US - Projektovanje I Izgradnja Hotela PDF

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment
Prof. dr Slobodan erovi

Prof. dr ore omi
PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA
HOTELA
Prvo izdanje
Beograd, 2011.
Projektovanje i izgradnja hotelA
Autori:
Prof. dr ore omi
Recenzenti:
Prof. dr Slobodan Unkovi
Prof. dr Ognjen Baki
Prof. dr Krunoslav ai
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Lektura:
Mr Branislava Markovi
Tehniki urednik:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2011.
Tira:
520 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-379-4
Copyright:
2011. Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
PREDGOVOR
Autori u ovoj knjizi interdisciplinarnim pristupom, nastoje dati prikaz savremenog

oblikovanja, projektovanja i dizajniranja hotela. Autori analiziraju savremene tendencije u
oblikovanju hotela i u tom smislu, dat je znaaj broj konkretnih primera dizajniranja i pro-
jektovanja hotela. Verovatno najznaajniji deo i za praksu aplikativan deo ove monografije
su ba ovi primeri koje je mogue primeniti u hotelijerstvu, a u zavisnosti od stepena
razvijenosti, konkretne situacije u hotelskom preduzeu i u zavisnosti finansijskog stanja
hotelskog preduzea, kao i stanja na finansijskom i turistikom tritu.
Arhitektonski dizajn, tanije atraktivno umetniko oblikovanje eksterijera, utie na
nain percepcije i doivljaja hotela od strane korisnika, kao i na vizuelni imid objekta.
Neodvojivi deo arhitektonskog oblikovanja hotela i hotelskog proizvoda ini i enterijer. On
ne sme biti manje privlaan od eksterijera, naprotiv mora da privue panju, zaintrigira
prolaznike i nagovetava deo unutranjeg ambijenta.
Savremeni pristup hotelskog oblikovanja, projektovanja i dizajniranja je na marketing
konceptu koji u centar panje stavlja potrebe i interes buduih korisnika. Postoji itav niz
bitnih atributa totalnog hotelskog proizvoda kojima korisnici daju znaaj. To su, pre svega,
funkcionalna i lepo ureena soba po mogustvu sa pogledom na atraktivni predeo desti-
nacije, zatim lep izgled restorana sa kulinarskim specijalitetima, drutvenim prostorijama
sa mogunou vienamenskog korienja, kao i mogunou raznih tipova rekreacije
(razne vrste bazena na otvorenom ili zatvorenim prostoru, sa nonim kupanjima kao deo
zabavnog programa namenjenog omladini, tereni za tenis i golf, wellnes centri itd).
Autori oekuju, da ova knjiga koja je pred ocenom i kritikom analizom celokupne
naune i strune javnosti, kao i onih koji su stekli praktina znanja i iskustva iz ove oblasti
i to sa kritikim sagledavanjem ove problematike, sugestijama i predlozima, daju dopri-
nos izuavanju i razvoju ove oblasti u hotelijerstvu. Autori oekuju da e knjiga naii na
povoljne reakcije svojim teoretskim i aplikativnim doprinosom i da e u svakom sluaju
osveiti i dopuniti, inae veoma oskudnu strunu literaturu iz ove oblasti.
Predgovor III
Knjiga je, pre svega, namenjena studentima osnovnih studija Univerziteta Singidunum
u Beogradu, Fakulteta za turistiki i hotelijerski menadment, kao i svima onima koji pra-
te ovu oblast, kao i onima koji ele da spoznaju koje su to nove tendencije u ovoj oblasti
uopte, pa i u naoj zemlji.
Autori se iskreno zahvaljuju svima onima koji su zasluni za nastanak ove knjige, me-
naderima hotelskih preduzea u Srbiji, mnogim koleginicama i kolegama i mnogobrojni
prijateljima koji su svojom pozitivnom podrkom uticali na ostvarivanje kreativnih napo-
ra autora.
Takoe, veliki zahvalnost dugujemo recenzentima Prof. dr Slobodanu Unkoviu - eme-
ritus, Prof. dr Ognjenu Bakiu - Rektoru Univerziteta EDUCONS u Sremskoj Kamenici
i Prof. dr Krunoslavu aiu na predlozima, sugestijama i kritikim primedbama koje su
nam upuivali tokom izrade ove knjige, jer bez njihovog doprinosa ova knjiga ne bi bila
ovakva kakva je.
Veliku zahvalnost upuujemo Prof. dr Milovanu Staniiu Rektoru Univerziteta Sin-
gidunum koji nam je svojom vizijom, primerom, podsticajem i usmeravanjem omoguio
ostvarenje kreativnog nauno - strunog rada i priliku da budemo deo uspenog kolektiva
Univerziteta Singidunum, a to je svakako doprinelo i objavljivanju ove knjige.
Beograd, avgust 2011 g.

AUTORI
Prof. dr ore omi
IV Projektovanje i izgradnja hotela

SADRAJ
Predgovor III
Uvod 1
GLAVA I
INVESTICIONE AKTIVNOSTI U UGOSTITELJSKE
OBJEKTE ZA SMETAJ
1 POJAM I VRSTE INVESTICIJA 7

1.1 GRAEVINSKI RADOVI 8
1.2 SPECIFINOST INVESTICIJA U TURIZAM I UGOSTITELJSTVO 8
1.3 IZVORI FINANSIRANJA I SUBJEKTI INVESTIRANJA 9
1.4 ANALIZA RENTABILNOSTI ULAGANJA 11
1.5 PLANIRANJE I FAZE PLANIRANE INVESTICIONE IZGRADNJE 12
1.5.1 Raspored izvoenja projektnih radova 13
1.5.2 Analiza izvodljivosti 14
1.5.3 Analiza lokalnog podruja 15
1.5.4 Analiza trita smetajnih usluga 15
1.6 POSTUPAK OSTVARIVANJA PLANIRANIH INVESTICIJA 17
1.6.1 Proporcije trokova 21
1.6.2 Direktivni program projektni zadatak 23
1.6.3 Izrada idejnog projekta 23
1.6.4 Izrada glavnog projekta 24
1.6.5 Izrada investicionog programa 24
1.6.6 Izrada investicione studije 24
1.6.7 Projektna dokumentacija 25
1.6.8 Organizacija gradilita 26
1.6.9 Planiranje aktivnosti pre otvaranja hotela 26
Sadraj V
GLAVA II
IZBOR RAZMETAJA I LOKACIJE
2 IZBOR OPTIMALNOG RAZMETAJA 31

2.1 IZBOR OPTIMALNE LOKACIJE 32
2.2 LOKACIONI KRITERIJUMI I FAKTORI 32
2.3 PLANIRANJE LOKACIJE ZA IZGRADNJU HOTELA 38
2.3.1 Turistiko mesto (turistiki kompleks, odmaralite) 39
2.3.2 Predgraa 45
2.3.3 Urbani predeli 47
2.4 OBEZBEENJE ZEMLJITA ZA GRAENJE 48
GLAVA III
ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE HOTELA
3 RAZLIITI KONCEPTI HOTELSKE ARHITEKTURE 53

3.1 MARKETINKI I PSIHOLOKI ASPEKTI HOTELSKE ARHITEKTURE 54
3.2 OSNOVNI PRINCIPI HOTELSKE ARHITEKTURE 58
3.2.1 Pristupanost i promet 62
3.2.2 Pogled 63
3.2.3 Prirodni predeli 65
GLAVA IV
GRAEVINSKI ASPEKTI IZGRADNJE
4 UGOSTITELJSKI OBJEKTI I ZGRADE 73

4.1 HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT 74
4.2 GRAEVINSKI ZAHTEVI I TRENDOVI 75
4.2.1 Butik hoteli 76
4.2.2 Koncept butik hotela 78
4.3 Modeli konstrukcije hotela 79
4.3.1 Ramovske konstrukcije 79
4.3.2 Konstrukcija noseeg zida 81
4.3.3 Montana modularna konstrukcija 81
4.4 SPOLJNI OMOTA ZGRADE 82
4.4.1 Oblikovanje krova 82
4.4.2 Konstrukcija krova 83
4.4.3 Servisni prostori 83
VI Projektovanje i izgradnja hotela

GLAVA V
PROBLEMI IZGRADNJE OBJEKTA
5 REIM I USLOVI GRAENJA 87

5.1 POVRINA ZEMLJITA 90
5.2 EKONOMINOST IZGRADNJE 91
5.3 PLANIRANJE I ORGANIZACIJA SPRATA HOTELA 93
5.4 MOGUA PROJEKTNA REENJA ORGANIZACIJE SPRATA HOTELA 95
5.4.1 Horizontalni hoteli konfiguracija 98
5.4.2 Konfiguracija tower hotela 100
5.4.3 Konfiguracija atrijuma 103
5.5 Definisanje rasporeda (programa) soba i apartmana 106
5.6 Dokumentovanje kombinacije (mix) soba 108
GLAVA VI
IZGRADNJA OBJEKTA
6 UGOVOR O PRUANJU TEHNIKIH USLUGA 115

6.1 USLUGE KONSULTANATA 116
6.2 VRSTE UGOVORA O IZGRADNJI HOTELA 120
6.3 PLAN IZGRADNJE 124
GLAVA VII
DIZAJNIRANJE SOBA I APARTMANA
7 USPOSTAVLJANJE KRITERIJUMA DIZAJNA 129

7.1 VRSTE SOBA I OPTE KARAKTERISTIKE 133
7.2 DIMENZIJE I KONFIGURACIJA SOBA 135
7.3 DIZAJNIRANJE INDIVIDUALNIH SOBA 139
7.3.1 Tipine king i double-double sobe 140
7.3.2 Apartmani 145
7.4 SOBE ZA GOSTE SA POSEBNIM POTREBAMA 147
7.5 NAMETAJ U SOBAMA 148
7.5.1 Police i fioke 149
7.5.2 Noni stoii 150
7.5.3 Polica ili stalak za prtljag 150
7.5.4 Pisai stolovi (stolovi za minkanje) 151
7.5.5 Raspored nametaja 151
7.5.6 Ogledala 151
7.5.7 Sitan nametaj 151
Sadraj VII
7.6 UREAJI I OPREMA 152
7.6.1 Televizijski aparati 152
7.6.2 Radio-aparati 152
7.6.3 Telefonski aparati 152
7.6.4 Automati za samoposluivanje 152
7.6.5 Krevetsko rublje 153
7.6.6 Standardi za arave i prekrivae 153
7.6.7 Ostalo 154
7.7 KONSTRUKCIONE KARAKTERISTIKE 154
7.7.1 Ulazna vrata 154
7.7.2 Zidovi i plafoni 154
7.7.3 Podovi 155
7.7.4 Elektrine instalacije 155
7.7.5 Elektrine utinice 156
7.7.6 Terase i balkoni 156
7.8 SERVISIRANJE I ODRAVANJE SOBA 157
7.8.1 Servisne povrine 157
7.9 KUPATILA 159
7.9.1 Dimenzije 160
GLAVA VIII
PLANSKI STANDARDI
8 ORGANIZACIJA IZGRADNJE 167

8.1 UGOVORI VEZANI ZA IZGRADNJU 167
8.1.1 Izgradnja motela 168
8.1.2 Druge vrste smetaja 168
8.2 PARKING I GARAA 168
8.3 PEJZA I UREENJE PROSTORA 171
8.3.1 Oprema i ureenja pejzaa 172
8.3.2 Unutranji pejza enterijer 173
8.4 OZNAKE I GRAFIKA 174
8.5 PLANIRANJE PRISTUPA 176
8.5.1 Isporuka roba i tereta 177
8.5.2 Odnoenje otpadaka 177
8.5.3 Isporuka robe i usluga 178
8.5.4 Ulaz za personal 180
VIII Projektovanje i izgradnja hotela

GLAVA IX
PRIJEMNI HOL LOBBY I RECEPCIJA HOTELA
9 HOTELSKI ULAZI, PRIJEMNO PREDVORJE I RECEPCIJA 183

9.1 ULAZI I OSVETLJENJE HOTELA 183
9.2 PRIJEMNA PREDVORIJA 188
9.3 PLANIRANJE ORGANIZACIJE RADA RECEPCIJE 191
9.3.1 Upravljanje organizacijom recepcije 192
9.3.2 Projektovanje pultova recepcije 194
9.3.3 Planiranje rukovanja prtljagom 197
9.4 GARDEROBE I TOALETI 198
9.4.1 Kriterijumi projektovanja garderobe 198
9.4.2 Toaleti 198
GLAVA X
ORGANIZACIJA INTERNOG SAOBRAAJA U HOTELU
10 VRSTE I OBLICI PROTOKA KORISNIKA 203

10.1 HODNICI I STEPENICE 205
10.1.1 Hodnici za robu i usluge 206
10.1.2 Konstrukcione karakteristike stepenita 206
10.2 LIFTOVI 207
10.2.1 Planiranje hotelskih liftova za goste 208
10.3 SERVISNA CIRKULACIJA 210
10.3.1 Servisni liftovi i predvorja 210
10.3.2 Pokretne stepenice i druga transportna sredstva 211
GLAVA XI
RESTORANI, SALONI, BAROVI,
KONGRESNE I BANKET SALE
11 ANALIZA POTENCIJALNE TRANJE 215

11.1 PROMET GOSTIJU KOJI NE BORAVE U HOTELU 215
11.2 PLANSKI ZAHTEVI ORGANIZOVANJA VIENAMENSKIH PROSTORIJA 216
11.3 Kriterijumi projektovanja 218
11.3.1 Sale, trpezarije i sobe za sastanke 220
11.3.2 Lokacija 221
11.3.3 Garderobe, toaleti i ulazni prostori 221
11.3.4 Konstrukcija 221
Sadraj IX
11.3.5 Akustika 222
11.3.6 Tehnike instalacije 222
11.3.7 Nametaj 223
11.3.8 Posebni zahtevi 223
11.3.9 Ulazna i izlazna vrata 224
11.3.10 Konstrukcija 225
11.3.11 Oprema 225
11.4 KONSTRUKCIJA I OBLIKOVANJE KOKTEL SALONA I BAROVA 226
11.4.1 Koktel-bar 227
11.4.2 Ostava za pie 227
11.4.3 Vienamensko korienje 228
11.4.4 Ostali barovi 228
11.5 PROJEKTOVANJE I OBLIKOVANJE RESTORANA 229
11.5.1 Restorani 229
11.5.2 Kafane 236
11.5.3 Hotelski barovi 239
11.5.4 Odravanje optimalne unutranje klime 242
11.5.5 Elementi dizajna 242
11.6 BANKET I KONGRESNE SALE 244
GLAVA XII
OSTALI SADRAJI
12 REKREACIONI SADRAJI I KANCELARIJE ZA ZAPOSLENE 249

12.1 REKREACIONI SADRAJI 249
12.1.1 Bazen 251
12.1.2 Wellness centar 253
12.2 KANACELARIJE ZA ZAPOSLENE 255
12.2.1 Kancelarija izvrnog osoblja 256
12.2.2 Kancelarija za prodaju i ketering 257
12.2.3 Kancelarije raunovodstva 258
12.3 SPREMANJE HRANE I OSTAVA 260
12.3.1 Ureenje kuhinje i standardi 262
12.3.2 Kuhinjske prostorije 264
12.3.3 Savremena oprema ugostiteljske kuhinje 268
12.3.4 Opasnosti i zatita na radu u kuhinji 274
12.4 PERIONICA RUBLjA 276
12.5 OSTAVE I RADIONICE 279
12.5.1 Skladite za nametaj i rezerve 279
12.5.2 Radionice i prostorije za odravanje 280
X Projektovanje i izgradnja hotela

12.6 IENjE I ODLAGANjE OTPADAKA 280
12.6.1 Sakupljanje otpadaka 280
12.6.2 Deponovanje otpadaka 281
12.6.3 ienje zgrade 281
12.6.4 Aparati za ienje 282
GLAVA XIII
UNUTRANJA SREDINA, SIGURNOST I BEZBEDNOST
13 SPECIFINI ZAHTEVI I STANDARDI 287

13.1 OSVETLJENJE 287
13.2 BUKA, ZVUNA IZOLACIJA I AKUSTIKA 288
13.3 SIGURNOST OBJEKTA 290
13.3.1 Zakonski aspekti 290
13.4 PROTIVPOARNA ZATITA 292
13.4.1 Strukturalna zatita 295
13.4.2 Aktivna zatita 296
13.4.3 Sredstva evakuacija 297
13.4.4 Hotelska soba otporna na poar 298
13.4.5 Protivpoarna zatita atrijumskih hotela 299
13.5 BEZBEDNOST IMOVINE I POSETILACA 300
13.5.1 Bezbednost imovine 300
13.5.2 Gostinske sobe i apartmani 301
13.5.3 Ostali aspekti bezbednosti 301
GLAVA XIV
ORGANIZACIJA TEHNIKOG SEKTORA
14 . TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA 307

14.1 FAKTORI EKONOMIJE I UTEDE INVESTICIONIH ULAGANJA 307
14.2 VODOVODNE INSTALACIJE 308
14.3 KANALIZACIJA I PRATEE INSTALACIJE 309
14.4 ELEKTRINE INSTALACIJE 310
14.5 GREJANJE, VENTILACIJA I KLIMATIZACIJA 312
14.5.1 Ventilacija i klimatizacija 312
14.5.2 Grejanje 313
14.5.3 Korienje suneve energije 313
14.5.4 Dozvoljena temperatura u operativnim i tehnikim prostorijama 314
Sadraj XI
GLAVA XV
SPECIJALNI SISTEMI
15 KOMUNIKACIONA I KONTROLNA OPREMA 319

15.1 TELEFONSKI, KOMUNIKACIONI I RAZGLASNI SISTEMI 320
15.2 OSTALA ELEKTRONSKA OPREMA 323
15.3 ELEKRONSKO PRENOENjE INFORMACIJA I OBRADA PODATAKA 324
GLAVA XVI
BUDETIRANJE I KONTROLNE AKTIVNOSTI
PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE HOTELA
16 BUDETIRANJE I KONTROLA TROKOVA I PLANIRANIH STAVKI IZGRADNJE 329

16.1 KONTROLA BUDETA 329
16.1.1 Vrednost projekta, vrednost inenjeringa i analiza ivotnog ciklusa 331
16.2 TEHNIKI VODII 332
SADRAJ PRIMERA, SLIKA, PREGLEDA, EMA, TABELA 335

LITERATURA 337
BIOGRAFIJE 339
XII Projektovanje i izgradnja hotela

UVOD
I zgradnja hotela i hotelskih kompleksa uvek je bila znaajan pokreta poslovnih ideja i
interesa, angaovanja komplementarnih delatnosti, i to radi ostvarivanja zajednikih
interesa, ukupnog razvoja privrede kroz ostvarivanje poveane tranje za proizvodnim,
preraivakim i drugim znaajnijim granama privrede i delatnosti, kao i porasta zapo-
ljavanja lokalnog stanovnitva i procesa razmene kulturnih, etikih i moralnih vrednosti
domicilnog stanovnitva i turista.
Investiranje u hotelsko-ugostiteljsku delatnost je veoma struan, dugoroan, kom-
pleksan i u svemu odgovoran posao. Naroito dobija na znaaju kada se ima u vidu da je
ova delatnost veoma osetljiva na sve promene, poev od drutvenih, politikih, ekonom-
skih, pravnih, pa do odreenih poremeaja na tritu koje za ostalu privredu mogu biti
niskog intenziteta ali za hotelijerstvo imaju izuzetan znaaj.
Uspeno investiranje u hotelske kapacitete podrazumeva i uspostavljanje i detaljno
definisanje zajednikih interesa investitora i lokalne zajednice. U tom smislu, proces iz-
gradnje ili renoviranja hotelskih objekata podrazumeva planski i fazni pristup od defi-
nisanja vizije i misije hotela, strategije i ciljeva poslovanja, izrade potrebnih ekonomskih
analiza i studija, izrade idejnih, arhitektonskih i izvoakih projekata, obezbeivanja ne-
ophodnih zakonskih saglasnosti, donoenja i sprovoenja detaljnog plana izgradnje, an-
gaovanja obuenog kadra, i strunjake za sve faze izgradnje, opreme hotela i utvrivanja
dinamike isporuke opreme za hotel itd.
Projektovanje i izgradnja ugostiteljskog objekta dug su i kompleksan proces. Izgrad-
nja hotela zahteva udruivanje strunjaka iz razliitih oblasti (finansija, projektovanja,
izgradnje, hotelskih usluga i mnogih drugih), iji rad treba koordinirati kako bi se izgrad-
nja okonala na vreme i u okviru datog budeta. Koliko god da je svako specijalizovan za
svoj segment, u fazi izgradnje se esto prepliu mnoge razliite informacije koje se esto
svakodnevno menjaju, pa je neophodna efikasna saradnja i dobra komunikacija.
Uvod 1
Projektovanje i izgradnja moraju biti prilagoeni lokaciji, proceni tranje za smeta-
jem; mora se ostvariti ravnotea izmeu hotelskih soba i javnih objekata, pri emu je po-
trebno potovati set dravnih propisa o upotrebi zemljita, kao i graenja na odreenom
mestu.
Savremeni pristup projektovanju hotela bazira se na potovanju elja i potreba kori-
snika, kao i na propisima i pravilnicima o tehnikim merama i normama izgradnje ugo-
stiteljskog objekta.
Arhitektonski dizajn, tanije atraktivno umetniko oblikovanje eksterijera, utie na to
kako e korisnici doiveti hotel, kao i na vizuelni imid objekta. Neodvojivi deo arhitek-
tonskog oblikovanja hotela i hotelskog proizvoda ini i enterijer. On ne sme biti manje
privlaan od eksterijera. Naprotiv, mora da privue panju, zaintrigira prolaznike i nago-
vesti deo unutranjeg ambijenta.
Vreme koje dolazi bie svedok kontinuiranog irenja smetajnih kapaciteta koji prua-
ju usluge boravka, odmora i obavljanja posla. Dijapazon vrsta i oblika hotela bie veoma
irok, od vertikalno izgraenih tornjeva u ultrahotelima i uslunim kondominijumima,
do malo popunjenih rezidencijalnih zajednica sa pogodnostima koje imaju odmaralita, i
konceptima koji su drugaiji, fleksibilnih kancelarija apartmana u centru grada i u pred-
grau, hotela za zabavu u futuristikim podvodnim hotelima, kao i u svemiru.
Veliki lanci i kompanije za upravljanje izgradnjom, specijalizovane za hotelsku indu-
striju, usvajaju nove tehnike i materijale radi smanjenja trokova i izvoenja radova na
vreme, ime na trite dovode konkurentnije hotele. Veina sistema izgradnje u hoteli-
ma, a posebno njihova kontrola, pretrpela je radikalno restruktuiranje, tako da su sada
znaajno nadmaeni sistemi stari samo 10 godina. Neke od ovih inovacija dostupne su
gostima: uobiajeno je da luksuzni hoteli nude beine telefone u sobama, to je prednost
koja omoguava gostu da se osea kao kod svoje kue. Novi i napredni sistemi za zabavu
i praenje TV programa podrazumevaju ekonomine, visokokvalitetne, supertanke vi-
deojedinice, koje pruaju vei komfor i prostor u sobi. Hoteli imaju koristi od upotrebe
senzora koji automatski iskljuuju svetla i uvaju energiju kada gost nije u sobi, kao i od
sistema za grejanje, provetravanje i klimatizaciju koji radi bez uznemiravanja gostiju.
Na osnovu napred iznetog, autori ove knjige dali su osnovne elemente, projektovanja,
dizajniranja i izgradnje hotela. Knjiga je struktuirana u esnaest glava.
Prva glava posveena je investicionim aktivnostima u ugostiteljske objekte za sme-
taj i u tom smislu data je analiza pojmovnog odreivanja investicija kao i vrste
investicija. Takoe, u ovoj glavi razmatrana je problematika specifinosti investija
u turizmu i ugostiteljstvu, izvori finansiranja, analiza rentabilnosti ulaganja, pla-
niranje i faze planirane investicione izgradnje i postupak ostvarivanja planiranih
investicija.
Druga glava knjige pod naslovom Izbor razmetaja i lokacije posveena je proble-
matici izbora optimalne lokacije, kao i lokacionim kriterijima i faktorima koji pre-
sudno utiu na izbor lokacije zavisno od segmenata koje e usluivati budui hotel.
2 Projektovanje i izgradnja hotela

Trea glava koja nosi naslov Arhitektonsko oblikovanje hotela razmatra razliiti
koncepte hotelske arhitekture, marketinki i psiholoki aspekti hotelske arhitekture.
Glava etiri obrauje graevinski aspekti izgradnje hotela kao poslovnog objekta i
to kroz modele izgradnje savremenih graevinskih trendova.
Problemima izgradnje, reimima i uslovima graenja posveena je peta glava knji-
ge. U ovoj glavi analizirali smo ekonominost izgradnje, planiranje i organizacija
sprata hotela i mogua projektna reenja organizacije sprata hotela.
U Glavi est razmatrali pravni aspekt izgradnje hotela i modalitete ugovora o iz-
gradnji.
Problematiku vrste i opte karakteristike soba dali smo u sedmoj glavi koja nosi na-
ziv Dizajniranje soba i apartmana. U ovoj glavi detaljno smo analizirali problema-
tiku dimenzioniranja i konfiguracije soba, dizajniranje individualnih soba, tipine
king i double-double sobe, dizajniranje apartmani, dizajniranje sobe za goste sa
posebnim potrebama, potreban nametaj u sobama, ureaji i oprema, servisiranje i
odravanje soba i dizajniranje kupatila.
Glava osam posveena je analizi planskih standarda i organizacija izgradnje, kao i
projektovanju parkinga i garae, pejzaa i ureenje spoljanjeg prostora, projekto-
vanju oznaka i grafika i planiranju pristupa.
Glava devet pod naslovom Prijemni hol lobby i recepcija hotela posveena je pro-
jektovanju hotelskog ulaza i osvetljenja hotela, projektovanju prijemnog prostora i
planiranju organizacije rada recepcije. Takoe dati su i kriteriji projektovanja gar-
derobe i javnih taoleta.
Organizaciji internog saobraaja u hotelu posvetli smo desetu glavu ove knjige.
Data je analiza projektovanja hodnika i stepenica hotela, pokretnih stepenica, pro-
jektovanje i dizajniranje liftova i servisnih liftova, kao i pokretnih stepenica.
Projektovanju restoranskog sektora hotela posveena je glava jedanaest. Obraena
je problematika projektovanja i dizajniranja restorana, salona, barova, kongresnih i
banket sala lokaciono odreivanje ovih sadraja, projektovanje garderobe, toaleta i
ulaznih prostora. Takoe je analizirana i problematika akustinosti sala i restorana,
kao i projektovanje tehnikih instalacija.
U glavi dvanaest razmatrali smo projektovanje ostalih sadraja hotela kao to su
rekreacijski sadraji, odnosno bazena i wellness centar, a data je i analiza projekto-
vanja kancelarije za zaposlene i projektovanja prostora za spremanje i lagerovanje
hrane. Pored toga, u okviru ove glave analizirali smo i problematiku projektovanja
perionice rublja, kao i ostave i radionice ienje i odlaganje otpadaka
Projektovanju sigurnosnih sistema u hotelu posvetili smo trinaestu glavu knjige.
Analizirana je problematika unutranje sigurnosti i bezbednosti hotela, projektova-
nje sistema protivpoarne zatite, protivpoarna zatita atrijumskih hotela, sistemi
osvetljenja, regulisanje buke i zvune izolacije, kao i organizaciji sistema bezbednost
imovine i gostiju.
Uvod 3
Organizacija tehnikog sektora obraena je u glavi etrnaest. Data je analiza pro-
jektovanja tehnike instalacije i opreme, naini ekonomije i utede prilikom inve-
sticionih ulaganja u izgradnju hotela, projektovanje vodovodnih kanalizacionih i
elektrinih instalacija, kao i projektovanje grejanja, ventilacije i klimatizacije.
Glavu petnaest posvetili smo projektovanju specijalnih sistema u hotelijerstvu, od-
nosno projektovanju komunikacione i kontrolne opreme, telefonskih sistema, ra-
zglasnog sistema, obradi informacija i prenoenju i obradi podataka.
Zadnja glava ove knjige, glava esnaest posveena je analizi budetiranja i kontrol-
ne aktivnosti projektovanja i izgradnje hotela, to podrazumeva budetiranje i kon-
trolu trokova i planiranih stavki izgradnje i izradi tehnikog vodia izgradnje.

GLAVA I
INVESTICIONE AKTIVNOSTI U
UGOSTITELJSKE OBJEKTE ZA SMETAJ
Nakon itanja ove glave moi ete da:
objasnite ta su investicije;
razumete koje vrste investicija u ekonomskom smislu postoje;
razumete ta se podrazumeva pod graevinskim radovima;
objasnite uticaj promena u turizmu na menadment ljuduskih re-
sursa;
znate u emu se sastoji specifinost investicija u turizmu;
obnovite znanje iz rentabilnosti ulaganja i neto sadanje vrednosti;
znate koje su faze planiranja investicija i koje analize je potrebno
uraditi.
1.
POJAM I VRSTE INVESTICIJA
U makro-ekonomskoj literaturi investicije su odreene kao ulaganja u realni proizvod-

ni kapital. One predstavljaju uveanje proizvodnih fondova, graevinskih objekata
i zaliha i opredmeenje kapitala izdvojenog za razvoj. U kontekstu makroekonomskih
prouavanja od primarne je vanosti dvojak karakter investicija: kao komponente agre-
gatne tranje, i kao faktora uveanja ukupne ponude. Investicije se tretiraju kao izdaci
namenjeni kupovini realnog kapitala (oprema, alat, graevinski objekti). Investiciona
potronja je znaajna komponenta agregatne tranje ali i kljuni faktor poveanja po-
nude (Veselinovi P.: 273). Privredne investicije se mogu definisati kao deo drutvenog
proizvoda koji se upotrebljava za zamenu dotrajalih i izgradnju novih kapaciteta, kao i
za ulaganja u trajna obrtna sredstva za potrebe tih kapaciteta. Osnovno obeleje investi-
cija je da promena njihove veliine znaajno utie na kretanje veliine agregatne tranje
i analogno tome na promenu proizvodnje i zaposlenosti na nacionalnom nivou. S tog
aspekta treba posmatrati i investicije u turistike i ugostiteljske objekte.
S ekonomskog aspekta, mogue je razlikovati dva oblika investicija: a) realne inve-
sticije i b) finansijske investicije. Oba oblika donose profit investitoru, ali sa drutvenog
aspekta iste finansijske investicije nisu dodatak proizvodnim kapacitetima. S aspekta
pojedinca, ljudi ne prave razliku izmeu realnog i finansijskog investiranja. Imovina se
uveava na dva osnovna naina: a) uveanjem realne vrednosti imovine i b) prinosom od
upotrebe novca (Veselinovi P.: 271).
Prema nameni, investicije se prvo dele na privredne i neprivredne.
Privredne investicije predstavljaju ulaganja u sredstva za rad (osnovna sredstva) pri-
vrednih delatnosti, a u okviru njih u privredne grane i oblasti. Poto one direktno pove-
avaju proizvodnu mo privrede, od njihovog obima, strukture i efikasnosti neposredno
zavisi tempo budueg privrednog razvoja. Neprivredne investicije su ulaganja u sredstva
za rad (osnovna sredstva) neprivrednih delatnosti (obrazovanje, kultura, zdravstvo i sl.) i
slue za njihovu prostu i proirenu reprodukciju. Razlika izmeu ove dve vrste investicija
je u tome to investicije u neprivrednoj delatnosti ne ukljuuju ulaganja u obrtna sred-
stva (zalihe, nedovrena proizvodnja i sl.) (Veselinovi P.: 274-275).
Projektovanje i izgradnja hotela 7

Pored navedenog, privredne investicije se prema nameni mogu podeliti i na investici-
je u osnovna i investicije u obrtna sredstva.
Ulaganja u komercijalne turistike i ugostiteljske objekte spadaju u kategoriju pri-
vrednih i proizvodnih investicija1.
1.1. Graevinski radovi
Pod graevinskim radovima podrazumevaju se svi radovi na podizanju novih obje-

kata, na rekonstrukciji, proirenju i adaptaciji, koji se izvode na ve podignutim, po-
stojeim graevinskim objektima. Graevinski radovi, kao element tehnike strukture
investicija, mogu biti: (1) pripremni obavljaju se na gradilitu radi ureenja gradilita
i pripreme gradnje (pristupni putevi, magacini, deponije materijala, pomone radioni-
ce, radnike barake itd.); (2) radovi na samom objektu mogu biti visokogradnje: in-
dustrijske, trgovinske, upravne zgrade, tj. kole, pozorita, bolnice, robne kue, hoteli,
moteli itd., zatim niskogradnje: eleznike pruge, putevi, aerodromi, mostovi, tuneli i
dr. i najzad hidrogradnje: hidrocentrale, brane, rezervoari, luke i dr. Pod graevinskim
radovima podrazumevaju se i svi zanatski radovi, kao i tehnikostandardni ureaji, koji
su sastavni deo zgrade (parni kotlovi, instalacije za centralno grejanje, za osvetljenje, vo-
dovod i kanalizaciju itd.); (3) zavrni radovi obavljaju se na gradilitu radi raiavanja
gradilita, tj. uklanjanje privremenih objekata, u njih spadaju i drugi radovi ije izvrenje
uslovljava korienje izgraenog graevinskog objekta.
Oprema sa montaom - podrazumeva sve one proizvode raznih delatnosti koji sa
graevinskim objektom i ostalim investicijama ine jednu celinu (razne vrste maina
i ureaja sa aparatima i instrumentima, kao i potrebnim alatom), oprema u admini-
strativnim zgradama (nametaj, pisae i druge maine), oprema u objektima drutvenog
standarda (nametaj i aparature u kolama, bolnicama, hotelima itd.). Prema nainu pro-
izvodnje, oprema se deli na serijsku i neserijsku. Montaa obuhvata ulaganja u instalira-
nje, ugradnju ili montiranje opreme u izgraeni graevinski objekat.
1.2. SPECIFINOST INVESTICIJA U

TURIZAM I UGOSTITELJSTVO
Za planiranje turizma i ugostiteljstva najprihvatljivija je definicija investicija koju je

dala Organizacija ujedinjenih nacija. U toj definiciji pod investicijama se podrazumeva
onaj deo drutevnog dohotka koji je preostao nakon podmirenja opte i line potronje
1 Privredne investicije se po njihovoj nameni mogu podeliti na investicije u osnovne i investicije u obrtne
fondove. Pod investicijama u osnovne fondove podrazumevaju se ulaganja u objekte trajnog karaktera,
kao to su zgrade, oprema, saobraajnice, luke i dr. Investicije u obrtne fondove obuhvataju ulaganja
u sirovine, poluproizvode i gotove proizvode. Najzad, prema tehnikoj strukturi, sve investicije dele se
na sledee investicione elemente.

i koji je upotrebljen za zamenu dotrajalih, rashodovanih i izgradnju novih potencijala
odreene delatnosti, u naem sluaju ugostiteljstva i turizma.
Investicije u turizam mogle bi se definisati kao sva ulaganja u adaptaciju, moderniza-
ciju, proirenje, zamenu i novu izgradnju objekata u ugostiteljstvu, saobraaju, trgovini
i ulaganja u druge objekte van ovih delatnosti, koji uestvuju u formiranju turistike
usluge; zatim ulaganja u trajna obrtna sredstva, potrebna za normalno funkcionisanje
turistikih delatnosti (Zeevi M., 1973:67).
Veina turistikih i ugostiteljskih aktivnosti podrazumeva velike investicije u fiksne
fondove (zgrade, oprema, infrastruktura i dr.).2 Manje vane su, izuzev kod veih ugo-
stiteljskih radnih organizacija, investicije u obrtne fondove (sirovine i gotovi proizvodi).
U naoj planskoj praksi znaajno je grupisanje investicija u tri kategorije: za graevinske
radove, za opremu i za ostalo. Novi objekti namenjeni turizmu i ugostiteljstvu treba da
se grade tako da zadovoljavaju najsavremenija arhitektonska i graevinska dostignua.3
Postoje razliiti stavovi o tome ta obuhvataju investicije u turizam. Naa praksa pla-
niranja podrazumeva da je to turistiko- ugostiteljska privreda, suavajui investicije
samo na smetaj i turistiko posredovanje. Organizacija OCDE smatra da je isti sadraj
znatno iri i grupie investicije u sektoru turizma u tri kategorije:
investicije u smetaj (hoteli i svi ostali objekti smetaja, ukljuujui i kampove
i razliita odmaralita za decu, omladinu i odrasle);
investicije u podsektor izvan hotela (restorani, kafane, razliita preduzea za
promet, dansing i noni klubovi, sportske instalacije, trgovine, zanatski i drugi
usluni objekti);
investicije u infrastrukturu, dodatnu i specijalno graenu ili proirenu za po-
trebe turizma.
1.3. IZVORI FINANSIRANJA I SUBJEKTI INVESTIRANJA
Planiranje drutvene reprodukcije i upravljanje investicijama u turizmu i ugostitelj-

stvu zavisi od toga ko je investitor. Od investitora zavise: odluivanje o investiranju, kri-
terijumi investiranja, struktura investiranja, obim sredstava namenjenih investiranju i
teritorijalni raspored investicija. U naim uslovima investitori u oblasti turizma i ugosti-
teljstva mogu biti: radne organizacije turistike i ugostiteljske privrede; radne organiza-
cije ostale privrede ako grade za svoje radnike; inostrane organizacije; drutvenopolitike
zajednice, graani i graanskopravna lica.
2 U ovoj knjizi razmotriemo samo investicije u smetaj, dok e druge dve vrste investicija biti obraene
samo u onoj meri u kojoj su relevantne za pomenutu prvu kategoriju.
3 Kada se vri rekonstrukcija objekata koji nisu sluili u turistike svrhe, a naroito kada imaju istorijsku
i kulturnu vrednost, prilikom rekonstrukcije mora se sauvati stara, prvobitna forma, dopunjena mo-
dernijim sadrajima, ugraivanjem savremenih instalacija i modernom opremom.

Investitori su samostalni i nezavisni pri planiranju proirene reprodukcije i donoe-
nja investicionih odluka. Njihova sloboda zbog racionalnosti ulaganja sopstvenih sred-
stava i zbog obaveze da koordiniraju svoje odluke s ostalim nosiocima razvoja turizma i
ukupnog razvoja veoma je ograniena.
Do ograniavanja dolazi u procesu ostvarivanja investicija, odnosno sprovoenja
investicione odluke. U svakom planu sadrana su ogranienja za investitora u interesu
celine i sredine u kojoj se investira. Propisima, koji mogu bit zakoni i odluke, utvreni su
opti uslovi kako se moe graditi sa stanovita opteg reima graenja i zemljita.
Institut samofinansiranja ini osnovu sistema proirene reprodukcije i sistema aku-
mulacije, naroito kada u ugostiteljstvu komercijalnog tipa. Udruivanje sredstava u tu-
rizam i ugostiteljstvo uvedeno je u praksu i u kapitalistikim i u socijalistikim zemljama.
Ni tamo ni kod nas samofinansiranje nije ist sistem. Postoje razliiti oblici pomoi dr-
ave i drutva. Takva stimulacija i pomo imaju razliite oblike. Naveemo neke naine
podsticaja investitora pogodne za nae uslove (Piha B, 1982; 146):
finansijski (preuzimanje dela kredita, garancije za kredit, beneficiranje kama-
ta, osloboenje od trokova za pribavljanje i korienje graevinskog zemljita
itd.);
tehniki (povoljna lokacija, pripremanje, ureenje i opremanje graevinskog
zemljita pod povoljnim uslovima za graenje, priprema urbanistikog reenja,
priprema projekta, inenjering, usluge u procesu graenja, izgradnja potrebne
infrastrukture i sl.);
fiskalni (poreske olakice, olakice kod taksa i doprinosa, davanje prava ubira-
nja taksa radi korienja i sl.);
organizacioni (priprema organizacije poslovanja, priprema kadrova, preuzi-
manje sagraenog objekta na upravljanje, preuzimanje i uvanja objekata i sl.).4
Distinkcija izmeu javnog i privatnog sektora u finansiranju hotela i projekata turi-
stikog smetaja je sve manje izraena, a investicije esto prelaze nacionalne granice. Ve-
liki broj znaajnih turistikih projekata, naroito u nerazvijenim zemljama, finansiran je
uz pomo kapitala multinacionalnih kompanija zajedno sa domaim javnim kapitalom.
Mogu se navesti sledei izvori finansiranja.
Meunarodni razvojni fondovi i finansijske korporacije obuhvataju Meunarod-
nu banku za rekonstrukciju i razvoj (International Bank for Recon-struction and Deve-
lopment) i Svetsku banku (World Bank), koje obezbeuju dragocene zajmove za razvoj,
kao i njihove pridruene organizacije Meunarodna finansijska korporacija (Internati-
onal Finance Corporation), koja uestvuje u zajednikim poduhvatima i Meunarodno
udruenje za razvoj (International Development Association), koje obezbeuje zajmove
za zemlje lanice.
4 Ovi metodi podsticanja investitora mogu uvoditi optine i zainteresovane radne organizacije na mestu
ponude. Republika ili pokrajina ukoliko ele da podstiu razvoj pojedinih teritorija ili pojedinu vrstu
ili vid turizma mogu uvoditi i svoje podsticajne mere.

Razvojni program Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme)
obezbeuje pomo za istraivanje i podsticanje turistikih projekata u zemljama u ra-
zvoju.
Multinacionalne finansijske korporacije i investicione agencije obuhvataju komerci-
jalne kompanije, osiguravajua drutva, banke i vazduhoplovne kompanije (Euorpean
Hotel Corporation).
Nacionalni i regionalni razvojni fondovi uloga drave u finansiranju turistikih
projekata i izgradnji hotela veoma varira od zemlje do zemlje. Pored finansijskog podsti-
canja investicija u turizam i smetaj, nacionalni i regionalni fondovi su esto raspoloivi
za izgradnju infrastrukture i javnih objekata.
Komercijalne investicije pojedina hotelska preduzea i kompanije samostalno ili
grupno finansiraju izgradnju hotela i hotelskih kompleksa u zemlji ili u inostranstvu. Za
ovakvo komercijalno finansiranje koriste se i kombinuju razliiti izvori i metodi za za-
tvaranje finansijske konstrukcije. Izvori finansiranja obuhvataju: sopstveni kapital, novi
kapital na osnovu izdatih deonica, finansiranje u okviru kompanije, zajmove trgovinskih
banaka i osiguravajuih drutava, zajmove i pomo drave, i razliitih fondova (regional-
ni, razvojni, turistiki i slini fondovi)
Privatno finansiranje lina investiranja u apartmanska naselja, turistika i vikend
naselja, investicije u time shearing itd. Lino investiranje fizikih lica je motivisano
eljom za profitabilnim i sigurnim nainom ulaganja novca, uz obezbeenje mesta za
provoenje odmora, odnosno za povlaenje po penzionisanju. U nerazvijenim turisti-
kim regijama drava esto ohrabruje privatne investicije i snosi delimino ili u potpuno-
sti trokove izgradnje infrastrukture i opremanja terena za gradnju. Kompanije koje se
bave investiranjem i prodajom nekretnina mogu razviti razliite stimulativne formule
za budue vlasnike za iznajmljivanje stanova i apartmana kada ih vlasnik ne koristi; ga-
rantovanje odreenog prihoda u sluaju iznajmljivanja; uee u vlasnitvu sa pravom
korienja u unapred odreenom periodu u toku godine, omoguavanje prioritetnog ili
ekskluzivnog korienja sportsko-rekreativnih objekata itd.
1.4. ANALIZA RENTABILNOSTI ULAGANJA
Kod osnovne raspodele investicija nastoji se da se osigura maksimalni efekat ulaga-

nja, koji zavisi od vrste i strukture objekata, od naina ulaganja, kao i od korienja in-
vesticionih sredstava u procesu izgradnje i u procesu funkcionisanja objekta. Efekat in-
vesticije odraava se na veliinu proizvodnje i dohotka, kao i na zaposlenje stanovnitva.
Za investicije u ugostiteljstvu vaan je i devizni efekat.
U strunoj literaturi se ekonomski efekat investicionih ulaganja sa stanovita privrede
izraava uglavnom koeficijentom efikasnosti, stopom rentabiliteta investicija i koefici-
jentom reprodukcije.

Koeficijent efikasnosti je odnos investicione stope i stope poveanja dohotka, koji
nastaje kao posledica uloenih sredstava:
E = I/D
gde je:
E - koeficijent efikasnosti, I - investiciona stopa, D - stopa poveanja narodnog dohotka.
Stopa rentabiliteta investicija predstavlja odnos izmeu poveanja dohotka i investi-

cione stope:
R = D/I
gde je:
R - stopa rentabiliteta, D - poveanje dohotka, I - investiciona stopa.
1.5. PLANIRANJE I FAZE PLANIRANE

INVESTICIONE IZGRADNJE
Na prvi pogled ideja o izgradnji ugostiteljskog objekta izgleda jednostavna: preduzi-

ma osmilja novi projekat, kupuje zemljite, unajmljuje arhitektu, obezbeuje finansij-
ska sredstva, gradi graevinu i otvara hotel ili odmaralite sa velikim uspehom. Me-
utim, u stvarnosti to je veoma sloeno i rizino. U savremenom hotelijerstvu hoteli su
veoma raznovrsni. Kako proceniti koji je najbolji za odreeno mesto i trite? Kako se
procenjuju potrebe trita? Ko su klijenti i koji objekti su im zaista neophodni i ta oni
oekuje? Koje vetine su neophodne u projektnom timu i koje konsultante i specijaliste
treba angaovati?
Izgradnja uspenog hotela zahteva udruivanje strunjaka iz oblasti nekretnina, fi-
nansija, projektovanja, izgradnje, hotelskih usluga i mnogih drugih, iji rad zatim treba
koordinirati i usmeriti ka zavretku projekta koji definiu zahtevi trita i dizajn ar-
hitekte na vreme i u okviru datog budeta. Kruni dijagram na slici 1 sugerie jedan
jednostavan nain osmiljavanja projekta: programiranje, projekat, procena trokova,
izgradnja i aktivnosti. Najlake je opisati proces izgradnje kao linearan: zavriti prvi ko-
rak, zatim prei na sledei i tako redom. Meutim, retko se tako i deava. Izgradnja nije
jednostavna, esto se pogreno pone i vraa na ponovnu procenu odluka. Dijagram se
odnosi ba na to. U svakoj fazi e moda biti potrebno razmisliti o menjanju donetih
odluka, promeni trine orijentacije, na primer, ili o smanjenju obima projekta kako bi
se utedeo novac. U ovom poglavlju prikazaemo kljune aspekte izgradnje redosled
izvoenja projektnih radova, izvodljivost i planiranje objekata i predstaviti koncept
prototipa izgradnje. Koeficijent reprodukcije predstavlja vreme potrebno da se uloena
sredstva reprodukuju, tj. vrate zajednici u obliku dohotka. Pored ovih, koriste se i drugi
indikatori za merenje efekata investicionih ulaganja.

Slika 1. Proces izgradnje
Izvor: Walter A., str. 362
1.5.1. Raspored izvoenja projektnih radova
Projekti hotela prate isti opti raspored kao i drugi projekti izgradnje, ali uz neke
vane nijanse. Budui operator, na primer, obino je ukljuen od prvog koraka, utie na
izbor lokacije, programa, izbor konsultanata... Stoga je najbolje razmotriti kako najbolje
kompanije za upravljanje, organizacije koje imaju iskustva u izgradnji i rukovoenju,
razmiljaju o novom projektu, i iskoristiti njihove metode.
Veina tih kompanija zapoljava strunjake za nekretnine i arhitekte, koji moda sva-
kodnevno odgovaraju na brojne upite, od preduzimaa sa idejama za novi hotel ili sa
eljom da izmeste neki hotel. Budui operator treba paljivo da proceni iskustvo predu-
zimaa i finansijska sredstva i da ih uporedi sa stratekim ciljevima kompanije. Da li oni
imaju odgovarajui proizvod koji odgovara ciljevima preduzimaa? Da li ele da se ire u
tom regionu? Na kakvoj vrsti lokacije (aerodrom, centar grada)? Koji je nivo kvaliteta?
Ako moete potvrdno odgovoriti na neka od ovih pitanja, tehniko osoblje iz kompanije
za upravljanje moe vam pomoi u koordinaciji i pruanju smernica i povratnih infor-
macija tokom nekih od sledeih koraka:
procena budue lokacije,
izrada studije izvodljivosti,
izbor arhitekte i konsultanta za projekat,
priprema plana objekata (izvetaj o konceptu, program oblasti, opis aktivnosti,
budet projekta),
nabavka finansijskih sredstava,
pregled nacrta projekta (ema, razvoj projekta, dokumenti o izgradnji),
praenje izgradnje i otvaranja hotela.

Jedan od prvih koraka je, naravno, da se potvrdi lokacija i da se proceni da li ona od-
govara izgradnji hotela. To se delimino radi u studiji izvodljivosti sa stanovita trita,
ali podjednako je vano lokaciju proceniti i sa stanovita projekta i izgradnje.
1.5.2. Analiza izvodljivosti
Jedan od osnovnih koraka koje investitor mora da preduzme jeste i priprema studije
o tritu i finansijskim projekcijama. Studija, koju obino sainjava konsultantska firma,
a dalje je razrauju zaposleni na viim poloajima zadueni za te aktivnosti (ako e to biti
lanano funkcionisanje), sadri dva kljuna aspekta. Prvo, ona procenjuje tekuu i budu-
u potranju za smetajem i slinim hotelskim uslugama kao to su prostor za sastanke,
restorani i barovi, kao i objekti za rekreaciju. Drugo, ona procenjuje prihod iz poslovanja
i trokove za period od 10 godina nakon otvaranja hotela.
Studije izvodljivosti imaju razliite ciljeve. Veina se koristi kako bi se povealo
poverenje drugih u uspeh projekta i pribavila stalna finansijska sredstva. Zato je esto
ona osnovna komponenta paketa kojeg preduzima nudi buduim kreditorima. Ostale
studije izvodljivosti mogu se koristiti za dobijanje franize za poslovanje ili ugovora o
upravljanju ili da privuku uee obinih akcija. Slini izvetaji koji naglaavaju razliite
stavke mogu se koristiti u pregovorima s gradskim zvaninicima kako bi podrali zahtev
preduzimaa za zoniranjem ili da bi uvrstili argument da e projekat poveati lokalnu
prodaju i porez na nekretnine, kao i broj novih radnih mesta. Proteklih godina studije
izvodljivosti povremeno su zahtevale optina ili javne agencije ili u razvijenim zemlja-
ma vlada, u pokuaju da se privuku novi privatni investitori.
Ove studije su uglavnom dosta realne kada je posredi izvodljivost projekta, i to zbog
analize velikog broja faktora od kojih zavisi uspeh. U te studije obavezno su ukljuene
sledee analize.
Procena lokalnog podruja: procena ekonomske vitalnosti grada ili regiona; po-
dobnost lokacije za hotel.
Analiza trita smetajnih usluga: procena tekue potranje za smetajem (i
drugih izvora prihoda) i buduih stopa rasta za svaki segment trita; identifi-
kacija postojee ponude konkurencije i predvianje dodatnih kapaciteta; pro-
cena konkurentske pozicije predmetne imovine.
Predloeni objekti: predloiti ravnoteu izmeu hotelskih soba i javnih obje-
kata ukljuujui restorane, barove, sale za sastanke i bankete, maloprodajne
objekte, objekte za rekreaciju i parking.
Finansijska analiza: procena prihoda i rashoda hotela za period od 10 godina
kako bi se prikazao potencijalni gotovinski tok.
Meutim, ove oblasti se ne tretiraju na isti nain u tipinoj studiji. Delovi koji se
najvie odnose na arhitektonsko reenje analiza lokacije i plan objekata najmanje se
detaljno razrauju. Analize ponude i potranje i finansijske projekcije su najspecifinije,

to je i razumljivo, jer studiju pripremaju konsultanti za privredu i trite. Naalost, stu-
dija suvie esto ne posveuje panju trendovima koji poinju da utiu na trite, kao i
njihovom moguem uticaju na nacrt projekta.
1.5.3. Analiza lokalnog podruja
Studija izvodljivosti predstavlja podatke analizirajui trite i ekonomsku klimu tog

podruja od celog grada ili regiona do detalja odreene lokacije projekta. U irem smi-
slu lokalna analiza ukljuuje:
trendove rasta stanovnitva, zaposlenja, prihoda, prihoda od poreza, novih iz-
gradnji, podataka o aerodromu itd.;
velike javne i privatne objekte, ukljuujui obrazovne ustanove, zdravstvo, vla-
du, prevoz, religiju, turizam itd.;
analizu putovanja i posetilaca, ukljuujui obim i procenat prometa automobi-
la, vozova, autobusa i brodova, gde je to mogue.
Znaaj studije treba da prikae mogui tip projekta za hotel. Na primer, hotel e se
samo povrno baviti industrijskim i trgovinskim uticajima, moda samo u vidu sekun-
darnih trita za vansezonske periode. Umesto toga, treba da se fokusira na prirodne
atrakcije i mogunosti za rekreaciju na tom podruju, kao i na avionski saobraaj i auto-
puteve iz glavnih trinih podruja. Iz istog razloga, analiza podruja za hotele koji se
nalaze blizu univerziteta, velikog medicinskog kompleksa ili izgradnje silikatne doline,
treba da obuhvati tendove koji utiu na tu specifinu potranju moda vrhunske obuke
pre nego trendove velikih industrijskih i trgovinskih sektora.
Procena podruja takoe treba da obuhvati detaljnu analizu lokacije. Pored oigled-
nog opisa lokacije veliine, granica, topografije itd. analiza treba da naglasi vidljivost,
pristupanost i prikladnost za izgradnju hotela. Prva dva su najvanija za motele i ostale
ugostiteljske objekte pored saobraajnica koji uglavnom privlae one iji je posao vezan
za auto-puteve, i koji uglavnom nemaju rezervaciju.
1.5.4. Analiza trita smetajnih usluga
Najvei deo studije izvodljivosti je analiza potranje za sobama i ostalim hotelskim

uslugama, kao i i kapaciteta hotelskog smetaja konkurenata. Studija mora uzeti u obzir
budua kretanja potranje jer se individualni segmenti trita ire ili smanjuju, a okolina
se menja. Uz pretpostavke ta e se ubudue menjati, i kakve e biti stope rasta, analiza
se razrauje ali se znaajno dobija na riziku. Stoga preduzima mora biti spreman da
analizira i pregleda pretpostavke konsultanata.
Potranja za smetajnim kapacitetima moe se izraunati na dva naina. Prema jed-
nom pristupu, procene potrebe za hotelskim sobama se sainjavaju na osnovu intervjua i

sastanaka sa lokalnim poslovnim ljudima koji trae smetaj iz razliitih potreba: industri-
ja, vlada i trgovake kancelarije, zdravstveni centri, zabavni parkovi itd. Veim delom je
potranja podeljena na tri glavna segmenta trita: kongresne i ostale poslovne grupe, tr-
govinska preduzea i turisti. Povremeno izvetaj moe obuhvatiti posade aviona ili grupe
turista, na primer, gde su ova ili ostala posebna trita kljuna komponenta poslovanja.
Izvetaj detaljno analizira svaki segment u smislu karakteristika radnih dana i vikenda,
godinjih doba, osetljivosti na cene, iznosa cene za sobu u kojoj boravi vie osoba bez ob-
zira na broj leaja i, to je najvanije, oekivanu stopu rasta za narednih nekoliko godina.
Istovremeno, izvetaj treba da proceni postoji li prostor za sastanke poslovnih grupa, ka-
kva je potranja za restoranima i zahtevi za ostalim hotelskim uslugama i pogodnostima.
Drugi i bri nain za procenu ukupne potranje iako uz vana ogranienja jeste
poznavanje stopa popunjenosti u tekuoj godini u konkurentskim hotelima, i to jedno-
stavnim izraunavanjem rezultata svakog hotela (broj soba x prosean procenat popu-
njenosti x 365 dana) izraenog u brojevima koji predstavljaju ukupnu godinju potranju
za hotelskim sobama u iroj okolini. Problem korienja prosenih stopa popunjenosti
je u tome to ne uzima u obzir dnevne ili sezonske fluktuacije u potranji i iz tih razloga
neophodna je analiza koja e ukljuiti sezonske fluktuacije.
Kada se ima u vidu sve navedeno, neophodno je obaviti odreena istraivanja turi-
stikog trita, a ona treba da obuhvate sledee (Unkovi S., 2004, str. 175176).
a) Istraivanje sadanjih i potencijalnih uslova na turistikom tritu:
istraivanje sadanjih i potencijalnih turistikih potreba na domaem i ino-
stranom turistikom tritu (prema njihovim nosiocima, tj. pojedincima, do-
mainstvima ili segmentima, kao i prema podrujima potreba, u smislu irih
regiona, zemalja, uih regiona u okviru zemalja, mesta i sl.);
istraivanje sadanje i potencijalne tranje, kao i faktora koji je odreuju, po-
smatrano u odnosu na nosioce i podruja tranje (naroito je znaajna analiza
elastinosti tranje u odnosu na prihode stanovnitva, cene turistikih usluga,
propagandu i sl.);
utvrivanje sadanje i potencijalne turistike potronje prema nosiocima i po-
drujima iz kojih dolaze, kao i njena raspodela na pojedine turistike regione
ili turistika mesta u okviru konkretne turistike zemlje.
b) Istraivanje adekvatnosti turistike ponude sa stanovita zahteva tranje i postoje-
e potronje, kao i turistike privrede koja treba da odgovori zahtevima potenci-
jalne tranje i potronje:
smetajnih kapaciteta i objekata za ishranu;
saobraajne mree i strukture saobraajnog sistema;
trgovinske mree;
organizacionih oblika zabave i razonode turista u turistikim mestima;
u odnosu na konkurentsku ponudu na tritu itd.

c) Istraivanje mogunosti za unapreenje turizma:
sa stanovita organizacije, strategije i efekata propagande u zemlji i inostranstvu;
sa stanovita organizacije saradnje sa javnou u zemlji i inostranstvu;
sa stanovita organizacije prodajne slube u zemlji i inostranstvu (preko doma-
ih ili stranih putnikih agencija, saobraajnih organizacija, sopstvenih speci-
jalizovanih slubi itd.);
sa stanovita istraivanja raznih trinih mera koje treba preduzimati radi una-
preenja poloaja na tritu;
sa stanovita istraivanja motiva i stavova stranih i domaih turista itd.
d) Istraivanje cena turistikih usluga:
sa stanovita ekonomskih mogunosti sadanjih i potencijalnih turista;
sa stanovita konkurentskih odnosa na tritu;
sa stanovita cena reprodukcionog materijala, radi snienja trokova poslova-
nja i poveanja dobiti preduzea turistike privrede.
1.6. Postupak ostvarivanja

planiranih investicija
Na osnovu uslova i sopstvene procene odluku da li graditi donosi onaj koji eli da
gradi i raspolae sredstvima za graenje, a to je investitor. Meutim, za realizaciju opre-
deljenja o gradnji odluka investitora nije dovoljna. Svakom investitoru potrebno je da po
posebnom postupku obavi vei broj pripremnih radnji i saini obimnu dokumentaciju
pre donoenja definitivne odluke o pristupanju gradnji.
Svaka realizacija plana ili programa proirene reprodukcije u turizmu i ugostiteljstvu
kod nas se ostvaruje kao i kod svakog drugog investiranja, na osnovu dva dokumenta:
detaljnog urbanistikog plana, koji ima karakter javnog dokumenta i plana ili programa
jedne organizacije, tj. preduzea.
Da bi investitor pribavio dozvolu za graenje, obavezno mora da ima plan i program
investiranja i da donese odluku kojom se opredeljuje da pristupa realizaciji tog progra-
ma. Posle takve odluke investitor iz detaljnog urbanistikog plana pronalazi povoljnu lo-
kaciju za izgradnju. Traei i opredeljujui se za lokaciju, investitor prihvata urbanistike
i tehnike uslove vezane za tu lokaciju, utvrene u detaljnom urbanistikom planu. Na
osnovu toga sainjava investiciono-tehniki dokument. To je dokument za donoenje
konkretne i precizno opredeljene odluke o izgradnji. Takav dokument sadri deo o in-
stalacijama i ureajima, deo o ureenju ovekove sredine i organizacioni deo. Kada su
posredi turizam i ugostiteljstvo, taj. dokument treba da sadri posebne priloge, i to:
turistiki dosije u kome se nalaze informacije u kojoj e meri predviena iz-
gradnja (hotela, npr.) doprineti razvoju turizma u naselju i regiji, i kakvi e se
finansijski efekti ostvariti;

program uvoenja novog objekta u eksploataciju;
program kadrova za te nove kapacitete.
Rentabilnost investicija se dokazuje programskim delom. Tehniki uslovi investicio-
nog poduhvata utvruju se projektantskim delom. Investitor donosi odluku o otvaranju
postupka za pribavljanje prava korienja graevinskog zemljita. To pravo se ostva-
ruje kupovinom (graevinsko-pravnim aktom) ili odobrenjem za korienje zemljita
(upravnim aktom) kada je zemljite drutveno. Kada se to pribavi, investitor pokree
postupak za dobijanje odobrenja za graenje. U tom postupku organi uprave skuptine
optine donose etiri upravna akta. Njihovo donoenje usledie samo na osnovu inicija-
tive investitora.
Postupak propisan za izvravanje investicione odluke u fazi graenja nema posebnih
specifinosti kada se grade turistiki i ugostiteljski objekti. Investitor se stara o gradnji
i vri sopstveni nadzor nad njom. Preduzima inicijativu da se obavi tehniki pregled
objekta i da se konstatuje njegova podobnost za korienje, kako bi stekao pravo ko-
rienja objekta prema njegovoj nameni. Organi uprave skuptine optine nadleni za
poslove graenja obavljaju graevinski i drugi nadzor u procesu graenja objekta. Oni
utvruju podobnost sagraenog objekta za korienje i izdaju posebno odobrenje za ko-
rienje i upotrebu objekta. Bez takvog odobrenja se novoizgraeni ili rekonstruisani
objekti ne mogu koristiti.
Program izgradnje ugostiteljskog objekta moe da bude poseban dokument za spro-
voenje plana i on podrazumeva:
detaljnu urbanistiku razradu na utvrenoj lokaciji ili razradu na nivou urba-
nistikog projekta;
idejno tehniko i tehnoloko reenje objekta, ureaja i instalacija; potrebne in-
vesticije i naine njihovog pribavljanja i vraanja;
ekonomske procene trokova eksploatacije sagraenih objekata i naina njiho-
vog pokrivanja;
planske osnove za uvoenje objekata u eksploataciju i plasiranje usluga na tr-
ite ili meu korisnike;
redosled izvoenja radova, a kod vie objekata, redosled poetka i zavretka
izgradnje;
nain pribavljanja opreme;
meusobne odnose nosilaca planiranja u toku izrade i u procesu eksploatacije;
nain pribavljanja strunih kadrova,
druge elemente vane za racionalnu izgradnju.
Projekat je predlog kapitalne investicije za izgradnju objekta koji e stvarati proizvode
i usluge. Meutim, bez obzira na specifian cilj odreenog ulaganja, svrha i ekonomska
pretpostavka svakog ulaganja je stvaranje novih proizvoda i usluga ili outputa ija je
vrednost vea od vrednosti ukupnih inputa.

