smisao kletve jeste ubilo, sprilo, u bukvalnom prevodu

iskrivilo, ali veoma je neobian glagol skruiti on ukazuje na izdvajanje iz sveta
ivih. Potovanje Sunca u romskoj zajednici takoe se ogleda u odreenim
zabranama kao to je: ne sme se pljuvati prema suncu (jer se tako pljuje na Boga)
ukazuje na injenicu da se sunce poistoveuje sa Bogom, to ima korene u
hrianstvu.45
Obraanje nebeskim telima kao ivim biima, jeste karakteristino za

romsku zajednicu, jer ivei u prirodi, Romi su verovali da je jedino molitvom i
magijom mogu umilostiviti da ne bude surova prema njima. Poto je toak,
44
Kao i Bog, sunce moe simbolizovati unitenje. Slian simbol sunca javlja se i u srpskim
blagoslovima i kletvama: Po suncu odio! ili Sunce ne vidio!.
45
Gordana Uroev :Sunce nas greje i zato ga potujemo. Mesec se potuje kao Bog jer
ima oi i usta. Ako se ovek udi i gleda u pun mesec, on se mora ujesti za prst.
36
globalno, ali i u kulturi Roma simbol lutanja, puta, ova veza sunca i toka, vezuje
kretanje sunca na nebu sa ljudskim lutanjem po zemlji. Paralelizam izmeu
kretanja nebeskih tela i kretanja ljudi po zemlji uspostavlja se i u srpskoj obrednoj
usmenoj lirici. Tako recimo, u dodolskoj pesmi iz Vukove zbirke
( Karadi SNP I, br. 187):
Mi idemo preko polja

a oblaci preko neba [...]
Ovo svedoi da je kretanje Sunca kod razliitih naroda simbol putovanja.
Simbol sunca i meseca mogu se videti i na predmetima materijalne kulture,

kao to je tap romskog stareine, koji sem navedenih simbola, ima i simbol ekia
i sekire, zvezde i krsta. tap (uri ZMR, 24) se zavrava srebrnom jabukom. eki
i sekira simboliu vlast, dok Sunce simbolie pravednost koju svaki stareina mora
da poseduje naroito zbog toga to u nekim situacijama ima glavnu re na
romskom sudu romano kris gde se brani pravda i ast porodice.
Mesec na tapu romskog stareine moe se razliito tumaiti, jedno od

tumaenja jeste sledee: da se pie besmrtnosti amrita, uva upravo na mesecu
(uri ZMR, 25). Sem toga, i iva ima amblem meseca na glavi, to jeste simbol
dugovenosti. Dakle, ovim simbolom stareini se eli dug ivot. U verovanju nikih
Roma46 ukoliko neko ugleda mlad mesec, potrebno je da novcem protrlja kosu i
bradu, pa e celog meseca imati novca. Inae, mlad mesec je i kod svih Slovena u
prolosti imao pozitivno tumaenje (Tolstoj, Radenkovi, 355), kao povoljan
trenutak za otpoinjanje svih poslova, pogotovo poslova koji su u vezi sa rastom,
razvijanjem i dr.47
46
N. Jai, Stari niki Romi, 73.
47
Nevenka Barbul, ispitanica za mesec kae: Kada je mesec mlad i ako ima sitan novac
u depu, udari se po depu da novac zazvei i kae: Te del o Del majbut! Neka da Bog
jo vie! .Pherdo honut naj laho kaj aven hohane! Pherdo honut si bibah Pun mesec
je nesrea jer dolaze veci!.
37
Sledei simbol na tapu romskog stareine je zvezda. Zbog svog poloaja na

nebu zvezde su simboli duha i izvor svetlosti (evalije RS, 813), a Romi veruju da
zvezde predskazuju ovekovu sudbinu.48 U romskim zagonetkama, zvezde su
opisane kao stado ovaca, jaganjaca ili krava:
Pe jek mal but bakhrorra arjon

jekh deno arahel len;
kana e bakhrorren dihes,
ni dihes kon kon arahel len,
kana les dihes, najstale e bakhrorra.
( O del, e erajina thaj o kham)
Na livadi jaganjci pasu,

pastir ih uva;
kad vidi jaganjce, ne vidi pastira,
kad pastira ugleda, jaganjci nestanu.
(Nebo, zvezde i sunce)
Jekh dad el heja

ni o dad e hejen, ni e heja dades nati
te dihen
(O kham thaj e erajina)
Jedan otac sto keri,

ni otac keri, ni keri oca da vide.
(Sunce i zvezde), ( uri RZ, 22)
48
Marija Kaldara: Ne sme se upirati prstom u zvezdu kada pada jel e i njegova pasti
zato to se udi.
38
Zagonetka posredno ukazuje na vezu gornjeg, svetog, nebeskog sa izobiljem i

imovinom. Ovo nije zastupljeno samo kod Roma, i srpske zagonetke sadre sline
slike zvezdanog neba kao na primer:
Pun tor ovaca i arenih jaganjaca,

a pred njima pas svetlilac.
(zvezde i mesec)49
U zakletvama, zvezde, poput Boga i sunca, mogu dobiti znaenje onoga ko sudi i
kanjava iz svoje nebeske pozicije:
Mek mudaren man e eraja!

Neka me ubiju zvezde!
U bajci Beleg50, lepa Ciganica sa znakom zvezde na elu i mesecom na

grudima, nadmudruje oca i cara koji hoe da joj naude dok joj dobre vile pritiu u
pomo, jer je ona jedna od njih. Nadljudska lepota sa nesvakidanjim belegom
ukazuje na devojaku posebnost, koja nije ovozemaljska, to joj daje karakteristiku
vile: Kraj jedne reke u svojim ergama iveli neki Cigani koji su pravili kaike i
drvene zdele. Meu njima su bili jedno Cigane i jedna Ciganica, lepi kao san.
Cigane se zamomi, a Ciganica izraste u lepoticu kakve nije bilo u tri carstva.
Roditelji momka zaprosie devojku i napravie svadbu, bogatu i veselu, kakva ume
da bude svadba kod Ciganina. Prve brane noi: Ciganica skine maramu sa ela,
otkopa koulju, a u sobi zasvetli kao u sred dana. Mladoenja se okrenu da vidi
odakle tolika svetlost dolazi, a ono na elu neveste sija zvezda, a na grudima
mesec51.
49
Z. Karanovi, Puna tepsija zlatnih kolaia, Novi Sad 2005, 8.
50
Slavimir Demirovi, Mekino dete, Prokuplje 2012, 67.
51
Isti motiv se javlja u nizu svetskih bajki, pored ostalih, Pukin u bajci Car Saltan tako
opisuje princezu labudicu (A. S. Pukin Bajka o caru Saltanu,Kragujevac 2007, 31):
U cara je erka mila;
Sve lepotom opinila.
Danju sunce arko mrai
39
3.3. Vatra - Jag/Ag
Simbolika vatre ima irok spektar tumaenja. Jedno od njih jeste, da vatra
simbolizuje proienje, prosvetljenje ali i unitenje (Garden, RS, 602. ), dok
plamen simbolizuje ivot. Erih From52 vatru vidi kao univerzalni simbol jer ona
pokree i menja, ali ipak u njoj postoji i stalnost te stoga ostavlja utisak snage i
lakoe kojom isijava. Ernest Bloh (Prema: uri ZMVR, 20) smatra da je simbol
vatre dobio znaenje posredovano tek persijskom religijom, u kojoj se kao alegorija
preporoda javlja feniks koji se sam spaljuje i raa iz pepela. Po miljenju Junga,
vatra predstavlja unutranje psihike procese kao to su strast u kojem je plamen
simbol ovekovog srca, odnosno strasti.
U romskoj mitologiji, takoe postoji feniks ptica arana, koja ivi devetsto
devedeset i devet godina. Svake noi kako govori romsko predanje, arana sisa
dojku neke ene da se ne bi menjala, ali nakon devetsto devedeset i devet godina
ugine, pa se iz pepela raa nova ptica, koja nakon sedam dana izraste u dinovsku
aranu (uri, Ackovi RRS, 59).
Nou celom zemljom zrai.

U kosu je mesec splela,
Zvezda sja joj usred ela,
u stasu je lepotica,
gazi kao paun ptica..."
52
E. From, Zaboravljeni jezik, Zagreb 1970.
40
Urme, koje po predanju imaju vlast nad aranom sagradile su joj kulu, a
ena u ijoj je utrobi bila arana do trenutka ponovnog raanja stie natprirodne
moi. To znaenje ima i obiaj spaljivanja mrtvih, u kojem se veruje da e se
pokojnik opet roditi iz pepela. Na ovu tezu upuuje naziv za sahranu - praxope koji
u bukvalnom prevodu znai pretvoriti u pepeo. Dakle, vatra oliava i smrt i
ponovno raanje, ona je ovde simbol obnavljanja i preporoda.Vatra je
simbolizovala i veni ivot u Persiji i Grkoj. U hrianstvu vatra simbolizuje
duhovni ivot i venu duu kroz plamene jezike kojim se ispoljava sveti duh
(Garden RS, 604).
U romskoj mitologiji, vatra je boanstvo, to bi mogo biti refleks odreenih

verovanja ponetih iz Indije, jedna od legendi o stvaranju sveta kae: Kada na svetu
jo nije bilo ljudi, nebo i zemlja su iveli u srenom braku. Imali su petoro dece:
kralja - sunca, kralja - meseca, kraljicu - vatru, kralja - vetra i kraljicu - maglu.
Njihova deca su bila u stalnoj neslozi dok su rasla. Nebo i zemlja uinie izmeu
sebe upalj prostor i u njega zatvorie svoju decu. Tada se oni razljutie i odluie
da rastave roditelje tako da svako od njih moe otii u svet i napraviti negde
vlastite dvorove. Najpre se kralj - sunce strmoglavi na majku i pokua je otrgnuti
od neba. Meutim u tome nije uspeo. Neuspeh je doiveo i mesec. Meutim kada
je kralj - vetar svom snagom navalio na majku, nebo se razdvojilo od zemlje. No
tada se deca poee svaati oko toga ko e ostati sa majkom a ko sa ocem. Svaa je
trajala sve dotle dok majka zemlja nije rekla: Ti kralju sunce, ti kralju
mesee i ti kralju vetre, vi ste me napali. Odlazite! A ti kraljice maglo i ti
kraljice vatro, vi mi niste uinile nikakvo zlo, zato ostanite sa mnom (uri ZMR,
22). Naravno, vatra u nizu tradicionalnih kultura simbolizuje centar kue, ognjite,
markira mesto na kojem se okupljaju due predaka. Na takva verovanja upuuju i
obiaj za boi kada poloajnik ue u kuu, dara vatru na ognjitu govorei Boe
pomozi! verujui da je boanstvo stiglo iz dalekog kraja kroz odak (Kulii SMR,
30).
U zagonetkama (uri ZMR, 17) vatra se pominje kao ivo bie i to kao
srodnica onoga ko zagoneta, time se istie njena snaga, ali istovremeno, sa njom se
uspostavlja odnos srodnike bliskosti koja titi onog ko zagonetku izrie od
potencijalno razornog dejstva vatre.
41
Kaj mor phen bijandili, e ar nimaj barjol

Gde se moja sestra rodila, trava vie ne raste.
Dimu se u zagoneci daje oblije ljudskog bia:
E dej vade ande kuna, palem o hav xuklo pe car

Mati u kolevci, a sin skoio na ergu.
Vatra dobija poseban znaaj za Rome nomade kao izvor svetla, toplote,
zatite i hrane. Istovremeno, vatra moe biti i simbol razaranja i unitenja, pa je
ona kao veina tradicionalnih simbola ambivalentna. Sem toga, vatra u romskoj
kulturi ima mo proienja i iskupljenja te joj se stoga prinose rtve. Da bi vatra
bolje gorela i da ne bi dimila, Romi izgovaraju sledee rei:
Gori vatro!, rtvujem ti peeno jagnje.

Dime nestani! idi i trai sebi drugaricu!
Inae, vatra se pali i kao zatita od zlih sila i zmija, te tako pojedini Romi prvog
marta pale krpe oko kue kako bi oterali zmije i zle sile. Romi veruju da se vatra ne
sme skrnaviti, naroito se ne sme pljuvati na vatru ili mokriti. Ukoliko vatra ne
gori, tada erga ima neprijatelja, ili ukoliko drvo na vatri piti, tada se kae da pite
avoli.53 Takoe, vatra je neizbena i u romskoj svadbi, najpre kada se mlada
uvede u kuu svekrva joj da da promea varjaom jelo na poretu, kako bi bila
dobra domaica54, a sledei obred sa vatrom izvodi se kada se nakon svoenja
53
Nevenka Barbul: Naj lahe te ungarel pes ande jag, godolastar kaj hutena e phuknja pe
hib Nije dobro da se pljuje na vatru zato to e iskoiti plikovi po jeziku, isto tako , nije
dobro preskakati vatru jel se moe osoba upikiti u krevet. Na raskrsnici, ovde kod nas, se
ponekad javljala vatra sama od sebe, moda u sto godina jednom i onda se prepriava, i
kau ko se priblii toj vatri, bie srean. Vatra se javljala na odreeni dan, s prolea.
54
Slini ili isti obiaji su zabeleeni i kod drugih naroda. Videti S. Trojanovi, Vatra u
obiajima i ivotu srpskog naroda, knjiga 1, Beograd 1930.
42
mladenaca potvrdi mladina nevinost, tada se pali vatra ispred kue: Posle
dvanajest sati mladenci su otili na spavanje i ujutru smo palili vatru i bacali
perjanicu i prikazali arav, mlada je bila nevina i onda se dever kerio pa je platio
muziku i ja sam se jako opila (svekrva), udo je bilo (Savi, Aleksandrovi, 160).
Ambivalentnost vatre nije karatkteristina samo za romsku kulturu. Po

navodima M. Elijadea gospodarenje vatrom kovae je svrstavalo u magove koje su
drugi ljudi ili voleli ili prezirali (Elijade KA, 96). Ovo protivureno ponaanje
prema kovaima objanjava se protivurenim odnosom prema metalu i
metalurgiji. Ambivalentna je i priroda antikih boanstava kovaa Hefesta/
Vulkana, koji se kao bog razlikuje od drugih bogova hromou i nagrenou ali
istovremeno on je tvorac najlepih umetnikih dela.55
U nekim kulturama metal se potovao u nekima ne. S obzirom na to da se

metal kod Roma potovao, kova je bio beli mag, a bavljenje kovakim zanatom
tipino zanimanje Roma. Ovo je moglo usloviti dodatnu marginalizaciju romske
zajednice i kovaa, kao potencijanog demona. Kovai su gospodari vatre, kako
navodi Elijade, a upravo Romi su vaili za najbolje kovae koji su sluili turskoj
vojsci u njihovim pohodima. Kovai su imali povlaen poloaj u drutvu, jer su
umeli da ukrote vatru. Postoje mitovi o boanskom poreklu kovaa, stoga je u
nekim civilizacijama kova smatran magom koji ima iscelujue moi (Elijade KA,
96). U romskoj zajednici kovai su bili cenjeni a zanat se prenosio sa kolena na
koleno kroz generacije.56 Naslednost kovakog zanata vue korene iz Indije gde su
tajne kovakog zanata prenoene kroz inicijaciju mladih iskljuivo iz porodice
55
D. Srejovi, A. Cermanovi, Renik grke i rimske mitologije, Beograd 2000, 478.
56
Voja ajn: Kovai su bili cenjeni ljudi. Oni su znali oko konja. Oni su znali da seku
konjima desni inije, da bi konj mogao bolje da jede, da grize. Stavljali bi ruke konju
u sta, opipali desni i ako bi opipali da je nateklo onda bi govorili: a musaj te inel leski e
inije moramo mu sei desni. I onda uzmu poseban no koji se zvao snava - to je bio
noi u obliku peroreza, u obliku broja jedan. To kova napravi od nekog metala. Sa tim
se saseku desni da bi izala krv i gnoj i onda jo stavi so na ranu i utrljaju i kada to proe,
konj ozdravi.
43
kovaa (Elijade ATE, 344), poto se verovalo da se prenose isceliteljske moi i

moi predskazivanja budunosti.57 Sem toga, vatrom se moe skinuti i urok58
Da bi se zatitili od vatre i groma, Romi ergari imaju obred koji se izvodi na

urevdan nou, kada se izgovaraju sledee rei:
Ai jaga! Devla, manua bareja, vakar lake!

Miruj vatro! Boe, veliki ovee, naredi joj! (uri RZ, 81),
te se istovremeno sipa u vatru kozije mleko ne bi li se prinoenjem rtve

odobrovoljio Bog.
Vatra uva trudnice od zlih duhova, pa tako postoji obiaj da trudnica

dvanaest dana pred poroaj pripremi prostoriju za poroaj u kojoj e neprestalno
goreti vatra kako bi se proistio prostor za bezbedan poroaj.59 Sem toga, sedam
nedelja nakon poroaja, ena ekajui suaje (suenice) urme naroito onu
dobru, peva pesmu kako bi ih odobrovoljila da detetu proreknu lepu sudbinu:
57 Gvoe - sastri na romskom jeziku, jedan je od etiri najznaajnija metala (zlato, srebro
i bakar), a simbol je vrstine. Gvoe se koristi za zatitu protiv demona, naroito
potkovica, koja je simbol sree ne samo kod Roma, ve i kod drugih naroda. Sem toga,
kovai su izraivali amajlije, odnosno talismane koji su imali zatitnu ulogu posebno zbog
toga to su bili u dodiru sa vatrom.
58
Gordana Uroev: Vatra se koristi i kada se skida urok. ar se napravi od apurina, onda
se u nenaetu vodu stavi ar i baje se tako to se kae: Te avili e Marija jakhaldini, katar
nesave mur, mek perel gadava go tele(Ako je Marija ureena od nekog mukarca, neka
ovaj ar padne dole). Tako tri puta. Pravi se krst na au tri puta nakon svakog puta kada se
izgovaraju ove rei. Onda se uzme ar i kae se : Te avili Marija jakhaldi katar e dulji
mek perel gadava go tele(Ako je Marija ureena od neke ene, neka ar padne dole) i
opet napravi krst na au tri puta, pa opet kae:Te avili e Marija jakhaldini pe drom, mek
perel o go tele (Ako je Marija ureena na putu, neka ar padne dole). Ako je osoba
ureena ar e pasti dole na dno ae, ako nije onda ar ostane da pluta u vodi . Onda se
voda baca na maku ili psa, on se strese i onda se skidaju ini sa oveka. Ista ta voda se
daje osobi da tri puta popije vodu iz ae i namae joj se elo sa arom koji je pao dole
odnosno od koje je osobe ureen, namae mu se elo i stomak. Osobi odmah bude bolje.
59 Pored funkcije lustrativne funkcije, vatra je ovde simbol svetlosti kao zatita od zlih sila
i demona mraka.
44
Doi dobra urmo i pomozi,

Vatro, vatro brzo gori,
brzo gori
i zatiti malo dete.
Dozovi dobre urme
da blagosiljaju dete.
Ovde na zemlji, ovde na zemlji
treba da bude sreno, sreno,
dobra urmo doi brzo,
Da se pomogne majci! (uri, Ackovi RRS,135)
U pesmi se priziva vatra kao zatitnika sila, koja ima mo da pomogne u

odreivanju sudbine tek roenom detetu. Isto tako, vatra se poziva da dozove
dobre urme, ukazujui da ima mo nad urmama.
Vatra se pominje i u porodinoj pesmi Pretvori me boe u vatricu

(Aleksandrovi, 189). Ognjite sa otvorenom vatrom bilo je simbol romskog doma.
Palei vatru, nomadi su utemeljivali dom. I u ovoj pesmi romska vatrica je simbol
okupljanja rasturenog doma i izraz elje da otac ponovo, kao vatra na ognjitu,
okupi porodicu, to se potencira trostrukim ponavljanjem:
[...]
er ma devla jagori
Jek jagori romani
Na cikni na bari
er ma Devla jagori. [...]
[...]
Pretvori me, Boe, u vatricu,

Jednu romsku vatricu,
Ni veliku, ni malu.
Pretvori me, Boe, u vatricu. [...]
45
U bajci Kako je Rom postao car60 vatra je pomogla mladom Romu da

pobedi neprijatelja i da nasledi kraljevstvo: ...Mladi vojskovoa naredi da se
posjeku drva iz oblinjeg umarka, posloe sva na jednu hrpu, kako bi uveer mogli
zapaliti veliku vatru kojom e se zagrijati. I uinie tako. Zapalie veliku vatru i
razmjestivi se uz oganj, poeli su jesti, plesati i veseliti se. Dok su oni tako plesali
uz veliki plamen, sa suprotne strane obale neprijatelji su u udu zaprepateno
promatrali veliki oganj. Pomislili su da to mladi Rom uistinu riga vatru iz svojih
ustiju, uplaili su se i na kraju predali.
Dakle, vatra se u bajci pojavlju kao simbol moi i zatitnica nejakih.
3.4. Voda pani/paj
Voda simbolizuje ivot, plodnost, istotu ali isto tako, moe simbolizovati
bolest i smrt. U hrianstvu, kao i u veini religija, svet je nastao razdvajanjem
zemlje i mora, a prema Bibliji Bog je stvorio oveka od zemlje i vode, dok Isus
poruuje Samarjanki kraj bunara61: Svaki koji pije od ove vode, opet e oednjeti;
14 a koji pije od vode koju u mu ja dati, nee oednjeti dovijeka; nego voda to u
mu ja dati, bie u njemu izvor vode koja tee u ivot vjeni. U psihologiji prema
Jungu, voda predstavlja klektivnu nesvesnu svest, a bia koja obitavaju u vodi jesu
zapravo saznajne i stvaralake moi nesvesnog (Trebjeanin RJP, 449).
60
Purane romane paramisa - Stare romske prie, Udruga Romski putevi, Zagreb 2007, 41.
Biblija ili Sveto pismo Starog i Novog zaveta, Jov 4, 13-14, . Danii, V.St. Karadi,
61
Beograd 2007, 617.
46
Voda, takoe u veini tradicionalnih kultura oznaava granicu ovog i onog sveta:
Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vode kao i kroz vodu, i
kasnije po vodi.62 Upravo zbog te granine pozicije voda moe imati ambivalentno
znaenje, a pogotovo tetne i opasne mogu biti mutne i neiste vode.
Prema drevnom indijskom mitu koji prihvataju i Romi voda nije stvorena,
nego veno postoji, kao to pie i u stihovima Rg vede (uri, Ackovi RRS, 111):
itav svet je pokriven tamom,

okean bez svetla, izgubljen u noi
tu je bilo ono skriveno u ljuturi,
ono roeno snagom.
Voda se javlja i u romskim zakletvama:
Mek najaren man e udre pajea!

Neka me okupaju hladnom vodom! (Dimi RKZB, 23)
Gde voda simboliki prikazuje obred kupanja pokojnika. U kletvama:
Mek ahen e pungre thaj e vas pe Vodice!

Neka ti otpadnu noge i ruke na Vodicama! (Dimi RKZB, 15)
Voda se simboliki prikazuje kao sveta voda u kojoj grenici stradaju. U

navedenoj kletvi Vodice su prirodni izvori vode, gde su sagraene kapele, takvi
izvori/esme su uglavnom bili pored puta. Vodice kao sveti izvori poznati su i kod
Srba63, na nekima su i manastiri. U verovanju Roma i drugih naroda, izvori su
uglavnom sveta mesta na kojima se pojavljuju sveci koji na odreen dan isceljuju
bolesne.
62
V. J. Prop, Historijski korjeni bajke, Sarajevo 1990, 400.
63
M. eki, Vodice u Vojvodini, Novi Sad 2001, 9.
47
Upravo zbog sakralnog znaenja, ova mesta esto postaju mesta na kojima se ljudi
zaklinju u svoju nevinost ili proklinju neprijatelja.
Predstave o vodi su razliite u zavisnosti od toga da li je stajaa ili tekua

voda, te tako, voda moe biti udotvorna, svemona, ako je tekua, i opasna,
neista voda, ako je stajaa u kojoj ive bolesti i zaraze.
Neki Romi, pred Boi, pre nego to e zahvatiti vodu iz bunara, ubace u bunar
hleb i so govorei:
Dobro jutro hladna vodo,

donosim ti hleb i so
Ovim reima subjekt eli da umilostivi duhove koji ive u vodi, da ne ine zlo
ljudima. Slian obiaj sam zabeleila i u Banatu64, a moe se videti i kod Srba kada
na dan sv. Jovana narod ostavlja kraj tekue vode ito ili klip kukuruza kao rtvu
vodi ili se umesi hleb od brana, od novog ita koje se baci u vodu65. Inae, postoje
razliita vraanja na vodi.66Da voda odnosi zlo veruje se i kod Roma u Srpskoj
Crnji67 kao i to da okuplja vile i ima mo proienja. Voda se takoe koristi u
64
Voja ajn: Moja ena kada je bila mlada snajka, na dan Sveta Petke, kada smo sveari,
ona bi prva ustajala i odlazila u dvorite na bunar. Napunila bi vedro vode i donela u kuu.
Kada svi ustanu svekar, svekrva, deveri i ostali ukuani, ona svima estita slavu sa punom
kofom vode, govorei: Baxtale, saste, veste, te pe but ber aresen gada es, sastimasa,
baxtarimasa, lovenca, balenca, grastenca ( Sreni, zdravi, veseli, mnogo godina da
doekate u zdravlju, srei, parama svinjama, konjima), a svekar odgovara: Vi tu te aves
baxtali, sasti, vesti, te del o del vi tut bax, sastimos thaj lovali te aves vi tu ( I ti da bude
srena, zdrava, da d Bog i tebi sreu i zdravlje i para). Onda joj spusti novac u vedro sa
vodom. To je radila za Boi, Uskrs i nau slavu Sveta Petku. Onda svi ukuani popiju po
au vode iz te kofe.
65
S. Petrovi, Srpska mitologija u verovanju, obiajima i ritualima, Beograd 2004, 172.
66
M. Nedeljkovi, Godinji obiaji kod Srba, Beograd 1990, 33, 30,159,134,75.
67
Nevenka Barbul: Na Badnje vee, stavi se u bokal voda i crvena jabuka, i to stoji tri
dana dok traje Boi. Jabuka se pojede treeg dana Boia i domain daje svojoj deci
jabuku a sebi i svojoj eni po malo. Domain, blagosilja ukuane dok im deli jabuku: Del
tumen del o bax thaj sastipe ( Neka vam Bog da sreu i zdravlje), a voda se baci na isto
mesto.U pono se ne ide kod esme i bunara, naroito ne deca. Zato to su tamo vile. Kada
se eli oterati zlo onda se neto staro iz kue baci u reku i kae: Mek inarel o paj sa o
bilahimos ( Nek odnese voda sve to ne valja!).
48
obredima prilikom sahranjivanja ali i pomena pokojniku: Mrtvima je najpravilnije

dati za duu leba i vode (Savi, Aleksandrovi, 111).
U pesmi Lidi, lidi (Aleksandrovi, 165) lirski subjekt pita majku:
Aoj mamo to si me rodila?