Sve aktivnosti vezane za realizaciju investicije predstavljaju funkcionalno nedeljivu
celinu. Ipak, posebnu panju treba posvetiti onim radnjama i fazama koje prethode gra-
evinskoj realizaciji projekta, odnosno zavrnim investicionim radovima. Aktivnosti
koje prethode graevinskom izvoenju projekta mogu se svrstati u sledee grupe:
aktivnosti donoenja naelne odluke o izgradnji objekta (prethodna ekonom-
ska analiza kao prva ekonomska provera ideje o izgradnji, ekoloka studija, kao
i sva potrebna ispitivanja terena i lokacije);
aktivnosti donoenja konane odluke o izgradnji objekta (direktivni program,
idejni projekat, investiciona studija ili program, utvrivanje izvora finansiranja
investicija);
zavrene predinvesticione aktivnosti (izrada glavnih i izvoakih projekata i
izbor izvoaa radova).
Operativno voenje investicionog projekta poverava se timu strunjaka koji se formi-
ra za tu svrhu, ili se poverava konsalting organizaciji. U delokrug zadataka ekipe kojoj su
povereni organizacija i operativno voenje investicionog projekta uglavnom spadaju sle-
dei poslovi: priprema lokacija; ugovaranje ekonomske i tehnike dokumentacije, kao i
svih ostalih radova koji se odnose na pripremu izgradnje i izgradnju objekta; utvrivanje
izvora finansiranja (zatvaranje finansijske konstrukcije); dobijanje saglasnosti i dozvola;
raspisivanje konkursa za izvoaa radova; nadzor nad izvoenjem radova.
Da bi se realizovala izgradnja hotelskog objekta, od ideje do ostvarenja, neophodno je
potovati odreene sukcesivne faze koje su meusobno povezane i uslovljene.
Prethodna ekonomska analiza predstavlja proveru opravdanosti ideje o izgradnji
odreenog turistikog objekta. U ovoj studiji se na osnovu rezultata ispitivanja potenci-
jalne tranje, njenog obima, platene mogunosti i drugih relevantnih obeleja buduih
korisnika usluga utvruju ekonomski parametri opravdanosti ulaganja, veliina, katego-
rija i vrsta objekata, kao i struktura potrebnih sadraja. Na temelju rezultata iz prethodne
ekonomske analize donosi se odluka o opravdanosti ideje za gradnju objekta, tj. odluka
o nastavku predinvesticionih aktivnosti.
Odreivanje ekonomske izvodljivosti je vitalan korak u planiranju projekta. On mora
da obuhvati podatke dobijene na osnovu analize trita i funkcionisanja hotela. Faktori
koje treba uzeti u obzir mogu se klasifikovati u tri osnovne grupe, kao to je prikazano u
tabeli 1.
Operativna poslovna politika u hotelu najee obuhvata: iznajmljivanje soba,
prodaju hrane, prodaju alkoholnih i bezalkoholnih pia, izdavanje prostorija za kongre-
se, bankete, izlobe itd., kao i iznajmljivanje poslovnog prostora za razliite prodavnice
i usluge (novine, duvan, suveniri, iznajmljivanje vozila, avio-alter itd.) i ostala prodaja
vezana za korienje rekreacionih objekata i opreme.
Predviena prodaja miksa razliitih aktivnosti za svaki pojedinani hotelski projekat
vana je ne samo u odreivanju veliine i izgleda samog hotela ve i u proceni odgovara-
juih investicionih trokova.

Zato treba predvideti poslovanje hotela za narednih deset godina kao bi se utvrdila
mogunost povraja, a na bazi NSV5 i IRR,6 (pogledaj ire erovi S.; 259 262) kao i
drugih ekonomskih pokazatelja.
Neto sadanja vrednost investicijskog projekta definie se kao sadanja vrednost stru-
je neto novanih tokova iz projekta minus neto investicije projekta (erovi S.: 259).
Zbog toga je potrebno dobro znati orijentacionu strukturu prihoda i trokova za na-
redni period, to se vidi na narednoj tabeli.
Tabela 1. Orijentaciona struktura prihoda i trokova 10 hotela Beograda

Prihodi
Prodaja soba 50 %
Prodaja hrane 25 %
Prodaja pia 17 %
Manje operacije ostalih odeljenja 5%
Iznajmljivanje poslovnog prostora 1%
Ostali prihodi 2%
Ukupno 100 %
Trokovi
Plate i pratei trokovi 37 %
Trokovi hrane 12 %
Trokovi pia 4%
Trokovi pojedinih odeljenja 12 %
Administrativni i ostali trokovi 6%
Propaganda i promocija 1%
Grejanje, osvetljenje i energija 4%
Opravke i odravanje 3%
Iznajmljivanje 5%
Deprescacija 6%
Ostali trokovi 7%
Profit pre poreza na prihod 3%
Ukupno 100 %
Izvor: prilagoeno od strane autora na osnovu istraivanja sprovedenih u 10 Beogradskih
hotela, a na osnovu metodologije omi ., Vuki M., str. 22
Praktina i ekonomska izvodljivost investicija u svakoj oblasti aktivnosti treba da

bude posebno ispitana u kontekstu neophodnih trokova. Moe biti utvreno da pr-
vobitni koncept zahteva izmene. Veliki znaaj prilikom efektivnog planiranja trokova
usmeren je ka racionalizaciji opreme i moguim utedama, investicionih i tekuih tro-
kova, i to eliminisanjem ekstravagantne opreme i prostorija koje su neekonomine.
5 neto sadanja vrednost
6 interna stopa povraaja

Trokovi izgradnje hotela komparativna analiza trokova izgradnje hotela oteana
je zbog veoma promenljivih vrednosti razliitih nacionalnih valuta (razlike u deviznim
kursevima i stepenu inflacije), zbog varijacija u trokovima graevinskog zemljita na
razliitim lokacijama, razliitim veliinama i visinama zgrada, kao i broja i raznovrsnosti
prostorija koje se grade u hotelu pored gostinskih soba. Na osnovu analize 100 meuna-
rodnih hotela (197175) dolo se do nekih osnovnih indikatora obima i odnosa pojedi-
nih kategorija investicionih trokova.
1.6.1. Proporcije trokova
Procentualno uee pojedinih trokova zavisi od brojnih promenljivih faktora (uslo-

vi lokacije, podzemni sprat, konstrukcija, visina, strukturalna forma, standardi dovre-
nja i instalacija itd.). Na sledeoj tabeli prikazani su orijentacioni podaci o trokovima
izgradnje soba po vrstama hotela.
Tabela 2 Trokovi izgradnje soba po vrstama hotela

Tip smetaja Raspon trokova po dvokrevetnoj sobi - USD
Luksuzni hotel visoke kategorije 45.00055.000
Prosean standardni hotel 20.00030.000
Motel 15.00017.000
Ekonomini hotel (bez restorana) 10.00012..000
Hostel 5.7007.600
Izvor: omi ., Vuki M., : str. 21
Napomena: u odreenim sluajevima cena po dvokrevetnoj sobi u luksuznom hotelu moe
iznositi i do 60.000 USD.
Investicije u hotel i motel mogu biti posmatrane iz dva razliita aspekta:

1. Investiranje u zemljite i koljku zgrade
2. Investiranje u ureenje unutranjosti zgrade
Ova distinkcija naroito dolazi do izraaja u sledeim sluajevima.

kada je koljka zgrade odvojeno vlasnitvo kao deo ireg kompleksa kancelari-
ja, prodavnica, apartmana itd. i iznajmljena hotelskoj kompaniji;
prodato drugoj kompaniji pod lizing ugovorom;
direktno iznajmljeno (lizirano) od strane investitora ili finansijske institucije,
iji je osnovni cilj investiranje u nekretnine;

trina vrednost koljke zgrade ipak e zavisiti od profitabilnosti aktivnosti
koja e se u njoj odvijati.7
Veoma je znaajno, naroito za investitora, da zna i okvirne trokove izgradnje ho-
telskog objekta, kao i njihovu strukturu. Za orijentaciju dobro mogu posluiti i orijenta-
cioni podaci iz tabele 3.
Tabela 3 Struktura trokova izgradnje hotelskog objekta8

Procentualno uee u trokovima Gradski hotel Motel
Preliminarni trokovi i osiguranje 12,0 % 12,0 %
Nepredvieni trokovi 2,5 % 2,5 %
Supstruktura 5,5 % 3,5 %
Strukturalni elementi
Okvir i gornji spratovi 11,3 % 3,0 %
Krov 2,1 % 4,1 %
Stepenice 1,6 % 0,6 %
Spoljni zidovi 4,0 % 4,2 %
Prozori i spoljna vrata 5,7 % 5,1 %
Unutranji nosai i pregradni zidovi 3,7 % 4,6 %
Unutranja vrata i okovi 4,6 % 4,4 %
Ukupno strukturni elementi 33,0 % 26,0 %
Zavrni radovi i oprema
Zidovi finiiranje 1,6 % 3,2 %
Podovi finiiranje 2,8 % 4,0 %
Plafoni finiiranje 2,2 % 2,0 %
Dekoracija 2,0 % 2,2 %
Oprema 6,4 % 5,6 %
Ukupno zavrni radovi i oprema instalacije 15,0 % 17,0 %
Sanitarni ureaji 2,7 % 3,4 %
Cevi za otpatke i slino 2,3 % 3,4 %
Instalacija za toplu i hladnu vodu 3,6 % 4,4 %
Grejanje, ventilacija i klimatizacija 7,6 % 11,8 %
Elektrine instalacije 7,2 % 10,3 %
Specijalne instalacije 8,6 % 6,3 %
Ukupno instalacije 32,0 % 39,0 %
Ukupno za zgradu 100,0 % 100,0 %
Spoljni radovi i drenaa 2,2 % 4,3 %
Izvor: omi ., Vuki M,: str. 21
7 Ovo se posebno odnosi na moderne zgrade izgraene kao hoteli, za koje postoji mali broj mogunosti
ukoliko se znaajno ne investira u promenu namene.
8 Navedeni podaci predstavljaju svetski prosek. Meutim, treba imati u vidu da postoje i znaajne razlike
izmeu kontinenata, regija i zemalja u pogledu strukture prihoda i rashoda.

1.6.2. Direktivni program projektni zadatak
Nakon prihvatanja prethodne ekonomske analize i donoenja odluke o nastavku pre-

dinvesticionih aktivnosti sledi detaljna razrada i analiza prihvatljivosti globalnih eleme-
nata koji su u njoj sadrani. U takvom elaboratu, u praksi prihvaenom pod nazivom
direktivni program ili projektni zadatak, razrauje se tehnoloki proces, definitivno utvr-
uje veliina pojedinih sadraja i odreuju drugi elementi projekta izraenog njegovim
ekonomskim optimumom9.
Kod izrade tehnolokih reenja polazi se od racionalnosti izgradnje i maksimalno
mogue racionalnosti u eksploataciji. Sama injenica da se tehnoloka reenja ne odnose
samo na izgradnju ve i na eksploataciju, ovom pitanju daje izuzetnu vanost. Svoe-
nje tehnolokog procesa na periferni problem esto je rezultiralo raznim neloginostima
koje su uticale na trokove izgradnje i koje iz godine u godinu donose sve vee eko-
nomske tete. U tom smislu zadatak je autora direktivnog programa da pridravajui se
osnovnih postavki sadranih u prethodnoj ekonomskoj analizi predloi investitoru, tj.
projektantima, najbolja tehnoloka reenja proizvodnje, prodaje, komunikacija i slino.
Izrada direktivnog programa polazna je osnova za objekat koji treba izgraditi. Inve-
stitor mora da na veoma precizan nain objasni sve ono to eli da postigne izgradnjom
objekta. U tom smislu potrebno je da investitor izvri opsene konsultacije sa svim nad-
lenim faktorima grada/mesta, ukljuujui i strunjake iz svoje kompanije. Poeljna je
objektivna ocena potreba za hotelskim kapacitetima tog grada/mesta po obimu i u smi-
slu kvaliteta, odnosno kategorije objekta. Treba oceniti da li se takav kapacitet i kvalitet
mogu prodati na domaem i inostranom tritu, odrediti karakter mesta/grada, njegovu
ulogu, zatim stanje postojeih hotelskih objekata, njihov kvalitet, ukljuujui i postignu-
tu prosenu cenu leaja, hrane i pia. Investitor, naravno, mora naroito da vodi rauna
o faktoru cene kotanja, to u praksi znai da se postignu potreban kapacitet, funkcional-
nost i nia cena po jednom leaju.
1.6.3. Izrada idejnog projekta
Baza idejnog projekta je direktivni program. Na osnovu njega raspisuje se konkurs

kako bi investitor postigao najpovoljnije reenje u smislu urbanistikih zahteva i funkci-
onalnosti. Pravo je investitora da se odlui za najpovoljnije reenje. Kroz idejni projekat
projektant je duan da potuje elje i interese investitora, naroito u pogledu kotanja
objekta, unutranje funkcionalnosti, ugoaja, kao i elje potroaa, prvenstveno lokalnog
stanovnitva. Iz idejnog projekta mora se jasno videti koncepcija reenja koju je investitor
9 Pod pojmom tehnologija ovde se podrazumeva sled proizvodnih aktivnosti na odreenoj lokaciji, uz
upotrebu potrebnih materijala, opreme, ureaja, energije i dr. radi ostvarenja krajnje svrhe investi-
cionog projekta, a to je proizvodnja proizvoda i usluga. U ugostiteljstvu uz razradu tehnolokog proce-
sa proizvodnje (nain i mesto grube i fine pripreme ivotnih namirnica i finalne proizvodnje) tehnolog
posebnu panju treba da obrati na sistem komunikacija i povezivanja proizvodnih, prodajnih, uslunih
i drugih pogona.

zatraio putem direktivnog programa, podrazumevajui broj soba i leaja, veliinu i broj
restorana i barova, sala za konferencije i bankete, garae, prodavnice itd. Poeljno je da
u raspravu o idejnom projektu investitor ukljui vei broj strunih ljudi radi temeljnog
pregleda idejnog reenja. U tom sluaju se po potrebi moe dopunjavati ili potpuno me-
njati koncepcija nekih delova zgrade.
1.6.4. Izrada glavnog projekta
Dobro razraeni idejni projekat predstavlja bazu za glavni projekat. Glavni projekat
obuhvata sve graevinske i zanatske radove. Uz glavni projekat sastavljaju se trokov-
nici koji detaljno opisuju sve potrebne radnje i vrste poslova. Radi to boljeg reenja
pojedinih prostora i njihove unutranje funkcionalnosti, poeljno je da se projektne or-
ganizacije obrate specijalizovanim preduzeima za pojedine poslove radi to kompletni-
jeg reenja pojedinih prostora, na primer, kuhinje, klima-ureaja, kotlarnice centralnog
grejanja, perionice rublja, telefonske centrale liftova, ozvuenja itd. Oblikovanje celoku-
pnog enterijera, tj. unutranji dizajn takoe treba poveriti specijalizovanim preduzeima
i strunjacima (dekor, nametaj, radna odea, sitan inventar, ibice itd.)
1.6.5. Izrada investicionog programa
Investicioni program izrauje se na osnovu projektno tehnike dokumentacije, tj.

kada su investitoru poznati svi elementi; projekti i trokovnici, kao i planirana cena ko-
tanja prema trinim prilikama. Ovaj program mora obuhvatiti predvieni kapacitet,
opis objekta, njegove povrine, kao i ekonomsku raunicu rentabiliteta o mogunostima
vraanja anuiteta i opravdanosti ulaganja investicionih sredstava u izgradnju objekta.
Investitor predlae banci alternativna reenja, kako u pogledu rokova vraanja, tako i
u vezi kamatnih stopa. Ovaj program je garancija za banku da e uloena sredstva biti
opravdana i prema predloenim rokovima vraena s odreenim kamatama. Glavni pro-
jekat sa svim prateim dokumentacijama podnosi se na odobrenje nadlenim organima
vlasti radi dobijanja graevinske dozvole.
Za dobijanje graevinske dozvole potrebno je, osim projektno tehnike dokumenta-
cije, prikupiti jo 25 raznih dozvola, odobrenja i reenja (to oduzima dosta vremena i
predstavlja za investitora veliku konicu za poetak gradnje objekta).10
1.6.6. Izrada investicione studije
Investiciona studija predstavlja nastavak aktivnosti nakon prihvatanja projektnog za-

datka. Ulazne informacije i podaci na kojima se temelji njena izrada ne mogu biti iskljuivo
sekundarne prirode, ve delom oni treba da budu rezultat terenskog i drugih istraivanja i
10 Bilo bi veoma korisno i predstavljalo bi znatno olakanje za investitora kada bi se ove procedure oko
pribavljanja dozvola pojednostavile i po mogustvu reavale na jednom mestu.

analiza. Uz mogua odstupanja, izvori informacija su uglavnom sledei:
inputi i rezultati prethodne ekonomske analize;
inputi i rezultati direktivnog programa;
trokovnici (aproksimativne cene kotanja izgradnje izraunate na nivou idej-
nog projekta);
podaci o rezultatima poslovanja investitora;
podaci o razvojnoj projekciji investitora;
podaci o izvorima i uslovima finansiranja investicionog projekta.
Bez obzira na prethodno izvrene radove, investiciona studija treba da sadri detaljnu
analitiko-dokumentacionu osnovu kojom se prikazuju i obrazlau svi bitni tehniko-
tehnoloki i ekonomskofinansijski aspekti investicionog projekta, a njegovoj izradi treba
prii timski i pridravati se svih zakonom propisanih kriterijuma.
Budui da investiciona studija celovito definie investicioni objekat, ona treba da sa-
dri sledee razraene aspekte:
razvojnu sposobnost investitora kako bi se na osnovu njegovog dosadanjeg
razvoja moglo oceniti u kojoj je meri u stanju da ostvari investicioni projekat;
opis investicionog objekta s podacima o njegovoj nameni, kapacitetu, progra-
mu eksploatacije, o uklapanju objekta u prostorni urbanistiki plan, odnosno
vodoprivredne, energetske, saobraajne i druge osnovne uslove;
detaljno razraene sve organizacione, tehnoloke i ekonomske elemente celo-
kupnog planiranog objekta;
razraenu finansijsku problematiku sa stajalita visine potrebnih sredstava,
njihovu tehniku strukturu, izvore i uslove kreditiranja, dinamiku ulaganja i
ukupne obaveze koje proizlaze iz angaovanog kapitala.
1.6.7. Projektna dokumentacija
Nastojanje da investicioni projekat bude rezultat maksimalne povezanosti ekonom-

skih, prostornih, funkcionalnih, i niza drugih relevantnih komponenata, dobija u fazi
projektovanja, od idejnog do izvoakih projekata, svoj konani materijalni izraz. Zada-
tak projektanta je da objekat prilagodi svim postavljenim zahtevima uz osiguranje mak-
simalne funkcionalnosti, racionalnosti, individualnosti, autentinosti itd. Postavljene za-
datke projektant reava uz maksimalnu pomo ostalih uesnika u procesu investiranja,
prvenstveno tehnologa, organizatora, ekonomista, strunjaka za turizam i ugostiteljstvo
itd.

1.6.8. Organizacija gradilita
Za realizaciju zadataka u izgradnji objekata, tj. za voenje operative na gradilitu,

investitor imenuje upravu gradilita sa potpunom odgovornou za dovrenje objekta.
Pravo je investitora da, ukoliko to smatra potrebnim, poveri itav zadatak nekom in-
enjeringu. Najee se investitori jo opredeljuju za izgradnju objekta sami upravlja-
jui gradilitem, imajui pri tome u vidu mogunost veeg uticaja na izvoae u smislu
ubrzavanja i kvaliteta rada. Na osnovu raspoloive projektno-tehnike dokumentacije
raspisuje se konkurs (licitacija) adekvatno propisima. Radovi se daju najpovoljnijim po-
nuaima, vodei rauna o ceni, garanciji za kvalitetno izvoenje radova u predvienim
rokovima, kao i eventualnim mogunostima kreditiranja. Investitor imenuje investicio-
nu komisiju sa zadatkom da ispita prispele ponude u strunom i ekonomskom smislu.
Ugovori se sklapaju na osnovu prihvaenih ponuda. Sinhronizaciju svih radova na gra-
dilitu investitor moe obavljati u sopstvenoj reiji, ili to moe poveriti graevinskom
preduzeu koje izvodi graevinske radove na gradilitu.
U skladu s napretkom radova na gradilitu, investitor je duan da razradi plan nabav-
ki, imajui u vidu opremu prema projektima, sitan inventar, tehnikopotroni materijal,
kancelarijski materijal, ivotne namirnice i pia, kao i nain njihovog uskladitenja.
1.6.9. Planiranje aktivnosti pre otvaranja hotela
Pod ovim se podrazumeva izrada planova, tj. dinamika isporuke opreme i sitnog in-
ventara. Ovo je veoma vaan faktor jer ako oprema ne dolazi planiranim redosledom
adekvatno napredovanju radova, moe lako nastati vea oteenja, a sve na tetu inve-
stitora.
Obrazovanje kadrova
Da bi se blagovremeno osigurale sve vrste kadrova, potrebno je pripremiti kvotu
radne snage, a zatim pripremiti obrazovanje kadrova. U investicionom programu treba
obavezno predvideti sredstva za kolovanje kadrova, naroito rukovodeih. Celokupno
osoblje predvieno kvotom mora obavezno da proe kroz obuku, u bilo kom objektu,
pre nego to stupi na svoje pravo radno mesto. Obuka obuhvata praktini i teorijski deo
nastave. Poeljno je da osoba koja se postavlja za direktora bude na svom radnom mestu
9 meseci pre otvaranja objekta, a direktor prodaje 68 meseci itd. S obzirom na veoma
znaajna postrojenja (klima-ureaji, liftovi, kotlarnica, perionica rublja itd.), najmanje
tri meseca pre otvaranja treba angaovati specijaliste za elektriku, klima-ureaje, instala-
cije, liftove i rashladne ureaje radi upoznavanja postrojenja i njihovog funkcionisanja.
Poeljno je da i direktor tehnike slube (mainski inenjer) bude angaovan ve kada
poinje izvoenje radova na instalacijama.

Preprodajne aktivnosti
Velike hotelske kompanije i lanci u svetu ve prilikom poetka izgradnje, tj. ve kod
najave izgradnje hotela, obavljaju opsene pripreme i propagandne aktivnosti po celom
svetu. Da bi javnost u svetu bila informisana, potrebno je odtampati listu podataka o
novom hotelu s predvienim rokom otvaranja, zatim je dostaviti kompanijama, avio-
kompanijama, agencijama, turistikim predstavnicima i preduzeima koja se bave orga-
nizacijom kongresa, simpozijuma i sl. Izrauju se i hotelski pretprospekt i druge broure,
odravaju se sastanci s lokalnim turistikim agencijama i avio-kompanijama, kao i oda-
branim privrednim organizacijama, a radi blagovremene prodaje. Pripremaju se rekla-
mna obavetenja za sve medije. Izrauje se press-kit, koji uz opis hotela sadri fotografije
hotela i podatke o izvoaima radova i dobavljaima opreme itd. Dakle, vri se snaan
prodor na inostrano i domae trite. Investitor najee formira komisiju za otvaranje
hotela koja je duna da obavi sve potrebne pripreme, od unutranje organizacije, izbora
kadrova, obuke, opreme, pripreme propagandnog materijala, pa sve do sveanog otvara-
nja. Pre sveanog otvaranja i putanja hotela u rad investitor je duan da obavi tehniki
prijem. Od investitora zavisi da li e formirati komisiju za kolaudaciju 11.
11 Kolaudacija - zvanian pregled graevine radi provere da li njena izrada odgovara ugovoru ili ne

Pitanja i zadaci za proveru znanja
1. ta su privredne investicije i kako se definiu?

2. Navedite vrste investicje s ekonomskog aspekta.
3. Kakvi mogu biti graevinski radovi?
4. Navedite definiciju investicija u turizmu koju je dala OUN.
5. Koji su izvori investicija u turizmu?
6. ta je koeficijent efikasnosti?
7. Kako se izraunava stopa rentabiliteta investicija?
8. Koji su elementi studije izvodljivosti?
9. Koje sukcesivne faze je neophodno ispotovati u realizaciji izgradnje ho-
telskog objekta?
10. Koji je raspon trokova po sobi u izgradnji hotela zavisno od kategorije?

GLAVA II
IZBOR
RAZMETAJA I LOKACIJE
saznate ta se podrazumeva pod optimalnim razmetajem hotelskih
objekata;
razumete u emu je razlika izmeu razmetaja hotelskih objekata u
okviru turistike destinacije i razmetaja objekata hotelskih lanaca;
objasnite kompleksan (sloeni) pristup za izbor lokacije mode-
la izbora (MI);
sagledate na kojim se prostorima uglavnom grade hoteli;
objasnite kojim problemima i pitanjima treba posvetiti posebnu pa-
nju prilikom izgradnje hotela u ruralnim podrujima;
saznate koje sve faktore je potrebno razmotriti prilikom izbora par-
cele za izgradnju.
O d toga gde se hotel nalazi uveliko zavisi njegova atraktivnost za goste, tj. obim pro-
meta, cene usluga, prihodi, odnosno efektivnost i rentabilnost investicija. Imajui to
u vidu, analiziraemo prvo izbor optimalnog razmetaja, a zatim i utvrivanje optimalne
lokacije.
2.
IZBOR OPTIMALNOG RAZMETAJA
Razmetaj je planski sistem optimalnih hotelskih lokacija. On e obuhvatiti maksi-

malan broj raspoloivih, tj. moguih lokacija, meu kojima e kompanije, individualni
investitori izabrati onakav smetaj koji e najbolje odgovarati njihovim ekonomskim in-
teresima, budui da je u prostorni model optimalnog razmetaja ve ugraen drutveni
interes. Razmetaj hotela uslovljen je brojnim, optim i specifinim faktorima manjeg ili
veeg znaaja (blizina turistikih resursa i objekata, saobraajnih terminala, puta, sport-
sko-rekreativnih objekata, naselja, drugih hotela itd.), koji su podloni promenama u
vremenu i prostoru. Na osnovu identifikacije i analize razmetajnih faktora i odgovara-
juim metodima (npr. metod transparentnog preklapanja) mogue je konstruisati ho-
mogeni prostorni model optimalnog razmetaja hotela, tj. sistem optimalnih lokacija. U
praksi se javljaju dva pristupa razmetaju hotela:
razmetaj pojedinanih hotela (homogeni prostorni model) na nivou odree-
nog prostornog obuhvata, administrativnih teritorijalnih jedinica (regija, gra-
da i sl.), koji se moe ugraditi u prostorni plan. Tako se, na primer, na nivou
odreene turistike regije moe utvrditi optimalan razmetaj hotela (hotelske
zone i lokacije s utvrenim noseim kapacitetom prostora u ijoj se funkciji
odreuje i maksimalan broj leajeva) kako bi se na taj nain ostvario harmo-
nian prostorni razvoj i drutveni interesi uskladili s interesima buduih inve-
stitora. Ovde se, dakle, kao nosilac politike razmetaja javlja turistika regija,
grad, ili neka druga prostorna jedinica koja je za to zainteresovana;
razmetaj lanaca hotela ili motela na odreenom prostornom obuhvatu. Ovo
je sluaj kada jedno preduzee, vlasnik hotelskog lanaca, eli da napravi model
optimalnog razmetaja svojih hotelskih jedinica na odreenoj teritoriji (regiji,
zemlji, kontinentu). Bilo da je re o razmetaju motela du putne mree ili
hotela po razliitim gradovima ili mestima du obale, mogue je konstruisa-
ti odgovarajui homogeni prostorni model optimalnog razmetaja... Veliki
multinacionalni hotelski lanci (Intercontinental, Hyatt, Sheraton, Meridien,
Holiday Inn) kao prostorni obuhvat u kome razmetaju hotelske jedinice raz-
meteni su po itavom svetu, pri emu veliku panju posveuju analizi trita
i drutvenopolitikog stanja u zemljama i gradovima u kojima e razmetati
hotele.

2.1. IZBOR OPTIMALNE LOKACIJE
Optimalna lokacija hotela element je sistema optimalnih lokacija (razmetaja). Ona

je mesto na kome e se izgraditi novi hotel. To je najbolja od svih moguih lokacija.
Na izbor optimalne lokacije utie itav niz lokacionih faktora, na primer: poloaj prema
resursu, putu, naselju, taki prodora u regiju, turistikim objektima, zatim radna snaga,
graevinsko zemljite, infrastruktura, trokovi izgradnje i snabdevanje, zemljina politi-
ka, sigurnost i kontinuitet poslovanja, konkurencija, ekoloki faktori itd. Za utvrivanje
lokacije mogue je koristiti kompleksni, supstitucioni i selektivni metod.
Lokacija zgrade je bitan, integralni deo totalnog hotelskog proizvoda u marketinkom
smislu i preduslov uspenosti poslovanja svakog hotela. Jedan uspeni hotelijer je izjavio
da postoje tri osnovna pravila za uspeno poslovanje: lokacija, lokacija i lokacija. Iako
ovaj stav predstavlja preteranu simplifikaciju, on ukazuje na izuzetan znaaj lokacije za
aktivnost sa visokim investicijama u fiksni kapital (zgradu), koja ne moe da transportuje
svoj proizvod na trite. Kupac mora da doe na lice mesta, na mesto proizvodnje, da bi
kupio i potroio ponueni hotelski proizvod.
Kako jednom izgraena hotelska zgrada ne moe da se pomera i sledi potencijalne
kupce i kako hotel ne moe da transportuje i alje svoje proizvode u svet (jer su zgra-
da i lokacija bitni integralni deo toga proizvoda), jedini nain da se proizvod priblii
kupcima je izbor takve lokacije koja e biti maksimalno prilagoena potrebama ciljnih
segmenata tranje. Dakle, izbor lokacije je od vitalnog znaaja za poslovanje i finansijsku
ravnoteu svakog hotela. Svi elementi koji sainjavaju jedno preduzee i njihov proizvod
doprinose ostvarivanju krajnjeg poslovnog cilja. Meutim, ukupan efekat poslovanja ho-
tela bie ugroen ukoliko je lokacija pogreno izabrana.
Pre nego to pristupimo analizi lokacionih faktora i kriterijuma, postavljamo pita-
nje ta je to optimalna lokacija za hotel, i definiemo pojam optimalne lokacije. Ona
predstavlja najbolju od svih raspoloivih lokacija za odreenu aktivnost ili individualnu
jedinicu, u konkretnom sluaju hotel. Ona ima komparativne prednosti u odnosu na
ostale mogue lokacije jer obezbeuje maksimalne unutranje efekte preduzeu uz pret-
postavku da istovremeno svojoj sredini osigurava najvee mogue eksterne efekte. Cilj
traenja optimalne lokacije sa stanovita optimalnosti podrazumeva pronalaenje onog
smetaja koji uz traene zahteve obezbeuje maksimalne pozitivne efekte (npr. ukupan
prihod/dohodak, zadovoljavanje turistikih potreba itd.) i minimalne negativne efekte
(transportne, proizvodne i ukupne trokove, utroeno vreme i energiju).
2.2. LOKACIONI KRITERIJUMI I FAKTORI
Da bi se izabrala najpogodnija od svih raspoloivih lokacija, neophodno je utvrditi ra-

zlike izmeu konkuriuih lokacija, a da bi se one utvrdile, neophodni su neki zajedniki
kriterijumi na osnovu kojih e se procenjivati individualna optimalnost svake lokacije.

Ti kriterijumi su u stvari lokacioni faktori. Da bismo doli do smetajnih razlika, kako
istie Krei (1977: 48), potrebno je da analitiki utvrdimo faktore koji uzrokuju smetaj-
ne razlike u pojedinoj lokaciji i u pojedinom sluaju. U tom smislu, sluimo se izborom
i definisanjem odgovarajuih faktora. Postoji veoma veliki broj smetajnih faktora, od
kojih u pojedinim sluajevima deluje samo odreeni broj.
Dakle, optimalna lokacija u ovom smislu predstavlja najpogodniji smetaj za hotel
u odnosu prema svim relevantnim lokacionim faktorima. Kako za razliite vrste hotela
vae razliiti faktori, ili isti lokacioni faktori imaju razliito znaenje, jedan od osnovnih
preduslova za izbor optimalne lokacije je utvrivanje optih i posebnih lokacionih fak-
tora i kriterijuma. O ovome postoji dosta bogata struna i nauna literatura iako jo ne
moemo govoriti o nekoj izgraenoj lokacionoj teoriji turizma.
Osvrnuemo se sada na opte i posebne kriterijume ili faktore za izbor optimalne
lokacije turistikih objekata i hotela, koji se najee javljaju u teoriji i praksi.
Poznati britanski ekspert za turizam Medlik (1966: 141) prilikom izbora optimalne
lokacije za hotel polazi od istraivanja trinih mogunosti (Market Feasibility Study),
to je samo prvi korak, jedna faza u postupku. On smatra da treba ispitati sledee oblike
potencijalne tranje: baznu tranju (da li postojea tranja prevazilazi raspoloivu ponu-
du); premetenu tranju (da li je postojea tranja opsluena hotelima nie kategorije i
da li se moe traiti novi hotel), i stvorenu tranju (da li i koliku novu tranju moe da
privue i stvori novi hotel po sebi). Uz ovo naroito treba ispitati lokalnu tranju za re-
storane, barove, banket sale i ostale usluge.
Autor istie da je istraivanje trinih mogunosti novog hotela sinteza geografskih,
ekonomskih i socijalnih podataka o lokaciji. Podaci koje treba sakupiti, analizirati i pro-
ceniti mogu se sumirati u obliku sledee liste (check list): fizike karakteristike lokacije:
dimenzije i oblik, postojea prava prolaza i povlastice, duina raspoloive obale, nadmor-
ska visina, geografska orijentacija, sposobnost terena da izdri razliite vrste rekreativnih
aktivnosti. Ostali kriterijumi su:
raspoloivost radne snage,
raspoloivost smetajnih objekata za personal,
raspoloivost zemljita pogodnog kvaliteta za izvoenje projekta,
cena graevinskog zemljita,
zakonsko zoniranje i druga zakonska regulativa,
socijalne i ekonomske karakteristike receptivnog prostora,
izvori i vrste finansijske pomoi u receptivnom prostoru,
zakoni o radnim odnosima i istorijat radnih odnosa.
Svi navedeni lokacioni faktori ne vae u svim sluajevima. Neki su, na primer, rele-
vantni za jednu vrstu hotela, a drugi za drugu itd. To znai da se pored optih, zajedni-
kih, za svaku konkretnu vrstu (tip) hotela moraju izdvojiti i posebni (specifini) njima
relevantni lokacioni faktori. Tako, na primer, hotel u zimskom turistikom centru zavisi

od blizine uspinjaa i skijakih staza, karakteristika padina na datoj lokaciji itd.; gradski
hotel najee zahteva blizinu centra; motel trai lakopristupanu, uoljivu lokaciju u
blizini puta itd.
Prof. K. ai (2010: 208 - 209) navodi: Lokacija hotelskih, kao i ostalih smetaj-
nih i restoranskih objekata je pod jakim uticajem faktora koji su najveim delom vezani
za osobenosti turistikog trita. Ti faktori su meu sobom usko povezani, ukljuujui
i njihovu povezanost sa makro i mikro aspekta i imaju dugotrajan uticaj na poslovne
rezultate preduzea kojima pripadaju konkretni objekti. Vodei rauna o tome da su
trokovi izgradnje i funkcionisanja objekta korektor svake njihove kombinacije, meu
brojnim ekonomskim faktorima koji utiu na izbor lokacije hotelskih, ostalih smetajnih
i restoranskih objekata, naroito treba izdvojiti sledee:
razvijenost trita i udaljenost potroaa;
ciljne grupe (segmente) potroaa i njihove preferencije;
blizinu konkurencije;
vrstu, kategoriju i veliinu objekta;
razvijenost i blizinu trita dobavljaa;
razvijenost i blizinu trita radne snage (ljudskih resursa);
atraktivnost, pristupanost i ureenost prostora;
razvijenost ukupnih turistikih sadraja odreene destinacije;
ciljeve rasta i razvoja preduzea kome pripada konkretan objekat.12
Takoe se postavlja pitanje kako (pomou kojih metoda) na osnovu identifikovanih
lokacionih faktora doi do optimalne lokacije. U praksi se najee prvo identifikuje lista
potencijalnih konkuriuih lokacija, a onda se obavlja njihova komparativna analiza, tj.
rangiranje u funkciji pogodnosti za odreeni turistiki objekat (hotel). Ovo se najee
postie vrednovanjem, odnosno bodovanjem relevantnog lokacionog faktora za svaku
konkuriuu lokaciju. Bodovanje odraava relativan znaaj svakog individualnog fakto-
ra, a njegova numerika vrednost (npr. od 1 do 10) oznaava kvalitet i/ili kvantitet tog
faktora na konkuriuim lokacijama. Sabiranjem bodova za sve relevantne faktore, na
svakoj od moguih lokacija, dobie se odreena numerika hijerarhija lokacija. Lokacija
sa najvie bodova predstavlja optimalnu lokaciju za novi objekat (hotel).
Prema Lavvsonu (1976: 18), lokaciji i izgradnji hotela takoe prethodi utvrivanje
obima tranje za dati objekat. Trite se moe istraivati na lokalnom, regionalnom, na-
cionalnom i internacionalnom planu. U procesu izbora lokacije treba prikupiti informa-
cije kao to su: aktivnosti koje generiu tranju, potencijalna mesta i njihova pogodnost
za izgradnju, mogua ogranienja i konkurencija i ostale relevantne informacije (budui
trendovi i planovi).
Detalji o postojeim i planiranim hotelima i drugim konkurentskim i komple-
mentarnim objektima.
12 Pogledati vie u navedenoj knjizi, str. 207222.

Adresa, kategorija, tip, sobe, restorani, banket i kongresne sale, ostale karakte-
ristike, procenat popunjenosti kapaciteta.
Detalji o radnoj snazi i prateim uslugama
Raspoloivost radne snage, mogunosti obuke, trendovi zapoljavanja, usluge
pranja i ienja vea, velikoprodajni snabdevai hrane, servisi za odravanje
objekta i opreme.
Ekonomski podaci, lokalne cene, takse i porezi na vlasnitvo, trokovi zemlji-
ne rente, trendovi, komparativna vrednost zemljita.
Naveemo primer modela izbora uporednih lokacija za izgradnju hotela, a po meto-
dologiji datoj u knjizi prof. aia (1995:220 - 224).
Kompleksan (sloeni) pristup detaljno opisuje jedan od modela izbora (MI). Ovaj
model je posebno pogodan za izbor lokacije u sluajevima u kojima postoji vie opcija,
tanije lokaliteta meu kojima preduzee treba da izabere najpovoljniji i to sa stanovita
sopstvenih dugoronih ciljeva i strategijskih opredeljenja. Izabrana alternativa je opti-
malna samo sa stanovita obuhvaenih faktora lokacije. Naime, pomenutim modelom se
ne obuhvataju svi, ve samo najvaniji faktori iji uticaj preduzee posebno respektuje i
stoga i ispituje.
Postupak formiranja modela obuhvata sledee faze:
1. Oceniti stepen doprinosa pojedinih alternativa (lokacija) ispunjenju odgova-
rajuih zahteva ovo se vri kvalitativnim diferenciranjem stepena doprinosa
svake alternative i njegovim prevoenjem u kvantitet pomou kodiranja:
Tabela 4 Ocena stepena doprinosa alternativnih doprinosa
Stepen doprinosa Kod Mogua ocena u poenima (OP)
Veoma dobar A 100
Dobar B 70
Zadovoljavajui V 50
Dovoljan G 20
Slab D 0
2. Razmotriti iskljuive i komparativne zahteve i rangirati ih po znaaju - ovo se

obavlja pomou tzv. faktora razmatranja:
Tabela 5 Rangiranje zahteva po znaaju
Redosled zahteva prema znaaju Faktor razmatranja (FR)
Odluujui 1,0
Jako znaajan 0,8
Znaajan 0,6
Manje znaajan 0,3
Nije znaajan 0,0

Oceniti doprinos svake alternative, odnosno lokacije, ispunjenju pojedinanih zahte-
va - ovo se postie izrazom:
OR=OP*FR
gde je:
OR - ocena razmatranja, OP - ocena u poenima, FR - faktor razmatranja.
4. Formirati model on bi u ovom, pretpostavljenom primeru, imao izgled kao u

Tabeli 3. Obuhvaeno je pet kvalitativnih faktora koji simultano i sa razliitim
znaajem utiu na izbor lokacije i izvreno njihovo kvantificiranje. Za svaki od tih
faktora uporeene su idealna (talon) i jo dve lokacije (A i B). Idealna alternative,
tj. lokacija, u potpunosti ispunjava postavljene zahteve. Lokacija A to ini u iznosu
od 75 % (316/420), a lokacija B u iznosu od 87 % (366/420) u odnosu na idealnu.
Za sada, lokacija B potpunije ispunjava postavljene zahteve.
Uporediti posmatrane alternative (lokacije) sa stanovita oekivanih trokova i oe-
kivane dobiti ako idealna lokacija ispunjava sve zahteve i u potpunosti podmiruje tra-
nju sa 100 jedinica proizvoda (usluga), onda lokacija A to ini sa 75, a lokacija B sa 87
jedinica. Kada se ovi iznosi koriguju oekivanom dobiti po jedinici usluge, dobijaju se
konane informacije o tome koja lokacija optimalno ispunjava postavljene zahteve i tako
doprinosi maksimiziranju ukupne dobiti (profita) preduzea. Trokovi, odnosno oeki-
vana dobit, mogu da neutraliu prednost koju je lokacija B imala pre ukljuivanja ovih
veliina u model (Tabela 6.).
Prikazani model izbora (MI) je veoma upotrebljiv pri opredeljivanju preduzea za
pojedine lokacije. Njegove dobre strane su:
relativno je jednostavan, a dobijeni rezultati mogu se lako i pregledno prezenti-
rati; on omoguava da se veina relevantnih kvalitativnih faktora lokacije pre-
vede na kvantitativnu osnovu;
model simultano ukljuuje vie relevantnih faktora (zahteva) i u odnosu na
njih, ispituje vie lokacija (u opisanom primeru su pojednostavljeno posmatra-
ne samo dve lokacije);
faktori (zahtevi) koji su u navedenom primeru dati uopteno, mogu se formu-
lisati precizno i do detalja, zavisno od potreba preduzea.13
Treba imati u vidu da svi navedeni faktori nisu relevantni za svaki hotel, pa u tom
smislu treba za svaki konkretan sluaj izabrati odgovarajue faktore. Pored toga, u zavi-
snosti od sredine u kojoj se nalazi hotel (obala, planina, grad, itd.) razlikuju se i lokacioni
zahtevi i faktori. U tom smislu mogue je formulisati odreene iskustvene norme i pre-
poruke.
13 Pogledati vie u navedenoj knjizi, str. 213224.

Tabela 6 Model za izbor lokacije smetajnog objekta
Idealna lokacija Lokacija A Lokacija B
Zahtevi koje treba da ispuni Faktor Razmatra-
odgovarajua lokacija nja (FR) Kod OP OR Kod OP OR Kod OP OR
1. Da poseduje atraktivne elemente koji mogu

1,0 A 100 100 A 100 100 B 70 70
da privuku najvanije ciljne segmente
2. Da je u neophodnoj meri ureena u

prostornom,odnosno urbanistikom i komu- 0,8 A 100 80 V 50 40 A 100 80
nalnom pogledu
3. Da je adekvatno pristupana posetiocima sa

stanovita osnovnog (daljinskog) prevoza i 0,8 A 100 80 A 100 80 B 70 56
transfera
4. Da se efikasno moe obezbediti snabdevanje

0,8 A 100 80 B 70 56 A 100 80
objekta i njegovo funkcionisanje bez zastoja
5. Da se najvei broj potrebnih radnika moe

0,8 A 100 80 V 50 40 A 100 80
angaovati sa lokalnog podruja
Ukupno: 420 316 366
Projektovanje i izgradnja hotela

37
2.3. Planiranje lokacije za
izgradnju hotela
Realizacija projekta hotela poinje odabirom prostora za izgradnju. Sve do tada pre-
duzetnik i arhitekta mogu imati ideju o hotelu iju gradnju planiraju, ali planiranje stvar-
nog (spoljnog) izgleda objekta ne moe da pone sve dok se ne odredi prostor (zemljite)
na kome e se graditi. Hoteli se uglavnom grade na nekim od sledeih prostora (Walter
A., str. 241):
ruralni i nerazvijeni predeli (obino su to hoteli u turistikim mestima prven-
stveno namenjeni odmoru),
predgraa (ili mali gradovi) i predeli u blizini puteva,
urbani predeli.
Svaki tip zahteva primenu odreenih kriterijuma za izbor i planiranje vizuelnog izgle-
da objekata i prostora na kome se nalaze.
Lokacija gradskih hotela treba da bude u centru, u blizini stanice komercijalnih i ad-
ministrativnih taaka. Poeljna je blizina parkova, garaa i parkinga (pogotovo ukoli-
ko hotel nema sopstveni). Treba izbegavati bune zone i ulice i traiti tihe. Meutim,
iskustvo ukazuje da se turisti i poslovni ljudi lake odriu tiine nego centralne lokacije.
Najbolje reenje je nai mirnu ulicu u centru grada. Ovakav izbor korisnika je jasan jer
je centar i za turiste i za poslovne ljude najee najinteresantniji, i to u svakom pogledu
(kulturno-istorijski spomenici, prodavnice, kultura, zabava itd.) i u stanju je da zadovolji
potrebe zbog kojih su doli, to nije sluaj sa periferijom.
Obalni hoteli treba da budu to blii obali ili plai, tj. vodi, bilo da su na moru, jezeru
ili reci. Turisti daju prednost ovakvim lokacijama jer njih najvie privlai upravo kontak-
tna linija kopno voda. Iz ekolokih, drutvenih i drugih razloga nije mogue obezbediti
da svi hoteli budu uz more, pa upravo oni na takvoj lokaciju imaju veu komparativnu
prednost jer omoguavaju turistima da budu blizu osnovnog turistikog resursa, glavne
atrakcije zbog koje su doli. Ukoliko nisu uz obalu, ovi hoteli mogu biti i na nekoj ista-
knutoj lokaciji, uzvienju sa koga se prua lep pogled na more i okolinu, to je takoe
veoma privlano za turiste.
Planinski hoteli u zimskim turistikim centrima treba da budu to blie mesta polaska
uspinjaa i stazama, a uz to treba da imaju istaknutu lokaciju kako bi se pruao lep pogled
na okolinu. Pored toga, treba nai stabilno tlo, zatieno od klizita i lavina.
Moteli treba da budu u blizini puta, ali ne neposredno uz njegovu ivicu, kako bi se
izbegli buka, zagaenje i drugi negativni efekti intenzivnog saobraaja. Lokacija ne sme
da bude suvie zavuena jer motel mora da bude lako uoljiv iz vozila u pokretu, pa u
tom smislu treba traiti istaknuta mesta ili uzvienja (nedostatke u ovom smislu mogue
je kompenzovati odgovarajuim arhitektonskim reenjem zgrade).

Aerodromski hoteli su uglavnom namenjeni tranzitnom smetaju putnika, ishrani,
sastancima, dnevnom odmoru itd. Ovakvi hoteli treba da se nalaze oko aerodroma u
krugu prenika 26 km. Panju treba posvetiti izboru lokacija koje su manje izloene
buci aviona. Prilikom graenja u svakom sluaju treba izvriti zvunu izolaciju zgrade.
Luki hoteli se lociraju uglavnom u blizni trajektnih terminala, taaka ukrcavanja i
iskrcavanja, marina i objekata namenjenih sportovima na vodi. Ovu vrstu hotela nije
uvek lako razdvojiti od pomenutih hotela.
Navedeni lokacioni faktori, to jest, opti i posebni kriterijumi i principi, mogu se dalje
detaljno razraivati. Meutim, to je van osnovnog predmeta istraivanja u ovoj knjizi.
2.3.1. Turistiko mesto

(turistiki kompleks, odmaralite)
Savremena prevozna sredstva i dui godinji odmori, to se naroito odnosi na Evro-

pljane, omoguili su ljudima da godinje odmore provode na udaljenijim destinacijama.
Tanije reeno, ideja o putovanju to dalje od svakodnevnog mesta prebivalita moe biti
izuzetno privlana. Odlasci u egzotine destinacije i tople krajeve, koje karakteriu be-
sprekorne (iskonske) plae, pokazali su se kao najpopularniji trendovi meu dananjim
turistima, naroito za vreme hladnih zimskih dana.
Predeli koji se nalaze u blizini doma, posebno oni lako dostupni automobilima, tako-
e su atraktivni. Iako nisu privlani koliko i egzotine destinacije, oni ipak nude gostima
irok spektar sadraja u predelima ouvane prirode. Dopunski sadraji koji se nalaze u
neposrednom okruenju, kao to su jezera, staze za ski-tranje (cross-country skijanje)
ili ak luksuzni restorani, mogu privui goste tokom dana, naroito za vreme vikenda.
Lokalno stanovnitvo takoe moe pruiti veliku podrku za realizaciju projekta u poet-
nim fazama njegovog planiranja.
Izbor prostora za izgradnju je od velikog znaaja za sva turistika mesta (odmarali-
ta). S obzirom na to da razvoj ruralnih mesta uglavnom ukljuuje velika prostranstva
kako bi se obezbedila zatita od uticaja razvoja iz neposrednog okruenja, dobar deo pa-
nje se mora posvetiti planiranju odnosa izmeu smetaja, javnih teritorija, prostora za
potrebe rekreacije i slubi za pruanje usluga. Odmaralita u regionima koji su u razvoju
predstavljaju posebnu grupu problema (ono o emu se raspravlja), ukljuujui sledee
(Walter A., str. 241-242):
Transport i pristupanost. Poeljno je odabrati prostor koji je udaljen najvie dva
sata od internacionalnog aerodroma i u potpunosti savladiv automobilom. Izgradnja no-
vog puta je skupa, a dozvola za prelazak preko poseda koje nije u vlasnitvu hotela teko
se obezbeuje. Kod lokacija koje su udaljenije od grada, gde lokalni putevi mogu biti ne-
pristupani turistikim autobusima, dipovima i sportskim automobilima, potrebno je
obezbediti alternativu za transfer gostiju (od aerodroma do hotela). Pristupanost puteva
takoe utie i na lakou rukovanja graevinskom opremom i kamionima koji dostavljaju
materijal (robu, dobra) hotelu koji je poeo da radi.

Politiko okruenje. Potrebno je razmotriti internacionalne stavove prema odreenoj
destinaciji. Politika nestabilnost nekog mesta uveliko odbija turiste. ak i kada ovaj pro-
blem postane sporedan i kada domae destinacije prestanu da osporavaju (redukuju) pu-
tovanja u ove regione, veliki broj destinacija utie na to da ova mesta postaju nepodobne
(nesigurne) turistike destinacije. U ri Lanci produeni (traje vie nego obino) civilni
rat, uglavnom u severnom delu zemlje i u prestonici Kolombu imao je degradirajui uti-
caj na turizam, koji se odrazio i na predele koji nisu bili obuhvaeni ratom.
Vlasnitvo. Potrebno je istraiti lokalne zakone koji utiu na sam tok razvoja plana.
Na primer, neke zemlje ne dozvoljavaju strancima posedovanje odreenog dela teritorije.
Ovakvi propisi su oteavajui za hotelske kompanije koje ele da posluju u inostranstvu.
U ovom sluaju, kao alternativa javlja se ulazak u partnerstvo sa lokalnim preduzeima.
Odnosi u zajednici. Potrebno je uspostaviti dobre odnose sa lokalnom zajednicom.
Turizam predstavlja osnovnu industriju u ovim mestima, a hoteli ostvaruju izuzetno
veliki promet i donose velike sume konvertibilne valute. esto preduzetnici moraju da
predstavnicima vlade (glavnim funkcionerima)predstave osnovne finansijske i drutve-
ne dobiti (koristi) koje e lokalno stanovnitvo imati od hotela,. Oni mogu zahtevati od
preduzetnika da poboljaju (unaprede) pojedine aspekte lokalne infrastrukture, kao to
je obezbeenje kanalizacionog sistema ili izgradnja nove kole.
U veim odmaralitima parking prostor za goste i posetioce trebalo bi da bude odvo-
jen tako da prostor za goste bude blii recepciji i sobama (zgradama u kojima se nalaze
sobe). Tamo gde posetioci dolaze kako bi koristili odreene sadraje, parking bi trebalo
da bude u neposrednoj blizini odreene znamenitosti i udaljen od teritorije namenjene
za goste hotela. U oba sluaja trebalo bi obezbediti senovit (natkriven) i pejzano ureen
prolaz (staza, prilaz) izmeu parkinga i hotela.
Veina gostiju prvi put dolazi u odreeno turistiko mesto kako bi uivali i upoznali
okruenje. Veoma je vano da im se generalno omogui dobar uvid u celokupno terito-
riju (posed) kako bi se to jednostavnije mogli snai u obilascima. Ukoliko je mogue,
najznaajnije znamenitosti bi trebalo locirati na lako vidnim (najviim) mestima. S ovih
lokacija gosti se generalno mogu lako orijentisati u turistikom mestu, a osoblje im moe
ukazati na odreene karakteristike. Prostornom organizacijom trebalo bi da se omogui
dobar pogled (vidik) na glavne atrakcije mesta sa glavnog ulaza (predvorja), kao to su
plae, golf-tereni, ski-liftovi. Iako sve karakteristike odreenog mesta ne moraju biti vid-
no odreene, do znamenitosti se mora omoguiti pristupaan put.
U organizaciji veih prostora mogu se koristiti sredstva kao to su zvonik, fontane,
skulpture ili jarboli, koji se vidno istiu u okruenju i slue kao orijentiri. Ukoliko su
osnovni elementi (sadraji) mesta, kao npr. javna mesta, sobe za goste i apartmani, kao i
prostori za rekreaciju, meusobno udaljeni vie od 5 do 10 minuta peaenja, potrebno je
obezbediti transfer za goste, kao to je uinjeno sa dekorativnim trolejbusima na primeru
hotela Hyatt Regency Cypress u Orlandu.

Prilikom planiranja izgleda predela posebna panja se posveuje njegovom odra-
vanju. Parkovi bogati vegetacijom generalno upotpunjavaju doivljaj, naroito u trop-
skim predelima, gde je omogueno da se lokalne vrste izloe za zainteresovane posetioce.
Ureeni parkovi i travnjaci zahtevaju mnogo radne snage za odravanje. U regionima
gde su trokovi odravanja niski, ovo nije presudni faktor, a dizajneri (planeri) mogu da
kreiraju pejza impresivnog izgleda, to je odlian nain da se odreeno mesto uini jo
privlanijim za posetioce. Mali vrtovi, koji su esto sastavni deo veine pejzanih ema,
mogu imati izuzetan vizuelni efekat. Planeri moraju uzeti u obzir i vodosnabdevanje
(navodnjavanje, konzervacija vode), naroito u onim predelima gde su padavine retke.
Jedan od naina da se rei ovaj problem jeste preiavanje otpadnih voda i izgradnja
rezervoara sa dovoljnim zalihama vode za potrebe vodosnabdevanja odreenog mesta.
Vrtovi, kao i prirodno okruenje, podstiu kontemplativno (dubokomisaono) stanje.
Ljudi dolaze u ova mesta kako bi pobegli od svakodnevice bar na neko vreme. U svakom
turistikom mestu trebalo bi da se nalazi neko mirno, tiho mesto gde je mogue biti na-
samo sa prirodom. Najobinija klupa u okruenju koje deluje umirujue moe delovati
okrepljujue za duu. Voda takoe ima umirujui efekat, to jednim delom predstavlja
i razlog zato su obale okeana i jezera popularna odmaralita. Posmatranje talasa dok
zapljuskuju obalu ili odsjaj meseine na vodi takoe moe biti relaksirajue. U destina-
cijama udaljenim od velikih (osnovnih) vodenih povrina formiraju se vetaka jezera
kako bi doprinela to boljem vizuelnom efektu.
Upranjavanje sportskih aktivnosti, to je jedna od osnovnih komponenata svakog
turistikog mesta, zahteva relativno veliki prostor. U tabeli 7 moe se videti generalni
vodi za razliite oblike rekreacije. Prilikom prorauna potrebnog prostora potrebno je
dodati jo 30 % za okolno ureenje i prostor potreban za cirkulisanje.
Prirodni predeli su izuzetno vredan resurs koji je sve ugroeniji procesom degrada-
cije. Zbog toga bi turistike i hotelske organizacije trebalo da preuzmu inicijativu u pro-
cesu zatite okruenja. Brojne jurisdikcije (nadlenosti) imaju striktne propise vezane za
izgradnju i druge aktivnosti koje se preduzimaju prilikom ureenja prostora. Razvoj de-
stinacije prelazi granice minimalnih predvianja im privlanost mesta proizlazi iz nje-
govog prirodnog okruenja i njegov daljnji uspeh uveliko zavisiod kvaliteta okruenja.
Starije grupe turista su sve brojniji posetioci turistikih mesta (resorta). Osnovni
izvor prihoda za destinacije predstavljaju penzioneri sa relativno velikim zalihama nov-
ca, s obzirom na to da nisu ogranieni iskljuivo na glavnu sezonu i sve su ei produe-
ni godinji odmori. Prilikom ureenja destinacije potrebno je sa postojeim sadrajima
izai u susret posebnim potrebama i zahtevima karakteristinim za ovu grupu turista. To
podrazumeva mogunost bavljenja aktivnostima koje iziskuju manje fizikog napora,
kao to su klubovi za kartanje, bazeni u tihom okruenju, golf-tereni, staze za etnju i
slini sadraji.
Kako bi se privuklo to vie radne snage, odreenom broju radnika se uz zaposlenje
obezbeuje i prostor za stanovanje, upranjavanje raznih oblika rekreacije i ostale po-
trebne usluge na prostoru odvojenom od prostora namenjenog gostima. Dobrom delu

turistikih destinacija namee se potreba da za zaposlene, kao i za lanove njihovih poro-
dica, formiraju posebna naselja u blizini, ali van granica teritorije destinacije. Ovo se ini
da bi se na neki nain obezbedila stabilna baza radne snage.
U udaljenijim regionima lokalno stanovnitvo ivi u izuzetnoj harmoniji sa prirod-
nim okruenjem i kroz vekove je razvilo sopstveni nain oblikovanja svoga okruenja,
koristei domae sirovine (materijale), dodajui im unikatne detalje i prilagoavajui
jednostavne oblike tehnologije njihovoj strukturi. Dizajneri mogu razmotriti preuzima-
nje odreenog dela karakteristika ove, njima strane, arhitekture kako bi doprineli una-
preenju modernog turistikog mesta. Na primer, u Ubudu na indoneanskom ostrvu
Bali australijski arhitekta Peter Miler dizajnirao je odmaralite Amandari rukovodei se
lokalnim tradicionalnim vrednostima. Veina gostinskih soba, koje su u stvari zasebne
vile (letnjikovci), izgraena je po ugledu na tradicionalne domove i svaka od njih ima
zaseban vrt. Ulaz u hotelski kompleks ukljuuje i kapiju hrama koja se koristi jednom
godinje za ceremonijalne potrebe hindu svetenika i okolnog stanovnitva. Bazen pred-
stavlja ogromnu povrinu iste vode koja se u vidu kapljica sliva na jednom kraju i ini
vizuelnu vezu s okolnim pirinanim poljima, koja predstavljaju svetu zemlju za Baline-
ane. Ovakvi gestovi ine da Amandari izgleda kao deo lokalne kulture i gostima omo-
guuju izuzetan uvid u obeleja lokalne tradicije.
U tropskim predelima razlika izmeu spoljanosti i unutranjosti je manje uoljiva
(blai je prelaz, granica). Upranjavanje aktivnosti ogranienih na enterijer objekta esto
se zamenjuje onima vezanim za eksterijer, tj. neposredno okruenje, to moe da delu-
je izuzetno privlano za turiste tokom cele godine. Sponu hotela i neposredne okoline
ine terase. Kao dodatni sadraj, aktivnosti koje se obino upranjavaju u zatvorenom
prostoru esto se odravaju na otvorenom prostoru, na prostoru udaljenom od glavnog
objekta, s obzirom na to da egzotini pejzai predstavljaju za goste doivljaj sam po sebi.
U sastavu ovih prostora mogu se nai manji montani objekti i pultovi sa hranom i osve-
enjem. Formiranje ovakvih prostora na odreenoj udaljenosti od glavnog receptivnog
objekta omoguuje privatnost, a mogu ih koristiti i oni koji nisu gosti hotela, npr. za
organizovanje venanja i drugih proslava, a da se tom prilikom ne uznemiravaju gosti
hotela.

Primer 1 Burg al Arab (Burg el Arab) hotel Dubai14
Jedan od najupeatljivijih primera izgradnje hotelskog kompleksa u skladu s prirodnim

okruenjem i je i dobropoznati Hotel Burg al Arab (Burg el Arab), u obliku jedra, hotel
sa 7 zvezdica. Arhitekta Tom Vrajt i dizajner Hotela Burj al Arab u Dubaiju u Ujedinjenim
Arapskim Emiratima kreirali su jedinstven, neponovljiv i najluksuzniji hotel na svetu. Ve
je sam doek gostiju ekskluzivan jer se oni od aerodroma prevoze specijalnim rols-rojsom,
kao pravi eici. Nacrt projekta Burj Al Arab (Tower of the Arabs) nastao je u oktobru 1993.
a konano zavren 1999. godine. Osnovni zadatak za arhitektu bio je da napravi simbol
Dubaija, zgradu koja e postati sinonim mesta, kao to Sidnej ima zgradu Opere, a Pariz
Ajfelov toranj, tako bi Dubai trebalo da ima Burj al Arab. Hotel se nalazi na vetakom
ostrvu sagraenom nedaleko od obale Dubaija, iji je glavni arhitekta bio Majk Meknikolus.
Projekat je poeo da se realizuje u novembru 1994. godine. Ostrvo je udaljeno od obale
Dubaija 290 m, sa svojom najdaljom takom na 450 m. Nekoliko funkcija hotela zahtevalo
je kompleksne ili pionirske inenjerske poduhvate. Hotel se nalazi na vetakom ostrvu
udaljenom 280 m od obale. Zbog sigurnosti temelja, graditelji su postavili konstrukciju na
230 pilona koji zadiru 40 m u pesak. Inenjeri su potom sagradili povrinski sloj od velikog
kamenja, okruenog betonskim slojem u obliku pelinjeg saa koji titi temelje od erozije.
Gradnja samog vetakog ostrva i temelja trajala je tri godine, jednako koliko i gradnja
samog hotela. Graevina sadri 70.000 m3 betona, te jo 9.000 m3 elika.
Heliodrom hotela je postao poznat kada su Andre Agasi i Roder Federer na njemu odi-
grali prijateljski teniski susret. Burj Al Arab je samoproglaen jedinim hotelom na svetu sa
7 zvezdica, to neki turistiki profesionalci smatraju preuveliavanjem, budui da prema
slubenom kategorisanju hotel moe imati najvie pet zvezdica, iako neki najelitniji hoteli
pokuavaju da izbore nepostojei status od est zvezdica. Prema slubenim internetskim
stranicama hotela, Burj Al Arab ima 5 zvezdica. Hotel je najvia graevina na svetu, sa na-
petom fasadom, najvii hotel na svetu (uz Rose Tover u Dubaiju), te prvi hotel sa 5 zvezdica
koji je premaio visinu od 300 m.
14 Izvor:http://www.tripadvisor.com/Hotel_Review-g295424-d302457-Reviews-Burj_Al_Arab-Dubai.
html

Planiranje turistikih mesta i velikih hotelskih kompleksa najee se odvija u fazama
kako bi se postepeno ispunili svi uslovi potrebni za izgradnju soba, pre nego to se pri-
stupi izgradnji dodatnih sadraja. Dizajneri (planeri) moraju predvideti pravac (nain)
razvoja destinacije prilikom planiranja odreenog spektra buduih modifikacija, npr.
nove sobe (u vilama ili letnjikovcima), vie prostora za potrebe rekreacije i sl. Na primer,
prilikom izrade master-plana, osnovne sadraje, npr. bazene, trebalo bi locirati u poet-
noj fazi tako da ne predstavljaju prepreku prilikom buduih modifikacija. U poetnim
fazama obezbeuje se osnovna oprema potrebna za rad, kako bi se omoguili zajedniki
napori. Generalno, najprofitabilnije ulaganje predstavljaju gostinske sobe, ija izgrad-
nja iziskuje najmanje trokova, pod uslovom da plan sadri dodatne sadraje i pomone
slube.
Tabela 7 Prostor potreban za rekreativne aktivnosti
Prostor za deje igre 93 280 m; varijacije u zavisnosti od starosne grupe, opreme za igru itd.
Bazen za plivanje 12 x 25 m; proseno 5 traka
Lakros
6 x 12 m; dodatnih 3 m u pozadini
(ameriki rukomet)
Koarka 15 x 28, 7 m
Odbojka 9 x 18 m; dodatnih 2, 4 m sa svih strana
Tenis 11 x 23, 8 m; dodati najmanje po 3, 7 m sa svih strana
Fudbal 68, 6 x 109, 7 m; teren za potrebe organizovanja prvenstva
Golf 65 73 ha; 18 rupa, klupski objekat, parking i prostor za vebanje

Izvor: (Walter A.:245)
Broj novootvorenih hotela u turistikim mestima moe imati preplavljujui efekat,

naroito kada je hotel lociran u regionima u razvoju, koje karakterie originalna arhi-
tektura. Jedan od naina da se ublai ovaj kontrast jeste lociranje hotela u neposrednoj
blizini neke od dobropoznatih znamenitosti koja moe potpomoi integraciju objekta
s njegovim okruenjem. U ri Lanci, arhitekta Geoffrey Bawa locirao je Kandalama
hotel naspram stenovite litice sa pogledom na jezero Dambula i okolnu Sigiriju, sred-
njovekovnu kamenu tvravu koja predstavlja jednu od vodeih turistikih znamenitosti
zemlje. Novoizgraeni hotel nalazi se uz samu liticu i u svoj sadraj ukljuuje masivne
ostenjake, suvie teke za pomeranje, koji imaju funkciju skulptura i podseaju na pri-
rodnu pozadinu hotela.

Destinacija The Boulders (NP Okamenjena uma), Carefree, Arizona predstavlja for-
maciju sainjenu od vulkanskih stena u dolini Obojene pustinje. Prirodni preistorijski
izgled okruenja predstavlja posebnu lokaciju za upranjavanje irokog spektra aktivno-
sti kao to su tereni za golf sa 18 rupa, tenis, plivanje, vonja balonom, obilasci dipovima
i helikopterima. Gosti odsedaju u zasebnim vilama (letnjikovcima), to daje oseaj pri-
vatnosti. Ukoliko nastane propust u master-planu, to moe izazvati odreene probleme
u budunosti. Na primer, pojedini planovi mogu zauzeti previe prostora prilikom pla-
niranja turistikog mesta, ne koristei u potpunosti prednost poloaja ili ne predviajui
dodatne faze u razvoju. Modifikacijama na konceptu destinacije Steigenberger el Fanadir
u Hurgadi, Egipat, na Crvenom moru, formirana je izuzetno efikasna organizacija sa
sobama orijentisanim prema moru, koje se nalaze samo sa jedne strane zgrade. Plan koji
je izradio arhitekta Vilijem B. Tabler stavlja akcenat na okolinu, sa tematskim Ostrvom
avanture, oblikovanim uz liniju obale.
2.3.2. Predgraa
Prilikom odabira teritorije u predgrau, preduzetnici paljivo moraju da razmotre

uticaj oblinjih poseda na njihov hotel. Tokom zoniranja teritorija javljaju se razna ogra-
nienja koja su veoma esta (npr. stambena, poslovna, industrijska itd.) i prilikom ije
regulacije vei deo drutvene zajednice ne deluje dovoljno striktno, a to je potrebno da
bi se odabrala najpogodnija lokacija za hotele. U pojedinim zajednicama (drutvima) ne
postoje planovi zoniranja. Oigledno je da su pojedine delatnosti manje kompatibilne u
odnosu na druge: delatnosti vezane za proizvodnju okruena su stovaritima, preduzea
za servisiranje automobila mogu biti okruena auto-otpadima, a noni klubovi mogu
uznemiravajue uticati na goste. Pre odabira odreene lokacije preduzetnik mora da raz-
motri koristi i negativne uticaje iz okruenja. Pojedini poslovi mogu ostvarivati prihode
korienjem dodatnog prostora ili na osnovu hrane i pia, dok pojedini mogu nazado-
vati zbog naina na koji startuju ili doiveti prezasienje. Prostorni plan hotela pomae
minimiziranju ovih uticaja; neretko hoteli u predgraima lociraju javne teritorije i sobe
na ureenoj (pejzanu) povrini i postavljaju parking u neposrednom okruenju hotela
kako bi obezbedili zatitnu (tampon) zonu u odnosu na teritorije u okruenju.
Ureene pejzane povrine mogu se upotrebiti i kao zatita od nekompatibilnog
okruenja. Zidovi su veoma upadljiva granica hotelskog poseda (nepoeljni vizuelni efe-
kat), ali je ponekada neophodna njihova upotreba. Drvee je bolje reenje. Ono doprino-
si mnogo pozitivnijem vizuelnom efektu, obezbeuje hladovinu, titi od vetrova, buke i
preiava vazduh. Ono i veto prikriva parking zonu i to vie ublaava granicu izmeu
hotela i parkinga, ublaava odsjaj odautomobilskih farova koji mogu uznemiravati goste
ije se sobe nalaze u prizemlju hotela. Paljivim postavljanjem drvea u okolini moe se
doprineti oseaju veeg prostora, kao i privatnosti, naroito ukoliko se prilikom odabira
i saenja drvea uzima u obzir okolina (tj. ono to je ispred, na posedu i iza hotelskog
poseda).

U hotelima u predgraima i u blizini puteva, naroito onih udaljenijih od glavnih
turistikih atrakcija, zastupljen je miks poslovanja i ti hoteli raspolau sadrajima za po-
trebe razliitih tipova turista. Hotel bi trebalo da prezentuje najbolje karakteristike okru-
enja u kom se nalazi. Imid hotela uveliko se moe poboljati ureenjem okoline. ak
i prostor najmanje zasaen zelenilaom na ulazu u hotel doprinosi impresivnosti prvog
utiska , a iz toga se moe naslutiti znaaj aleja ili drvoreda.
Funkcionisanje saobraaja oko hotela mora biti oprezno voeno. Saobraaj predstav-
lja problem za okruenje hotela, naroito ukoliko se on nalazi na granici sa stambenom
etvrti. Razumljivo, stanovnici ne ele da trpe buku i zagaenje od izduvnih gasova au-
tomobila kojima dolaze gosti, kao ni vozila kojima se hotelu dostavlja roba. Ovo su jaki
argumenti koji se esto koriste kako bi se osporila izgradnja hotela. Neophodno je da u
ranoj fazi razvoja projekta iskusni konsultant razvije odgovarajuu strategiju za ureenje
funkcionisanja saobraaja, kako bi se pobili svi argumenti lokalne zajednice. Ovo je neiz-
beno i kada su posredi gradski hoteli. Ekonomija i cene srednje visine u hotelima u blizi-
ni puteva, koji goste privlae velikim bilbordima, trebalo bi da obezbede logotip kojim bi
ojaali imid hotela i potovali okruenje, a sve to u okviru ogranienja lokalne zajednice.
U zavisnosti od broja gostiju koji pristiu automobilima, najpovoljnije mesto za lo-
ciranje hotela je u blizini ukrtanja auto-puteva (petlje na putevima). Prometni sektori
auto-puteva mogu delovati zbunjujue i na goste, i na vozila kojima se doprema roba
hotelima. Malo je verovatno da preduzetnik (onaj koji gradi) moe da promeni postojee
granice puteva (pravac pruanja) da bi prilagodio okruenje hotelu, pa zbog toga mora
da razmotri i razume emu po kojoj funkcionie saobraaj, pre nego to odabere lokaciju
u predgrau.
Zapljavanje radne snage iz blizine lokacije hotela esto predstavlja problem. Veina
radnika ovog tipa hotela mora da koristi sopstveni prevoz ili da zavisi od javnog prevoza.
Shodno tome, autobuska ili eleznika stajalita u blizini hotela prednost su i za radnike
i za goste koji pristiu. Na pojedinim lokacijama menadment organizacija obezbeuje
slubene automobile, autobuski prevoz zaposlenih (misli se na grupni prevoz) ili ak
obezbeuje i mesta za stanovanje.
Jedan od najzanimljivijih primera hotelskog pozicioniranja nalazi se na glavnom
transportnom prometnom voru. eleznika veza (TGV) izuzetno velike brzine koja
vodi od centra Pariza do Terminala 2 na aerodromu arl de Gol u mestu Roasi, ini
jednu od najpogodnijih veza na svetu. Sheraton je iskoristio prednosti ove linije i izra-
dio Sheraton Paris Airport Hotel na samom krovu eleznike stanice. Na gotovo svim
veim aerodromima hoteli su locirani usred sistema puteva koji ih okruuju, to pone-
kada oteava njihovo pronalaenje. U sluaju Sheraton Roissy, gosti mogu da koriste
brzi voz sa stanice koja se nalazi u neposrednoj blizini glavnog ulaza hotela i da stignu
u Pariz za manje od 20 minuta. Ovaj hotel ne predstavlja nadogradnju aerodroma, ve
pravi pariski hotel, koji se odlikuje sofisticiranim enterijerom, za ije ureenje je zasluan
dizajner Andre Putman.(Walter A., str. 246)

2.3.3. Urbani predeli
U gue naseljenim urbanim teritorijama zgrada hotela vizuelno prekriva celokupnu

povrinu (posed hotela); hotel je nalik na zatvorenu kutiju u kojoj se obavljaju sve njego-
ve funkcije. Ogranien spoljanji prostor (na nivou zemlje) rezervisan je za vratara, fon-
tane, skulpture ili vegetaciju kojom se eli ublaiti granica objekta. Mogue je iskoristiti
prednost prostora, gde su zgrade u pozadini, za izgradnju terasa na kojima e biti postav-
ljeni spoljanji sadraji. Hoteli u tropskim krajevima obezbeuju prostor za rekreaciju
i relaksaciju na krovovima hotela (bazeni za plivanje i sl.) sa kojih se prua fantastian
pogled na okolinu. Veera na otvorenom na terasi najvieg sprata, sa bujnom vegetaci-
jom i odvojenim od uline buke, moe predstavljati vredan segment, kao i diferenciranje
hotelskog bara ili restorana u odnosu na konkurenciju.
U veini industrijalizovanih zemalja ruralni predeli i predgraa donose relativno jed-
nake prihode, dok je u urbanim oblastima razlika izmeu hotela mnogo izraenija. Ve-
liki raspon razliitih tipova hotela reflektuje ovaj kontrast sa hotelima visoke kategorije,
nadmeui se za najprometnije lokacije, u blizini poznatih (skupih) prodavnica, muzeja,
koncertnih dvorana, poslovnih centara, parkova i ostalih elemenata osnovnih sadra-
ja. Gosti ovih hotela imaju pristup privatnim automobilima i taksijima. Gradovi takoe
predstavljaju trite i za jeftiniji smetaj na lokacijama koje su neto udaljenije od samog
centra grada (na rubu grada). U njihovoj blizini uglavnom se nalaze autobuska ili ele-
znika stanica, kao i lokalna tranzitna stajalita.
Prostor za parkiranje je u gradovima sve ogranieniji kako bi se spreila prebuki-
ranost (zaguenje) saobraaja, naroito u centralnim poslovnim etvrtima. Za potrebe
gostiju hotela, usluno parkiranje vozila u okolnim garaama moe biti jedna od opcija.
Parking u neposrednoj blizini hotela zahteva veliku investiciju. Meutim, garae za par-
kiranje pruaju gostima i sigurnost i pogodnost. Hoteli srednje kategorije, za koje vai
da imaju najvei broj gostiju koji pristiu sopstvenim vozilima, imaju veliku muku da
obezbede parkinga, kao i trokove za njega.
Ogranienja visine objekata postoje u mnogim gradovima Evrope, kao i u ruralnim
oblastima. Kao rezultat ovakvih restrikcija i tradicionalne prakse graenja, centralno lo-
cirani hoteli u veini evropskih gradova, sa malim izuzecima, imaju izmeu 5 i 10 spra-
tova. Poreenja radi, u Americi i Japanu praktino nema ogranienja visine hotela, pa se
grade veoma visoke kule od stakla, metala i betona, koje imaju i 25, 35, 45 pa i 70 spratova
(hotel Central Plaza u atlanti sa 1.200 soba).
Sigurnosni ulazi su nezaobilazni deo hotela i trebalo bi da budu locirani dovoljno
daleko od javnih ulaza, idealno u suprotnom delu, gde su i dostavljaka i druga vozila fi-
ziki dobro odvojena od automobila gostiju. Mere opreza obino nalau da VIP linosti,
ukljuujui dravne funkcionere i njihovo obezbeenje, ulaze u hotel na zadnji ulaz, e-
sto koristei i sigurnosne ulaze. Shodno tome, tamo gde je mogue, trebalo bi obezbediti
dodatne sigurnosne mere.

2.4. OBEZBEENJE ZEMLJITA ZA GRAENJE
Prostorno planiranje deli zemljite onako kako to odgovara graevinskim potrebama,

pa tako nastaju graevinske parcele. One se utvruju detaljnim urbanistikim planom
ako ranije nije izvrena parcelacija koja se radi na osnovu detaljnog urbanistikog plana.
Graevinska parcela, kao deo ukupnog graevinskog zemljita, mora da ima povrinu
i oblik kojima obezbeuje izgradnju objekta i ostalih graevina, kao i trajan pristup ulici,
odnosno putu. Sve se to utvruje u detaljnom urbanistikom planu ili posebnom pla-
nu parcelacije. Budui investitor pokree postupak za obezbeenje jedne parcele ili vie
parcela graevinskog zemljita na kojima moe da gradi graevinske objekte, ureaje,
instalacije ili da uredi zemljite za namensko korienje.
Radi toga je neophodno analizirati prostorni projekat. Kada investitor sagleda i raz-
motri osnovne pogodnosti prostora za lociranje hotela ili odmaralita, pristupa se detalj-
nijoj analizi pojedinanih karakteristika teritorije (npr. reljef, osobine zemljita, potpuni
kapacitet, dravne regulative). Informacije o prostoru, zajedno sa programom hotela i
zahtevima na tritu, osnovni su elementi koji formiraju osnovu za izradu projekta.
Prvi korak predstavlja sagledavanje karakteristika prostora, odnosno topografsko
istraivanje kojim se uspostavlja osnovna mapa prostora. Prilikom istraivanja planer
moe istovremeno identifikovati nekoliko naina za ureenje, kao i brojna ogranienja.
Na primer, nagib zemljita utie na konanu lokaciju zgrade i njenih ulaza, kako javnih,
tako i slubenih, stepen pristupanosti, prilaz vozilima itd. Potom se pristupa planiranju
puteva i peakih zona, sa mogunou pristupa razliitim prostornim komponentama,
rekreacionim sadrajima i izgradnji vidika. Preciznost je od primarnog znaaja. Nepreci-
znost prilikom istraivanja moe izazvati veliki broj problema u svakom aspektu razvo-
ja: komunalna infrastruktura (telefon, voda, struja, gas i sl.), parking, ureenje predela,
tereni za rekreaciju, ulazi, struktura, zoniranje i gradnja itd. Naposletku, tu su osnovni
finansijski uticaji prilikom odreivanja proizvoda za kojima postoji potranja, ukidanja
odreenih proizvoda, kao i neophodne gradacije.
Istraivanjem se takoe odreuju granice i postavljaju na mapu ve postojei objekti
(zgrade, drvea, ograde). Moe se voditi i veliki broj sporova meu susedima oko ne-
hotinog podizanja ograde ili zgrade na tuem posedu. Prilikom planiranja trebalo bi
razmotriti ak i zvanina dokumenta (planove vlade) i rukovoditi se njima.
Prvobitno prostorno istraivanje ne obezbeuje informacije o karakteristikama zemlji-
ta ili podzemlja (visina voda, nosei kapacitet itd.). Ove karakteristike zahtevaju paljivo
razmatranje i imaju znaajan finansijski uticaj. U ranim fazama projekta geotehniko in-
enjersko preduzee trebalo bi da analizira uzorke zemljita kako bi se dobili odgovori na
neka od pitanja: Da li je zemljite stenovito ili rastresito? Da li je u potpunosti zastupljeno
na celom podruju? Koliki je stepen vlanosti? Koji su prirodni naini drenae? Za ta je
najpodobnije to zemljite? U ruralnim predelima gde je neophodno regulisati sistem
vodosnabdevanja i kanalizacioni sistem, tip zemljita moe znatno uticati na budet.

Takoe, zemljite najboljeg kvaliteta trebalo bi sauvati da bi se moglo upotrebiti u ka-
snijoj fazi ureenja okoline. Geotehniki izvetaj bie od velike pomoi arhitektama i in-
enjerima prilikom donoenja prikladnih i trokovno efektnih odluka prilikom izgradnje
(dizajniranja).
Investitor, da bi obezbedio zemljite za graenje, obraa se odgovarajuoj slubi op-
tine zahtevajui dobijanje zemljita na korienje. Investitor koji pokree inicijativu za
graenje moe stei pravo korienja jedne ili vie graevinskih parcela. Pravo korienja
investitor stie dobijanjem od optine dozvole za korienje parcele ako je zemljite u
drutvenoj svojini, ili otkupom od vlasnika zemljita ako je zemljite privatno.
Priprema graevinskog zemljita obuhvata sledee radove: prenos prava korienja,
uklanjanje postojeih objekata i smetaj dotadanjih korisnika, inenjersko-tehniko is-
pitivanje karakteristika zemljita, izrada geodetskih podloga, ravnanje nasipanje i osigu-
ranje terena, sanacioni radovi, radovi vezani za zatitu ovekove sredine, ukljuujuii lju-
de, prirodu, kulturna dobra i ostalu imovinu. U poslove pripreme graevinskog zemljita
jo spadaju i deposedovanje nacionalizovanog zemljita. eksproprisanog ili otkupljenog
i naknada bivim vlasnicima. Parcelacija spada u najvaniji posao vezan za pripremu
graevinskog zemljita.
Opremanje graevinskog zemljita podrazumeva opremanje zemljita naseoskom
infrastrukturom (vodovod, kanalizacija, energetska mrea, ulice, zelenilo, telekomu-
nikaciona mrea, parkinzi i slino). Ureenje i opremanje zemljita treba da prethode
graenju. Zemljite se oprema na osnovu posebnih projekata, usklaenih sa detaljnim
urbanistikim planom i programom ureenja zemljita.

1. U emu se sastoji razlika izmeu razmetaja hotelskih objekata u okviru

turistike destinacije i razmetaja objekata hotelskih lanaca?
2. ta se podrazumeva pod optimalnim razmetajem hotelskih objekata?
3. Koji su glavni i dodatni kriterijumi pri izboru optimalne lokacije po Med-
liku?
4. Koji su kriterijumi pri izboru optimalne lokacije koje istie ai?
5. ta obuhvata i koje su faze Modela MI kompleksan (sloeni) pristup za
izbor lokacije?
6. Na kojim se prostorima uglavnom grade hoteli?
7. Objasnite kako treba graditi hotel u turistikim mestima.
8. Navedite ta sve treba uzeti u obzir prilikom izgradnje hotela u predgra-
ima.
9. Navedite ta sve investitor treba da uzme u obzir prilikom izgradnje ho-
tela u urbanim predelima?
10. ta sve budui investitor treba da preduzme radi obezbeenja jedne par-
cele ili vie parcela graevinskog zemljita za izgradnju hotela?
11. Objasnite bazni princip.

GLAVA III
ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE
HOTELA
znate u emu se sastoji socioloko-psiholoki i marketinki pristup
u oblikovanju arhitekture hotela;
objasnite osnovne principe uspene hotelske arhitekture:
znate u emu je znaaj razmatranja problematike pristupanosti i
prometa pri projektovnju hotela:
sagledate od kakvog je znaaja poloaj soba i pogled iz hotela za
projektovanje hotela.
3.
RAZLIITI KONCEPTI HOTELSKE ARHITEKTURE
A rhitektura zgrade ini u izvesnom smislu spoljni izgled (omota) hotelskog proizvo-
da (analogno atraktivnoj ambalai, pakovanju robe, koja moe da privue ili odbije
potencijalne kupce, bez obzira na kvalitet sadraja). Arhitektonski dizajn, tj. atraktivno
umetniko oblikovanje eksterijera, utie na to kako e korisnici hotela percipirati i doi-
veti hotel, tj. njegov ukupan vizuelni imid.
Hotelska zgrada nije obina stambena zgrada u kojoj su ljudi primorani da ive. Ona
spada u onu kategoriju objekata u gradskom tkivu ili turistikim mestima koji se po
svom poloaju, lepoti, originalnosti, monumentalnosti itd. izdvajaju iz okolnih obi-
nih zgrada. Govorei o graditeljskoj praksi, Paul Eluard kae: Dok ste putovali, ili dok
ste se nali izmeu zgrada. videli ste mnoge od njih koje su neme. Videli ste onda druge
koje vam neto govore, a onda ste poneku videli onu koja ak i peva. Hotelske zgrade
treba da se svrstaju upravo u onu kategoriju zgrade koje neto govore ili ak pevaju.
Svaki hotel ima svoje lice, a to lice je hotelska zgrada, tj. njen spoljni izgled (fasada).
Ono mora biti lepo, dobro uoljivo, privlano, prepoznatljivo, originalno. Ovaj estetski
imperativ naroito vai za hotele vie kategorije (na atraktivnim lokacijama) koji veliku
panju moraju posvetiti vizuelnom kontaktu sa publikom i potencijalnim gostima, od
pristupa, brze identifikacije objekta i pogleda na celinu.
U dosadanjoj praksi su za oblikovanje hotelskih zgrada bili zadueni i odgovorni
iskljuivo arhitekti. Oni su gradili hotele koji su se dopadali njima i eventualno narui-
ocima, malo vodei rauna da li e se to dopasti ili ne buduim korisnicima gostima
hotela. Najee se smatralo da spoljni izgled nije toliko vaan za korisnike, da oni nema-
ju izgraen stav, ukus, ni odgovarajue znanje, i da e prihvatiti kao lepo ono to im kao
takvo ponude arhitekte kao neprikosnoveni strunjaci. Meutim, arhitekte i korisnici
vide i doivljavaju hotelsku zgradu sasvim razliito. Prvi vide hotel pre svega kroz tehni-
ke i inenjerske aspekte, korienje prostora, oblikovanje linija itd., dok drugi vide hotel
kao svoj drugi dom, koji pored materijalnih potreba (smetaj. ishrana, rekreacija, zabava
i druge usluge) mora da zadovolji i odreene materijalne potrebe (potreba sa sigurnou,
toplinom, promenom, lepotom, posebnim doivljajem, uivanjem). S obzirom na to da
se hoteli zidaju za korisnike a ne za arhitekte, nuno je poi od elja i potreba korisnika,
na emu se i bazira marketinki pristup. Na ovome upravo insistira poznati ameriki
arhitekta Moris Lapidus kada kae: elim da gradim ono to ovek eli, ne elim da
gradim katedrale, moji hoteli nisu napravljeni da bi impresionirali arhitekte, ve da pru-
e zadovoljstvo gostima, i da oni koji su ih izgradili u njemu nau svoj interes. Obian
smrtnik je umoran od arogancije pojedinih velikih arhitekata koji proglaavaju nezna-
licama sve one koji ne razumeju njihovu umetnost, ali je zato oaran panjom kojom je
okruen kada ulazi u zgradu koju je projektovao arhitekta Lapidus.

Uz Lapidusa, znaajan doprinos novoj koncepciji hotelske arhitekture, koja vodi ra-
una o potrebama i eljama korisnika, dao je Don Portman. Mnoge arhitekte mogu
da izvuku pouku iz napora koji su uinila ova dvojca arhitekata radi stvaranja jednog
pomalo egzotinog sveta koji zadovoljava ukus obinog oveka. Najvei deo njihovih
radova tei da prui prijatnu sredinu. Portmanovo ime vezano je za izuzetno atraktivne,
monumentalne lance hotela ,,Hyatt u SAD i drugde, gde je ponovo u hotelsku arhitek-
turu uvedeno neto od velianstvenosti Palas hotela iz 19. veka. Ovi hoteli su intere-
santna ilustracija novog koncepta oblikovanja spoljnog i unutranjeg prostora u gotovo
biblijskoj razmeri. U savremenoj arhitekturi retki su primeri koji su izazvali takvu panju
i divljenje obinog oveka. Tako, na primer, unutranjost hotela ,,Hyatt u San Francisku
predstavlja ogromni zatvoreni atrijum u kome je zasaeno drvee, gde se nalaze kavezi sa
egzotinim pticama, monumentalna skulptura u obliku globusa, sa krunih terasa pada-
ju zelene puzavice, zastakljeni panoramski liftovi voze goste do terasa sa kojih se direktno
ulazi u sobe itd. Ovaj hotelski lanac bolje nego ijedan drugi tei da izae u susret korisni-
cima kada je o arhitekturi re, shvatajui potrebe turista da budu zapanjeni, iznenaeni,
stalno bombardovani novim, neuobiajenim vizuelnim nadraajima, da svaki korak, sva-
ki trenutak boravka predstavlja zanimljiv doivljaj, bilo da se radi o posmatranju hotela
spolja, o ulasku na recepciju, vonji liftom, sedenju u restoranu itd. Svaki prostor prua
neuobiajeni spektakl, doivljaj, tako da turistima sama hotelska zgrada nikada nije do-
sadna, ve uvek izaziva divljenje i prijatnost to se u njoj boravi. Dosadanja iskustva su
pokazala da je komercijalni efekat ove koncepcije arhitekture izuzetno povoljan.
3.1. MARKETINKI I PSIHOLOKI ASPEKTI

HOTELSKE ARHITEKTURE
Pomenuti novi koncept arhitektonskog oblikovanja hotelskih zgrada bazira se na

marketing konceptu, koji u centar panje stavlja potrebe buduih korisnika. Na osnovu
izvrenih istraivanje (Bjorklund, King, 1982: 45) utvren je itav niz bitnih atributa, tj.
elemenata totalnog hotelskog proizvoda kojima korisnici pridaju znaaj (izgled spava-
ih soba, restorana, drutvenih prostorija, mogunosti rekreacije itd.), meu kojima je
visoko mesto zauzeo arhitektonski dizajn hotela. Imajui to u vidu, postavlja se pitanje
kako bi trebalo da izgleda hotelska zgrada da bi bila privlana za potencijalne korisnike,
tj. ciljne segmente tranje.
Sigurno da je osnovni pristup baziran na primeni marketing koncepta, a to sa as-
pekta projektovanja i izgradnje hotela podrazumeva primenu strategije diferenciranja
hotelskog proizvoda. Prof. Baki istie fizike karakteristike objekta; koje se ogledaju
u miksu razliitih soba (1/1, 1/2, i sl.) ako je re o smetajnom traktu, mogunostima za
posluenje razliitog broja gostiju (ako je re o prehrambenom traktu); usluga (posma-
trajui celinu proizvoda koji hotel nudi) shvaena u smislu njenog kvaliteta (stil, brzina
i sl.); imid koji e se, pored ostalog, ogledati u smislu kvaliteta, funkcionalnosti i iskori-
enosti prostora, forme, boje i sl. (Baki O.: 154)

Jedan od osnovnih principa izgradnje hotela mora biti poznavanje ljudskih potreba,
koje mogu i moraju biti zadovoljene posredstvom totalnog hotelskog proizvoda. Ovde
se, naravno, podrazumeva da svaki hotel mora prvenstveno da zadovolji svoju osnovnu
namenu (smetaj, ishrana i sl.) ali da zadovolji i ostale materijalne i psiholoke potrebe
turista. Da bi se ovo ostvarilo, arhitektama je neophodna pomo prostornih psihologa
i drugih strunjaka kako bi se utvrdile prostorno, tj. arhitektonski relevantne potrebe i
elje korisnika, koje se mogu zadovoljiti odgovarajuim oblikovanjem hotela. Ne treba
zaboraviti da je arhitektura u slubi ljudi, korisnika, da mora voditi rauna o njihovim
potrebama, a ne teiti otuenju i stvaranju arhitekture radi arhitekture. Bivajui u funk-
ciji korisnika, arhitektura je automatski u funkciji investitora i ostvarivanja njegovih eko-
nomskih ciljeva. Komercijalni znaaj arhitektonskog dizajna hotela danas jo vie raste,
tako da se ovaj aspekt vie nikako ne moe zanemariti. Prilikom projektovanja hotela
nekih lanaca kao da se sve vie koristi poznati propagandni princip AIDA (Attention,
Interest, Desire, Action), to znai da hotel svojim izgledom prvo mora da privue panju,
probudi interesovanje, izazove elju i najzad podstakne gosta na akciju (ulazak u hotel,
korienje usluga). Ovakav efekat moe postii samo lepa, originalna i atraktivna zgrada,
a ne neki bezlini sivi kubus koji se ni po emu ne razlikuje od standardnih stambenih
zgrada u novim blokovima.
Postavlja se pitanje da li su uloga arhitekte i njegova kreativna sloboda umanjeni mar-
ketinkim konceptom davanje prioriteta potrebama korisnika i komercijalnim ciljevima
investitora. Da li on mora doslovno i po svaku cenu da sprovodi elje buduih korisnika
ili ima odreeni slobodan stvaralaki prostor?
Nema sumnje da brojni psiholoki i komercijalni faktori u turizmu i hotelijerstvu
stavljaju pred arhitektu znatno tei i odgovorniji zadatak. On mora da zadovolji potrebe
korisnika i oekivanja investitora i da pronae uspeno i umetniki vredno arhitekton-
sko reenje koje e se skladno uklopiti u postojei ambijent, bilo da se radi o postojeoj,
bilo o stvorenoj sredini. Arhitekta mora da vodi rauna o specifinom karakteru mesta,
o ouvanju duha mesta (genius loci). On mora da uje njegov glas kako bi se sauva-
le prvobitne, autentine vrednosti koje su ga uinile turistiki privlanim. Prirodna ili
stvorena sredina i arhitektura moraju se stopiti u jednu celinu. Meutim, arhitekta mora
takoe da oseti da li je sredina slaba pa on mora da se pokae jak i dominantan, ili je
sredina ,jaka, pa on mora da joj se potini i prilagodi.
Turistika i hotelska arhitektura, dakle, treba pre svega da zadovolji odreene ma-
terijalne, ali i psiholoke potrebe turista. Imajui to u vidu, a oslanjajui se na estetiku
zanimljivog Kolnaja i Ilia (1981), formulisaemo neke principe koji se postavljaju pred
turistiki urbanizam i arhitekturu15.
15 Naravno, stvar je arhitekata i urbanista kako e psiholoke i duhovne potrebe prevesti na arhitektonski
jezik i materijalizovati u odgovarajue fizike strukture. Ono moraju da poznaju prostorno relevantne
potrebe korisnika.

Neobino, iznenaujue, ekscentrino, ukljuujui i egzotino, obezbeuje jezgro za
ono to se kao psiholoka i estetika pojava naziva zanimljivim i izuzetnim. Psiholoki je
razumljivo da e sve ono to je izuzetno privui panju na osnovu kontrasta sa uobia-
jenim i svakodnevnim, poto sve ono to je neoekivano i nevieno izaziva iznenaenje
i ok. Zanimljivost se pripisuje napetosti koja proistie iz susreta, sudara, ili uzajamnog
uticaja onoga to je obino, pouzdano i uhodano i onoga to je suprotno, izuzetno, ne-
vieno. Prilikom izgradnje turistikog objekta, pored banalnog prostora i zgrada (to
ne znai i runog prostora) kao to su stambeni blokovi lokalnog stanovnitva, servisne
zone i sl., nuni su i prostori i zgrade (hoteli, restorani, muzeji, pozorita i druge monu-
mentalne javne zgrade) koje e biti neuobiajene, ekscentrine, originalne, zapanjujue,
a koje e biti u stanju da zadovolje potrebu za promenom. Turistika naselja i hotelski
kompleksi moraju omoguiti ritmino smenjivanje izuzetnih i ekstravagantnih objekata
i ambijenata kako bi se izbegle monotonija i dosada od koje turista bei, traei radi-
kalnu promenu pejzaa. Stalni oseaj nasluivanja novog i nedoivljenog stvara utisak
zanimljivosti.
Tajanstveno, mistino, zagonetno u uskoj je vezi sa tzv. potrebom za vrhunskim
doivljajem (Maslov), ali i sa kognitivnom potrebom. Naime, kako zagonetno i tajan-
stveno, naspram poznatog i jasnog, trai objanjenje, ono predstavlja izazov za turistu da
odgoneta i upoznaje nepoznato. elja za deifrovanjem tajne u stvari je potreba za sazna-
njem koja se moe zadovoljiti samo ako postoji neto to je u stanju da podstakne proces
saznavanja, a tajanstveno izraava upravo takav karakter. Meutim, tu postoje znatne
individualne razlike u pogledu stepena tajanstvenosti koji turista (gost) prieljkuje i koji
je u stanju da razrei na osnovu sopstvenih saznajnih sposobnosti.
U savremenoj arhitekturi i urbanizmu ima sve manje misterioznog i tajanstvenog, sve
je vidljivo, ravno, pravo, kockasto, pa se moe jednim pogledom obuhvatiti i spoznati.
Odsustvo misterije i tajanstva posledica je racionalizma i scijentizma koji potiskuju sve
to je iracionalno, neekonomino i nepotrebno. Zbog toga su novi gradovi i naselja
nezanimljivi i monotoni jer u njima nema nikakve tajne, nema misterije koja se moe
otkriti, sve je jasno i otkriveno na prvi pogled. Upravo zbog nezadovoljene potrebe za mi-
stinim i tajanstvenim kod kue, turisti treba obezbediti na putovanju i takve objekte koji
e sa mistinim turistikim motivima, zbog kojih je doao, omoguiti potpunije zadovo-
ljenje ove potrebe. Kevin Lin, uveni teoretiar urbanizma i arhitekture, takoe smatra
da je jedan od osnovnih zahteva savremene arhitekture i urbanizma upravo misterija.
Prostorno okruenje, prema Linu, treba da bude misteriozno, neizvesno, ali u njemu
mora da postoji odreena, skrivena, unutranja koherencija, neki spoznatljivi smisao,
skriveni logos koji se moe otkriti uz odreeni napor.
Dinaminost i ivost sledei su bitan faktor koji utie na doivljaj zanimljivog. ivost
se postie smenjivanjem snanih utisaka, sa njima suprotnim, oslabljenim i ublaenim
utiscima, budui da se jaki utisci i snane emocije ne mogu neprestano smenjivati na
istom nivou psiholoke napetosti jer dovode do zasienja. To znai da se zanimljivost i
oseanje promene postiu i u arhitekturi i urbanizmu promenom ritma. Pulsiranje ritma

je naizmenino smenjivanje stimulativnih i sedativnih efekata, tj. efekata koji pojaava-
ju i onih koji slabe i ublaavaju utiske. Neto je utoliko uzbudljivije ukoliko se vrhunci
uzbuenja, egzaltacije i ekstaze ritmino smenjuju sa padovima napregnutosti, gotovo
do samog praga drai, da bi se psiha pripremila za nove snane utiske. Imajui u vidu da
turista takoe trai dinamiku i promenu ritma, to znai da turistika naselja i objekti ne
mogu biti atraktivni ukoliko je njihova ritmika linija ravna od poetka do kraja. Dok
je, na primer, ritmika linija novih gradova najee ravna jer se kontinuirano niu slabi
utisci (sline kockaste zgrade, gabariti, boje, prave ulice itd., u starim gradovima se ri-
tmino smenjuju obine ulice sa veselim trgovima, monumentalnim zgradama, obelisci-
ma, trijumfalnim kapijama itd. (Pariz, London, npr.) tako da etau, prolazniku, nikada
nije dosadno jer je zadovoljena njegova potreba za promenom. Nuno je voditi rauna
o ritmu, odnosno variranju kontrastnih motiva u odreenim prostornim intervalima,
i kada je re o turistikim naseljima i zonama jer je to jedan od naina da se zadovolji
potreba za promenom.
Raznovrsnost je u uskoj vezi sa dinaminou, s obzirom na to da se dinamika stvara
ritmikim smenjivanjem raznovrsnih utisaka, odnosno prostornih stimulusa i objekata.
Van sumnje je da nema turistike zanimljivosti bez raznovrsnosti, a da je jednolinost
kraj zanimljivosti. Raznovrsnost i vieznanost pobuuju radoznalost, zadovoljavaju ko-
gnitivnu potrebu i potrebu za promenom, dok jednolinost i monotonija paraliu ra-
doznalost i izazivaju dosadu. Dosada pojedinih turistikih regija, kompleksa i objekata
takoe poiva na oiglednom redu, jednolinosti i jednoobraznosti. Jednolini pejzai,
slini hotelski kompleksi, linearni nizovi zgrada du obale, neminovno deluju monotono
i izazivaju zasienje. Meutim, monotonija se smanjuje ukoliko se ne predstavlja uvek
na isti nain. Lin smatra da je neophodnija razliitost u urbanizmu od uniformnosti.
Geometrijski red je beivotan i nekoristan ali raznovrsnost moe imati vrednost i smisao
samo u kontekstu odreenog vieg i skrivenog, ali spoznatljivog reda i sistema. Ne poziva
se uzalud na uvenu Heraklitovu izreku da je bolja skrivena nego oigledna harmonija.
Skriveni sklad je u stanju da pobudi intelektualnu aktivnost onoga ko ga doivljava, dok
manifestni sklad, kao oigledan, deluje uspavljujue i monotono, Otkrivanje prikrivenog
sklada iza prividnog nesklada zahteva duhovnu aktivnost, a ona ne dozvoljava oseaj
dosade i nezanimljivosti. Turistiki je znatno vredniji i atraktivniji prostor iji unutranji
red nije oigledan i koji se ne moe shvatiti jednim pogledom, red koji se skriva iza pri-
vidnog haosa... Isto vai i za arhitektonske tvorevine; hoteli u vidu banalnih monolitnih
kubusa su monotoni i dosadni jer se nude kao neto krajnje jednostavno i oigledno, to
ne skriva tajnu i ne trai nikakva napor da bi se otkrilo i spoznalo.
Originalno, jedinstveno, autentino znai hrabrost i sposobnost da se prevaziu ru-
tina, automatizam i duhovna lenjost. Rutina i inercija su este u meunarodnoj praksi
turistike izgradnje, gde se i dalje koriste neki prevazieni. koncepti i modeli. Nedostatak
pravog stvaralakog pristupa, neoriginalnost i hodanje utabanim stazama struke vidljivi
su u brojnim turistikim lokalitetima, naseljima i obalnim regijama irom sveta. Nuno
je da se ubudue povede vie rauna o potrebi turiste da svako novo turistiko naselje ili

kompleks predstavlja neto originalno i jedinstveno, a da se ne ponavljaju isti kliei koji
su ve vie puta vieni na svim meridijanima.
Da bi se zadovoljila estetska potreba turista, neophodno je da nova turistika naselja i
objekti ispunjavaju odreene estetske zahteve kako se ne bi umanjivala estetsku vrednost
turistikih resursa u ijoj se blizini grade. Da bi pored isto utilitarne i funkcionalne na-
mene, nove fizike strukture zadovoljile potrebe za lepim, tj. estetski doivljaj, one mo-
raju posedovati odreena vidljiva, objektivna svojstva. Estetika problematika prostorne
kompozicije zasniva se uglavnom na vidljivim svojstvima kompleksa koja izazivaju odre-
ena estetika oseanja. Meutim, iako lepo predstavlja najee krajnji i neinstrumen-
talni doivljaj, posredstvom razliitih estetskih kategorija mogu se postii i vanestetski
efekti (propagandni, komercijalni, zabavni, ideoloki, religiozni itd.).U zavisnosti od na-
mene prostora ili objekta, kao i ciljeva koji se ele postii, prilagoava se i njihov izgled,
tj. vidljiva svojstva. Imajui to u vidu, od namene odreene zgrade ili zone u turistikom
naselju, zavisie utisak koji se eli stvoriti kod turista. Da bi se to postiglo, neophodno je
umetnikim sredstvima stvoriti adekvatnu estetsku kategoriju (ljupko, lepo, draesno,
velianstveno, uzvieno). Sutinska vrednost turistikog prostora ne lei samo u njego-
vom kontinuitetu i sposobnosti tehnikog ureenja, prilagoavanja i transformacije ve
pre svega u njegovom produhovljavanju i umetnikom oblikovanju. Kako se smisao i
atraktivnost turistikog prostora baziraju na njegovoj sposobnosti da zadovolji brojne
i esto kontradiktorne potrebe, neophodno je da urbanisti i arhitekta pri projektovanju
raspolau svim psiholoki relevantnim informacijama i jasnom predstavom o poeljnim
objektivnim svojstvima objekata (u konkretnom sluaju ugostiteljskih objekata).
3.2. OSNOVNI PRINCIPI HOTELSKE ARHITEKTURE
Brojni autori, arhitekte i drugi strunjaci pokuavaju da formuliu osnovne principe

uspene hotelske arhitekture. Tako, na primer, poznati arhitekta za turizam, meuna-
rodnog ugleda Baud Bovy (1967), smatra da treba graditi hotele koji naglaavaju oseaj
oputenosti, odmora, ivota u prirodi. Hoteli takoe treba da imaju arm i linost,
koji privlae turiste. On dalje istie da treba izbegavati velike monolitne blokove, visoke
zgrade, urbani karakter koji esto degradira mesto i podsea turiste na stambene zgrade
u kojima ive cele godine. Teie se to je mogue vie humanoj razmeri kompozicije,
pravom kontaktu s prirodom, dobrom uklapanju u sredinu i pejza.
Pojedini domai autori pokuavaju a formuliu neke opte principe i preporuke kada
je re o turistikoj i hotelskoj arhitekturi. Na primer, Salaj (1982) insistira na turistikoj
arhitekturi koja se bazira na dobro shvaenim karakteristikama ambijenta i njihovoj pri-
meni u novom oblikovanom izrazu. Cilj hotelske arhitekture ne sme biti iskljuiva tenja
da se zadovolje samo racionalnost izgradnje i tehnoloka funkcija objekta, i da se time
dovedu estetska funkcija i ambijentalna vrednost do traginih rezultata dehumanizacije
oveka i prostora. Ona mora svojim oblikom, koncepcijom, duhom forme, detaljem, dati
sadraj radosti, oseaj bogatstva, stimulisati pozitivan odnos prema nasleu sredine u
kojoj je nastala i pruiti stalan oseaj nasluivanja novog i nedoivljenog.

Drugi domai arhitekta Roin (1977: 371) istie etiri osnovna principa humane turi-
stike arhitekture: intimnost (prostori treba da budu tako dimenzionirani da se ovek u
njima ne oseti izgubljeno, iskompleksirano, izloeno pogledu velikog broja ljudi, a vaan
je i oseaj posedovanja sopstvenog ugla, pogleda nad svim to se u tom prostoru do-
gaa i znaaj svog prisustva u tom prostoru); oseaj prostranosti (mestimino slobodne,
daleke vizure oslobaaju oveka pritiska, pruaju oseaj mogueg kretanja i raaju opti-
mizam), dimenzioniranje objekta (dostupnost svega i svakoga i dovoenja u merne od-
nose oveka i stvari) i povezanost sa prirodom (povezivanje sa pejzaem i nemogunost
da se otkrije gde prestaje ono to je ovek stvorio, a gde se nastavlja priroda).
Navedeni autori oigledno imaju velikih tekoa pri formulisanju nekih optih, uni-
verzalnih principa turistike i hotelske arhitekture. To je sasvim normalno jer, im se for-
muliu neki principi, pojedini uspeni primeri iz prakse ih demantuju. Na primer, ukoli-
ko se uzme intimnost kao princip, njega brzo demantuje primer veoma uspenih lanaca
hotela koji svoje hotele grade na principu monumentalnosti. To, naravno, ne znai da
istovremeno nemaju uspeha i pojedini hoteli graeni na principu intimnosti, ve samo
ukazuje na poznatu injenicu da razliiti ljudi (segmenti tranje) imaju razliite potrebe,
elje i ukuse i da svaki hotel, tj. hotelski proizvod u umetnikom smislu (koji obuhvata i
arhitekturu) treba prilagoditi odreenim ciljnim segmentima tranje (grupama korisni-
ka) za koje se pravi. Bilo kakvi opti principi imaju ogranien domet, pa je zbog toga uvek
neophodno utvrditi i posebne principe za svaki konkretan sluaj. Za praksu ima veliki
znaaj paralelna primena pomenutog marketinkog pristupa i istraivanja preferencija
buduih korisnika konkretnog planiranog hotela.
Najzad, neodvojivi deo arhitektonskog oblikovanja hotela i hotelskog proizvoda ini
i enterijer. On ne sme biti manje privlaan od eksterijera, on mora da zrai ka spolja i
nagovetava deo unutranjeg ambijenta. Iza privlane i originalne fasade ne sme se kriti
manje interesantan enterijer koji e razoarati posetioca. Ulazak u hotel moe predstav-
ljati novo i prijatno iznenaenje, nov zanimljiv prizor, poseban vizuelni doivljaj koji e
zadrati gosta kako bi uivao u ambijentu. U savremenom oblikovanju hotela i njihovih
enterijera sve vie se izdvajaju dve razliite tendencije: monumentalistika i intimistika.
Pojedini novi ameriki hotelski lanci (Hyatt, Mariott i dr.) izraziti su predstavnici
monumentalnog stila. Shvatajui izuzetan komercijalni znaaj arhitekture i enterijera za
privlaenje gostiju, ovi lanci grade grandiozne hotele sa monumentalnim enterijerima
(ogromni, visoki atrijumi, npr.) u koje gosti ulaze sa oseanjem divljenja, zapanjenosti
i strahopotovanja prema veliini prostora, visini i velianstvenosti prizora. Tu su iz-
meani brojni sadraji (lobi, restorani, fontane, skulpture, zelenilo, panoramski stakleni
liftovi, mnotvo ljudi u pokretu itd.) koji plene panju posetilaca, bombardujui ih ne-
prestano raznovrsnim vizuelnim efektima.
Nasuprot ovom sve popularnijem konceptu, javlja se kao suprotnost tzv. intimistiki
pravac. U tom sluaju itav ambijent treba da ostavi utisak topline, zatienosti, prijatno-
sti i psiholoke sigurnosti. Uz najvei funkcionalan i tehniki komfor za odmor, rekrea-
ciju i rad ide dosledno stilizovana lepota ambijenta sa svim dekoracijama i nametajem.

Izbegavaju se hale od sirovog betona za bletavim niklovanim predmetima i hladnim
upadljivim bojama, ledene kombinacije mermernih podova i staklenih zidova, moder-
nistike folklorne egzibicije itd. Opti utisak i oseanje intimnosti proizlaze iz jednostav-
ne elegancije linija, kombinacije toplih pastelnih boja, bilo da je posredi tradicionalni ili
moderni stil. Grandioznost, lani luksuz, imitacije, razne pseudostilove, kierajske ukra-
se i detalje treba izbegavati u ovako koncipiranim hotelima.
Oslanjajui se na razliite izvore, raspoloiva empirijska iskustva, Kripendorf (1975:
127) formulie osnovne principe po kojima bi turistika arhitektura (dakle hotelska) tre-
balo da se razlikuje od svakodnevne arhitekture. U ovom sluaju treba imati na umu da
nema nekih trajnih i univerzalno vaeih principa, pa navedene principe treba vie shva-
titi kao osnovne smernice, nego kao obavezujua pravila koja sama po sebi garantuju
uspeh.
Arhitektura i urbanizam u turistikim regijama imaju za cilj da optimalno zadovolje
osnovne turistike potrebe: oputanje i odmor, promena, kompenzacija i komunikacija
i potreba za osloboenjem od stega. Ovo podrazumeva da svakoj vanoj odluci u oblasti
arhitekture i urbanizma mora da prethodi interpretacija najvanijih turistikih potreba i
njeno prevoenje na arhitektonski jezik.
Arhitektura i urbanizam u turistikim regijama treba da budu prilagoeni pejzau,
vodei posebno rauna da tri njegove vitalne funkcije (zatita, snabdevanje i proizvodnja
i oputanje) ostanu nedirnute (treba utvrditi granicu noseeg kapaciteta prostora).
Princip koncentrisane izgradnje koji se sastoji u meusobnom pribliavanju objekata
i stvaranju kompaktnih urbanizovanih zona, to doprinosi ouvanju velikih, neurbani-
zovanih, slobodnih prostora, treba da bude prihvaen prilikom koncipiranja turistikih
centara.
U nedostatku objektivnih kriterijuma za odgovor na pitanje ,ta znae arhitektura i
urbanizam prilagoeni pejzau, opti nivo pojedinih respektivnih zahteva za arhitekturu
turistikih regija mora biti utvren u svakom konkretnom sluaju.
Arhitektura ne sme da se ogranii na racionalnu estetiku, ona mora da ima emocio-
nalnu privlanost za one koji je posmatraju. Ona takoe mora imati ambijent, ne sme biti
hladna, ni neutralna ili indiferentna.
Arhitektura treba da ostavlja utisak autentinosti i/ili folklora. Plan ne sme da bude
uoljiv kako bi se stvorio utisak da je hotel spontano dobio svoj oblik koji dolazi iz vanra-
cionalne sfere. On mora ostaviti mesta nepravilnostima, malim grekama koje pod-
seaju na manuelni rad i rustine metode izgradnje, dajui impresiju sluajnog uspeha.
Korienje tipinih i tradicionalnih lokalnih elemenata treba da zameni anonimni
i bezlini internacionalni stil izgradnje. Kada turistika arhitektura ne mora nuno da
se prilagodi odreenom mestu i lokaciji, ona moe sebi da dozvoli matovitost, origi-
nalnost, ak i veselost, pod uslovom da se plan suvie ne komplikuje. Ne treba se plaiti
zanatskih elemenata pri emu treba izbei lo ukus i ki.
Upravo u turistikoj arhitekturi je mogue dozvoliti novine. Iako i ovde postoje gra-
nice, moe se pretpostaviti da je ovek na odmoru spremniji da prihvati, ak i da vie voli,

neuobiajene arhitektonske oblike koji bi mu u svakodnevnom ivotu izgledali suvie
avangardni i ekscentrini. Za realizaciju ovakvih ideja treba koristiti nove materijale i
tehnike gradnje. (Walter A., str. 251)
Po mogustvu, treba koristiti elemente sledeih stilova i oblika: dati prioritet veselim
i lakim bojama i oblicima, izbegavati sve to je teko, ozbiljno i strogo. Treba izabrati
zaobljene oblike umesto otrih uglova (to ne iskljuuje sve uglove). Teie se izvesnoj
nepravilnosti oblika i rasporeda. Dekorativni elementi i uopte raznovrsnost treba da
zadre panju posmatraa. Strukture treba da budu to elastinije kako bi se omoguile
eventualne budue transformacije.
Turistiki objekat treba da bude orijentisan prema unutra, njegova struktura treba da
bude kompaktna i viedimenzionalna. Svreno je, dakle, sa ideologijom pogleda s bal-
kona, sa linearnim reanjem jednodimenzionalnih objekata, sa favorizovanjem frontal-
nih fasada i sa zaputenim zadnjim stranama.
Umesto visokih zgrada okruenih velikim slobodnim povrinama treba graditi manje
i nie objekte koji zajedno ine relativno kompaktnu i gustu sredinu. Razdaljina izmeu
kua moe biti smanjena, ime se tedi na prostoru i dobija se ,,vis a vis (pogled preko
puta, na susedstvo). Uliice i pjacete su znatno bolji nain prostorne organizacije od ve-
likih slobodnih povrina koje ureuju arhitekate pejzaisti.
Ovaj princip moe uiniti prirodu udaljenijom, ali u stvari je poboljan kontakt s
njom. Priroda vie nije pozorini dekor koji se posmatra iz fotelje na balkonu 12. sprata,
ona se pribliava jer je mesto boravka malo i njegove strukture uspevaju da ouvaju ne-
posredan kontakt s terenom i prirodom.
Smanjujui na ovaj nain veliinu dimenzija i poveavajui raznovrsnost konstruk-
cije dobija se sledee: vea promena za turiste koji borave u tim objektima; ambijent
ispunjen ivljom atmosferom; bolje mogunosti meusobne komunikacije u odnosu na
izolovanost u stanovima velikih monumentalnih anonimnih kompleksa, celovitost ovih
kompaktnih naselja humanih dimenzija nikada ne ostavlja utisak praznine i odsustva
ivota, kao to je to sluaj sa bezlinim, hladnim, stambenim blokovima; avantura indi-
vidualnog odmora u turistikom mestu koje e i samo po sebi ostaviti lepe uspomene.
Prilikom uspostavljanja prostornog koncepta hotelske arhitekture kritian je stav in-
vestitora o usvajanju prioritetnih kriterijuma ciljeva projekta, to postaje dokumento-
vani vodi za celokupni projekat. U tom smislu investitor razmatra da li je pogled koji
se prua iz gostinskih soba i javnih mesta najbitniji. Da li je neophodno da se obezbede
alternativni sadraji za razliite trine segmente? Koliko je bitna konzervacija (ouva-
nje) odreenog dela prostora za budui razvoj? Da li je budet odgovarajui? Arhitekta
i konsultanti trebalo bi da redovno analiziraju program jer se tokom meseci daju brojni
predlozi vezani za ureenje, to zajedno predstavlja veliku ideju koju gosti oekuju.
Da li prostorni plan predstavlja jednu od najboljih mogunosti da se unapredi projekat,
njegova funkcionalnost, budet, privlanost za potroae i krajnji uspeh? Treba imati u
vidu to da u odmaralitu mogu postojati brojne karakteristike u zavisnosti od lokaci-
je, kvalitetu prostora, ciljevima vlasnika i trinim segmentima. Luksuzna odmaralita

mogu biti grandiozna i impresivna, naravno i ugodna; odmaralita mogu biti dizajnirana
po ugledu na lokalnu tradicionalnu arhitekturu ili u internacionalnom stilu; poslovni
hoteli uglavnom se odlikuju iskljuivo poslovnim nainom poslovanja, ali postoje brojni
primeri, kao u Orlandu, gde su neki od najuspenijih i tematski. Osnovni izgled planira
se na dui rok, za razliku od ostalih razvojnih aspekata koji se ee mogu menjati.
3.2.1. Pristupanost i promet
Dva glavna aspekta znaajna prilikom dolazaka gostiju u odreenu destinaciju su

vidljivost (jasna uoljivost) ulaza (prilaza) i odgovarajui (prikladan) logotip. Ovo se
moe poboljati nekim od sledeih naina: putokazima, proirenjem puta, osvetljenjem,
odvajanjem puteva, zasadima, grafikim sredstvima. Meutim, prilaz odreenom mestu,
a posebno lokacija, i broj sektora na putu namenjenih peacima moraju biti u saglasno-
sti sa gradom ili odeljenjem za izgradnju i ureenje puteva. Vei projekti, kao i oni u
naseljenim (prebukiranim) oblastima imaju koristi od savetnika za saobraaj, kome se
poveravaju pregovori sa lokalnim vlastima, kako bi se odobrile potrebne modifikacije na
putevima u korist dalje izgradnje projekta. Ovo moe podrazumevati novi izlaz sa auto-
puta, trake za iskljuivanje sa puta, semafore, mostove za funkcionisanja saobraaja na
njima, podzemne prolaze itd.(Walter A., str. 250)
U predgraima je cirkulacija peaka ograniena, osim na prostoru parkinga, ali od-
maralita zahtevaju paljivu analizu i ureenje radi zatite podruja od prevelikog broja
vozila. Svi projekti moraju imati u planu pristupanost slubenim prostorima (mesto
dostavljanja robe, odlaganja otpada, slubenog ulaza) zbog maksimalne efikasnosti i iz-
begavanja svih moguih neprijatnosti za goste (npr. guva u hodnicima i sl.). Tokom
konceptualnog razvoja savetnik za saobraaj bi trebalo dobro da proui plan i da ukae
na mogue probleme izazvane lociranjem puteva, parkinga javnih i slubenih ulaza.
Parking prostor na povrini zemlje uglavnom je sam po sebi najvea prostorna kom-
ponenta u razvoju hotela. Naravno, u skuenim urbanim predelima parkiranje na po-
vrinama uglavnom se i ne primenjuje, ali zato postoje alternative, kao usluno ili pod-
zemno parkiranje. U nekoliko evropskih gradova postoje funkcionalni parking sistemi
kojima se regulie problem nedostatka prostora. U Severnoj Americi, oko 18,5 m po
automobilu zvanino je odobreno za potrebe uslunog parkiranja i oko 32,5 m za goste
koji se sami parkiraju, ukljuujui prostor izmeu parking mesta i rampe. Preduzetnik
mora da uzme u obzir vanost procentualnog odnosa prostora za parking i prostora na-
menjenog za glavni hol i gostinjske sobe, kao i koliko esto gosti koriste kola rangirajui
ih od nekoliko putovanja dnevno u ruralnim oblastima i predgraima, do ne tako esto
upotrebe u urbanim lokacijama.
Odmaralite u oblasti jezera Seket (Sacket Lake), projekat koji se nalazi u podnoju
Katskil planine (Catskil mountain) u Njujorku, predstavlja oigledan primer varijacije
uslova funkcionisanja saobraaja, izgradnje parkinga i tranzita. Program za izgradnju

odmaralita ukljuuje hotel, teniske terene, bazene, amfiteatar, staze za peaenje i koli-
be, teren za golf sa 18 rupa i klupsku kuicu i kondominijume. Svaki od navedenih ele-
menata je lociran na najpovoljnijem moguem mestu uzimajui u obzir funkcionalnost
i to manje trokove razvoja. Kroz teritoriju je izgraen put s dve trake. Kako bi usporio
saobraaj i obezbedio to lepi prilaz mestu, pejzani arhitekta je predloio da se put koji
prolazi kroz mesto preoblikuje u talasastu krivu i da se saobraaj u suprotnim smerovima
razdeli irokim ureenim ostrvom. Ureenje ukljuuje i restauraciju starog podzemnog
prolaza za prolaz peaka od hotela do kondominijuma. Pristup vozila je zaklonjen od
pogleda, a peaki i automobilski saobraaj su odvojeni to je mogue vie. (Walter A.,
str. 251)
3.2.2. Pogled
im gost doe u sobu, prvo proverava kakav je pogled, koji je esto osnovni element
prilikom izbora mesta, orijentacije zgrade, izgleda zgrade i dizajniranja prozora. Nije
svaka zgrada dovoljno visoka, niti svako mesto ima pogled od 360, ali postoje razliiti
dodaci kojima se ovakvo stanje moe poboljati. Prostorni planer moe stvoriti intere-
santne sadraje ili koristiti teren tako da pobolja pogled. Ovo moe biti jednostavno, kao
dizajniranje malih vrtova ili prijatnih pogleda na pejza ili usmeravanje pogleda preko
bazena ili teniskih terena ili u unutranji ulazni hol. Tamo gde je zaista poseban pogled
na planine ili na plau, na primer, i ako projektni budet i orijentacija dozvoljavaju, sobe
za goste mogu biti postavljene samo s jedne strane, one sa kojih se prua lep pogled.
Svaki hotel InterContinetal lanca ima autentian izgled inspirisan prirodnim okru-
enjem i nosi se sa lokalnom topografijom na izuzetan nain. Programu je bila potrebna
velika, masivna zgrada da bi se iskoristila prednosti uslune efikasnosti.
Slika 2 InterContinetal Afrodita
Izvor: http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/resorts/gallery

Sledei bitan aspekt prostornog razvoja koji mora biti odreen u ranim fazama je
dostupnost takvih elemenata infrastrukture kao to su struja, telefon, voda i kanalizacija.
U urbanim lokacijama se podrazumeva da su ovi elementi dostupni kao i prirodni gas i
mrea koja omoguava bri protok podataka. Manji gradovi mogu da procene uticajne
trokove za nove konstrukcije da bi se podrali neophodni dodaci prilikom postavljanja
kanalizacionog sistema, proirenja puteva i ostalih unapreenja povezanih s projektom.
Ruralni predeli i mesta na malim ostrvima mogu imati nedovoljno razvijenu komunal-
nu infrastrukturu. Koji su to faktori koji utiu na njihovo obezbeivanje? Da li ih ima
u potrebnoj meri u odreenom mestu ili postojee usluge moraju biti nadograene ili
u potpunosti obezbeene nove? Pto lokalno komunalno preduzee analizira trokove,
preduzetnik moe odrediti da je bolje da tajno postavi na to mesto oveka koji e voditi
rauna o potrebama projekta. Na nekim lokacijama nepostojanje komunalnih propisa
prisililo je komunalna preduzea da se bore za cene i ak da kupuju viak energije od
privatnih korisnika.
Trokovi ovih usluga mogu predstavljati glavnu komponentu operativnih trokova
hotela ili odmaralita, uglavnom se kreui izmeu 3 i 5 % od ukupnih prihoda. Neopho-
dan je rani uvid u trokove za elektrinu energiju, gas, gorivo i ak solarnu ili energiju ve-
tra kao vane izvore energije. U poslednje vreme i u skorijoj budunosti projekat poznat
pod imenom peak shaving sve e vie uticati na promet. Tokom perioda najskupljih
tarifa za elektrinu energiju, sistem automatski prekida rad odreenih ureaja i opet ih
ukljuuje, da smanji potrebe i prebaci napajanje na alternativne izvore energije kao to
su gas i solarna energija.
Slika 3 Pogled iz sobe Hyatt Regensy Indianopolis
Izvor: http://www.indianapolis.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?null

3.2.3. Prirodni predeli
Pronalaenje najboljih naina iskoriavanja prirodnih predela prilikom oblikovanja

prostora i zgrada vano je zbog poveanja zadovoljstva gostiju i smanjenja trokova iz-
gradnje i operativnih trokova. Planom reljefa se identifikuju oblasti gde prevelike str-
mine mogu usloviti skupa nivelisanja i konstrukciju potpornih zidova. Ali, ove oblasti
mogu da ponude neke meu najboljim pogledima i uz odgovarajue ureenje okoline
mogu postati najupeatljivije karakteristike teritorije. Raznovrsni zasadi drvee, bu-
nje, trava, parkovi itd. predstavljaju oiglednu, ve znaajnu, prednost mesta. Drvee i
druge krupnije biljke obezbeuju hladovinu i tite od prejakog osvetljenja. Takoe do-
prinose lepoti predela, predstavljaju privremeni zaklon i prikrivaju nepoeljne elemente
u okolini. Listopadno drvee menja se sa promenom sezone i obezbeuje irok spektar
efekata, dok su etinari cele godine zaklon od snega i vetra; drvee doprinosi vrstini
(stabilnosti) zemljita i njegovoj vlanosti.
Tabela 8 Kontrolna lista spoljanjeg ureenja mesta

Sedita Stalna, privremena
Osvetljenje Visokopostavljeno, pri zemlji, ukrasno
Reetkasti titnici koji se postavljaju oko stabla (uzdu) i
Drvee i zasadi
na tlu oko stabla, ardinjere
Graninici Svetlei, automobilski
Ograde Ukrasne, prostorne, sigurnosne
Logotip (natpisi) Usmeravajui (putokaz), natpis na zgradama
Drvene kuice u parkovima, kiosci Redovni, montani, na autobuskim stajalitima
Drvene konstrukcije za potporu puzavicama,
Natkrivene konstrukcije
graevinske strukture
Umetnika dela Skulpture, istorijski objekti; na tlu ili na zgradama
vrste podloge Terase/platoi, peake staze, amfiteatri
Vodene povrine Fontane, rekreativni bazeni, vodeni zidovi
Jarboli, satovi, drai za bicikle, kontejneri, ulini slivnici
Dodatni predmeti
za atmosferske padavine
Izvor: Walter A., str. 253.
Zemljite odreenog mesta odgovara za lokalnu vegetaciju, ali pejzani arhitekta

mora proceniti koliko je ono pogodno za novoplanirani pejza i u kojoj meri moe pod-
neti negativne uticaje izgradnje. Najvanije drvee u mestu trebalo bi zatititi. Dizajner bi
trebalo da preduzme posebne mere zatite endemskih biljnih vrsta; u suprotnom, mora

se izabrati odgovarajue premetanje. Postoji vetina ureenja prirodnog okruenja,
odabirom biljaka u zavisnosti od estetskih i funkcionalnih potreba, kao to postoji i za
planiranje i izgradnju funkcionalnih elemenata mesta.
Veoma su bitni dizajn bilo kog od dodatnih elemenata, kao i odabir komplemen-
tarnog opremanja prostora (vrsta je veza). Sadraji prikazani u tabeli 7 imaju najbolji
efekat kada se uklapaju sa okolinom to je vie mogue, da li po boji, materijalu, lokaciji
i jo ako zadovoljavaju irok spektar potreba gostiju.
The InterContinental Bali Hotel resorts oslikava uspenu integraciju domorodake
arhitekture sa bujnom tropskom vegetacijom u cilju postizanja prepoznatljivog izgleda.
Prilikom ureenja spoljanost je preneta unutra, sa pagodama kao sredinjim delom,
pa je nastalo mesto idealno za odmor i posmatranje. Ivice staze su paljivo oiviene ka-
menom sa grubo tesanim ivicama i zaravnjenim sredinjim delom i travnatom stazom,
nakon koje poinje prostor sa bujnim liem. Integracija vode i skulpture je ostvarena
tako da prua upeatljivu sliku lepote i odmora.
Slika 4 InterContinental Bali Hotel Resorts
Izvor: http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/locations/bali
Resorts kompleks Tahiti Panorama predstavlja prostornu optimizaciju zbog razno-

vrsnog programa i izrazito diferenciranog prostora. Arhitekta i pejzani arhitekta pripo-
jili su i unapredili brojne prirodne karakteristike adaptirajui ih prema programu.