U kojoj vodi mila majko si me kupala?
alei se na nesrenu sudbinu, jer ga je ostavila voljena ena. Oigledno je da lirski

subjekat simboliki ukazuje na vodu mrtvih, odnosno na vodu u kojoj se kupa
mrtvac, te je zbog toga od roenja nesrean. U intervjuu sa Jelenom Radu, voda se
pominje kao deo pogrebnih obreda za pokojnika: Pa tuni tholpe talo ka o lavori
paj, godova holpe te avel bah ando kher. Kana o mulo najarelpe dal godova paj,
del pe mujal, godova skamina kaj paljol del pe mujal thaj delpe mujal sa ke vudar
(Stavi se ispod sanduka lavor vode, to se stavi da ostane srena kua. Pokojnik se
umiva tom vodom, tom vodom se obrie mesto na kojem je pokojnik leao i sve se
obrie to stoji prema vratima). Ovo je svakako ritualno ienje za pokojnikom
da bi nakon njegovog izlaska iz kue ostala srea ili kako navodi Rua, da se oisti
od greha: ...[pokojnik] okupa se da ue ist na onaj svet, a ne prljav. I da se opere
od greha. Ta voda se baca pod streju di deca nee gaziti... (Savi, Aleksandrovi,
104). Takoe se veruje da voda kojom se pokojnik kupa ima izuzetnu mo u crnoj
magiji, te se ona baca na isto mesto na kome se nikada nee gaziti, najee ispod
neke voke.
Voda se javlja i kao simbol proienja u obredu svadbe, kada se mlada no

pred udaju ritualno kupa skidajui sa sebe neistou. U svadbenim obredima kod
Srba, voda jeste simbol plodnosti, ienja i novog, istog poetka. Tako pesma
kae:
Kude se banjaa mladi mladoenja

Tud je poraslaja selin do kolena
Selin do kolena
zdravac do ramena.
49
U bajci Lampa, sofra i go (Krasnii BPM, 19) izvor hladne vode u umi
uva svirepi Arapin koji poseduje arobne moi. Svakog ko bi doao na izvor da se
napije hladne vode, ubijao bi, ali Ciganinu je tri puta potedeo ivot, jer je od njega
dobio jabuku, orahe i kruku. Kao uzdarje Arapin je Ciganinu podario arobne
stvari koje bi ga uinile bogatim. Oigledno je da je izvor hladne vode koji uva
Arapin, izvor ive vode, odnosno vode ivota.
Voda u simbolici Roma zauzima veoma znaajno mesto, a najee se javlja u

ambivalentnom znaenju kao simbol duhovnog i telesnog proienja, ali i kao
granica onog sveta.
3.5. Vetar Balval
H. Biderman, Renik simbola, Beograd 2004.
Vetar simbolizuje duh, slobodu, snagu i uzdizanje. U Knjizi postanja, Bog se

opisuje kao vetar: A zemlja bjee bez oblija i puta, i bjee tama nad bezdanom; i
duh Boiji dizae se nad vodom68, dok se u psihologiji vetar tumai kao simbol
narastanja, duhovne energije i znamenje vanih unutranjih duhovnih promena
(Garden RS, 612).
U indijskoj mitologiji bogovi oluje maruti pojavljuje se u vedama.
68
Biblija ili Sveto pismo Starog i Novog Zaveta, . Danii, V. St. Karadi, Post 1, 2; 9.
50
U romskoj mitologiji vetrovi su sinovi neba i zemlje, iste starosti, roeni u

istom mestu, i borave na istom mestu (uri, Ackovi RRS, 40). Oni rue sve pred
sobom, snani su i opaki. Romi veruju da postoje vetrovi razliitih boja koji
izazivaju razliite bolesti kod ljudi.69 Ako se uzme u obzir da su Romi vekovima bili
putnici i da su ceo ivot provodili pod vedrim nebom, onda se moe zakljuiti da
vetar u ergi nije bio omiljen i da su mu pripisivali sve nedae koje su snalazile
ergare.
U romskim zagonetkama ime vetra Vajo izvedeno je od vedskog boga vetra

Vyu a zagonetka glasi:
Kana o Vajo fulave pe bal, delpe kuna e ar.

Kada se Vaja elja, talasa se trava.
U narodnom verovanju, due umrlih se javljaju svojim ukuanima u obliku vetra:

[...] teli su te noi da ostanu neki u kuu da se deca ne plae, jel njegova je dua u
toj kui do est nedelja ispod streje i kad god mi izaemo ili uemo u kuu...imamo
kao neki vetar. Onda znamo da je on tu, samo se ne pokazuje (Savi,
Aleksandrovic, 105).
69
Nevenka Barbul: Leti kada naie vrtlog od vetra, deci kaemo: Na te dan kote te na
astarel tumen gadaja barval, pherdol tumaro muj phuknja! (Ne idite u vrtlog, lice e vam
biti od plikova). Draga Kneevi kae za vetar: Kad vetar napravi vrtlog, to se avoli
igraju. Ako neko ue u taj vrtlog, moe nasradati, a Gordana Uroev: Romi ne vole vetar
zbog toga to donosi zlo i bolest!. Vetar nije omiljen ni kod Srba u Grui, gde postoje
posebne bajalice ukoliko se utvrdi da je bolest nastala usled odreenog vetra (videti: P. .
Petrovi, Zbornik ivot i obiaji narodni u Grui, Beograd 1948, 355).
51
Vetar i kia se pominju i u porodinoj pesmi Pusti kiu da me bije

(Aleksandrovi, 175) :
Mek o brnd te marel man

E barval te uarelma
Bari briga si man de
Pala mungre havore.
Mek o brnd te marelma

E barval te uarelma
Bari solah dema me
Mito devla i avel. [...]
[..]
Pusti kiu da me bije

Vetar da me sui
Veliku brigu brinem
O svojoj deci.
Pusti kiu da me bije

Vetar da me sui,
Velikom kletvom zakleu se:
Dobro, Boe, nee biti. [..]
U navedenoj porodinoj pesmi vetar i kia su simbol patnje (postoji narodna izreka
kod Roma ibali su me vetrovi kroz ivot) kroz koju prolazi lirski subjekat a
takoe, simbolizuju udare sudbine sa kojima se ovek suoava.
52
U bajci Vetrova torbica70 siromani Rom je zatraio od vetra da mu vrati ito koje
je odneo sa njive jer e u suprotnom cela porodica umreti od gladi.
Vetar se saalio i poklonio Romu arobnu tanu iz koje izlazi obilje hrane i ne samo
to, pokazao je samilost i drugi put, te je Romu poklonio i arobnu torbicu iz koje
izlaze ljudi sa batinama i prebijaju svakog ko naudi Romu. U bajci se vetar ophodi
prema Romu kao zatitnik, to vetar kao nadljudsko bie i jeste u romskim
mitovima, ali, istovremeno, kao nadmono, natprirodno bie on moe i negativno
uticati na ljudski ivot.
3.6. Put/Drom
Put (Garden RS, 475) moe simbolizovati sudbinu i napredovanje ka

duhovnom ostvarenju dok je raskrsnica mesto gde se ukrtaju putevi pa je zato
simbol izbora ivotnog puta. U hrianstvu Isus je o sebi rekao: Ja sam put i istina
i ivot71 a Buda je uio o osmokrakom svetom putu. Putovanje po Jungu
(evalije RS 763) jeste arhetipski simbol opasnog procesa individualizacije,
traganja za sopstvenim Jastvom. Raskrsnica je po nekim istraivaima mesto
prelaza iz ovog u onaj svet, oznaava granicu nae tue ili unutranje
spoljanje.
Kod Roma rromano drom romski put, jeste simbol puta bez cilja, jada i
stalne potrage za domom i sreom. Simbol putovanja jeste i cara erga a ator
predstavlja sliku nebeskog svoda. U romskim priama, slino opte
70
R. R. Jovanovi, elem, elem lungone dromenca Iao sam, iao dugim putevima,
Novi Sad 2006, 23.
71
Biblija ili Sveto pismo Starog i Novog zaveta, . Danii, V.St. Karadi, Jov 14, 6; 630.
53
rasprostranjenim junoslovenskim verovanjima, raskrnicom gospodari avo, zle

sile, mrtvi i vetice, koji odvlae ljude sa raskrnice u pogrenom pravcu. Zbog toga
su Romkinje rasputene kose na raskrisnici klele one koji su im neto zgreili
(kraa, neuzvraena ljubav i sl.)72, slino kao i kod Junih Slovena raskrsnica je
mesto bajanja i vraanja, pa tako, devojka koja hoe da nae momka izgovara tri
puta na raskrsnici: Ja se okreem na peti/da sam momcima na pameti (Kulii
SMR, 253).
Simbol puta prisutan je i u zagonetkama, gde se ukazuje na osobinu puta da

se veno kree i put zato simbolizuje veito kretanje, neprekidni tok ivota:
So dal makar sasto them, dal thaj ahel pe jekh than?

ta svetom prolazi, a stalno i ide i stoji?73 (uri RZ, 56)
U romskim kletvama (Dimi RKZB, 15), put se simboliki prikazuje kao

mesto gde se drugom eli nesrea i kao potencijalno kobni prostor gde se ovek
moe suoiti sa vlastitom smru:
Te del o Del, te rspin pes e pora ire pe bare droma, thaj me te idav len!
Neka da Bog, da se raspu creva tvoja po drumovima, i ja da ih sakupljam!
72
Nevenka Barbul : Jednoj eni su ukrali novac i zlato. Nije se znalo ko je to uradio. Ona
je upalila sveu od pokojnika na raskrsnici. Onda je skunula maramu i pustila kosu u sred
noi. Klela je decu onih koji su je pokrali. Posle kratkog vremena jednoj eni je dete
nastradalo. , M. A. : Kako se ponitava kletva? Nevenka: Pe ka, pe bar te perel!
(Na drvo, na kamen neka padne ! ). Verovanje da se za kamen vezuju due mrtvih, opte
je poznato u mnogim kulturama, te se tako i u romskoj kletva baca na pokojnike, u donji
svet.
73
U Tolkinovom Gospodaru prstenova, put je opevan na slian nain:
Put uvek ide
I nikad ne prestaje...
54
U blagoslovima javlja se simbol srenog puta, dakle puta na kome ovek nalazi
sreu:
Kaj god teljarasa, thaj kana god teljarasa, mek aven tue sa e droma bahtale!
Kud god poao i kada god poao, neka ti svi putevi budu sretni!
(Dimi RKZB, 37).
U obredima sahranjivanja, kod Roma pravoslavne veroispovesti, povorka

koja nosi pokojnika zastaje na raskru (tako je i kod Srba) da bi se oitala molitva,
i time onemoguilo pokojniku da se povampiri. Inae, veruje se, da na raskrisnici
eka sudbina koja se moe povezati sa ovekovim izborom puta kojim eli da
krene. Postoji i obiajda se, kada se kree na put, uputi blagoslov uz prosut bokal
vode za putnicima: Baxtalo te avel tumaro drom,thaj uuro sar o paj - Neka vam je
srean put i lak kao voda.74
Prema opterasprostranjenim verovanjima raskrnica nije dobra pogotovo nou,

lako se moe izgubiti poto ne zna gde te vode vetice. (i danes kaj das, thaj
gadava phenel pes kaj rtindisarde tut e hohaja Ne zna kud ide, to se kae
da su te pomutile vetice). I samo putovanje, moe biti opasno jer je
nepredvidivo75, zato se putnik obavezno blagosilja.
U epsko-lirskoj poeziji, simbol puta se javlja u baladama i romansama

(Aleksandrovi, 102). U baladi Bila, put se javlja kao simbol zle kobi koja je
neminovna za oba brata, mesto na kojem oveka sree zla srea. Simbol puta je u
navedenoj baladi oblikovan gradacijski te tako, u prvoj slici, braa kreu rano
zorom na svetu nedelju:
74
Nevenka Barbul, Sprska Crnja.
75
Voja ajn: Kada se kree na put kae se putniku: Te avel baxtalo iro drom, te arakhel
tut o Del svatonatar, bilahimastar, dumanostar (Da bude srean tvoj put, da te sauva
Bog nesree i dumana). Put je jako opasan i nepredvidiv. Na njemu se moe desiti i dobro
i loe.
55
Kreu braa putem na vaare.

Kad prooe oko pola puta
Putevima gde stoje raskra
Zaplakao stariji Mihajlo...
Raskre ovde simbolizuje i nagovetava razdvajanje brae i moguu nesreu, jer

su poli od kue na svetu nedelju. Sledea slika u baladi ukazuje na dobrovoljno
razdvajanje brae i skretanje sa pravog puta jednog od njih:
Tako su se braa razdvojila,

Mile osta drumu na raskra,
a Mihajlo s druma je skrenuo.
Trea slika, prikazuje raskrsnicu i mogue bratovljevo pokajanje i odustajanje od

Bile koja trai bratovljeve oi:
Mihajlo je drumom udario

a Mile ga eka na raskru
Pa on pita brata roenoga:
Jesil, brate Bilu isprosio?
Nisam brate Bilu isprosio
nisam brate, pusta ostanula
i pusto joj kurvino koleno
trai oi brata roenoga
etvrta slika raskrsnice kao simbola besciljnog lutanja vidi se upravo u stihovima
kada Mile moli brata Mihajla da mu izvadi oi i da ga ostavi na drumu da prosi
kako bi preiveo:
56
O Mihajlo, moj brate roeni

stavi meni na rame tamburu
i zategni ice glasovite
ostavi me drumu na raskra
kud prolaze ljudi svakojaki!
Prosi Mile drumom i raskrem
prosi Mile i tamburu svira
prosi Mile da se hlebom hrani...
Peta slika puta pokazuje pokolj svatova na raskrsnici i ubistvo Mihajla:
Kad su (svatovi) bili drumu na raskra

susrela ih eta razbojnika
razbojnici hoe nevesticu
hoe Bilu i Bilino blago.
razbojnici svate rasterae
a Mihajla noem pogubie.
I poslednja, esta simbolika slika puta, pokazuje kako Mile nailazi na mrtvog
Mihajla, te bratu od alosti puca srce i pada preko bratovljevog beivotnog tela:
O Mihajlo, moje ljute rane

kojima sam tebe darivao
darivao, ostale su puste
kad zbog tebe dadoh oi svoje
Oi svoje da nikad ne vide
Evo brate i srce ti dajem
neka bude jedno do drugoga.
Mrtav mile preko brata lei
lee braa ko da su zaspala
57
Drumom idu izgladneli vuci

drumovima gde stoje raskra.
Celu baladu Bila, proima simbolika puta koji donosi nesreu, oblikovana u est
simbolikih slika koje se gradiraju od najslabije do najjae. Bila je u ovoj baladi
demonsko bie koje na putu / na raskrsnici trai rtvu.
U porodinim pesmama kao to je enina pesma (Aleksandrovi, 204, 214)

ena se obraa Bogu na polju kamilice, traei pravi put. Jasno je da je put ovde
simbol povoljnog ivotnog izbora i ivotnog puta:
Kojim putem krenuti

deci hleba da donese
ili umom
ili jadnim drumom.
Epitet jadni uz imenicu drum ukazuje na svu nesreu koju drumovanje nosi sa
sobom. Put se pominje i u pealbarskim pesmama (Aleksandrovi, 264, 268,
270 ) kada lirski subjekat ali za prodatom kuom, zbog neminovnog odlaska na
put, u potrazi za boljim ivotom. Put se ovde moe tumaiti dvostruko, kao realni
put koji vodi u tuinu i kao ovekovo sudbinsko kretanje:
Svoju kuicu prodao sam

u Nemaku krenuo sam
od moje kue pare
majko na put sam pojeo
na putu sam potroio.
Kombinaciju realnih puteva i simbolikog znaenja puta sreemo i u dambaskim

pesmama (Aleksandrovi, 288). Putovanje dambasa spaja realne puteve i
simboliku sudbinske neizvesnosti:
58
Ili su Romi drumovima

kupili su konje
pravili su puteve
kupili su konje.
Kretanje pravi, gradi put, kao to ovek oblikuje vlastitim postupcima svoju
sudbinu. Pritom, izraz pravili su puteve ne oznaava bukvalno graenje puteva,
ve se koristi u smislu da su Romi putujui iz mesta u mesto trgovali konjima to
im je bio izvor egzistencije, i tako oblikovali svoj ivotni put.
Put kao simbol je takoe neizbean i u ljubavnim pesmama (Dimi PBD, 47):
Mudar Devla kol droma

mudar devla kod droma,
kaj phirenu vordona
kaj phirenu vordona
Thaj pe lende svaturja

thaj pe lende svaturja
te lav lendje borjorra
te lav lendje borjorra.
Pogubi Boe one drumove

one drumove, o Boe moj,
po kojima kola drumuju
kola drumuju o Boe moj!
Pogubi Boe, one svatove

vesele svatove, o Boe moj
da uzmem njihovu nevestu,
mladu nevestu, o Boe moj!
59
U navedenoj pesmi put se shvata kao realno mesto gde se najlake moe
oteti nevesta koja se nalazi izmeu svog i mladoenjinog prostora, ni u svom, ni u
mladoenjinom domu. Put odnosno raskre, jeste senovito mesto na kojem se
mogu oekivati i dobri i loi, i boanski i demonski uticaji 76.U srpskoj narodnoj
pesmi enidba Milia Barjaktara moe se takoe uoiti isti simbol puta izmeu
dva doma na kojem nevesta umire. U pesmi je put simbol nesree, odnosno mesto
susreta sa zlom sreom.77
Put je centralni simbol i u romskoj himni elem, elem lungone dromenca

Iao sam, iao dugim putevima, gde oliava neizvesnu i bolnu sudbinu
lutalakog naroda:
Iao sam iao dugim putevima

Sretao sam srene Rome
Ej, Romi odakle vi dolazite
Sa ergama, gladnom decom.
Imao sam i ja veliku familiju

Ubila je crna legija
sve poklala i ljude i ene
Meu njima i malenu decu.
Otvori Boe svoa crna vrata

da ja vidim svoju familiju
Opet u krenuti dugim putevima
I lutati sa srenim Romima.
Ustani Rome, ima slobodu sada

dolaze sa mom svi Romi sveta!
Crno lice i crne oi
Volim ih kao crno groe.
76
Mirjana Deteli, Put i polje, Mitski prostor i epika, Beograd 1992.
77
Glagol sukobiti u starijem znaenju znailo je susresti vlastitu sudbinu kob.
60
elem, elem lungone dromenca

Maladilem bahtale Romenca
A Romalen katar tumen aven
E cahrenca, bokhale havorrenca.
Sas vi man bari familija

Mudardala e kali legija
Sa len hinda, vi rromen vi rromnjen,
Makar lende vi cikne havorren.
Putar devla e kale vudara

Te aj dikhav mungri familija
Palem kam dav lungone dromenca
Thaj kam phirav bahtale Rromnca.
Opre Rroma si tut troma akana

Aven manca se lumnjae Rroma.
Kalo muj thaj e kale jakha
Kamava len sar e kale drakha.
Kroz celu himnu provejava veito lutanje, putovanje i stradanje Roma

upravo na putu. Ali bez obzira na stradanja i patnju, Romi se nadaju ponovnom
srenom drumovanju u nekim boljim vremenima jer se samo na putu, oseaju
slobodno i sreno. Ovde se put javlja kao simbol neizvesnosti ivota ali i slobode
kretanja i traganja za nedostinom sreom.
Simbol puta je veoma est u bajkama (Krasnii BPM, 29, 39, 57, 73), na
primer u bajci Naza evkija, moe se uoiti simbol puta kao zle kobi koja vreba
nezatienu nevestu Nazu efkiju. Nazu oslepljuje zla tetka na putu do
mladoenjine kue: ...Devojka gladna od putovanja, prejela se, zatim oednela.
Molila je tetku za gutljaj vode, meutim dobila je odgovor da e joj dati vode ako
pristane da joj izvadi desno oko. Zatim joj je skinula sveanu haljinu. U njenu
haljinu je obukla svoju kerku. Devojka je pristala da joj izvadi desno oko, samo za
61
jedan gutljaj vode. Tetka joj izvadi oko i stavi ga u devojin dep. Kada su preli
dug put, devojka ponovo oedni. Traila je vodu, tetka joj dade malo vode, ali tek
poto joj je izvadila i levo oko koje devojka stavi u drugi dep. Potom je ostavi na
putu, a put je nastavila sa svojom erkom. Tetka se ovde oblikuje kao
ambivalentan lik: Ljubomorna srodnica koja nanosi zlo nevesti da bi udomila
vlastitu ker, ali i kao demonsko bie, gospodarica vode, slina vili brodarici iz
srpske narodne poezije koja uva planinski izvor i uzima teku vodarinu oi
junaka i prednje noge njegovog konja. Put je i sam ambivalentan prostor na
kome ovek sree dobra i zla srea. Nomadski ivot Roma, uinio je da se
dvostruka simbolika puta loa i dobra uoblii u nizu narodnih umotvorina kao
osoben spoj ivotnog iskustva i neugasle nade.
3.7. Simbolika tela /trupo
Ljudsko telo ini jedan od najznaajnijih elemenata mitolokog poimanja

sveta, te tako uz pomo svog tela ovek sagledava stvarnost oko sebe, posmatrajui
svoje telo i kosmos kao mikro i makro prostor u ijoj se osnovi nalazi centar i
vertikalna osa. Principi gore, dole, levo desno, centralno, periferno i sredina (to
moe biti markirano odevnim predmetom, na primer keceljom koja se esto
pominje u romskim pesmama i narodnim obiajima namenjenim uvanja gravidne
ene od zlih oiju, jeste medijalni element koji razdvaja ljudsko telo na gornji
isti i donji prljavi deo)78, vidljivi su i u opaanju tela i u opaanju kue kao
simbola oveka.79
U indijskoj mitologiji vasiona je nastala od tela Purue, prvog oveka koga

su bogovi kao rtvu, raskomadali. Od njegovih usana postadoe bramani, od ruku
katriji, od bedara vajiji a iz nogu nastae udri. Od Puruinog razuma nastade
mesec, od oka sunce, iz usta se rodi vatra a od disanja nasta vetar. Vazduh je
nastao iz Puruinog pupka, od njegove glave nebo, od uiju strane sveta dok od
78
Slinu simboliku funkciju moe imati pojas i opasivanje (Radenkovi SS, 14).
79
uro unji, etva znaenja, Beograd 2005.
62
nogu posta zemlja.80 U navedenom kosmogonijskom mitu jasno se vidi veza

oveka sa kosmosom i slikom sveta koju su Romi poneli sa sobom iz Indije.
U ovom radu analizirau simbole oka i kose jer su najfrekventniji u grai koja mi je
bila dostupna.
3.7.1. Oko - Jakh
Za oko se vezuje bogata simbolika. U hrianstvu suneva svetlost simbol je

boijeg oka, a boanska svetlost jeste duhovno oko koje se suprotstavlja fizikom
vidu. U indijskoj mitologiji bog iva ima desno oko solarno, levo lunarno i tree
oko na elu koje simbolizuje duhovno znanje koje moe da uniti duhovno
neznanje i zlo (Garden RS, 388). Tree oko ima i razarajuu mo jer sve pretvara u
pepeo. Po verovanju Roma kada bi Bog zatvorio svoje tree oko samo na trenutak,
ljude bi zadesila velika nesree jer je tada avolu slobodan put da ini zlo ljudima.
Postoji i romska izreka koja se izgovara kada se desi neka nesrea:
Phangla o del po jakh

Zatvorio je Bog svoje oko
Oko, dakle, jeste simbol sveprisutne boije zatite ljudskog roda, a zatvaranje oka
ponitava tu sveprisutnost. Prema romskom mitu i avo je imao tri oka, ali poto je
pogledom ubijao svoju decu sam bi ih vadio i zakopavao sa mrtvom decom (uri,
Ackovi RS, 83).
80
V.G. Erman, Mitovi stare Indije, Beograd 1981, 31.
63
U romskim zagonetkama oima se daju ljudske osobine:
Ni xan, ni pijen, pal sa jekh si bokhale;

Ne jedu, ne piju a uvek gladne i edne.
ovekova enja za ivotom i uivanjima, ali i stalna enja siromaha za hranom i

piem simbolizuju se u oima. Dok u kletvama (Dimi RKZB, 13) oi imaju sasvim
drugu simboliku. Najstranije kletve tiu se gubitka vida:
Te del o Del e jakha ire te hasares, sar god vi e dades kaj hasardan!
Neka da Bog, da oi svoje izgubi, kao i oca svoga to si izgubio!
Mek helen pes e havorra po sokako ire jakhenca!

Neka se igraju deca po ulici sa tvojim oima!
Mek del o Del te sapa pene jakha pe Vodice

Neka da Bog, da ti zmije ispiju oi na Vodicama
Mek hutel i jakh sar god e mahee!