Slika 5 InterContinental Resorts Tahiti
http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/resorts/gallery
Izvanredni vrtovi kompleksa Grand Hyatt Balui jo su jedan primer sofisticirane

integracije brojnih vrsta lokalnog tropskog bilja. Bujna vegetacija omoguava veliki kon-
trast boja, od tamnozelenih listova, do svetloroze cvetova. Do jezera po ijoj povrini
plutaju razne vrste cvea stie se preko velike travnate povrine.
Slika 6 Grand Hyatt Balui
Izvor: http://bali.grand.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?extCorporateId=

Odmaralite (kompleks) The Sackett Lake Resort predstavlja prostornu optimiza-
ciju zbog raznovrsnog programa i izrazito diferenciranog prostora. Arhitekta i pejzani
arhitekta pripojili su i unapredili brojne prirodne karakteristike, adaptirajui ih prema
programu. Postojee plitko vetako jezero i movarno zemljite produbie se i poveati
kako bi se ovde slivale padavine sa terena za golf i kako bi postale glavne karakteristike
planiranog razvoja.
ema 1 Sackett Lake Resort, Monticello, New York
1. Hotel 9. Spa centar

2. Amfiteatar 10. Restoran
3. Apartmani 11. etalite
4. Golf Club & Lodge 12. Restoran
5. Teniski centar 13. Marina
6. Kabine 14. Nightclub
7. Plaa 15. Parking
8. Velike travnate povrine 16. Casino
Izvor: Walter A.: str. 252

Vetako jezero e poveati vrednost imanja kreiranjem priobalnog mesta. Takoe,
sever odeljka, teren za golf sa 18 rupa, ini korisnim nestabilan teren (koji nije pogodan
za naseljavanje) i ukljuuje prethodni teren od 9 rupa, vei prostor izmeu rupa na tere-
nu, peskovite delove terena i zelenilo (mesta na terenu sa kojih se udara loptica).
Visok poloaj mesta (misli se na nadmorsku visinu) i udaljenost od auto-puta pred-
stavljaju prirodnu (izuzetno povoljnu) lokaciju za klupske prostorije i restoran i pruaju
irok vidik na teren, hotel i jezero. Plan ukljuuje amfiteatar pogodan za grupe raznih
veliina. Prirodna priguenost je umereno preoblikovana kako bi se zvuk usmerio dalje
od jezera gde moe da deluje uznemiravajue na okruenje i prema plitkoj depresiji gde
se zvuk iri po okolnoj istini (poljani). Dodatno, visoka kamenita povrina, naizgled
neadekvatna za izgradnju, pretvorena je u koristan imovinski objekat kao staza za pea-
enje sa povremenim kolibama, a uzan priobalni pojas uz jezero pretvoren je u mesto sa
plaom, vezom za amce i hotelom. Oblik hotela omoguava prekrasan pogled na jezero.

Pitanja za proveru znanja
1. Zbog ega treba angaovati razliite strunjake (arhitekte, sociologe, psiholo-

ge, ekonomiste, dizajnere itd.) za arhitektonsko oblikovanje hotela?
2. U emu je doprinos novoj koncepciji hotelske arhitekture arhitekata Dona
Portman i Lapidusa?
3. ta je najznaajniji princip izgradnje hotela?
4. Koje principe, a oslanjajui se na estetiku zanimljivog, turistika i hotelska
arhitektura treba da zadovolje odreene materijalne ali i psiholoke potrebe
turista, a po Kolnaju i Iliu?
5. Koje osnovne principe humane turistike arhitekture istie Roin?
6. U emu je znaaj kriterijuma pristupanosti i prometa za izradu hotela?
7. Kakv znaaj za gosta hotela (u turistikom mestu, urbanoj sredini i predgra-
u) ima pogled na okruenje?
8. Da li arhitektonsko oblikovanje hotela treba da bude u skladu s prirodnim
okruenjem, u kojoj meri i pod kakvim uslovima?

GLAVA IV
GRAEVINSKI ASPEKTI IZGRADNJE
objasnite ta se podrazumeva pod zgradom ugostiteljskog objeta;
znate iz koliko se sektora sastoji hotel;
razumete savremene trendove u hotelijerstvu i izgradnji hotela;
znate ta su butik i dizajn hoteli;
razumete razliku izmeu razliitih konstrukcija hotela;
znate kada se upotrebljava koja vrsta konstrukcije;
objasnite kako i na koj nain se projektuje konstrukcija hotelskog
krova.
4.
UGOSTITELJSKI OBJEKTI I ZGRADE
U gostiteljska delatnost se obavlja u zgradi sazidanoj za ovu delatnost. Ona se moe

obavljati i u delu zgrade, u prostoriji takoe zidanoj u sastavu neke druge zgrade
(stambena zgrada, robna kua, deo fabrike, kole, bolnice). Ova delatnost se moe obav-
ljati i u improvizovanim privremenim prostorijama, pa ak i van prostorija, uz upotrebu
odreenih ureaja, zanatskih sredstava, inventara (atori, barake, isturena radna mesta,
otvorene tezge, toionice pia i sl.).
Zgrada u kojoj se obavlja ugostiteljska delatnost naziva se ugostiteljski objekat. Ona
je jedan od elemenata privreivanja, poslovanja, pa shodno tome ini posebnu ekonom-
sku kategoriju od koje umnogome zavisi rentabilitet poslovanja preduzea. Zbog zna-
aja zgrade u kojoj se obavlja ugostiteljska delatnost prilikom njenog projektovanja i
izgradnje, odnosno kod uzimanja u zakup i adaptiranja i ureivanja, treba se pridravati
sledeih principa:
princip optimalne funkcionalnosti, ekonominosti projektovanja i izgradnje
zgrade;
princip optimalne funkcionalnosti pri postavljanju unutranje organizacije
zgrade;
princip ispunjavanja tehnikih i zdravstveno-tehnikih uslova za obavljanje
ugostiteljske delatnosti i komercijalnu propagandu unutranjim i spoljnim
izgledom.
Za razliku od tipinih zgrada u kojima je smeten industrijski pogon, u kojima one
u prvom redu da zatite sredstva rada i ljude u njima od spoljanjeg uticaja, zgrada u
ugostiteljstvu neposredno utie na plasman ugostiteljskih usluga i ini elemenat proi-
zvoda. Hotelska zgrada omoguava plasman smetajnih usluga, na primer, pod povoljni-
jim ekonomskim efektima i po cenama usluga veim od onih koje pruaju gostionice ili
prenoita. Zbog tako velikog uticaja ugostiteljskog objekta na komercijalno poslovanje
izbor optimalnog tipa zgrade dobija poseban znaaj.
Princip optimalne funkcionalnosti sastoji se u tome da radna odeljenja i radna mesta
budu tako postavljena da odgovaraju normalnom toku pripremanja i pruanja ugosti-
teljskih usluga.
Prilikom postavljanja prostorija za ugostiteljsko poslovanje treba obezbediti pravilna
reenja linija unutranjeg kretanja radnika i gostiju. U tome se treba drati principa da se
linije kretanja radnika zaposlenih u ugostiteljskom objektu ne ukrtaju itd. U projekto-
vanju se treba drati sledeih principa.

Linije ukrtanja radnika u radnim odeljenjima (kuhinji, sali, restoranu) treba izbei
projektovanjem i izgradnjom objekata tako to e se unapred postaviti odeljenja i oprema
da se ukrtanje izbegne.
Izbegavati povratne hodove organizacijom poslovanja ili adekvatnim projektovanjem
i izgradnjom.
Linije kretanja treba tako izabrati da se izbegne ukrtanje puteva radnika i gostiju. Ovo
se ini da bi se onemoguilo meusobno ometanje i izbeglo zadravanje u liniji kretanja
jednih i drugih.
Potrebno je izbei suvino zadravanje gostiju u liniji za samoposluge, to se dogaa
kada je ona suvie dugaka. Moraju se analizirati i otklanjati uzroci suvinog zadravanja
gostiju.
Svaka zgrada, prostorija ili teren na kome se obavlja ugostiteljska delatnost mora da is-
punjava odreene tehnike i zdravstveno-tehnike uslove. Bez ovoga se ugostiteljski obje-
kat ne moe registrovati niti se moe obavljati ugostiteljsku delatnost. Sve ugostiteljske
prostorije koje slue za pripremu i neposredno obavljanje ugostiteljskih usluga moraju
ispunjavati minimalne uslove koji omoguavaju kulturno usluivanje, higijensko mani-
pulisanje namirnicama, uvanje robe od kvara, tehniku zatitu rada i zatitu zdravlja
potroaa.
Spoljanji i unutranji izgled zgrade neposredno utiu na plasman usluga. Optimalnim
ulaganjima i prilagoavanjem radne sredine u ugostiteljskom objektu postiu se najvei
efekti u produktivnosti i ekonominosti ulaganja. Prema izgledu zgrade, a naroito prema
unutranjem ureenju i opremi, obavlja se kategorizacija ugostiteljskih objekata. Prosto-
rije u kojima se obavlja ugostiteljska delatnost treba da svojim izgledom, atmosferom i
osvetljenjem privuku to vei broj gostiju i omogue vei plasman usluga. Izbor zgrade
i njeno ureenje moraju biti u skladu s mogunostima postizanja ekonomskih efekata.
Optimalna ulaganja u prilagoavanje radne sredine u ugostiteljstvu utiu na ekonomiku
poslovanja privredne organizacije.
4.1. HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT
Glavna razlika izmeu stambene zgrade i hotelskog objekta, kakav se tokom vremena
razvio, jeste u tome to se stambena zgrada ima jedan sprat ili vie spratova, koji svaki
za sebe ine jednu celinu, a svaki stan ima svoje nusprostorije. Hotelski objekat se sastoji
od vie samostalnih jedinica odreenih za razliite svrhe. Osnovna jedinica u stambenoj
zgradi je stan, a u hotelu soba.
Hotel se sastoji od samostalnih i odvojenih soba, rasporeenih po sportovima, a dru-
tvene, restoranske i druge prostorije su odvojene i ine posebne celine (jedinice ili ode-
ljenja) koje su meusobno povezane. Broj i vrsta tih jedinica zavise od veliine, tipa i
kategorije hotela. Hotelska odeljenja se obino svrstavaju u tri trakta:
1. hotelski (smetajni trakt),
2. ugostiteljski trakt i
3. ekonomsko-tehniki trakt.

Kada se gradi hotel, treba uzeti u obzir potrebnu samostalnost i odvojenost pojedinih
traktova, jedinica i prostorija, a s druge strane to bolju komunikaciju i vezu.
Prilikom izgradnje novih hotelskih objekata, kao i prilikom rekonstrukcije starih, tre-
ba imati na umu mnogobrojne zakonske propise i koristiti se iskustvima naih i stranih
graevinskih strunjaka.
S obzirom na sve vei promet turista, kao i s obzirom na savremene oblike turizma,
danas se sve vie vodi rauna o praktinosti i ekonominosti objekata i prostorija, zatim
o sanitarno-higijenskim i tehnikim ureajima, kao i o udobnosti i ugoaju jer su to ele-
menti koji daju odreenu fizionomiju hotelu.
Osnovno naelo savremenog graditeljstva je ekonomisanje prostorom. Nepobitna je
injenica da hotel mora raspolagati prostorijama razliitih veliina mada nee biti mo-
gue, bilo iz objektivnih, bilo iz finansijskih razloga, u svakom hotelu izgraditi dovoljan
broj prostorija razliitih veliina. Nekom sezonskom hotelu su u sezoni potrebne velike
prostorije, a u predsezoni i podsezoni manje. Nekom hotelu treba velika prostorija, a
raspolae samo malom. Savremeno graditeljstvo nalo je tome leka. Danas se svaka velika
prostorija moe brzo pretvoriti u nekoliko manjih i obratno, vie malih u jednu veliku.
To se postie pominim zidovima, koji mogu biti izvedeni kao harmonika, ili se itava
ploa moe uvui u drugi deblji zid.
Racionalno iskoriavanje prostora, nesmetano kretanje gostiju i zaposlenog osoblja,
higijensko rukovanje ivotnim namirnicama, uvanje rabe od kvarenja, zatita zdravlja
potroaa i osoblja, struno posluivanje gostiju, temeljni su zahtevi koje treba imati na
umu pri graenju i projektovanju hotelskih objekata i prostorija.
4.2. GRAEVINSKI ZAHTEVI I TRENDOVI
Standardi koji reguliu bezbednost zgrade i zatitu njenih korisnika, kao i ljudi uop-
te, u najveem broju zemalja odreuju se odgovarajuim propisima i zakonima. Ovo
se moe odnositi na specifine zahteve kada je posredi, na primer, zatita od poara, ili
posebne zahteve koji se odnose na konstrukciju zgrade. Standardi i propisi koji se odnose
na samu zgradu (urbanistiki propisi) donose se na regionalnom ili lokalnom nivou, tako
da se mogu razlikovati od mesta do mesta u kojima se locira odreeni hotel.
Hotelske zgrade takoe treba da zadovolje zahteve preduzea ili kompanije koja je
investitor. Ovo ukljuuje, na primer, standardne veliine soba i drutvenih, kao i pomo-
nih prostorija. Pojedini prostori u hotelu mogu biti prilagoeni oekivanim promenama
na tritu kako bi se lake prilagodili kroz odgovarajue izmene i adaptacije. Veoma je
vaan i estetski izgled hotela, njegovog okruenja i enterijera. Izgled koji hotel prezen-
tira spoljnom svetu (posmatraima) jedan je od bitnih faktora komercijalizacija hotela
i njegovih usluga. Unutranji komfor, odgovarajui dekor i nametaj, kao i efikasnost
pruenih usluga integralni su delovi procesa promocije i prodaje.
Moderni hoteli mogu biti podvodne konstrukcije (hotel za ronioce u paniji), ili oblako-
der od 70 spratova (Peachtree Centre Plaza Hotel u Atlanti). Savremeni trend u izgradnji

kongresnih centara rezultira izgradnjom sve Slika 7 Hotel Peachtree Centre Plaza Hotel
viih i veih hotelskih kompleksa. Suprotan u Atlanti
trend se uoava u razvoju novih turistikih
centara na moru i u planinama, gde se grade
manji i nii objekti koji se bolje i skladnije
uklapaju u postojei pejza. Svest o ouva-
nju ovekove sredine dovela je do toga da
se mnogi hoteli grade u obliku veeg broja
manjih jedinica razmetenih oko centralne
zgrade. Stambene jedinice mogu biti od-
vojene ili koncentrisane, simulirajui tako
prostorni koncept sela, ime se umanjuje vi-
zuelna agresija na prirodni pejza. Posebne
jedinice mogu biti stepenaste zbog praenja
nagiba terena kako bi se obezbedili horizon-
talna separacija i individualizovan izgled
svake jedinice.
U drugim sluajevima koristi se pirami-
dalno grupisanje da bi se obezbedio nizak
profil siluete radi to manjeg negativnog uti-
caja na postojei pejza.
Moderni turistiki centri takoe tee da
usklade perspektivu vie razliitih struktu- Izvor: http://search.hotel-savings.net/ho-
ralnih formi, ne samo iz arhitektonskih ra- tel/propertydetails/105321
zloga ve i da bi se zadovoljili trini zahtevi.
Glavna hotelska zgrada moe biti istaknuta i uoljiva viespratnica, dok individualne
apartmanske zgrade, vile i druge smetajne jedinice mogu imati 1, 2 ili 3 sprata, i biti
meusobno odvojene ili terasasto povezane u celinu.
Savremeni trendovi u hotelijerstvu, naroito u prvoj deceniji 21. veka, ukazuju na sve
veu zastupljenost butik i dizajn hotela, pa emo stoga ukazati na neke osnovne karakte-
ristike ovih hotela.
4.2.1. Butik hoteli
Prvim butik hotelom smatra se Morgans hotel u Njujorku, otvoren 1984. godine.
Dizajnirao ga je Andre Putman, a posao je poruio Ian Schrager, ameriki preduzetnik
koji je ranih osamdesetih godina osnovao prvi elitni i originalno dizajniran noni klub,
Studio 54, koji su poseivale poznate licnosti. Razvio je karijeru usvajanjem jednog sa-
svim novog pristupa, kombinacijom zabave i usluga: poeo je renoviranje hotelijerskih
objekata sa dizajnerimakao sto su Andre Putman, Filip Stark i stvorio prve dizajn hotele.

Ime poznatog dizajnera koji je kompletno opremio hotel ili dao lini peat obino je
osnova na kojoj se temelji razlika izmeu ovih i hotela velikih svetskih lanaca. Tako je
Anuska Hempel projektovala jedan od najpopularnijih hotela u Londonu: Blakes Ho-
tel. Poznat po diskreciji i pruanju potpune privatnosti poznatim linostima, ovaj butik
hotel prua svojim gostima i jedinstvenu mogunost kupovine odreenih umetnikih i
dekorativnih predmeta koji se nalaze u hotelu. Smatra se da susret s umetnickim delom
oslobaa matu i kreativnost. U dananje vreme veoma malo slobodnog vremena ostaje
za preputanje nekoj vrsti umetnosti: obilazak na izlobe, itanje knjiga, odlazak na ope-
ru, balet, u bioskop. Shodno tome, skrauje se vreme i umanjuju prilike za kreativnost. Iz
tih razloga, butik hoteli mogu biti pogodan prostor za poslovne ljude i slavne linosti kao
oaza mira i umetnosti u brzom i ispunjenom savremenom ivotu.
Koncept butik hotela je tako osmiljen da prua gostima prijatnu sredinu, originalnu
po svom izgledu i iznenaujuem po nesvakidanjim vizuelnim sadrajima za ugostitelj-
ski objekat. Projektovanje i izgradnja ovakvog tipa hotela orijentisani su na to da sam
boravak predstavlja jedinstveni doivljaj. Nezavisni mali butik hoteli,sa izraenom indi-
vidualnou, privlae ljude koji esto putuju jer im pruaju toplinu, oazu oputanja, koja
ne postoji u velikim hotelima (Collins D. ).
Navodimo neke od najzanimljivijih butik hotela u svetu.
JK Place u Italiji istie toplinu i porodinu atmosferu po malom broju soba
(dvadeset) i restoranu na vrhu sa pogledom na krovove Firence. Na raspolaga-
nju su i kutak za itanje u biblioteci, pored upaljenog kamina i domaeg ajnog
peciva.
Do Hotela Casadelmar u Port Vecchiu (Korzika) moe se doi automobilom,
brodom ili helikopterom. Hotel raspoolae bazenom i privatnom plaom, nudi
bogat program aktivnosti na moru (skijanje na vodi, ronjenje) i na kopnu (ja-
hanje, voznja helihopterom, golf), nudi masau (sa okoladom, indijsku, tai).
Slika 8 Hotel Casadelmar, Porto Vecchio, Korzika
Izvor: http://www.hotel.info/booking.aspx?gclid

Poznate holivudske linosti esto biraju ovu destinaciju u sportsko-rekreativne
svrhe. Las Alamandas Resort Hotel u Meksiku prua usluge i aktivnosti ide-
alne za oporavak, razvoj i odravanje fizike kondicije. Bogat sportski program
obuhvata odbojku na plai, tenis, skijanje na vodi, jahanje, vonju biciklom,
boanje i jo mnoge druge. Programu fizikih aktivnosti prikljuuje se ponuda
kvalitetnog menija: svei morski plodovi, riba i voe iz bate hotela.
Slika 9 Las Alamandas Resort Hotel, Puerto Vallarte, Meksiko
Izvor: http://www.alamandas.com/
U Hotelu Secret de Paris oslikani zidovi u gostinjskim sobama stvaraju iluziju da

su kreveti postavljeni na najpoznatijim pariskim atrakcijama u muzeju Orsay, u Mulen
Ruu i Ajfelovom tornju a manje poznate anegdote o francuskoj prestonici ispisane su
po zidovima hotela. Jedinstveno iskustvo ovog prostora prua gostima oseaj upoznava-
nja Pariza na jedinstven nain, otkrivanja tajni, neeg izvanrednog, to je mogue samo
iz ovog dizajn hotela.
4.2.2. Koncept butik hotela
Butik hotel je termin korien za opis originalnog i luksuznog hotela koji odlikuje
jednu temu i jedan stil, a sinonimi su dizajn hotel ili lifestyle hotel.
Ovi hoteli pojavili su se osamdesetih godina u Londonu, Njujorku i San Fransisku i
postali vrlo popularni krajem devedesetih. To su mali samostalni hoteli do sto soba, koji
se razlikuju od drugih svojim dizajnom i proizvodom. Takav koncept hotelskog proizvo-
da zasniva se na urbanoj lokaciji, dizajnu, personalizovanoj usluzi i izbegava sterilnost
koja se moe doiveti u veini luksuznih hotela u sklopu velikih hotelskih lanaca.
Glavne razlike u odnosu na velike hotele su te da je svaki butik hotel zasnovan na
jedinstvenom konceptu i dizajnu i da ne mora strogo da potuje standarde, odnosno ori-
ginalnost moe da se pretvori u konkurentsku prednost. Na primer, ovi hoteli mogu da
obezbede svojim gostima sva mogua komunikaciona sredstva u sobi (ali i ne moraju),
mogu da stave akcenat na udobnost i mir.16
16 Izvor : Hotel Magazine

Dizajn hoteli su fleksibilniji od drugih oblika hotelskog smestaja jer dozvoljavaju
odreen stepen iznenaenja i subjektivnog doivljaja prilikom ispunjavanja oekivanja
potroaa. Ovaj tip hotela moe da se opie kao privatna rezidencija u koju posetilac do-
lazi kao gost, uz to da je ve poznat njegov profil, pa je mogue anticipirati njegove elje
i potrebe.
Standardizacija i uniformizacija hotelijerskih usluga bile su neophodne da bi se razvi-
le pouzdanost (sposobnost pruaoca usluga da isporui obeane usluge na odgovarajui
nain) i poverenje (dobro miljenje, pozitivno iskustvo i asocijacije koje pruaju dopun-
sku vrednost potrosacu) kod korisnika. Tanije, gosti su teili ka predvidljivosti, kontroli
i sigurnosti, to je preduslov svakog prijatnog turistikog iskustva. Iz tih razloga, slogan
lanca Hilton je jedno vreme bio: Svaki na hotel je Amerika u malom. Iz jednog
objekta u drugi, iz jedne sobe u drugu, nije bilo iznenaenja, kvalitet je bio isti, norme
ispotovane i oekivanja ispunjena.
Razvoj dizajn hotela zasniva se na optem trendu poveane tranje za diferencira-
njem u hotelijerskim proizvodima. Putnici zainteresovani za ovaj hotelski segment su
poslovni putnici, ljubitelji umetnosti i baby boomeri17.
Baby boomeri su osloboeni odgovornosti kao to su roditeljstvo ili stalno zapo-
slenje, oni trae zabavu, udobnost i kvalitetne proizvode, a gosti koji spadaju u mlae
generacije su visokoedukovani, kosmopoliti koji mnogo putuju i konstantno ele nova
iskustva. Zbog toga obazrivo dizajniranje enterijera postaje imperativ jer se ne smeju po-
meati popularna kultura i visoka umetnost. Veina savremenih turista esto ne razlikuje
ova dva pojma i trai atrakcije koje predstavljaju njihovu kombinaciju jer taj efekat moe
biti neoekivan i zanimljiv. Beskonana komercijalizacija umetnikih dela i elemenata
kulture predstavlja umetnost i kulturu kao proizvode koji se konzumiraju i tako dolazi
do njihove banalizacije18.
4.3. Modeli konstrukcije hotela
4.3.1. Ramovske konstrukcije
Glavni konstrukcioni sistem i visokih i srednje visokih graevina je elina ili armi-
ranobetonska ramovska konstrukcija. elina ramovska konstrukcija se primenjuje kod
izgradnje poslovnih zgrada koje se prave sa malo zidova ili bez zidova i viseim plafoni-
ma. Meutim, delovi hotela u kojima su hotelske sobe grade se mnogo jednostavnije, sa
ravnim betonskim ploama ili izlivenim betonskim ploama. Bez potrebe za postavlja-
njem cevi ili prostranog ugradnog osvetljenja, donja strana ploe u zavrnoj obradi moe
17 Naziv za generaciju ljudi roeni hnakon zavretka Drugog svetskog rata. Zbog velikog broja novoro-
djenadi, ezdesete godine su zabelezene kao vreme eksplozije nataliteta.
18 Dizajn hoteli su deo neke kulture, dekor jedne epohe, unikati koji podstiu kreativnost ili razvijaju
oseaj nostalgije

lako da dobije oblik povrine plafona. Dok je tipian elini ram manje adekvatan za
konstrukciju hotelskih soba, on se koristi za izgradnju ultravisokih megahotela i na onim
lokacijama gde korienje elinog rama moe doneti utedu. Sve visoke graevine mo-
raju biti projektovane tako da su otporne na vetar i seizmoloke uslove, to esto iziskuju
dijagonalno podupiranje ili drugu pogodnost u samoj konstrukciji.
elik mnogo vie odgovara prostorima sa dugakim ploama i zato se ee koristi u
javnim i pomonim prostorijama hotela. Razmak izmeu stubova i ramovska konstruk-
cija treba da budu projektovani tako da mogu fleksibilno da se prilagode raznim sadra-
jima hotela u sluaju promene na tritu i potrebe za renoviranjem objekta u budunosti.
(Walter A., str. 336)
Tabela 9. Alternativne konfiguracije sistema izgradnje
Veliina
Ultravisoki: vie od 70 spratova
Visoki: 2070 spratova
Srednje visine: 619 spratova
Nizak: 3 5 spratova
Prizemni: 12 sprata
Konfiguracija hotelske sobe

Ploa: hotelske sobe s obe ili s jedne strane hodnika
Kula: hotelske sobe rasporeene oko centralnog jezgra
Atrijum: sobe oko viespratnog unutranjeg prostora ili pored njega
Meavina: kombinacija konfiguracija
Vila: pojedinane jedinice ili niski klasteri soba
Vrsta konstrukcije
Armiranobetonski okvir: ravna ploa, izlivena na mestu, montana, prenapregnuta, prena-
pregnuta posle stvrdnjavanja, forme tunela koje se iznova koriste itd.
Kombinacija betona izlivenog na mestu i prethodno izraenog poda i zidova
elina ramovska konstrukcija: teka ili laka konstrukcija
Zidani nosei zid
Ploa: jedinice poda i zidova fabriki izraene ili na licu mesta
Modularna graa: montani moduli hotelskih soba
Drvena ramovska konstrukcija (vile)
Metodi i materijali za unutranjost
Razmak izmeu stubova

Jednostrani pregradni zid: stubovi u svakoj particiji hotelske sobe
Dvostrani pregradni zid: stubovi u svakoj drugoj particiji hotelske sobe
Svaka trea: obino etiri stuba po irini krila hotelske sobe, dva unutranja postavljena
otprilike na pozicijama jedne treine i dve treine
Bez unutranjih stubova: stepenasti nosa

Graevinski materijali
Spolja: razmatrati racio stakla i zidove; kriterijumi za performanse svih materijala
Zavrna arhitektonska obrada enterijera
Zavrna dekorativna obrada enterijera
Mainska i elektrokonfiguracija i okruenje

Centralni paket jedinica nasuprot pojedinanom
Relativni prvi trokovi nasuprot trokovima ivotnog ciklusa
Alternative za jedinice obnavljanja toplote
Posebna brojila za pojedinane prostorije
Kogeneracija i ostali sistemi
Tehnologija zatite ivotne sredine
4.3.2. Konstrukcija noseeg zida
Drugi pristup je potpuna eliminacija ramovske konstrukcije i, poto hotelske sobe

sadre paralelne zidove koji su otprilike udaljeni po 4 m, oni se mogu koristiti kao nosee
particije. Dok su za prve izgraene oblakodere korieni zidani nosei zidovi s osnovicom
irine od metar pa i vie, betonska blok-particija od 20 cm podrava graevine sa do 24
sprata, kao to su kongresni hoteli Clarion and Rosen Centre u Orlandu, Florida. (Walter
A., str. 337) Konstrukcija sa noseim zidom je jeftina i moe da se postavi relativno brzo
i, pored toga, nudi beneficije u pogledu akustike i otpornosti na poar. Dok je logian
izbor za hotelske sobe, nosei zid ograniava fleksibilnost javnih i pomonih prostorija
na niim spratovima. Zato se nosei zidovi moraju kombinovati sa drugim sistemom;
u Rosen Centre oni su postavljeni na vrhu dvospratne betonske ramovske konstrukcije.
4.3.3. Montana modularna konstrukcija
Trei konstrukcioni pristup koristi fabriki proizvedene modularne jedinice soba

(svaka jedinica moe da sadri jednu ili dve sobe), izlivene konstrukcione delove i mon-
tane sisteme. Glavna prednost ovih sistema su brzina i kontrola kvaliteta njihove pro-
izvodnje. Prednost modularnog sistema hotelskih soba je u tome to prua potpune
jedinice soba, toalete sa vodovodnim cevima, svim zavrnim obradama i nametajem.
Jedinice se na licu mesta podiu kranom iz kamiona i postavljaju na svoja mesta, a vo-
dovodne cevi i elektrini prikljuci su jedine stvari koje nedostaju. Opte govorei, jav-
ne prostorije se grade na konvencionalan nain ili sistemom montanih ploa. Betonski
moduli datiraju iz poznih 60-ih godina prolog veka kada su prvi put napravljeni za Svet-
ski sajam u Montrealu, a za izgradnju hotela koriste se od 70-ih godina prolog veka, i
to u SAD, na Bliskom istoku i Pacifikoj regiji, ukljuujui i visoki hotel Hilton Palacio
del Rio sa 515 soba u San Antoniju, u Teksasu i Hyatt Regency sa 326 soba u Makaou.

Razlike izmeu arhitektonskih, konstrukcionih i mehanikih zahteva hotelskih soba
i zahteva javnih/pomonih prostorija sugeriu da oni mogu da budu odvojeni tako da
se za svaku vrstu mogu koristiti najadekvatnji inenjerski sistemi. Na primer, arhitekti
mogu da odaberu ravne ploe na zidanim noseim zidovima za konstrukciju hotelskih
soba i laki elik za vee javne i uslune prostorije. Ovo odvajanje doputa veu fleksibil-
nost u pogledu poloaja graevine, visine i postavljanje HVAC opreme u blizini javnih
i pomonih prostorija; krae distributivne linije do hotelskih soba; s tim u vezi i utedu
energije. Inicijalni trokovi izgradnje neto su vei po jedinici prostora za javne prostori-
je zbog dodatnih konstrukcijskih zahteva i mainskih sistema.
4.4. SPOLJNI OMOTA ZGRADE
Izbor materijala za spoljnu fasadu ili oblogu uveliko zavisi od veliine zgrade, struk-
turalnog oblika, lokacije i karakteristika datog prostora. Tradicionalna izgradnja u grad-
skim centrima je uglavnom koristila kamen (prirodni ili vetaki) ili cigle za oblaganje
fasade. Visoke zgrade skeletne strukture najee se obavijaju odgovarajuim omotaem
laganim i pogodnim za ienje. Postoji trend korienja reflektivnih materijala (stakla)
za panele i prozore u postojee okruenje. Vea panja je posveena termikoj izolaciji
kako bi se smanjila potreba za hlaenjem i grejanjem.
U Manjim hotelima i motelima fasade mogu biti izraene od cigle, zatim malterisane
i bojene i sl. Meutim, u ovim sluajevima veliki problem su odravanje (ienje, farba-
nje, opravke ) i vek trajanja.
4.4.1. Oblikovanje krova
Krov hotelske zgrade esto je najuoljiviji arhitektonski element, bilo zbog njegovog
dominantnog poloaja, bilo zbog topografije okruujueg terena. Obalna linija je esto
profilisana siluetama hotelskih zgrada, a slian fenomen se javlja i u drugim turistikim
centrima i zonama.
Naalost, arhitekte esto ne vode dovoljno rauna o krovovima, pa se na njih suelja-
vaju razliite instalacije, maine, ureaji za ventilaciju, tankovi za vodu i sl.
Oblikovanje hotelskog krova treba da bude predmet inovacije, originalnosti i kre-
ativnosti. Ispod krova mogu se nalaziti razni tehniki ureaji (mainski deo za liftove,
klimatizaciju itd.), a u zgradama ograniene visine moe biti korien za dodatne sobe,
odnosno smetaj gostiju.
U svim sluajevima je vano da oblik krova bude u skladu s visinom i veliinom zgra-
de. Po pravilu, primena raznovrsnih krovnih konstrukcija je ograniena na zgrade male i
srednje visine. Krovovi visokih hotelskih zgrada su najee ravni zbog tehnikih urea-
ja, restorana na krovu itd. Na krovove mogu biti postavljeni i prozori kako bi se propu-
tala prirodna svetlost ukoliko se ispod njih nalaze sobe, kuhinje, slubene prostorije i sl.
Za izgradnju krovova mogua su razliita konstrukciona reenja.

4.4.2. Konstrukcija krova
Prostor ispod krova mora da omogui postavljanje mehanike i druge tehnike opre-
me (ukljuujui predvianje moguih izmena) za dizanje i sputanje liftova i platformi za
ienje fasade, tankove s vodom, klimatizaciju itd. U specifinim sluajevima postavlja-
ju se rotacioni ureaji i ine za kretanje rotirajuih restorana. Sigurnost (zatitne ograde,
pristupna platforma itd.), zatita od vatre i oluje, smanjenje gubitaka ili dobitaka toplote,
insonorizacija, drenaa povrinskih padavina s krova imaju specifine zahteve.
4.4.3. Servisni prostori
Brojna oprema i instalacije neophodni hotelu zahtevaju panju pri inicijalnom pla-
niranju zgrade. U najirem smislu, veliina i pozicija instalacije i opreme odreene su u
sledeem smislu: neophodna veliina prostora: odreena dimenzijama ureaja i opreme,
kao i potrebom pristupa, odravanja i kontrole, i lokacije: u odnosu na gostinske sobe
(posebno kupatila), javne prostorije i operativne prostorije (kuhinja, veernica, bazen,
kompjuterska soba, komunikaciona oprema, upravne i kontrolne prostorije).

1. ta se podrazumeva pod zgradom ugostiteljskog objeta?

2. Od koja tri sektora se sastoji hotel?
3. ta je butik hotel?
4. ta je dizajn hotel?
5. Koje konstrukcije hotela postoje?
6. ta je ramovska konstrukcija hotela?
7. ta je konstrukcija noseeg zida?
8. ta je montana modularna konstrukcija hotela?
9. Na koj nain se projektuje konstrukcija hotelskog krova?

GLAVA V
PROBLEMI IZGRADNJE
OBJEKTA
objasnite znaaj detaljnog urbanistikog plana za izgradnju hotela;
znate koje su osnovne regulative koje bi morao znati investitor pre
odpoinjanja gradnje hotela;
objasnite znaaj interesa lokalne zajednice povodom izgradnje ho-
tela;
znate ta sve treba potencijalni investitor da trai od nadlenog or-
gana uprave skuptine optine;
znate ta sve treba da sadri obavetenje od nadlenog organa
uprave skuptine optine ili reenje o lokaciji;
objasnite kako i ko sve vri nadzor nad izgradnjom hotela;
znate koja su pravila i ta sve utie na odreivanje neophodne povr-
ine zemljita za izgradnju hotela;
znate kako se moe uspeno ekonomisati prilikom izgradnje;
znate kako se planira sprat hotela;
znate koje vrste projektnih reenja su najekonominije;
znate kako se definie raspored soba i koji su to presudni faktori ;
znate kako se odreuje struktura soba.
5.
REIM I USLOVI GRAENJA
I zmeu detaljnog urbanistikog plana, investitora, graevinskog zemljita i reima gra-

enja postoji uzajamna uslovljenost i zavisnost. U toj sprezi se obino polazi od detalj-
nog urbanistikog plana, ija je izrada uslovljena onim to investitor eli, to graevinsko
zemljita omoguava i to je dozvoljeno ili zabranjeno, u okviru reima graenja, propisa
ili drutvenih dogovora.
U realizaciji prostornog plana, od planske koncepcije do useljenja u novi objekat,
postoji vie faza realizacije. U tom procesu izdvajaju se kao inioci razvoja: investitor koji
je odluujui faktor za poetak progresa realizacije, i detaljni urbanistiki plan u kome su
usaglaeni svi inioci razvoja koji obavezuje investitora. Jo se izdvajaju dve linije sprovo-
enja plana, i to: linija obezbeenja zemljita i linija reima i uslova graenja.
Veoma vaan elemenat koji utie na ureenje prostora i zgrada je set dravnih propi-
sa o upotrebi zemljita i graevina u jednom mestu. Pre kupovine zemljita investitor bi
trebalo da se obavesti o propisima koji su na snazi i o nainu na koji oni utiu na projekat
(broj soba i spratova, parking prostor, uslovi iz okruenja itd.). Osim toga, ove regulative
slue i da zatite vlasnika od neodgovarajueg budueg razvoja u okolini i da se ustanovi
neka vrsta osnove za razvoj projekta. Osnovne regulative ukljuuju sledee opte katego-
rije: (Walter A., str. 248)
propise o zoniranju i upotrebi zemljita
standarde gradnje, planiranja i uspenosti poslovanja
zakone o ouvanju istorijskih znamenitosti
propise o ouvanju ivotne sredine
drutvene interese.
Zoniranje kojim se ustanovljavaju parametri ta i u kojoj koliini moe da se gradi
zasniva se na potrebi drutva da kontrolie odreen tip razvoja i da meusobno razdvoji
nekompatibilne korisnike. Grad (ili neka druga nadlenost) podeljen je na korisnike
zone (stambene, trgovinske, industrijske itd.) sa posebnim propisima za svaku pojedi-
nano. Nekoliko trgovinskih zona koje se mogu pronai na mapi, na primer, imae razli-
ite propise za njihovo postavljanje (razmak izmeu zgrada i poseda), visinu (broj spra-
tova), gustinu (broj jedinica), parking prostore itd. Propisi o zoniranju veoma variraju;
u ruralnim predelima izgradnja moe biti regulisana sa dva ili tri propisa ili da ne bude
uopte regulisana. U urbanim zonama varijacije se mogu kretati od maksimalne visine
od 3 do 6 spratova u stambenim kvartovima, do nepostojanja ogranienja u poslovnim
kvartovima u strogom centru. U pojedinim sluajevima zemljine parcele se kombinuju

i omoguuje se vei razvoj nego to bi to bilo dozvoljeno na samo jednoj parceli. Grad
moe da zaslui bonus pri zoniranju u zamenu za sadraje kao to su poveani publicitet
ili javne povrine.
Manja dostupnost javnih slubi moe ograniiti projekte koji imaju specijalne zah-
teve vezane za vatrogasna odeljenja, kole, biblioteke, kapacitet puta i komunalne infra-
strukture (posebno vodovodni i kanalizacioni sistem). U manjim gradovima preduzet-
nici esto kupe novu vatrogasnu opremu (kamion sa merdevinama, npr.) da bi privukli
panju lokalnih vlasti i odobrili projekat.
Upoznavanje sa lokalnom agencijom za planiranje i razvoj ili graevinskog sektora
neophodno je u to ranijoj fazi. Oni su izvor najnovijih informacija, daju preliminarno
objanjavaju propise o zoniranju i gradnji i pomau pri identifikaciji dodatnih propisa
koje nameu druge agencije ukljuene u proces regulacije. U pojedinim drutvima ove
poslove obavljaju regionalna odeljenja za planiranje. Projekti u osetljivim teritorijama
trebalo bi da se vode primenom detaljne Studije o uticaju na prirodno okruenje (Envi-
ronmental Impact Study) prilikom modifikacija razvojnog plana. U sastavu podruja
mogu se nai vlana zemljita i plavne zone, to zahteva konsultaciju sa US Army Corps
of Engineers (Ameriko udruenje ininjera). Kako razvoj projekta odmie, druge agen-
cije se ukljuuju u proces, zaduene za detalje poput infrastrukturne povezanosti, skladi-
tenja otpada, postavljanja oznaenja, osvetljenja itd. (Walter A., str. 249)
Investitor bi trebalo da poznaje interese lokalne zajednice i ukljui ih u proces
planiranja,kako bi obe strane bolje razumele tue i zadovoljile svoje interese. Investitor
moe mnogo lake da preduzme potrebne izmene i izuzetke ili moe da zatrai posebne
bonuse kako bi unapredio projekat ukoliko grad to odobrava.
Budui investitor mora da zna gde e graditi i pod kojim uslovima. Takve informacije
sadre detaljni urbanistiki plan i propisi koje optina donosi radi realizacije plana i utvr-
ivanja reima graenja. U detaljnom urbanistikom planu nisu odreena mesta i uslovi
graenja za svaku radnu organizaciju posebno, izuzev ako se ne radi o nekom velikom
objektu. U svakom pojedinanom sluaju na inicijativu potencijalnog investitora utvr-
uje se da li se poseban sadraj koji investitor predvia moe da uklopi i usaglasi s optim
sadrajem utvrenim u detaljnom urbanistikom planu za konkretnu lokaciju. Tada po-
tencijalni investitor podnosi pismeni zahtev nadlenom organu uprave skuptine optine
i trai obavetenje ili reenje o lokaciji. Potencijalni investitor zahteva:
lokaciju, odnosno mesto gde e se objekat graditi;
urbanistiko-tehnike uslove za graenje ili za izvoenje radova druge vrste.
Obavetenje, odnosno reenje o lokaciji investitoru izdaje u pismenoj formi
optinski organ uprave nadlean za poslove urbanizma ili ovlaene prostorno
planske organizacije. Pritom se obavezno pridravaju:
detaljnog urbanistikog plana;
propisa donetih radi sprovoenja urbanistikog plana, i drugih propisa kojima
se regulie reim izgradnje.

Obavetenje, kao akt realizacije urbanistikog plana, upravno-pravnog je karaktera i
naroito sadri:
izvod iz detaljnog urbanistikog plana (regulacionog plana, plana za graenje),
odnosno urbanistikog projekta ako je raen;
kopiju geodetskog plana sa granicama graevinske parcele i odnosima prema
susednim parcelama i objektima sa oznakom parcele lokacije;
horizontalne i vertikalne osnove objekta (graevinska, regulaciona i investici-
ona linija);
mesto i nain prikljuenja objekta na javni put, ulicu i instalacije infrastrukture;
uslove u pogledu prethodnih radova koji se mogu izvriti prilikom privoenja
zemljita planom utvrenoj nameni (ureenje zemljita ako se radi o neuree-
nom zemljitu, ruenje objekata itd.);
uslove arhitektonskog oblikovanja, namena, poloaj, funkcija, oblikovanje gra-
evine i drugo;
parkiranje odnosno garairanje,
pomone objekte (trafostanice, skladita i slino);
uslove za primenu mera zatite i oblikovanje sredine, zatite od elementarnih
nepogoda i optenarodne odbrane; i
obaveze za pribavljanje posebne saglasnosti nadlenih organa i organizacija
ako je propisima predvieno.
Na osnovu dobijenog obavetenja ili reenja o lokaciji investitor pristupa pripremi
investiciono-tehnike dokumentacije koja se sastoji od niza dokumenata grupisanih u
investicioni program i tehniku dokumentaciju.
Kada je investiciono-tehnika dokumentacija izraena, investitor preuzima inici-
jativu i trai od organa optinske uprave nadlenog za poslove urbanizma potvrdu ili
saglasnost. Potvrda se daje na samoj investiciono-tehnikoj dokumentaciji, posle pre-
gleda i uporeivanja sa urbanistikim planom i lokacijom, i datim urbanistiko-tehni-
kim uslovima. Ovo je ujedno i poslednji oblik prostornoplanske kontrole pre pristupanja
graenju. Sa tako pribavljenom saglasnou investitor stie uslove da trai odobrenje za
graenje i u tom smislu podnosi zahtev, koji izmeu ostalog sadri:
vrstu i opis objekta, odnosno radova,
investiciono-tehniku dokumentaciju;
lokaciju sa urbanistikom saglasnou;
dokaz o vlasnitvu ili pravu korienja zemljita,
pribavljanje saglasnosti i miljenja; i
drugo to propie optina.
Graenje se nadzire i kontrolie. Pored unutranje kontrole koja postoji u svakoj gra-
evinskoj radnoj organizaciji postoje jo dve vrste nadzora: investitorski i javni.

Investitorski nadzor organizuje sam investitor radi kontrolisanja da li se u svemu
izvoa radova dri dogovora, odnosno investiciono-tehnike dokumentacije. Investitor
i izvoa se dogovaraju o nainu nadzora, meusobne sporove reavaju sporazumno ili
preko suda.
Javni nadzor vre organi inspekcije (tehnike i sanitarne) drutvenopolitikih zajed-
nica. Oni kontroliu da li se radovi izvode u svemu na osnovu investiciono-tehnike
dokumentacije i uslova utvrenih u odobrenju za graenje i odgovarajuim propisima.
U sluaju odstupanja, inspekcija moe narediti da se neispravnosti otklone u odreenom
roku, a ako se to ne uini, moe zabraniti dalje izvoenje radova. Reenje o prestanku
graenja, pa ak i ruenja izgraenog, donosi organ optine koji je dao odobrenje za gra-
enje. Postupak albe tee u svemu po upravnom postupku.
Po zavretku izgradnje investicionog objekta ili dela tog objekta, pre poetka upo-
trebe ili putanja u pogon, potreban je tehniki pregled. Bez tehnikog pregleda nema
dozvole za upotrebu objekta, a bez te dozvole objekat se ne moe koristiti ili staviti u po-
gon. Inicijativu za tehniki pregled daje investitor ili izvoa radova. Zahtev se podnosi
organu koji je izdao odobrenje za graenje. Kada dobije zahtev, organ obrazuje komisiju
koja obavlja pregled. Pregledom se utvruje: da li je objekat izgrade u skladu s investicio-
no-tehnikom dokumentacijom; da li je u skladu sa standardima i normativima i tehni-
kim propisima, odnosno da li je bezbedan za ljude, saobraaj, susede itd. Pozitivan nalaz
povlai izdavanje odobrenja za upotrebu objekta, koji izdaje organ optinske uprave za
graevinske poslove. Sticanjem takvog odobrenja mogui su useljenje i korienje objek-
ta. Time se zavrava i postupak sprovoenja prostornog plana. Ono to je plan davao kao
mogue reenje pretvoreno je u objekat, u novo stvoreno bogatstvo.
5.1. POVRINA ZEMLJITA
Ne postoje pravila koja odreuju povrinu zemljita neophodnu za hotel ili drugi tip
smetajnog objekta. Veliina zemljita e zavisiti od smetajnog kapaciteta planiranog
objekta, a to ne ukljuuje samo sobe i apartmane ve i u hotelima-restoranima, barove,
kongresne i banket-sale i druge prostorije. Veliina parcele takoe zavisi od cene grae-
vinskog zemljita i broja spratova koji mogu biti koncentrisani na tom prostoru; to su
aspekti koji utiu na izvodljivost projekta, ali koji su najee van kontrole investitora.
Parking za automobile i prostor za rekreaciju su esto vani zahtevi koji mogu biti van
zgrade ili inkorporirani u okviru nje ukoliko su opravdani vei trokovi. Priblina cena
podzemnog parkinga je 20 : 1, a parkinga na krovu 7,5 : 1 u odnosu na spoljni parking
van zgrade.
Ove povrine odravaju vie trokove zemljita u gradovima, a posebno u njihovim
centrima. U odnosu na hotele od 23 sprata, trokovi izgradnje visokih zgrada istog ka-
paciteta su uveani za oko 20 % po jedinici povrine.
Trokovi lokacije. Inicijalni trokovi zemljita i ogranienja gradnje (visina, gabariti
itd.) kljuni su faktori koji odreuju rentabilnost projekta. Trokovi zemljita obuhvataju

kupovinu ili iznajmljivanje zemljita (naknada za dobijanje i korienje), kao i neki drugi
trokovi koji ukljuuju pravo pristupa. Pregovori oko dobijanja zemljita esto mogu biti
dugi i komplikovani dok se sa svim vlasnicima ne postignu zadovoljavajui dogovori, ne
obavi raseljavanje u druge objekte ukoliko je to potrebno itd. Raiavanje datog terena
(ruenje postojeih objekata, na primer) moe biti ogranieno ili produeno zbog propisa
za ouvanje i zatitu, to izaziva i dodatne trokove i ogranienja pri oblikovanju i odrei-
vanju njegovog kapaciteta.
Trokovi pripreme lokacije ukljuuju vie od same pripreme za izgradnju (trokovi
razvoja, takse, dozvole itd.). Trokovi se takoe javljaju u vremenu; ukoliko je vreme za
pripremu crtea, planova, ugovora, kao i izgradnju i opremanje krae, krai je inicijalni
period finansiranja dok hotel ne postane operacionalan i ne pone da donosi prihode.
Trokovi zemljita uestvuju procentualno u ukupnim investicionim trokovima naj-
ee izmeu 10 i 20 % ali mogu biti i vii na veoma atraktivnim lokacijama (obala mora,
jezera, centra grada i sl.).
Prilikom izgradnje na udaljenim mestima tekoe se mogu javiti pri odreivanju
legalnog vlasnika, sa rizikom od kasnijih zahteva. Pristup i obezbeenje infrastrukture
mogu uticati na poveanje trokova.
Smetanje hotela na atraktivnim lokacijama (obale mora i jezera, planinske padine
itd.) moe uticati na tekoe prilikom oblikovanja i izgradnje objekta, to moe znaajno
uveati i trokove: npr. iskopavanje stena, rizik od klizanja zemljita, poplave, lavine,
tete od talasa itd.
5.2. EKONOMINOST IZGRADNJE
Veliki broj savremenih istraivanjem u oblasti hotelskog planiranja usmeren je ka iz-

gradnji objekata za turistiki smetaj uz to manje trokove. Istraivanja trita u evrop-
skim zemljama utvrdila su da postoji velika potencijalna tranja za smetajnim kapacite-
tima sa niskim cenama usluga, pa se u tom smislu razliitim merama stimuliu investicije
u ovakvu vrstu objekata. Investicioni trokovi najjeftinijeg hotela od 100 leaja iznose
oko 1,87 miona dolara (na obali), a oko 2,2 miliona dolara za isti takav hotel u centru
grada. Ovi trokovi vae za razvijene evropske zemlje.
Trokovi izgradnje konvencionalnih hotela mogu se smanjiti na vie naina.
Planiranje: kako bi se ostvarili precizni trini ciljevi.
Razmetaj prostorija: simplifikacija strukturalne konstrukcije odvajanjem mo-
dularnih sobnih blokova od velikih javnih prostorija.
Izgradnja: eliminacija skupih i vremenski dugotrajnih operacija.
Tehnike instalacije: izostavljanje klimatizacije, telefona u sobama, kao i liftova
kad je to mogue.
Pojednostavljenje konstrukcije i oblika zgrade uz veliko korienje standar-
dnih, prefabrikovanih elemenata i sistemske gradnje.

Korienje ugraene instalacije u gotovim elementima kad god je to mogue.
Bolja organizacija u cilju smanjenja trokova i utede vremena.
Nekonvencionalni oblici smetaja razvijeni su delimino iz potrebe za smanjenjem
trokova, pomou izgradnje relativno jednostavnih jedinica, a radi zadovoljavanja potre-
ba za neformalnim i jeftinim smetajem.
U svim sluajevima oprema i usluge koje se nude su minimalne, ali se umesto toga
obezbeuje mogunost samostalne pripreme hrane (male kuhinje). Ovi objekti mogu
radi vee utede imati i zajednika kupatila i kuhinje. Na ovom konceptu se grade odre-
eni tipovi turistikih i apartmanskih naselja.
Hosteli su takoe jedna od alternativnih formi smetaja pogodnih za omladinu, ho-
doasnike i druge putnike koji trae jeftin smetaj u sobama sa zajednikim kupatilom i
toaletima.
Ekonomina izgradnja smetajnih objekata se najee obezbeuje i pomou korie-
nja zgrada od 12 sprata komponovanih od modularnih jedinica koje se mogu prilago-
diti razliitim lokacijama i konfiguracijama terena. Izgradnja moe biti i tradicionalna
(visine i gabarita odgovaraju lokalnim uslovima) ili nekonvencionalna, korienjem pre-
fabrikovanih elemenata i tehnika sistemske gradnje.
Vaan aspekt nekonvencionalne izgradnje je vek trajanja korienih materijala i kon-
strukcije u celini. Preterane utede prilikom investicionog ulaganja mogu imati negativ-
ne efekte u periodu eksploatacije u smislu poveanja trokova odravanja i skraivanja
ivotnog veka zgrade. S obzirom na veliki intenzitet korienja hotela, korieni materi-
jali su izloeni znatno veim optereenjima i habanju od onih u domainstvu, pa to uvek
treba imati na umu prilikom izbora materijala jer esto najjeftinije kupljeni materijali
budu najskuplji u eksploataciji (brzo troenje, odravanje, zamena, kratak vek trajanja).
Alternative nekonvencionalne izgradnje obuhvataju sledee.
Prefabrikovani elementi se sklapaju na licu mesta.
Kompletne jedinice se u celini ili u delovima transportuju do gradilita, gde se
postavljaju na pripremljene temelje ili u okviru strukturalnih delova zgrade.
Modularne jedinice (sobe, kupatila, kuhinje) mogu biti meusobno povezane
na licu mesta.
Betonski elementi se formiraju na licu mesta ili drugde pomou kalupa pogod-
nih za viekratno korienje.
Korienje prefabrikovanih i standardizovanih elemenata u manjoj ili veoj meri uti-
e na gubljenje raznovrsnosti i individualnosti arhitektonskog dizajna zgrade. Nasuprot
tome, korienje manjih jedinica esto omoguava fleksibilnije prilagoavanje lokaciji u
smislu korienja prednosti konfiguracije terena, ureenja pejzaa.
Ishrana moe biti obezbeena u centralnoj restoranskoj jedinici (sa mogunou
usluivanja za stolom ili samousluivanja). Ova jedinica se esto kombinuje sa salonom,
barom i drugim prostorijama za drutvene aktivnosti.