Neka ti oko iskoi, kao to iskae riblje oko!
Oi mogu imati urokljivu mo (nasul jakha je romski izraz za urokljive oi),

a naroito oi starih ena i oi neveste81. Zle oi najee mogu da naude deci,
konjima i mladencima.
U mnogim pesmama opevana je kako lepota oiju, tako i njihova urokljiva

mo. U romskoj svadbenoj pesmi Ustani Ruo oeljaj kose Uti Ruo fulav tu
81
Kao bie u liminalnoj fazi obreda prelaza nevesta je, prema optim i univerzalnim
verovanjima, istovremeno ugroena od svakog potencilajnog zloonika ali i sama je opasna
urokljiva. Zato je izuzetno vano da se potuje obred prekrivanja nevestinih oiju velom.
Bojan Jovanovic, Magija srpskih obreda, Novi Sad 1995, 150.
64
(Aleksandrovi, 145) stihom kojim snaha odgovara svekru na opasku ta je donela

u miraz:
Andem tue kale jakha,

Kale jakha sar duj drakha;
Donela sam ti dva crna oka,

dva crna oka, kao dva grozda;
ukazuje se na oploujuu mo oka i lepota i plodnost mlade ene stavljaju se iznad

bogatstva. U baladi Bila (Aleksandrovi, 103) devojka od svog prosca trai
bratovljeve oi kako bi pola za njega. Kao nagrada za veitu tamu u koju bi trebalo
da baci brata, proscu se nudi neprekidna svetlost sunca i meseca:
uj Mihajlo, za tebe u poi

za te poi, a tako mi due
donesi mi oi izvaene
izvaene bratu roenome.
Kad donese oi bratovljeve
sve to imam sve e tvoje biti
biu tebi sunce pozlaeno
biu tebi hladna meseina.
Brat rtvuje oi za bratovljevu sreu i dobrovoljno ih daje, blagosiljajui mladence:
...O Mihajlo, moj brate roeni

oduzmi mi oinjega vida
prosi Bilu neka ti je sretna
uzmi oi ja ti ih darivam.
65
U baladi su oi simbol ogromne bratske ljubavi, zarad koje je brat spreman da

ostane bez vida.
U baladi Aoj, snaho lica crna (Aleksandrovi, 83) ljubomorni suprug oslepljuje
nevernu enu:
Svoju enu pitao je: ... Pire rromnja kaj pulasa:

Fato more gde si bila? fato sulum kaj lijasa?
Svoju enu udario, Pire rromnja phabardasa,
U umu odveo je, ando voi inardala,
I oi joj izvadio. Lae jakha inkaldasa.
Liavanje oinjeg vida simbol je vene tame. Oslepljivanje nevernice

posredno ukazuje da bi oi mogle biti viestruki izvor iskuenja, zato to svojom
lepotom privlae mukarce i zato to navode mladu enu na zlo da poeli oveka
koji nije njen mu. Inae u romskoj zajednici, esto su neverne ene bile liavane
nosa, uha, kose ili oslepljivane. Time bi bile obeleene u romskoj zajednici kao
preljubnice. Istovremeno, ovo bi moglo da znai izjednaenje nevernice sa
demonskim biem ijim oslepljenjem se titi ovaj svet. Tako se u junoslovenskim
basmama javlja motiv oslepljenja zmije. Isti motiv se javlja u jeremijskim
pesmama gde se zmija koja nije pobegla u more kune:
Ona oi izbola
Na tri trna glogova
I etiri ipkova.82
U ljubavnoj pesmi ( Aleksandrovi, 237) oi su simbol ljubavi:
Prevarila me, ubila me, Hohada man, mudarda man

Onim crnim oima Kol kale jakhenca
82
Vidi: Lj. P. Ljutanovi, Zmaj despot Vuk, mit istorija pesma, Novi Sad 2002, 69-
70.
66
Prevarila me, sludila me, hohada man, diljarda man,

Onim svojim usnama. Kol pire vutenca.
Oi mogu imati urokljivu mo dino jakhalo, jakhaldino (u bukvalnom

prevodu oima uzet ) znai ureen. U narodnom verovanju, vetice imaju krvave,
zle oi, i od njihovog pogleda, odmah zaboli glava (Savi, Aleksandrovi 111).
Najpodlonije urocima su trudnice, zato im se preporuuje da nose kecelju tokom
trudnoe kao zatitu od uroka. U toku istraivanja, na pitanje kako se ena u
drugom stanju moe najbolje zatititi od urokljivih oiju, Sneana Barbul je rekla:
Te hol o dikhlo po oro, te na udilpe latar khonik, te na den la jakhali, te hol
peske ketrinca te na kerel khonik bilahipe bejatoske, te na del les khonik jakhalo,
te aj o bejato krdol sasto, znai obavezno si diklo thaj e ketrinca te phandel,
godova si obavezno! (Da stavi na glavu maramu, da joj se neko ne bi udio83 da je
ne bi urekli, i da stavi kecelju da neko ne bi naudio detetu, da se dete rodi zdravo,
znai obavezno je da stavi maramu i kecelju).
A da bi se dete sauvalo od zlih oiju, Nada (Savi, Aleksandrovi, 113)

kae: Beli luk se stavi (ispod jatuka), ali nije to, to. Viljuke se meu maloj deci
kad se rode, onda se stave no i metla unatrake u budak, soli, leba i crni glog.
Napravi kesicu i u nju stavi na primer ako se dete rodi prid Boi, onda stavi od
kolaa ora, od urke nokte, pare od jabuke i peenja, sve to stavi u kesicu, i
detetu stavi oko vrata ili pod jastuk i to ga uva od zli oiju. Marija Kaldara kae
da: Ko ima spojene obrve pogotovo muka osoba moe da urekne. Moja sestra je
imala veridbu i na njenoj svadbi ureena je bila. Urekne onaj ko od srca voli a ne
namerno. ovek je nju tri puta pljuno i njoj je bilo dobro. Moe vezati i crven
konac oko ruke, da se zatiti od uroka. Moe i konj da se urekne, zato se na konja
stavi crvena pantljika koju mora da uplete i da kae: Kaja traka kaj khuvav
khjada lengo muj te avel phanglo, te na den les jakhalo Kako ovu traku pletem,
tako da se njihova usta upletu, da ga ne ureknu.
83
Da se ne bi udio dugoj kosi koju ena ima, jer duga kosa jeste simbol enstvenosti i
lepote. Kecelja titi dete od urokljivih oiju, koje imaju mo da bez kecelje vide pol
neroenog deteta pa ga tako mogu urei.
67
Konj u verovanju Roma moe zatititi ukuane od uroka84 jer je povezan sa

donjim svetom, odnosno precima koji imaju zatitniku ulogu.
3.7.2 Kosa Bal
Kosa zbog svoje promenljivosti ima raznovrsnu simboliku vrednost.
U Biblijskoj starozavetnoj prii Samson krije ogromnu snaga upravo u dugoj kosi,
sve dok ga voljena ena Dalila nije odala Filistejcima, koji su ga oiala na prevaru
84
Zorica Nikoli: Snaja kada doe u kuu i kada zatrudni, ona obavezno mora da nosi
kecelju, zato to u kuu dolaze razni ljudi pogotovo ako je udata u dambaskoj kui kao to
sam ja bila, gde je svaki dan puna kua trgovaca. Zbog urokljivih oiju snaja je morala da
zatiti svoju trudnou. Ako se urok ipak desi, eni ili bebi, onda svekrva polie elo snahi i
pljune na tri oka od sobe i onda kae: Neka urok ide to dalje od deteta. Kada se urekne
blagostanje i srea u kui, onda se apne konju na uho da je napredak ureen. Veruje se da
e konj odneti urok. Mira Lakato, navodi kako je sa nje skinut urok: Kana me semas
cikni, sas man lunde bal, di ke bul. Sa e kanglja phaglem pe bal. Avilo jek rrom thaj
puel mungre dades: Kasko si kava bejato?, a mungro dad phenel: Gadaja si mungri
hej!, a kava manu phenel: Naj ae kaj si tut khajda ukar hej, gadaja naj iri!. Mane
andegdata teljarda te dal o rat katar o nakh. Dija man jakhaldini. Thaj oska, elem ando
Titeli, elem ke kova kaj drabarelas. E drabarnes sas trin hurja, lija kalo dikhlo thaj duj
momile, thaj hutape tele thaj paa mande drabarelas. i danglem so motholas. Thaj
nakhlo mandar godova. (Kada sam bila mala, imala sam dugu kosu do zadnjice. Sve sam
eljeve izlomila zbog duge kose. Doao je jedan ovek i pitao mog oca: ije je ovo
dete?, a moj otac kae:To je moja erka!, a ovek kae: Nije istina da ima tako lepu
erku, ona nije tvoja. Odjednom mi je krenula krv iz nosa. Urekao me je. Onda sam otila
u Titel kod vraara. On je imao tri noa, uzeo je crnu maramu i dve svee, sve je to stavio
dole gde je vraao, pored mene. Nisam ga razumela ta govori, ali urok je proao.
68
u snu, i tako zarobili. Seenje kose kao simbol alosti javlja se u mnogim
kulturama, pa tako i kod Roma, kosa se see za izgubljenim bratom ili muem.
kosa se javlja i u zagonetkama (uri RZ, 2, 40):
Si jekh palin voenca, pherdo duvenca,

tala leste mal duje sapenca
duj xainga pherde galbejenca
uharde si xurde karnorenca.
thaj si jekh moxto tranda thaj duje klejenca
save ahen pe jekh ukar hej. So si gadava?
(O oro, e bal, e phuvja, e jakha, e bal trijal jakha, muj

danda thaj e hib)
Zabran na brdu pun vai,

pod njim polje, u polju dve zmije
dva bunara puna dukata,
a trnjem pokrivena.
I jo u sanduku trideset dva bisera,
za ukras lepoj devojci. ta je to?
(Glava, kosa, obrve, oi, trepavice, usta, zubi i jezik)

Simbolika vrednost kose vidi se i u kletvama:
Mek ire kale bal rspin pes po sasto them; (Dimi RKZB, 14):
Neka se tvoja crna kosa raspe po celom svetu!,
ali i u blagoslovima, koje roditelji govore erki prilikom odlaska iz kue sa

svatovima, elei joj dug brak:
69
Da leja thaj er leste parne bal! (Dimi RKZB, 37):

Idi sa njim i sa njim osedi!
Isti simbol bele pletenice kao dugog i skladnog branog ivota javlja se i u obiaju
kada svekrva mladu blagosilja prilikom dolaska u mladoenjinu kuu reima:
Kate te ahados, te na das khatende, te khuves parni kika, te trais te

vekuis kate, thaj te avel tut but mur bejata.
Ovde da ostane, nigde da ne ide, ovde da plete sedu pletenicu, da ivotni

vek ovde provede i da ima mnogo muke dece.85
U prolosti Romi su se iali izuzetno retko, i to samo u vreme punog

meseca, jer su verovali u magijsku mo kose, te se tako, odseena kosa uvala pod
strehom ili upljem stablu. Ovaj obiaj vue korene iz Indije, jer u Indiji takoe
postoji verovanje da se demoni skrivaju u kosi, te se kosa obavezno iala nakon
dolaska sa pogreba kako bi se onemoguilo demonu da se nastani u njoj.86 Kod
Slovena postoji takoe obiaj da se ne elja kosa u vreme sahrana da ne bi bolela
glava i da ne bi opadala kosa, kao i niz drugih zabrana (Tolstoj, Radenkovi, 287).
U Rumuniji postoji grupa Roma koja nosi naziv Balbare (dugokosi) a

mukarci iz te grupe nikada se ne iaju.87 Danas kosa kod Roma simbolizuje
enstvenost i senzualnost, a u narodnim pesmama velia se crna duga kosa.
85
Intervju sa Sneanom Barbul iz N. Beeja.
86
J. Keler, Religiozni obredi, obiaji i simboli, Beograd 1980.
87
Marija Kaldara : Kosa se ne sme bacati ona se zamota oko prsta i zapali, baci u poret.
Kosa se ne zakopava jel tako zakopava samu sebe. Kosa se ne baca bilo gde jel je daje
avolu. Na kosu se moe praviti manije. Kotlovari se u Rumuniji ne iaju, njih zovu,
Balbare. Kada mu eni odsee kosu do glave, to znai da nije bila potena. To joj je
kazna. Svi Romi se skupe i odseku joj kosu do glave na krisu romskom sudu.
70
U narodnom folkloru kosa se koristi u crnoj magiji, po principu zamene za

oveka. Postoji verovanje, da e ukoliko se gazi po neijoj odseenoj kosi, osobu po
ijoj se kosi gazi, boleti glava.88 Kosa se moe posmatrati i kao simbol neprekidnog
obnavljanja (Radenkovi SS, 25).
U svatovskoj pesmi Ustani Ruo, nevestu pozivaju da oelja svoju dugu

kosu, nagovetavajui skoru udaju, potom porodinoj pesmi O Boe, Boe, gde
ena rasputene kose to je simbol alosti, oplakuje mrtvog mua ali i u pesmi
(Aleksandrovi, 305) u kojoj se poredi olistala uma sa devojakom bujnom
kosom:
umo, umo zeleniko Voa, voa zelenona

Kud sam proao pored tebe Katar tute me nakhlemas
Tvoju granu ne bih slomio iro krjango i phanglemas
lepo li si olistala So san dino e patrjenca
kao devojka sa kosom dugom. Sargo hej pe balenca.
upanje kose kao simbol alosti vidi se u baladi Rina (Aleksandrovi, 91),
gde nesrena majka dvojice mladia koji su se udavili u reci zbog zavodnice Rine,
upa kosu od bola za izgubljenim sinovima dok Rina na drugoj strani reke igra od
sree:
88
Mira Lakato: E bal kana fulaves tut kides len pe naja, thaj hudes len ando poreto, te
na dukhal o oro, a si ko kerel maije andar e bal, vunije, andar trance, andar sosteja thaj
sa gadava vulil thaj erel erimate. E bal naj lahe te huden pes tele te na utavenpe sar ni
vunije (Kada se oelja, skupi kosu oko prstiju i baci u vatru u poret, da te ne boli
glava, a ima i onih koji prave manije od kose, noktiju, odee, donjeg vea i sve to zaviju i
naprave manije). Nije sluanjo da se povezuje donji deo tela donji ve, kao marime,
odnosno neisto, sa kosom i noktima koji imaju ambivalentnu funkciju u narodnom
folkloru.
71
U vodi se braa zagrlila Ande Sava phrala umidepe

zagrljena u vodu spustila umidepe, talo paj muklepe
Igra Rina na jednoj obali Pal e Rina po bairi helel
igra Rina i nogama lupa kozom helel sa nde buzah marel
na drugoj ima ostarela majka a leni dej pe koja rig rovel
poupala kosu od alosti. kozom rovel sa pe bal voj kuel.
Sve ovo ukazuje na sloenu i ambivalentnu simboliku kose, koja moe biti
pozitivna i negativna. U romskim obiajima, kosa simbolizuje obilje pa tako
ukoliko nekog zasvrbi dlan treba da se pogladi po kosi tri puta i kae:
Kozom si man bal, gadii te si man e love thaj bax;

Koliko imam kose na glavi toliko para i sree da imam.
Kosa ima svoju simboliku i u obredu sahranjivanja, kada majka stavlja pramen
svoje kose u koveg sa sinom kako bi doao po nju.89 U ovom sluaju kosa je
simbol puta u svet mrtvih. Kosa i inae ima dvosmislenu prirodu: ona je na
mrtvome iva (nastavlja da raste), a na ivome mrtva, moe se sei bez bola i
nanoenja tete oveku.90
89
Ovaj obiaj se praktikuje u Banatu. Veruje se da e pokojnik preko kose pronai put do
ivih i odvesti ih u carstvo mrtvih.
90
U tradicionalnim balkanskim kuturama kosa ima magijsku mo jer stvara vezu sa
htonskim biima, ali isto tako, kosa moe biti simbol bogatstva kada se dlanom pree
breko brade ili kose kako bi se umnoio novac. Otkrivanje kose skidanjem marame
prilikom izgovaranja kletvi, ene su naruavale svakodnevni socijalni poredak i
nagovetavale zlo, odnosno smrt osobi kojoj se upuuje kletva.
72
3.8. Simbolika ivotinja /duvdimata
Simbolika ivotinja zauzima znaajno mesto u mitolokoj predstavi o svetu.

ivotinjama se dodeljuju odreena obeleija u skladu sa ovekovim shvatanjima o
ivotinjama koje se nalaze u njegovom okruenju. ivotinjski svet se esto u ovim
predstavama poistoveuje sa ovekovim svetom, te tako postoje ivotinje
demoni sposobne da menjaju svoj oblik, i tako naude oveku ali isto tako, postoje i
ivotinje koje su ovekove zatitnice kao na primer zmija, koja ima znaajno mesto
u romskoj mitologiji. ivotinje imaju simboliki status u stvaranju modela sveta.
Postoje dva glavna modela, prvi vertikalni raspored ivotinja koji se posmatra
prema drvetu sveta, te stoga ivotinje se posmatraju u opoziciji gore/dole,
suvo/mokro i dr. dok se drugi, horizontalni raspored ivotinja zasniva na
udaljenosti od oveka (Radenkovi SS, 85).
Pa tako, konj bi bio rasporeen na sredini stabla sveta a u donjem delu

stabla sveta nalazila bi se zmija. Konj bi po horizontalnoj podeli zauzimao najblie
mesto do oveka, a to se najbolje vidi u obredima sahranjivanja i davanju
povlaenog poloaja konju u odnosu na druge ivotinje. Ovaj znaaj, konj dobija
verovatno zbog uloge koju je imao u ivotu nomada. Trgovina konjima
dambaski posao spadala je u osnovna romska zanimanja. U zabeleenim
pesmama (Aleksandrovi, 283, 287, 289) moe se videti osnovni motivi
dambaskih pesama kao to su prodaja konja zbog svadbe, u kojem se odslikava
trenutak iz ivota Roma koji u konju vidi dobru zaradu ili, pesma u kojoj se javlja
konj kao motiv imovine koja Roma, njegovog vlasnika ini ravnopravnim sa
drugima.
73
3.8.1. Zmija Sap
Hans Biderman, Renik simbola, Beograd 2004.
Simbol zmije globalno gledano predstavlja s jedne strane stvaranje, obnovu

i besmrtnost, a s druge dvolinost, zlo i smrt. Ova izrazita ambivalentnost
verovatno potie iz toga to je zmija u arhainim kulturama smatrana simbolom
donjeg sveta zbog svog naina ivota. Menjanje koe doivljavano je kao periodino
vaskrsavanje, obnavljanje a mistinom je ine i njeno kretanje bez nogu i
razmnoavanje iz jajeta. U Bibliji, zmija je inkarnacija zla u raju, jer je nagovorila
Evu da okusi plod sa zabranjenog drveta: Neete vi umrijeti, nego zna Bog da e
vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati
to je to li zlo.91 U jungovskoj psihologiji, zmija ima irok spektar znaenja.92
U nekim mitovima zmija je prikazana kroz pozitivan aspekt zbog

povezanosti sa zemljom, a samim tim i sa kultom predaka.
Tako se kuna zmija najee tumai kao pozitivno, zatitniko bie, ona uva
ukuane od zla. Isto tako, zmija u jednom trenutku moe biti simbol sree a ve u
drugom simbol nesree.
91
Biblija ili Sveto pismo Starog i Novog zaveta, . Danii, V.St. Karadi, Post 3, 4; 10.
92
Uspravna zmija ima simbol seksualnosti, zmija zlatne boje sa krunom na glavi ima
simbol mudrosti i kraljevskog dostojanstva, crvena zmija jeste simbol strasti, crna zmija je
simbol razornih sila nesvesnog i td. (Trebjeanin RJP, 471).
74
U staroindijskoj simbolici zmija je predstavljena kao simbol sree. esto su

je prikazivali kao uvara hramova sa ljudskim licem i torzom. U Indiji zmija je
veoma potovana ivotinja, ona simbolie ivot koji se obnavlja upravo zbog
injenice to menja kouljicu, i plodnosti koja joj se pridaje poto je u dodiru sa
vodom.93U indijskoj mitologiji, zmija je takoe imala znaajno mesto Vinu
poiva na zmiji sveta (Biderman RS, 456), a svako graenje poinjalo je tako to se
simboliki, zabadanjem stuba graevina povezivala sa telom velike zmije koja dri
svet: ...zidar delje jedan kolac i zabija ga u tlo, u oznaenu taku da bi dobro
privrstio glavu zmije. Kamen temeljac se tada stavlja iznad koca to predstavlja
Centar Sveta.94
Zmija se javlja u romskim zagonetkama (uri RZ, 33):
Bi prnengo dal, bi dandengo xal

Bez nogu ide, bez zuba jede;
ili:
Sirmasa erdo, tale phu garadol! (uri RZ, 33)

Srmom izvezeno, pod zemljom se krije!
93
Devasi i Asure su meali okean kako bi dobili amrit, pie besmrtnosti. Kao tap za
bukanje okeana posluila je planina Mandara, a kao ue posluio je car zmija Vasuki.
Kad je amrit bio skoro gotov, zmija je ispustila smrtonosni otrov iz svojih usta. Otrov je
izmakao kontroli i isparavanja su pretila da e unititi svet. Kada su shvatili ta se dogaa,
Devasi su zamolili za pomo Brahmi i Vinuu, ali im niko nije mogao pomoi. Na kraju je
iva popio sav otrov kako bi spasio univerzum. Kasnije su zmije ukrale bogovima besmrtni
napitak, a Vinin orao Garuda uspeo je da ukrade amritu od zmija i vrati ga bogovima.
Tako su bogovi opet postali besmrtni a zmije smrtne, ali ne ba potpuno smrtne. up sa
amritom je stajao na travi kui na kojoj je ostalo traga od besmrtnog napitka. Zmije su
lizale travu kuu pa su tako presvlaenjem koulje bile pomalo besmrtne.
http://www.sanatankultura.com/, http://www.exodus-cudo.com/
94
M. Elijade, Sveto i profano, Beograd 2004, 42-43.
75
U zagonetkama se metaforiki ukazuje na karakteristike zmije (bez zuba jede, bez

nogu ide, srebrnkast sjaj koe i ivi pod zemljom), to se moe nai i u srpskim
zagonetkama95: areno, maleno, pod kamen se savilo ili u zagoneci, koja asocira
na romsku kletvu (Neka te ljube zmije): Koga ja poljubim, dugo me pamti.
Zmija se pominje i u kletvama:
Mek del o Del te sapa pen e jakha pe Vodice! (Dimi RKZB, 15)
Neka da Bog, da ti zmije ispiju oi na Vodicama! 96
Mek umiden tut e sapa! (Dimi RKZB, 18)

Neka te ljube zmije!
Zmija u kletvama ima iskljuivo simboliku bolesti ili smrti, ona ulazi u telo kroz
oi, nos, usta i druge otvore. Predstava o zmiji u kletvama negativna je i uglavnom
je povezana sa onim vidom arhainih verovanja, koja se mogu sresti u mnogim
kulturama, koja zmiju svrstavaju u htonsko bie.
U zakletvama, zmija ima isto znaenje kao u kletvama:
Te del o Del, te umidav e sapes ande hib!

Neka da Bog da zmiju u jezik poljubim! (Dimi RKZB, 30)
95
T. P. Vukanovi, Srpske narodne zagonetke, Vranje 1970, 27.
96
Vodice su prirodni izvori na ijim su izvoritima sagraene kapele, najee pored puta.
Ova izvorita odreenim danima u godini mogu imati isceliteljske moi (Dimi RKZB,
15, 43). Samim tim kletva dobija posebnu teinu ukletom se eli da na mestu isceljenja
nae smrt.
76
Ipak, simbol zmije kod Roma ima viestruko znaenje. Romi veruju da
onome ko u svojoj kui vidi zmiju, predstoji velika srea, a onaj ko tu zmiju ubije,
zauvek e izgubiti sreu. Ovde je dakle re o zmiji uvarkui - kheresko sap. O
tome svedoe dve informatorke. Marija Kaldara Marija Kaldara: Kada ovek
vidi zmiju prvi put u godini, taj je srean ovek. uvarkua se ne sme ubiti.
Jednom kada je moja svekrva bila na pijaci, kupila je neto hrane. I ostavila je tu
hranu u korpu pored sudopere. Kada je dola da uzme iz korpe hranu videla je
zmiju, jede otpatke. Kada je ona nju videla, brzo je otila u dvorite uzela ciglu i
ubila zmiju. Za mesec dana ja sam izgubila mua a ona sina. Ja sam znala da e nas
zadesiti nesrea jel kuna zmija se ne sme ubiti. Mira Lakato navodi primer ta se
moe desiti ako se ubije kuna zmija: Si vi kheresko sap, numaj natik te dikhas
les. Gadava sap natik te mudarel pes. Te mudares les, musaj te merel po jekh
deno andar o her. Kate amende jekh gado, khajda motholas mungri mami, sas
jekh ambrol. Thaj rakhlji leski lija e pustik thaj beli tale ambrol te siol. Thaj lija la
o lindri putarde mosa. Thaj ande lako muj elo sap. A gadales gades sas but
gurumnja. Thaj sas les bare setrini kaj holas o thud. Thaj avili jekh es e rakhlji
andar e kola a laki dej dihel ande late baro por. Saora gindisarde kaj si voj phari.
Thaj jekh es voj utili thaj eli ando pajzo kaj aholas o thud, thaj pila jek bari
piri thud. Thaj khajda inarda ohto es e sapes ande peste, a lako por barjilo. Jekh
data voj porada o muj a sap inkljisto andar late, thaj elo ande piri thudeja. Voj
nali avri, darajli. Lako dad dikhla vareso ande piri numaj i dangla so si gadava.
A o sap thulo, baro oro ande leste. O gado lija o zaklopco, thaj phandada e piri. O
sap tasajlo ando thud. Tale rjat, avilo leske ando suno, kaj majanglal pale trin es
merela vo, pale trin es merela leski gadi, thaj oska merela lesko rakhlo thaj e
rakhli. Ahili e phuri korkoro ande baro kher (Postoji i kuna zmija, ali ne
moemo da je vidimo. Ta zmija ne sme da se ubije. Ako se ubije, mora umreti po
jedna osoba iz kue. Ovde kod nas bio je jedan ovek, tako je priala moja baba, i u
blizini je bila jedna kruka. erka tog oveka uzela je knjigu i sela pod drvo kruke
da ita. Uhvatio je san i ona je zaspala otvorenih usta. U njena usta je ula zmija.
Taj ovek je imao mnogo krava i imao je velike kace gde je uvao pomueno mleko.
I jednog dana, kada se devojica vratila iz kole, njena majka je primetila da on ima
velik stomak. Svi su mislili da je u drugom stanju. I svakog dana, devojica bi
odlazila u pajz i pila veliku erpu mleka. Osam dana je tako pila mleko, dok zmija
nije izala iz njenih usta pravo u kacu sa mlekom. Devojica je odmah pobegla
77
napolje a njen otac je video da se neto mrda u mleku, ali nije znao ta je. Uzeo je
poklopac i zatvorio kacu. A zmija je bila debela, sa velikom glavom. Zmija se
uguila u mleku. Predvee, dolo mu je u san da e za tri dana umreti on, za tri
dana njegova ena, a onda sin i erka. Ostala je samo stara baka u velikoj kui i
bogatsvu. Ovo svedoenje ima svojstva gragmentarne legendarne pripovetke.
injenica da starica u velikoj kui i bogatstvu nadivljava ukuane, nije
motivisana ali ukazuje na potencijalnu pripovetku u kojoj stara ena predstavlja
glas razuma (trai od sina da ne ubije zmiju), ali je mlai ne sluaju pa zato bivaju
kanjeni. Zaboravljanje je pomerilo legendarnu pripovetku ka drugom anru:
demonolokom predanju.
Ovo verovanje je rasprostranjeno kod Slovena Bugara, Rusa i Srba (Gura

S, 219), kao i ostala verovanja o zmiji mlekarici.97 U istraivanju sprovedenom u
Vojvodini, informatori su tvrdili da svaka kua ima zmiju koja ivi u zidu kue.
Nou se moe uti kako otkucava njeno srce u ritmu zidnog sata. Zmija uvarkua
se ne sme ubiti jer e neko iz kue umreti.98 Isto verovanje postoji kod Srba i kod
Bugara. Ukoliko zmija pree nekom put oekuje ga srea, ali tek nakon nesree.
Mladencima i trudnicama se preporuuje da se odmah vrate nazad ukoliko im
zmija pree put. Verovanje da je zmija lo znak na putu te se zbog toga treba vratiti
moe se videti i kod Srba u Vojvodini, Boljevakom okrugu i Homolju (Gura S,
265). Crvena zmija je zatitnica Roma ergara (putnika). Ovo bi se moglo dovesti u
vezu sa simbolikim prikazom vatre plamena, na ognjitu, koji je za ergare
simbol doma.
Romi, kao i drugi narodi, veruju da zmija ima noge ali ih krije. Informatori
u istraivanju sprovedenom u Vojvodini tvrde da, onaj ko ipak uspe da vidi zmijske
noge, moe umreti99 takoe i onaj ko uspe da naui nemuti jezik moe umreti.
97
Lj. Radenkovi, Kuna zmija u verovanju i predanju slovenskih naroda u: Guje i
jakrepi, Beograd 2012, 166-184.
98
Informant Draga Kneevi iz ablja.
99
Draga Kneevi kae: E sapes kana dihes mijal, naj les pungre, numaj les si pungre.
Les sas pungre, numaj e sapes dija romaja o Del kana xohada Eva. Sap si romajdino te
mijal po por di kaj si dudo. Les si e pungre, cikne, natik te dihen pes. Kana aj te
78
Ovo se moe dovesti u vezu sa time da se otkrivanjem tajni koje poseduje zmija kao
htonsko bie otkrivaju tajne mrtvih, to dovodi do smrti ali isto tako moe se videti
uticaj hrianstva.
U romskim obiajima postoji praznik zmija koji se slavi 15. marta (kao i kod
Bugara i Srba), tada se pale krpe oko kue i udara u erpe verujui da e se tako
oterati zmije koje su tek izale iz zemlje (Gura S, 255). Pravljenje buke ima veze sa
teranjem demona ne samo kod Roma ve i kod svih indoevropskih naroda, ali i
ire.
Odbaena kouljica ima takoe magijsku mo u koju Romi veruju. Ona slui
kao zatitna amajlija deci od vetica, dok je neki Romi stavljaju u novanik verujui
da e im doneti sreu u sticanju novca.100 I drugi narodi su smatrali da zmijska
kouljica ima magijsku mo, te tako Moravski Slovaci mau zmije mau novac
kako bi se potroen, opet vratio svom gazdi. Ovaj obiaj je verovatno povezan sa
verovanjem da zmije imaju mo nad blagom koje uvaju.
U romansi Zmija zelenika (Aleksandrovi, 123) i u varijanti pesme Zmija

zelenika (Aleksandrovi, 127) simbol zmije se moe posmatrati u vezi sa obredom
inicijacije101, zmija se u momkovim nedrima pretvara u bisere koje devojka vadi
bez straha od otrovnog ujeda, to navodi na mogue tumaenje u mitskom
kontekstu. Takoe, zmija je uvar blaga, to se ovde moe protumaiti i kao
nagrada za bezuslovnu ljubav devojke prema momku:
Pod orahom Mile spava,

a zmija mu u nedrima.
Kad se Mile probudio,
on oseti ljutu zmiju
ljutu zmiju zeleniku [...]
dihes sapeske pungre, ande data aj te meres (Zmija kada je gleda, vidi puzi, nema
noge, ali ona ima noge, uvek je imala, samo to je nju prokleo Bog zbog Eve da veno puzi
po stomaku. Ona ima noge, male, jedva se vide. Ali kada bi nekako uspela da vidi njene
noge, odma bi umrla.
100
Informant Draga Kneevi, abalj.
101
V. J. Prop, Historijski korijeni bajke, Sarajevo 1990, 352.
79
[...]
al' ne vadi ljutu zmiju,

ljutu zmiju zeleniku,
ve dukate i biserje.
ili u drugoj varijanti pesme Zmija zelenika (Aleksandrovi, 127) gde lirski subjekat
ostaje bez novca kada bludnica zavue ruku u njegova nedra:
[...]
U nedra mi skoila
otrovnica crvena [...]
[...]
Izvadila marmu svilenu,

omotala svoju ruku.
Izvadila riovku,
tresnula je o zemlju.
Izvukla mi pedeset dukata.
U obe varijante romanse, zmija je simbol novca odnosno bogatstva.
U bajci Magini prsten102 zmija se javlja kao jedan od pomagaa siromanom