5.3. Planiranje i organizacija sprata hotela
Planiranje tipinog sprata u hotelu, namenjenog sobama za goste, predstavlja jedan

od najveih izazova u hotelskom dizajniranju. S obzirom na to da sobe i apartmani za-
uzimaju 6585 % ukupne povrine spratova hotela ili kompleksa, i najmanja uteda u
planiranju jednog sprata umnoava se vie puta. Shodno tome, osnovni cilj planiranja
svakog smetajnog objekta trebalo bi da bude to vei broj soba koje se mogu lako pro-
dati i minimiziranje vertikalnog jezgra, horizontalne cirkulacije i neophodnih pomonih
prostora. (Walter A., str. 257)
Postoji nekoliko veoma bitnih arhitektonskih ciljeva. Arhitekta mora da odabere od-
govarajuu strukturu plana i orijentie zgradu tako da se unaprede fiziki izgled i vidlji-
vost celokupne strukture, da smanji trokove energije i da to bolje obezbedi prostor za
mogu budui razvoj. Zbog porasta tranje za smetajem vlasnik e hteti da doda prostor
(sobe), da li nadogradnjom krila, spratova ili konstrukcijom nove graevine. Kod veine
projekata, u zavisnosti od lokacije, arhitekta mora da razmotri konfiguraciju i orijenta-
ciju kako bi se iskoristila prednost pogleda iz soba. U samom razvoju plana dizajner bi
trebalo da smanji udaljenosti koje se moraju prepeaiti to je vie mogue, kako za goste,
tako i za osoblje, da obezbedi pomone funkcije (sadraje) i traga za nainom smanjenja
trokova izgradnje i prostora koji se ne moe prodati (unoviti). U tabeli 6 prikazani su
osnovni ciljevi (svrha) planiranja spratova.
Zahtevi koje treba ispratiti prilikom ureenja spratova nisu brojni: odreen broj soba
i apartmana, pogodno locirani liftovi (javni i teretni), izlazno stepenite u stilu sa hotel-
skim propisima i koje omoguuje bezbedan izlaz, prostor za odlaganje posteljine, stol-
njaka, pekira i prostor za automate, kao i manja prostorija za telefonsku i elektrinu
opremu.
Analiza konfiguracije alternativnog plana za strukturu soba za goste predstavlja jednu
od najranijih faza izuavanja dizajna (konstrukcije) hotela, ak i pre nego to se odobri
taan (krajnja) kombinacija soba (struktura, tip sobe). Konceptualni program moe obu-
hvatati npr. 300 soba, ukljuujui 15 apartmana prosene povrine od 32,5 m. (Walter
A., str. 257) Arhitekta startuje s ciljem da obezbedi odreeni broj soba odreene velii-
ne, uzimajui u obzir sva ogranienja i mogunosti koje prua veliina soba, za poetak
moe da odabere konfiguraciju hodnika sa sobama s obe strane, kompaktniju vertikalnu
strukturu ili prostraniju atrijumsku strukturu svaka sa svojim brojnim varijacijama.
Zgrade male visine uglavnom se planiraju sa hodnikom u kome su sobe s obe strane i
mogu imati oblik slova L, T, etvrtast ili neki drugi. Neto vie zgrade mogu se voditi
istim emama, mogu biti u obliku piramide, a moe se pripojiti i veliko predvorje, tako
da neke od soba imaju pogled na unutranjost hotela. Plan zgrade takav da sobe okruuju
centralni deo moe imati pravougaoni, kruni ili bilo koji drugi oblik. Konfiguracija atri-
juma kod ranijih hotela kao to je Hyatt Regency Atlanta imala je pravougaone osnove,
a u dosta ranijim projektima i brojne nepravilne oblike.

Koja je najpogodnija konfiguracija za sobe? U gusto naseljenim urbanim predelima,
gde su cene zemljita visoke i gde prostor moe biti relativno mali, idealno ureenje jav-
nih i pomonih prostora na niim spratovima moe predstavljati najkritiniju taku raz-
matranja. Dva osnovna zahteva prilikom planiranja, poeljna lokacija javnog i slubenog
lifta i balska dvorana bez stubova, esto diktiraju i lociranje soba na odreenom mestu i
njihov oblik. Meutim, u odmaralitima vai suprotno: unutranja funkcionalna orga-
nizacija hotelskih elemenata je sekundarnog znaaja u odnosu na paljivo postavljanje
zgrada kako bi se minimizirao njihov uticaj na prostor i kako bi se obezbedio pogled na
okolinu, pejza i plae. Mnoga novija odmaralita karakteriu ne pojedinane zgrade, ve
brojne vile, kojima se umanjuje veliina projekta, a gostima se omoguuju bolja poveza-
nost sa mestom, rekreativni sadraji i poveava se oseaj privatnosti. U mestima u blizini
aerodroma veliki problem su jaka svetla koja uslovljavaju izbor posebnog plana kojim se
sobe lociraju relativno nisko i iroko.
Tabela 10 Svrha (ciljevi) planiranja sprata za sobe
Lociranje i orijentacija Izgled spratova
Organizovati plan tako da sobe zauzimaju najma-

Locirati sobe tako da budu vidljive s puta
nje 70 % ukupne povrine sprata
Orijentisati sobe tako da se pobolja po- Locirati liftove i stepenite u unutranjosti kako bi
gled se spoljanji zid maksimalno iskoristio za sobe
Proceniti vizuelni uticaj i trokove kon- Razviti plan hodnika (prolaza) kako bi se olakala
strukcije razliitih konfiguracija planova cirkulacija gostiju i osoblja
Pozicionirati sobe tako da se ogranii uti-
Postaviti predvorje s liftovima u srednjoj treini
caj njihove strukture na balsku dvoranu i
strukture
druge javne prostore
Razmotriti solarnu korist; uglavnom je
Obezbediti slubeni lift, mesto za odlaganje kre-
poeljno izlaganje u pravcu sever jug
vetnine i automate u centralnu lokaciju
nego istok zapad
irina hodnika bi trebala da je minimalno 1,5 m
(prosek 1,65 m)
Kupatila u sobama trebalo bi da dele zajedniki
zid (lea uz lea) zbog ekonominijeg postav-
ljanja cevovoda
Sobe za hendikepirane postaviti na niim sprato-
vima u blizini liftova
Izvor: Walter A., str. 258.
Dok je izbor vrste plana rezultat uravnoteene brige o prostoru, okruenju i potrebama
projekta, arhitekta mora da uvidi da e odreena konfiguracija oblikovati ekonominost

projekta. Osim u sluaju ovih budetnih izdanja trokovi potrebni za poetnu kon-
strukciju i opremu (nametaj), ureaje (u sastavu objekta) i opremu (FF & E Furniture,
Fixtures and Equipment), kao i za tekuu energiju i za zaposlene (plata i sl.), vrsta plana
utie i na stepen zadovoljstva gostiju. Najekonominiji dizajn ne mora da predstavlja
najbolji izbor. Mada, manje efikasan tip plana moe ponuditi vei izbor tipova soba, inte-
resantnije prostorne sekvence, krae razdaljine za peaenje i druge prednosti koje utiu
na to da gosti uvide i vrednuju iskustvo hotela.
5.4. MOGUA PROJEKTNA REENJA

ORGANIZACIJE SPRATA HOTELA
Da bi investitor ostvario profit, tim projektanta mora maksimizirati procenat povri-

ne spratova namenjenih sobama za goste i minimizirati koliinu uslunog i prometnog
prostora (predvorje servisnog lifta, mesto odlaganja krevetnine i sl.). Premda arhitekta i
preduzetnik ne smeju zanemariti estetiku i funkcionalnost, jednostavno poreenje nekih
od alternativnih planova procentualnog odnosa prostora namenjenog za sobe i neprofit-
nog prostora moe dati efikasnija reenja.
Analiza planova na stotine razliitih spratova namenjenih sobama pokazuju da poje-
dini abloni daju efektnija reenja vezana za trokove nego drugi. Izbor jedne konfigura-
cije moe doprineti utedi od 20 % ukupne povrine spratova sa sobama i oko gotovo 15
% ukupne povrine zgrade. Na primer, tri osnovne mogunosti dupli red (graevinskih
ploa ili materijala od kog se zida, cigle i sl.), pravougaona osnova zgrade i atrijum uko-
liko se izrauju s identinim sobama od 32,5 m, daju konaan izgled koji varira od 44 do
54 m po sobi. (Walter A., str. 258)
Izuavanjem se takoe ukazuje na efekat koje e kasnije donete manje odluke imati
na efikasnost plana postavljanje soba tako da su leima okrenute jedna drugoj, izbor
hodnika s jednim ili dva reda soba, grupisanje javnih i slubenih liftova i efikasan pristup
svim prostorijama. S obzirom na to da su sobe izuzetno vaan deo ukupnog hotelskog
prostora, arhitekta bi trebalo da uspostavi niz kvantitativnih merila (benmarking) za
efikasnu izradu spratova za sobe.
Relativna efikasnost tipinog (klasinog) hotelskog sprata na kom se nalaze sobe
moe se najdirektnije uporediti izraunavanjem procenta ukupne povrine koja pripada
spratovima na kojima se nalaze sobe. Varijacije se javljaju od 60 % u sluaju neefikasnog
plana atrijuma, do vie od 75 % u lepo, neprobojno, hermetiki koncipiranom prostoru
sa duplim spoljnim zidovima (misli se na dupli red npr. cigli ili nekog drugog grae-
vinskog materijala, uglavnom u vidu ploe,sendvi zid). to je ovaj procenat vei, to
su trokovi izgradnje po sobi manji, to menadmentu omoguava izgradnju dodatnih
soba, vee sobe za istu kapitalnu investiciju, bolji kvalitet opremanja hotela (nametaj) ili
odreenih sistema u zgradi, poveanje ostalih prostora u hotelu, npr. sale za sastanke ili
rekreacione sadraje, kao i snienje trokova konstrukcije i projektnog budeta.

U narednoj tabeli, a radi orijentacije, dajemo strukturu povrina koja se odnosi na
gradske hotele.
Tabela 11 Standardne povrine za pojedine vrste hotelskih prostorija

Standardna povrina po
Drutvene prostorije
sobi u m2
Glavno predvorje i pult recepcije (15 % povrine) 0,93
Administracija (menader, rezervacija, raunovodstvo, blagajna,
0,93
telefon, centrala i toaleti)
Prostorije za iznajmljivanje 0,19
Banket i kongresne sale (30 % prostora) 2,23
Restorani i kafeterije 1,67
Koktel-bar i salon 0,65
Prostori za javnu cirkulaciju i hodnici 0,93
Javne ostave i toaleti 0,37
Ukupno 7,90
Servisne prostorije
Kotlarnica, mainske prostorije, elektrine centrale, kancelarije za
1,30
tehniko osoblje itd.
Ostave, magacini i slino 0,93
Radionice i prostorije za odravanje objekta 0,37
Prihvatni prostor, recepcija, ostava za prtljag 0,65
Glavna kuhinja i pomone prostorije 1,11
Ostava uz banket-sale, cirkulacija personala 0,56
Standardna povrina po
Drutvene prostorije
sobi u m2
Ostave za hranu, pie, rublje, pribor za jelo, hladne sobe 0,93
Ofisi za domainstvo, ostava za uniforme, krevetninu 0,93
Prostorije za personal, svlaionice, toaleti, tuevi, kantina 1,11
Cirkulacija u okviru servisnog prostora 0,93
Ukupno 8,82
Prostorije za goste
Sobe, individualna kupatila i ulazno predvorje 23,23
Prostor za cirkulaciju, liftovi i stepenite, hodnici 9,29
Ukupno po sobi 49,24
Izvor: Lawson, F. str. 56
Sledei odeljci opisuju, za svaku konfiguraciju sobe posebno, odluke u planiranju koje
imaju najvei uticaj na kreiranje ekonominog plana. U nekim planovima to je broj soba po
spratu, u drugim to je poloaj lifta, a u nekim oblik zgrade koji je i najkritiniji. Uopteno,

najefikasnije konfiguracije za izgradnju i funkcionisanje su one gde je prostor cirkulacije
(prometa) sveden na minimum da li dvostruki tip zida ili kompaktna centralna osnova
zgrade.
Tabela 12 Analiza sprata na kom se nalaze sobe19

Broj soba Povrina
Sobe za
po spratu Dimen- hodnika
Konfiguracija goste Komentar
(varija- zije po sobi
(%)
cije) (m)
Jednostrano postav-
10 m x Vertikalan poloaj obino nije
ljene sobe slab 1230+ 65 % 7,5 m
duina uslovljen modelom sobe
konfiguracije
Dvostrano postav- Ekonomina duina ograniena

18 m x
ljene sobe slab 1640+ 70 % 4,2 m izlaznim stepenitem postavlje-
konfiguracije duina nim po kodeksu zgrade
Poloaj je poremeen, formi-

Nepravilan oblik 24 m x rajui manji obim zida po sobi;
2440+ 72 % 4,6 m
slab konfiguracije duina vie hodnika zbog predvorja
lifta
Planiranje se fokusira na
Pravougaoni 34 x 34 pristup sobama u uglovima;
1624 65 % 5,6 m
tower m nekoliko soba po spratu ini
izgled jezgra komplikovanim
Velika koliina spoljanjih zido-

2740 4,26
Kruni tower 1624 67 % va; komplikovano za planiranje
m m kupatila
Centralni deo nedovoljan zbog

67,9 oblika; lake planiranje soba u
Trougaoni tower 2430 Varira 64 %
m uglovima nego od pravougao-
nog oblika
Otvoren obim formira spek-
takularan prostor, otvorene
hodnike, mogunost za stakle-
Atrijum 24+ 27 m 62 % 8,8 m
ne liftove; zahteva posebnu
panju prilikom konstruisanja
za HVAC i dimnu evakuaciju
19 Svaka od navedenih konfiguracija spratova na kom se nalaze sobe ima odreene karakteristike koje uti-
u na efikasnost planiranja. U tabeli su prikazane osnovne dimenzije zgrade, uobiajena procentualna
povrina sprata i povrina potrebna za hodnike po sobi. Na primer, iz tabele se moe uoiti da je dvo-
struko postavljeni slab nepravilnog oblika najefikasniji na osnovu procenta povrine za sobe, a da je
konfiguracija atrijuma najneekonominija, uglavnom zbog toga to iziskuje veliku povrinu potrebnu
za hodnike po sobi.

5.4.1. Horizontalni hoteli konfiguracija
Konfiguracija slab hotela ukljuuje one planove koji su prvenstveno horizontalni,

obuhvatajui obe vrste ema sobe sa jedne strane hodnika i sobe s obe strane hodnika
(videti priloene planove). Nekoliko varijabli u planiranju je prvobitno povezano s obli-
kom zgrade (pravilan oblik, L-oblik ili neki drugi), izgledom sredinjeg dela zgrade i po-
loajem poarnih stepenica. Arhitekta mora razmotriti sledea pitanja (Walter A.:259).
Struktura hodnika: poznati uslovi prostora, da li je neka od soba s jedne stane
hodnika adekvatna?
Oblik: koji oblik (pravilan, nepravilan, L, ukalj i dr.) jeste najadekvatniji s
obzirom na ogranienja prostora i zgrade?
Lociranje jezgra: da li zajednika i slubena jezgra treba da se spoje ili od-
voje i gde u toweru treba da se postave?
Izgled jezgra: koji je najbolji nain da se organizuju zajedniki i slubeni lif-
tovi, prostor za odlaganje hotelskog rublja i druge pomone prostorije?
Lokacija stepenita: kako izlazna stepenite najbolje mogu biti integrisana u
plan?
Slika 10 Budui izgled Hotela Jugoslavija Beograd kombinacija horizontalnog i tower hotela
Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Dnevna
Visok stepen efikasnosti plana za horizontalne hotele zasniva se prvenstveno na obo-

stranom optereenju hodnika sobama; ema jednostranog optereenja iziskuje 58% vie
od povrine sprata za isti broj soba. Shodno tome, emu jednostranog optereenja hodnika

treba primenjivati samo kada spoljanji faktori uslovljavaju uzan prostor ili spektakularne
poglede koji se pruaju samo u jednom pravcu.
Iako je plan za horizontalne hotele kao kategorija najefikasniji, mnogi pristupi mogu
suziti (sabiti) izgled sprata. Konfiguracije koje zatrpavaju prostor za lift i uslugu imaju
nekoliko prednosti: umanjuju povrinu koja nije obuhvaena sobama, redukuju obim
(spoljnu granicu) zgrade i poveavaju mogunosti za konstruisanje arhitektonski inte-
resantnih zgrada. Nepravilan slab plan, na primer, izuzetno je ekonomian jer prostor
za zajedniki i slubeni lift dele zajedniki prostor i ne iskljuuju nijednu sobu iz obi-
ma zgrade. Konfiguracija ukalj, koja se savija pod uglovima, predstavlja potencijal za
konstrukciju interesantno oblikovanih predvorja kod liftova, prua kompaktne servisne
povrine i prekida duge hodnike horizontalnih hotela.
Izrada jezgra je komplikovana zbog potrebe povezivanja zajednikih liftova sa
predvorjem, kao i slubenih liftova sa odeljenjem za odravanje i drugim odeljenjima u
pozadini.
ema 2 Konfiguracija horizontalnog hotela
Izvor: Walter A.: 260

Ovo obino iziskuje dva odvojena jezgra mada su u pojedinim hotelima oni spojeni.
Jedan opti cilj je da se lift postavi na treini hodnika kako bi se smanjio put do najuda-
ljenijih soba. Najee je vertikalno jezgro u potpunosti integrisano u zgradu towera,
ali esto dizajner moe da doda jezgro na kraju sobnog bloka ili u produetku, tj. kao
nadogradnju na fasadu.
Stvarni izgled jezgra je jo jedan odreujui faktor efikasnosti plana. U veini ho-
rizontalnih hotela vertikalno jezgro zahteva prostor ekvivalentan veliini dve do etiri
sobe. Uglavnom je jedan od ciljeva da se jezgro odri na minimumu, pa je efikasnost
plana poboljana kada jezgro uklanja najmanji mogui broj odeljaka sobe (bay). Po-
reenje mnogih projekata pokazalo je da vertikalno jezgrouklanja manje odeljaka kada
su slubene povrine locirane iza zajednikih liftova, pre nego pored njih ili na nekoj
distanci. Mnoge od efikasnijih konfiguracija takoe se karakteriu udaljenim predvorjem
lifta. Ovaj prostor pomae da se od oblinjih soba izoluju buka i guva koju stvaraju oni
koji ekaju lift. Po ovim planovima koji ukljuuju predvorje lifta tei se to manjem broju
soba nepravilnog oblika, pa stoga obezbeuju uniforman izgled soba.
Kodeks zgrade generalno nalae da se izlazno stepenite postavi na suprotnim kra-
jevima zgrade. Svakako, kula-stepenite moe zameniti poslednju sobu u hodniku ali
umesto toga arhitekta moe integrisati stepenite u zgradi kao deo prostora za lift, u
unutranjem uglu ili kao deo zone kupatila (kao deo veeg apartmana ili sobe). Paljivo
postavljeno stepenite omoguava jo jednu mogunost kreiranja efikasnijeg ukupnog
plana, i to smanjenjem ukupne povrine sprata, uporeujui sa jednostavnim pripaja-
njem kula-stepenita na kraj zgrade.
Jedan ograniavajui faktor vezan za broj soba na spratu jeste tipini kodeks zgrade
za hotele sa automatskim raspraivaima, da izmeu izlaznog stepenita ne sme biti vie
od 91 m. Shodno tome, jo jedan cilj u planiranju konkurentskog sprata jeste kreiranje
takvog izgleda da nema potrebe za treim poarnim stepenitem. Iskusne arhitekte hote-
la ustanovili su tehnike za maksimiziranje broja soba po spratu i upotrebom stepenita i
hodnika povea li ukupnu efikasnost hotela.
5.4.2. Konfiguracija tower hotela
Sledea vana kategorija planiranja spratova na kojima su sobe jeste plan towera,
gde je centralni deo okruen sobama i jednostrano optereenim hodnikom. Spoljna arhi-
tektonska obrada towera moe da varira u zavisnosti od promene geometrijskog obli-
ka, od kvadratnog do ukrtenog oblika, krunog do trouglastog. Plan towera odlikuje
se raznovrsnijim karakteristikama u odnosu na horizontalni hotel, ali planeru donosi
slinu seriju problema.
Broj soba: koji broj soba odgovara odreenom obliku sa aspekta ekonominosti?
Oblik: koji oblik je najefikasniji i dozvoljava eljenu kombinaciju soba?
Hodnik: kako je osmiljen pristup hodnikom do soba koje se nalaze u uglovima?

Izgled sredinjeg dela: kako su organizovani liftovi, prostor za odlaganje hotelskog
rublja i stepenice? (Walter A., str. 261)
Za razliku od ostalih konfiguracija plana, izbor oblika towera donosi posebna ogra-
nienja za broj soba po spratu. U veini sluajeva, ovi tipovi hotela sadre izmeu 16 i 24
sobe (po spratu), u zavisnosti od dimenzije soba, broja spratova i optimalne veliine sre-
dinjeg dela. Sa samo 16 soba sredinji deo je jedva dovoljno veliki za dva ili tri lifta, dvoje
izlaznih (poarnih) stepenita i minimalnu povrinu namenjenu za odlaganje. Nasuprot
tome, dizajni sa vie od 24 sobe postaju toliko nabijeni, a sredinji deo izuzetno veliki, da
celokupan izgled plana postaje izuzetno neefikasan.
Slika 11. Palms Casino and Resorts Las Vegas, izgled tower hotela
Izvor: http://www.google.com/maps?q=las%20vegas
Kod veine konfiguracija soba za goste efikasnost se poboljava poveanjem broja

soba po spratu, sa malo ili nimalo poveanja jezgra. Kada je posredi tower plan, vai
suprotno. Na osnovu analize velikog broja hotela dolo se do iznenaujueg zakljuka
to je manji broj soba na spratu, to je forma (izgled) efikasnija jer jezgro mora biti
kompaktno, a kao rezultat toga povrina hodnika je svedena na minimum. Neefikasni-
je forme uglavnom proizlaze iz dodavanja soba i produivanja jednostrano optereenih
hodnika.

Oblik towera direktno utie na spoljanji izgled strukture i stepen opaanja. Efika-
snost plana takoe je direktno uslovljena izborom oblika zbog kritinog karaktera mo-
gunosti pristupa hodnikom do soba u uglovima ako je tower trouglastog oblika, kao
i zbog dizajna klinasto oblikovanih soba i kupatila u kruno oblikovanom toweru. Ovi
planovi koji minimiziraju cirkulaciju (tok) i uz to kreiraju neobine ugaone sobe, primer
su najboljeg proisteklog iz arhitektonskog planiranja i forme enterijera.
Efikasnost planova za kruni oblik towera procenjuje se na osnovu izgleda (forme)
soba i dizajna jezgra. Obim klinasto oblikovanih soba je uglavnom oko 4,9 m, dok
dimenzije hodnika mogu biti manje od 2,4 m, to je izazov za sposobne planere da ispla-
niraju kupatilo, predsoblje i orman.
ema 3 Sprata tower konfiguracije hotela
Kompaktan plan sprata na kome se nalaze sobe za tower konfiguraciju. A. Oblik vetrenjae
prilagoen je za tipine sobe, ali zahteva dodatne hodnike. B. Oblik krst redukuje hodnik, ali
poveava obim zgrade. C. Tower kvadratnog oblika karakteriu efikasna cirkulacija i kupatila
okrenuta lea o lea. D. Vieugaona konfiguracija towera omoguuje vie ugaonih soba i mi-
nimalnu cirkulaciju. E. Tower krunog oblika ima najmanju povrinu i obim i znatno manja ku-
patila. F. Trougaoni tower ima manje efikasan sredinji deo, ali i dodatne varijacije oblika sobe.
Izvor: Walter A.Rutes: str. 261

Premda je dizajn sredinjeg dela towera pravougaonog ili krunog oblika manje
kritian u odnosu na ureenje soba, moraju se razmotriti odreena pitanja. Generalno,
sredinji deo je centralno lociran, a vertikalni elementi su tesno povezani. Manji hoteli,
oni u kojima sa po 16 soba po spratu, obino nemaju predvorje za liftove, a gosti u soba-
ma naspram liftova moraju da toleriu buku koju stvaraju gosti koji ekaju u predvorju.
U nekoliko sluajeva, sredinji deo je podeljen na dva dela, otro gradei H-oblik zone
cirkulisanja, to omoguava predvorje za liftove na svakom spratu. Dva poarna stepeni-
ta koja e imati konfiguraciju makaze (ukoliko kodeks to dozvoljava), mogu se efika-
sno podesiti radi ouvanja prostora.
Kada su posredi planovi za vee tower hotele, sa 24 i vie soba po spratu, sredinji
deo postaje prekomerno veliki. Pojedine arhitekte hotela uvode seriju viespratnih sky
lobbyja (prostori na najviim spratovima towera) kako bi od ovog prostora napravili
pozitivan efekat ili dodaju kongresne sale na svaki sprat. Efikasan dizajn towera zahte-
va istovremeno istraivanje sredinjeg dela hotela i matovite forme soba da bi se izalo u
susret potrebama izuzetno visokim, vienamenskim strukturama irom sveta.
5.4.3. Konfiguracija atrijuma
Trea vana kategorija prilikom planiranja sprata za sobe jeste dizajn atrijuma, koji
je ponovo uveo u upotrebu arhitekta Don Portman za hotel Hyatt Regency Atlanta
1967. godine. Prototip atrijuma uspeno je korien krajem 19. veka u hotelima Denvers
Brown Palace, koji jo posluje i San Franciscos Palace Hotel, koji je uniten 1906. go-
dine u zemljotresu i poaru. (Walter A., str. 262)
Slika 12 Atrijum hotela Hyatt Regency Atlanta
Izvor: http://www.hyattregencyatlantarenovation.com/

Slika 13 Denvers Brown Palace Hotel
Izvor: http://www.hotelsone.com/denver-hotels-us/brown-palace-hotel-spa.html
Optu konfiguraciju atrijuma karakterie raspored soba s jedne strane hodnika, to

podsea na otvorene balkone s kojih se prua pogled na prostor predvorja. Arhitekta
mora razmotriti sledee elemente.
Oblik: koja konfiguracija soba najbolje odgovara prostoru i moe biti integri-
sana i sa zajednikim povrinama i s onim za potrebe osoblja? Da li bi neka od
soba trebalo da gleda na prostor predvorja?
Zajedniki liftovi: koji je najbolji nain za ureenje standardnih i slikovitih
(oni iz kojih moe da se razgleda) liftova?
Hodnik: na koji nain se efikasno moe redukovati duina jednostrano opte-
reenog hodnika?
Usluno jezgro i stepenite: koja je najpogodnija lokacija za njih, kao i inte-
gracija u ukupnom dizajnu zgrade? (Walter A., str. 262)

ema 4 Konfiguracija atrijum hotela
Praktino svi atrijum hoteli se karakteriu liftovima obloenim staklom, to omogu-

ava gostima pogled na promenljive aktivnosti koje se obavljaju u predvorju, kao i do-
datnu animaciju za prostor sam po sebi. U nekim hotelima slikoviti liftovi su locirani
naspram redovnih, kreirajui na taj nain dva veoma razliita iskustva za goste. Poloaj
slubenih liftova, pomonih funkcija za odravanje i izlaznog stepenita, iako zahteva
integraciju sa planom, ne naruava efikasnost sprata na kome su sobe.
Kao dodatak obimu otvorenog predvorja, svaki atrijum hotel se odlikuje planom
spratova na kome se nalaze sobe. Iako je osnovni prototip etvrtastog oblika, mnogi
noviji atrijumi su nepravilnog oblika, u zavisnosti od prostornih ogranienja. Ovakvo
oblikovanje zgrade ide u prilog stvaranju unikatnog imida hotela, to je osnovni cilj
odabira atrijum konfiguracije iako je najmanje efikasan od svih vrsta planova. Nedavno
su arhitekte pronali naine da projektuju atrijume na najefektiji nain. Tehnika koja se

pokazala uspenom u nekoliko hotela jeste kombinacija atrijuma sa hotelskim krilima u
produetku, u kojima su sobe s obe strane hodnika, to je primenjeno u hotelima Hyatt
Regency u Kembridu, Masausets i u Dalasu, Teksas. Na ovaj nain arhitektonski za-
nimljiv izgled prostora atrijuma pripojen je poeljnom planu sa sobama postavljenim na
obe strane hodnika. Prikazuje se na manjoj i vie linoj lestvici nego u atrijumima veeg
obima. Ipak, brojni preduzetnici i arhitekte veruju da je dizajn atrijuma postao klie i
prepoznaju izrazito poveane trokove, i istrauje druge naine da kreiraju nezaboravan
izgled zgrade i prue divno iskustvo gostima.
5.5. Definisanje rasporeda (programa) soba

i apartmana
Pri razmatranju najekonominijeg broja gostinskih soba po spratu (to utie na op-
timalan odnos veliinavisina objekta) u obzir treba uzeti regulacione standarde i teh-
nike, operativne potrebe. Zahtevi bezbednosti i zatita od poara ograniavaju razdalji-
nu od soba do izlaza za poarne stepenice. Po pravilu, neophodan je minimum od dva
sistema stepenica koji mogu da opsluuju 20 do 35 soba, a maksimalno 50 ukoliko je
instaliran sistema automatskih prinklera (plafonskih ureaja za gaenje vatre koji se au-
tomatski aktiviraju senzorima za registrovanje dima). Taan broj zavisi od veliine soba,
konstrukcije zgrade, pozicije stepenica, sistema protivpoarne zatite i lokalnih propisa.
Generalno uzevi, nije ekonomino graditi vie stepenica nego to je neophodno, niti
poveati kapacitet soba u bilo kom delu ukoliko to iziskuje znaajne dodatne trokove za
izgradnju dodatnih stepenica.
Za organizaciju hotelskog domainstva prosenog standarda optimalno na spratu
treba da bude 14 do 16 soba, da bi efikasno mogla da ih isti jedna sobarica. Optimalan
odnos zavisi od visine sobe i standarda smetaja. Efikasno korienje glavnog i servisnih
listova i drugi aspekti interne cirkulacije i kontrole takode treba da budu uzeti u obzir.
Radi ilustracije dajemo pregled povrina dvokrevetnih soba po kategorijama hotela.
Tabela 13 Povrina dvokrevetnih soba u hotelu po kategorijama u m2

Kategorija hotela
Vrsta prostorije
* ** *** **** *****
Dvokrevetna soba 10,5 14,5 18 21 26
Kupatilo 3 3,5 4 6 7
Cirkulacija i servisni prostori 18,5 25 30 36 45
Drutvene prostorije 7,5 10 15 19 25
Ukupno po jedinici 26 35 45 55 70
Ukupno po krevetu 13,5 17,5 22,5 27,5 35
Izvor: Lawson, F. :str. 64

Poto arhitekta utvrdi konceptualni izgled (dizajn), ukljuujui osnovnu konfigura-
ciju spratova na kojima se nalaze sobe, tim mora postepeno da uvodi sitne izmene radi
unapreenja kvaliteta plana i modifikovanja ranijeg manje detaljnog programa soba, u
skladu s arhitektonskim konceptom, ili da oblikuje zgradu kako bi se prilagodili nijansa-
ma razlike u programima. Kombinacija soba se zasniva na prvobitnom istraivanju tri-
ta i na savetu i iskustvu hotelske operativne kompanije. Program soba definie tipian
modul sobe (osnovne dimenzije i konfiguraciju kupatila); broj soba sa king size kreve-
tom (veliki francuski leaj), sa dva kreveta za dve osobe (bilo koji tip, na razvlaenje i sl.)
ili nekim drugim tipom kreveta; razliiti apartmani. Predloena kombinacija soba tei da
zadovolji razliite potrebe razliitih trinih segmenata (individualni, grupni, poslovni).
Razvoj dizajna spratova za sobe, koji treba da bude u saglasnosti sa specifinim zahte-
vima programa, jedan je od prvih koraka u izmeni konceptualnog dizajna.
ema 5 Pregled prostorija u Hotelu W u Barseloni
Izvor: Interna dokumentacija hotela
Projektantski tim prouava irok spektar moguih modifikacija, ukljuujui promenu

irine modula soba, broj rentabilnih jedinica po spratu, poloaj i izgled liftova i ureenje
apartmana. Kako bi se izbegli nesporazumi, trebalo bi koristiti sledee definicije (Walter
A.:263).
key: odvojena, rentabilna jedinica,
bay u sobi: tipian model sobe,
strukturalni bay: dimenzija izmeu dve strukturalne kolone, obino jednaka
irini jedne ili dve obe,
apartman: kombinacija dnevnog boravka i jedne sobe ili vie spavaih soba.

Generalno, hotelski menadment zasniva se na broju key, to predstavlja ukupan
broj individualnih soba koje se mogu prodati. Apartman sa dnevnim boravkom koji po-
vezuje dve sobe, vredi tri keya. Ukoliko soba ima samo pomoni leaj i puno opremlje-
no kupatilo i ukoliko sobe mogu da se zakljuaju, vredi dva keya, kao i ukoliko dnevna
i jo jedna soba moraju zajedno da se prodaju. Veliki apartmani uglavnom su opisani
prema broju odeljaka sobe, pa hotelijer moeu njih ubrojiti etvorodelni apartman sa
dvodelnim dnevnim boravkom i dve povezane sobe. Arhitekte obino uzimaju u obzir
individualne sobe i strukturalne odeljke, prve kao osnovu ugovornih dokumenata, a dru-
ge kao merilo za trokove soba.
Tokom razvojnih faza savetnici za izvodljivost projektuju prihode i rashode, procenat
iskorienosti, prosene trokove soba zasnovane na broju i tipu rentabilnih jedinica.
I potrebe za obezbeenjem parkinga i zoniranja (kojim se kontroliu veliina i gusti-
na projekta) uglavnom se zasnivaju na broju rentabilnih jedinica. Ipak, razjanjenje je
neophodno da bi se izbegli mogui nesporazumi. Tabela 6 prikazuje plan tipine sobe i
apartmana i upotrebu termina key i bay.
5.6. Dokumentovanje kombinacije (mix) soba
Tokom narednih faza razvoja arhitekta i ostali lanovi projektantskog tima modifi-
kuju detalje strukture soba u kontinuitetu, u zavisnosti od visine uloga preduzea ili vla-
snika ili u zavisnosti od nastalih promena u zajednikim i slubenim povrinama. esto
je to rezultat uticaja ukupnog dizajna elektrinog i mehanikog distributivnog sistema
zgrade, prostora za liftove ili kula-stepenita. Vano je da tim ima u vidu ukupan broj
rentabilnih jedinica i odeljaka; arhitekta ili dizajner enterijera trebalo bi da pripreme i
redovno dopunjavaju analizu kombinacije soba.
Pregled 1 Pitanja koja treba razmotriti prilikom izrade plana mix soba
Ova tehnika primorava arhitektu ili dizajnera enterijera da donese brojne promiljene odluke.
Arhitektonski oblik: identifikuje svaku sobu koja ima drugaiji oblik ili konfiguraciju.
Tip kreveta: obeleava svaku sobu po vrsti kreveta koji je u njoj.
Povezujue sobe: pripojene sobe.
Lokacija apartmana: pozicionira i obeleava svaki apartman.
Broj soba: oznaava konaan broj soba.
Analiza rentabilnih jedinica i odeljaka: razviti i odravati tabelarni pregled rentabilnih
jedinica i odeljaka prema arhitektonskom obliku ili tipu kreveta.

Postoji mnogo prednosti u dokumentovanju broja soba. Prvo, u najranijoj koncep-
tualnoj fazi dizajniranja projektantski tim moe da testira ematski izgled u odnosu na
glavni elemenat u prostornom programu, potreban broj soba, i ukoliko je to potrebno,
uradi odreene izmene. Drugo, forma je utvrena tako da, ako projekat tee kroz kasnije
faze, projektanti mogu redovno da analiziraju kombinaciju soba i odravaju jasan zapis
broja soba. Tree, detalji ponavljajueg bloka soba mogu se razmotriti u ranim faza-
ma. Na primer, arhitekta moe da istrai mogunosti sparivanja soba kako bi poveao
broj kupatila okrenutih lea o lea i da utvrdi konkurentski ureaj na vratima sobe.
etvrto, dizajner enterijera moe identifikovati neke od moguih problema, kao to su
sobe neobinog oblika koje se ne mogu jednostavno opremiti neophodnim nametajem
i sadrajima. Dodatno, ostali lanovi tima mogu ponuditi bolji input ukoliko su izmene
soba u potpunosti dokumentovane kroz razliite faze. Na primer, inenjerski konsultanti
mogu ispitati osnovne sisteme u toweru liftove, HVAC sistem (sistem za grejanje,
ventilaciju i klimatizovanje) i sistem komunikacija u istom kontekstu kao i ostatak pro-
jektantskog tima.
Pregled 2 Analiza kombinacije soba (Walter A., str. 265)
Plan sprata na kom se nalaze sobe prikazuje proceduru za analiziranje arhitektonskog pla-
niranja i izgleda soba za pretpostavljeni hotel. Na planovima su prikazani tipini i spratovi
za apartmane, sa pet razliitih tipova soba, neretko poput standardne sobe; odeljak je
kreiran tako da se uklapa sa liftom, stepenitem ili pomonim prostorijama. Broj razliitih
tipova soba povean je zbog soba kojima se teko prilazi i raznovrsnih apartmana. Pred-
stojea rasprava opisuje neophodne korake ukljuujui planove za rentabilne jedinice za
svaki sprat, oznaene oblikom sobe (I, II itd.), tipom kreveta (K, DD itd.), brojem soba i
povezujuih vrata, kao i razumljivom (opsenom) evidencijom kombinacije soba.
Arhitektonski oblik: identifikuje svaku sobu razliitog oblika ili konfiguracije (prven-
stveno razliite dimenzije ili izgled kupatila) i dodeljuje joj broj. Razliiti tipovi soba
obeleeni su rimskim brojevima. Soba I je najtipinija; soba II je slina, ali ima druga-
iju konfiguraciju predsoblja; soba III nalazi se u uglu, sa irim odeljkom i drugaijim
kupatilom; soba IV je dvodelni konferencijski apartman.; soba V je dvodelni dnevni
boravak koji povezuje dve standardne sobe.
Tip kreveta: obeleava svaku sobu po tipu kreveta koji je u njoj (king size francuski
leaj, klasian francuski leaj, klasian krevet za dve osobe, krevet za jednu osobu,
king-studio, soba sa pomonim leajem, sobe za hendikepirane itd.) i postavljaju
jednostavnu skraenicu (K, Q, DD itd) na plan. Standardne sobe mogu biti opremlje-
ne na razliite naine.

Povezujue sobe: oznaiti sobe sa otvorenim lukom, npr. izmeu soba 15 i 17. Kompanije
tragaju za specifinim brojem povezujuih parova odreenog tipa (pola para povezuje K i
DD).
Apartmani: pozicionira sve apartmane, kombinacije dnevnog boravka i jedne sobe ili vie
soba tipinih konfiguracija. Dva apartmana su prikazana na primeru: konferencijski apar-
tman u uglu koji povezuje standardnu double-double sobu, i VIP apartman koji povezuje
dve spavae sobe. VIP apartman takoe se ubraja u rentabilnu jedinicu zato to ima kom-
pletno kupatilo i sofu na razvlaenje. Najee su apartmani grupisani na najviim sprato-
vima.
Brojevi soba: dodeliti brojeve soba odeljcima da bi se zadovoljili zahtevi poslovanja kom-
panije. Radei ovo na ematski nain, uveliko se pomae komuniciranju meu razliitim
dizajnerskim profesionalcima i umanjuje se kasnija konfuzija ukoliko preduzee eli da mo-
difikuje brojeve soba.
Analiza rentabilnih jedinica i odeljaka: razviti tabelarni pregled kako bi se oznaio broj ren-
tabilnih jedinica i modul sobe za svaki sprat prema arhitektonskom obliku ili tipu kreveta.
Tabele pored planova apartmana daje unakrsni pregled broja tipova soba (I V) i tip kre-
veta za svaki sprat. esto se kreira vei nacrt za ceo hotel prikazujui slaganje klasinih i
apartmanskih spratova i prikazujui ukupan broj soba za svaki tip.
1. tipian sprat; 2. apartmanski sprat
ema 6 Klasian i apartmanski sprat

Primer 2 Sobe i apartmani u Hotelu W Barcelona
Tipovi soba u hotelu W1
Wonderful sobe: nalaze se sa june strane hotela, sa posebnim pogledom na more, a u

svom sastavu imaju tzv. W krevet, spa kupatilo, elektronski sef, internet i svu navedenu,
najsavremeniju opremu koju imaju sve sobe hotela. Ove sobe imaju 3843 m2.
Fabulous sobe: dvokrevetne sobe veliine 3843 m2.
Mega sobe: kao to i sam naziv kae, najprostranije dvokrevetne sobe Hotela W ve-
liine 4243 m2. Nalaze se u specifinom uglu hotela sa prelepim pogledom na more.
Specifinost u odnosu na prethodne je LCD ekran od 32 ina, a ostatak sadraja je isti
kao u Fabulous sobama.
Pored navedenih tipova soba tu su i studija koja mogu biti razliita a svaki ima neto to
ga ini jedinstvenim. Apartmani mogu biti raznovrsni.
Studio apartmani veliine 6163 m2. Sastoji se od dve prostorije, od kojih je u jednoj LCD
plazma televizor veliine 32 ina a u drugoj LCD veliine 42 ina. Imaju odvojenu dnevnu
sobu, a u okviru kupatila posebnu, izolovanu dodatnu tu-kabinu.
Cool corner: apartmani veliine 6870 m2 koji imaju dodatni tu u kupatilu, ogroman
radni sto u dnevnoj sobi, prelep pogled kroz staklene prozore koji se prostiru od poda
do plafona.
Marvelous apartmani: arobni apartmani veliine 7981 m2, ija je cena 700 eura za
prenoite. Kako su smeteni na 22. i 23. spratu hotela, gosti e iznajmljivanjem ovog
apartmana biti u mogunosti da udiu neverovatan vazduh koji dolazi sa obala mora. U
okviru ovih apartmana je terasa od 27 m2.
Spectacular apartmani: veliki 9799 m2, poznati pod nazivom spektakularni apartmani,
nalaze se na 21. spratu hotela W. Ove apartmane karakterie ogromna terasa od 70 m2,
kao i odvojeni WC.
Wow apartmani: kvadrature 176178 m2, namenjeni su za etiri osobe, nalaze se na 24.
spratu hotela. Specifinosti u odnosu na ostale su terasa od 31 m2 sa dakuzijem i fote-
ljom za masiranje. Prednosti su i dva kupatila, kao i dva WC-a u apartmanu.
Extreme wow apartmani: posebni tzv. ekstremni apartmani veliine 292294 m2. Apar-
tman je namenjen za 6 osoba. Prelepa terasa veliine 59 m2 ima mini bar i dakuzi. Ovi
apartmani su locirani na samoj nadstrenici hotela sa posebnim pristupom eklipsi. Ima-
ju teleskop u dnevnoj sobi, odvojenu kompletno opremljenu kuhinju, jedno ogromno
kupatilo, kao i dva sa dodatnim WC-ima.

1. U emu je znaaj detaljnog urbanistikog plana za izgradnju hotela?

2. Koje su osnovne regulative koje bi morao znati investitor pre poetka grad-
nje hotela?
3. U emu je znaaj interesa lokalne zajednice povodom izgradnje hotela?
4. ta sve treba potencijalni investitor da trai od nadlenog organa uprave
skuptine optine?
5. ta sve treba da sadri obavetenje od nadlenog organa uprave skuptine
optine ili reenje o lokaciji ?
6. Kako i ko sve vri nadzor nad izgradnjom hotela?
7. Koja su to pravila i ta sve utie na predvianje neophodne povrine zemlji-
ta za izgradnju hotela?
8. Kako se moe uspeno ekonomisati prilikom izgradnje?
9. Kako se planira sprat hotela?
10. Objasnite konfiguraciju horizontalnih hotela.
11. Objasnite konfiguraciju tower hotela.
12. Objasnite konfiguraciju atrijuma.
13. Objasnite ta je to key, bay i strukturalni bay.
14. Koja pitanja treba razmotriti pri izradi plana mix soba?
15. Koje vrste projektnih reenja su najekonominije?
16. Kako se definie raspored soba i koji su to presudni faktori?
17. Kako se odreuje struktura soba?
18. Kako se uobiajeno, u zavisnosti od oblika ili konfiguracije, numeriu sobe,
oznake za krevete i apartmani?

GLAVA VI
IZGRADNJA OBJEKTA
znate uslove angaovanja arhitekte, dizajnera i drugih konsultana-
ta;
znate na koji nain se isplauju honorari konsultantima i u kojim
fazama;
znate koliki su honorari konsultanata;
objasnite vrste ugovora o izgradnji i njihove prednosti;
objasnite znaaj plana izgradnje hotela.
6.
UGOVOR O PRUANJU TEHNIKIH USLUGA
I zgradnja hotela ukljuuje vie konsultanata zbog varijeteta posebnih operativnih i teh-
nikih zahteva (npr. kuhinja, perionica, audio-vizuelne oprema, objekti na vodi itd.)
koji su deo smetaja. Meu prvim ugovorima koje vlasnik potpie, a pre ugovora sa ar-
hitektom ili dizajnerom enterijera ili ugovora o izgradnji, jeste ugovor o pruanju teh-
nikih usluga sa buduim hotelskim operaterom, koji neprestano daje savete i potrebne
informacije u fazama planiranja i izgradnje.
Trokovi pruanja tehnikih usluga variraju i esto su zasnovani na fiksnom iznosu
po sobi i minimalnoj ukupnoj sumi po hotelu.
Tabela 14 Tipian tim preduzimaa i projektanata

Vlasnik Kompanija vlasnik koja moe istovremeno da bude i preduzima,
ulaga sopstvenog kapitala, operater, vlada ili kombinovani zajed-
niki poduhvat pomenutih lica.
Preduzima Subjekat koji aktivno upravlja celim procesom izgradnje u ime vla-
snika.
Operater Hotelska kompanija koja je sa vlasnikom zakljuila ugovor o me-
nadmentu i, naravno, ugovor o pruanju tehnikih usluga. Opera-
ter moe takoe biti vlasnik ili partner u zajednikom poduhvatu
ili preduzima.
Franizer Hotelska kompanija koja je kao franizant sa vlasnikom potpisala
ugovor o franizi.
Zajmodavac ili izvor Institucija ili subjekat koji finansira primarne trokove; moe tako-
finansiranja e da bude vlasnik ili partner u zajednikom poduhvatu.
Investitor Institucija koja privremeno finansira sve dok se ne zavri izgradnja.
Nezavisna firma koja prua raunovodstvene usluge, usluge pro-
cene ili sline profesionalne usluge, a koja je priznata u svetu iz-
Konsultant za izradu- gradnje i finansiranja hotela.
studije o izvodljivosti ili Arhitekta, inenjeri i dodatni specijalizovani konsultanti za dizajn
procenitelj enterijera, hranu, pejzae, itd.
Konsultanti za dizajn Arhitekta koji nezavisno proverava projekat i konstrukciju za za-
jmodavca.
Arhitekta zajmodavca Opti izvoa radova sa iskustvom u izgradnji hotela, koji je sa vla-
snikom sklopio ugovor o izgradnji projekta opisanog u programu
Izvoa radova za ugovorenu sumu (paualnu sumu) ili na osnovu garantovane
maksimalne cene.
Menader izgradnje Konsultant kojeg je vlasnik angaovao da upravlja izgradnjom i
opremanjem hotela kada to direktno ne ini vlasnik.

6.1. Usluge KONSULTANATA
Honorar arhitekte obino je paualna suma koja iznosi 4 do 6 % ugovorene procene

trokova izgradnje posla koji je projektovao arhitekte ili srodni konsultanti. Taan iznos
honorara zavisi od veliine i sloenosti hotela. Ukoliko hotelska kompanija ne prua sve
tehnike usluge, honorar arhitekte moe da bude umanjen do 1 %. Honorari mogu da
budu drugaiji od navedenih proseka usled jedinstvenih okolnosti.
Arhitekt garantuje da e sva dokumentacija biti u skladu sa svim nadlenim regulati-
vama i pravilima. Sve procene izgradnje e pripremiti kvalifikovani procenitelj, detaljno
za svaku fazu, na osnovu sledeeg rasporeda koji ne treba da bude prekoraen, izuzev
usled razumno prihvatljivog razloga arhitekte ili vlasnika. Vlasnik ima pravo da zatrai
izmene da bi postigao svoj eljeni cilj u vezi sa celokupnim projektom i funkcionisanjem
hotela.(Walter A.: 329).
Arhitekta realizuje svoje obaveze u sledeim fazama.
ematski projekat: na osnovu spiska hotelskih objekata i programa projekta,
tehnikih uputstava, budeta za izgradnju i ostalih podataka koje obezbeuje
vlasnik, arhitekta priprema pojedinane planove i varijacije ema za izgradnju,
ukazujui na povezanost svih hotelskih komponenata. Arhitekta zatim dalje
prerauje koncept koji je vlasnik izabrao i prezentuje sve tlocrte, spoljni izgled,
delove graevine, mogue spoljne boje i procenu trokova.
Razvoj projekta: na osnovu odobrenih dokumenata sa ematskim prikazom
projekta, arhitekta priprema detaljne crtee i nacrt specifikacija opisujui sve
aspekte veliine i karaktera hotela, ukljuujui arhitektonski, strukturalni,
mainski, elektrotehniki i sisteme za zatitu od poara, materijale i najnoviju
procenu trokova. U skladu s pravilima i standardima za ouvanje energije,
arhitekta priprema komparativnu analizu kapitalnih trokova i trokova rada
alternativnih mainskih, elektrinih sistema i sistema za ouvanje energije da
bi vlasnik mogao da odabere izmeu njih.
I faza dokumentacije o izgradnji (50 % kompletirana dokumentacija): na osno-
vu odobrenih dokumenata u vezi sa razvojem projekta, arhitekta priprema
zavrne detaljne crtee i specifikacije svih uslova za izgradnju hotela, usklai-
vanjem u dokumentima svih podataka koje su pruili vlasnik i konsultanti o
izgledu soba, kuhinje, barova, opreme u perionici, spoljnih znakova i o ostalim
standardnim detaljima. Arhitekta dizajneru za enterijer dostavlja crtee fiksnih
elemenata hotelskog enterijera, ali ne i pokretnog nametaja ili drugih delova,
koje direktno dostavljaju konsultanti vlasnika. Arhitekta razrauje tehnike
podsisteme i obavetava vlasnika o svim korekcijama procenjenih trokova.
II faza dokumentacije o izgradnji (90 % kompletirana dokumentacija): vlasnici
i njihovi konsultanti daju arhitekti materijal i odabrane boje i podatke u vezi sa
svim dodatnim sistemima ili opremom koji treba da budu inkorporirani u za-

vrnu dokumentaciju, ukljuujui opremu za recepciju, kompjutersku opremu
i ureaje za komunikaciju. Arhitekta treba da dostavi aurirane crtee i spe-
cifikacije, da obavesti o svim korekcijama procenjenih trokova i da vlasniku
pomogne oko pripreme potrebnih dokumenata za podnoenje ponude.
III faza dokumentacije o izgradnji (100 % kompletirana dokumentacija i pod-
noenje ponude): arhitekta zavrava crtee i specifikacije i dostavlja ih u ime
vlasnika odgovarajuim zakonodavnim organima radi dobijanja dozvole za
izgradnju, dok vlasnik snosi sve trokove u vezi s tim. Arhitekta e dostaviti
najnoviju procenu trokova i pomoi vlasniku da bolje objasni dokumentaciju
prilikom podnoenja ponude. Ako postoji obostrana saglasnost da je neophod-
no da se vidi da li je sve u skladu s budetom, arhitekta e organizovati posebne
delove projekta kako se ponuda menja.
Faza izgradnje: arhitekta promptno pregleda i preuzima adekvatne mere u vezi
s podnescima izvoaa radova da bi se postarao da su oni budu u skladu s kon-
ceptom projekta i dokumentima o izgradnji i zatim ih upuuje vlasniku. Arhi-
tekta poseuje gradilite kada je to potrebno, ali ne manje od jednom meseno,
da bi vlasniku dao svoje predloge i obavestio ga o toku radova, ocenio zahteve
za plaanje koje je izvoa radova podneo, pokuao da se zatiti od greaka u
radu, ali ne i da garantuje da e izvoa izvriti radove ili da nadgleda nain
izvoenja radova, metode ili mere predostronosti.
Vlasnik e isplaivati arhitektu po dinamici na osnovu faktura po zavretku svake od faza.
ematski projekat 10 %
Razvoj projekta 35 %
I faza dokumentacije o izgradnji 55 %
II faza dokumentacije o izgradnji 70 %
III faza dokumentacije o izgradnji 80 %
UKUPNO
100 %
plaa se meseno u skladu sa progresom usluga)
Izvor:Walter A.:330
Ukoliko se obim posla na izgradnji hotela znaajno promeni nakon odobrenja faze
ematskog projekta ili usluga arhitekte, bez krivice arhitekte, tako da radovi nisu zavreni
u roku od 6 meseci od poetno ugovorenog datuma zavretka radova, honorari za arhi-
tektu za u tom trenutku nezavreni deo posla bie podloni ponovnom pregovaranju.

Dizajnera enterijera obino direktno angauje vlasnik, radije nego arhitekta, kao to
je to sluaj kod drugih graevina. Dizajner enterijera sarauje s arhitektom i drugim
konsultantima za dizajn na pripremi kohezivnog koncepta za hotel ili odmaralite. Ugo-
vor treba da obuhvati frazu da je potrebno odobrenje operatera u vezi sa svim pitanjima
koja to zahtevaju po osnovu ugovora o menadmentu izmeu vlasnika i operatera. Ta-
koe, ugovor treba jasno da definie kompletan obim posla, odnosno u ugovoru treba
da stoji detaljan spisak prostora koji treba da se dizajniraju. Pored svih hotelskih soba i
javnih prostorija u hotelu, posao dizajnera enterijera obino obuhvata i enterijer liftova,
javnih toaleta, kancelarije uprave i prigodnih prostora izvan hotela, kao to su terase za
ruavanje ili terase pored bazena. Osim toga, od dizajnera se moe zatraiti da dizajnira
oznake u hotelu, uniforme, nadstolnjake u restoranu i druge posebne predmete.
Osnovne usluge dizajnera enterijera imaju est faza, ukljuujui i uobiajene usluge
dizajniranja nametaja, instalacije i opreme, dodatnih ureaja, posebne zavrne obrade,
grafika, uniformi i nadstolnjaka, i koordinaciju konsultanata koje je vlasnik odabrao.
Dizajner e saraivati sa arhitektom i ostalim konsultantima. On garantuje da e sva
dokumentacija biti u skladu sa svim nadlenim pravilima i propisima. Vlasnik ima pravo
da zatrai modifikacije da bi se postigli eljeni ciljevi u pogledu celokupnog projekta i
poslovanja hotela (Walter A.: 330331).
Faza koncepta: na osnovu spiska hotelskih objekata i programa projekta, teh-
nikih smernica, kombinacija hotelskih soba, predloenih tematskih reenja
za prostorije u kojima se slui hrana i pie, budeta za nametaj, instalacije i
opremu i posebne zavrne obrade, raspoloivih arhitektonskih planova i dru-
gih podataka koje dostavlja vlasnik, dizajner priprema preliminarne tlocrte i
varijacije u kojima se navodi predloeni izgled nametaja u javnim prostori-
jama i hotelskim sobama; skicu za celokupnim projektnim konceptom; boje
i uzorke predloenih materijala, fotografije galanterije i alternativne izbore; i
procenu trokova.
Razvoj projekta: na osnovu odobrenog koncepta dokumentacije, dizajner pri-
prema preliminarni izgled javnih prostorija, hotelskih soba i apartmana, uk-
ljuujui dizajn nametaja, plafona i svetla, prostora za elektrine utinice, sa
prikazom moguih boja i prezentaciju table sa bojama, tkaninama i uzorcima
materijala za zavrnu obradu poda, zidova i plafona, obradu prozora, tkanina
za nametaj i galanteriju i materijale koji obuhvataju crtee i fotografije stan-
dardnog i posebno napravljenog nametaja, inventara i ureaja i sve to prezen-
tuje vlasniku. Dizajner predstavlja vlasniku preliminarne dizajnerske smernice
za grafike, uniforme i umetnika dela i podnosi preliminarnu procenu svih de-
lova nametaja, instalacija i oprema posebno, kao i procenu posebne zavrne
obrade.
Dokumentacija faze I (detaljni radni crtei nametaja i posebnih zavrnih obra-
da i specifikacija maketa soba i pregled): dizajner priprema kompletne rad-
ne crtee ukljuujui tlocrte na kojima prikazuje svu galanteriju odreenu po

vrsti, veliini, kao i ukupan broj predmeta, ifriranih na radnim crteima sa
unakrsnim referencama na podatke iz ostalih specifikacija. Radni crtei treba
da obuhvate vertikalni i popreni presek i planove za plafon sa definisanjem
svih zidova i prozora, prostor za posebne zavrne obrade i materijale, varijacije
u visini plafona i nivoa poda, prostor za elektrine utinice i prekidae za sve-
tlo, ureaje za komunikaciju i TV. Dizajner priprema specifikacije za makete
tipinih hotelskih soba i pomae prilikom instalacije i korekcije radi dobijanja
saglasnosti od vlasnika.
Dokumentacija faze II (fabrika stolarija i radni crtei posebnih zavrnih obra-
da, kompletirane specifikacije i odobravanje budeta): dizajner priprema zavr-
ne radne crtee i specifikacije za podnoenje ponude za svu fabriku stolari-
ju i posebne zavrne obrade, ukljuujui planove za pod i plafon, vertikalni
i popreni presek, i detalje u vezi s nepokretnim nametajem, galanterijom,
inventarom i materijale za zavrnu obradu poda, zidova, elemente za ukraa-
vanje plafona i promena u nivoima i koordinaciju svih inenjerskih utinica.
Svaki dekorativni predmet treba da bude detaljno opisan i pored njega treba da
stoji ime proizvoaa. Dizajner daje raspored finiiranja i knjigu sa mustrama
u kojoj se nalaze svi materijali, tkanine, boje, detalji, ili iseci iz kataloga za
nametaj, inventar i opremu, unakrsne reference na radne crtee i specifikacije;
dizajn tepiha i tkanina, ukljuujui boju resa ili uzorke resa; specificirani raspo-
redi i specifikacije za ponudu ukljuujui alternativne izvore snabdevanja; daje
dizajn i koordinaciju nabavke umetnikih dela i posebnih dodatnih ureaja; i
zavrno procenjuje ralanjene trokove u skladu sa budetom za nametaj, in-
ventar i opremu i posebnu zavrnu obradu da bi dobio odobrenje od vlasnika,
operatera i agenta za kupovinu koga su oni imenovali.
Dokumentacija faze III (grafike, uniforme i nadstoljnaci): dizajner daje vlasniku
na odobrenje program grafika u hotelu ukljuujui posebne znakove za pro-
storije u kojima se slui hrana i pie i zahtevane radne crtee, specifikacije i
uzorke sa bojama za sve znakove u enterijeru. Procena trokova e biti uklju-
ena u budet za nametaj, instalacije i opremu. Dizajner e asistirati vlasniku
prilikom pregleda dizajna uniformi i izbora predmeta za stolove, ukljuujui
stakleno posue, posue od porcelana, platnenu robu i srodne predmete za
sluenje, menije i dodatnu opremu koju su drugi dizajnirali.
Faza izgradnje i montae: dizajner verifikuje da e izgradnja i montaa enteri-
jera biti u skladu sa dokumentacijom; pregleda i odobrava uzorke boja i ma-
terijala, detaljne radne crtee posebnih delova projekta koje daju podizvoai
radova, podneske proizvoaa nametaja, inventara i fabrike stolarije; na licu
mesta s izvoaem montanih radova odobrava premetanje nametaja; po-
stavlja dekorativne materijale, umetnika dela i dodatke; i priprema zavrni
spisak predmeta sa defektom.