Romu, koji ju je spasao od sigurne smrti. Za uinjenu dobrotu zmija Roma
nagrauje arobnim prstenom, kojim gradi most za cara: ... ali takav most, po
kojem e kola voziti sama od sebe. U bajci je zmija simbol tajnih moi, ona je isto
kao i u srpskoj bajci Nemuti jezik, uvar podzemnog blaga i nemutog jezika.
Purane romane paramisa Stare romske prie, Udruga Romski putevi, Zagreb 2007,
102
27.
80
U bajci pod nazivom Zmija ovek (Krasnii, RB, 388) zaarani mladi
pretvoren u zmiju prve brane noi skida sa sebe etrdeset i jednu koulju kako bi
sa sebe skinuo magiju: ...Kad je zmiji bilo dvadeset godina, upita majku koju e da
uzme za enu Onu koja ti je pomogla da se rodi, ree majka. Zmija pristane i
paa rekne onoj devojci da se spremi i da se uda za zmiju. Devojka ode na grob
svoje majke koja je posavetuje: Nemoj se nita bojati no se udaj, ali obuci etrdeset
i jednu koulju i kada doete na erdek i zmija te pone terati da skine koulju, ti
rekni da hoe, ali najpre ona da skine, skini i ti jednu koulju. Kada onda zahte da
skine drugu koulju, a ti zahtevaj da, najpre zmija skine i tako redom dok zmija ne
skide etrdeset i jednu koulju. Kad i poslednju skide ostade ist ovek, koji se od
tada vie nije preobraao u zmiju.
Zmija je oigledno povezana sa svetom mrtvih jer se broj koulja moe

povezati sa etrdeset dana koji se daju pokojniku, sem toga, devojka je od pokojne
majke ula savet kako da sa zmije skine magiju. Dakle, u ovoj bajci zmija je simbol
donjeg sveta, odnosno mrtvih. Zmijski car se javlja u verovanju Roma kao i kod
Junih Slovena. U bugarskim bajkama i srpskim predanjima javlja se tako motiv o
arobnom prstenu koji zmijski car dri pod jezikom (Gura S, 240).
Moe se zakljuiti da predstava o zmiji kao simbolu sree vue korene iz

staroindijske simbolike, to se ogleda u romskim obiajima, bajkama i romansama,
meutim nove predstave pod uticajem hrianstva, zmiju svrstavaju u simbol zla,
to se moe videti kroz navedene primere.
81
3.8.2. Konj Gras
Kameni kip konja Hrama Sunca u Konaraku, Orisa, XIII v.103
Simbolika konja je univerzalno gledano ambivalentna i on se javlja kao

posrednik, medijator izmeu gornjeg i donjeg sveta. Konj je u donjem svetu
inkarnacija vatre, zemlje i vode, dok je u gornjem svetu povezan sa vazduhom,
vatrom i vodom. U psihologiji simbol konja zavisi od njegove boje, te je tako, beli
konj simbol ivota i snage ali isto tako moe biti i simbol smrti jer je povezan sa
belom bojom koja je u nekim kulturama simbol alosti. U nekim tumaenjima
Junga i Frojda konj moe imati i erotsku simboliku dok, divlji konji simbolizuju
neobuzdane nagone koji se kriju u ovekovoj podsvesti (Trebjeanin RJP, 215).
Konj ima mo da vidi ono to ovek ne moe, pa tako je u stanju da predvidi

i ovekovu smrt104. Crni konj je u nekim kulturama pa i u romskoj, olienje smrti i
donjeg sveta. Po nekim arheolokim podacima konj se rtvovao kao i pas sa
pokojnikom, kako bi sproveo pokojnika na onaj svet. U Indiji se konj prinosio kao
rtva bogovima105 kada se prestalo sa praksom prinoenja ljudskih rtvi.
Izjednaavanje rtve konja sa ljudskom rtvom, pominje se u vedskim tekstovima,
gde se rtva konja poistoveuje sa rtvom Purue.
103
J. Janiijevi, U znaku moloha, Beograd 1995, 96.
104
U pesmi Smrt Marka Kraljevia (Karadi SNP II, 73) konj predskazuje Markovu
smrt a u pesmi ehovi Osman, konj nee da jede pred gospodarevu smrt (Karadi SNP
IV, 5).
105
J. Janiijevi, U znaku moloha, 95.
82
Izgled konja je groteskno opisan u zagonetkama (uri RZ, 35):
Sar dudum anglal Napred kao dulek

sar duruvlji makaral u sredini kao bure
sar motura palal. pozadi kao metla.
Romski blagoslovi upuuju se konju, to je posredno blagosiljanje vlasnika, poto

je konj dragocena imovina:106
Neka vam dugo ive konji!

Te dumut trajin tumare grasta!
Isto se vidi i iz zakletve, u kojoj se nemanjem konja izjednaava sa Boijom kaznom

i velikom bedom:
Te del o Del te i avel man majbut ni jekh gras! (Dimi RKZB, 30)
Neka da Bog, da vie nemam ni jednog konja!
Pomen konja u poslovici Ciganin ne moe da spari konje, kao ni Bog ljude,
vezan je za neposredno iskustvo nomada i dambasa ali sadri i optiju misao o
razliitosti nesparivosti ljudi.
U dambaskoj pesmi (Aleksandrovi, 287), dambas ali za prodatim konjem i

proerdanim novcem, ali u poslednjoj strofi kae:
Aj, ahiljama mamo Aj, ostao mi je, majko

Jekh ciknorro gras Jedan mali konj.
Te aj dav me mamo Da moemo, majko
106
Blagoslov je izrekla Neveka Barbul tokom intervjua.
83
E ljumnjasa vas. Sa svetom da se rukujemo

Te aj dav me mamo Da moemo, majko
E ljumnjasa vas. Sa svetom da se rukujemo.
Ovde se motiv imovine javlja kao osnova ravnopravnosti sa drugima, a jedan mali
konj lirskom subjektu prua mogunost da bude ravnopravan sa ostalim svetom.
U pesmi se vidi poseban odnos Roma prema imovini. Imati za Rome prelazi
granice materijalnog i postaje izraz i dokaz ravnopravnosti, osnov ljudskog
dostojanstva.
Romi veruju da je konj senovita ivotinja, te ga esto dovode u vezu sa

vilama, veticama i vampirima107. postoje i verovanja za konjski njisak: ako na
svadbi njiti konj, mladenci e biti sreni, ako njiti nou, ugledao je vile, ako njiti
blizu trudne ene, imae lak poroaj, ako njiti na grobu, pokojnik se povampirio i
dr. Romi konja smatraju veoma istom ivotinjom jer ne pije prljavu vodu pa ak
ni vodu iz prljave posude. Ukoliko neko sanja konja, znaenje sna zavisi od boje
konja.108 Vidosava (Savi, Aleksandrovi, 147) navodi: ... pre su Romi ili da poje
konje, a vetac se sakrije i mui konja ili se popne na njega i konj ne moe da
krene, malaksa. Romi ne vide vampira, ali konji ne mogu da krenu sve su u
mutnim vodama. Ovde se jasno vidi verovanje da je konj vidovita ivotinja i da je
povezan sa htonskim svetom, kao i u navodima Zorice Nikoli: Kao snaha nisam
smela da priem konju, jer sam ensko. Svekar je govorio da kada vidi upletenu
grivu kod konja, da su tu bile dobre vile. Upletena griva nasluuje dobro. Nije
dobro , da se nou eta ispred tale niti da se mokri pored tale jer u blizini borave
vile. Pogotovo nisu smela enska deca. Po verovanju Roma, tamo gde su konji
tamo su i vile.
107
Po navodima informatorke Drage Kneevi Kada se posumnja da se neko povampirio,
dovedu konja na grob pokojnika. Ako se konj propne i njiti i pone da kopa kopitom,
znai da je u grobu vampir.
108
Tako Draga Kneevi kae: Ne valja sanjati crnog konja, to znai smrt u porodici, a
ako sanja belog konja, to znai da e uti neki glas.
84
Da ena ne sme prei put konju navodi i Nevenka Barbul: Konj je ciganska
srea. Konj donosi sreu. Kada mukarac ide kolima i konjem ulicom, ena
gologlava ne sme da mu pree put. Gologlava ena ne sme da pree put konju, jer
e navui maler. Konj kao simbol sree i ena bez marame kao simbol neistog
marime, nikako ne mogu doi u kontakt jer se time naruava kosmiki sklad.
Nedeljom se konj ne upree u zaprena kola, a ukoliko konjima odvoze

pokojnika na groblje, prethodno mu se apne na uho: Inareja e mules (Nosie
mrtvaca), tada se konj nee uplaiti. Romi veruju da konj razume ovekov govor
zato mu se obraaju sa namerom da ga ohrabre.
Konj moe biti i simbol mladosti, snage i ulnosti to se naroito ogledalo u

svadbenim pesmama:
Ustani Ruo oeljaj kose

dolazi Romi da te prose
na crvenim kolima i belim konjima.
U aljivoj prii Ako je orav konj nije gro (Krasnii CKK, 53) prikazuje se
dambasova elja da trguje bez obzira na mane konja: Kada su dva Ciganina
uhvatila u polju neijega konja, jedan od njih opazivi, da je konj orav, kae to
onome drugom, a ovaj mu odgovori: Ako je orav konj, nije gro!.
Jelena Radul u istraivanju sprovedenom u Zrenjaninu, navodi da su

posebnu ast i potovanje uivali Romi koji su imali bar jednog konja u svom
domainstvu: Kada bi se prosila mlada, izmeu ostalog bi se kao dokaz bogatstva,
prialo i koliko konja poseduju u mladoenjinoj porodici.
Takoe, Vidosava navodi primer da su se na seoskoj slavi Romi hvalili lepim

konjima i fijakerima kako bi devojkama pokazivali rasko i bogatstvo: Ono je bilo
lepo kad se stavi sersan (na konje). Imam i sad sersan, konjska kola, ilime i kad
god sam ila na neku svadbu, ili neko veselje, stavljala sam ilimeni toga vie
nema, sad kad bi neko terao fijaker, ceo svet bi gledao Ja najvie volim besne
konje i kad jedu zubima. Na primer, kad su ili Romi u Fenek (Fenek je pravoslavni
manastir u Jakovu nedaleko od Surina. Manastir je posveen svetoj muenici
85
Paraskevi a u okviru manastira postoji izvor lekovite vode na koji dolaze vernici,
naroito za vreme narodnog sabora sedmog avgusta) jedno sa drugim su se
nadmetali, ko je imao lepeg konja, ko kola, ija su bila lepe ofarbana i ako im se
sviaju neka kola oni plate koliko god da kota. Ti konji mora da su lepi i kad su
ili, Majko Boija, jedno drugom se nisu davali ko god je imao lepu erku, odma
je mogo da se nada posle Feneka da e Romi doi da im prose erku (Savi,
Aleksandrovi, 148-149).
Pesma Pasi rio, pasi (Aleksandrovi, 283) sauvala je osnovni motiv

prodaju konja zbog svadbe, koji oslikava trenutak iz ivota obinog oveka, kao i
priliku za dobru zaradu:
Pherdo vurdon khas Puna kola sena,

Trujal leste gras Oko njih su konji.
Do trine brenge Do tri godine
Thaj pand e miljenge. I pet hiljada vredni.
U pesmi Drago mane grast baro Volim konja velikog109 lirski subjekt opisuje
neizmernu ljubav prema konju zbog koje je spreman i na romski sud da ode:
Drago mane grast baro, Volim konja velikog
Astarav les thaj tradav, kad ga hvatam i gonim

Vordonesa kaj me dav, I kolima kad proem
Kerav praho katar ik. mesto blata diem prah.
Drago mane detharin, Milo mi je jutro rano

kana utav, uraniv, Kad se zorom probudim
andar tala fuga dav I jurim u talu
e mrkone pravarav. Mrkova da hranim.
109
R. R. Jovanovi, elem, elem lungone dromenca Iao sam, iao dugim putevima, 96.
86
Kana ae i mothav, Ako laem tebe ja,

trade phrala maj anglal, Onda brate pohitaj
tale cahra katuni Ispod atre drvene
te keras krisi rromani. Nek me romski sud osudi.
Sve tri navedene pesme prikazuju konja kao simbol prestia i bogatstva, ali i
kao izraz ivotne radosti. U romansi Dolazei sa vaara (Aleksandrovic, 113) konj
Murga pomae Miletu da osvoji prelepu Janu tako to se daje u besomuan beg
nosei Mileta i Janu to dalje od njenih roditelja.
Trgovina konjima je za Rome bila unosan posao, a trgovci su imali poseban

naziv dambasi (Aleksandrovi, 66). Oni su bili toliko veti u svom zanatu, da su
neretko uspevali da po nekoliko puta prodaju istog konja (Ackovi, 79-81). Konj
Dandalo (Zubati) pominje se i u romskoj legendi o Pengi: Dandalo je bio beo,
ogroman sa tri noge i tankim dugim repom devet lakata. Imao je bele oi i utu
grivu a njegova e je bila uvek neutoljena, jer na koju god bi baru doao da se
napije vode, svaku bi presuio. Legenda o Pengi dalje kae, da je Dandalo bio
pretvoren u kamen, koji Penga po kazni boijoj veno grize (uri RZ, 82).
U legendi Pria o belom konju110, koju je zapisao Alija Krasnii, konj je

pobegao od svog nemarnog gazde, te je vremenom, zahvaljujui lekovitom bilju i
lekovitom izvoru vode postao lep, zdrav i beo. Zbog njegove lepote gazda je opet
hteo da ga prisvoji ali bez uspeha. Od tada svi Romi trae prelepog belog konja.
Konj je u ovoj prii simbol nedostinosti i savrenstva zbog kojeg Romi veito
lutaju.
Bajka San se ispunio (Krasnii RB, 261) jeste o krilatom konju, koji spaava
junaka od ropstva, dok je u bajci Devojka mladi ( Krasnii BPM, 91) konj
spasitelj i najvei prijatelj devojke koja pokuava da pobegne od svojih neprijatelja.
Devojka preobuena u muku odeu beei od starca uzima kljueve koji
otkuljuavaju zabranjene odaje te videvi tri konja, uzjae jednog od njih i
pobegne. Videvi da nema konja i devojke starac ih potera, stigne i vrati i tako dva
puta, sve dok devojka nije uzjahala treeg konja koji je bio najbri. Kada je starac
110
havrikano lil - Deije novine, Rominterpress,broj 31, Beograd 1998.
87
hteo da dohvati odbeglu devojku i konja, konj ree devojci: Baci glinu! devojka ga
poslua i baci glinu. Na tom mestu se stvori veliko blato. Koza i starac su s
tekoom izali iz blata, a devojka i konj su daleko odmakli. Sledei put kada su se
starac i koza pribliili devojci i konju, devojka je po nagovoru konja bacila ealj, iz
kojeg je nikla gusta trava, koja je usporavala kozu i starca u poteri. I trei put kada
su starac i koza bili nadomak devojke i konja, devojka je bacila ogledalo koje je
odmah napravilo veliko klizite, te je koza umalo slomila vrat pokuavajui da se
odri na nogama.... U bajkama u kojima je konj pomaga, antropomorfizovan je,
ima ljudske osobine, govori i tako spasava glavne junake od neprijatelja, time se
ivotno iskustvo Roma upisuje u usmeno stvaralatvo i ekonomski vana votinja,
dobija simboliko znaenje.
3.9. Simbolika biljaka /arja
Biljke simbolizuju ciklino obnavljanje ivota: roenje, sazrevanje, smrt i

preobraaj.111 Biljni svet, moe se kao i ivotinjski, podeliti u dve kategorije:
kategorija dobro, lekovito bilje i otrovno, odnosno demonsko bilje.
Biljke su kod Roma kao i kod drugih naroda smatrane za lek, hranu, ali i otrov, pa
se na tome zasniva i njihova simbolika. Biljke se mogu posmatrati kao simbol
oveka, zbog injenice da imaju sposobnosti da se raaju, rastu i umiru, ali se po
sposobnosti ponovnog raanja i sutinski razlikuju od njega.
U romskom jeziku sve biljke se nazivaju jednim imenom ar - trava, to

obuhvata i rastinje a glagol arjol (pasti) dovodi se u vezu sa ispaom stoke.
Izraz draba jeste izraz koji se koristi i za lekovite trave mada ima i ire znaenje
lek. Trave koje slue za leenje stomanih bolesti nazivaju se ose arja (stomane
trave) ili, ukoliko slue za leenje bolesti uha, kanene arja i td. Neke biljke su
sluile za leenje ivotinja najee konja kao na primer konjska trava grastani
111
U srpskim svadbenim pesmama javlja se motiv biljke koja e se podmladiti, za razliku
od neveste ( Karadi SNP I, 36, 55).
88
ar i dr. 112Neke trave su po verovanju Roma predstavljale inkarnaciju duhova te

tako, postoje demonske trave, vilinske trave i sl. (uri ZMR, 32).
Dodir ovih demonskih trava moe izazvati bolesti. Biljni svet je u svim
kulturama i religijama pod kontrolom enskih boanstava i demona, pa tako i u
romskoj kulturi. Osoba koja je poznavala mo trava, bila je posebno potovana u
romskoj zajednici. Takva osoba bi dobijala naziv drabarno/i - lenik. Bajanjem i
leenjem biljem uglavnom su se bavile starije ene u porodici, koje su prenosile
tajnu lekovitog bilja erkama ili unukama.113 Ovo verovanje ima korene u
indoevropskoj kulturi, gde oboavanje enskih praznika pada upravo u prolee
kada se budi vegetacija, pa tako u Indiji, oboavanje boginje Durge omoguuje
izmeu ostalog i plodnu vegetaciju, dok je kod Roma urevdan preuzeo ulogu
boanstva vegetacije. Romi, biljke smatraju ivim biima i veruju da se mogu
meusobno venavati.
Prenoenje socijalnih obeleja na biljke moe se videti u obiaju

venanvanja koprive koji se izvodi uoi urevdana, kada onaj ko porani, moe
uti muziku svatova.114 Sem toga, postoji obiaj da ko od ukuana ustane pre
izlaska sunca na dan urevdana, treba da ubere koprivu i njome oari ostale
ukuane kako bi bili vredniji i aurniji za rad.115
112
Slavko Nikoli: Si arja save aj te drabarel e grastes, e tavija si grasteski ar. Kana e
grastes dukhal o i. Kana o gras xala vareso rimome, a thoska musaj te des les e tavija thaj
te phiraves e grastes, duj, trin asurja. A those o drabarno holas vas ande leste thaj
inkalelas andar leste bilahipe (Postoje trave kojima se lee konji, tavija je konjska trava.
Kada konj pojede neto pokvareno, onda mu da travu taviju i mora da ga eta dva, tri
sata. Onda ga odvode kod veterinara koji rukom, izvadi iz stomaka konja sve to je
pokvareno.)
113
Informatorka Draga Kneevi: ene koje znaje da baju i vraaju, dobile su taj dar od
nekog svog u porodici, jel, osoba ne moe umreti, dok ne preda taj dar nekom iz porodice.
114
Z.Karanovi, Boanska svadba u folkloru balkanskih Slovena, Nebeska nevesta, 11-
12.
115
Informatorka Draga Kneevi: Ujutru na dan urevdana, domaica ustane rano i
nabere koprivu sa istog mesta. Onda tom koprivom, prvo oari sve ukuane dok su jo u
krevetu, da bi bili vredni cele godine, a onda, tom koprivom okiti prozore kue, da se zna,
da ta kua slavi urevdan. Pored koprive, na prozore se stavi i jorgovan.
89
3.9.1. Kopriva, Vrba
Koliko su biljke vane za Rome, moe se videti u zagonetanju o njima.
O koprivi se zagoneta na osnovu njene sposobnosti da oari:
Patrali, pal ande late jagor i si (uri RZ, 26)

Lisnata a u njoj vatra gori.
Vrbu Romi smatraju srenim drvetom, a u zagonetanju, pridaju joj se ljudske

osobine, ona se metaforiki poistoveuje sa nesrenom enom nerotkinjom, to
daje zagoneci lirski karakter:
Lake bal mukle, jakha rovljarde, ni bijanol, andar o paj barjol!

Kose su joj raspletene, oi uplakane, ne raa a iz vode raste!
Za urevdan se seklo vrbovo prue i kopriva i njima se kitila kua. Upravo,

osobina vrbe da raste brzo iz vode (reklo bi se ni iz ega) ini da ona bude svrstana
u kategoriju dobrih biljaka, jer zabadajui vrbovo prue u vrata i prozore od kue
domain govori: Neka kua bude sretna i napredna, da kua napreduje kao vrba!
(Ackovi, 103).
Takoe postoji obiaj da uoi urevdana, Romi poseku mladu vrbu, okite
je vencima i pobodu u zemlju, a ena u drugom stanju stavi deo svoje odee ispod
drveta i tu ga ostavi da prenoi. Ako sutra dan pronae list od tog drveta da lei na
odei, onda e se lako poroditi. Vrba kao drvo elja u romskoj kulturi koristi se i u
obiaju kada bolesni, takoe uoi urevdana, priu drvetu i pljunu na njega tri
puta govorei (Ackovi, 103):
90
Tu aes mereja, mek amen te trajis!

Ti e danas umreti, pusti nas da ivimo!
Verovanje da drvo (hrast, kruka) moe preuzeti bolest nalazimo i kod Junih
Slovena (Tolstoj, Radenkovi, 568). Oboavanje vrbe kod Roma, najverovatnije
jeste zbog toga, to se veoma lako razmnoava i prima iz pruta koji je dovoljo
posaditi kraj puta bez mnogo truda. Tako, ovo drvo postaje simbol raanja,
obnavljanja i opstanka. Postoji verovanje da ukoliko se zmija samo jednom udari
vrbinom granom, da e je to odmah ubiti. Vrba u romskoj zajednici jeste i simbol
zatite od zlih sila.
3.9.2. Jabuka
Simbol jabuke phabaj na tapu stareine ima vie znaenja kao to su

ivot, zdravlje i plodnost. Simbol jabuke nije karakteristian samo za usmenu
romsku knjievnost, on se moe uoiti i u obredima kod Srba.116 Na primer, jabuka
se javlja kao simbol u obredima prilkom prosidbe devojke, na veridbi i odlasku po
nevestu na venanje i uvoenje neveste u mladoenjin dom.
U prosidbi devojke, jabuka simbolie mladost, obnovu, plodnost, odbijanje ili

prihvatanje ponuene ljubavi ili braka. Ista simbolika znaenja jabuke,
zabeleena su u romskoj pesmi Bacila sam jabuku u pe, u kojoj devojka baca
dobijenu jabuku i time odbija ponuenu ljubav. Prilikom prosidbe: Obino mlada
bude plaena novcem, zlatom a nekada i konjima. Kada je sve dogovoreno, i kada
se da kapara, tada se dogovara o danu kada e biti veridba. Taj dan, neki nazivaju i
jabuka. Na dan veridbe, mlada dobija od mladoenje prsten, jabuku sa zabodenim
dukatima od budueg kuma a budui svekar plaa preostalu sumu novca za koju su
se dogovorili.117 Jabuka je u ovom obredu predstavlja simbol blagostanja i
plodnosti koji se eli mladencima u buduem zajednikom ivotu. Jabuka kao
116
Olja Pluarov, Simboli svadbenih obiaja i njihova veza sa mitovima, bajanjima,
legendama i verovanjima, Mit. Zbornik radova, Novi Sad 1996.
117
Z. Jovanovi, Prie Cigana u noi, Beograd 2002, 89.
91
simbol sree i spone meu buduim prijateljima javlja se i prilikom poziva na

kumstvo, kako navodi Dragoslav Stan: Kada se uzima kum ili za svadbu ili za
krtenje dece, odabere se crvena jabuka i u jabuku se stavi dukat, ponese se litar
rakije i torta. I onda ode da pria sa buduim kumom. Ako oni pristanu da
kumuju, onda uzme jabuku, isee je na etiri dela, dukat koji ispadne iz jabuke
da buduim kumovima, to je njihova srea to e oni da budu kumovi, a delove
jabuke meusobno podele budui kumovi, tako da svako dobije po kriku jabuke.
U legendama Roma uglavnom se govori o crvenoj i zlatnoj jabuci.
Crvene jabuke se daju enama kako bi bile plodne ili rodile muku decu kao u bajci
Devojka mladi (Krasnii BPM, 91): U jednom selu se javila jedna starica koja je
radila maije sa jabukama, pod uslovom da jabuku pojedu pola mu a pola ena. U
tom istom selu, iveo je i paa koji je eleo da dobije mukog naslednika, te je
zapretio eni koja ume da pravi maije: ako mi ena rodi muko, dau ti to
poeli, a ako ne rodi, biu primoran da ubijem i svoju enu i tebe. magija nije
uspela ali se ena izvukla lukavstvom tako to je krila pod deteta sve do dana kada
je devojka napunila osamnaest godina i stasala za brak. Nakon bekstva od kue,
devojka dospeva u razliite opasnosti iz kojih izlazi zahvaljujui maginim
pomagaima.
U bajci Brat i sestra (Krasnii BPM, 79) jabuka ima sudbinsku ulogu jer se
zahvaljujui jabuci, mladi eni carevom erkom: ... nakon dugog putovanja junak
se zaustavio u jednom mestu gde se ba tada odravao jedan veliki skup na kojem
je bilo mnogo ljudi. Jedva je doao do mesta na kojem je car drao govor.
uo je da e onaj kome padne jabuka u ruke postati carev zet, naravno ako ostane
u ivotu posle provedene noi u carevoj kui. Tako se i desilo, mladiu pade jabuka
u ruke...
Jabuka ima i arobnu mo , te se od nje spravljaju ljubavni napici, a postoji i

obiaj zabeleen u junoj Srbiji, da bi mladi brani par obezbedio dug i srean brak
treba da jednom godinje a najbolje u prolee (kada se budi priroda), baci u reku
jednu jabuku i jaje kako bi sebe i svoje potomke sauvali od zlih demona koji ive u
vodi. ajkanovi navodi da je bacanje jabuke u vodu prinoenje rtve mrtvima
(ajkanovi RVB, 94).
92
Jabuka je est simbol ljubavi u romskim narodnim pesmama (Aleksandrovi 246),

gde bacanje jabuke u blato, pe ili tanu nagovetava ensku ljubavnu magiju
usmerenu na prihvatanje ili odbijanje ljubavi:
hudem phabaj ando bov,