Honorar se dizajneru isplauje meseno i po fazama zavretka ugovorenog posla.
Koncept projekta 25 %
Preliminarni projekat 40 %
Dokumentacija faze I 50 %
Dokumentacija faze II 70 %
Dokumentacija faze III 80 %
UKUPNO
100 %
plaa se meseno u skladu s napredovanjem usluga)
Honorar dizajnera enterijera za obim usluga definisanih ovim ugovorom je obino

paualan iznos od 6 do 10 % ugovorenih procenjenih trokova rada dizajnera enterijera
i njegovih konsultanata. Taan iznos honorara zavisi od veliine i sloenosti hotela (na
primer, od broja restorana ili posebnih apartmana). Meutim, za usluge opsenog reno-
viranja honorari mogu da dostignu 12 %.
Ugovori o menadmentu izgradnje treba da budu zasnovani na fiksnom honoraru
od oko 3 % od trokova izgradnje, u zavisnosti od veliine projekta. Poslove menadmen-
ta izgradnje esto obavlja direktno vlasnik, preduzima ili kompanija za menadment
preko svojih zaposlenih ili profesionalna firma koja se bavi menadmentom izgradnje.
Obaveze i trokovi obeteenja treba da budu jasno definisani i honorari i trokovi obe-
teenja treba da budu podeljeni u zasebne zagarantovane maksimalne iznose za faze
pre izgradnje i u vreme izgradnje. Ugovor treba da zahteva od menadera izgradnje da
priprema specifikovanu procenu trokova u svakoj fazi rada arhitekta i dizajnera enteri-
jera. Kada njihovi trokovi premauju budet za izgradnju, menader izgradnje mora da
obavesti vlasnika o moguim smanjenjima trokova da bi sve bilo u skladu sa budetom.
6.2. VRSTE UGOVORA O IZGRADNJI HOTELA
Upravljanje projektom izgradnje hotela, hotelskog kompleksa veoma je sloen i teak

zadatak koji zahteva precizno planiranje, izvravanje u skladu s projektovanom vremen-
skom komponentom, kontinuiranu i odgovornu kontrolu i uspostavljanje adekvatnog
sistema ukupne realizacije projekta. U tom smislu, neophodno je identifikovati i emat-
ski prikazati obim i prioritet svih zadataka.

Znaajan korak je jasno definisanje uloga tima za izgradnju projekta da bi se izbegla
preklapanja ili praznine u kljunim oblastima odgovornosti.
Izbor forme ugovora o izgradnji uveliko moe da utie na kvalitet, pravovremenost i
trokove finalnog proizvoda. Postoji mnogo naina da se kombinuju tipine vrste ugo-
vora, a najei sporazumi su sledei (Walter A.: 352353):
1. tradicionalni ugovor o dizajnu/ponudi/dodeli,
2. menadment izgradnje koji esto ukljuuje elemente graevinske procedure
kada radovi na objektu ponu pre nego to se zavri projektovanje i
3. ugovor o dizajnu/izgradnji.
Uopteno, vlasnik ili preduzima imenuje izvrioca ili konsultanta da obavlja funk-
ciju menadera celog projekta, s jasno definisanim ovlaenjima i adekvatnim brojem
osoblja u skladu s veliinom i sloenou projekta. Tabela 11 ilustruje kljune prednosti
i nedostatke metoda predaje za svaku vrstu projekta.
Meu tri najrasprostranjenije varijacije, u ugovoru o dizajnu/ponudi/dodeli sve ulo-
ge su razdvojene: arhitekta kompletira dokumentaciju u vezi s projektom i izgradnjom,
izvoai radova pregledaju dokumentaciju i podnose ponudu u kojoj se navodi paualna
suma, a vlasnik, koga savetuje arhitekta, bira izvoaa radova koji, nakon toga, komple-
tira objekat izriito onako kako je projektovano i navedeno. Menadment izgradnje obje-
dinjuje ove elemente potpunije nudei usluge savetovanja u vezi s izgradnjom i bude-
tiranjem tokom procesa projektovanja. Takoe, proces moe da prui opciju poetka
radova na objektu pre nego to se projektovanje zavri i projekat ranije preda, time to se
faze projektovanja i izgradnje preklapaju. U varijanti dizajn/ponuda, vlasnik prethodno
bira izvoaa radova koji upravlja procesom projektovanja, traei tehnike koje nude
najvie mogunosti za utedu i poboljanje projekta tokom procesa izgradnje. Finalni
izbor zavisi od jedinstvenih posebnih uslova projekta, ali, opte govorei, ugovor o diza-
jnu/ponudi/dodeli najbolje utvruje cenu kompanije, menadment izgradnje prua veu
fleksibilnost i mogunost da se skrati plan radova, a dizajn/izgradnja nudi reenje klju
u ruke, koje je adekvatno kada su posredi manje sloene vrste smetaja.
Uglavnom projekt menader obavlja sledee zadatke:
predstavlja vlasnika na sastancima u vezi s projektom;
aplicira radi dobijanja potrebnih dozvola od gradske uprave;
pregleda zahteve za plaanje;
priprema izvetaje sa sastanaka;
dostavlja vlasniku informacije o planiranju;
predvodi i organizuje projektni tim.

Tabela 15 Opcije ugovora o izgradnji
Menadment izgradnje/
Dizajn/ponuda/dodela izgradnja pre kompletiranja Dizajn/izgradnja
dizajna
Klijent/vlasnik
Prednosti Profesionalan savet u vezi Krai period predaje projekta Krai period predaje projekta
s ugovorom i kvalitetom Nii trokovi projekta Nii trokovi projekta
izgradnje Graditelj je vlasnikov agent Odgovornost snosi jedna
Dobro poznavanje delatno- Profesionalni savet u vezi ugovorna strana
sti i naina na koji metod s ugovorom i kvalitetom Inventivna reenja po pitanju
funkcionie izgradnje dizajna/izgradnje
Budeti najblie odgovaraju Jasno definisana podela pre- Smanjen obim posla projekt
stvarnim trokovima koraenja trokova i utede menadmenta
Lake ugovaranje maksimal- Smanjen broj tubi
ne garantovane cene Plaa se jedan honorar
Jasno definisane kazne u slu-
aju prekoraenja trokova
Nedvosmislen lanac odgovor-
nosti
Projekt menadment povea-
Dui period trajanja va obim posla Ne postoji nezavisan profesi-
Nedostaci Nemogunost da se ugovore Nejasne odgovornosti za onalni savet u vezi s dizajnom
trokovi podizvoaa radova donoenje odluka
Viestruki honorari treba da
se isplate
Izvoa radova/menader izgradnje

Prednosti Definitivni planovi i specifi- Smanjeni finansijski rizik Vea kontrola nad projektom
kacije na kojima se ponude Bonusi za zavrenu izgradnju Minimalan rizik od i neizve-
zasnivaju pre isteka roka snost
Sve ugovorne strane jasno Lake je preporuiti zamene Poboljani dizajn
shvataju svoju ulogu Direktna komunikacija sa
strunjacima za dizajn
Mogunost poveanja profita
Problemi prilikom odreiva-
Nedostaci Manja fleksibilnost kod nja garantovane maksimalne Odgovornost za greke i
zamene materijala, opreme cene propuste u dizajnu
i sistema Nedostatak koordinacije
Nepovoljni odnosi sa stru- dovodi do odlaganja
njacima za dizajn Kazne
Praznine u pokriu osiguranja
Arhitekta/dizajner
Prednosti Vea kontrola nad dizajnom i Vea angaovanost na terenu
kvalitetom izgradnje Ugovorne strane brzo dono- Vea kontrola nad kvalitetom
Sve ugovorne strane jasno se odluke projekta
shvataju svoje uloge Input od strane graditelja Mogunost poveanja profita
tokom procesa projektovanja Vei kredibilitet kod gostiju
Smanjeni broj tubi izvoaa
Nejasne odgovornosti za radova
donoenje odluka
Nedostaci Nejasni prioriteti Odgovornost za greke i
Nepovoljni odnosi sa stru- Vanija je pravovremenost propuste izvoaa radova
njacima za dizajn od kvaliteta
Poveana koordinacija obima
poslova

Tradicionalni ugovor o dizajnu/ponudi/dodeli koristi se irom hotelske delatnosti.
Po osnovu ugovora, arhitekti i dizajnerskom timu moe najvie biti potrebno vremena,
nekoliko meseci za pripremu svih crtea i specifikacija, zatim je potrebno neko vreme
dati izvoaima optih radova (GM) da izraunaju svoje ponude i daju ih vlasniku da
ih analizira pre nego to dodeli ugovor. U ovoj formi ugovora fokus je na neophodnoj
dokumentaciji o izgradnji koju podnosi arhitekta i nezavisnom menadmentu izvoaa
optih radova koji kompletno preuzima odgovornost za upravljanje izgradnjom i ras-
pored radova. Time to e arhitekti dati dovoljno vremena da sastavi jasnu, kompletnu
i konciznu dokumentaciju, vlasnik e dobiti najbolju priliku da ceo projekat kupi po
konkurentskoj ceni i smanji rizik od prekoraenja cene.
U ugovoru o dizajnu/ponudi/dodeli izvoa optih radova vie rizikuje zato to u
svojoj ponudi mora da predvidi budue materijalne trokove i trokove radne snage i za-
visi od pravovremenog izvrenja poslova podizvoaa i dobavljaa. Ova forma ugovora
oteava vlasniku ili arhitekti modifikaciju obima posla ili dizajna za ta je potrebno po-
novno ugovaranje cena i izmena u planu rada ali pomae da projekat ostane u okvirima
budeta i plana rada.
Metod menadmenta izgradnje razvijen u drugoj polovini XX veka spaja i integrie
sledee discipline: izgradnju, procenu trokova, arhitekturu i inenjering. Menader iz-
gradnje (CM) zapravo vri funkciju i vlasnikovog agenta i projekt menadera, zbog svog
neprestanog angaovanja od poetnog koncepta projekta, pa sve do otvaranja hotela, i
odgovoran je za ukupan budet, plan rada, stvaranje vrednosti projekta i inenjeringa.
Glavna prednost je u tome to vlasnik, na poetku rada na projektu, dobija savete o me-
todima izgradnje i o trokovima. Vlasnik ima veu mogunost da vri izmene u obimu
posla ili dizajnu tokom rada na projektu i moe lako da sarauje sa podizvoaima i
dobavljaima radi pronalaenja ekvivalentnih ali kompetitivnijih sistema i proizvoda.
Menadment izgradnje esto u odreenoj meri predvia poetak radova na objektu
pre nego to su svi crtei i specifikacije kompletirani. Izvoa radova moe da pone ko-
panje ak i postavljanje temelja i graenje niih spratova pre nego to arhitekti, inenjeri
i dizajneri odrede sve detalje u vezi s unutranjim sistemima i zavrnom obradom. Dok
ovo skrauje ukupan raspored izgradnje i omoguava da se hotel otvori i pone da stvara
prihode ranije, vlasnik mora da bude svestan rizika injenice da je projekat poeo pre
kompletiranja dizajna i odreivanja finalnih trokova.
Generalno, arhitekta kompletira ematski dizajn i sa menaderom izgradnje postie
saglasnost u vezi sa glavnim elementima projekta kao to su konstrukcija, glavni mate-
rijali, mainski sistemi i vertikalna cirkulacija. Na primer, oni mogu da utvrde prostor
izmeu stubova na osnovu pregradnih zidova u garai ili modula hotelske sobe i odaberu
izmeu, na primer, eline i armiranobetonske konstrukcije.
Menader izgradnje moe da bira izvoaa optih radova, ali obino upravlja pojedi-
nanim ugovorima s individualnim podizvoaima. Stoga menader izgradnje igra vrlo
vanu ulogu na lokaciji poto koordinira mnoge razliite poslove, ali moe da se obrati
vlasniku ili arhitekti kada se stvore uslovi za izmenu neke karakteristike ili modifikaciju

dizajna, naravno, u razumno ogranienoj meri. Ponekad, kada se podizvoai radova
pouruju da obave neki zadatak, kvalitet rada moe da bude doveden u pitanje. Zato me-
nader izgradnje treba da balansira izmeu ciljeva vlasnika i kvaliteta i stvarnih potreba
da se radovi izvode u skladu sa rasporedom i budetom. Glavni problem kada su posredi
projekti u kojima je izgradnja objekta poela pre kompletiranja dizajna je mogunost da
trokovi porastu kada projekat nije u potpunosti dokumentovan do srednje faze procesa
izgradnje.
Format ugovora o dizajnu/izgradnji kreiran je da bi se skratilo vreme predaje pro-
jekta i centralizovala odgovornost za dizajn i izgradnju u jednom subjektu. Ovaj pri-
stup je najbolji tamo gde projekat ima prilino jednostavne zahteve vezane za dizajn i
gde sve ugovorne strane imaju niz adekvatnih reenja. Potpunu odgovornost ima tim za
dizajn/izgradnju koji obino predvodi ona ugovorna strana zaduena za izgradnju. U
ovoj varijaciji aspekti dizajna su obino sekundarni, posle pojednostavljivanja izgradnje
i smanjenja trokova, koji jesu atraktivni vlasnicima hotela, ali moda nee u potpunosti
zadovoljiti potrebe i oekivanja gosta.
Metod dizajn/izgradnja takoe ima korisnu primenu kada se projekat moe jako usko
definisati i kada vlasnik ima koristi od garantovane cene i plana rada. Na primer, pri-
stup klju u ruke moe da bude adekvatan za renoviranje hotelskih soba kada vlasnik
odobrava odreene smernice u dizajnu i preputa izvoau radova da kompletira re-
noviranje, zameni instalaciju u kupatilu, uradi zavrnu obradu, doda nove elektronske
brave, pobolja elektrine instalacije i nabavi i montira nametaj, instalacije i opremu u
hotelskoj sobi, i sve to po utvrenoj ceni.
6.3. Plan izgradnje
Veina izvoaa radova i firmi za menadment izgradnje koristi matematiku meto-

du (CPM) za planiranje projekta izgradnje. Pod tim se danas podrazumevaju raunar-
ski programi kao to su Primavera ili Microsoft Project, koji identifikuju svaki zadatak
posebno i njegovu povezanost s ostalim zadacima u projektu. CPM iziskuje da izvoa
radova paljivo unapred organizuje projekat, donosei precizne odluke da:
identifikuje posebno svaki zadatak ili podzadatak,
odreuje koliko e dana ili nedelja trajati projekat,
identifikuje zavisnost zadataka od drugih, prethodnih koraka.
Program obraunava povezanost svih zadataka i priprema grafiku prezentaciju, na-
glaavajui kljune take projekta ili kljune dogaaje kao to su postavljanje poslednje
grede ili zavretak radova na ogradi. Dijagram jasno prikazuje svaki korak u procesu, i
vreme potrebno za izvrenje svakog zadatka, kao i zavisnost zadatka od drugih aktiv-
nosti. Grafika organizacija predstavljanja i nizanja zadataka pomae u identifikovanju
vanosti dugoronih stavki u planiranju. Integrisani programi dodaju neke druge karak-
teristike. Na primer, ukoliko svaki zadatak ukljuuje i procenu potrebne radne snage,

program e praviti raspored rada; ili e neki drugi modul dovesti u vezu vlasnikov goto-
vinski tok sa rasporedom radova.
Dok projekat napreduje, program nadgleda stvarni uinak i poredi ga sa planiranim
i pomae u organizaciji i praenju toka radova. Njegova ogromna prednost je u tome to
alarmira projekt menadere u sluaju mogueg problema ili odlaganja da bi oni mogli da
to ree pre nego to postane kritino.
Kljuna vetina koju pravi izvoa optih radova ili menader izgradnje uvodi u pro-
jekat je sposobnost da organizuje gradilite tako da radovi teku organizovano. Na pri-
mer, radovi mogu da se efikasnije zavre kada se nekoliko poslova radi istovremeno, ali
odvojeno, bez podele prostora.

1. Navede ko sve ini tim preduzimaa i projektanata (pogledaj tabelu 13).

2. U kom procentu se kreu honorari arhitekte?
3. U koliko faza se ostvaruju usluge arhitekte? Navedite te faze.
4. Koliki je uobiajeno honorar dizajnera?
5. U koliko faza se ostvaruju usluge dizajnera? Navedite te faze.
6. Koliki je uobiajen honorar za Ugovor o menadmentu izgradnje?
7. Navedite vrste ugovora o izgradnji.
8. Objasnite sutinu ugovora o dizajnu/ponudi/dodeli.
9. Objasnite sutinu ugovora o menadment izgradnje.
10. Objasnite ugovor o dizajnu/izgradnji.

GLAVA VII
DIZAJNIRANJE
SOBA I APARTMANA
objasnite koje sve kriterijume je neophodno uzeti u obzir da bi se
adekvatno dizajnirale sobe i apartamani;
razumete nain organizacije i strukture sprata hotela;
znate koje sve vrste soba postoje i koje su njihove karakteristike;
definiete sadraj soba, vrste kreveta itd.;
znate minimalne dimenzije soba, kao i savremene tendencije u po-
gledu veliine soba;
znate kako se sobe zoniraju;
znate sadraj apartmana i nain zoniranja;
znate sadraj i nain organizacije sobe za goste sa posebnim potre-
bama;
navedete neophodni nametaj, opremu i ureaje u sobama;
znate kako se sobe odravaju;
navedete minimalne dimenzije kupatila;
navedete neophodne sadraje u kupatilima.
M nogi hotelski operateri veruju da sobe i kupatila za goste ostavljaju mnogo jai
utisak na one koji odsedaju u hotelu, nego to to ini arhitektura eksterijera, pred-
vorje ili bilo koji drugi deo enterijera. Dizajn individualnih soba i apartmana, iako je to
oigledno vie pitanje izgleda enterijera nego arhitekture, ipak je vaan deo odgovornosti
arhitekte. Pored dizajniranja zajednikih prostora, ovo je takoe jedna od dve glavne
povrine na koje dizajner enterijera treba da se usredsredi. Zbog prebivalinog karaktera
soba, iritirajui nedostaci u izgledu ili opremi, kao to su neispravan prekida za svetlo
na ulazu u sobu, neadekvatna povrina ogledala ili lavaboa u kupatilu, stolice sa ruko-
hvatima ija dimenzija ne odgovara stolu (ne mogu da se privuku uz sto), oigledni su
gostima koji doputuju u hotel. Ovi detalji dizajna zahtevaju koordiniranu aktivnost (pa-
nju) celokupnog tima: arhitekte, ininjera, dizajnera enterijera, konsultante dizajnera,
preduzimaa i menadera hotela.
Kroz evoluciju hotelskih soba tokom protekla dva veka moe se videti nain saradnje
profesionalnih menadera i dizajnera u cilju izrade to bolje sobe. Vei hoteli sa privat-
nim sobama nisu postojali sve dok nije osnovan Tremont House u Bostonu 1829. Gosti
su delili sobe, ak i krevete, sa gostima koji bi odsedali u odreenom svratitu. Novi nain
upotrebe privatnih i soba koje se mogu zakljuavati koje je uveo Tremont House doi-
veo je uspeh preko noi i postavio standarde za novonastalu industriju.
Tokom XIX veka da bi ostala konkurentna, hotelska industrija uvela je tehnoloka
unapreenja: gas, struju svetlo i razglasne ureaje, telefone i liftove, centralno greja-
nje i tekuu vodu. Ove inovacije kulminirale su prilikom konstrukcije pionirskog hotela
Statler u Bufalu, Njujork, 1908. godine, gde su se prvi put u velikom hotelu sobe ima-
le kupatilo. Sobe i kupatilo za dolar i po, ponosno su isticani oglasi. Ostale inovacije
Statler hotela ukljuivale su kupatila dizajnirana lea o lea, zbog ekonominosti
postavljanja cevovoda i u svakoj sobi karakteristike poput tekue hladne vode, ogledala
preko celog zida, prekidaa za svetlo u okviru sobe, telefona pored kreveta, ugraenog
radio-aparata, uzanog otvora na vratima sobe kroz koji se poruuje oprana i ispeglana
odea servidor.
7.
USPOSTAVLJANJE KRITERIJUMA DIZAJNA
Izgled hotelske sobe isprepletan je s odlukama koje donosi projektantski tim tokom
izrade ema, kada se odreuju dimenzije sobe i strukturalni odeljak, prihvataju se varija-
cije netipinih konfiguracija soba i odobrava konana kombinacija soba (videti prethod-
no poglavlje). Ove odluke obezbeuju dizajneru enterijera okvir za kreativno planiranje
zasebnih prostora i karakter soba dosledan zajednikim povrinama. Dizajn soba iziskuje
seriju koraka:

glavni trini segmenti,
tipine dimenzije soba,
kombinacija soba, ukljuujui broj i tip apartmana,
tipini izgled soba,
izgled apartmana i specijalnih soba (za hendikepirane itd.),
budet za predloeni nametaj, ureaje i opremu za sobe, apartmane i hodnike.
Hoteli koji u fokusu svoje poslovne politike imaju segmente za poslovne goste i ue-
snike konferencija uglavnom obezbeuju kosijer ili izvrni prostor, na tri do osam
odeljaka na nekom od viih spratova, i obezbeuju VIP uslugu. Kontinentalni doruak,
osveenja tokom celog dana i kokteli i grickalice (ili manji obroci) u veernjim asovima.
Ovaj primer obuhvata etiri odeljka: receptivni pult, konstantni vedski sto sa pripoje-
nom ostavom (ili prostorija za serviranje), malu konferencijsku salu i radnu povrinu za
goste.
ema 7 Executive sprat konvencijskih hotela
Izvor: Walter A.:str. 276
Dizajneri prepoznaju specifine potrebe ciljnih trinih segmenata i identifikuju sadr-

aje koje ove grupe najvie ele i oekuju. U generalnim okvirima, poslovni gosti u tran-
zitu trae jednokrevetni smetaj, trita koja sainjavaju grupe i gosti razliitih skupova
trae dvokrevetne sobe, a gosti koje dolaze radi odmora trae sobe sa dva ili vie kreveta.
Na primer, veina hotelskih soba u okviru kompleksa Walt Disney World i Universal
Escape u Orlandu opremljena je sa dva klasina francuska leaja i sofom na razvlaenje
kako bi se mogla smestiti porodica od 4 do 6 lanova. Poto svaki od ovih trinih se-
gmenata ima drugaije potrebe, dizajner mora razmotriti funkcionalnost soba za potrebe
posla i sastanaka, u jednom sluaju i za porodine aktivnosti, u drugom. Osnovne trine
karakteristike koje utiu na izgled i opremanje hotela i soba u odmaralitima prikazane
su u narednoj tabeli.

Tabela 16 Karakteristike hotelskih gostiju
Karakteristike
Trite Svrha putovanja Faktori ureenja sobe
gostiju
Poslovno :
Jednokrevetne ili Veliki francuski leaj (king, 4

dvokrevetne sobe; Skupovi, konferen- osobe) ili dva klasina za dve
24 noenja; 55 cije, profesionalna osobe (double-double), kupatilo
Grupe
% mukarci, 45 % udruenja, prodajni sa prostorom za doterivanje,
ene; cena ne igra susreti i obuka garnitura za odmor i pogodnom
glavnu ulogu; radnom povrinom;
Jednokrevetne
Veliki francuski leaj (king), ku-
sobe; 12 noenja; Korporacijski posao,
patilo sa odvojenom kabinom za
Individualci 50 % mukarci, 50 prodaje, skupovi,
tuiranje, garnitura za odmor sa
% ene; osetljivi na konferencije
pogodnom radnom povrinom;
cene;
Odmor:
Dvokrevetne sobe
Dva kreveta za po dve osobe
+ pomoni leaj
Porodini odmor, ili dva klasina francuska leaja
(sa decom); 14
razgledanje, sport, (double-double) ili pripojene
Porodino noenja, due u
porodine aktiv- sobe; garnitura za odmor i TV,
odmaralitima;
nosti prostrano izdeljeno kupatilo,
niskobudetni ili
balkon, spoljni pristup
prosean smetaj;
Dvokrevetna soba;
Ture, klubovi,
17 noenja; od Veliki francuski leaj (king), tr-
udruenja, pozori-
U paru prosenog do neto pezarija, pisaa povrina, ormar
te, sport, vikend
skupljeg i luksuznog umerene veliine
paketi, oping
smetaja;
Jednokrevetni
Ture, klubovi,
smetaj; mladi i
udruenja, kultura, Veliki ili klasian francuski leaj
Pojedinci strunjaci srednjih
umetnost, pozori- king/queen), prostor za odmor/
(sami) godina; od pro-
te, sport i rekreaci- zabavu, standardno kupatilo
senog do neto
ja, oping;
skupljeg smetaja;

ema 8 Tipian i jedinstven izgled soba, planovi soba
A. Ekonomina soba sa klasinim francuskim leajem (20,5 m2), tedi prostor na taj nain
to je toaletni sto izvan kupatila i ima samo jedan krevet. B. Soba srednje veliine s velikim
francuskim leajem (30 m2) pokazuje kako postavljanje kreveta naspram zida kupatila po-
veava upotrebljiv prostor. C. Soba prve klase sa po dva kreveta za po dve osobe (34 m2) sa
tipinim nametajem. D. Konferencijski apartman sa tri odeljka (108 m2) kombinuje dvodelni
funkcionalni deo u kojem se nalaze zidni krevet, garnitura za sedenje, radna povrina, kupa-
tilo, mini kuhinja i drugu povezanu sobu. E. Luksuzna soba u okviru kompleksa (51 m2) ima
petodelno kupatilo i kamin (Four Seasons, Skotsdale). F. Luksuzna soba u okviru internaci-
onalnih hotela (49 m2), karakteriu je veliki ugraeni ormar, klizna vrata i stakleni delovi za
efekat otvaranja (Park, Hyatt, Hamburg). G. Luksuzna soba u okviru hotela-kazina (6 2m2),
karakteriu je veliko kupatilo, dva klasina francuska leaja i odvojen dnevni boravak (The
Venetian, Las Vegas). H. Konfiguracija sobe orijentisane u drugom smeru (49 m2) sa dakuzi-
jem kraj spoljanjeg zida prostranog kupatila; karakterie je neobino prostrana soba (The
Ritzt-Carlton Millenia, Singapur).

7.1. VRSTE SOBA I OPTE KARAKTERISTIKE
Hotelske sobe mogu biti jednokrevetne i dvokrevetne. Jednokrevetna soba ima naj-
manje 8 m, a dvokrevetna 12 m. Sve se vie trai da hotelska soba bue ne samo spavaa
soba nego i dnevna soba. Taj se zahtev reava tako to se umivaonik i orman postavljaju
u predvorje, ili se orman ugrauje u zid. Ako je hotel graen na savremeni nain, tj. s
ugraenim ormanima i s odvojenom prostorijom za pranje, smanjuje se povrina soba.
Sobni prozori mogu biti dvostruki ili spojeni, a krila se moraju obavezno otvarati
unutra. Spojeni prozori mogu biti tako konstruisani da se diu. Na prozore se postavljaju
kapci ili roloi radi zatite od sunca i nevremena. Izmeu spoljnog i unutranjeg prozora
obino se postavljaju platneni zastori. Ako prozori imaju drvene roletne, ne treba stav-
ljati zastore. Platneni zastori mogu biti i s unutranje strane ako prozor nije dvostruk.
Sobna vrata koja se otvaraju prema hodniku treba da budu dvostruka radi bolje za-
tite od buke, u boljim hotelima jedna se od tih vrata tapetiraju. Prostor izmeu dvojnih
vrata moe se iskoristiti za ostavljanje obue ili za veanje odela radi ienja.
Balkonska vrata na terasi ili loi obino su staklena, pa se i na njih stavljaju zastori.
Sobe se numriu po spratovim: sobe na prvom spratu poinju brojem 101, na drugom
201, treem 301 itd. Prvi broj oznaava broj sprata. Ako hotel ima polusprat, sobe na
njemu se oznaavaju poetnim brojem 11. Broj se obino stavlja iznad vrata, ali moe biti
i na samim vratima ili sa strane.
Rasveta. Prema pravilniku o kategorizaciji ugostiteljskih objekata, sve prostorije
namenjene gostima, osim elektrine rasvete s plafona, moraju imati posebno svetlo uz
svako ogledalo i svaki leaj, kao i utikaku kutiju uz ogledalo kod umivaonika, osim u
pansionu III kategorije. Osim toga, u luksuznijim hotelima se postavljaju manje ili vee
stojee lampe uz pisai sto, divan, kau i sl., to daje sobi topliji i intimniji karakter.
Dekoracija. Hotelske sobe se ukraavaju umetnikim slikama i skulpturama (hoteli
L i A kategorije) ili umetnikim fotografijama. Za dekoraciju slue i vaze s cveem, tepisi,
zavese, prekrivai kreveta. U apartmanima je mogue postaviti stilski nametaj i mali
vodoskok s cveem.
Apartmani. Apartman je skup prostorija koji se sastoji od kompletne dvokrevetne
sobe za smetaj, sobe ureene za dnevni boravak (veliine najmanje 9 m), toaleta, (WC)
i kupatila, u kome moraju biti bide i umivaonik.
U savremenim hotelima apartmani se ureuju u razliitim stilovima. Imaju vie kom-
fora u poreenju sa dvokrevetnom i jednokrevetnom sobom. Imaju spavau sobu, salon
za dnevni boravak, ajnu kuhinju, mali friider... Svaki apartman ima telefon, radio-apa-
rat i televizor. U nekim apartmanima postoje i zidni trezori. U nekim hotelima apartma-
ni imaju dve spavae sobe.
Sobni nametaj i oprema. Sobni nametaj mora biti praktian, solidan i lepog
izgleda, jednom reju, mora biti funkcionalan. Nametaj svake sobe mora initi celinu s
obzirom na materijal, boju i nain izrade. U veini naih hotela sobni nametaj je podjed-

nakog kvaliteta. U prvoklasnim hotelima pojedine sobe mogu biti nametene u razliitim
stilovima (npr. ampir, rokoko, bidermajer).
Hotelska soba za smetaj minimalno ima kompletan leaj, noni ormari ili odgo-
varajuu policu uz leaj, sto, onoliko stolica koliko u sobi ima leaja, stalak za prtljag,
orman s kljuem i dovoljnim brojem vealica, korpu za otpatke i onoliko pepeljara i aa
koliko ima leaja.
Kreveti. Jednokrevetna soba ima krevet ili kau za spavanje. Ako se postavlja kau,
treba voditi rauna da bude udoban i mekan. Kau za spavanje ne mora biti prekriven
dekorativnom tkaninom jer se ona ne vidi, a kau je prekriven posteljinom. U sobama
L i A kategorije moe se postaviti kau za sedenje i odmaranje, pa moe biti presvuen
boljom vrstom tkanine.
Dvokrevetna soba moe biti imati dva pojedinana, meusobno odvojena kreveta, ili
dva spojena kreveta, ili veliki francuski krevet. I tu se kreveti mogu zameniti udobnim
kauevima za spavanje. Dvokrevetna soba moe imati i tri udobna kaua. Tada se name-
taju samo dva kaua, a trei slui kao pomoni leaj, koji se nameta po elji. Pomoni
leaj u sobi moe biti otoman, divan, kau ili krevet za sklapanje. Privremeni pomoni
leaj moe se postaviti i u sobe manje od 8 m, odnosno 12 m.
Oprema kreveta sastoji se od elastinog uloka (madraca ili perja), madraca koji moe
biti od vune, spuvaste gume, strune i sl., zatim jednog do dva vea jastuka (eventualno
i jednog malog), dva arava i potrebnog broja ebadi ili jednog arava i presvuenog
pokrivaa. Danas se sve vie naputaju pernati jorgani s navlakama, a umesto njih se
upotrebljava ebad ispod koe je arav. Veoma su praktina ebad od kamilje dlake jer su
vrlo laka i topla. aravi, prevlake i jastunice u boljim hotelima su od lanenog platna ili
pamunog damasta, a u hotelima nie kategorije od platna srednjeg kvaliteta.
Za jedan krevet potrebna je najmanje trostruka garnitura posteljine (arava i jastu-
nica) plus 10 %. Jedna garnitura je na krevetu, druga na pranju, a trea u skladitu, dok
10 % mora biti u rezervi za nepredviene potrebe.
Pekiri, runici mogu biti od damasta ili frotira (upavi). Uz svaki umivaonik treba
da vise dva pekira po osobi, jedan obian gladak i jedan od frotira. Normalna veliina
pekira je 65 x 100 cm. U kupatilu su pekiri od 150 x 170 cm, koji mogu biti i od frotira.
Prvoklasni hoteli stavljaju gostima na raspolaganje i frotirske bademantile.
Tepisi. Soba moe biti prekrivena preko cele povrine ili samo delimino, tepihom
od pamuka, vune, jute, buklea ili perlona, ve prema kategoriji hotela. Ako soba nije pre-
krivena preko itave povrine, ima velike tepihe i male tepihe pored kreveta.
Zavese se stavljaju s unutranje strane sobnih prozora i na zastakljena vrata, a mogu
biti od prozirnog materijala, kao to su til, voal, markizet, etamin, perlon, ipkaste tkani-
ne i sl., ili od neprozirnih materijala kao to su pli, rips, brokat, svila i sl., ili biti izraene
od obe vrste materijala u razliitim kombinacijama. U savremenim hotelima ne postoje
garnine za zavese nego se one veaju na uzane trake sa lebovima, ugraene u zid.

7.2. Dimenzije i konfiguracija
soba
Na dizajn sobe najvie utiu tri vane dimenzije sobe: unutranja (ukupna) irina, du-
ina sobe od spoljanjeg zida do zida kupatila i veliina kupatila. Ukupna irina ustanov-
ljuje strukturalni model kroz zgradu (jednak ili u irini jedne ili dve sobe) koja vodi do
zajednikih i uslunih prostorija na niim spratovima. Poslednjih nekoliko decenija sobe
su najee irioke 3,7 m, to je ustanovio kao standard polovinom 50-ih lanac Holiday
In, za sve njihove hotele koji se nalaze pored puta. To je bilo dovoljno da se smeste dva
dupla kreveta uz jedan zid i sto/ormar/dra za prtljag, i televizor na naspramnom zidu,
i da bude dovoljno prostora za prolaz.
Poto se tipian izgled sobe polako menjao poslednjih pedeset godina, hotelski stan-
dardi izgleda sobe danas se malo razlikuju od onih koje je utvrdio Kemons Vilsona, osni-
vaa Holliday Ina. Ipak, sigurno je da su se stilovi, udobnost i tehnika u sobama veoma
uznapredili.
Sve do tada, ak i najnoviji i najvei konferencijski hoteli izgraeni posle Drugog
svetskog rata imali su sobe razliitih veliina, ukljuujui veliki broj onih uih od stan-
dardnih 3,7 m. Ovi hoteli, od kojih veina jo posluje i konkurie 3050 godina starim
hotelima, uveliko su ogranieni zbog veliine njihovih soba (jer su manje). U SAD i Ka-
nadi nijedan hotel prve kategorije ili u okviru nekog lanca, osim lanaca gostionica, danas
se ne gradi sa sobama manjim od 3,7 m. Kada se stariji hoteli u centru grada ili u okviru
kompleksa prilagoavaju ili potpunosti renoviraju, pojedine sobe mogu biti manje tamo
gde je to uslovljeno nezaobilaznim arhitektonskim ogranienjima.
Poslednjih nekoliko godina dimenzije soba su standardizovane u zavisnosti od ka-
tegorije hotela ili odmaralita (tabela 17). Iako je hotelskih preduzea pokualo da po-
nudi vee sobe od konkurentskih, veliina sobe, kvalitet opremanja i cena ostaju usko
povezani zbog velikog uticaja poetnih trokova gradnje i opremanja. U ovom poglavlju
prikazujemo tipine alternative izglede sobe, kao i odreeni broj onih inovativnih i luk-
suznih. Lanci jeftinih hotela smanjili su veliinu sobe (3,7 x 5,5 m) sa prosenom cenom
radi sniavanja trokova gradnje, skraujui je od 4,34,9 m, to je jo dovoljno da se u
nju smeste dva dupla kreveta, i smanjujui irinu za 1015 cm, iako nekoliko preduzea
gradi ak i manje jedinice. S druge stane, kompanije koje nude luksuznije sobe oprobale
su se s veim sobama i posebno su kreirale inovativne izglede kupatila. Proirivanje sobe
na 44,1 m dozvoljava vanu izmenu u izgledu sobe: king-size krevet moe se postaviti
uza zid kupatila umesto uza zid sa strana sobe, dozvoljavajui da se ostali nametaj ra-
znoliko postavi.
Po standardima lanca InterContinental, minimalna veliina sobe u gradskim hote-
lima je 40 m2 , a u resort objektima 44 m2.

Slika 15 Soba InterContinental Hotels &Resorts
Izvor: http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/resorts/gallery
Generalno nema velike prednosti u proirenju sobe preko 4,1 m. ak i ovaj malo vei
prostor ne unapreuje unutranje ureenje sobe, a trokovi gradnje se dramatino po-
veavaju zbog dodatne povrine koju zauzimaju hodnik i spoljanji zid. Ipak, u sobama
irine 4,9 m ili vie nastaje novi set alternativa za ureenje: krevet ili kreveti mogu biti
postavljeni uz jedan zid, a deo za odmor i rad uz suprotan. Takoe, vea irina omoguu-
je luksuzno ureena kupatila, esto sa 4 ili 5 delova, kao i vee predsoblje.
Klinasto oblikovane sobe koje su karakteristika towera krunog oblika predstavlja-
ju poseban problem za ureenje kupatila. Manji toweri imaju hodnik irine od samo
1,82,4 m, a vei imaju prikladniju irinu od 3 m. Iako veina ovih planova za sobe ima
pozitivne karakteristike kao to su izdeljena kupatila (koja nisu neophodna), kompaktno
predsoblje, veliki prostor za odmor i prozor gotovo preko celog zida, dananja poveana
konkurencija koja se tie veliine sobe i luksuznijeg opremanja je uslovila da manji cilin-
drini taweri postanu gotovo zastareli.

Tabela 17 Minimalne dimenzije soba
Boravini prostor* Kupatilo Celokupna soba
Dimenzije Povrina Dimenzije Povrina Dimenzije Povrina

(m) (m) (m) (m) (m) (m)
Smetaj niih
3,5 x 4,5 16 1,5 x 1,5 2,3* 3,5 x 6,2 21,9
cena
Smetaj
3,6 x 5,5 20,1 1,5 x 2,3 3,4 3,6 x 6,6 29
prosenih cena
Smetaj viih
4,1 x 5,8 23,8 1,7 x 2,6 4,4 4,1 x 8,6 35,2
cena
Luksuzni
4,5 x 6,1 27,9 2,3 x 2,7 6,6 4,5 x 9,1 41,8
smetaj
* boravini prostor ne ukljuuje kupatilo, orman i ulaz
* kupatilo u niskobudetnim sobama ukljuuje kadu ili tu-kabinu i toalet, ali je lavabo u
sastavu dela za doterivanje (toaletni sto i sl.)
Primer 3 Standardne veliine soba InterContinental Hotels & Resorts

Za novu gradnju: u urbanim hotelima, minimalna veliina sobe mora biti 40 m2, ukljuu-
jui spavai deo, kupatilo i hodnik, dok je u resort objektima minimalna veliina 44 m2 ne
PR12-01 ukljuujui balkon.
Usled promena, InterContinental Hotels & Resorts razmotrie predloge za manje sobe,
i to od sluaja do sluaja.
PR12-02 Broj meusobno povezanih soba i apartmana je pitanje potranje na tritu.
Sobe u novosagraenim hotelima moraju imati elektronsku kontrolu za zvono na vratima

PR12-03 i opcije Ne uznemiravaj i Pospremi sobu. Ovo je podlono promeni.
Sobe moraju jasno biti obeleene brojevima.

PR12-04 Napomena
Numerisanje soba treba sprovesti vertikalno kroz hotel.
Ukoliko postoji balkon / prostor van sobe, njegova veliina mora biti minimalno tolika da
PR12-05 mogu da stanu manji sto i dve stolice.
Celokupno osvetljenje mora biti kontrolisano glavnim prekidaem na ulazu u sobu, kao i
PR12-06 pored kreveta.
Dodatno osvetljenje (poeljno je osvetljenje manje jaine) mora postojati kod uzglavlja i
u radnom delu.
PR12-07 Napomena
Preporuuje se toaletno ili nono osvetljenje . Ukoliko postoji, trebalo bi da bude komer-
cijalnog ranga i integrisano u dizajn prekidaa.

Primer 4 Standardi foaje i garderobera sobe InterContinental Hotels & Resorts
Sve sobe moraju imati mapu za izlaz u hitnim sluajevima i bezbednosne informacije jasno
PR12-08 istaknute na unutranjoj strani ulaznih vrata.
U foajeu je potrebno da se nalazi ogledalo u kome se vidi odraz u prirodnoj veliini, dekora-
PR12-09 tivno uramljeno, s ojaanim staklom i u skladu s dizajnom sobe.
Garderober mora da ispuni sledee standarde.
Minimalna irina mora biti 1,20m/4-0 , a dubina 600 mm/2-0.
Polica itavom irinom garderobera i metalna ipka za vealice ispod police.
Mora postojati unutranje osvetljenje, koje e se aktivirati pritiskom na prekida i biti locira-
no tako da osvetli prostor za veanje garderobe.
Mora postojati dra / kuka za nosa odela.
PR12-10 Pegla i daska za peglanje moraju biti obezbeeni.
Fioke mogu biti ugraene u orman i usklaene s njegovim dizajnom ukoliko ve ne postoje
u glavnom delu sobe; u tom sluaju moraju biti vee od 1,20 m/4-0 u irini.
Deset drvenih vealica mora se nalaziti u garderoberu, od kojih pet ima pregradu za panta-
lone, a pet ima tipaljke, kao i dve obloene vealice.
Napomena
U garderoberu mora biti smeten pristupni panel za IT kutiju.
U garderoberu se mora nalaziti sef, smeten u visini oiju, sa integrisanom instalacijom i
PR12-11 elektronskim sistemom kljua. Veliina sefa mora biti dovoljna za odlaganje laptopa, sa mi-
nimumom od 350 mm x 300 mm/1-2 x 1-0.
Pregrada za odlaganje prtljaga mora postojati (ukoliko je soba ograniena, potrebna je pre-
PR12-12 grada na sklapanje).
Primer 5 Standardi spavae sobe InterContinental Hotels & Resorts
PR12-13 Minimalnu meru za krevete u svim sobama mora odobriti InterContinental Hotels & Resorts.
Noni stoii moraju ispuniti sledee uslove.
U jednokrevetnim sobama moraju postojati dva, po jedan sa svake strane kreveta sa minimal-
PR12-14 nom veliinom povrine od 0, 45 m2.
U dvokrevetnim sobama, minimum je jedan noni stoi, izmeu kreveta, sa minimalnom ve-
liinom povrine od 0,50 m2.
PR12-15 Dvokrevetne sobe moraju imati najmanje 0.91 m slobodnog prostora izmeu kreveta.
U sobi moraju postojati najmanje tri fioke veliine od minimum 1,20 m/3-4 x 0,56m/1-10
PR12-16 i dubine 0,30 m/1-0.
U sastavu krevetnine mora biti sledei minimum:
jedan madrac za krevet,
jedan prekriva za madrac, od pamuka ili sintetike koja proputa vazduh, i koji ga u potpunosti
prekriva (prekrivai izraeni od sintetike koja ne proputa vazduh nisu dozvoljeni),
jedan perjani jastuk na uzglavlju (ukoliko madrac nema integrisano uzglavlje),
dva jastuka po spavaem mestu (npr. u dvokrevetnim sobama, sa odvojenim krevetima ili s
jednim krevetom za dve osobe, dva jastuka po krevetu; u sobama sa francuskim leajem (king
ili queen bed) etiri jastuka po krevetu),
PR12-17 jedan titnik za jastuk i jastunica po jastuku,
jedan dekorativni jastuk po krevetu, izraen od materijala i u stilu koji odgovara krevetu,
jedan donji arav i:
dupli jorgan ili
jorgan iz dva dela (gornji arav i prekriva),
dekorativni prekriva (celodnevni prekrivai nisu dozvoljeni),
ebe ili dodatni jorgan i jastuk moraju biti dostupni u garderoberu, osim ako sobni servis nije
dostupan 24 h. Propratni delovi krevetnine trebalo bi da su u fabrikom pakovanju.

Primer 6 Standardi dnevne sobe InterContinental Hotels & Resorts
PR12-18 Sedea garnitura za najmanje dve osobe
PR12-19 Kafe / mini sto sa minimalnom veliinom od 0,36 m
PR12-20 Potreban pribor za spremanje kafe ili aja u sobi, ali nikako u kupatilu.
Neophodan je Mini bar integrisan u dizajn sobe i ugraen u deo ormana
PR12-21
Mini bar mora biti najmanje zapremine od 40 l i mora imati odgovarajuu ventilaciju.
Dve odvojene telefonske linije, jedna na stoiu pored kreveta, a druga sa slualicom na
PR12-23
stolu. Po potrebi, treba obezbediti posebnu telefonsku liniju za kupatilo.
U sobama mora postojati internet konekcija (HSIA). Ukoliko postoji mogunost, treba
obezbediti i beini pristup internetu.
PR12-24
U azijsko-pacifikom regionu beini internet je neophodan u sobama hotela otvorenim
posle oktobra 2009.
Primer 7 Standardi radne sobe InterContinental Hotels & Resorts
PR12-25 Sto mora imati fioku i povrinu od najmanje 1,05 m .
PR12-26 Radna stolica ergonomskog dizajna

Znak mora prikazivati informacije o vremenu za ekiranje gosta pri dolasku i odlasku i
PR12-27 dostupnost sigurnosnih ormaria. Dodatne informacije se mogu priloiti ali zavise od pro-
jektu.
7.3. Dizajniranje individualnih soba
Definisanje trita ne odreuje samo najprikladniju kombinaciju kreveta ve i osta-

log nametaja za sobu u odreenom hotelu. Meutim, krevet je karakteristika koja se
prva odreuje. Generalno, hoteli ukljuuju kombinaciju soba s jednim velikim krevetom
(uglavnom veliki francuski leaj), dva kreveta (za po dve osobe) i apartmane raznih tipo-
va. U tabeli 10 prikazane su najee alternative. Izbor odgovarajue kombinacije soba
vaan je jer utie na mogunost hotela da izda 100 % soba i da ostvari maksimalnu dobit.
Sobe koje omoguavaju veu fleksibilnost popularne su meu menadment preduzei-
ma. Soba sa dva kreveta za po dve osobe je fleksibilnija od sobe sa velikim francuskim
leajem (za 4 osobe); soba sa velikim francuskim krevetom i sofom na razvlaenje je pri-
vlana za individualne poslovne goste, ali moe biti prilagoena i porodinoj upotrebi.

Primer 8 Standard poslovnih soba u MR. President Design Hotel Beograd20
Standardna poslovna soba sa svojim sadrajima zadovoljava sve savremene potrebe ljudi
koji odsedaju u ovom hotelu. Svi kapaciteti odgovaraju najviim standardima: centralni
rashladni sistem, vrata koja spreavaju irenje poara, detektori dima, dvadesetetvoro-
asovna sobna usluga, kablovska televizija i jo mnoge druge pogodnosti koje ine hotel
Mr. President odlinim izborom za poslovne ljude2.
Sve sobe su zvuno izolovane.
Vrata spreavaju irenje poara, detektori dima.
King- size krevet
Sef u sobi
Centralni rashladni sistem
TV prijemnik sa preko 300 kablovskih programa
Telefon sa besplatnim meunarodnim pozivima
Wireless pristup internetu
Mini bar, kafe kuhinja i rum service
Radni sto
Ormari i ladice za odlaganje stvari
Vie ogledala raznih veliina, fen za kosu, tu-kabina, bademantil, papue, telesna
vaga i kozmetiki paket
U svakoj od soba nalazi se portret nekog od svetskih dravnika.
7.3.1. Tipine king i double-double sobe
Potpuna lista opremanja moe biti odreena analiziranjem funkcija sobe spavanje,
oputanje, rad, zabava, doterivanje i prostorom koji je za njih potreban. Plan tipine
hotelske sobe jasno pokazuje sledeih nekoliko zona: kupatilo i prostor za doterivanje,
kao i mesto za odlaganje garderobe, postavljeni su uz predsoblje; prostor za spavanje
nalazi se u centralnom delu sobe; prostori za sedenje (odmor) i rad postavljeni su pored
prozora. Novi izgledi kombinuju ovih nekoliko funkcija na razliite naine ili pronalaze
tehnike kojima ih potpunije razdvajaju. Na primer, dizajner moe obezbediti karakteri-
stike apartmana u standardnoj sobi, postavljajui paravan kojim e razdvojiti prostor za
spavanje od prostora za sedenje. Dizajner moe formirati izdeljeno kupatilo, odvajanjem
kade/tu-kabine i toaleta od lavaboa i prostora za doterivanje.
20 Interna dokumentacija hotela Mr. President

Tabela 18 Tipovi kreveta u sobama
Tip sobe Tipovi i veliine kreveta
Twin (odvojeni kreveti za po jednu osobu) Dva kreveta za po jednu osobu (1 x 2 m)
Double-double (dva kreveta za po dve osobe) Dva kreveta za po dve osobe (1,35 x 2 m)
Queen (fran. Leaj 2 osobe) Jedan francuski leaj (1,5 x 2 m)
King (fran. Leaj 4 osobe) Jedan francuski leaj za 4 osobe (2 x 2 m)
California king Jedan king krevet (1,8 x 2 m)
Vea twin Dva kreveta za po jednu osobu (1,15 x 2 m)
Queen-queen Dva francuska leaja
Double-studio Jedan krevet za dve osobe i sofa na izvlaenje
Queen-studio Jedan francuski leaj i sofa na razvlaenje
King studio Jedan king krevet i sofa na razvlaenje
Parlor (pomona soba) Jedna sofa na razvlaenje
Wall bed (zidni krevet) Jedan zidni krevet (Sico soba)
Sa konstantnim porastom trokova gradnje i opremanja, postaje sve vanije da se

razviju novi izgledi soba dizajn koji kombinuje funkcionalnost i udobnost u okviru
realnog budeta.
Slika 16 Soba sa deluxe king krevetom Hotela Hyatt Regency Beograd
Izvor:http://belgrade.regency.hyatt.com/hyatt/hotels/gallery/photos.jsp?hotelId=36&start=3

Osnovni prilaz podrazumeva nekoliko zasebnih delova nametaja, ponekada kombi-
nujui nekoliko funkcija (namena) ili smanjujui ih kako bi se istakle vee i luksuznije
sobe. Dizajner moe ukljuiti sledee:
klasian francuski (1,8 m) ili vei francuski leaj (2 m): manji kreveti doprinose
otvorenosti prostora;
sofa na razvlaenje ili zidni krevet: omoguava vie otvoren prostor i veu flek-
sibilnost, ili kao pomoni kreveti u queen ili king sobi ili kao jedini krevet
u parloru;
adekvatan prostor za odlaganje prtljaga i garderobe: dovoljne fioke i pregrada
za prtljag; garderober smanjuje nered koji moe nastati u sobi od garderobe i
linog pribora;
armoire (vrsta ormaria): kombinacija fioka sa prostorom za TV i mogui
pult za pisanje koji se izvlai zasebna jedinica kako se ne bi konstruisala dva
ili tri odvojena dela;
sto: kruno postolje za raunar, koje se moe zarotirati ispod glavnog stola,
omoguuje bolju visinu za raunar gosta i dodatnu radnu povrinu;
fotelje i standardne stolice: fotelje prikladne visine za radni sto mogu elimini-
sati potrebu za standardnim stolicama;
ogledala: vizuelno poveavaju prostor; ema 9 Zone aktivnosti u sobi
zidne lampe uz krevet: omoguavaju

manji noni sto pored kreveta;
kupatilo: trebalo bi pojaati osvetlje-
nje i poveati povrinu lavaboa, kao i
ogledala; odvojiti toalet od kade/tu-
kabine.
U hotelsku sobu smeta se 1 do 4 ili vie oso-
ba, koje ponekad istovremen obavljaju nekoliko
aktivnosti (kupaju se, doteruju, spavajui gledaju
TV). Dizajner mora poznavati tehnike kojima
e neke aktivnosti odvojiti, dok e druge kombi-
novati, u oba sluaja poveavajui fleksibilnost i
prilagodljivost sobe razliitim korisnicima. Slika
11 prikazuje pet osnovnih zona aktivnosti u sobi.

Tabela 19 Kombinacija soba za razliite tipove hotela
Procenat ukupnog broja soba

Tip hotela Komentari
Double- King Apar-
King
double studio tmani
Poslovni (u centru
30 60 3 7 Ogranien dvokrevetni smetaj
grada)
Boutique (moderni) Apartmani zavise od konfigura-

10 75 3 12 cije zgrade i trita
hoteli
irok raspon potencijalnih

Hoteli u predgrau
50 40 5 5 trinih segmenata; potrebna
(u blizini aerodroma) fleksibilnost
Trend dalek svim double-dou-

Usputna svratita 60 35 5 0 ble sobama
Uglavnom klasian francuski

Niskobudetni sme-
80 20 0 0 leaj, umesto velikog francu-
taj (svratita) skog leaja
Odmaralita (poro- Poneke sa dva francuska leaja;

75 10 10 5 mogunost krevetia za bebe
dina)
Odmaralita za Rastui akcenat na apartma-

20 70 5 5 nima
parove
Uglavnom dva kreveta za po

Konferencijski hotel 55 35 0 10 dve osobe
Jednokrevetni smetaj uglav-

Konferencijski centar 30 60 5 5 nom, osim za vreme vikenda
poslovne grupe
Sve rentabilne jedinice ukljuu-
Apartmanski hotel 30 70 0 0 ju dnevi boravak sa odvojenom
sobom
Superluksuzni 20 70 0 10 zamenjena sa veim krevetima
za po jednu osobu
Mega hotel 50 40 5 5 fleksibilni za porodice/grupe/
poslovne goste
Double-double ili queen-queen

Kazino-hotel 50 40 0 10 izbor zavisi od jaine trita
Izvor: Walter A. str. 271

Tabela 20 Tipovi apartmana
Tip apar- Dnevni Spavae Rentabilne Proce-

odeljci Komentar
tmana boravak sobe jedinice nat*
Nia
Jedan (udu- Uklapa se u pozadinu
Mini 1 1,5 01
odeljak bljenje u stepenita ili liftova
sobi)
Soba sa pomonim
Jedan
Junior 1 2 2 12 leajem + jednokrevet-
odeljak
na soba
Jedan Soba sa pomonim

VIP 2 3 3 23
odeljak leajem + dve sobe
Soba upravnog odbora

Konferen- Dva
2 3 4 12 i garnitura za sedenje
cijski odeljka
(odmor)
Velika prostorija sa
Dva
Poslovni 2 3 4 12 garniturom za sedenje
odeljka
i ostava
Trpezarija i prostor za
Dva
Izvrni 2 3 5 0,25 odmor, spavaa soba
odeljka
natprosene veliine
Predsed- Tri odelj- Namenjena soba nat-

2 2 6 0,25
niki ka prosene veliine
* procenat ukupnog broja soba; tako da je, 12 junior apartmana kroz sto soba (uobiajeni
standard za poslovni hotel u centru grada srednje veliine).
Nekoliko detalja ureenja i opremanja sobe nema bolje reenje mada su mnogo ei
oni namenjeni razliitim vrstama i kategorijama hotela. Na primer, na mnogim mestima
insistira se da telefon bude pored kreveta, dok se na drugim insistira da bude na radnoj
povrini. Mnogi hoteli prve kategorije reili su ovaj problem devedesetih godina XX veka
tako to su obezbedili dva-tri telefona, sa dodatnim u kupatilu. U budunosti, dizajne-
ri e specifikovati beini telefon sa spikerfonom ime e se gostima omoguiti da
se kreu po sobi dok telefoniraju. Slino ovom primeru, u niskobudetnim smetajima
radije se odluuju za draperije koje kombinuju dekorativnu zavesu i zastor ujedno dok
drugi insistiraju na draperijama koje se sastoje iz vie delova, kako bi se lake odravale

. U skupljim hotelima gosti mogu da nametaju draperije pritiskom na dugme pored
kreveta. Dizajner mora da uspostavi ravnoteu potreba u sobi, funkcionalnost, sigurnost,
odravanje, udobnost, estetiku, kao i budet, a istovremeno mora imati na umu razliite
potrebe (zahteve) razliitih trinih segmenata koje hotel nastoji da privue.
Ne nastoji svako hotelsko preduzee da obezbedi to manju sobu ili da pronae nain
da iskombinuje funkcionalnost sa vienamenskim nametajem. Hotel The Venetian u
Las Vegasu ima 3.000 soba, a 1999. godine formirao je standardne hotelske sobe (61,8
m), koje su vee od mnogih apartmana u hotelu. Sobe se sastoje iz jednog odeljka, a
karakteriu ih petodelno kupatilo i jasno odvojen prostor za spavanje i prostor dnevnog
boravka (Walter A.: str. 273).
Hotel The Venetian Las Vegas
Izvor: http://www.yeego.com/unitedstates/lasvegas/hotel31768.html
7.3.2. Apartmani
Hotel omoguuje razliite kvalitete smetaja ukljuivanjem raznolikih apartmana u

kombinaciju soba (room mix). Apartman se najjednostavnije definie kao dnevni bo-
ravak povezan s jednom ili s vie spavaih soba. U veim hotelima apartmani se esto
razlikuju, ima ih sa jednodelnim dnevnim boravkom i niom za spavanje, do onih sa
dnevnim boravkom iz vie delova i povezanim sobama, ukljuujui trpezariju/konferen-
cijsku sobu i jedno ili vie kupatila. Pojedine menadment kompanije stekle su reputaciju
na osnovu celokupnog kvaliteta svojih apartmana. Four Seasons, najluksuzniji hotel-
ski lanac u Kanadi, raspolae sa standardnim dvodelnim apartmanom, koji se sastoji od
dnevnog boravka i toaleta, koji su duplim dvokrilnim vratima (francuska vrata) povezani
sa spavaom sobom u kojoj se nalazi izrazito prostrano kupatilo.

Broj apartmana varira u razliitim tipovima hotela. Veina hotela nema vie od 25
% od njihovih rentabilnih jedinica koje pripadaju apartmanima. Meutim, u konferen-
cijskim i hotelima prve kategorije, i do 10 % ukupnog broja soba pripada apartmanima.
Najureeniji apartmani se nalaze na viim spratovima towera, odakle se prua bolji
pogled, ali mogu biti uglavljeni vertikalno u sluaju posebnih okolnosti. Na primer, apar-
tmani se mogu upotrebiti kako bi se ispunila vea praznina na spratu, mogu se dodati
iza stepenita i liftova ili se postaviti tamo gde su sobe nepravilnog oblika, uslovljenog
oblikom zgrade.
Slika 18 Predsedniki Apartman Hotela Hyatt Regency Beograd
Izvor: http://belgrade.regency.hyatt.com/hyatt/hotels/gallery/photos.jsp?hotelId
Tokom kasnih sedamdesetih godina XX veka hotelske kompanije u SAD uvidele su

da se sve vie trae produeni odmori i razvili su lance apartmanskih hotela (all-suite
hotels). Meutim, brzo su shvatili da su ovi mali apartmani postali veoma privlani za
poslovne goste i porodice jer su i jedni i drugi davali prednost odvojenom dnevnom
boravku, spavaim sobama i kuhinjom. S vremenom su hotelska preduzea, kao to su
Residence Inn, Embassy Suites and Guest Quarters, uspeno preureivali postojee
ili gradili nove apartmane prosene veliine od 42 m. Krajem XX veka brojne kompanije
koje su poslovale po sistemu franize utvrdile su novi brend za all-suite hotele, mnogi
od njih zbog ekonominosti, sa apartmanima koji nisu vei od sobe u konferencijskom
hotelu, ali sa malom kuhinjom.
Mnogi hoteli danas imaju u ponudi konsijer ili klub-sprat kako bi ponudili sobe
vieg kvaliteta i dodatne sadraje po prvoklasnoj ceni. Sobe na klub-spratu opremljene
kvalitetnijim nametajem i sadrajima u kupatilu identine su veliine kao standardne
sobe i zauzimaju od 10 do 20 % ukupnog broja soba. Za goste su mnogo vanije dodatne
usluge u salonu u okviru sprata, ukljuujui brzo prijavljivanje i odjavljivanje, besplatan

doruak, aj, koktele i grickalice u veernjim asovima i veu posveenost recepcione-
ra na spratu. Prostor salona uglavnom je jednak veliini najmanje tri sobe, a u velikim
konferencijskim hotelima, sa privatnim konferencijskim salama i dodatnim poslovnim
uslugama, veliina ovih salona moe odgovarati veliini 6 do 8 soba.
7.4. Sobe za goste sa posebnim potrebama
Svi hoteli moraju da obezbede smetaj i ostale usluge za goste sa fizikim nedostaci-
ma. U SAD, savezna vlada je 1992. godine donela akt (ADA American Disabilities Act)
kojim se za ljude sa fizikim nedostacima obezbeuje jednak pristup svim teritorijama
prilikom smetaja u hotel ne samo u unutranjosti ve i manjim okolnim prodavnica-
ma, restoranima, pozoritima, muzejima i prilikom transporta. U prethodnom razdoblju
hoteli su inili simboline napore da obezbede sobe za ovu grupu gostiju, najee za one
u invalidskim kolicima. Meutim, ADA proiruje propise koji se odnose i na one goste
sa nekim drugim nedostacima, kao to je artritis, kao i za one s oteenim vidom ili slu-
hom. Ceo prostor hotela ili kompleksa mora potovati propise ADA, ne samo u sobama
ili zajednikim povrinama ve i na prostorima za zaposlene.
Broj soba za hendikepirane je mali, a karakterie ih veliko kupatilo sa neto drugai-
jom opremom, npr. tu sa posebnim prilazom, kao i mnoge druge karakteristike kojim
se soba to je mogue vie prilagoava gostima sa posebnim potrebama. Mnoge od ovih
karakteristika koriste svim gostima: poluge na esmama i kvaka- poluga na vratima, tu
koji se dri u ruci, drai u tu-kabini ili pored kade, veliki tasteri na telefonu, dostupniji
prekidai i utikai to su neke od karakteristika koje su veoma privlane. Dizajneri ho-
telskog enterijera uvideli su vrednost svetskog dizajna i primenjuju to vie ovih karakte-
ristika u okvirima ekonominosti i funkcionalnosti.
Kompanija Microtel Inns & Suites, koja posluje na principu franize, ispitala je neke
od 20 miliona ljudi sa posebnim potrebama u SAD, koji putuju, pitajui ih ta najvie
oekuju od hotela u kom odsedaju. Ispitanici (73 % u invalidskim kolicima, 5 % sa ote-
enim vidom i sluhom, 22 % ostali) naveli su brojne karakteristike soba (kao i komentare
vezane za obezbeenje tanih informacija, predusretljivo osoblje, dostupan parking itd.)
(Walter A.: 275):
dostupni tuevi,
prostrana kupatila,
dovoljno prostora za lako manevrisanje,
odgovarajui kreveti,
estetski prijatna soba,
friider u sobi,
lak pristup raznim upravljaima u sobi.