Palaj mande namaj rov,
hudem phabaj ando bov,
Pala mande namaj rov.
i lav tu, i lav tu,

Le o olo unglav tu.
hudem phabaj palo bov,

Pala mande namaj rov,
hudem phabaj palo bov,
Pala mande namaj rov.
i lav tu, i lav tu,

Le o tover, mudar tu.
i lav tu, i lav tu,
Le o tover mudar tu.
hudem phabaj ande ik,

Pala mande namaj dik.
hudem phabaj ande trasta,

Pala mande namaj prasta,
i lav tu, i lav tu,
Ando kalo mangav tu.
Bacila sam jabuku u pe,

Za mnom nemoj plakati,
Bacila sam jabuku u pe,
Za mnom nemoj plakati.
93
Neu te, neu te,

Uzmi omu, obesi se.
Bacila sam jabuku iza pei,

Za mnom nemoj plakati,
Bacila sam jabuku iza pei,
Za mnom nemoj plakati.
Neu te, neu te,

Uzmi svoju sekiru, ubi se.
Neu te, neu te,
Uzmi svoju sekiru, ubi se.
Bacila sam jabuku u blato,

Za mnom se ne osvri.
Bacila sam jabuku u torbu,

Za mnom ne tri,
Neu te, neu te
U crno, hou te.
Da je tako vidi se i iz romske pesme zapisane u Rusiji, Loli phabaj Crvena

jabuka118, u kojoj devojka nudi momku pola crvene jabuke kao znak uzajamne
ljubavi. Simbol srebrne jabuke na tapu romskog stareine, jeste simbol plodnosti i
blagostanja koje treba da se obezbedi za romsko pleme.
3.9.3. Kruka, Orah
Drvo kruke u romskoj kulturi ima posebno mesto, stoga se slavi za vreme
Bibije, kada stablo kruke okite i oko njega mole tetkicu Bibiju za zdravlje i sreu.
118
https://www.youtube.com/gypsy songs loli phabaj
94
Veselin ajkanovi istie kako se verovalo da je drvo ili biljka stanite boanstva ili
demona to onda dalje vodi do pretpostavke da su sveti gajevi, kao stanita koja
naseljavaju duhovi, shvatani kao hramovi. Zbog toga, se pravi udubljenje u
krukinom drvetu i ostavljaju darovi u duplji.
Kod Roma, postoji verovanje da je drvo zove stanite vila, ali i dua umrlih
predaka. Ukoliko se ono posee ukuane e zadesiti velika nesrea 119. Drvo naroito
voka, ne sme se poganiti ba kao ni vatra, jer se ovek izlae opasnosti da opogani
boanstvo. Rascvetana grana kruke se javlja i u obredima za urevdan kada se
stavlja u hleb kako bi ga uvek bilo na trpezi. Ovde se javlja kao simbol izobilja.
U ivotu Roma, znaajno mesto zauzima i orah, o njemu se zagoneta (uri

RZ, 29):
Uo sar o kher, zeleno sar ke, gudlo sar avgin

kerko sar e farja
Visoko kao kua, zeleno kao jed, slatko kao med
gorko kao u.
U zagonetci se zelena boja poredi sa jedom, odnosno otrovom, iako je,

istovremeno ona i simbol obnavljanja i oivljavanja prirode.
Orah se smatra svetim drvetom i Rom ga u svom dvoritu, nikada nee sam
posei, ve poziva komiju da on to uradi, verujui da e izbei nesreu ukuana, ili
ak sopstvenu preranu smrt.120 U istraivanju informatorka navodi: Oraj ne
treba ni saditi u dvoritu, jel kada njegovo stablo dostigne debljinu vrata gazde,
gazda umire.121 Slino verovanje moe se pronai kod Junih i Istonih Slovena122,
119
Vidosava navodi koliko je zova opasno drvo: Zovu nikada nemoj da lomi ni da je
see! Jer se ovek razboli, ako osee zovu. Tu je vilino mesto i oni tu igraju. Ja kad sam
bila mlada i kada sam kidala zovu ili mi je ulazila u nokat, ili sam se posekla ili se
razbolim, jer nisam znala da se to ne sme. Zova ne valja ni da se stavlja u vatru da se loi
(Savi, Aleksandrovi, 147).
120
Iva Trajkovi, Biljke, ivotinje i natprirodna bia u obiajima i verovanjima nikih
Roma, u: Etno - kulturoloki Zbornik, knj.III, Svrljig 1997, 228.
121
Informatorka Jovanka ajn iz Dolova.
122
Kod Istonih Slovena smatralo se da ukoliko ovek posadi hrast iz ira, da e hrast,
kada poraste do visine oveka, postepeno oduzimati mu snagu i na kraju ga odvesti u
smrt, (Tolstoj, Radenkovi, 568).
95
dok informatorka Draga Kneevi kae: Svo drvee je ivo, ne samo oraj. Zato
drvee ne treba sei jel ono plae kada neko oe da ga posee. Povezanost Roma
sa prirodom, moda se najbolje moe videti upravo u ovoj reenici.
Orah se pominje u romansi Zmija zelenika (Aleksandrovi, 123 ):
Suta Mile tal akhorin Pod orahom Mile spava

dija o sap ando kolin. a zmija mu u nedrima.
Zmija kao simbol podzemnog sveta nije sluajno ispod oraha u kojem
prebivaju due predaka (u varijanti iste pesme je umesto oraha brest).
Neke biljke su koriene za leenje razliitih bolesti, pa tako na primer:

koprivom se lei opadanje kose i reuma, bosiljkom i medom se lei ujed pauka,
uvarkuom bol u uima, bokvicom se lee rane na telu i dr.123 Biljke se koriste i u
spravljanju ljubavnih magijskih napitaka, te tako, biljka beli dragan slui za
pripremu bele magije a crni dragan za crnu magiju, kora lipe za ljubavnu magiju i
dr.124
Drvo jorgovana u romskoj kulturi smatra se drvetom mrtvih. Obiaj je kod

nekih Roma da se, dok se uva pokojnik, loi drvo jorgovana. Tu vezu sa mrtvima
istie i zagonetka:
Mulo, barjol thaj luludja anel (uri RZ, 26)

Mrtvo, raste i cveta
123
Pava ajn: Bosiljak je dobar kada se na primer sumnja u nekog da je napravio manije
onda se skuva aj i da mu se da popije, on onda ne moe da popije taj aj. Ko ima magiju
na sebi ne moe da popije aj od bosiljka. Bosiljak uva kuu od zla.
124
I. Trajkovi, Biljke, ivotinje i natprirodna bia u obiajima i verovanjima nikih Roma, 228.
96
Dok se nasuprot jorgovanu, vrba i orah nikako ne smeju bacati u vatru.125
U kletvama se kao simbol smrti pominje trava (korov):
Te del o Del, te barjol e ar andar i brbija!

Neka da Bog, da ti iz lobanje trava izraste!
3.10. Simbolika boja /rang
Boje u hrianskom kontekstu imaju svoje znaenje, te tako re Boija

proizilazi iz svetlosti (evalije RS, 77). Igra boja na mnogim crkvenim vitraima
upravo simbolizuje uzlaznu snagu koja spaja vernika sa Bogom. Ova hrianska
simbolika utemeljena je u znatno starijim verovanjima koja bojama pridaju
simboliki smisao. Boje se u psihologiji tumae kao tople i hladne. Tople su crvena,
narandasta i uta, one podstiu na razdraganost, lepravost i optimizam dok
plava, indigo i ljubiasta imaju sedativnu mo (evalije RS, 58). Po Jungu boje u
snovima izraavaju nesvesno u oveku, na primer, plava koja simbolizuje boju
misli. Simbolika boja je veoma iroka upravo zbog razliitog tumaenja u razliitim
kulturama. iroko je rasprostranjena predstava da preko tumaenja odreenih
boja, u izvesnoj meri, moe se prepoznavati odreena kultura ili karakter neke
linosti. Boja stvara u nama odreen utisak, a mi zatim uviamo njen poseban
izraz.
U tradicijskoj kulturi boje imaju simbolike karakteristike kojima se
prenose odreene informacije. Upotreba boja karakteristina je za imenovanje
pojedinih delove tela kao na primer: kale bal crna kosa, lole vu crvene usne,
parno muj belo lice to su formulativni, stajai epiteti koji su esto
upotrebljavani u romskim bajkama ili ljubavnim pesmama.126
125
Marija Kaldara: i tromal te phabarel pes e vrba sar ni vi akhor!. Naj lahe (Ne sme
se paliti vrba isto kao ni orah ! Nije dobro.)
126
Ovde se uspostavlja formulativna veza koja ukazuje na temeljne odlike koje bi neka
pojava prema optetradicionalnim predstavama u romskoj kulturi trebalo da ima. (Vidi:
Marija Kleut, Narodna knjievnost fragmenti i skripti, Novi Sad, 2013, 45).
97
3.10.1. Bela boja parni
U brojnim religijama bela boja simbolizuje boansku svetlost, proienje,

preobraaj i prosvetljenje. U hriasntvu, Sveti Duh je prikazan simbolom belog
goluba dok u psihologiji izmeu ostalog, bela boja jeste simbol dubokih duhovnih
istina koje dolaze iz kolektivno nesvesnog (Trebjeanin RJP, 71). Belu boju neki
naunici smatraju ne bojom, jer ne sadri u sebi primesu ni jedne boje, dok Robert
Hajs127 belu boju smatra bojom koja svojim karakterom uznemiruje, ali
istovremeno ima i mo psihikog pranjenja i oputanja. Bela boja je esto u
korelaciji sa ekvivalentnim parovima isto prljavo, dobro loe, gore dole i
dr.
U zagonetkama bela boja se javlja kao simbol enskog deteta, koje e kasnije
roditeljima osvetlati obraz:
Parno thav po krango, motho, kon si bijando? (uri RZ, 63)

(hori si bijandi)
Beli konac na grani, kai ko je roen?

(roena je devojica)
U kletvama dolazi do izraaja ambivalentnost znaenja ove boje. Bela boja

ovde jeste simbol smrti, a hladna oblina kamena simbolino upuuje na pokojnika,
ali i smrt olienu nadgrobnim spomenikom:
Te del o Del, te aves parno sargo bar, a i

dej, mek avel jasvali sargo jakha mungre! (Dimi RKZB, 10)
Neka da Bog, da bude beo kao kamen, a tvoja

majka, neka bude uplakana kao moje oi!
127
Miodrag B. ijakovi, Simbolika i magija boja, Beograd 1990, 22.
98
Bela boja tako nekada, simbolizuje moralnu istou i nevinost, a nekada

smrt kao na primer, kada se devojka sahranjuje u beloj venanici, ili kada se
pokojnik povampiri, on hoda prekriven belim aravom. Bela boja jeste simbol
moralne istoe i kada se pokazuje okrvavljeni beli arav nakon svoenja
mladenaca prve brane noi. Na nekim romskim svadbama, nakon prve brane
noi, ukoliko je snaha bila nevina, svekrva i svekar bi se hvalili prisutnima reima:
Amari hej parnjarda amaro muj! (Naa erka nam je obelila obraz!)128, to
simboliki ukazuje na nevestinu moralnu istou.
Bela boja, umesto crne, koristi se na sahrani kada umru neoenjen mladi ili
neudata devojka. Tada se po narodnom obredu vri venanje mrtvog momka i ive
devojke, tako to mladii u povorci obuku bele koulje, a umesto crnog fluora stave
beli. Tada bela boja simbolizuje alost. Ovaj obred, moe se tumaiti kao pokuaj
da se umrlom obezbedi ono to nije dobio za ivota, poto je iroko rasprostranjena
predstava da onaj ko umre sa eljom moe biti opasan za vlastitu zajednicu.
Bela boja lica u romskoj kulturi naroito je potovana, pa tako, ukoliko je
nevesta bele puti ona se plaa dukatima i veom koliinom novca. Ovaj obiaj je
utkan i u svadbenu pesmu Kome treba bela snaja, zabeleenu u zbirci Bacila sam
jabuku u pe, u kojoj svekar kae:
Kaske trubul bori parni

trubul banka zurali...
Kome treba bela snaja

treba puno para...
Isti simbol se moe videti i u pesmi Ustani Ruo, oeljaj kose (Aleksandrovi,
143) kada devojka odgovara na pitanje oca da li hoe da se uda:
Neu ga, oe, neu ga

Svojom sekirom ubi ga
Jer je crn i ruan
kao sa je garav.
128
Baja Saitovi, Promene u svadbenim obiajima toplikih Roma u: Promena identiteta,
kulture i jezika Roma u uslovima planske socijalno - ekonomske integracije, SANU
knjiga 33, Beograd 2012.
99
Ovo istovremeno svedoi, u kolikoj meri je marginalizacija i rasna diskriminacija

sutinski uticala na samoopaanje Roma, nametnuvi im kao kvalitet neto to je
tipino za druge, za veinsku zajednicu, odnosno, inei manje poeljnim vlastite
odlike.
3.10.2. Crvena boja loli
Crvena boja jeste simbol mladosti, zdravlja, bogatstva, ljubavi i ivota.

Johanes Iten129, crvenu boju povezuje sa planetom Mars, simbolom rata. U
hrianstvu crveno vino jeste simbol Isusove krvi130: Ova je aa novi zavjet
mojom krvi koja se za vas proljeva. U psihologiji crvena boja jeste simbol buenja
erotskih nagona, ali isto tako moe simbolizovati skrivenu ambiciju i elju za
moi.131 Crvena boja se pominje u svim knjievnim anrovima i u svim
tradicionalnim kulturama zauzima znaajno mesto.
U zagonetkama, crvena boja je simbol sree koja je ula u dom zbog roenja
mukog deteta:
Lolo thav po krango, motho kon si bijando? (uri RZ, 63)

(Bijando si havo)
Crveni konac na grani, kai ko je roen?

(Roeno je muko dete)
Crvena boja simbolizuje i zatitilo od zlih sila pa se tako novoroenetu

vezuje crveni konac oko ruke ne bi li ga zatitila od neistih sila ili kako navodi
Nevenka Barbul u intervjuu tokom istraivanja:
i tromal te dikhel e mules (khamni rromnji), te na avel o bejato galbeno, te
musaj te dal te dikhel e mulaes musaj te atuni lel loli krpa thaj ulpe lake loli
krpa po naj te arahel la katar o bilahipe. Gadava si lahe te na daravel pes, te na
129
M. B. ijakovi, Simbolika i magija boja, Beograd 1990, 25.
130
Biblija ili Sveto pismo Starog i Novog zaveta, . Danii, V.St. Karadi, Lk 22, 20; 609.
131
. Trebjeanin, Renik Jungovih pojmova i simbola, Beograd 2011, 85.
100
avel lake streso, te na avel vareso e beatosa. Loli krpa holpe vi kana e phari
rromnji dihel e bogaljes. Kana o bejato anelpe andar o hospitali khere, a tuni
lelpe e loli mana thaj hul pes kotor huko mangro, jekh kotor timija, jekh kotor
parni sir, jekh hurorri, thaj jekh kotor andaj mutura. Godova sa hos e bejatoske
tale oro. E sir hos tale lesko oro te na xan les e hohaja e huri, e mutura hos
kana e dej inklel avri thaj naj khonik e bejatosa te arakhel les, e timija hos te
arakheles katar e hohaja. E rromnji i tromal te mukhel ov kure e havores
korkorro kaj trubun te presudin e suaje, kaj aj te na avel leski dej leste, te hon
hutines ando than. Godolastar i tromes e bejatos bi mutorako te muhes korkoro
bi sirjako (Ne sme da vidi pokojnika (trudnica), da joj dete ne bi bilo uto, ali ako
ve mora da ide da poseti pokojnika onda mora uzeti crvenu krpu da obmota oko
prsta da je sauva od zla. To je dobro da se trudnica ne uplai, da je sauva od
stresa, da se ne desi neko zlo sa detetom. Crvena krpa se stavlja i kada trudnica
ugleda bogalja. Kada se dete donese iz bolnice kui, onda se uzme crvena mana,
pare suvog hleba, jedno zrno tamnjana, pare belog luka, jedan noi i pare
metle. Sve to se stavi detetu pod glavu da ga uva. Luk se stavlja pod glavu deteta
da ga uva od vetica, no i metla da stavljaju pod glavu da uvaju dete kada majka
izae napolje a zrno tamnjana dete isto uva od zlih sila. ena ne sme est nedelja
da ostavi dete samo jer dolaze suaje da proreknu detetu sudbinu, jer u suprotnom
ako nije kod deteta mogu joj umesto njenog deteta staviti podmee (dete koje ne
raste). Zbog toga se dete ne sme ostavljati samo bez metle i luka.)
Crvena krpica uvezana u vorove, takoe moe posluiti kao zatita okrivljenom na
sudu tako, to e se povremeno uhvatiti za uvezan vor (verujui da e se sudijina
usta uvezati ba kao i vor na crvenoj krpici).
Pria o lepoj Ani132 jeste predanju o tome kako nastaju ekcemi na ovekovoj
koi. Crvena boja se ovde moe povezati sa bolestima koje napadaju oveka: ...
Ana je dobila osip po koi. Melalo (Prljavi) joj je savetovao da se da lizati od
mieva. To ona i uini. Ali jedan od mieva zavue se u njen trbuh. Ona tada zae
Lolo imijako (Crvenog mia). Kada Lolo imijako pree preko koe zaspalog
oveka, on odmah biva prekriven ekcemom.
Crvena boja je neizbena u romskoj svadbi kada se mladina kosa, ruke i
noge ocrtavaju kanom, to ima za cilj teranje zlih sila i prizivanje sree, plodnosti i
132
T. Dimi, Tradicijako rromano lilaripe ande Vojvodina - Tradicijska romska
knjievnost u Vojvodini, 198.
101
blagostanja. Ovaj obiaj zabeleen je kod prokupakih Roma.133 Ovaj obiaj se zove
kanaisanje, i po navodima B. Saitovia, vue korene sa Bliskog istoka, a isti obiaj
moe se videti i u muslimanskoj svadbi. Prilikom obreda kanaisanja, kana se
rastvara u maloj iniji sa mlekom koje bi izmuzla ena koja doji, a zatim su tako
rastvorenu kanu premazivali buduoj nevesti po kosi, dlanovima i tabanima.
Majino mleko, ima sakralno znaenje (SM, 360), ono ima mo da zatiti, ali je
nesumljivo i vezano sa plodnou i raanjem, koje treba doslutiti nevesti.134
Dakle, ritual kanaisanja ima za cilj da zatiti nevestu od zlih oiju, a mleko
doilje bi trebalo da utie na plodnost neveste. Podravanju plodnosti namenjeno je
i to to muko dete prvo nanosi kanu na mladinu kosu, kako bi mlada imala prvo
muko dete. Nakon nanoenja kane, glava neveste se prekrije crvenom maramom,
kako bi se mlada zatitila od zlih demona i uroka. Tabani i kosa jesu delovi tela koji
su u vezi sa precima, a koji treba da obezbede buduoj nevesti potomstvo.135 Na
svadbi se koristi i crvena prostirka preko koje prelazi mlada kada izlazi iz svoje
kue. Prostirka je u funkciji zatite od zlih sila.
U baladi Tuja i Jova (Aleksandrovi, 79), crvena boja nagovetava nesreu,
sukob Tuje i Jove, to kulminira kada devojka Cura svojom crvenom suknjom daje
znak da je Tuja ubijen. I ovo, ukazuje na ambivalentan karakter crvene boje.
Sem toga, negativna simbolika crvene boje moe se videti i u tome to je kod ena u
vreme menstrualnog ciklusa bila prljava te nije smela ulaziti u crkvu136.
Isto negativno znaenje crvene boje vai i za porodinu pesmu (Aleksandrovi,
203), u kojoj crvena boja u snu jeste simbol tamnice i nesree koja e veoma brzo
stii:
...sanjao sam ruan san

Aj sanjao sam oe
sanjao sam crveno
To je oe, tamnica.
133
B. Saitovi, Promene u svadbenim obiajima toplikih Roma u: Promene identiteta,
kulture i jezika Roma u uslovima planske socijalno - ekonomske integracije, SANU knjiga
33, Beograd 2012.
134
Kana na muslimanskoj svadbi rastvara se u vodi, a ne u majinom mleku.
135
Iscrtavanje dlanova, tabana i ela kanom je opte rasprostranjen deo indijskih
svadbenih obreda.
136
Informant Draga Kneevi kae: E rromnji natik te del ande khaniri kana si la pe
late, godolastar kaj si bezah e devlestar. O rat savo dal andar late si melalo, thaj
godolastar si bezah (ena ne moe ui u crkvu kada ima ciklus, zato to je to greh. Krv
koja izlazi je prljava, zato je greh.)
102
Crvena boja se i kod drugih naroda smatra ambivalentnom bojom, koja ima svoje
mesto kako na svadbama tako i na sahranama (Radenkovi SS, 291-294 ).
U ljubavnim pesmama, crvena boja jeste simbol strastvene ljubavi:
Oj, romnjije, kaj hindan e baja,

hindan baja, coha the ketrinca,
So tu erdan e lole vutenca,
E vutenca, r'spime balenca?
hindem baja, inardem e trasta,

Pal e coha kaj sas bari zgoda,
E vutora o Mile umida,
Thaj umasa e bal r'spisarda!
-----------------------------------------
Gde si, eno, rukav pocepala?

Pocepala suknju i kecelju?
ta uradi s crvenim usnama?
Zato ti je kosa raupana?
Rukav pue kada nosih torbu,

Suknja pue gde je najslabija,
Mile mi je usne poljubio,
Od poljupca kosu rasupao!
Isto je i u porodinoj pesmi137, gde gubitak crvene suknje simbolizuje brano

neverstvo i zabranjenu strast:
eli Ana bare sokakova

Thaj hasarda e loli boava
137
Prilozi za istraivanje tradicije Roma u Sremu, Istraivai Romi, Novi Sad 2002, 28.
103
Mila majko kaski kaja boava?

E Anai, amare borjai...
---------------------------------------
Otila je Ana velikim sokakom
Izgubila je crvenu kecelju
Mila mati, ija je ovo kecelja?

To je Anina kecelja, nae snaje...
Crvena kecelja je simbol zatite udate ene od zlih oiju, naroito ako je u drugom
stanju. Gubljenjem kecelje, snaha gubi statusni simbol udate ene.
U bajci Karankoi, vilenjak nosi crvenu kapu, u kojoj se krije njegova mo

da donosi sreu i bogatstvo onome ko uspe da mu ukrade kapu. Karankoi je lik i u
bajci umski ovek138, obdaren arobnim moima, domiljat: ... mladi je
prolazei stazom kroz umu sluajno ugledao oveuljka obuenog u crveno.
Mladi je znao da se takav oveuljak sree samo jednom u ivotu, a onaj koji ga
uhavti, obogatie se jer oveuljak ima mnogo skrivenih dukata. Ali onaj koji ga
sretne nije smeo skidati pogled sa njega jer bi oveuljak pobegao i vie ga nikada
ne bi videli... Ovde se, u neskidanju pogleda moda moe raspoznati refleks iroko
rasprostranjene predstave da srea ima pramen kose napred, a pozadi je elava, pa
je onaj ko naie na nju mora odmah uhvatiti i ne sme oklevati ili ekati.
Znajui da ne sme skidati pogled sa oveuljka, mladi je odolevao svim
prevarama kojima se sluio oveuljak, sve dok hodajui umom nisu stigli do
skrivenog blaga na jednoj livadi. oveuljak je mladiu pokazao mesto na kojem
treba otkopati zakopano blago, ali poto mladi nije imao alat za kopanje, morao je
smisliti nain kako da ode do kue, a da pri tome ne zaboravi mesto gde je
sakriveno blago. I tako, dugo razmiljajui doe na ideju da izvue crveni konac iz
oveuljkove crvene koulje i da njime obelei jedno drvo. Pustio je oveuljka i
trei otiao do kue, ali kada se ubrzo vratio, imao je ta videti: ...Na svako drvo
te velike ume bio je vezan crveni konac. Momak poe da proklinje crvenog
oveuljka, koji se ovog puta skriven u grmlju kriom smejao i uivao u svojoj
R.R. Jovanovi, elem, elem, lungone dromenca - Iao sam, iao dugim putevima,
138
227.
104
pobedi. U folkloru Srba i Hrvata takoe je poznato mitsko bie sa crvenom

kapicom pod nazivom malik, maci i sl. (Radenkovi SS, strana ). Sem toga, crvena
boja se inae esto povezuje sa zlatom, to se na ovom primeru moe i videti.
3.10.3. Crna boja kali
Crna boja se uglavnom povezuje sa podzemnim svetom, simbolizuje

pasivnost, alost i smrt. U istoriji kulture crna boja se pokazala kao negacija svake
obojenosti, kao suprotnost ivotu.139 U religijskim predstavama avo, vladar tame,
crne je boje. U psihologiji crna boja se povezuje sa svim onim to je nerazvijeno,
nepriznato i duboko sakriveno u nama (Trebjeanin RJP, 85).
Crna boja u romskoj kulturi jeste simbol neistoe, mraka, alosti i smrti kao to se
moe videti na primeru kletve:
Mek del o Del te laharav tue kali kuna (Dimi RKZB, 8)

Neka da Bog, da ti spremim crnu postelju
ili:
haveja mungreja, mek del o Del, te erav tue kale svaturja! (Dimi
RKZB, 17)
Sine moj, neka da Bog, da ti napravim crne svatove!
ili:
Xal tut e kali jag! (Dimi RKZB, 11)

Neka te pojede crna groznica!
Crna postelja, crni svatovi i crna groznica odnosno kuga, jesu simbol smrti. U
bukvalnom prevodu poslednje kletve Kali jag prevod bi glasio: Crna vatra, to
bi opet moglo simbolisati smrt u paklu.
139
Miodrag B. ijakovi, Simbolika i magija boja, Beograd 1990, 23.
105
U tubalici crna boja predstavlja alost:
...oro mandje tu ahilan korkoreja!

mek kauol sargo krjango e voesko
o purano,
vulisardan ando kalo, mungro broku,
kaj nasvalo
o muj mungro parnjardilo katar jasva!...
-------------------------------------------------
...Siromah mi ti ostade sirotane!
Nek uvenem kao umska osuena
stara grana,
zavio si u crninu grudi moje,
i bolesno
lice moje od suza je izbledelo... (Dimi RKZB, 49)
Obiaj noenja crnine (zavio si u crninu grudi moje) za pokojnikom takoe je

karatkteristina za Rome u Srbiji.
U varijanti svatovske pesme Ustani Ruo (Aleksandrovi, 143), pojam crnog
se ne odnosi na fiziku neistou ve na boju koe koja u romskoj kulturi kada je
re o biranju snahe, nema veliku cenu. Isto tako, u pesmi Kome treba bela snaja
(Aleksandrovi, 135) ukazuje se na crno lice kao manje vredno u odnosu na
poeljnije belo. Ovaj pozitivan odnos prema beloj boji u romskoj kulturi ima
socioloke korene, jer romski potomci bele puti bolje su bili prihvaeni od strane
veinskog stanovnitva.
U bajci San se ispunio (Krasnii RB, 261) crna kokoka i crni gavran
simbolizuju nesreu glavnog junaka bajke, koji se u neznanju eni sestrom:
Imao neki paa sina i ker, pa sin usni da mu sestra dri zlatnu maramu, a majka
mu poliva da se umije. On ispria san majci, a majka svome muu pai. Paa
razmisli pa ree da san znai da e njihov sin uzeti svoju sestru za enu. Da se san
ne bi ispunio, naredi eni da sinu umesi pogau, da mu da crnu kokoku i da ga
otera od kue da ide kud ga oi vode...
Simbolika vrednost boja u romskoj kulturi po ambivalentnosti i po
osnovnim znaenjima bliska je simbolikoj vrednosti u drugim tradicionalnim
106
kulturama. Kao specifinost zasnovana na negativnom iskustvu zajednice, moe se

ipak posmatrati visoko vrednovanje bele boje lica, a sem toga i simboliko
vezivanje bele boje za enu, a crvenu za mukarce koje se moe posmatrati kao
ogledalo razliitog odnosa prema mukom (aktivno, delatno, strasno) i enskom
(nevino, isto, neukaljano).
3.11. Simbolika brojeva /indurja
Simbolika brojeva od davnina privlai panju filozofa, istoriara,

matematiara, bilo da je re o merenju koliine, bilo o izgradnji mikroreligijskih
sistema i simbola u obrednoj praksi140, brojevi nose posebnu snagu, kojom je
mogue ovladati predmetom brojanja (Tolstoj, Radenkovi, 53). Upravo zbog toga,
nikada se ne govori pravi broj stoke koju neko poseduje, ili trudnica nikada ne
govori pravi mesec trudnoe, kako se ne bi naudilo neroenom detetu. Shvatanje
po kojem se brojanjem predmeta moe ovladati predmetom, nije karakteristina
samo za romsku usmenu tradiciju, ve se moe pronai i kod mnogih naroda.
So si jekh?
Jekh san tu.
So si duj?
e duj jakha mito dikhen.
So si trin?
E iriklji thaj duj phakora mito furjan.
So si tar?
E tar rrote ka vurdon.
So si pand?
E pand naja mito eren bui.
So si ov?
ov rakhle bax ando kher.
So si efta?
LJ. Radenkovi, Simbolika brojeva u tradicionalnoj kulturi u: Folklor u Vojvodini 8,

140
Novi Sad 1994, 19.
107
Efta rakhlja bibax ando kher.

So si ohto?
Ohto onkorja po podo mito ahen.
So si inja?
Inja slanine po podo mito ahen.
So si de?
E devleski vorba.
--------------------------------------
ta je jedan?
Jedan si ti.
ta je dva?
Tvoja dva oka dobro vide.
ta je tri?
Ptica i njena dva krila dobro lete.
ta je etiri?
etiri toka na kolima.
ta je pet?
Pet prstiju dobro rade.
ta je est?
est sinova su srea u kui.
ta je sedam?
Sedam keri su nesrea u kui.
ta je osam?
Osam unki na tavanu dobro stoji.
ta je devet?
Devet slanina na tavanu dobro stoji.
ta je deset?
Deset je boijih zapovesti. 141
Pesma ima karakter deije razbrajalice, ali su dubinska znaenja u njoj sutinski
povezana sa osnovnim vrednosnim sistemom zajednice, onim to je predmet elje i
onim to izaziva strah. Jednostavna igra koja ui decu brojanju od jedan do deset,
141
Pesmicu sam zabeleila od ajin Srboljuba iz Itebeja. Pesmicu je nauio od dede.
108
istovremeno upuuje dete u vrednosni sistem na ijem je vrhu Bog i njegova

zatita. Siromana i marginalizovana romska zajednica suoena sa stalnom
borbom za opstanak, visoko verdnuje hranu koja obezbeuje opstanak porodici. U
pesmi je naglaena i patrijarhalnost, gde se ogleda visoko vrednovanje mukog
poroda, i strah od enskog.
3.11.1. Tri trin
Broj tri u religijama predstavlja svet podeljen na tri dela: zemlju, raj i pakao.
Za hriane, broj tri predstavlja izmeu ostalog i Sveto trojstvo u vidu Oca, Sina i
Svetog duha (Garden RS, 580), dok psihoanalitiari u broju tri vide simbol logike,
reda i poretka (Trebjeanin RJP, 419). Kod indoevropskih naroda sistem sveta
proistie iz tri funkcije kao to su vlast, snaga i plodnost. Odatle proizilazi podela
drutva na kaste: svetenici kraljevi, ratnici i zemljoradnici koji su bili zadueni
za poredak u kosmosu.
Po hinduistikom shvatanju boije ispoljavanje je trostruko, te se on javlja u
obliku Brame, Vina i ive. Sveopta simbolika broja tri moe se svesti na tri ravni
ljudskog ivota: materijaln, racionalnu i duhovnu.
Broj tri u narodnim verovanjima jeste simbol dovrenosti (Tolstoj, Radenkovi, 54)
radnje koja ima svoj poetak, tok i kraj. Sem toga, u odreenim obiajima, treba se
tri puta prekrstiti ili tri puta ponoviti neku re ili radnju142 protiv uroka (majka
ureenom detetu brie elo donjom podsuknjom tri puta), dok se u bajkama esto
pominje broj tri kao broj brae koja se oprobavaju u odreenim podvizima. Tako
na primer, u bajci Tri brata i adaha (Krasnii RB, 354) tri mladia s nadljudskim
142
Vasa Meran iz Kikinde, objanjava obiaj prilikom uvoe nja snahe u dom: Del len
(borja thaj haves) mangro thaj lon godova del e sokra thaj oska, bahtarenla te avel sasti te
avela but havore, te majanglal avel mur, thaj hun e havores lake ando vas mukoa
tuni anela andre, thaj maren borjako oro ando bov trival, te ahadol thaj e sokra phenel:
Te aves godjaver,bahtali te dumut trajis pire havorenca, te aves paivali, kate te
akhardos. (Svekrva da snahi i sinu hleb i so blagosiljajui je da bude zdrava, da ima puno
dece i da prvo bude muko, a onda joj glavu tri puta blago udari u pe da bi ostala u toj
kui i kae: Da bude pametna, srena da dugo godina poivi sa svojom decom, da bude
potena, ovde da ostane.)
109
moima bore se za ruku princeze koju je otela adaha, ili tri dukata odigravaju
sudbinsku ulogu u ivotu junaka Roma.143
U romansi Zmija zelenika (Aleksandrovi, 123), Mile se tek nakon treeg
pokuaja oslobaa zmije u nedrima. U porodinoj pesmi Aj sve sam pare popio
(Aleksandrovi, 161), lirski subjekat ostavlja enu na tri godine jer veruje da e se
nakon tri godine pomiriti:
Aj ostaj zbogom eno

Ja moram da te osavim
Ja moram da te ostavim
Tri godine da te ne vidim
--------------------------------
Aj, a devlesa gadije
Me musaj mekav tut
Me musaj mekav tut
Trin br i dikhav tut
U dambaskoj pesmi Pasi rio, pasi ( Aleksandrovi, 285), lirski subjekat, rauna
da e za tri godine, njegovi konji dostii veu cenu:
Puna kola sena

Oko njih su konji
Do tri godine
I pet hiljada vredni
----------------------
Pherdo vurdon khas
Trujal leste gras
Do trine brenge
Thaj pand e miljenge
143
Vidi prilog broj 6. Novelu je ispriao Dragoslav Stan iz Novog Kozijaka. Novela je sva
proeta simbolikom broja tri, koji se ciklicno ponavlja: tri dukata, tri pitanja upuena
starcu (vilenjaku), tri odgovora vilenjaka, tri situacije iz kojih je junak izvukao pouku.
110
U pesmi Pade, oe pade (Aleksandrovi, 225), lirski subjekat se ali svom ocu na
gubitak voljene erke:
Na vaar da poem
Tri svee da kupim
Tri devojke plau
uj, bogati oe
-------------------------
Me po foro dava
Trin memelja lava
Trin heja rovena
Dade barvaleja
Tri svee i tri erke koje e tugovati za preminulom sestrom simboliki ukazuju na
neparan broj koji je karakteristian za neke pogrebne obiaje, kao to je obiaj da
se sa pokojnikom stavlja jedna lutka da ne bi sa sobom odneo jo nekog sa ovog
sveta.144 Isti obiaj zasvedoen je kod Srba i drugih Junih Slovena.145
3.11.2. etiri tar
Broj etiri je simbol strana sveta, godinjih doba i elemenata (zemlja, vatra,
voda i vazduh). etiri simbolizuje ovozemaljsko i prolaznost stvorenog. U Bibliji
broj etiri simbolie sveobuhvatnost koja se vidi u tome, to etiri anela unitenja
stoje na etiri strane sveta, jevanelista ima etiri i dr. (Garden RS, 99). Za Junga
broj etiri predstavlja prastari, univerzalni simbol boantva Tvorca (Trebjeanin
RJP, 89).
etiri se pominje i u kletvama gde se simboliki predstavljaju etiri strane
sveta:
144
Informatorka Draga Kneevi, abalj.
145
Vidi: Ljiljana Peikan Ljutanovi Lutka u obredu, igraka, scenska lutka, Lutka i maska u srpskoj
kulturi od obrednog do pozorinog ina, Novi Sad 2014, 7-
111
Te del o Del te rrspin pes ire kokala pe tar riga lumnjae!146

Neka da Bog da ti se kosti raspu na sve etiri strane sveta!,
ili kada se pominje raskrnica (etiri puta) na kojoj vreba opasnost (Aleksandrovi,
103):
Dromenca danbokhale ruvorra

Pe dromeske sane hindimate.
Drumom idu izgladneli vuci,

Drumovima gde stoje raskra.
etiri toka u deijoj razbrajalici jesu simbol puta:
So si tar?
E tar rrote ka vurdon.
---------------------------------
ta je etiri?
etiri toka na kolima.
Broj etiri u romskim obiajima uglavnom se odnosi na etiri oka kue,

kada se bacaju orasi po okovima za Badnje vee, kao rtva precima. Ovaj obiaj
se moe videti kod Srba. Obiaj da se etiri oraha zabodu u kola koji se mesi na
Badnje vee i da se ukrste kao krst (Savi, Aleksandrovi, 103), simboliki
predstavlja Hristovo raspee.
U bajci Oev amanet (Krasnii RB, 368), simbolika broja etiri ogleda se u
dovrenosti svadbenog obreda: Neki paa je imao tri sina i ker, te pred smrt
ostavi sinovima u amanet da udaju sestru za prvog prosca koji naie. Nakon paine
smrti, ne proe mnogo vremena, kad doe oala te zaprosi painu ker. Brai se ne
svidi prosac ali najmlai brat pokoravajui se oevoj elji, ubedi brau da daju
sestru oali.... Oala ostane tri dana i tri noi kao gost te su se veselili, a etvrtog
dana: izae sa devojkom iz avlije i nestane....
146
Kletvu sam ula od svoje bake, jo kao dete.
112
3.11.3. Sedam efta
Broj sedam je, s jedne strane simbol boanskog savrenstva, a sa druge ima i
negativnu konotaciju koja se pripisuje avolu. Prema Bibliji, Bog je stvorio svet za
est dana dok se sedmog dana odmarao, Bog osuuje Egipane zbog neposlunosti
na sedam gladnih godina: ... i gle iz rijeke, izae sedam krava lijepih i debelijeh, i
stadoe pasti po obali... i gle iza njih izae iz rijeke sedam drugih krava, runijeh i
mravijeh, i stadoe pasti po obali 147, sedam anela e sudnjeg dana izliti sedam
aa boijeg gneva na ljudski rod: I uh glas veliki iz crkve gdje govori sedmorici
anela: Idite, i izlijte sedam aa gnjeva Boijega na zemlju. 148 Indijska religija u
sebi sadri sedam svetskih legendi kao i sedam godinjih doba. Budin ivot je
povezan sa sedam etapa njegovog bivstvovanja na zemlji.
U romskim narodnim obiajima broj sedam je uglavnom povezan sa

vremenom (sedam dana, sedam nedelja), dok se u prii o Pengi149 caru svih Roma,
broj sedam pominje u drugom kontekstu pa je tako, Penga nekada davno iveo na
sedmom nebu sa svojom porodicom sve dok ga nije zadesila nesrea te je dospeo
na zemlju meu ljude. I danas se za nekog kae da ivi na sedmom nebu,
aludirajui na lagodan, bogovski ivot.
Broj sedam ima istu simboliku i u bajci Prljavko i odrpanko sedam godina
krali150, gde dva lopova zahvaljui dovitljivosti sedam godina lagodno ive.
Negativna simbolika broja sedam moe se videti u deijoj razbrajlici o brojevima
od jedan do deset, gde je sedam keri u kui nesrea za porodicu, dok je est sinova
simbol sree. est je inae paran broj koji se dovodi u vezu sa ravnoteom,
skladom i sreom, dok je broj sedam neparan i nesimetrian, te se za njega vezuje
obeleje tue i nesree (Radenkovi SS, 336 337 ).
147
Biblija ili Sveto pismo Starog i Novog zaveta, . Danii, V.St. Karadi Post 41, 2-3, 41.
148
Isto, Otk 16, 2.
149
Istorija, kultura, tradicija i obiaji Roma, Udruenje Romkinja - Osvit, Ni 2009, 27.
150
R.R.Jovanovi, elem, elem, lungone dromenca - Iao sam, iao, dugim putevima, 83.
113
Bajka Tko sam bio tko sam sada i tko u biti151, poinje reima: Prije
mnogo godina, preko sedam mora i sedam planina, postojalo jedno kraljevstvo u
kojem se rodila lijepa djevojica.... Broj sedam nagovetava daljinu i razna uda
koja se deavaju tamo daleko.
U legendi o arani mitskoj ptici, potrebno je sedam dana da se ona ponovo

rodi iz pepela. Dakle potrebno je da proe jedan vremenski ciklus kako bi se
stvorio ivot.
I u pozitivnom i u negativnom aspektu, dakle simbolika broja sedam se

vezuje pre svega za prostor vremena a tek potom za koliinu i broj, kao oznake
velikog, teko savladivog prostora ili nepoeljnog broja keri.
Purane romane paramisa - Stare romske prie, Udruga romski putevi Rromane
151
droma, Zagreb 2007, 47.
114
IV. SIMBOL U SOCIOLOKO KULTUROLOKOM MILJEU ROMSKE

KULTURE
Romi su sve do danas sauvali pojedine elementekulture koji ukazuju na

njihovu pripadnost indijskoj kulturi. Elementi koji ukazuju na zajedniku kulturu,
mogu se najbolje videti u duhovnoj kulturi Roma. Romska kultura je pretrpela (i
trpi i dalje) razliite uticaje kultura sa kojima je bila u dodiru kroz vekove.
Meutim, njeno jezgro je ostalo ouvano, upravo zahvaljujui injenici da je
romska zajednica bila u velikoj meri izdvojena nomadskim ivotom i socijalno i
ekonomski marginalizovana, pa je tako sauvala kulturnu batinu od potpunog
zaborava. U romskoj zajednici su negde u veoj, negde u manjoj meri, ostali
sauvani elementi uo marime, rromano kris i baxt.
4.1. Pojmovi isto neisto/uo marime
Romska re uo isto, potie od staroindijskog korena rei ud to znai

voda, svetlost i dr. Od tog korena rei potiu i staroindijske rei ucita, sucitva sa
znaenjem ist, izvrstan, svetao, plemenit i sl. Bog Vinu koji je u indijskoj
mitologiji personifikacija Sunca oslovljavao se u vedama ucadeva. Upravo ta re
jeste dokaz o religiozno kulturnoj svesti ljudi iz Indije pa samim tim i Roma. Druga
re marime neisto, potie od staroindijskih rei mrtyu, mrti, mrtta, smrt kao i
rei koje znae svet mrtvih, ubiti, unititi i td. Koren navedenih rei u osnovi je i
romskih glagola merav umreti, mudarav ubiti, marav tui i td. (uri,
Ackovi RRS, 14).
Dakle, etimologija rei uo i marime, doprinosi da se vidi razlika izmeu

dva pojma koji nose osnovno distinktivno obeleje u kulturi Roma: a to je razlika,
izmeu ivota i smrti, svetlosti i tame, dobra i zla. Pojmovi isto neisto kod
Roma, s obzirom na to da su poreklom iz Indije, imaju snaan uticaj na vrednosni
115
sistem i shvatanje ivota uopte.152 U romskoj kulturi odreene stvari, kao to su

jela ili dodir sa smru izlau oveka neistoti.
Granicu koja deli istog od neistog, predstavlja linija pojasa kod oveka
(Radenkovi SS, 14). Ispod pojasa je domen neistog, posebno kod ene, iznad
pojasa je neutralni deo, dok glava i vrat predstavljaju domen istog, koji se titi od
prljavog prekrivanjem maramom. Donji deo tela, prvobitni je izvor neistog to je
u vezi sa tajnama roenja i krvlju (uri, Ackovi RRS, 135). Dolaenjem u stanje
kultne neistote, osoba ulazi u stanje marime, to omoguava zlim silama da
ovladaju jedinkom, a samim tim i zajednicom u kojoj se ona nalazi (uri, Ackovi
RRS, 135).
U zbirci Bacila sam jabuku u pe, pesma Lidi, lidi153 najbolje prikazuje
odnos isto neisto, gde lirski subjekat karakterieo enu kao bie neiste
seksualnosti, koja zavodi i skree oveka s pravog puta:
Prevarila me ta luda,
njena suknja prljava.
Ili u pesmi (Aleksandrovi, 227) u kojoj lirski subjekat kae:
Nisi eno kurva, suknja ti je kurva

suknja ti je kruva i uta cipela
Dakle enin greh pripisuje suknji, odnosno donjem delu njenog tela, koje je greno,
prljavo i nemoralno.
152
Pojmovi neisto i isto, karakteristini su i vaani za sve tradicionalne kulture i mogu se
ispitivati u tradicionalnoj kulturi Srba, gde je takoe, sve to je vezano sa svetom mrtvih
potencijalno neisto i vodi u ogreenje kao oblik ritualne neistote. (Vidi: V. ajkanovi,
Stara srpska religija i mitovi, 63-66).
153
Ve je pominjana u delu o vodi.
116
Odreene grupe zanimanja, pre svega ona koja podrazumevaju blizak dodir sa
uginulom ivotinjom ali i lekari, vae za izuzetno neista jer dovode oveka u dodir
sa mrtvim ili krvlju. Osnovni simbol ienja i zatite su metla, voda, vatra, no i
dah (uri Seobe, 256-257).
Dahom se otklanja urok tako, to majka ureenog deteta tri puta dune u
deije elo, polie ureeno mesto, a zatim donjom podsuknjom ili donjim prljavim
veom, obrie elo deteta i kae: Neka ide urok na moju vanoku154, otklanjanje
uroka s deteta, ukazuje da odnos prema istom neistom, nije u potpunosti
jednoznaan. Prljava podsuknja ili donji ve, svojim dodirom titi, ili moda
sakriva dete od urokljivih oiju, ukidajui strogu polarizaciju tela. Ovakav vid
zatite pominje i Ljubinko Radenkovi, kada opisuje skidanje pojasa kao
simboliko ukidanje granice izmeu istog i neistog, kao oblik zatite od vuka,
tipine senovite, htonske ivotinje (Radenkovi SS, 17).
Odnos isto neisto u romskoj kulturi, zauzima centralno mesto jer se s

obzirom na ova dva pojma izvodi niz pravila ta treba raditi a ta ne, poev od
hrane, pia, stanovanja, svakodnevnog ivota, obreda i svetkovina (uri Seobe,
232). uri navodi da: ... nebo pripada zvezdama i duhovnim biima kao to su
aneli i neroene due. Osim prostora, postoji i vremenska dimenzija kosmikog
sklada, a kombinacija prostora i vremena ini dinamiku komponentu univerzuma
iz kojeg nastaju kosmiki ciklusi. Kosmiki ciklus se odvija sledeim redosledom:
ko je u ovom asu smrtnik u ovozemaljskom okruenju, bio je jednom neroena
dua u nebeskom okruenju gde e se i vratiti nakon ovozemaljske smrti. Ciklino
raanje i umiranje, deo je hinduistike religijie kojoj su Romi nekada pripadali, a
karma oslobaa duu od ponovnog roenja i ovozemaljske patnje. Upravo zbog
toga u romskoj kulturi vanije je biti (postojati) nego imati (posedovati), to se
najasnije moe videti u romskom jeziku155, na primer, partikula si, u romskom
jeziku znai da, jeste, ali isto tako, znai i glagol imati (uri Seobe, 233). Primer
reenice: si man her imam kuu, to bi u bukvalnom prevodu na srpski jezik
bilo jeste kua pokazuje da u romskom jeziku i kulturi ne postoji poseban izraz
za pojam imati kao recimo u drugim jezicima.
154
Informatorka Draga Kneevi, abalj.
155
R. Uhlik, Prilozi za prouavanje oblika negacije u jeziku Rromani, Graa X, odeljenje
istorijsko-filolokih naka, knjiga 7, Sarajevo 1961, 190.
117
4.2. Pojam sree/baxt
Srea zauzima centralno mesto u kulturi Roma, ona se priziva od roenja

deteta pa do kraja ivota. Romi veruju u sudbinsku predodreenost ljudskog
ivota. Odmah po roenju deteta nakon sedam dana, dolaze Urme, odnosno
suaje, koje detetu proriu sudbinu. Po narodnom verovanju, Urme ive po tri u
grupi. Prva je zatitnica oveka i naziva se lahi urma dobra urma, druga urma
se zove udri urma hladna urma i ona je posrednica izmeu prve i tree urme, a
trea urma je bilahi urma zla urma koja donosi oveku zlo i nesreu tokom
ivota (uri, Seobe 257).
Inae, simboli sree mogu biti razliite stvari od biljaka (detelina sa etiri
lista), metala (potkovica) do linih imena kao to je na primer Bahtijar (Sreko) ili
razliitih amajlija poput crvenog konca oko ruke dr.
Potkovica na pragu doma M. Nikolia, abalj Potkovica na pragu doma N. Barbul, Srpska Crnja
Srea i zdravlje se potenciraju u blagoslovima najee kada se polazi na put

(Dimi RKZB 37):
Bahtalimata, thaj sastimasa!

U sreu i zdravlje!156
156
U srpskim svadbenim pesmama takoe se viestruko blagosilja polazak svatova po nevestu, neposredno:
U ime Boga, u dobar as ili Ko mislio nauditi, nedao mu Bog, u posredno, vezivanjem kretanja svatova sa
kretanjem nebeskih tela Sunca i Meseca:
118
U romskoj kulturi deca su najvee bogatstvo to se u svakoj prilici istie, kao

to kae informatorka Dragica u intervjuu (Savi, Aleksandrovi, 170): Moj
najsreniji period u ivotu je kada sam dobila dva sina a kasnije kada sam dobila i
prvo ensko unue..., ili kada ivka (Savi, Aleksandrovi, 124) navodi svoj
najsreniji trenutak u ivotu: Kad mi se prvi sin oenio!... Ja sam kazala muu,
kolko god da kota, praviemo svadbu, ne pitam za pare... tu je bila svadba u atoru
od dvanaest metara u dvoritu... skoro dva dana se odravala svadba. Imati decu
je tako i preduslov i simbol sree.
U ljubavnoj pesmi (Aleksandrovi, 231) lirski subjekat za svoju dragu kae:
Ja je volim ne mogu je prealiti,

Aj ja ne traim veliko bogatstvo
Neka me Bog uva i neka da sreu i zdravlje,
verujui da je za sreu potrebna ljubav voljene ene i zdravlje, a ne pusto

bogatstvo. U pealbarskim pesmama u istoj zbirci najvie se moe uoiti
nezadovoljstvo bogatstvom steenim u tuini, jer je zbog njega ostavljena
porodica, stari roditelji ili voljena ena:
Krenuo sam u Nemaku,

Ostavio svoju siromanu kolibu,
svoga oca starog, svoju majku staru...
Isto je naglaeno i u pesmi (Aleksandrovi, 277) u kojoj se stari otac obraa sinu,
govorei o svojoj usamljenosti i bolu:
Zaran, kume, zaran stari svate,

Moli vam se enikova majka
Zarana mi snau dovedite
Da donese sunca u njedrima
U rukama sjajne meseine
119
Srce me puno boli

otkako si ti sine otiao,
to sam ostao sam, sam i bolestan...
imali smo jednu kuu malu
ona nam je bila sretna,
ne treba mi kua velika,
u njoj u umreti sam, sam i bolestan.
Porodica i rodbinski odnosi ine lirski subjekat srenim
( Aleksandrovi, 199):
Kad bih oca imao

Ruke da mu vidim
Njima da me grli
Sretan bih bio.
----------------------
Te avel man mungro dad
Te me dikhav leske vas
Te zagrlil vi vo man
Thaj baxtalo te avav.
U porodinoj pesmi (Aleksandrovi, 217), steeno bogatstvo se daje na

ponovnu enidbu, kojom se olako prelazi preko ljubavi prema tek preminuloj eni.
Ova pesma je veoma interesantna, jer ukazuje na odnos prema eni u romskoj
zajednici i odnos prema ivotu uopte. Lirski subjekat pita pticu kakve mu vesti
donosi, ona mu kazuje da mu je ena umrla, na ta on odgovara:
Ostavi je nek je mrtva!

ja jo imam est volova
dva u dati po crkvama
120
dva u dati na sahranu

dva u dati na enidbu!
------------------------------
Mekla, mekla mek merelu!
te maj sima ov guruva
maj duj dava pe khanirja
maj duj dava prahovala
maj duj dava enivama!
Pored nesumnjivog negativnog odnosa prema eni koja nije bitna u ivotu
mukarca, ovde je prisutan i naglaen vitalizam zajednice koja se prevashodno
okree ivotu, potiskujui i brzo zaboravljajui smrt.
U porodinoj pesmi (Aleksandrovi, 223), ena u istoj situaciji kada ostaje

bez mua vapi:
Kud da poem i kuda da skrenem,

gde da traim svoj mir izgubljeni.
Decu imam opet se rastajem,
mala deca oca svoga trae.
------------------------------------------
Karing dava, karing banarava,
Karing mane miro me rodava.
havra sima, pale rastavivma,
havra cikne, roden pe dadores.
Vrednosne norme romske zajednice kada je re o brizi za decu i uvanju

porodice, nameu mnogo veu odgovornost eni, dok mukarac udovac moe
lako da se oeni drugom enom, pa ak i da prevari enu bez sankcija od strane
121
zajednice.157 Ovako gledano, mukarac lake i jednostavnije od ene dosee linu

sreu, zasnovanu delom na privilegovanosti i sebinosti.
Pojam sree je opevan u pesmi Najbogatiji ja sam ovek (Aleksandrovi,

137) budui svekar razmee se bogatstvom i linom sreom, jer ima sina za enidbu
i erku za udaju to ga ini najbogatijim ovekom. Pesma je puna ivotnog
optimizma i radosti i ukazuje i na to da Romi malo trae od ivota i uivaju u
njegovim darovima: radu, porodici, materijalnoj sigurnosti i Boijoj zatiti.
Najbogatiji ja sam ovek,

Na svetu
ta da radim imam sve,
ta god ja hou.
Dumani ta misle
Njima neka bude.
Svoj posao ja radim
Pomae mi dragi Bog.
Jalajala jalalej imam, Boe, dobru erku,

Jalajala jalalaj imam, Boe, dobrog sina,
Jalajala jalalej imam, Boe, lepu erku.
Jali jali jal veliku svadbu ja pravim.
Moj sin je porastao