7.5. NAMETAJ U SOBAMA
Neki luksuzni hoteli trae svaki nain da razmaze goste (udovoljavaju im to je vie
mogue), a tehnologija i ovde igra vanu ulogu. U hotelu The Peninsula u Hongkongu,
mali digitalni ureaj pored kreveta slui za podeavanje osvetljenja, grejanja i klima-ure-
aja, kao i TV, radio i draperije. Digitalni ureaj konstantno pokazuje spoljanju tem-
peraturu vazduha i vlanost. The Peninsula prouava kako da ugradi nove izuzetno
tanke televizore koji bi eliminisali TV ormare i ime bi se uveliko promenio izgled sobe.
Ovakav ureaj visoke tehnologije mogao bi se integrisati sa upotrebom video-telefona,
omoguujui vizuelnu vezu (slika vea nego u prirodnoj veliini) sa porodicom ili po-
slom. Dodatne inovacije su mogue i na bravama na vratima sobe, koje bi mogle biti
programirane da prepoznaju glas ili otisak prsta gosta.
Slika 19 Deluxe Cortyard Room Peninsula Hotel Hongkong
Izvor: http://www.agoda.com/asia/hong_kong/hong_kong/peninsula_hotel.html?
Pregled 3 Elementi potrebni za potpuno ureenje sobe

Opremanje (nametaj)
Casepieces (drveni i drugi pomoni delovi nametaja): sto, vetrine, toaletni sto, stolice, noni sto,
uzglavlje
Delovi nametaja od raznih vrsta tkanina: prekrivai za krevet, draperije, tapacirung, ponekad tepisi
Osvetljenje: lampe pored kreveta, na stolu i prostoru za odmaranje
Dodaci: uramljena ogledala, slike, saksije i dr. (korpe za otpatke, kafe-aparat, peglu i dasku za pegla-
nje, kao i druge ureaje obezbeuje hotel)

Zavrni radovi (fini, obloge)
Pod: uglavnom su tepisi preko cele podloge mada kompleksi u toplijim podrujima mogu imati plo-
ice, a u apartmanima parket sa podnim prostirkama.
Zid: poeljno je oblaganje vinilom ili kreom; zidni ornamenati i obloge ukoliko budet to dozvoljava.
Plafon: obezbeenje dobre akustinosti (moe se odnositi i na zvunu izolaciju).
Vrata: drvena, lakirana ili farbana, masivna
Okviri vrata: boja mora da se slae sa vratima, zidovima ili da bude naglaena.
Obloge u kupatilu
Pod: keramike ili mermerne ploice
Zid: keramike ili mermerne ploice oko kade; vinil ili neka druga plastina zidna obloga na ostaloj
povrini
Plafon: kre
Elektrini/ mehaniki ureaji
Utikai: minimalno pet duplih: dva pored kreveta, po jedan pored stola, ormara i prostora za odmor;
potrebni adekvatni za raunar i usisiva
Kablovi: TV, dvojni telefon, internet, poarni alarm ili drugi komunikacioni sistemi
Mehanika: HVAC (grejanje, ventilacija, klima-ureaji) integrisan u izgled sobe; odvod pare iz kupatila
Protivpoarna zatita: minimalno po jedan detektor toplote i dima, kao i raspriva u svakoj sobi;
neke povrine zahtevaju dodatne rasprivae u predsoblju i kupatilu. Celokupna oprema enterijera
trebala bi da se paljivo proveri zbog otpornosti na vatru i zbog netoksinosti.
7.5.1. Police i fioke
Veliina prostora neophodnog za odeu i druge line predmete gostiju zavisi od

standarda ili kategorije hotela i duine boravka. U svetu su uobiajeni sledei standardi
prostora za stvari gostiju: duina prostora za vealice: jednokrevetne sobe 500900 mm,
dvokrevetne 9001.000 mm; police za odlaganje stvari: jednokrevetna soba 0,701,10
m2, dvokrevetna 1,101,50 m2; stolovi za pisanje 0,501,00 m2.
Prostor sa vealicama obezbeuje se u plakaru ugraenom u zid predvorja sobe. Pred-
nost ovog reenja je to se koristi irina predvorja i omoguuje laka cirkulacija. Ovo je
takoe pogodno jer gost pri izlasku iz sobe lako moe da proveri da u plakarima nije
neto zaboravio. Minimalna slobodna irina za okaenu odeu iznosi 560 do 600 mm.
Visina draa vealica treba da bude 1.750 mm od poda plakara kako due haljine i ka-
puti ne bi dodirivali dno; visina od preke do gornje ivice plakara je minimalno 75 mm
kako bi se omoguilo lako skidanje i postavljanje vealica. Ovo su najee dimenzije, ali
pojedine hotelske kompanije mogu imati neto drugaije standarde. Vrata plakara mogu
biti klizea ili sa krilima koja se otvaraju. Osvetljenje mora biti obezbeeno u predvorju,
a po potrebi i u samom plakaru.

Na dnu plakara ispod okaene odee nalazi se prostor za odlaganje obue. U nekim
hotelima postoje posebni plakari za obuu koji se otvaraju i sa spoljnje strane sobe (iz
hodnika) da bi obuu preuzeli radnici zadueni za ienje cipela.
Police. Ukoliko to prostor omoguava, poeljno je obezbediti i police u okviru pla-
kara, naroito ukoliko hotel koriste gosti koji kratko odsedaju u njemu. U ovom sluaju
otvorene police su pogodnije jer omoguavaju da se svaka neraspakovana stvar lake vidi
pri naputanju hotela. Pregrade polica mogu biti postavljene u razmaku od 200 do 300
mm, a veliina ploa (povrina pregrada) iznosi 450 x 300 mm.
Fioke. Za tranzitne hotele fioke je neophodno obezbediti samo u pisaem stolu. U
hotelima u turistikim centrima gde gosti due ostaju neophodan je vei broj fioka za
odeu, kozmetiku, nakit i druge predmete.
7.5.2. Noni stoii
Noni stoi treba da se postavi uz uzglavlje svakog kreveta, izmeu dva kreveta ili na
svakoj strani kreveta. U veini sluajeva predstavlja fiksirani deo koji ini integralni deo
uzglavlja kreveta i u kome se nalaze prekidai za svetlo, radio-aparat i televizor, elektrini
sat sa alarmom itd. Na nonom stoiu je najee i telefon.
Visina stoia treba da bude prilagoena visini kreveta, tj. izmeu 650 i 750 mm.
Stoi treba da bude uzdignut iznad poda kako bi se omoguilo lake ienje. Stoi
najee ima samo jednu otvorenu pregradu. irina stoia treba da bude dovoljna da
omogui istovremeno stanu telefon, knjiga, aa, sat, tj. 375 x 400 mm za individualne
stoie, odnosno 375 x 600 mm za zajednike stoie izmeu dva kreveta.
7.5.3. Polica ili stalak za prtljag
Polica ili stalak za prtljag dimenzija 750 x 900 mm neophodan je u svim sobama. On
e se praktino stalno koristiti, i predstavlja deo nametaja koji se oblikuje kao proirenje
pisaeg stola, deo plakara ili samostalno. Optimalna visina je 450 mm za udobno podiza-
nje i raspakivanje prtljaga ili korienje na licu mesta. Da bi se smanjila oteenja, gornja
povrina mora biti zatiena od grebanja, ali ne sme da ima bilo kakva otra ispupenja
kako bi se spreilo oteenje kofera. Okolni zidovi i nametaj takoe treba da budu za-
tieni.
Jedna polica za prtljag dovoljna je za veinu tranzitnih hotela, ali dve ovakve police su
nune u dvokrevetnim sobama hotela u turistikim mestima. U drugom sluaju police
za prtljag mogu biti imati ploe za pokrivanje, pa kada se ne koriste, mogu sluiti kao
sedita. Nedostatak polica za prtljag moe da bude uzrok oteenja nametaja i zidnih
povrina.

7.5.4. Pisai stolovi (stolovi za minkanje)
Stolovi i nametaj treba da budu standardne dubine, i to izmeu 400 i 550 mm. Manja
dubina izaziva vea oteenja zida, pored toga to je nepodobna za korienje, dok veliki
nametaj nuno poveava dimenzije sobe.
Postoji i mogunost da nametaj i sto budu okaeni o zid ili delimino ugraeni, me-
utim ovakva reenja su skuplja za instaliranje i odravanje od samostojeeg nametaja.
Optimalna visina stola je 700 do 750 mm. Minimalan prostor za kolena je 190 mm.
Odvojeni stolovi za pisanje i minkanje nisu potrebni u veini tranzitnih hotela i hoteli-
ma srednje kategorije.
7.5.5. Raspored nametaja
Postavljanje nametaja i uzglavlja uz zidove koji razdvajaju sobe omoguava ubla-

avanje buke uzrokovane reflektujuim povrinama, koje uveavaju masu i apsorpciju
buke. Neposredan kontakt sa zidom moe da povea direktno prenoenje zvuka: guranje
kljua u bravu, lupanje vrata, pomeranje vealica u plakaru, pored zvukova koje emituju
radio, televizor ili zvonjava telefona.
Jedan od naina da se smanji iritacija izazvana bukom je da se nametaj rasporedi
tako da sline jedinice nametaja budu okrenute jedna prema drugoj leima ka zidu koji
razdvaja sobe.
7.5.6. Ogledala
U svim, i najskupljim hotelima, ogledala treba da budu fiksirana na zidovima. Jedno

od ogledala treba da bude postavljeno iznad stola za pisanje (oblaenje ili minkanje),
toliko veliko da omogui potpuni pregled onome ko se ogleda u stojeem stavu. Alterna-
tivno, drugo veliko ogledalo moe biti fiksirano negde drugde.
Ogledalo ne sme da bude postavljeno tako da prui reflektovani pogled u sobu osobi
koja ulazi. Pokretna ogledala iz dva ili tri dela koriste se samo u hotelima najvie katego-
rije i zahtevaju posebnu panju prilikom odravanja.
7.5.7. Sitan nametaj
Sitan nametaj obuhvata: stalak ili stolica za oblaenje, jednu stolica po osobi, stan-
dardnu ili stonu lampu, sto za kafu, korpu za otpatke, pepeljare itd. Kada se tei utedi
prostora, kao to je to sluaj u hotelima nie kategorije, jedna stolica moe biti viena-
menska. Lampe mogu biti potpuno ugraene, a sto moe da se izuzme. Tapacirung mora
da bude prilagoen, a presvlake tako izabrane da se lako iste, renoviraju i menjaju.

7.6. UREAJI I OPREMA
7.6.1. Televizijski aparati
Televizijski prijemnici su danas standardna oprema u svim hotelima, izuzimajui one

najnie kategorije. U hotelima vie kategorije obavezno se postavljaju televizori u boji, a
postoji i mogunost gledanje posebnog internog programa hotela ili satelitskog progra-
ma (uz postojee lokalne programe).
Televizori mogu biti kupljeni ili iznajmljeni od specijalizovanih firmi koje odravaju
televizore i po potrebi ih zamenjuju, to oslobaa hotel visokih inicijalnih ulaganja, kao i
plaanja specijalizovanog osoblja za odravanje televizora.
Prilikom planiranja gostinskih soba, poloaj televizora treba da bude adekvatno uda-
ljen od gledaoca (na to utiu veliina ekrana i boja), Televizor moe biti fiksiran, monti-
ran na posebnom nosau ili pokretan (ime se poveava mogunost oteenja).
7.6.2. Radio-aparati
Kontrolna tabla radio-prijemnika najee se ugrauje u noni stoi, sa koga se mogu

birati stanice. U hotelima visoke kategorije mogu biti obezbeeni i stereo-prijemnici, sa
optimalno smetenim zvunicima kako bi se minimizirao prenos zvuka u susedne sobe.
Elektronska kontrolna ploa moe da ukljuuje i druge ureaje: buenje, indikator poru-
ka, indikator statusa sobe itd.
7.6.3. Telefonski aparati
Telefonski aparat se najee nalazi na jednom od nonih stoia. Razgovori se mogu

obavljati direktno, posredstvom centrale, ili kombinovano, u zavisnosti od toga da li se
radi o lokalnim ili meunarodnim razgovorima. Telefonska mrea hotela ima i interne
veze (lokale) tako da je mogue komuniciranje izmeu soba i sa pojedinim odeljenjima
bitnim za goste (centrala, recepcija, rum service).
7.6.4. Automati za samoposluivanje
Oprema za samoposluivanje obuhvata od veoma usavrenih maina za distribuciju

pia, cigareta, i sendvia, u kojima se automatski registruje u raunovodstvu do 12 razli-
itih artikala sa promenljivim cenama (utroci se automatski registruju na raun gosta),
do najjednostavnije opreme kao to su friideri, ajnik sa ringlom za kuvanje itd. Bitno
je da je sva oprema bezbedna, sa odgovarajuom zatitom, robusne konstrukcije, da se
njome jednostavno rukuje, da je otporna na pogreno korienje i da privlano izgleda.

Automati koji funkcioniu na ubacivanje novca najee se nalaze u drutvenim pro-
storijama, hodnicima i odmoritima na spratovima.
Opremi za potpuno samostalnu ishranu je mnogo sloenija i najee se nalazi u
apartmanskim kompleksima. Najee se obezbeuje ugraena kuhinja odvojena od
dnevne sobe, a ovde moe biti ukljuena i trpezarija. Oprema je najee u standardnom
rasponu kvaliteta (sudopera, friider, police i plakari, poret itd.). Minimalne povrine za
ovu opremu obuhvataju: 12 osobe: kuhinja 2,3 m2, trpezarija 3,2 m2; 34 osobe: kuhinja
3,3 m2, trpezarija 4,6 m2.
7.6.5. Krevetsko rublje
Trokovi nabavke, pranja ili ienja, i zamene rublja i drugih mekanih predmeta
bitan su deo tekuih trokova hotela. Postoje razraeni detaljni standarda kako bi se
obezbedila izdrljivost materijala, uprkos estom pranju ili hemijskom ienju.
Radi spreavanja nastanka i irenja poara, dueci, prekrivai i ostalo krevetsko rublje
prolaze kroz testove zapaljivosti. Pored prekrivaa, draperija itd. koji se koriste, potrebni
su i rezervni koji slue za zamenu dok su oni prvi na pranju. Potrebno je najmanje tri
kompleta rublja, kako bi se omoguilo sakupljanje, sortiranje, pranje, suenje, peglanje i
povratak, a u nekim sluajevima su potrebne i vee rezerve (zastoj rada veernice, tokom
vikenda i sl.).
Veoma irok raspon predmeta neophodnih modernom hotelu ilustruje sledea lista
nabavke Hotela Tauer u Londonu (826 soba) koja izmeu ostalog ukljuuje: 5.560 po-
krivaa, 10.824 arava, 11.210 jastunica, 3.550 jastuka, 10.836 pekira, 3.000 otiraa
za noge, 934 specijalno dizajnirane uniforme. Ovome treba dodati i 25.920 m2 tepiha,
15.050 m2 zavesa itd.
7.6.6. Standardi za arave i prekrivae
Standardna jednokrevetna soba (1 x 2 m): arav 1.800 x 2.600 mm, prekriva 2.000 x
2.500 mm; standardna dvokrevetna (1,5 x 2 m): arav 2.300 x 2.600 mm, prekriva 2.800
x 2.500 mm.
Postoje sledee osnovne vrste arava: laneni, pamuni, pamuno- flanelski ili po-
liestersko-pamuni (50:50). Prekrivai se proizvode u razliitim kombinacijama: tradi-
cionalno tkanje (vuna, sintetiko vlakno ili meavina), tirkano, isprepletana sintetika
vlakna (najlon, akril) itd.
Bez obzira na to o kakvom je materijalu re, njegova boja treba dobro da prikrije
eventualne mrlje, a kvalitet materijala mora biti takav da izdri pranje, hemijsko ienje,
pri emu ne sme da doe do gubitka boje, izbledelosti, deformacija oblika, tegljenja i
skupljanja.

7.6.7. Ostalo
Veliki broj malih predmeta (sitan inventar) neophodan je u svakom hotelu: pepeljare,
kante za otpatke itd. Ovi predmeti moraju biti tako izabrani da se harmonino uklapaju
u dizajn i dekor enterijera. Gubitak velikog broja malih predmeta koje gosti odnose kao
suvenire mora biti uraunat u inicijalne trokove, a treba predvideti i dovoljne rezerve
za zamenu. Propisi u veini zemalja zahtevaju da se u sobama postave pisana uputstva
(cenovnik, kuni red, uputstva za sluaj poara itd.) i da se fiksiraju na uoljivom mestu
u svakoj sobi (najee na unutranjoj strani vrata).
7.7. KONSTRUKCIONE KARAKTERISTIKE
7.7.1. Ulazna vrata
Kako bi se olakao ulaz s prtljagom i kolicima i izbegla oteenja vrata i uglova zido-
va, standardna irina vrata je 840 do 900 mm. Radi zvune izolacije vrata treba a budu
minimalne debljine 45 mm, sa vrstim drvenim jezgrom i odgovarajuom zvunom izo-
lacijom. Vrata takoe moraju biti otporna na vatru najmanje 20 minuta.
Vrata mogu biti izraena od prirodnog drveta, laminirane plastike (uglavnom spoljna
strana) a mogu biti obojena. Vrata imaju bravu koja se otvara kljuem ili magnetnom
karticom. S unutranje strane najee postoji mogunost dvostrukog zakljuivanja (tako
da se vrata ne mogu otvoriti spolja obinim kljuem) ili sigurnosni lanac. Broj sobe na
vratima mora biti jasno oznaen.
7.7.2. Zidovi i plafoni
Zidovi i plafoni moraju biti pogoni za laku, brzu i jeftinu obnovu i redekoraciju u
periodima od 1 do 4 godine (u zavisnosti od kategorije hotela i prihvaenih standarda),
zavrni sloj moe biti od maltera, betona, ili nekog drugog materijala. Povrine mogu biti
glatke, hrapave, ili prekrivene papirnim ili plastinim tapetima.
Bojene povrine se lako obnavljaju sa minimum neophodne pripreme. Prvobitno ko-
riena boja moe da ogranii izbor boje koja se nanosi, ali je u svakom sluaju izbor
dosta veliki. Jednobojni zidovi otkrivaju svaku neravninu, nepravilnost i mrlju na po-
vrini, ali ostavljaju utisak prostranosti i omoguavaju korienje arenih tepiha (koji
dobro skrivaju mrlje) zavesa i prekrivaa. Papirni ili plastini tapeti daju topliji i luksu-
zniji utisak, a uz to dobro skrivaju neravnine na povrini zida. Plastini tapeti su trajniji i
izdrljiviji ali su i oni podloni oteenju od grebanja (naroito u ulaznom predvorju i na
uglovima). Renoviranje je tee i skuplje nego da se zidovi ponovo boje.

Radi postizanja odreenog stepena individulanosti i lake identifikacije, razliiti spra-
tovi mogu biti obojeni ili prekriveni tapetima u razliitim bojama. Povrine zidova treba
da budu zatiene na najosetljivijim mestima (uzglavlja kreveta, police ili stalci za prtljag
itd.).
7.7.3. Podovi
Podna osnova mora biti glatka i oiena od bilo kakvog trnja i praine pre postav-
ljanja tepiha, polivinilskih ploa ili drugih podnih pokrivaa. Tepisi su u veini sluajeva
najpogodniji jer pruaju najvei komfor (utisak topline i intimnosti), i apsorbuju i uma-
njuju buku. Moe biti korien veliki izbor tkanih i ostalih tepiha. Tvrdi podovi, kao to
su teraco i ploice, mogu se postavljati u toplim krajevima (radi rashlaivanja), u kupati-
lima, i na slinim mestima (radi lakeg ienja). Tepisi moraju biti otporni na vatru i u
tom smislu prilagoeni odgovarajuim standardima.
Tipovi tepiha. Postoje brojne vrste, ukljuujui tkane, trikane, ili mainski izraene
tepihe.
Sastav materijala. Tepisi mogu biti izraeni od vune, najlona, akrilnog vlakna, re-
jona, ili od meanog materijala kako bi se poboljale karakteristike, pre svega otpornost
na abrazije i oteenja. Otpornost na vlagu moe biti vana za tepihe u blizini kupatila.
Ostali vani aspekti su: otpornost na oteenja od insekata kada se raadi o vuni (moljci),
statiki elektricitet koji privlai prainu (najlon), naboranje i potklobuavanje tepiha, du-
ina zadravanja prvobitnog izgleda, lakoa ienja i odravanja, intenzitet izbledelosti
pojedinih delova povrine posle odreenog perioda eksploatacije itd.
Kvalitet tepiha je uglavnom determinisan teinom, debljinom, brojem vorova. Pored
ovih aspekata kvaliteta, a imajui u vidu intenzivno korienje, bitno je da tepih bude
izdrljiv, tj. otporan na habanje, grebanje, udare, ienje itd.
Kontrolni prekidai treba da budu to jednostavniji, imajui u vidu da gosti nisu upo-
znati ni sa rasporedom prekidaa, ni sa sistemom osvetljenja. Najjednostavnije reenje je
da se sva glavna svetla kontroliu pomou ulaznog prekidaa, lampe uz uzglavlje se kon-
troliu pomou individualnih prekidaa na nonom stoiu, a posebni, lokalni, prekidai
se nalaze u kupatilu i uz sto.
7.7.4. Elektrine instalacije
Elektrine instalacije po sobama predstavljaju najee horizontalne vodove na sva-

kom spratu, sa posebnim kontrolnim ploama i boksovima. Optereenje kablova je naj-
ee bazirano na standardu od 20 A po sobi. Svaka soba treba da ima najmanje dva
nezavisna elektrina kola kako bi u sluaju prekida jednog funkcionisalo drugo i da soba
ne bi ostala u potpunom mraku.

Napon elektrine mree varira u razliitim zemljama i kree se izmeu 110 i 240 V,
to utie na funkcionisanje elektrinih ureaja, na primer, elektrini aparati za brijanje.
Kako bi se zadovoljile potrebe meunarodnih putnika, elektrini utikai u veim hote-
lima imaju transformator koji je mogue prebacivati sa jednog napona na drugi, tj. sa
100/150 V na 200/250 V. Takoe je neophodno predvideti univerzalne zidne utinice
koje primaju razliite tipove utikaa aparata za brijanje. Posebne predostronosti treba
preduzeti kada je re o elektrinim ureajima u kupatilu. Elektrini grejai kupatila treba
da buu van domaaja i po mogustvu ugraeni u plafon ili zid.
7.7.5. Elektrine utinice
Tipini zahtevi za hotel visoke kategorije su tri utinice locirane u razmaku od tri
metra jedna od druge. Najee su dvostruke kako bi se omoguilo prikljuivanje veeg
broja ureaja.
Neophodne su sledee utinice: 1 utinica za aparat za brijanje, utinica za glavnu TV
antenu, telefonska utinica; 3 do 5 nezavisno kontrolisanih prekidaa za svetlo (ulaz, ku-
patilo, noni stoi itd.); jedna viestruka veza za kontrolu radio-prijemnika, budilnika,
indikatora poruka, poarnog alarma itd.; jedan prikljuak za sistem statusa sobe itd. Od
vrste utinice zavisi i visina, tako je npr. visina za standardne elektrine utinice 300 mm,
za opremu postavljenu na stolu 1.200 mm, za prekidae svetla 1.200 mm, za utikae za
aparate za brijanje 1.350 mm.
7.7.6. Terase i balkoni
Balkoni i terase doprinose poveanju volumena zgrade, konstrukcionih trokova i

ogranienja linije zgrade. est je i problem sigurnosti (pristupanost, ograde, pregrade
izmeu balkona itd.). Balkoni zahtevaju posebno ienje i odravanje.
Balkoni i terase se uglavnom grade u hotelima u turistikim mestima (retko u grad-
skim centrima) ili apartmanima sa atraktivnim pogledom i za koje se zbog toga moe
primeniti vea cena.
Balkon moe biti isturen van fasade zgrade, ili moe biti uvuen u prostor sobe. On
moe biti ugaonog oblika kako bi se proirio pogled. Pristup na balkon omoguava lake
ienje prozora, i u zavisnosti od oblika i konstrukcije, moe obezbediti sekundarni put
za evakuaciju u sluaju poara. Zatitni efekat balkona takoe umanjuje rizik od vertikal-
nog irenja vatre i omoguava zvunu zatitu od auto-parkinga, ulica i radnih prostorija
na niem nivou.
Terase mogu biti formirane uvuenom stepenastom konstrukcijom, tako to se krov
jednog sprata iri izvan frontalne linije sprata iznad. Ovo se naroito odnosi na gostinske
sobe iznad velikih drutvenih prostorija i tamo gde se s stepenasto sputaju. Skeletom
ugaone strukture takoe se postie slian efekat. Terasasta struktura ublaava nagle pre-
laze i obezbeuje harmoninije uklapanje velikih zgrada u okruenje.

7.8. SERVISIRANJE I ODRAVANJE SOBA
Pristup za ienje, odravanje i sobni servis mora biti paljivo planiran kako bi se
obezbedila efikasnost bez suvinog ometanja gostiju. Broj soba koje moe optimalno da
isti i odrava jedna sobarica varira od 12 (luksuzni hoteli), preko 14, do 16 (standardni)
do 18 ili vie soba (ekonomini hoteli). Pri servisiranju soba neophodno je predvideti:
razdvajanje (separaciju),
servisne prostore i predvorja lifta odvojene od cirkulacije gostiju;
transport koji omoguavanje kretanja kolica sa materijalom za ienje, odra-
vanje i prenoenje hrane i pia;
oprema: utikai, prikljuci, vakuumske take u pogodnim intervalima, pristup
servisnim kanalima, protivpoarna oprema
7.8.1. Servisne povrine
Servisni liftovi i stepenite treba da budu otvoreni ka servisnom predvorju obezbe-

ujui direktan pristup sobama i ostavama neophodnim za odravanje i druge operacije
domainstva. U hodnik koji povezuje gostinske sobe treba da se ulazi kroz servisna vrata
projektovana tako da izdre intenzivno korienje, a uz to ipak dovoljno dekorativna.
Pomone prostorije na spratovima
Pomone prostorije na spratovima su soba za sobaricu, soba nadzornice, konobar-

ska pripremnica (office), ajna kuhinja, priruno skladite rublja itd. Manji hoteli imaju
samo jednu pomonu prostoriju koja slui sobarici za odmor, spremanje rublja i rekvizi-
ta za ienje. Vei hoteli imaju na svakom spratu sobe za sobaricu i za sobnog konobara.
Soba sobnog konobara moe ujedno biti i ajna kuhinja.
Na jednom spratu je i soba za nadzornicu soba (guvernantu, domaicu hotela) koja
moe istovremeno sluiti i kao priruno skladite za rublje i posteljinu. Na pojedinim
spratovima se moe predvideti prostor ili sobica za dranje rekvizita za ienje.
Jedna kancelarija je neophodna za spratnu administraciju domainstva, ukljuuju-
i opremu za voenje evidencije, telepisa, indikator statusa soba, bezbedno odlaganje
stvari (ukljuujui i predmete naene u sobama), kljueva i vrednosti. U zavisnosti od
veliine hotela, ova prostorija moe biti deo veeg ofisa, ili povezana sa ostavom za ve i
drugim prostorijama domainstva.
Pristupi za servisiranje instalacija
Pristup mora biti obezbeen do mainskih prostorija i instalacija na svakom spratu.

Ovo u principu obuhvata:

prostorije i plakare za lokalno grejanje, cirkulaciju i kontrolu opreme (kalorife-
ri, pumpe i ventili, elektrini prekidai);
vertikalne kanale izmeu kupatila (cevi za ventilaciju i otpatke, snabdevanje
toplom i hladnom vodom, ventilacija kupatila, elektrina instalacija itd.);
tehnike instalacije i opremu u plafonu (cevi za klimatizaciju, elektrina insta-
lacija, detektori vatre, sistem alarma i prinklera, kontrolna oprema);
opremu i instalacije montirane na zidu (uvuene kada je neophodno): utikai,
vakuumski prikljuci, prekidai za svetlo (sa nezavisnim sistemom za pomo-
no osvetljenje), poarni alarm, indikator statusa sobe. Vertikalni kanali treba
da budu pristupani kroz panele u hodnicima ili kupatilima. Instalacijama u
plafonu se najee pristupa uklanjanjem plafonskih ploa ili panela.
Prodajni servis u salonima i predvorjima
Posebni saloni u principu nisu nuni u gostinskim prostorijama. Trokovi obezbei-

vanja salonskih sedita u proirenim delovima hodnika takoe mogu biti problematini
u pogledu tekoa u obezbeivanju usluivanja i dodatnog ienja.
Kada mogu biti obezbeena proirena odmorita ili hodnici, ovaj prostor moe biti
korien za prodajne automate, to omoguuje prihod tokom 24 h. Automati za prodaju
nisu prihvatljivi za odreene hotele ali u svakom sluaju treba izbei da se zbog automata
stvara guvu u hodnicima i ometa cirkulacija.
Ostali vani zahtevi
Pogodna centralna lokacija, kako zbog uoljivosti i pogodnosti, tako i radi spre-
avanja eventualne zloupotrebe.
Odgovarajui prostor za maine ukljuujui prostor za korisnike
Okruenje otporno na prljanje i oteenje, koje se moe lako istiti ili renovirati.
Postavljanje kanti za otpatke (za konzerve, kutije, kese), dobro dizajnirane i sa
samozatvarajuim poklopcem.
Dizajniranje maina tako da se uklapaju u dekor, po mogunosti sa kontinuira-
nom fasadom. Stilizovanje ovih maina je vaan faktor njihove prihvatljivosti u
hotelu.
Dobro osvetljenje u ovom prostoru uopte (100 lux) sa poveanim intenzitetom
svetlosti iznad maina.
Obezbeenje prikljuaka za struju i vodu.
Uspeh automata za prodaju zavisi od standarda servisiranja, ienja i opteg odra-
vanja maina i okruenja u kome se nalaze. Trendovi ka veoj nezavisnosti gostiju, ne-
formalnosti i samoposluivanju u hotelima sve su izraeniji a ovo moe biti obezbeeno
zajednikom opremom ili individualnom opremom u sobama ili kombinacijom.

7.9. KUPATILA
Povrina kupatila ini najee 1/6 povrine smetajne jedinice, a njegov poloaj e u
odreenoj meri uticati na oblik i veliinu same sobe. Zbog ekonomskih razloga, vodo-
vodnih instalacija, ventilacije, smanjenja prenoenja buke do soba, zbog lakeg pristupa
i odravanja, kupatila se grupiu jedna uz druga u parovima (leda uz lea) i od sprata do
sprata po vertikali. Mogua su tri osnovna koncepta.
Kupatila uz spoljnje zidove ovo reenje omoguava prirodnu ventilaciju i osvetlje-
nje, ali se time smanjuje racionalno korienje prostora unutar zgrade.
Kupatila u prostoru izmeu soba ova kupatila zahtevaju posebnu, mehaniku ven-
tilaciju. Nepogodnosti proizlaze iz produenih hodnika, poveanih trokova izgradnje,
intenzivnijeg korienja grejanja i ventilacije. Instalacionim kanalima se pristupa kroz
sobe i zbog toga nastaje problem prenoenja buke iz kupatila u susedne sobe.
Unutranja kupatila postavljanje kupatila izmeu sobe i hodnika ostavlja prostor
za uski foaje ili predvorje na ulazu. Ukoliko je ovo predvorje dovoljno iroko, u njemu
je mogue postaviti plakar i policu (stalak) za prtljag. Foaje se takode moe koristiti kao
prostorija za oblaenje.
Unutranja kupatila zahtevaju vetako osvetljenje i ventilaciju mada zajedniki kanal
za instalacije, ukoliko je dobro planiran, moe biti opsluivan i servisiran iz hodnika.
Deo tehnikih instalacija moe biti ugraen u plafon kupatila i predvorja, kako se ne bi
smanjivala visina plafona sobe.
Glavna prednost izgradnje unutranjih kupatila proizlazi iz ekonominosti koja se
postie kroz utedu prostora, vee korienje spoljnog omotaa zgrade za gostinske sobe
i krae hodnike koji iz toga proizlaze. Unutranja kupatila se najee koriste u viesprat-
nim zgradama sa hodnicima, ali slino reenje moe biti korieno i u koncentrisanim
motelskim blokovima koji imaju spoljnji pristup sobama.
Slika 20. Kupatilo Hotela THE LALU - Taiwan
Izvor: Makarena San Martin, : str. 67

7.9.1. Dimenzije
Dimenzije kupatila uveliko zavise od veliine kade i ostale opreme. Na raspored opre-
me i ureaja takoe utie poloaj kanala i instalacija. Standardne dimenzije kupatila, u
zavisnosti od kategorije hotela, kreu se u sledeim rasponima: ekonomini hotel (kada sa
WC oljom) 2,6 do 2,8 m, odnosno 2,8 do 3,3 m2 (u zavisnosti od toga da li se radi o manje
ili vie kompaktnoj verziji kupatila); srednja kategorija hotela: kada sa WC oljom 3,7 do
4,2 m2; hotel visoke kategorije: kada, bide i WC olja 5,1 do 6,5 m2.
Veliina kupatila zavisi od zahteva i potreba gostiju. U luksuznim hotelima veliina
kupatila moe se poveati.
Uobiajena oprema kupatila ukljuuje WC olju sa vodenim ispiraem, kadu (sa tu-
em ili bez njega) i lavabo. Da bi se utedeo prostor, kada moe biti zamenjena kabinom s
tuem, dok se u luksuznijim hotelima dodaju tu i bide.
Razmetaj opreme u kupatilu je esto ogranien zbog poloaja zajednikog kanala
(ahta) kroz koji prolaze vodovodne cevi, elektrine instalacije itd. Zbog ovih razloga pro-
voenje cevi se najee ograniava na jedan ili najvie dva zida, po mogustvu daleko od
sobe. U pogledu koncentrisanog grupisanja opreme i ureaja u liniji treba imati u vidu da
se ona grupie po horizontali i po vertikali.
WC olje s vodenim ispiraima mogu biti povezane sa ventilima za ispiranje (kada
propisi to dozvoljavaju) ili vodokotliima koji se montiraju na visinu uz plafon, ili nisko
uz samu olju. Kotlii su tii i pouzdaniji u eksploataciji od ventila, a variraju po kapacitetu
od 6 do 15 l, to zavisi od praktinih zahteva i lokalnih propisa u pojedinim zemljama.
Kotli treba da bude skriven u ahtu (kanalu) za instalacije kako bi se utedeo prostor u
kupatilu, smanjili buka i oteenja.
Tip klozeta koji se najee koristi obuhvata olju privrenu na podno postolje ili na
zidne nosae. Drugo reenje se moe koristiti samo ukoliko je mogue jako fiksiranje na
zid, a prednost ovog reenja je lake ienje u malim kupatilima.
Zbog inicijalne utede najee se instalira klozet sa ispiraem, ali klozet sa sifonom je
efikasniji i tii i zahteva manje odravanje. U odreenim hotelima mogu biti postavljeni
uavci koji mogu imati sline sisteme za ispiranje kao i u prethodnom sluaju.
Kade - Dimenzije kupatila su uveliko determinisane duinom kade. U Evropi kade su
u principu due i ue nego u Americi. Postoji tendencija standardizacije dimenzija kade
u hotelima, i to, 1.500 do 1.700 mm duine x 700 mm irine. Ree su sedee kade duine
1.050 mm i etvrtaste amerike kade.
Zbog skuenog prostora kade su najee sa dve ili tri strane ograniene zidovima. Da
bi se olakalo ienje, prednja ploa moe imati uvuenu osnovu, a poeljno je da bude
izraena od vrstog emajla ili tvrde glatke plastike.
Slavine mogu biti instalirane na samoj kadi ili na jednom od graninih zidova. Zbog
sigurnosti slavine za hladnu i toplu vodu moraju biti jedna pored druge, i oznaene od-
govarajuim bojama. Meai vode se esto postavljaju i uglavnom se kombinuju sa tuem

koji se nalazi iznad kade sa promenljivim mlazom i pokretnom rukom na vertikalnom
klizau. Kade koje se koriste i za tuiranje moraju imati dno zatieno od klizanja.
Zbog opte sigurnosti i pristupanosti za starije goste, ivica kade treba daje to nia, pa
je u tom smislu mogue izvesno uvlaenje kade u pod ili postavljanje stepenika (praga).
Integralni deo kade treba da ine i hromirani drai (ipke). Neophodan je i odgovarajui
dra za sapun, uvuen u zid ili montiran na njega. Kade koje se koriste za tuiranje mo-
raju biti snabdevene i plastinom zavesom, ili sklopivim paravanom.
Drai za suenje rublja - Neizbeno je, ak i u luksuznim hotelima, da se odreene
koliine vea peru u kupatilu. Moderni putnik tei da nosi minimum prtljaga, a veliki
broj odevnih predmeta koji se esto menja lako se pere i brzo sui. Ukoliko ne postoje
odgovarajui drai, vlana odea se kai iznad nametaja i radijatora, to moe da stvori
mrlje, oteenja i sl. Poeljno je da se u kupatilu iznad kade instaliraju odgovarajui drai
za suenje vea.
Lavaboi - Lavaboi se izraduju u razliitim dimenzijama. Ako su mali, da bi se uklopili
u mali prostor, nastaju negativne posledice prskanje vode i prljanje okolnog prostora.
Iz praktinih razloga uobiajene dimenzije lavaboa u hotelskim kupatilima su 550 x 400
mm. Standardna visina ivice lavaboa je 800 mm, a on moe biti privren na zidne nosae
ili se oslanjati na postolje privreno za pod.
Toaletna polica treba da bude u blizini, a povoljnije je da bude uvuena nego isturena
iznad lavaboa, kako predmeti ne bi ispadalii i kako se ne bi lomila. Povrina oko lava-
boa moe biti proirena bilo kao integralni deo lavaboa ili sainjena od drugih materijala
(mermer, imitacija mermera, plastika). Ova povrina je veoma praktina i pogodna za od-
laganje razliitih predmeta (aa, sapuna etkice za zube, taoletnog pribora, minke itd.).
Poseban lavabo moe biti instaliran u dvokrevetnim sobama, i to u kupatilu ili u pro-
storiji za oblaenje. Ovo reenje je pogodno jer omoguava da ga koristi vie osoba bez
ekanja.
U blizini lavaboa treba postaviti prikljuak za aparat za brijanje, dra pekira, policu
sa istim pekirima, dra papira i ubrusa, kantu za otpatke, dispozer za iskoriene ilete
itd. Na zidu treba da se nalazi ogledalo sa zatienim osvetljenjem iznad ili s obe strane.
Bidei - Bidei sustandardna oprema u hotelima visoke kategorije u Evropi, ali su retki
u hotelima u Americi i Velikoj Britaniji. Tip bidea sa mlazom usmerenim sa dna nagore
stvara veliki rizik od pricanja i prljanja okolnog prostora. Modifikovana verzija ukljuuje
ureaj za punjenje i ispiranje koji koristi standardne slavine i ventile za meanje.
Prostor neophodan za bide slian je onom za klozetsku olju. Pored irine samog ure-
aja neophodno je predvideti sa svake strane po 150 mm.
Tuevi - Povrina koju zauzima tu zavisi od dimenzija receptora na dnu, kao i od
veliine kabine. Za ugraene jedinice dimenzije podnog receptora su 800 ili 900 mm, a on
moe biti zatvoren sa dve ili tri strane glaziranim zidnim ploama ili pregradnim delovi-
ma. U prostor tua moe se ulaziti kroz vrata od slinog materijala ili plastinu zavesu na
klizaima.

Podni receptor tua se izrauje iz jednog dela, i to najee od glazirane keramike koja
obezbeuje jak, nesavijajui pod otporan na oteenja i ogrebotine. Koristi se i teraco ili
akrilska plastika. Najvaniji aspekti konstrukcije tua u hotelu su:
sigurnost: zatitni termostat protiv opekotina, pod koji se ne kliza, ipka za
dranje;
kontrole: pogodno postavljene, jasno oznaene, lako rukovanje;
ienje: ravne i glatke ovrine, minimum isturenih cevi;
trajnost: nerajui okviri i komponente, jaki paneli;
prosipanje: uvueni ulaz, zavese ili dobro zaptivajua vrata.
Slobodnostojee tu-kabine su snabdevene svom neophodnom opremom koja ini
njen integralni deo i najee se prave od ojaanog stakla, nerajueg elika i/ili alumi-
nijuma, poliestera ili akrilnih vlakana. Ovo reenje je naroito pogodno za ekonomine
hotele i motele jer zahteva minimalne strukturalne radove. Materijal i konstrukcija mo-
raju biti dovoljno jaki da izdre intenzivno korienje.
Pomoni predmeti - Pored opisane opreme, hotelsko ili motelsko kupatilo treba da
ima i druge predmete za toaletu, kao i predmete koji se odbacuju (pakovanja, iskorieni
ubrusi, ileti, kutije od cigareta itd.). Ukoliko se ne obezbede pepeljare, kante za otpatke,
dispozeri za iskoriene ilete i sanitarne ubruse, kontejneri za prljave pekire, otvarai
za flae, moe doi do zloupotreba, blokada i oteenja ostale opreme.
Ostale potrebe obuhvataju drae toalet-papira (jedan ili vie), papirne ubruse za lice
(kako bi se smanjilo habanje pekira), kuke ili police za odeu. U odreenim sluajevima,
npr. u sobama koje koriste invalidi ili stariji gosti, mogu biti instalirani ureaji (dugme)
za poziv u pomo.
Treba obezbediti najmanje jedno ogledalo, i to iznad lavaboa, sa zatienom lampom
iznad njega. Idealno ogledalo treba da bude irine od 1.050 mm i visine do 1.800 mm.
Ogledala se najee fiksiraju za zid kako bi se smanjila oteenja stakla. Prikljuak za
elektrini brija treba da se nalazi uz ogledalo i da ima univerzalnu utinicu sa transfor-
matorskim prekidaem (konvertorom) od 110 na 220V.
Materijali za sanitarnu opremu - Lokalni sanitarni propisi najee odreuju karak-
teristike i funkcionalne standarde za opremu i instalacije u interesu higijene. Pri izboru
sanitarne opreme neophodno je imati u vidu sledee efekte:
intenzivno korienje sa estim menjanjem gostiju;
mogue zloupotrebe: npr. od zapaljenih cigareta;
agresivno ienje: sa ogranienim vremenom.
Vrata kupatila ne smeju biti zastakljena. Kada u kupatilu moe biti ozidana i obloena
keramikim ploicama. Osim kade s tuem, u kompletnom kupatilu nalazi se i WC, a
moe i bide. Tu je ugraen nad kadom ili postavljen sa strane (runi).
Svetlo se u kupatilu pali i gasi poteznim prekidaem ili izvan kupatila. To je potrebno
jer postoji opasnost od udara struje ako se ureajem rukuje mokrim rukama. Na podu

ispred kade nalazi se prostirka (od drveta, gume, plastike, asure), a na zidu ili vratima bar
jedna vealica.
Pod kupatila mora biti malo nagnut prema izlivu da bi voda mogla lake da otie.
Mora biti od nepropusnog materijala da voda iz kupatila ne bi kvasila donje spratove.
Zidovi kupatila su obloeni keramikim ploicama, ili drugim materijalom (masna boja)
do visine od 1,5 m.

1. Koje sve kriterijumi i faktori utiu na adekvatno dizajniranje soba i apartma-

na?
2. Objasnite kako se projektuje sprat hotela da bi bio ekonomian.
3. Koje sve vrste soba postoje i koje su njihove karakteristike?
4. ta sve soba mora da sadri?
5. Da li znate minimalne dimenzije soba, kao i savremene tendencije u pogledu
veliine soba?
6. Koje zone postoje u sobi?
7. Koje sve vrste kreveta postoje?
8. Navedite sadraj apartmana i nain zoniranja.
9. Objasnite sadraj i nain organizacije sobe za goste sa posebnim potrebama.
10. Navedete neophodni nametaj, opremu i ureaje u sobama.
11. Objasnite nain odravanja soba.
12. Koje su minimalne dimenzije kupatila?
13. Koji su neophodni sadraji u kupatilima?

GLAVA VIII
PLANSKI STANDARDI
znate standarde za izgradnju motela;
znate standarde za izgradnju vila, apartmana i drugih smetajnih
objekata;
napravite razliku izmeu menadmenta ljudski resursa i kadrovske
funkcije;
navedete neophodan broj parking mesta zavisno od kategorije ho-
tela;
izaunate neophodan broj parking mesta;
znate znaaj i tendencije u ureenju spoljanjeg i unutranjeg pro-
stora;
znate kako se oznaavaju vana mesta na destinaciji;
znate vrste ikonografije;
navedete kako se planira pristup hotelu.
8.
ORGANIZACIJA IZGRADNJE
O rganizacioni postupci veoma variraju u zavisnosti od toga da li je graevinska par-

cela u vlasnitvu investitora ili se iznajmljuje; finansijski i tehniki resursi investito-
ra i njegovo iskustvo u slinim operacijama; ugovori o izgradnji i raspoloivo vreme. O
bilo kakvom postupku da se radi bitno je sledee:
Precizan izvetaj baziran na tekuim trinim i finansijskim podacima;
Budet sa trokovima za svaki deo projekta ukljuujui opremanje i ureenja
okruenja;
Program oblikovanja i faze izgradnje se unapred utvruju kako bi se obezbedio
neometen kontinuitet i koordinacija rada i snabdevanja.
Ovo se takoe odnosi na opremu i nametaj:
Sklapaju se paralelni aranmani za finansiranje projekta;
Drugi zahtevi vezani za menadment i aktivnosti pre otvaranja se odreuju
znatno ranije u toku perioda izgradnje. Ovo ukljuuje specifikaciju, tj. siste-
matizaciju radnih mesta, razvoj operacionih postupaka, prethodna promocija,
nabavka opreme i nametaja, pregovori za zakljuivanje ugovora sa snabdeva-
ima hrane i pia i pruaocima razliitih usluga neophodnih hotelu.
8.1. Ugovori vezani za izgradnju
Ugovori vezani za projektovanje i izgradnju hotelske zgrade zavise od kompleksnosti

planiranog hotela, raspoloivog vremena i nunosti da se ogranie investicioni trokovi.
Standardni ugovor sa nezavisnim arhitektom ili projektantom za izradu projekta, pla-
nova, specifikacija i drugih dokumenata kontrolie arhitekte/projektanta koji ima funk-
ciju nadzornog organa.
Prethodni postupak moe biti ubrzan korienjem ugovora ili projektnog menadera
koji organizuje i nadzire rad koristei odreene brze metode.
Alternativno, vreme se moe utedeti direktnim pregovorima sa izvoaem radova da
se projektuje i izgradi zgrada u paket ugovoru. Ovakvi direktni aranmani su naroito
pogodni kada se radi o standardnim zgradama za koje se koriste prefabrikovani elementi.

8.1.1. Izgradnja motela
0dreivanje neophodne povrine zemljita i projekta za konstrukciju motela je rela-

tivno jednostavno. Moteli najee imaju jedan ili dva sprata i grade se po specifikacija-
ma, a obezbeuju sline usluge.
Za motele vae sledei standardi povrina: soba 2328 m2; soba sa kuhinjom 2831,5
m ; kancelarije, recepcija, ostave i servisni prostor 7,514m2; parking (1 mesto po sobi),
2
parking za radnike, isporuka robe, prilazni putevi, ureenje pejzaa itd. 2837 m2; mini-
malna povrina terena za dvospratnu zgradu motela 46,565 m2, po sobi.
Veliina motelske sobe najee nije kritian problem, da bi se zadovoljile iroke va-
rijacije zahteva tranje na auto-putevima, sve sobe normalno imaju po dva kreveta, a
odreeni broj soba dva iroka kreveta za porodino korienje. Dodatni prostor treba
predvideti za neophodne minimalne tehnike operacije (ostave, ienje, administracij,
itd.) kao u hotelima nie kategorije. Alternativno se moe obezbediti drutveni prostor
(restorani, saloni, barovi i rekreacioni prostori) ukoliko se proceni da postoji tranja.
Standardne povrine po korisniku motela iznose: restoran, predvorje i recepcija 1,9
2,3 m2; kuhinja, ostave i prostorije za personal 1,41,9 m2; salon foaje i bar 1,4 do 1,9 m2;
dodatni auto-parking (1 mesto na 5 sedita) 2,84,7 m2.
Restorani zahtevaju istaknutu frontalnu liniju, lak pristup i parking prostor. Mini-
malna neophodna povrina za motel od 100 soba sa restoranom i salonom je oko 0,56
ha, i po mogunosti, jo 0,93 ha oko objekta za ureenje pejzaa, bazen, pristupne puteve,
staze itd. Kao ilustracija moe da poslui preporuka za dvospratni motel Holiday In od
120 soba, za koji je neophodna povrina 11,2 ha.
8.1.2. Druge vrste smetaja
Apartmani, vile i slini smetajni objekti u turistikim mestima mogu biti predvieni
za kratkorono (12 nedelje) ili dugorono iznajmljivanje (itava sezona, tj. nekoliko
meseci). Ove jedinice mogu iznajmiti specijalizovane kompanije (na bazi time-shea-
ring principa) ili pojedinci za sopstveno korienje ili iznajmljivanje.
Planerski standardi se odreuju u zavisnosti od lokacije objekta i naina korienja. U
skijakim centrima, na primer, gde se kratko boravi, a aktivnosti se obavljaju uglavnom
na otvorenom prostoru, sobe su manje povrine kako bi se stvorio oseaj topline i inti-
mnosti. Kreveti su obino postavljeni jedan uz drugi i ine integralni deo dnevne sobe.
8.2. PARKING I GARAA
Zahtevi za auto-parkingom variraju u zavisnosti od tipa hotela, njegove lokacije,

gradskih i lokalnih propisa, planova i standarda. Za hotele i motele koristi se standard od
1,2 parking mesta po sobi. Na jedno parking mesto dolazi 5 do 10 mesta u restoranu, 10
mesta u banket-salama i 1 do 4 hotelske sobe. Dodatni parking prostor treba obezbediti
za zaposlene radnike i teretna vozila.

U urbanim centrima i turistikim mestima obezbeenje parking prostora zavisi od
lokacije hotela i poslovnog centra. Kongresno i turistiko trite moe biti identifikovano
sa aerodromom ili eleznikom stanicom, na primer. Dobra lokalna taksi sluba i javni
transport smanjuju potrebe za visokim standardima auto-parkinga.
Obezbeenje parkinga je skupo. Na mestima van grada to podrazumeva veliku povr-
inu zemljita za pristupne puteve i sam parking, zahteva velika iskopavanja, fundiranje,
prekrivanje povrine asfaltom, betonom ili ploama, drenau, oznaavanje itd. U grado-
vima, zbog visoke cene zemljita, moe biti neophodno izgraditi podzemne ili nadzemne,
viespratne garae u okviru hotela ili uz njega. Jedna od mogunosti je i da se koriste
oblinje komercijalne garae.
Prema pravilniku o kategorizaciji za smetaj, samo hoteli A i L kategorije moraju osi-
gurati garairanje vozila. Garau treba izgraditi na pogodnom mestu da buka vozila ne bi
smetala gostima. To moe biti u posebnoj zgradi ili u podrumskim prostorijama hotela.
Garaa se moe izgraditi i kao jedinstvena velika prostorija (hala) za vei broj vozila ili
se moe izgraditi vie boksova za po jedna ili dvoja kola, a po mogunosti u blizini mora
biti i mehaniarska radionica za manje popravke.
Dizajn parkinga esto utie na prvi i poslednji utisak o hotelu koji stekne gost. Predu-
zimai motela znaju da moraju da obezbede jedno parking mesto po sobi, a vei hoteli
moraju da obezbede i parking mesto za svoje zaposlene, i za bilo koje druge prostore
restorane, barove, sale za sastanke, ili za rekreacione sadraje da bi privukli lokalno
stanovnitvo.
U suprotnom, jedan hotel koji uspeno posluje, a koji nema dovoljno prostora za
parking, moe biti veoma hendikepiran, to moe da odbije lokalno stanovnitvo da or-
ganizuje poslovne bankete. Kljuni ciljevi treba da obezbede optimalni, a ne preterani
prostor za parkiranje. Ukoliko uslovi nisu standardni (sportski kompleks, velike banket-
sale, maloprodajni centar), prostor koji se obezbeuje za parking treba da bude kao na
pregledu 3. Trokovi zemljita su sve vei problem u predgraima i ruralnim lokacija, gde
je parking u nivou sa hotelom i zauzima vie zemljita od same zgrade, a to zahteva da
preduzimai paljivije planiraju parking prostor. Meutim, najkritinija parking mesta
su u gradskim hotelima, gde visoke dabine zemljita ograniavaju veu povrinu za par-
king ili zahtevaju garanu konstrukciju esto ispod hotela. Uobiajeno je da menaderi
arhitekte daju prigovore na regulacije o zonama ako je to opravdano, a zasnovano je na
analizi saobraajnih ininjera. Moe se uvesti parkiranje na sat ako su gostima hotela,
uesnicima kongresa, gostima banketa i zaposlenima parking mesta najvie potrebna u
odreenim intervalima tokom dana.
Kao dodatak za planiranje parking prostora, dizajneri moraju razmisliti o utisku koji
ostavlja na goste hotela. Dizajneri treba da misle o pogodnosti, bezbednosti i moguoj
klaustrofobiji.
Garani ulaz: locirati ulaz tako da ima direktan prilaz mestu dokle se gosti do-
voze.

Prilaz hotelu: obezbediti siguran i direktan prilaz od garae do predvorja hote-
la, uglavnom liftom.
Sigurnost i bezbednost: dizajnirati garau tako da ima velike prolaze; postaviti
sigurnosne kamere koje nadgledaju podruje.
Udobnost gosta: pronai reenja kako bi se smanjili oseaji klaustrofobije, uve-
anom svetlou, poveanjem visine plafona, kreenje povrine zidova svetlim
bojama, zidnim ukrasima, ili zvunicima za muziku.
Smernice: postaviti jasne oznake za pravac kretanja, za vozae (ka izlazu) i za
peake (do predvorja ili ulice).
Pregled 4 Neophodna parking mesta po sobi

Tip hotela Broj parking mesta po sobi
Poslovni hotel 0,40,8
Butik hotel 0,30,8
Suburban 1,21,4
Aerodromski hotel 0,61,0
Motel 0,21,4
Resort hotel 0,81,4
Konvencijski hotel 1,01,3
Konferencijski 1,22,0
Apartmanski 0,81,2
Rezidencijalni 1,01,2
Mega 1,01,2
Mixed hotel 0,61,2
Casino hotel 0,82,0
U projektima za vienamensku upotrebu hoteli treba da se izbore za svoj parking

prostor, moda iza ulazne rampe kako bi parking bio dostupan gostima. Takoe, to omo-
guava hotelu da postavi obezbeenje za samo taj deo garae. Mnogi hoteli, kao dodatni
komfor gostiju hotela, nude uslugu da osoblje hotela parkira automobil.
Ova odluka se donosi na osnovu ogranienja u prostoru i budeta: osoblje hotela
moe da parkira mnogo vie automobila na istom parking prostoru jer im nisu potrebni
veliki prolazi ili druge karakteristike koje gost hotela oekuje.
Primer 9 Izraunavanja potrebnog broja parking mesta u hotelu

Broj soba 400
Zauzee kapaciteta 85 %
Broj gostiju po sobi 1,4
Gosti koji dolaze kolima 40 %
Broj gostiju po automobilu 1,5
Broj parking mesta= (400 x 85 % x 1,4 x 40 %)/15 =127

8.3. PEJZA I UREENJE PROSTORA
Prostor oko hotela koji se ureuje zavisi od vrste hotela i njegove lokacije. Brojni
hoteli i moteli nude objekte kao to je spoljni grejani bazen, na primer, a u turistikim
centrima to je nuna oprema. Individulani hoteli sa relativno velikim prostorom mogu
ponuditi razliite rekreativne mogunosti (golf; tenis, privatna plaa, jahanje), dok u
drugim uslovima postoji unutranja oprema za rekreaciju (bazen, sauna, solarijum itd.).
Pored navedenih, funkcionalno-rekreativnih potreba, prostor oko hotela je neopho-
dan iz estetskih razloga da bi se poboljao izgled zgrade i ceo kompleks uinio atraktivni-
jim. Ipak, ureenje pejzaa oko hotela nema samo vizualni efekat (drvee, cvee, fontane,
statue). Zemlja koja se iskopava prilikom kopanja temelja, umesto da se transportuje
(to je veoma skupo), oblikuje se u uzvienja i prekriva razliitom vegetacijom, to pored
estetskih efekata omoguava i zatitu objekta od toplote, vetra, buke.
Ureenje pejzaa oko hotela moe da kompenzuje neatraktivan izgled same zgrade i
ireg okruenja. Pejzairanje se takoe moe uvui u samu zgradu kako bi se omoguila
kontraatrakcija unutar zgrade, pogotovo u hotelima ije sobe imaju pogled ka unutra.
Mogunosti ureenja pejzaa su veoma razliite, od poploanih staza, razliitog dr-
vea, biljaka, bunova, cvea, fontana, esmi, skulptura, do ukrasnih ivotinja koje se
slobodno etaju, kao to su paunovi ili labudovi. Ureenje pejzaa oko hotela treba da na-
glasi i pojaa individualni karakter objekta i da obezbedi odreene funkcionalne zahteve.
Tako su arhitekta Reda Amalou i dizajner Jaya Ibrahim uredili The Nam Hai Resort
2006, na plai snova u Dien Duong Village u Vijetnamu, izgradei privatne vile sa pal-
minim batama koje stvaraju prekrasne snopove svetlosti izmeu palmi u ukompbinaciji
sa tamnim drveem, cveem izmeu njih i zlatnim upovima, to sve stvara izvanrednu
harmoniju.
Slika 21 The Nam Hai Hotel Vietnam
Izvor: Angelika Taschen, str.269

Odgovarajua priprema, gradiranje, drenaa terena i izbor materijala za prekrivanje
tla koji je u stanju da izdri intenzivno korienje veoma su vani faktori. Kombinacija
prirodne vegetacije i tvrdo poploanih, staza, terasa i pojedinih povrina, najee je naj-
efektivnija kombinacija kada se ureeuje prostor oko hotela.
Tvrda podloga
Tvrde povrine i poploavanje koriste se za pristupne puteve, staze, povrine za spolj-

ne restorane (bate), okolinu bazena i druga mesta izloena velikom prometu gostiju i
cirkulaciji. U urbanom okruenju ili zatvorenom prostoru poploavanje moe biti kori-
eno pri ureenju spoljnogpejzaa kao dekorativne povrine koje su istovremeno trajne
i lake za odravanje. Poploane povrine su neophodne oko zgrada da bi se omoguilo
odravanje objekta, ienje prozora, i pristup opremi za gaenje poara i spasavanje
gostiju.
Prilikom prekrivanja tla tvrdim materijalom najvaniji su sledei aspekti:
promet: peaci, motorna vozila, teretna vozila, servisno korienje (kolica,
npr.);
odravanje: uestalost korienja, tekoe pristupa, ienje i zamena,
drenaa: nagib, sistem za odvoenje povrinskih voda;
osnova: neophodna nosivost, obim iskopavanja i popunjavanja;
nagib: maksimalni i minimalni nagibi za promet peaka i vozila.
8.3.1. Oprema i ureenja pejzaa
Oprema pejzaa, tj. prostora oko hotela, moe imati funkcionalnu (stolice, klupe,
zakloni, korpe za otpatke, lampe itd.) ili dekorativnu namenu (skulpture, fontane, ar-
dinjere, esme). Korienje posebno oblikovanih znakova i simbola je vaan aspekt ko-
mercijalizacije hotela, i to kao nain da se obezbedi vizuelni identitet marke, tj. imena
hotela. Spoljna oprema prostora mora biti izraena od vrstog i trajnog materijala kako
bi odolela vetru, kii, suncu i vandalima.
Voda koja tee, pada ili prska stvara fokalnu taku interesovanja. Moe se postaviti
bazen kroz koji se proputa vazduh, fontane razliitih oblika ili vetaki vodopadi ili po-
toci. Voda takoe moe biti dovedena u samu unutranjost hotela u atrijum ili lobi. Da bi
se obezbedila istoa, voda mora biti kontrolisana, filtrirana i posebno tretirana (protiv
algi, npr.) pre nego to se pusti u recirkulaciju. U odreenim sluajevima voda za biljke
i ribe zahteva poseban tretman (ukljuujui filtriranje i aeraciju). ardinjere mogu imati
znaajnu ukrasnu funkciju u isticanju dekoracije i mogu biti razliitih oblika, veliine i
od razliitih materijala. ardinjere mogu biti na balkonima kako bi se cveem ulepala
fasada, mogu sluiti za ukras i ograniavanje okolnog pristupnog prostora, a mogu se

nalaziti i u unutranjosti zgrade. U velikim ardinjerama mogu se aditi odreene vrste
drvea .
Slika 22 Vrtovi Four Seasons Hotel Firenze
Izvor: Angelika Taschen, : str.107
8.3.2. Unutranji pejza enterijer
Unutranji pejza drutvenih prostorija u hotelu moe da ima razliite namene:

da se stvori relaksirajua i osveavajua vrtna atmosfera;
da se nadoknadi nedostatak pogleda na spolja sa svih ili nekih mesta u odree-
nim drutvenim prostorijama hotela;
da se smanji efekat buke i urbe;
da se ogranii odreeni prostor i obezbedi vizuelna barijera;
da se unesu promene u strukturu, boje i oblike;
da se obezbedi optimalna vlanost vazduha (vodene kapljice, trenspiracija).
Postoji veoma irok izbor biljaka koje se mogu koristiti. Gotovo sve su zimzelene
kako bi se tokom cele godine obezbedilo zeleno lie i cvee. Odravanje biljaka (zaliva-
nje, ishrana, svetlost, vlanost, zatita od insekata i parazita) zahteva struna lica. Neki
hoteli zapoljavaju batovane, ili inenjere hortikulture, dok drugi kupujui zelenilo skla-
paju s dobavljaem ugovor o odravanju i nezi biljaka.