Svadbu da napravim.
Pomozite mi, ljudi,
Snaju ja traim.
Prijatelje ja da naem
Dogovor sa njima da napravim.
Velike pare ja u dati
Snaju da dovedem.
157
Videti u pojmu pravde/romano kris, odnos prema eni u sluaju brane prevare.
122
------------------------------------
Majbarvalo me sem Rrom,
Ande amala
So te kerav sima sa,
So god me kamav.
E dumaja so mislin
Lenge mek avel
Mori bui me erav
Ta pomoil mange o Del.
Jalajala jalalej sima devla lahi hej,

Jalajala jalalej sima devla laho hav,
Jalajala jala lej sima devla ukar hej,
Jali jali jal baro abijav me kerav.
Moro havo barilo,

Abijav te kerav.
Autin man romalen,
Bori me rodav.
Xanamik te arakhav,
Logodba te kerav.
Bare love me kam dav,
Bori te anav.
U romskoj bajci Suenice158, govori se o neizbenoj sudbini koju suenice

proreknu, bez obzira na carevu elju da mu Ciganin ne bude zet:
...ovom tek roenom detetu proriem da bude snaan i hrabar, druga suenica
ree: Ovom tek roenom detetu proriem da bude lep i mudar!, a trea suenica
videvi kralja da prislukuje njihovo proroanstvo ree: ... ja mu proriem da e se
oeniti carevom najmlaom erkom, da nasledi cara!.
158
Slavimir Demirovi Slavko, Mekino dete, Prokuplje 2012, 9.
123
Caru se nije dopala ono to je uo od suenica, pa je za tri ake dukata

otkupio devetog sina od Ciganke i dete bacio u provaliju, mislei da je prevario
sudbinu. Meutim, suenice su spasile dete i odgajile ga tako da je za kratko vreme
postao snaan i lep momak. Kada je postao momak, suenice su ga pustile da se
sam o sebi stara. I tako, mladi se kroz niz iskuenja kroz koja je prolazio obreo
pred dvorom onog istog cara koji ga je bacio u provaliju. Car je birao zeta tako to
su careve erke bacale okupljenim mladiima zlatnu jabuku u znak pristanka na
brak. Najmlaa erka je bacila zlatnu jabuku Ciganinu, ali car je vikao da je to
greka i traio od erke da ponovi bacanje, meutim sva tri puta devojka je bacala
zlatnu jabuku samo Ciganinu. Srea je u bajkama prikazana kao sudbinski
predodreena za svakog pojedinog oveka i ona se ne moe promeniti.159
U bajci O manu nati te nael peskere baxtatar ovjek ne moe pobei

od svoje sree, siromani Rom ostaje siromaan bez obzira na elju njegovog
bogatog suseda da mu olaka teki ivot, tako to mu poklanja dukate sakrivene u
kokoki i guski. Rom ne prepoznaje sreu u materijalnim stvarima, te razoarani
bogata na kraju bajke zakljuuje: ...niko ne moe drugome promjeniti onakvu
sreu, kakvu mu je sudbina namijenila....160 Dok u drugoj bajci pod nazivom O
barvalo manu thaj o Rom Bogata i Rom,161 ukazuje na to da srea nije u
bogatstvu ve u porodici odnosno deci. U bajci se najbolje moe videti ta Roma
ini srenim i koliko je za njega vana porodica, odnosno deca koja svojom slogom
pobeuje nematinu:
U staroj i tronoj kuici iveo jedan Rom sa osmoro djece. Svakog je dana po
zavretku posla, na putu kui, djeci kupovao kruh, a za sebe salatu i malo rakije.
Kada bi stigao kui, djeci bi odmah posluio ruak, a sam bi pojeo malo salate i
popio rakije. Poslije ruka svi zajedno su se zabavljali pjevajui i pleui uz ivahnu
muziku. Rom je imao bogatog suseda koji nije imao dece. Posmatrajui
svakodnevno veselu decu svog suseda, bio je nesrean jer nije imao svoju decu.
Jednog dana je odluio da susedu Romu da novac kako bi napravio bolju kuu za
svoju decu. Rom je napravio veliku kuu, ali je vremenom prestao da se drui sa
159
Ovakav koncept sudbine, sreemo i u srpskoj bajci Usud (V.St.Karadi, Srpske
narodne pripovijetke, Beograd 1969, 62).
160
Udruga romski putevi Romane droma, Purane rromane paramia - Stare romske prie,
Zagreb 2007, 13.
161
Isto, 13.
124
siromanim ljudima i iz njegove kue se vie nije ula vesela muzika kao ni vesela
deija graja. Shvativi da vie nije srean kao nekada, Rom odlui da vrati novac
susedu, jer srea se ne kupuje novcem. Od kako imam novca, izgubio sam svoje
prijatelje, djeca vie ne pleu kao prije, ivot nam se promjenio. Vrativi novac,
bogatom komiji, srea se vratila u njegov dom. Deca su opet poela da pleu uz
veselu muziku.
Iz navedenih primera, moe se zakljuiti da je za enu uglavnom najvea

srea roenje prvog deteta (sina), a zatim svadba, odnosno enidba sina ili udaja
erke. U ovim prelomnim trenucima, ena se izdvaja iz porodice kao veoma vaan
lan, koji ravnopravno uestvuje u porodinim obredima te se njena uloga kao ene
i majke istie, to za nju predstavlja sreu i najlepe trenutke u njenom ivotu. Za
mukarca srea takoe moe biti sutinski vezana za porodini ivot i slogu, ali za
razliku od ene, on linu sreu moe ostvariti i sebinim, samoivim ponaanjem, a
da za to ne pretrpi osudu zajednice. I jedni i drugi sreu prema verovanju, ne mogu
ostvariti mimo onoga to je sudbinski predodreeno.
4.3. Pojam pravde /romano kris
Obiajno pravo nije karakteristino samo za romsku zajednicu, ono se

praktikovalo sve do skora i u srpskoj zajednici.162 Seljaci su esto pravdu
preuzimali u svoje ruke kanjavajui prestupnike za krae, preljube, prevare i sl., a
kazne su bile razliite: od sakaenja, proklinjanja, sramoenja do izgona iz sela ili
kamenovanja, odnosno ubistva. Meutim, dok se u srpskoj zajednici ovaj obiaj
iskorenio u romskoj i danas postoji u Banatu, u Vojvodini.163
Romski izraz Kris potie iz grkog jezika i znai sud, sem toga, u romskom
jeziku oznaava pojam pravde, kao i ustanovu u kojoj se odigravaju sporovi. Neke
162
Tihomir R. orevi, Selo kao sud u naem narodnom obiajnom pravu, Zbornik
Filozofskog fakulteta Univerziteta, knj.1.
163
U istraivanju po Vojvodini, informanti su navodili da se kris-romski sud i danas
praktikuje ali da gubi na teini kao to je nekada imao. (vidi prilog 5).
125
grupe Roma za obiajno pravo imaju i druge nazive, u zavisnosti od grupe kojoj
pripadaju, pa tako postoje nazivi udikate, Dalavera, Divano, Stabor, Sendo
(Ackovi, 146) i dr. Sudija je uglavnom najstariji Rom koji uiva ugled i potovanje
u romskoj zajednici.164
Po reima informatora Stevana Novakovia iz Jae Tomia: Sudija ne sme

biti u srodstvu ni sa jednom od zavaenih strana kako bi odluka bila pravedna,
zato se krisator angauje iz drugog sela, pa ak i iz druge drave.
Zavaenim stranama je dozvoljeno da pozovu svedoke koji e svedoiti u

njihovu korist, dok je enama zabranjen pristup sudu, sem u dva sluaja: kada je
ena pozvana kao svedok, kada ena nije zadovoljna porodinim ivotom, a nema
kome da se obrati. Ona tada javno prebaci suknju muu preko glave kako bi ga
osramotila pred svedocima to joj daje pravo da bude sasluana pred sudom.
(Romkinje uglavnom nisu nosile donji ve, zbog toga je osobapokrivena suknjom
bila poniena.) Grupa posmatraa sainjava neku vrstu porote, ali mogu preuzeti i
ulogu pomiritelja zavaenih strana. Pre odravanja Krisa, zavaene strane poloe
zakletvu (uglavnom nad sveom) da e potovati odluku suda.
Novac od odtete prelazi iz ruke okrivljenog u ruku oteenog kako bi se

nadoknadila teta, meutim ukoliko je prestupnik optuen za silovanje ili ubistvo,
on se iskljuuje iz zajednice jer je marime prljav. Smrtna kazna se u Krisu
164
Radei istraivanje na teritoriji Vojvodine u okviru projekta Narodni obiaji i verovanja
Roma u Srbiji, posetila sam u selu Jaa Tomi, Stevana Novakovia krisatora, odnosno
romskog sudiju, koji i danas deli pravdu u romskoj zajednici kada ga pozovu. On je u
intervjuu naveo da se i danas Romi tue najee zbog imovinsko-pravnih nesuglasica ili
prevare suprunika, odnosno kada ena prevari mua. Do sada se u njegovoj praksi nikada
nije desilo da ena tui mua za prevaru, jer kako kae ispitanik: Pa to je normalna stvar
da mukarac vara enu, ali nije u redu da ena prevari mua jer bruka porodicu! (U
prilogu broj 5, navedeni su delovi intervjua sa jo dva krisatora u kojem se mogu videti
razlike u odlukama i prilikom plaanja sudije, to zavisi od mesta gde se odrava sud.
Danas se romski sud praktikuje kako navodi Mia iz Srpkse Crnje
Da bi se prialo kako je neko bio na sudu.
126
nikada ne izrie, poto, po verovanju Roma, oduzimanje ivota remeti tok sudbine
to moe izazvati osvetoljubivost duha ubijenog oveka.
Utvrivanje krivice ili nevinosti okrivljenog veoma je razliito, naveemo

samo neke primere: Sastrali kris (uri, Ackovi RRS, 93) (presuda gvoa):
optuenom se naredi da stavi levu ruku na usijano gvoe, ukoliko se pojave
plikovi, optueni je kriv. Anrengi kris (presuda jajima), osueni gaa udaljeno
drvo jajima (od 3 - 9 jaja u zavisnosti od krivice), ukoliko ne pogodi drvo (koje je
obino udaljeno toliko da se ne moe lako pogoditi) smatra se krivim. Ukoliko
pogodi drvo, mrlje od jaja e posluiti gatarama da predskau budunost tuitelja.
Najee se okrivljeni zaklinje pred sveom u crkvi, a kletve su uglavnom u

vezi sa decom i porodicom. U nekim sluajevima okrivljeni legne u sanduk pored
upaljene svee, te se tako kune u svoju nevinost. Nekada je i to sasvim dovoljno da
se poveruje u iskrenost, jer u romskoj zajednici postoji verovanje da Bog kanjava
krivokletnika upravo onako kako se krivo kleo.
Ako se utvrdi da je osumnjieni kriv za delo koje se tereti, tada se izrie

kazna. Kazna, kod grupe Roma pod nazivom Lovari je Kevigo Nadoknada,
materijalna nadoknada, koja se uglavnom plaala dukatima, danas se prihvata i
novac.
Zakletvu kao dokaz nevinosti upotrebljavaju svi Romi u regionu Istone

Evrope165 bez obzira na konfesiju. Zakletva se polae pred manastirom, pred
krstom, stojei u mutnoj vodi obnaen do pojasa, ili nad hlebom ili nakovnjem.
Predmeti nad kojima se polae zakletva pa i sam in zaklinjanja, zavise od grupe

Roma ili njihove profesije. Na primer, e se zaklinjati nad nakovnjem, jer je
nakovanj za njih sveti predmet. Zaklinjanje u mutnoj, prljavoj vodi, simbolie
bolest, te ukoliko se osoba krivo zaklela, ona moe oekivati bolest i nesreu.
Obnaenost (ili gologlavost, odnosno kod ena i rasputanje kose) do pojasa
prilikom zaklinjanja omoguava direktan kontakt bez prepreka sa silama koje se
165
D. Ackovi, Neki elementi obiajnog prava Roma, u: Promene identiteta, kulture i
jezika Roma u uslovima planske socijalno - ekonomske integracije, SANU Beograd 2012,
133.
127
prizivaju. Ukoliko eli da uutka sudiju, postoji verovanje da okrivljeni treba: da

donese u sudnicu zemlju sa tri groba, pa e njome uutkati sudijina usta ili treba
da pogleda sudiju kroz prsten koji je skinut sa pokojnika, i sudija e biti
uutkan.166
U porodinoj pesmi (Aleksandrovi, 187), pominje se drvena atra pod

kojom se sudi Romima. Verujemo da ovo simboliki prikazuje romski sud, a sadri
i elemente opisa zaklinjanja okrivljenog:
De trin ges thaj trin raaju,

De trin ges thaj trin raaju,
i soven mre jakhaju,
i soven mre jakhaju.
Thaj adjes ju i sovena,
Thaj adjes ju i sovena.
Jav, devlica, te meravju,
Kana aes i mothavju.
Dama duma e rromnjasa,

Dama duma e rromnjasa.
Kaj i avilam e bakhrjasa,
Kaj a avilam e bakhrjasa.
Po izlazo e arjasa,
Po izlazo e arjasa,
Pal me orro po nekazo,
Pal me orro po nekazo.
E arjasa po dumoju,
E arjasa po dumoju,
E griasa ando eroju,
E griasa ando eroju.
166
N. Jai, Stari niki Romi, 74.
128
Telaj atra e katuniju

E atra katuniju,
Kote si e Roma,
Kote krise e Roma siju.
---------------------------------------------
Tri dana i tri noi,
Tri dana i tri noi,
Ne spavaju moje oi,
Ne spavaju moje oi.
I danas nee spavati,
I danas nee spavati.
Jaoj, Boe, da umrem ja

Ako istinu ne govorim.
Razgovaram sa enom,
Razgovaram sa enom,
to nismo doneli ovcu.
to nismo doneli ovcu.
Na izlazu s travom,
Na izlazu s travom,
A ja siromah na muke,
A ja siromah na muke.
Sa travom na ramenu,
Sa travom na ramenu,
Sa brigom u glavi,
Sa brigom u glavi.
Ispod atre drvene

atra drvena,
Tamo ljudi,
Tamo se sudi Romima.
129
Iako Rromano kris nije zvanina institucija, re je o praksi izuzetno

znaajnoj za opstanak kulturnog identiteta romske zajednice. Upravo u konceptu i
delanju romskog suda artikulie se shvatanje pravde, krivice i kazne, pa romski sud
simboliki obuhvata sve ove tri kategorije, te je to razlog da ga razmatramo u
okviru ovog naroda. Takoe, ovo makar ritualno ouvanje romskog suda (on nema
obavezujuu pravnu teinu) simbolizuje izdvojenost, razliitost romske zajednice,
ali sada u pozitivnom kontekstu, kao zajednice koja moe da ouva vlastiti
vrednosni sistem.
130
V. ZAKLJUAK
5.1. SIMBOLIKA ZNAENJA BIA, POJAVA, ODLIKA SVETA I OVEKA
Istraivanje koje smo sproveli, pokazalo je da bia, pojave, pojmovi, odlike

sveta i oveka pored osnovnog, mogu imati simboliko znaenje, a na njima se
zasniva osobeno vienje sveta. Simboliku vrednost imaju pojave vezane za
ovekov ivot i njegov opstanak, kao i ovekovo telo, biljke, ivotinje i apstrakni
predmeti. Pritom pre moemo govoriti o moguim simbolikim znaenjima nego o
pravim simbolima. Ova znaenja su, po pravilu, ambivalentna, ista pojava ili bie
mogu imati pozitivno i negativno znaenje. Simbolika znaenja u romskoj
tradicionalnoj kulturi poivaju na temeljnom vrednosnom sistemu kulture, ali
uglavnom nisu sutinski razliita od onih koja se formiraju u drugim
tradicionalnim kulturama.
U tradicionalnim drutvima kao to je romsko, ljudski svet se, najoptije

posmatrano , shvata kao srednji prostor mezokosmos ureen nizom pravila, dok
su prostori izvan njega, podruije bogova, demona i mrtvih. Ukoliko bi dolo do
remeenja sklada, izmeu gornjeg i donjeg sveta, dolo bi do vraanja haosu, u
stanje koje je prethodilo kosmogoniji. Da bi se opet uspostavio red, ljudi razliitim
obredima moraju umilostiviti bogove, demone ili mrtve, kako bi se oni vratili u
njima pripadajue prostore, ime se ponovo uspostavlja poredak u
mezokosmosu.167 Ljudski prostor, u shvatanju tradicionalnih kultura ima sveti
centar, odnosno sredite sveta. Sredite moe biti drvo, hram ili neki predeo.
Recimo u romskoj zajednici, sredite sveta moe biti svakako drvo kruke kada se
slavi tetkica Bibija, ili more kada se slavi Kali Sara. Upravo ovo svedoi da je i
romska, kao i veina tradicionalnih kultura u osnovi simbolika. Predmeti, bia,
pojave iz svakodnevice mogu u ovim kulturama pored svoje realne pojavnosti imati
i transcendentalni smisao ili mogu dobijati optija simbolika znaenja. Kecelja je
recimo, svakodnevni upotrebni predmet, ali moe postati simbol statusa udate
ene, odnosno gubitka tog statusa. Sem toga ona simbolizuje i zaklon, zatitu od
167
O ovome vidi M. Elijade, Sveto i profano, Beograd 2004, 30.
131
zlih oiju, ako je nosi trudnica, a moe oznaavati i granicu izmeu gornjeg istog
i donjeg prljavog dela tela.
Sagledavajui kako se oblikuje slika sveta romske zajednice kroz razliite

knjievne vrste, moemo zakljuiti da je romska zajednica do danas sauvala
pozitivan stav i neraskidivu vezu sa prirodom, potujui je i plaei je se. Ovo se
najvie moe videti u simbolici bilja. Recimo, drvo oraha ili zove smatra se
demonskim biljem koje se u sluaju skrnavljenja sveti oveku. Isto tako, bilje moe
biti u slubi oveka, ono koje isceljuje i njega i stoku, a u rukama vetih iscelitelja
drabarno, ono ima magijsku mo.
Porodica suprunici, stari roditelji i pre svega deca zauzima primarno

mesto u romskoj zajednici, ona oveka ini srenim. Ovo se najvie ogleda u
lirskim pesmama, u kojima se iskazuje ogromna ljubav prema deci i potovanje
prema starim roditeljima. Bez obzira na injenicu da su Romi vekovima razdvojeni
od svoje zemlje matice, kroz mitove, lirske pesme, kletve i dr. zadrao se u
tragovima drevni pogled na svet. Romi su usled vekovnog suivota sa narodima iz
okruenja kroz svoje obiaje, kletve, zagonetke i dr. vrste, prihvatali odreene
simbole kao svoje, ili je re o simbolici zasnovanoj na arhetipima i kolektivno
nesvesnom.
Simboli razmatrani u ovom radu, mogu se podeliti u dve grupe:

tradicionalni simboli koji pripadaju prevashodno romskoj zajednici i univerzalni
simboli. Prvoj grupi bi pripadale simbolike vrednosti Romano krisi Romskog
suda i pojam i kontrast Uo marime/ isto neisto, koji su se do danas
zadrali kod svih Roma, bez obzira na konfesiju, profesiju ili pripadnost odreenoj
romskoj grupi dok, univerzalnim simbolima u manjoj ili veoj meri pripadaju svi
ostali simboli, poto se sreu i u drugim tradicionalnim kulturama, a i danas su u
manjoj ili veoj meri zastupljeni kod odreenih grupa Roma. Ipak, i kada je o ovim
univerzalnim simbolima re, mogu se uoiti izvesne kulturne osobenosti romske
zajednice. Takav je na primer prisan odnos prema Bogu. Bog se priziva u svim
situacijama, te se tako stie utisak da je Bog dobar prijatelj u nevolji ili osvetnik
koji se priziva u svai. Odreenu specifinost nosi i znaenje puta, sree, bele boje
ili brojeva. Tu se pored optih simbolikih znaenja, mogu opaziti i specifina
istorijska iskustva romske zajednice.
132
Na primer, simbol puta, za romsku zajednicu ima poseban znaaj, pa se

simbolika puta moe pronai u svim knjievnim anrovima, a naroito je
interasantan u kletvama i blagoslovima gde se nekom moe poeleti nesrea i
srea na putu. Bela boja u romskoj kulturi ima ambivalentno znaenje isto kao i u
drugim tradicionalnim kulturama, dok simbolika sree na prvo mesto postavlja
decu ispred materijalnog bogatstva. Interesantno je da je simbolika brojeva u
deijoj razbrajalici, sauvala kolektivnu svest o enskom detetu kao manje
poeljnom od mukog, to je i danas aktuelno u romskoj zajednici:
ta je est?
est sinova su srea u kui
ta je sedam?
Sedam keri su nesrea u kui.
U prostorno simbolike kodove romske kulture, u ijem je sreditu drvo

sveta (kruka/ovek i dr.), mogu se svrstati simboli ivotinja i bilja. Zmija i konj
posreduju izmeu prostora gore/dole odnosno iznad/ispod zemlje, a time izmeu
ivih i mrtvih vrei ulogu medijatora, kao u primeru kada se konju apne na uho
da odnese urok iz kue, verujui da e on urok oterati u donji svet, i tako ukuane
spasiti zla.
Svi pomenuti simboli danas su sauvani uglavnom u obiajima, odnosno

verovanjima, a manje u zagonetkama i bajkama koje se danas gotovo i ne prenose
u ivoj kolektivnoj komunikaciji, ve opstaju manje ili vie u pismenoj formi, vie
kao seanje nego kao iva kulturna razmena. Verujemo da je nae istraivanje
upravo zbog toga dobilo na znaaju poto, nadamo se, moe doprineti
sistematizovanju i tumaenju usmene knjievnosti i tradicionalne kulture Roma.
Rezultati istraivanja mogu uticati na razvoj i graenje romske pisane kulture i
doprineti jasnijem sagledavanju kulturnog identiteta, osobenosti Roma i njihovih
veza sa kulturama drugih naroda.
133
VI. DODATAK
Prilog. 1
Romski knez iz Rumunije i Marija Aleksandrovi. Slika je nastala na jednom skupu u

Beogradu 2012. godine a prikazuje rumunskog kneza sa tapom kao simbolom vostva.
134
Prilog 2.
Upitnik za potrebe prouavanja simbola u usmenoj romskoj knjievnosti.
Ja ____________________________ dajem saglasnost da se podaci koriste
za potrebe izuavanja romskih obiaja u Srbiji.
Datum:____________
I PODACI O ISPITANIKU
1. Ime i prezime ispitanika ________________________
2. Datum i mesto roenja ______________________
3. Trenutno mesto stanovanja _________________________
4. Nacionalnost, dijalekat ___________________________
5. Veroispovest: a) pravoslavna b) katolika c) islamska d) drugo

_______________
6. Ime osobe koja je vodila intervju _____________________
135
Prilog 3.
Spisak ispitanika koji su bili ukljueni u projekat Narodni obiaji i verovanja

Roma u Srbiji:
1. Vasa Meran (1938), Kikinda

2. Draga Kneevi (1943), abalj
3. Jelena Radu (1944), Zrenjanin
4. Voja ajn (1945), Samo
5. Ljubica Jovanovi (1946), Vrdnik
6. Stevan Novakovi (1946), Jaa Tomi
7. Jovanka ajn (1947), Dolovo
8. Lina Nedeljkov (1952), Samo
9. Mira Lakato (1952), Srpska Crnja
10. Stanko Stojkov (1956), Vrac
11. Slavko Nikoli (1957), Vrac
12. Dragoslav Stan (1958), Novi Kozijak
13. Stevan ajn (1958), Zrenjanin
14. Mio Stojkov (1959), Srpska Crnja
15. Zorica Nikoli (1963), abalj
16. Sneana Barbul (1966), Novi Beej
17. Gordana Uroev (1973), Samo
18. Nevenka Barbul (1976), Srpska Crnja
19. Lajo Barbul (-), Srpska Crnja
20. Marija Kaldara (-), Vrac
21. Pava ajn (-), Samo
136
Prilog 4.
Fotografije intervjuisanih Roma:
Dragoslav Stan i Marija Aleksandrovi, Novi Kozijak Marija Kaldara, Slavko Nikoli i M.Aleksandrovi,Vrac
Voja i Pava ajn sa Marijom Aleksandrovi, Samo Draga Kneevi i M.Aleksandrovi, abalj
Nevenka Barbul i M. Aleksandrovi, Srpska Crnja Vasa Meran sa suprugom i M. Aleksandrovi, Kikinda
137
Prilog 5.
Odlomci iz intervjua sa ispitanicima:
Odlomak iz intervjua sa Miom Stojkov (1959) iz Srpske Crnje o Krisu-Romskom

sudu:
M.A. Da li je romski sud karakteristian za Rome u Banatu ili se on praktikuje i u

recimo Leskovcu, Vranju i drugim mestima u Srbiji?
M.S. Koliko znam, nisam uo da postoje romski sudovi irom Srbije, uglavnom su
to sudovi u delovima junog Banata, i neto malo u srednjem Banatu. Najvie ga
ima u junom Banatu, jer je povezan sa Rumunijom, a ciganski sud potie iz
Rumunije, tamo su formirana ak i udruenja pod tim nazivom. Tamo se vekovima
praktikuje romski sud, pa se to prenelo i ovde zato to su Romi iz Vrca dosta radili
sa Romima iz Rumunije. Sud se uglavnom vodi iz materijalnih razloga ili je to
porodina stvar ili je to prevara ili preljuba. Sudije su izbarani ljudi koji su
neukaljani, imaju autoritet i uticaj u drutvu gde se odrava romski sud, mada
postoje sluajevi kada se poziva sud sa strane iz drugog mesta. Sudije pozivaju
strane koje se sude da bi isterali svoju pravdu i dokazali ko je u pravu a ko nije.
M. A. Da li se sudija plaa za svoje usluge?
M.S. Ne, sudija se ne plaa jer to bi bila ista manipulacija, jer bi bilo nepravdenih
odluka. Inae na jednom sudu bude vie sudija, i koncenzusom odluuju o presudi.
M.A. S obzirom na to da ste bili sudija, da li bi mobli da ispriate kako ide proces
sienja?
M.S. Evo pre desetak dana sazvan je jedan ciganski sud, u pitanju je bila brana
problematika gde je ena ostavila mua i otila sa dvoje dece kod svojih roditelja.
Problem je bio u tome to je bila maltretirana i fiziki i psihiki. Sud je pozvao njen
otac, jer su mu pretili pa je hteo da zatiti svoju porodicu i sebe. Sud je zaseo,
sasluali smo obe strane. Iz enine prie jasno se videlo da ona nije kriva i da je
kriva druga strana. E sada, problem su bila deca, jer po svim pravilima deca
pripadaju majci, a otac ima prava da ih via. Meutim, tast se protivio toj odluci,
138
ali smo na kraju ipak odluili da otac ima prava da via svoju decu i da ih vrati
majci kada se dogovore. Mi smo pre svega pokuali da ih pomirimo, i to se deava
nekada da se pomire, ali ovaj par nije hteo. Ali to ne znai da se oni nee pomiriti,
moda sud nije uspeo, ali e se oni vremenom moda pomiriti.
Ovaj sluaj je blai oblik suenja ima i teih sluajeva kada je novac u
pitanju. Onda se kunu u crkvi i ima svega. Ima raznih sluajeva, kada se zaklinju u
decu i zdravlje. Inae najaa kletva je u decu i kada se neko zakune u decu, onda
sve ostalo pada u vodu i nita vie nije jae od te zakletve, sudije mu poveruju.
Sudije se trude da naprave dobro ili mitipe, da obe strane budu zadovoljne. Sudije
naravno ne mogu da garantuju da su izmirile obe zavaene strane i da je spor reen
do kraja, to zavisi i od zavaenih strana da li e potovati odluku suda. Moe se
desiti da se odluka ispotuje mesec, dva i da se opet zavade. Meni su lino ti romski
sudovi neka vrsta atrakcije, da se pria eto bio sam u ciganskom sudu, da se pria o
velikim ciframa. U Rumuniji je to drugaije tamo se to potuje. Imate sluajeva
kada se da novac na kamatu, pa odreena suma novca za godinu dana dostigne
visinu i do 100.000 eura, tada i kue odlaze na kamatu zbog duga od recimo 5.000
eura. U pitanju su oigledne prevare.
M. A. I na ijoj je strani romski sud, na strani zelenaa ili onog to je svesno uzeo
novac na kamatu?
M.S. Sud kae: Ti si znao i nisi trebao da uzme novac!. Tu se deavaju velike
nepravde. Ti sudovi pozivaju sudije iz zajednice gde se desio sluaj, i onda se to
brzo prouje. Na primer, Marko je pozajmio novac i za godinu dana nije vratio dug
i izgubio je kuu.
M.A. Da li je bilo sluajeva suenja koji su na tebe ostavili utisak?
M.S. Kod nas Roma, poznato je da se sklapaju mladi brakovi, to su praktino deca.
I onda kada proe ljubav, doe do problema. I onda roditelji trae da se odri sud,
zbog novca koji je uloen ili da se erki ouva obraz ili sinu koji opet treba da se
eni, to je da kaemo tradicija gde od dve strane jedna mora biti ista, neukaljana.
Kada obe strane tvde da su u pravu, onda ide kletva. Kletva na licu mesta, nekada
se i to uvaava rili u crkvi gde se jako potuje, jer se veruje ako se krivo zakleo da e
mu se tako i desiti. I bilo je sluajeva da se krivo zakleo i da se kletva obistinila.
139
Ako sud utvrdi da osoba ne govori istinu a ovaj kae da ide u crkvu da se
zakune, sudije e prepustiti da se zakune i oslobodie ga krivice, pa neka mu bude,
ako se ne boji Boga. Prisustvovao sam jednom sluaju, to je bilo jezivo, kada neko
legne u sanduk, upali se sto i jedna svea (jednu sveu dri ovek u sanduku) i
onda stara ena kune. Na kraju se sanduk upali. Bilo je sluajeva da se podmiti pop
da skine kletvu. Da se to ne bi desilo, sanduk se nakon kletve upali. Zato se nakon
kletve sanduk polije benzinom. Kletva je da mu Bog ne da nikada zdravlja, nikada
sree, nikad roda, potomka. Ja ne mogu ni da izgovorim te kletve koliko su teke.
Ja sam plakao, hteo sam da ih sve rasteram. I reagovao sam tada, kada je trebalo
neko dete od 16-17 godina da legne u sanduk. Onda su prekinuli. Sada vie toga
nema.
M.A. Zato ene nikada nisu pozivane da budu sudije?
Uglavnom su mukarci ti koji odluuju, ene dolaze kada treba da svedoe. Isto
tako zavisi da li se sud vodi zbog branih neuglasica ili novca ili neeg drugog. ene
imaju prava da dou ako je u pitanju porodina stvar, jer ena je stub kue i ona
najbolje zna ta se deavalo u porodici i naravno da se uvaava njeno miljenje i
ono to kae. Ona najbolje zna ta se deavalo ako je u pitanju svaa izmeu snaje i
sina. ena se uglavnom javlja kao svedok. Cilj svakog suda je da se izgladi stvar i da
se izmire posvaane strane ako je to mogue. Da se sauva porodica i deca na
okupu.
M.A. Koja je najtea kazna za koju ti zna da je izreena?
M.S. Kod nas danas ne postoji proterivanje iz mesta, to je nekada bilo kada su
Romi iveli u ergama, danas je to drugaije. Danas se novano kazni za neki
prestup. Nauo sam da je u Beu bio neki sluaj preljube, pa je preljubnik morao
da plati bivoj eni odtetu to je ostavio. Danas je ciganski sud postao hir. Ako
neko eli da se uje za njega on pozove ciganski sud. Neko uiva da bude u centru
panje makar ga to kotalo. Bez obzira to Romi ive u 21. veku, to su postali
savremeni, oni poteu za romskim sudom i da se vraaju svojim korenima. Ja
znam lino neke ljude koji su bili imuni i koji su izgubili sve jer su hteli da budu u
centru panje, da recimo duguju 100.000 ili 200.000 eura. Kasnije zbog toga pati
cela porodica, osete i njihova deca koja moraju da vraaju takve dugove. Cela
porodica ima tetu od toga. Onda u takvim sluajevima ljudi su primorani da odu
140
negde da vre krivina dela da bi nadoknadili tetu. To postaje stil ivota nekih
Roma. Nekada se znalo ko je ugledan Rom u nekom mestu i nije bilo vano da li je
bogat ve se cenilo da je pravedan ovek. Danas se gleda koliko je bogat. Promenio
se sistem vrednosti. Pre nisi mogao da sedne ako starijem od sebe ne stavi stolicu
da prvi sedne, potovale su se godine. Meutim, danas toga vie nema. Danas
gledamo ko ima vie, pa emo ga potovati.
Stanko Stojkov (1956), Vrac. Odlomak iz intervjua o Krisu - romskom sudu:
S.S. Postoji vie sudija u romskom sudu. Sudije bira onaj ko se sudi.
Da bi neko bio sudija, mora biti poten i familijaran ovek i mora da govori istinu.
Biraju se ozbiljni ljudi. Moe biti uvek neparan broj sudija. Sudije dobijaju oko 10,
20 % od sume novca koja se dosudi kao kazna. Kod Lovara i Kalderaa se plaa i
kod Rumuna, dole u Srbiji se isto plaa sud, kod Nia i Obrenovca .
Sud se moe odravati bilo gde, nije vano. Sudu prisustvuju optueni i tuitelj i
svedoci. Nekada ne moraju biti svedoci prisutni, sve zavisi od sluaja. ena ne sme
da uestvuje u ciganskom sudu, ona nema to pravo. ena moe da prisustvuje
sudu samo ako je tuilac, sudija odluuje kojom e se kletvom zakleti optueni da
govori istinu. Najee kletve se odnose na decu, na primer da mu umru deca. Sem
toga, postoji kletva da ovek legne u sanduk. Imali smo primer da je jedan svekar
optuen da je hteo da spava sa snajom. Njen otac je zahtevao da svekar legne u
sanduk i da se zakune da nije hteo da spava sa snahom. I mi smo mu poverovali.
Nismo dali da mu i sin legne u sanduk. Bilo je dovoljno da svekar legne. Optueni
se uglavnom zaklinje u porodicu.
M.A. Kakve kazne postoje? Postoji novana kazna ili da izgubi kuu ili da plati
novano. Kod nas su uglavnom novane kazne, ali kod drugih Roma postoje i
kazne da celo selo ne pria sa njim.
M.A. Da li se nekada desilo da je sud pogreno sudio i da se vremenom pokazalo da

je optueni nije bio kriv?
S.S. Deavalo se kada su svae meu suprunicima, da je na primer, mu varao

enu, a sud je prosudio da nije. Onda se vremenom ipak pokae da je varao. Onda
ga ljudi vie ne cene i kau za njega sovlahadino, to znai da je krivokletnik
141
Prilog 6.
Dragoslav Stan (1946), Novi Kozijak
Bio jedan ovek koji je imao sina. Bili su mnogo siromani. ovek je morao
da krene u svet za pare hleba. Ostavio je enu i dete a on je krenuo u svet. Dugo je
iao, i kada je najzad stigao u jedno selo, u prvu kuu na koju je naiao, pitao je da
li ima neto da radi. ovek mu je rekao da ima da uva ovce. I tako je 18. godina
uvao ovce. Nakon 18. godina odluio je da ode kui jer je mislio da je dovoljno
para zaradio da se vrati porodici. Zatraio je od gazede da ga isplati, ali je gazda
rekao: Ti si od mene samo traio posao a nisi traio da ti platim, ali hajde neka ti
bude za 18. godina rada tri dukata!, ovek se jako naljutio ali nije mu nita drugo
preostalo nego da uzme ponuene dukate i da se vrati kui. I dok se vraao kui,
nije mogao da se naudi kako e pred enu i dete sa tri zaraena dukata. I dok je
tako iao, sreo je jednog dedu koji se odmarao pod drvetom. On se javi dedi:
Dobar dan!, ali deda uti, on mu opet poeli dobar dan ali deda opet uti. On
izvadi jedan dukat i prui dedi: Evo ti jedan dukat, progovori neto! Kae deda
oveku: Nou nemoj da putuje!. ovek mu ree: Pa nisam te pitao to, ve mene
interesuje kako da doem do svoje kue ja sam se izgubio. ovek opet izvadi dukat
i dade ga dedi, pitajui da mu pokae put do kue, ali deda mu ree: Nemoj da
gazi mutnu vodu! I trei put ovek ga zamoli da mu pokae put do kue dajui
mu poslednji dukat, ali deda odgovori: Nemoj da ubija nou, ekaj zora da
svane!.
Videvi da mu deda nee pokazati put, ovek nastavi kroz umu. Uskoro je
pala i no. Morao je da prenoi. uli su se u daljini vukovi i svakakve zveri, ba
tada su prolazili neki putnici koji su ga pitali da poe sa njima, ali on se setio
dedinih rei da ne putuje nou, pa ih je odbio. Skupio se pored nekog drveta,
pokrio se liem i zaspao. Ujutru kada je krenuo na put, video je raskomadana tela
onih ljudi to su ga zvali da poe sa njima. Zveri su ih rakomadale. I tako je krenuo
dalje, kada je stigao do jedne vode, ne zna da pliva a nema amac. Seo je i razmilja
tako, kad naiu neki Turci na besnim konjima, i oni njega pozovu da pree sa
142
njima reku, ali se ovek setio dedinih rei da ne prelazi mutnu reku i odbio ih. A
Turci su bili kradljivci, imali su pune bisage zlata i kada su doli do pola reke,
prevrnuli su se i udavili a konji su se vratili nazad. Kada je ovek otvorio torbe, a
ono sve etiri torbe pune zlata.
I on uzme to zlato i krene kui ali ne preko vode ve drugim putem. I tako je
stigao kui, a kua ista kao to je i ostavio a ena u dvoritu neto radi. Kad on
prie i javi se eni: Dobar dan!, kae ena: Dobar dan! Upita je ovek: Da li bi
hteli da me pustite da prenoim kod vas, jako sam umoran, a i konji su umorni od
puta! ena gleda, ne poznaje ga, boji se, ali setila se svog oveka koji ko zna gde je
i kako pati pa odlui da oveka primi na noenje.
ena je namestila sebi dole da spava a njemu je namestila krevet. I tako su legli da
spavaju, kad kasno nou neko je uao u kuu i legao kod ene pored nogu. ovek je
pomislio da je to njen ljubavnik i odlui da ga ubije, ali odjednom se setio dedinih
poslednjih rei: Nemoj da ubija nou, saekaj da svane!, pa tako odlui da
saeka jutro. Ujutru kada je svanulo, ovek je uo rei: Mama, ja idem na posao, a
ti ovom putniku daj neto hrane da ima na put, onda je shvatio da mu je to sin, i
skoi iz kreveta i zagrli sina i enu i oda se ko je, dao im je svo bogatsvo koje je
steko na putu.
143
VII. REGISTAR
Agni 35
Ambika 22
Armitra 37
Balbare 70
Bibijako dives 22, 85
Blagoslovi 33
Bogomolja 21
Boi 51
Vajo 52
Vasilica 24
Vodice 52
Gvoe 50
Dandalo 79
Donji svet 78
Drabarno 83
Drvo sveta 73
Durga 22
144
urevdan 24, 83, 85
Egzodus Roma 16
Zagonetka 39
Zakletve 33
Kali 22
Kana 92
Karankoi 89
Kletve 33
Kovai 50, 113
Krst 40
Penga 101
Purua 66
Roda 25
Stranac (Gado) 17
145
Horahaj 15
Urme 44, 46, 106
Crna Sara 23
ar 83
arana 44, 103
erga 59
uvarkua 75
Dambasi 79
tap 38
146
VIII. LITERATURA
Skraenice
Aleksandrovi M. Aleksandrovi, Bacila sam jabuku u pe, Novi Sad,

2012.
Ackovi D. Ackovi, Tradicionalna nematerijalna kulturna batina Roma,
Beograd 2012.
Biderman RS H. Biderman, Renik simbola, Beograd 2004.
Garden RS N. Garden, R. Oroleno, Mali renik simbola, Beograd 2001.
Gura S A. Gura, Simbolika ivotinja, Beograd 2005.
Dimi PBD T. Dimi, Pogubi boe one drumove, Novi Sad 1993.
Dimi RKZB T. Dimi, Romane romaja sovlahimate thaj bahtarimate
Romske kletve, zakletve i blagoslovi, Novi Sad 1985.
uri, Ackovi RRS R. uri, D. Ackovi, Renik romskih simbola,
Beograd 2010.
uri ZMR R. uri, Zagonetke i mitovi Roma, Novi Sad 1990.
uri ZMVR R. uri, Zagonetke, mitovi, verovanja Roma, Kruevac
MCMLXXX.
uri, Seobe R. uri, Seobe Roma krugovi pakla i venac sree,
Beograd 1987.
uri RZ R. uri, Romane garadine alava - Romske zagonetke, SANU,
Beograd 1980.
Elijade SS M. Elijade, Slike i simboli, ogledi o magijsko religijskoj
simbolici, Novi Sad 1999.
Elijade KA M. Elijade, Kovai i alkemiari, Zagreb 1983.
147
Elijade ATE M. Elijade, amanizam i arhajske tehnike ekstaze, Novi Sad,

1985.
Jung S K.G. Jung, ovjek i njegovi simboli, Zagreb 1974.
Karadi, SNP II Vuk Stefanovi Karadi, SNP II, Beograd 2006.
Karadi, SNP V Vuk Stefanovi Karadi, SNP V, Beograd 2006.
Karadi SR Vuk Stefanovi Karadi, Srpski rijenik, Beograd 2006.
Krasnii BPM A. Krasnii, Boe pretvori me u mrava Romske bajke sa
Kosova i Metohije, Beograd 2001.
Krasnii RB A. Krasnii, Romske bajke Romane paramia, Subotica
2009.
Krasnii CKK A. Krasnii, Ciganin na konju a konja nema, Kragujevac
2004.
Clebert J.P. Clebert, Cigani, Zagreb 1967.
Radenkovi SS Lj. Radenkovi, Simbolika sveta u narodnoj magiji junih
Slovena, Beograd 1996.
Savi, Aleksandrovi S. Savi, M. Aleksandrovi, S. Dimitrov i J.
Jovanovi, Romkinje, Novi Sad 2001.
SM Slovenska mitologija. Enciklopedijski renik, redaktori: Svetlana M.
Tolstoj Ljubinko Radenkovi, Beograd 2001.
Tolstoj, Radenkovi S. Tolstoj, Lj. Radenkovi, Slovenska mitologija
enciklopedijski renik, Beograd 2001.
Trebjeanin RJP . Trebjeanin, Renik Jungovih pojmova i simbola,
Beograd 2011.
ajkanovi RVB V. ajkanovi, Renik srpskih narodnih verovanja o
biljkama (prir.V. uri), Beograd 1985.
evalije RS A. Gerbran, . evalije, Renik simbola, Beograd 2005.
148
Literatura
1. M. Aleksandrovi, Bacila sam jabuku u pe, Novi Sad 2012.

2. D. Ackovi, Tradicionalna nematerijalna kuturna batina Roma,
Beograd 2012.
3. D. Ackovi, Neki elementi obiajnog prava Roma, u: Promene
identiteta, kulture i jezika Roma u uslovima planske socijalno -
ekonomske integracije, SANU Beograd 2012.
4. H. Biderman, Renik simbola, Beograd 2004.
5. L. Vajt, Nauka o kulturi, Beograd 1970.
6. R. Velek, O. Voren, Teorija knjievnosti, Beograd 1974.
7. T. Vukanovi, Romi (Cigani) u Jugoslaviji, 1983 Vranje.
8. T. Vukanovi, Srpske narodne poslovice: blagoslovi i grdnje, Vranje
1974.
9. N. Garden, R. Oloreno, Mali renik simbola, Beograd 2011.
10.A. Gerbran, . evalije, Renik simbola, Novi Sad 2004.
11. A. Gura, Simbolika ivotinja, Beograd 2005.
12.. Danii, V.S. Karadi, Biblija ili Sveto pismo Starog i Novog
zaveta, Beograd 2007.
13.S. Demirovi, Mekino dete, Prokuplje 2012.
14.M. Deteli, Guje i jakrepi, Beograd 2012.
15.M. Divjak, Like danejade: kletve, i blagoslovi, Novi Sad 2005.
16. T. Dimi, Pogubi boe one drumove, Novi Sad 1993.
17. T. Dimi, Romane romaja, sovlahimate thaj bahtarimate - Romske
kletve, zakletve i blagoslovi, Novi Sad 1985.
18. T. Dimi, Romske narodne pripovetke, Novi Sad 2002.
19.M. eki, Vodice u Vojvodini, Novi Sad, 2001.
149
20. T. R. orevi, Selo kao sud u naem narodnom obiajnom pravu,

Zbornik Filozofskog fakulteta, Beograd knj.1.
21.D. B. orevi, Na konju s laptopom u bisagama, Novi Sad 2010.
22.D. orevi, Make peru ve: bajke Roma jugoistone Srbije, Ni
2004.
23. R. uri, D. Ackovi, Renik romskih simbola, Beograd 2010.
24. R. uri, Zagonetke i mitovi Roma, Novi Sad 1990.
25. R.uri, Zagonetke, mitovi, verovanja Roma, Kruevac MCMLXXX.
26. R. uri, Seobe Roma - krugovi pakla i venac sree, Beograd 1987.
27.R. uri, Istorija Roma, Beograd 2006.
28. B. urovi, D.B. orevi, Obredi pri velikim verskim praznicima
kod Roma u Niu, Etno - kulturoloki zbornik, knj.II, Svrljig
1996.
29.M. Elijade, Slike i simboli, ogledi o magijsko - religijskoj simbolici,
Novi Sad 1999.
30. M. Elijade, Kovai i alkemiari, 1983 Zagreb.
31. M. Elijade, amanizam i arhajske tehnike ekstaze, Novi Sad 1985.
32.M. Elijade, Sveto i profano, Beograd 2004.
33. V.G. Erman, Mitovi stare Indije, Beograd 1981.
34. D. ivkovi, Renik knjievnih termina, Beograd 1992.
35.Istorija, kultura, tradicija i obiaji Roma, Udruenje Romkinja
Osvit, Ni 2009.
36. Z. Jovanovi, Prie Cigana u noi, Beograd 2002.
37. R. R. Jovanovi, elem, elem lungone dromenca - Iao sam, iao
dugim putevima, Novi Sad 2006.
38. B. Jovanovic, Magija srpskih obreda, Novi Sad 1995.
39. K. G. Jung, ovjek i njegovi simboli, Zagreb 1974.
40.V. Kajtazi, Romsko-hrvatski rjenik, Zagreb 2008.
41.V.St. Karadi, Srpske narodne pripovijetke, Beograd 1969.
150
42.V.St. Karadi, Srpske narodne pjesme, Beograd 2006.

43. Z.Karanovi, Nebeska nevesta, u Zborniku: Boanska svadba u
folkloru balkanskih Slovena,
44. E. Kasirer, Filozofija simbolikih oblika, Novi Sad 1985.
45. J. Keler, Religiozni obredi, obiaji i simboli, Beograd 1980.
46. A. Krasnii, Boe, pretvori me u mrava! - Romske bajke sa Kosova i
Metohije, Beograd 2001.
47. A. Krasnii, Rromane paramia - Romske bajke, Subotica 2009.
48. A. Krasnii: Ciganin na konju a konja nema, Kragujevac 2004.
49. M. Kleut, Narodna knjievnost - fragmenti i skripti, Novi Sad, 2013.
50.M. Kleut, Jednostavni oblici narodne knjievnosti, Novi Sad 2010.
51.M. Kleut, Narodne umotvorine u: Letopis Matice srpske, Novi Sad
2003.
52. J. P. Clbert, Cigani, Zagreb 1967.
53. Z. Lei, Teorija knjievnosti, Beograd 2008.
54. J. M. Lotman, Struktura umetnikog teksta, Beograd 1976.
55. Lj. P. Ljutanovi, Zmaj despot Vuk, mit istorija pesma, Novi Sad
2002.
56.R. Markovi, Imao pa nemao: narodne kletve i zakletve, aak 1994.
57.G. Matila, Filozofija i mistika broja, Novi Sad 1987.
58. . Petrovi, Cigani u srednjovekovnom Dubrovniku, Beograd 1976.
59. S.Petrovi, Srpska mitologija u verovanju, obiajima i ritualu,
Beograd 2004.
60.S. Petrovi, Mitologija, magija i obiaji, Ni 1992.
61. Prilozi za istraivanje tradicije Roma u Sremu, Udruenje Mladi
istraivai Romi, Novi Sad 2002.
62.
63.P. . Petrovi, Zbornik ivot i obiaji narodni u Grui, Beograd 1948.
151
64. O. Pluarov, Simboli svadbenih obiaja i njihova veza sa mitovima,

bajanjima, legendama i verovanjima, Novi Sad 1996.
65.Purane romane paramisa - Stare romske prie, Udruga Romski
putevi, Zagreb 2007.
66. Lj. Radenkovi, Simbolika sveta u narodnoj magiji junih Slovena,
Beograd 1996.
67. Romane garadine alava - Romske zagonetke,u Balkanske narodne
umotvorine 2, SANU Beograd 1980.
68. S. Savi, M. Aleksandrovi, S. Dimitrov, J. Jovanovi, Romkinje,
Novi Sad 2001.
69. B. Saitovi, Promene u svadbenim obiajima toplikih Roma u:
Promena identiteta, kulture i jezika Roma u uslovima planske
socijalno - ekonomske integracije, SANU knjiga 33, Beograd 2012.
70. S. Samardija, Srpske narodne zagonetke - Antologija, Beograd 1995.
71. M. Solar, Teorija knjievnosti, Beograd 2012.
72. A. S. Spinelli u: Romanipe (n) - o kulturnom identitetu Roma, Beograd
2005.
73. I. Trajkovi, Biljke, ivotinje i natprirodna bia u obiajima i
verovanjima nikih Roma, u: Etno - kulturoloki Zbornik, knj.III,
Svrljig 1997.
74. . Trebjeanin, Renik Jungovih simbola i pojmova, Beograd 2011.
75.S. Trojanovi, Vatra u obiajima i ivotu srpskog naroda s 9 slika i
kartom. knj.1, Beograd 1930.
76. S. M.Tolstoj, Lj. Radenkovi, Slovenska mitologija - enciklopedijski
renik, Beograd 2001.
77. R. Uhlik, Ciganske prie, Sarajevo 1957.
78. E. From, Zaboravljeni jezik, Zagreb 1970.
79. B. Haliti, Srpsko-romski renik, Novi Sad 2011.
152
80. V. ajkanovi, Stara srpska religija i mitovi, (prir.V.uri), Beograd

1994.
81. havrikano lil - Deije novine, Rominterpress, broj 31, Beograd 1998.
82. M. B. ijakovi, Simbolika i magija boja, Beograd 1990.
83. Z.kreb, Teorija knjievnosti, Beograd 2001.
84. . unji, etva znaenja, Beograd
85. http://www.sanatankultura.com/,
86. http://www.exodus-cudo.com/
87. https://www.youtube.com/gypsy songs loli phabaj
153

Bibiako Dives

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bibiako Dives

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

: .

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Jezik publikacije: Srpski

Language of text: Serbian

Accepted on Scientific Board on:

1.1. Odreenje pojma simbol ................................................................................. 4

1.2. Simbol u romskoj kulturi opte odreenje .............................................. 6

1.3. Korpus obuhvaene grae ............................................................................ 12

1.4. Metod i struktura rada .................................................................................. 13

II. KULTURNO ISTORIJSKI KONTEKST ISTRAIVANJA ............................ 14

2.1. Istorija .............................................................................................................. 14

2.2. Jezik ................................................................................................................ 20

2.3. Religija ............................................................................................................ 20

III. DOMINANTNI SIMBOLI U ROMSKOM USMENOM STVARALATVU ........ 28

3.2. Simbol Sunca, Meseca i zvezda/Kham, honut, eraina ........................ 33

3.3. Simbol vatre/jag, ag ...................................................................................... 40

3.4. Simbol vode/pani, paj .................................................................................. 46

3.5. Simbol vetra/balval ....................................................................................... 50

3.6. Simbol puta/drom ........................................................................................ 53

3.7. Simbolika tela /trupo ................................................................................... 62

3.7.1 Oko Jakh .................................................................................................. 63

3.7.2 Kosa Bal .................................................................................................... 68

3.8. Simbolika ivotinja /duvdimata ............................................................... 73

3.8.1. Zmija Sap ................................................................................................. 74

3.8.2. Konj Gras ................................................................................................ 82

3.9 . Simbolika biljaka /arja ............................................................................. 88

3.9.1. Kopriva, Vrba .............................................................................................. 90

3.9.2. Jabuka ......................................................................................................... 91

3.9.3. Kruka, Orah ............................................................................................... 94

3.10. Simbolika boja /rang1 ................................................................................. 97

3.10.1. Bela boja parni ...................................................................................... 98

3.10.2. Crvena boja loli ................................................................................... 100

3.10.3. Crna boja kali ...................................................................................... 104

3.11. Simbolika brojeva /indurja .................................................................... 106

3.11.1. Tri trin ................................................................................................... 108

3.11.2. etiri tar .............................................................................................. 111

3.11.3. Sedam efta ............................................................................................ 113

IV. SIMBOL U SOCIOLOKO KULTUROLOKOM MILJEU ROMSKE

KULTURE ................................................................................................................... 115

4.1. Pojmovi isto neisto/uo marime ................................................... 115

4.2. Pojam sree/baxt ......................................................................................... 118

4.3. Pojam pravde /romano kris ....................................................................... 125

V. ZAKLJUAK .............................................................................................................. 131

VI. DODATAK ................................................................................................................. 134

VII. REGISTAR ............................................................................................................... 144

VIII. LITERATURA ........................................................................................................ 147

1.1. ODREENJE POJMA SIMBOL

Simbol je osnovna jedinica sveg ljudskog ponaanja i civilizacije

Pojam Simbol (prema gr. , znak)3, javlja se u razliitim

Meutim, simbol je mnogo ee dogovor u okviru jedne zajednice, bez

Da bismo to jasnije odredili pojam simbola pokuaemo da u ovom radu

sredstvo sporazumevanja ali sa teitem na znaenjima koja ovaj termin dobija u

U poetici5 simbol se shvatao kao konvencionalni znak, pa je njegova uloga

U semiotici6, simbol se posmatra kao vrsta ili podvrsta znaka dok u

Simbol po miljenju M. Elijadea (Elijade SS, 205) izraava shvatanje neke

S obzirom na to da emo se baviti prouavanjem simbola u usmenoj

Cilj ovog rada jeste, da se istrae frekventni simboli u ve objavljenim

1.2. Simbol u romskoj kulturi opte odreenje

U romskom jeziku za re simbol, postoji vie izraza kao na primer: cikna,

Rajko uri istie kako su ovi konvencionalni znaci za vizuelno

Primer tapa jednog romskog stareine (Clebert, 186):

Jezik simbola se mogao videti i na amajlijama, koje su imale funkciju zatite

Stari novac sa simbolom

Talisman, ploica od lipovog drveta u obliku srca (Clebert, 192)