Atrijumi brojnih hotela visoke kategorije ukljuuju prirodne stene, vetake vodopa-
de, veliko drvee, bazene sa ribama. ardinjere s biljem i cveem itd. Floralna dekoracija
se stavlja u restorane, banket- sale, bate...
Spoljno osvetljenje je bitan faktor komercijalizacije hotela: ono doprinosi uoljivosti
zgrade, efikasnosti regulacije, kontroli i bezbednost objekta.
Instaliranje tehnikih ureaja i izgradnju pristupnih puteva reguliu odgovorne kom-
panije. U veini sluajeva investitori imaju pravo da postave cevi i kablove i da obezbede
pravo prolaza za snabdevanje preko tueg zemljita. Dozvola za drenau i druge radove
na tuem zemljitu predmet je posebnih ugovora i dogovora s vlasnikom.
8.4. oznake i grafika
Znaci simboliu vaan aspekt komercijalizacije hotela, ali moraju biti paljivo postav-
ljeni i tako oblikovani da stvore optimalan efekat i utisak. U veini zemalja postavljanje
propagandnih panoa i znakova van granica samog objekta predmet je striktne zakonske
kontrole, i njihovo postavljanje je najee zabranjeno u prostorima visoke pejzane vred-
nosti. U zavisnosti od lokacije, javne vlasti mogu same obezbediti standardizovane znake
i simbole, du auto-puta, na primer, koji oznaavaju hotele, motele, restorane, kampinge
i druge usluge.
Znaci i natpisi mogu biti regulisani i u interesu zatite i bezbednosti kako bi se izbegli
skretanje panje, konfuzija i ometanje preglednosti drugim korisnicima puta.
Uzdignuti znaci i simboli hotela, da bi bili uoljivi s ulice, treba da budu uzdignuti 10
iznad horizontale i ne vie od 30 levo ili desno da bi privukli panju. Standardna razdaljina
uoljivosti za peake je 15 m, pri emu slova treba da su veliine minimalno 100 cm. Hoteli
du ulica mogu koristiti dodatne metode za privlaenje panje. Proirenje hotelske aktiv-
nosti na ulicu ili dvorite uz korienje platnenih nadstrenica koje pokrivaju deo ulice;
tepih staze, livrejisano osoblje, spoljno i unutranje osvetljenje zgrade i oblikovanja samog
ulaza imaju vanu ulogu i doprinose uoljivosti hotelskog objekta.
Kada je re o automobilistima, panja je jo vie koncentrisana na njih. Znaci moraju
biti uoljivi sa razdaljine od 100 m, i moraju obezbediti vreme za donoenje odluke i ma-
nevrisanje. Optimalna pristupna razdaljina zavisi od saobraajnog prometa, brzine i uslova
na putu, ati je najee izmeu 150 i 300 m. Na 100 m znak treba da ima slova veliine 0,3
m, ili vea i mora pruati jasnu i kratku poruku da bi se brzo proitao. Poruke treba ispi-
sivati kombinacijom malih i velikih slova, to je efektnije od samog korienja velikih
slova.
Simboli i slikovni znaci (piktogrami) uoljiviji su lake od slova. Simboli se jednostavno
razumevaji i imaju jaku poruku i znaenje. Simbole koristi veina velikih hotelskih kom-
panija kao sredstvo za trenutnu identifikaciju i prepoznavanje, emu doprinosi korienje
simbola (zatitnog znaka) na svakom koraku u hotelu. Simbol moe biti zatitni znak, logo
ili stil konstrukcije hotelske zgrade ili nekog njenog karakteristinog detalja (npr. krova).

Kao i hoteli u gradskim centrima, i moteli privlae panju kroz aktivnosti koje se
odigravaju oko njih. Parkirani automobili, promet, svetlee firme, kretanja ljudi i vozila
indikatori su drutvene aktivnosti, to je vaan faktor promocije.
Sadraji oznaka i grafika ne samo da gostu hotela obezbeuju neposrednu informaci-
ju i orijentir u samom prostoru ve i pomae da se pojaa brendiranje odreenog hote-
la. Glavne komponente ukljuuju oznake za pravac i odredita, kao i tampanu grafiku.
Korporacijski ili hotelski identitet, koji moe biti prikazan kroz oznake u celom hotelu ili
odmaralitu, esto se predstavlja javnosti reklamiranjem i promotivnim materijalom pre
otvaranja. Hyatt je promenio korporacijski logo sredinom devedesetih godina prolog
veka i esto koristi elemente dizajna, ne samo kroz tampanu grafiku ve i velikim delom,
unutranjim oznakama, kroz ceo hotel. Brend Starwood Hotela W je logo inkorpori-
ran u oznakama i grafikim slikama. Elementi koji se veoma esto koriste za planiranje
oznaka i grafike prikazani su u pregledu 5.
Arhitekte i dizajneri esto imaju izazov u stvaranju znaajne slike hotela. Na primer,
veoma esto prva identifikacija hotela koju gost moe da primeti, a to je spoljanja ozna-
ka na zgradi, lokalni propisi ograniavaju mestom, veliinom, bojom i osvetljenjem. U
veim odmaralitima gosti su voeni oznakama za smer do predvorja hotela, ili restora-
na, odnosno do banket-sala. Oznake identifikuju osoblje, primae prostorije, istiu puta-
nje za hendikepirane ili parking prostor.
Sve ovo podlee i lokalnij regulativi. Kada se gost jednom nae unutar hotela, oslanja
se na oznake kako bi se iz predvorja uputio do soba, restorana, namenskih ili rekreacio-
nih sadraja. Neke arhitekte jo u fazi pravljenja eme testiraju organizaciju hotela, zami-
ljajui postavljene smernice. Teko je zamisliti kako e oznake za pravac kretanja uputiti
goste i voditi ih kroz hotel, te tada cela arhitektonska organizacija treba da bude ponovo
razmotrena i razjanjena. Spoljanje i unutranje oznake hotela treba da budu integrisane
u arhitekturu i unutranji dizajn, tako da elementi dizajna pojaaju temu i stil hotela. To
se uglavnom postie doslednom upotrebom boje, oblika, ara i ponavljanjem istih slova
i materijala koji se nalaze u enterijeru hotela. U Beverli Hills hotelu oznaka i grafika
istiu se meu stabljikama banana, koje se prostiru oko celog hotela. Motiv banane je
ponovljen kroz unutranju dekoraciju na tapetama, draperiji i tapaciranim materijalima,
pa ak i na tampanim predmetima, i tako se motiv banana neprekidno primenjuje kroz
razne vizuelne elemente.
American Hotel i Motel Asocijacija (AH&MA) odobrili su vie od hiljadu univer-
zalnih simbola za predstavljanje hotelskih prostora ili usluga, kao to su recepcija, infor-
macioni pult, toaleti ili prostorije za odlaganje prtljaga. Ove standardne grafike su dobre,
polazne take za dizajn oznaka jer su simboli lako prepoznatljivi. Uglavnom, hotelski
operateri ele da uine svoje oznake i grafike jedinstvenim kako bi vie reflektovali ka-
rakter samog hotela. Smernice za pravac kretanja kroz hotel, grafike restorana ili salona
veoma su vane, bilo da upuuju do soba ili namenskih prostorija. (Walter A., str. 308)

Pregled 5 Oznake i grafika
Spoljanje oznake
Oznaka brenda i zgrade

Ulaz i izlaz za goste; primai prostor; ulaz za zaposlene; parking
Oznake za pravac vozila
za goste, hendikepirane, osoblje, taksi i javni prevoz
Ulaz u predvorje, restoran, sale za sastanke i bankete, vanjski
Oznake za pravac kretanja peaka
sadraji: bazen, plaa, spa, tenis, golf i vonja brodiima
Unutranje oznake
Oznake za deavanja
predvorje, prodavnice, objekte u kojima se slue hrana i pie,
Oznake za sadraje sale za sastanke i dvorane, rekreacijske sadraje,
Oznaka za spratnost, i pravac za sobe, izlaz u sluaju opasnosti
Recepcija, brojeve soba, namenske prostorije, toalete, gardero-
Oznaka za destinaciju
ber, liftove, restorane i barove
tampana grafika
Marketinki materijal Svi reklamni i marketinki materijal, broure i ostali predmeti

Rum servis, opremljenost kupatila osnovnim stvarima; ampo-
nom, sapunom, i ostalim priborom, logo na pekirima i bade-
Usluge u sobama
mantilima, olovke, belenica, memorandumi, koverte, kodirani
klju-kartice.
Meni pia i hrane, vinska karta, i ostali predmeti koji stoje na
Meni i pribor za restoran/bar
stolu: ibice, podmetai,
Recepcija i blagajna registracioni materijal, priznanice, rauni i drugo.
8.5. Planiranje pristupa
Take ulaza u hotel ili motel moraju biti definisane, pogodne za pristup, slobodne od
ometanja i prilagoene nameni. Treba obezbediti sledee.
Gosti: dolazak privatnim kolima, taksi vozilima, javnim prevozom ili peice.
Svima treba obezbediti odgovarajui prihvat.
Personal: ulaz sa sigurnosnom kontrolom.
Isporuka roba: posebni ulazi moraju biti obezbeeni za snabdevanje prehram-
benim proizvodima i drugom robom (ve, nametaj, odravanje).
Skladitenje i odnoenje otpadaka treba da se obavlja na poseban izlaz, ali moe i na
prethodni uz odgovarajue predostronosti.
Istraivanje trita treba da ukae na glavna transportna sredstva koja e koristiti bu-
dui gosti hotela. Ovo ipak ne treba da znai zanemarivanje alternativa za budui razvoj

kako bi se izalo u susret eventualnim strukturnim promenama na tritu. Na primer,
brzi rast turistikih paket-aranmana, irokotrupnih aviona i masovnog transporta au-
tobusom ima vaan uticaj na poslovanje u sezoni i van nje, ak i u luksuznim hotelima.
8.5.1. Isporuka roba i tereta
Prilazni put za teretna vozila za snabdevanje i odravanje hotela mora biti odvojen od
puta koji koriste gosti za prilaz hotelu kako bi se izbegli guva, zastoji, buka i opadanje
standarda usluga. Razdvajanje moe biti postignuto na sledei nain:
razliite ulazne take i pristupni putevi;
isti ulaz, ali odvojeni pristupni putevi s odgovarajuim putokazima i kontrolom;
vertikalno razdvajanje: put za teretna vozila se sputa nadole ka prizemlju ili po-
drumu, dok se put za goste uzdie na nivo prizemlja ili na sprat.
U gradskim hotelima ulaz za teretna vozila se najee nalazi u bonoj ulici ili u ulici u
zaleu hotela. Zahtevi za ulinim parkiranjem, tj. utovarom i istovarom robe variraju od
mesta do mesta. Po pravilu, vozila koja utovaruju i istovaruju robu ne smeju da ometaju
ulicu ili put, fiziki ili vizuelno, kao ni protok peaka, ili da ometaju tue vlasnitvo ili
aktivnosti.
8.5.2. Odnoenje otpadaka
Kamioni za odnoenje otpadaka normalno koriste servisni put za ulaz, pri emu je
bitno da se prostor za skladitenje otpadaka zatiti od preterane toplote, vetra, kie, in-
sekata, glodara, lutajuih pasa i maaka (svi faktori koji mogu da utiu na raznoenje i
razbacivanje otpadaka). Skladite otpadaka mora da bude zatieno od pogleda i tako lo-
cirano da se minimizira rizik od buke (pri odnoenju) i irenja neprijatnih mirisa. Ostava
za otpatke obuhvata odreenu opremu koja treba da olaka skladitenje i rukovanje:
maine za sabijanje, kompresiju otpadaka u kompaktne pakete i bale od slinog
materijala, ime se smanjuje volumen otpadaka; posebne maine mogu biti
korienje za papir, plastiku i metale namenjene za reciklau kao sekundarne
sirovine. Takoe je mogue obezbediti maine za lomljenje staklenih boca i
posuda namenjenih reciklai;
veliki kontejneri za direktan utovar u specijalne kamione;
posebne posude i kese za otpatke, sa odgovarajuim etiketama, za otpatke hra-
ne (pomije) namenjene ishrani domaih ivotinja;
povratni kontejneri i posue koji se vraaju na ponovno korienje i koji se
moraju istiti i izdvajati;
hlaena ostava za otpatke hrane kako bi se izbeglo privlaenje insekata, naro-
ito u toplim krajevima;

materijal namenjen spaljivanju, koji se normalno odmah nosi na spaljivanje.
Ostava za otpatke treba da ima odgovarajui prostor za separaciju, tj. razdvajanje ra-
zliitih vrsta otpadaka, za kontrolu i pranje kontejnera i manevrisanje specijalnih vozila.
Sve ovo mora biti usklaeno sa lokalnim sanitarnim propisima.
Konstrukcione specifikacije treba da ukljue sledee osnovne zahteve.
Dvorine ili podne povrine moraju biti tvrde i glatke (beton ili asfalt) i pod
odreenim nagibom da bi se omoguila drenaa, tj. prirodno odvodnjavanja.
Za odvodnjavanje treba obezbediti cevi odgovarajueg kapaciteta.
Pod treba da bude jak, velike nosivosti, kako bi bez tete izdrao manevrisanje
tekih kamiona.
Zidovi treba da budu glatki i od vrstog materijala radi izdrljivosti i lakeg
odravanja.
Kontejneri, kante za otpatke i druga oprema treba da se nalaze na platformama
200 mm iznad poda kako bi bilo olakano pranje i ienje i kako bi se onemo-
guio eventualni pristup insektima i glodarima odozdo.
Treba obezbediti slavine i prikljuke za mrkove radi estog pranja poda i kon-
tejnera.
Prostor treba da bude obezbeen od ulaza neovlaenih osoba, kao i od prodo-
ra glodara, pasa i maaka lutalica.
8.5.3. Isporuka robe i usluga
Hotelski prostori za prijem robe i odlaganje smea, iako meusobno povezani ode-
ljenjem istog prijemnog doka, zahtevaju jasnu podelu dolazee i odlazee robe. Samo
u manjim hotelima i motelima se ove dve funkcije zapravo kombinuju u jedinstvenu
oblast. Prijemno odeljenje povezano je direktno s glavnim koridorom pozadinskog dela
objekta i naravno dalje sa svim glavnijim servisnim oblastima. U nekim objektima pri-
jemno odeljenje se nalazi tik uz kuhinju. Ovo je velika povoljnost za odeljenje hrane i
pia, ali moe biti potrebna i neobino duga ruta da bi se stvari odnosile do perionice,
spremaica, odravanja ili glavne ostave. Bezbednost svake donete stvari kontrolie se na
prijemnom doku.
Za izgled prijemnog odeljenja i prostora za izbacivanje smea podjednako je vana i
integracija samog plana mesta tako da on omogui neophodno kretanje kamiona, a da
se pritom ne remeti gostinjski parking, a takoe i da u isto vreme d bude sakriven od go-
stinjskih soba i slinih javnih prostora, kao to su restorani, holovi i recepcija. U suprot-
nom, jedan dobro dizajniran hotel moe biti ozbiljno degradiran loim izborom mesta za
prijem i odlaganje smea. Opti zahtevi planiranja nabrojeni su u tabeli 17.
Prostor za prijem i odlaganje smea zahteva izmeu 0,2 i 0,3 m2 po gostinjskoj sobi, pa
se veliina samog prostora odreuje, u globalu, iskljuivo po broju gostinjskih soba mada

je vaniji broj restorana, predsoblja i funkcionalnog prostora to se moe odraziti na
obim operacija vezanih za hranu i pie a i sam nivo kvaliteta hotela.
Hoteli zahtevaju znatan prostor za ostave. Veina ovog prostora je povezana sa poseb-
nim aktivnostima: ostava hrane u blizini kuhinje, funkcionalno spremite u blizini balske
dvorane i banket-sale, ostava za posteljinu na svakom spratu i prostorije za sobarice, i
prostor za odlaganje arhive u blizini administrativnih kancelarija. Ipak, kao dodatak, dve
vrste ostava se najee nalaze u blizini prijemnog odeljenja: za vanjsku opremu i opta
ostava. Za prvu ostavu, koja je za graevinski materijal, osnovnu opremu za odravanje i
vanjski nametaj, uglavnom je neophodno oko nekoliko stotina kvadratnih metara (osim
u odmaralitima). Druga je za dodatni nametaj i opremu, arhivske finansijske izvetaje,
tampani materijal i bezbroj razliitih predmeta, i ona obino zauzima prostor veliki kao
itava oblast za prijem i izbacivanje smea.
Iako moraju biti u blizini prijemnog odeljenja, ove ostave zahtevaju razliite potrebe.
Prostor za vanjsku opremu, kao to je oprema za ureenje travnjaka ili za uklanjanje
snega, esto je izostavljen iz programa, a trebalo bi da bude smeten u prizemlju. Glavna
ostava trebalo bi da bude osigurana, i da povezuje nekoliko udaljenih prostora odvoje-
nih ianom ogradom, tako da razliiti operativni departmani kontroliu odreeni deo
prostorije. Iako je glavna ostava potrebna zbog niza raznovrsne robe, ona ne umanjuje
potrebu za namenskom ostavom za svaku od funkcija pozadinskog dela objekta, koje su
ranije opisane.
Pregled 6 Planiranje oblasti za prijem i izbacivanje smea

Prijem robe
Treba obezbediti uzdignut istovarni dok, dovoljno velik da moe primiti dva kamiona u isto
vreme (tri kamiona ako ima 400 soba); da se obezbedi nadstrenica; da se oznai dozvoljena
veliina i visina kamiona.
Mora se obezbediti i prostor za inspekciju u prijemnom odeljenju i mesto za privremeno dr-
anje pristigle robe.
Moraju postojati prozori izmeu istovarnog doka, prijemnog odeljenja i prijemnih kancelarija.
Mora se obezbediti pristup ovom odeljenju, da bi se izbeglo unakrsno meanje tranzita pristi-
gle robe i smea za izbacivanje.
Smee, otpaci i prostor za odlaganje
Odvojiti prostor za odlaganje smea/otpadaka, od prijemnog odeljenja i obezbediti prostor
za pristup vozila.
Obezbediti rashlaeni prostor za smee i prostor za pranje limenki ako je to neophodno.
Obezbediti, u blizini, prostor za presovanje (kompaktor) otpadaka, ali i omoguiti osoblju pri-
stup svim jedinicama.
Obezbediti adekvatni prostor za ostavljanje i recikliranje papira, kartona, stakla i drugih ele-
menata.
Obezbediti dodatni prostor za privremeno uvanje natopljene i iste posteljine ako da hotel
koristi hemijsko ienje van hotela.

8.5.4. Ulaz za personal
Ulaz za personal mora biti odvojen od ulaza za goste, i po mogunosti odvojen od

ekonomskog ulaza za teretna vozila koja donose i odnose robu, a u interesu kontrole i
bezbednosti. Ulazni prostor treba da bude pod nadzorom i opremljen ureajima za re-
gistrovanje vremena dolaska i drugim neophodnim ureajima. Najpogodnije je da se u
blizini ovog ulaza lociraju svlaionice, garderobe, tuevi i toaleti za personal. Cirkulacija
personala i servis vezani su za ovaj deo prostora.
1. Koji su standardi za izgradnju motela?

2. Koji su standardi za izgradnju vila, apartmana i drugih smetajnih objekata?
3. Kako se izraunava neophodan broj parking mesta?
4. Koje su savremene tendencije u ureenju spoljanjeg i unutranjeg prostora?
5. Kako se oznaavaju vana mesta na destinaciji?
6. Da li znate vrste oznaka i ikonografije?
7. Kako se planira pristup hotelu?

GLAVA IX
PRIJEMNI HOL - LOBBY I RECEPCIJA
HOTELA
objasnite kako treba urediti prostor ispred recepcije i koje diminzije
su neophodne zavisno od veliine i kategorije hotela;
znate kako treba da bude regulisano osvetljenje;
znate kakva treba da budu ulazna vrata;
znate koliko treba da ima ulaza i izlaza u hotelu zavisno od veliine
hotela;
objasnite kako treba da bude organizovana sluba recepcije, ta sve
treba da sadri i kakve su njene dimenzije;
znate kolika treba da bude veliina pulta zavisno od broja soba;
znate kako treba organizovati slubu prtljaga;
objasnite organizaciju i poloaj garderobe i taoleta.
9.
HOTELSKI ULAZI,
PRIJEMNO PREDVORJE I RECEPCIJA
9.1. Ulazi i osvetljenje HOTELA
S avremeni hotel ima vie ulaza: glavni, sporedni, ekonomski ulaz i ulaz za unoenje
prtljaga. Poseban ulaz za unoenje prtljaga imaju samo neki vei hoteli.
Glavni ulaz je najee s najvanije ulice ili trga, a sporedni je obino u sporednoj uli-
ci. Ulaz u sezonski pansionski hotelu gradi se prema lokaciji hotela s obzirom na pristup
iz parka, sa ulice, sa strane mora ili sa strane jezera i sl.
Izgled glavnog ulaza i njegov pristup su veoma vani jer tee da klasifikuju i katego-
rizuju hotel. Ovo je najupadljiviji prostor koji esto utie na izbor hotela. Glavni ulaz
mora biti jasno definisan i treba da omogui dobar pogled na unutranjost. Pored toga,
sekundarni ulazi mogu biti obezbeeni za restorane i banket-sale, ipak glavni ulaz mora
biti jasno prepoznatljiv i voditi pravo ka recepciji.
Glavni ulaz mora biti predvien za prihvatanje gostiju koji dolaze peice, automobi-
lom, autobusom ili u kolicima za invalide. Ukoliko je prostor glavnog ulaza ogranien,
autobusi moraju biti usmeravani na alternativni ulaz u blizini autobuskog parkinga. Za
velike grupe koji stiu na ovaj nain recepcija moe biti proirena u susedno predvorje u
blizini ulaza za grupe.
Po pravilu, prostor pred ulazom treba da bude najmanje 5,5 m irok da bi omoguio
istovremeni prolazak za dva vozila, a nadstrenice moraju biti dovoljno visoke (5 m od
kolovoza) kako bi mogli da prou i visoki turistiki autobusi. Ukoliko su pristupni put i
prostor ispred ulaza zakrivljeni, treba ih proiriti.
Uzdignuti ulazi do kojih se dolazi stepenicama deluju impresivnije ali stvaraju tekoe
prilikom donoenja i odnoenja prtljaga. Ukoliko su stepenice neizbene, treba obezbe-
diti poseban ulaz za prtljag na nivou ulice. Maksimalni nagib (uspon) staza za invalidska
kolica je 1:10 ili 1:12, to je povoljnije.
Iznad hotelskih ulaza uvek se nalaze nadstrenice koje ine integralni konstrukcioni
deo zgrade. One pruaju zatitu od kie, snega i vetra gostima koji izlaze iz automobila ili
ekaju da dode. Neki hoteli postavljaju i dodatne platnene nastrenice od ulaza preko ce-
log trotoara do kolovoza, ime se poveava zatiena povrina iznad ulaza, uz istovreme-
no poveanje uoljivosti samog ulaza i hotela. Za ovakva produenja nadstrenice izvan
linije same zgrade neophodna je posebna dozvola, i po pravilu zabranjeno je ometanje
prometa peaka.

Osvetljenje hotela je veoma vaan aspekt ukupnog projektovanja hotela.
U hotele u centru grada, kao i motele, veliki deo gostiju najee stie u veernjim
asovima. Osvetljenje se koristi da se istakne glavni ulaz, da se prikae unutranjost i da
se obezbede vea sigurnost i bezbednost.
Glavni ulaz je zatien vetrobranom, koji titi ulazno predvorje od promaje. Izmeu
glavnih vrata i vetrobrana stavljaju se unutranja mimokretna ili okretna vrata, a mogu
se postaviti i okretna i mimokretna vrata, odnosno dvoje ili troje vrata, ve prema veliini
vetrobrana. Preporuuje se da nad glavnim ulazom bude zatitni krov. Izmeu ulaznih
vrata, u ravni poda, smeta se otira, a samo predvorje pokriva se obino debelim tepi-
sima, ve prema kategoriji hotela. Kakvim e se tepihom prekriti pod predvorja zavisi
od vrste, odnosno materijala od kojeg je pod napravljen. Pod pretpostavkom da je od
ukrasnog mermera ili mozaika, bie dovoljni samo mali tepisi za ukras.
Ekonomski (poslovni) ulaz je podalje od glavnog, obino u drugoj ulici, odnosno na
drugoj strani hotela. Taj ulaz slui za unoenje materijala u hotel, kao i za ulazak i izlazak
zaposlenog osoblja. Uz ekonomski ulaz nalazi se u veim hotelima posebna kabina za
vratara koji vodi nadzor na ulaskom i izlaskom zaposlenih radnika, kao i nad unoenjem
i iznoenjem materijala u hotel , odnosno iz hotela.
Svetlea firma (znaci, simboli, slova)
Svetlea traka iznad ulaza
Uvueno svetlo ispod nadstrenice
Slobodnostojee uline svetiljke du ulice ili pristupnog puta
Da bi se omoguilo lake prilagoavanje oka, intenzitet svetlosti treba postepeno da
se poveava, od ulaza ka prijemnom predvorju 200 lux, do koncentrisanog osvetljenja
iznad pulta recepcije.
Gradiranje boja svetlosti na ulazu je takoe vano. Blago uto svetlo daje utisak topli-
ne i intimnosti, i znatno je pogodnije od jarkobele svetlosti i fluorescentnih lampi. Flu-
orescentno svetlo, koje treba da bude indirektno ili zatieno plafonskim panelima, naj-
poeljnije je kao pratee svetlo u blizini radnih prostora, na primer iznad pulta recepcije.

Primer 10 Uputstvo za organizaciju Main Lobbya po standardima InterContinenatal lanca
Vrata na glavnom ulazu mogu biti jedan od sledeih modela i funkcija:
runa vrata: minimum su dvokrilna vrata ukupne irine 1, 80 m/6-0 sa po-
monim otvaraima.
Rotaciona vrata: sa runim upravljanjem, sa prenikom od najmanje 3m/10-
0. Regulatori vazduha su neophodni. Konstantno rotirajua vrata nisu pri-
hvatljiva.
Elektronska slajd vrata: sa senzorom koji se aktivira na pribliavanje tela.
Napomena
Prilikom planiranja projekta lobija posebna panja se mora obratiti na fre-
PR04-01
kvenciju gostiju i model.
Prilikom ulaska u hotel gost bi trebalo da uoi recepciju bez ikakvog napora.
Tamo gde je mogue, poeljno je obezbediti odvojen ulaz za prtljag gostiju,
sa direktnim i jednostavnim pristupom liftu i prostorom za odlaganje prtljaga.
Neophodno je postaviti kvalitetan i veliki otira koji e skupljati prljavtinu.
Regulatori vazduha treba da su odgovarajue veliine kako bi se izbeglo isto-
vremeno aktiviranje jednih i drugih vrata.
Sigurnosne sisteme treba postaviti u skladu sa dizajnom, npr. detektori meta-
la, prolaz kroz skener i x-zraci za prtljag.
Prostor za odlaganje prtljaga mora imati jednostavan pristup liftu. Minimalna

veliina ovog prostora mora biti 15m2 i mora imati mogunost za odlaganje
odee na vealicama.
PR04-02
Napomene
Ukoliko je mogue, prostor za odlaganje prtljaga treba locirati sa spoljnim
pristupom pored glavnog ulaza u zgradu
PR04-03 U lobiju se mora nalaziti sto na kome e se gostima sluiti osveenja.
U unutranjosti hotela moe se koristiti samo prirodno cvee, nikako veta-

PR04-04
ko, a veliina i dizajn biljaka moraju biti u skladu sa hotelom.
Ulazna vrata mogu biti:

vrata koja se okreu (rotaciona) s dvostrukim oscilirajuim krilima s obe
strane;
dvostruka ili jednostruka oscilujua vrata, automatska ili manuelna;
klizajua automatska vrata, sa pomonim oscilujuim vratima.
Vrata moraju biti dovoljno iroka da omogue prolazak osobi sa prtljagom u obe ruke
ili prtljanih kolica (minimalna irina 900 mm). Vrata takode moraju zadovoljiti zahteve
za brzom evakuacijom u sluaju poara, a krila pokretnih vrata treba da popuste pod
pritiskom. Vrata po pravilu ne smeju da se otvaraju spolja ka ulici, i moraju biti uvuena
kako ne bi ometala ulini promet.

Hotelska vrata i njihovi okviri moraju da zadovolje sledee zahteve.
Otpornost na vremenske uslove: kia i vetar, stabilnost pod ekstremnim tem-
peraturnim uslovima uz promenu vlanosti, otpornost na oteenja itd.
Trajnost: otpor na koroziju, propadanje, klimu, zadravanje prvobitnog izgle-
da.
Funkcije: izgled, efekti intenzivnog korienja i grebanja od prtljaga, ispravno
funkcionisanje i zatvaranje itd.
Bezbednost: otpornost na nasilno otvaranje i provaljivanje, jaina vrata i okvira
kap celine. Rizik indirektnog ulaska kroz razbijeno okno.
Sigurnost: bez otrih uglova, lakoa rukovanja, otpornost na vatru, mogunost
brze evakuacije, ukljuujui starce i invalide (stepenice i pragovi kao mogue
prepreke).
Odravanje: mogunost opravke i zamene delova, potreba za posebnim tre-
tmanom, zatitom ili bojenjem.
Ulaz mora da bude u skladu s veliinom i karakterom hotelske zgrade. Vrata i okviri
se najee prave od tvrdog drveta, nerajueg elika, bronze, anodnog aluminijuma sa
glaziranim panelima itd. Potpuno staklena vrata se sve ee koriste kako bi unutranjost
hotela bila to vidljivija spolja. U ovom sluaju ruke za guranje treba da budu uoljive
kako bi se izbegle mogue nezgode (pokuaj prolaska kroz zatvorena vrata).
Vrata i izlazni putevi su najee predmet preciznih propisa u smislu sposobnosti da
se obezbedi brza evakuacija gostiju u sluaju poara. Evakuacioni izlazi u sluaju poara,
ukljuujui i broj i veliinu vrata, irinu i duinu hodnika i stepenica, zasnovani su na
pretpostavljenom maksimalnom kapacitetu prostora, koji se obino odreuje podelom
prostora na adekvatnu veliinu prostora po osobi. Propisi nalau obraunavanje maksi-
malnog broja posetilaca. Oni mogu da zahtevaju da u bilo kom prostoru za okupljanje
u hotelu po osobi bude 0,7m2, ak i ako su, na primer, restorani projektovani da smeste
jednu polovinu do jedne treine tog broja. Neophodno je planirati evakuacione izlaze u
sluaju poara. Osim toga, moraju da se uzmu u obzir sve sale za sastanke, foaje prostori
itd. i izlazne trase iz tih prostorija moraju biti posebno obeleene.
Tabela 21 Potreban broj izlaza u odnosu na broj soba

Broj izlaza (na osnovu kapaciteta soba) Izlazi
1.000 osoba ili vie 4
601 999 3
50 600 2

Kada hotelska zgrada treba da bude zatvorena za odreeni period (npr. van sezone),
neophodna je dodatna zatita u interesu bezbednosti. Ovo moe biti obezbeeno dodat-
nim spoljnim vratima od jakog materijala.
Pri izboru vrata treba voditi rauna o sledeim zahtevima:
funkcija: neophodni zahtevi za efikasno korienje i identifikaciju;
komercijalni zahtevi: distinktivni stil, estetska privlanost, uoljivost;
uticaji na vrata i okvir: lokacija, nain fiksiranja i korienja, opasnost od ko-
rozije, oteenja.
Ulazno predvorje slui da se sprei prodor hladnog ili toplog vazduha kroz otvor vra-
ta. Mogu biti postavljena dvostruka vrata koja izmeu sebe stvaraju tzv. ulazno predvorje.
Razdaljina izmeu dva sistema vrata, tj. duina predvorja treba da bude minimum 1.800
mm, a optimalno 3.000 mm. U ovom prostoru ne sme da bude stepenica. U predvorju
je neophodno obezbediti to vie staklenih povrina radi osvetljenja i pogleda unutra i
spolja. Predvorje takoe obezbeuje tranzitnu zonu izmeu spoljnih i unutranjih vre-
menskih uslova. Intenzitet osvetljenja treba pojaavati postepeno, a temperaturne razlike
takoe treba da budu umerene kako bi se obezbedilo postepeno prilagoavanje. Zavese
od toplog ili hladnog vazduha takoe mogu biti instalirane, ali zahtevaju odreenu visinu
i kontrolu brzine protoka vazduha i temperature. Pod u predvorju se intenzivno prlja, pa
mora biti izraen od veoma otpornih materijala koji se lako odravaju.
Automatska vrata su veoma znaajna u velikim hotelima jer olakavaju ulazak gostiju
i nosaa prtljaga, a da pritom minimalno uu vetar i hladnoa (ili toplota) u zgradu, ime
se debalansira rad klimatizacija. Izbor opreme treba da uzme u obzir sledee zahteve.
Pogodnost za korienje u sluaju opasnosti i evakuacije:
ponaanje u posebnim situacijama (pritisak vetra, promet, rizik oteenja);
Za sezonsko zatvaranje objekta, na ekonomskim ulazima i izlazima mogue je in-
stalirati prozorske kapke i reetke radi dodatne sigurnosti. Slina oprema moe biti pri-
menjena i u hotelu: za zatvaranje barskih pultova, kioska i prodavnica dok se ne kori-
ste, garaa i drugih vanih prostorija. U drutvenim prostorijama reetke ne samo da su
funkcionalne ve mogu biti i delotvorne, a montiraju se spolja ili iznutra na prozore i
vrata. U veini sluajeva to su fiksirane reetke, ali mogu biti koriene i pokretne, kao i
one na rastezanje.

Slika 23 Predvorje pogled na vrata Hotela IN Beograd
Izvor: www.bookingroom.com
9.2. PRIJEMNA PREDVORIJA
Prijemno predvorje (hol) imaju samo hoteli L, A i B kategorije. Hoteli C i D katego-

rije, svratita i prenoita, kao i pansioni dovoljno je da imaju prostoriju sa portirnicom
(portirska loa). Prema Pravilniku o kategorizaciji objekata za smetaj u Republici Srbiji,
svaki hotel A, B ili L kategorije, bez obzira na broj soba, mora da ima slubu portira od-
vojenu od slubene recepcije. Osnovna naela o rasporedu radnih odeljenja u prijemnom
predvorju su: portir mora imati nesmetan pogled prema ulazu u prijemno predvorje,
prema stepenicama i prema liftovima, recepcija mora biti tako smetena da je gost vidi
im stupi u predvorje; ona mora imati vezu sa portirnicom, urnalistom i blagajnom
(odnosno sefom), stepenite i liftovi mogu biti smeteni nasuprot glavnog ulaza, levo i
desno od glavnog ulaza; WC treba locirati na zaklonjena i ne suvie upadljiva mesta, ulaz
u restoran mora da vodi kroz aperitiv bar ili pored njega; u predvorju se mogu nalaziti i
pisai stolovi za korespondenciju gostiju ako nema posebne sobe za pisanje ili ako takvih
stolova nema u gostinskim sobama. Izlobene vitrine treba postaviti na najprometnija
mesta prijemnog predvorja; prodavnicu duvana, karata, razglednica, knjiga, itd. treba
postaviti uz glavno stepenite; liftovi treba da budu nasuprot glavnog stepenita; prosto-
rija za prtljag treba da bude uz portirnicu, a mora biti povezana sa posebnim liftom za
prtljag. Sama prostorija moe biti u podrumu. Tada lift mora biti sproveden do podruma.
Prijemna predvorje je centar preko koga se odvija celokupni promet hotelskih gostiju.
Kroz predvorje ulaze i dolaze gosti, a u njega dolaze i razliiti posetioci gostiju, tu su gosti
koji se ve nalaze u hotelu, tu se obavljaju sve prijavne i odjavne formalnosti. Prijemno
predvorje je puno ivota i aktivnosti (posebno u prolaznim hotelima).

U prijemnom predvorju mogu biti smetene razliite prodavnice, koje u velikom
hotelu dobijaju sve veu vanost jer mogu biti vrlo dobar izvor prihoda. Tu moe biti
smeten i poseban pult za informativnu slubu i zamene stranih valuta (menjanica).
U prijemnom predvorju smetene su obino i telefonske kabine. Tu se nalaze i ulazi za
liftove, stepenita, kao i ulazi u drutvene prostorije, kafanu, bar, restoran, itd.
Prijemno predvorje savremenih hotela ima takav raspored radnih odeljenja da omo-
guava savren primjem i ispraaj gostiju, kao i davanje uobiajenih usluga u tim odelje-
njima za vreme boravka gostiju u hotelu. Prema tome, sva radna odeljenja u prijemnom
predvorju pravilno su i funkcionalno rasporeena i ine organsku celinu, najue poveza-
nu s ostalim odgovarajuim odeljenjima i slubama.
Prijemno predvorje mora biti tako opremljeno da na prvi pogled uini povoljan uti-
sak na gosta. Treba da ima dovoljan broj udobnih fotelja. Najpraktinije su fotelje od
koe, ali mogu biti i od drugog materijala kao to su polivinil, vunena tkanina, ve prema
kategoriji hotela.
Slika 24 Prijemni prostor - predvorje Hotela IN Beograd
Izvor: www.inhotel-belgrade.com
Kao dekoracija hotelskog predvorja dolaze u obzir razliite umetnike slike i kipovi,
cvee, zelenilo, tepisi, voda (vodoskoci, bazeni), veliki svenjac. Ako je hotelsko predvor-
je izraeno od mermera, ne veaju se slike.
U predvorju se mogu isticati i razliiti panoi za odreene priredbe u hotelu. Tako se,
na primer, na panoima mogu oglaavati banketi, konferencije, priredbe i sl. Ovi panoi
mogu biti umetniki izraeni, pa zbog toga veliki hoteli imaju posebnu slubu za deko-
risanje.

Prijemno predvorje obuhvata prostor za optu cirkulaciju i ekanje, zatim pult re-
cepcije, blagajnu, informacioni pult, pult nosaa prtljaga itd. Prijemno predvorje takoe
je mesto okupljanja gostiju koji dolaze i odlaze, nekoga ekaju, spremaju se da odu u
restoran ilu banket- salu. U veini hotela ovo je mesto najintenzivnijeg prometa, i u prin-
cipu utie na stvaranje prvog i najupeatljivijeg utiska o hotelu. Najbolje je reenje da
se predvorje prua direktno od ulaznih vrata i da vodi ka recepcijskom pultu koji mora
biti uoljiv. Predvorje ima i promocionu funkciju i mora biti vidljivo spolja. Ukoliko su
predvorje i recepcija locirani na gornjem spratu (napr. vienamenska zgrada), mora bit
obezbeen odgovarajui direktan pristup od ulaza, koji e biti jasno oznaen. Po pravilu,
to treba da budu direktne stepenice, i/ili lift do hotela. Meutim, u brojnim objektima
atrijumskog oblika otvoren prostor prua mogunost za raznovrsne trgovinske aktivno-
sti, pa su na takvim mestima pokretne stepenice pogodnije reenje.
Takoe je neophodno obezbediti uslove za lak pristup iz automobila, tj. sa parkinga.
Od podzemnog parkinga direktni liftovi mogu da vode do hola recepcije, kroz odgova-
rajue predvorje (kako bi se smanjio eventualni rizik od irenja dima i vatre). Spoljni
parking prostori treba da budu tako locirani da omogue kratak, pogodan i zatien put
do predvorja recepcije.
Veliina prijemnog predvorja zavisi od tipa, veliine i kategorije hotela, a u irem
smislu i od broja prodavnica na ovom prostoru. Predvorje moe biti kombinovano sa
salonom (foajeom) kako bi se smanjila povrina nekomercijalnog prostora u hotelu. Pri-
likom oblikovanja predvorja neophodno je stvoriti utisak prostranosti uz istovremeno
osposobljavanje celog prostora za razliite funkcionalne namene. U velikom multikom-
pleksnom hotelu u predvorju e biti smetene brojne dodatne usluge i trgovine: putnike
agencije, avio-kompanije, iznajmljivanje vozila (rent-a-car), prodavnica suvenira, novin-
ski kiosk, prodavnica duvana, frizer, kafe-bar itd.
Predvorje hotela u turistikim centrima je najee mesto gde se gosti okupljaju, uve-
e ili u bilo koje doba dana, pred polazak na ruak, veeru, predstavu, izlet. Velika pred-
vorja takoe slue za okupljanje kada se odravaju kongresi i drugi skupovi. Meutim,
u sluaju zaguenja mogue je otvoriti poseban salon ili foaje, pa ak i poseban ulaz za
uesnike kongresa.
U veini velikih hotelskih kompleksa prijemno predvorje koristi se kao prostor u
kome i oko koga se odigrava glavna aktivnost u hotelu. Ono moe initi deo atrijuma,
zauzimajui celokupnu visinu zgrade (Hyatt) i sadrati vrt sa velikim drveem, skul-
pture, fontane, vodopade, izlobene vitrine itd. U tropskim predelima predvorje moe
delimino biti otvoreno i spojeno s vrtom i vegetacijom ispred zgrade, ime se omogua-
va ulazak prirode u zgradu, kao i neometen pogled na okolinu.
Standardni prostorni zahtevi po hotelskoj sobi za glavno predvorje sa recepcijskim
pultom iznose 0,8 do 1 m2. U malim hotelima ili motelima predvorje praktino predstav-
lja neto vie od ekaonice uz pult recepcije. Ono mora biti uoljivo postavljeno na ulazu
u zgradu, sa odgovarajuim bezbednim parkingom za korienje pri dolasku i odlasku
gostiju.

Primer 11. Lobi foaje po standardima InterContinental lanca
PR04-14
Lobi foaje sa sedeom garniturom za goste i odgovarajuim kafe stolovima, pomonim sto-
lovima i ukrasnim lampama, mora postojati u glavnom prostoru recepcije / lobija.
PR04-15
Najmanje jedan fiksni telefon i jedan telefon na principu telefonske govornice mora posto-
jati na svakih 150 soba. Fiksni telefoni moraju biti direktno povezani sa centralom.
PR04-16
Na zajednikom prostoru potreban je najmanje jedan pristup beinom internetu (HSIA),
odobrenim u skladu sa lokalnim propisima. Pod zajednikim prostorom podrazumevaju se
lobi hotela, restorani i barovi.
9.3. Planiranje organizacije rada recepcije
Kancelarije u prednjem delu recepcija i kancelarije recepcije su deo hotela s kojima

gost uobiajeno ima najvie kontakata. Kljuni elementi rasporeda su sam pult i radni pro-
stor iza, oko koga je grupisano najvei broj kancelarija. Ovaj prostor se sastoji od sledeih
oblasti:
recepcija: obezbeuje dvostruku funkciju registraciju i naplatu;
radna oblast kancelarija u prednjem delu (ukljuuje mejl, fotokopir, fax i dr.):
radna oblast odmah iza pulta, sa ugraenim radnim prostorom, policama sa faj-
lovima;
menader kancelarija u prednjem delu: ima sopstvenu kancelariju primerenu
radnoj okolini;
rezervacije i telefoni: zauzimaju prostor koji ukljuuje radne povrine i posebne
akustine odeljke za telefonske operatere i rezervacije, prikladne pultu, ovde se
moe nai i obezbeenje sa sistemom nadzora. U veim hotelima rezervacija i
telefoni su uglavnom odvojene funkcije;
menader recepcije: ima delimino zasebnu kancelariju u sklopu radne oblasti
recepcije;
depo sa sefovima: zauzima obezbeeni prostor sa sigurnosnim kasama, a pored
toga tu je i manja prostorija za goste sa pultom i stolicom;
soba za prebrojavanje: prostorija u kojoj je prostor osiguran tako da menader
prodaje na malo i F&E autleta moe da prebroji priznanice i stavi depozit u sef ili
ga direktno odnese raunovoi;
kontrolna vatrogasna soba: nalazi se odmah uz spoljanji ulaz sa odgovarajuim
alarmnim panelom koji bi koristila policijska ili vatrogasna sluba u sluaju po-
ara ili u drugim vanrednim situacijama;
funkcionalna podrka: obezbeuje takav propratni materijal koji se koristi u toa-
letima, ostavama, farbarama i perionicama. (Walter A., str. 314)

9.3.1. Upravljanje organizacijom recepcije
U manjim hotelima, gde zaposleni mogu biti unakrsno trenirani da obavljaju niz za-
dataka, funkcije kao to su telefoniranje ili rezervacija moraju biti premetene na recepci-
ju jer tokom none smene moe biti samo jedna osoba na dunosti. Sve vee cene u svim
vrstama hotela ili odmaralita naterale su menadere da razmisle da je vano kakvo im je
osoblje u departmanima. Manji hoteli, na primer, mogu da postave nekoliko skromnijih
prodavnica u sklopu podruja recepcije, tako da recepcionar moe ujedno da bude i bla-
gajnik. Isto tako, umesto da postave poslovni centar na rastojanju od ulaznog hola koji
mora imati zaposlene tokom celog dana, kompanije sve vie takve prodavnice postavljaju
odmah pored recepcije, na taj nain produbljujui deljenje obaveza meu zaposlenima.
Primer 12 Recepcija Hotela Hyatt Regency Beograd21
Pult za registraciju gostiju pri dolasku odvojen je od pulta za odjavu gosta i menjake
poslove. Desni pult je za prijem, a levi za odjavu gostiju. Takoe su to ujedno pultovi gde
stoji konsijer, a koga u hotelu Hyatt Regency Beograd predstavljaju svi zaposleni na
recepciji jer po pravilima standarda u Hyatt Regency hotelima nije obavezno da za tu
poziciju postoji odreena osoba, ve su svi zaposleni na recepciji obavezni da znaju da
kau gostu ta se deava u gradu i slino. Prostor za stajanje u redu definisan je crvenim
lentama i predvieno je tako da se za prijem gostiju formiraju 3 reda, pa ak i ako sva
tri budu duine od po 3 m, omogueno je dovoljno prostora da i iza redova ostali gosti
nesmetano prolaze kroz gornje predvorje. S leve strane recepcije postoji i prostorija za
garderobu sa malim pultom ispred. Sto pomonika menadera se nalazi iza recepcije u
zadnjem delu hotela ali sigurnosni sistem kamera mu omoguava da prati situaciju na
recepciji i ukoliko je potrebna pomo, moe brzo da doe do recepcije. Na recepciji se
nalaze etiri telefona, koji se mogu koristiti za javne razgovore izvan hotela, i za razgovore
unutar hotela. Takoe, ispred poslovnog centra, s desne strane recepcije postoji jo jedan
telefon koji slui samo za pozive unutar hotela.
21 Istraivanje sprovela master ecc. Ivana Mitrainovi

Registracija gostiju, blagajna i informacije su usluge koje se pruaju preko pulta ili
altera, koji mogu biti poreani jedan pored drugog du pulta, ili razdvojeno u posebnim
prostornim celinama. U oba sluaja, bitno je da alterski personal ima direktan pristup
slubenim kancelarijama koje obezbeuju bitne informacije i raspolau prateim servi-
sima i opremom.
Pult recepcija mora biti odmah uoljiv gostima koji ulaze u hotel i na mestu sa kojeg
je mogue nadgledanje celokupne povrine prijemnog predvorja. Pult blagajne mora biti
jasno uoljiv sa stepenica i izlaza liftova. Oba pulta su predmet velikog prometa, posebno
u odreenim picevima tokom dana (kada gosti odlaze ili dolaze). Prilikom planiranja
treba predvideti i sluajeve najveeg pritiska na pult recepcije, i nai takva reenja koja e
onemoguiti guve na recepciji, vratima, liftovima i glavnim cirkulacionim koridorima.
Odreenu prednost imaju dve sekcije puta jedna pored druge, s obzirom na to da
je pic vreme za dolazak normalno uvee, a za odlaske ujutro. U malim hotelima jedan
alter moe da obavlja vie funkcija, sa minimum dupliranom opremom i personalom,
dok se u velikim hotelima funkcije razdvajaju, ili se koristi prilagodljiva centralna sekcija,
koja obavlja registraciju ili naplatu, a u zavisnosti od doba dana i obima tranje u datom
trenutku.
Lokacija informativnog pulta je znatno elastinija. U malim hotelima, personal za re-
cepcijskim pultom moe da obavlja tu funkciju. U drugim hotelima mesto portira moe
da obavlja vie funkcija, kao to su informacije, poruke, kljuevi, pota, opta pomo
gostima. Portir u brojnim evropskim hotelima prua informacije, ukljuujui prevoenje
i organizovanje izleta.
Tabela 22 Planiranje kancelarija u prednjem delu (Walter A., str. 314)
Program
Odrediti 0,3 do 0,5 m2 po spavaoj sobi to se tie pulta i funkcija kancelarija u prednjem delu
koje se na to odnose.
Dozvoliti 6 vodoravnih linija (1,8 m) za radnu postaju; odrediti dve postave za prvih 150 soba
plus jo jednu dodatnu za svaku od 100 soba.
Planiranje
Smestiti pult tako da se moe videti s ulaza.
Smestiti pult tako da se moe videti iz pravca liftova.
Pozicionirati prostoriju za smetanje prtljaga i livreja blizu pulta.
Obezbediti da se soba za kontrolu poara nalazi blizu pulta ili glavnog ulaza u hotel.
Pozicionirati glavni pult na takvo mesto gde nije skuen strukturalnim kolumnama.
Isplanirati kancelarije u prednjem delu tako da se i recepcija i telefonski operateri nalaze u
blizini prostora gde se gosti prijavljuju.
Smestiti depo sa sefovima tako da blagajnik moe zadovoljavati potrebe gostiju.
Dizajn
Osmisliti recepciju tako da se raunovoa i funkcije rezervacija mogu obavljati nesmetano.
Zamraiti pogled gostiju na radni prostor u pozadini pulta.
Prepoznati neophodne elemente za pomone funkcije: interni telefoni, displej sa brourama,
vratar i pomonik menedera, i postolje za zvonce u blizini recepcije.
Obezbediti fokusiranje ka dekorativnim elementima na pultu: materijal na pultu, osvetljenje,
odravanje panoa i reklama.

ema 10 Front office hotela
Kod planiranja recepcije, kao i kod mnogih drugih delova hotela, saradnja meu la-
novima projektantskog tima je neophodna. Prvo, arhitekta grubo utvruje lokaciju re-
cepcije i kancelarija, potom unutranji dizajner moe modifikovati detalje plana u svrhu
dizajnerskih ili funkcionalnih razloga i predloiti niz finalizirajuih detalja i osvetljenje;
zatim tehniko osoblje iz kompanije menadera odreuje vrstu i mesto raunara i druge
opreme u radnom prostoru.
9.3.2. Projektovanje pultova recepcije
Pultovi moraju da budu projektovani kao integralni deo prostora recepcije. Pored
funkcionalnih zahteva, pult recepcije predstavlja i fokalnu taku privlanosti i zanimanja,
a konstrukcija i dekor moraju biti paljivo izabrani da bi izdrali intenzivno korienje.
Da bi ste stvorio utisak prostranosti, poeljne su duge horizontalne linije. Kada su
delovi pulta razdvojeni (npr. stubovima) isti stil mora biti svuda korien kako bi se
obezbedilo jedinstvo dizajna i stila. Visina plafona u predvorju iznad pulta recepcije je
sniena, a zatitni ispusti obezbeuju zatitu od rasipanja intenzivnije svetlosti koja se
postavlja iznad pulta. Delovi pulta treba da budu jasno identifikovani i oznaeni (recep-
cija, blagajna, portir, informacije) jednostavnim postavljanje slovnih natpisa iznad odre-
enog dela pulta. Po pravilu, ovi natpisi treba da budu vidljivi iz svih delova predvorja.
Najee se koriste slova veliine 100 mm, itljiva sa razdaljine od 15 do 20 m.
Konstrukcija pulta je najee od drvenog ili metalnog okvira sa povrinama od tvr-
dog drveta, lamirane ili livene plastike. Mogu biti korieni i fasadni paneli od koe ili

polivinil-hlorida koji imaju meku teksturu i stvaraju topliji utisak, a i pogodni su za
ienje i odravanje. Vrh pulta treba da bude proiren u odnosu na frontalnu povrinu
kako bi se smanjili udari i oteenja frontalne povrine.
Gornja povrina pulta mora bez oteenja da izdri are od hemijske olovke, mrlje
od mastila itd. Zbog toga se koriste tvrdi i glatki materijali, napr. mermer, preko kojih
se mogu staviti podmetai za pisanje kako bi se smanjio utisak hladnoe, pisanje uinilo
lakim i zatitila osnovna povrina pulta.
Primer 13 Uputstvo za organizaciju Recepcije po standardima InterContinental lanca
Check-in desk namenjen za Priority Club Rewards (PCR) mora biti obezbeen.
PR04-06 Natpis mora biti jasan ali diskretno istaknut i mora biti u skladu sa dizajnom
lobija / recepcije.
Sva oprema na desku recepcije, osim laptopa i telefona, mora biti pozicionirana
PR04-07 izvan vidnog dometa gostiju. Neophodno je obezbediti skladitenje ove opreme
kako bi nered bio neprimetan.
Potrebno je obezbediti prostoriju u kojoj e se nalaziti sigurnosni ormarii koji

moraju ispuniti sledee standarde.
Prostorija se mora nalaziti u neposrednoj blizini deska recepcije.
Dizajn prostorije mora se nadovezivati na dizajn lobija / recepcije.
Neophodan je prostor sa policama u prostoriji.
Broj sigurnosnih ormaria mora biti najmanje 10 % od ukupnog broja soba.
PR04-08
Veliina ovih ormaria varira, a polovina mora biti dovoljna da se odloi lap-
top, dok druga polovina mora biti dovoljna za odlaganje aktovke.
Napomena
Kao alternativu ovoj prostoriji, hotel moe iskoristiti dostupnost odreenog
broja ormaria u kancelariji menadera recepcije.
Radi lakeg odravanja treba predvideti povrine u ploama, kako bi se u izlizani i na-
pukli delovi brzo i lako zameniti bez ruenja i rekonstrukcije jer treba imati u vidu velike
tekoe koje stvara zatvaranje pulta recepcije za bilo koje vreme.
Pult recepcije se normalno konstruie tako da ima razliite preklapajue visine sa
svake strane. Sa strane gostiju pult treba da bude visok 1.000 mm, to odgovara visini
omanjeg mukarca ili osrednje ene koji piu stojei; s druge, slubene strane, pult treba
da bude visok 700 mm, to je visina koja omoguava rad u sedeem poloaju, pri emu
visina sedita treba da bude 430 mm. Ukupna dubina (irina) pulta treba da bude ogra-
niena na 600650 mm kako bi se omoguilo lako manipulisanje i razmena (dokumenti,
formulari, kljuevi, novac) izmeu slubenika recepcije i gostiju, preko pulta.

Primer 14 Uputstvo za organizaciju konsijer foajea po standardima InterContinental lanca
Postojanje konsijer foajea je neophodno. Foaje treba da ima nekoliko odvo-
jenih zona: zona za prijem/ekanje, konsijer desk i sedita za goste, prostor
za itanje i prostor sa interaktivnim ekranima. U svim novim hotelima mora
PR04-11
postojati konsijer foaje; svi ostali hoteli moraju obezbediti konsijer foaje pri-
likom obnove licence, promene vlasnitva ili prilikom renoviranja. Foaje mora
biti dizajniran i opremljen prema odgovarajuem konceptu konsijer foajea.
Konsijer desk mora imati sledeu opremu:
dve radne pozicije (laptop ili raunar sa flat screen monitorom), sa potreb-
nim napajanjem, telefonskim i internet konekcijama;
telefon za svaki raunar sa unutranjim i spoljnim linijama i displejem imena
PR04-12
gosta i DDI pristupom;
tampa u boji;
skladite za kancelarijski materijal;
mali sef.
Neophodno je obezbediti odgovarajuu konsijer e-mail adresu, npr: concier-
PR04-13 ge. (cityname)@intercontinental.com ili concierge.(hotelnamecityname)@in-
tercontinental.com
Na pultu se takoe nalazi odreena oprema (npr. raunovodstvene maine) i pre-

grade. Oni moraju biti uvueni ili zaklonjeni kako bi se izbegle nepotrebne i neestetske
prepreke. Gornja povrina pulta mora da bude kontinuirana ravna povrina pogodna za
pisanje. Problemi sigurnosti i kontrole takoe moraju da se uzmu u obzir. Pogled gostiju
na radne prostorije iza pulta mora biti ogranien, dok ceo prostor pulta mora biti vidljiv
s radnog mesta recepcionera ili blagajnika. Stubovi i druge prepreke ne smeju da ometaju
pogled niti da stvaraju uska grla u prostoru za cirkulaciju ili ispred pulta recepcije.
Primer 15 Uputstvo za komuniciranje sa gostima po standardima InterContinental lanca

Najmanje jedan desk za odnose sa gostima mora postojati na glavnom prostoru
recepcije. Mora imati najmanje jednu radnu poziciju, a dizajn mora biti u skladu
PR04-09 s dizajnom lobija / recepcije.
Neophodno je postojanje laptopa ili raunara sa flat screen monitorom, odgo-
varajue napajanje, telefonskom i data konekcijom integrisanim u dizajn deska.
Kompletna check-in pozicija mora biti instalirana na desku za odnose sa gosti-
ma u lobiju hotela kako bi se omoguilo ubrzano ekiranje gostiju pri dolasku i
odlasku, odvojeno od deska recepcije. Ova postavka mora ukljuiti minimum:
telefon sa displejem imena gosta,
PR04-10 raunar sa PMS pristupom i tampa,
mogunost itanja kreditnih kartica,
koder za elektronske kljueve.
Udobna i odgovarajua sedea garnitura mora biti dostupna gostima i osoblju
na ovom prostoru.

9.3.3. Planiranje rukovanja prtljagom
Putevi kojima se gosti kreu ulazei u hotel moraju biti identifikovani, i u skladu s tim
treba obezbediti olakice i opremu za rukovanje prtljagom. Ovo je znaajno kada velika
grupa dolazi autobusima. Za ovakve sluajeve moe biti predvien poseban ulaz za prt-
ljag i ostava kako bi se omoguio laki transfer od vozila koja ekaju. Prtljane pokretne
trake mogu biti prednost kada je soba udaljena od take istovara i time se smanjuje guva
na ulazu u predvorje. U svim oblicima organizacije transfera prtljaga gde je gost odvojen
od svoga prtljaga, bitno je obezbediti da on ima poverenja u sistem. U veini sluajeva,
prtljag se unosi kroz glavni ulaz i odnosi direktno u sobu posebnim teretnim liftom.
Odvojeni transport prtljaga omoguava smanjenje guve u liftovima za goste i mogu-
a oteenja vrata. Veina putnika ipak vie voli da je u blizini svog prtljaga, dok se lake
rune torbe sa vrednijim stvarima nose u sobe i ne predaju na posebno rukovanje.
Punkt nosaa prtljaga treba da bude u blizini pulta recepcije kako bi se omoguila vi-
zuelna kontrola ulaznih vrata, kao i celog predvorja. Ovaj pult mora imati veze sa pultom
recepcije, blagajnom, ostavom za prtljag i garaom. Alarm za sluaj poara takoe moe
biti lociran na ovom mestu kako bi se olakala kontrola. Ostava za prtljag treba da omo-
gui gostima da deponuju svoj prtljag na odreeno vreme, a iz sigurnosnih razloga ovaj
prostor mora da bude pod stalnom kontrolom, i mora biti izolovan od javne cirkulacije
i puteva za evakuaciju. Takoe treba da bude tako lociran da u sluaju vatre ili eksplozije
ne doe do ozbiljnih strukturnih oteenja zgrade, ime se umanjuju eventualne tete od
potencijalnih teroristikih akata.
Prostorije za prtljag uglavnom su odmah do recepcije. Vrata kroz koja se unosi
prtljag moraju biti dovoljno iroka i jaka da bi bila otporna na oteenja. Ove prostorije
treba da imaju tvrde i glatke podove i zidove bez prepreka koje mogu da stvore tekoe
prilikom rukovanja, kao i oteenja prtljaga. Niske pregrade i police mogu biti predvie-
ne kako bi se poveao kapacitet prostora, a takoe treba planirati povrinu za odlaganje
kolica.
Povrina ovog prostora e zavisiti od vrste objekta i duine boravka gostiju. Za preno-
ita i hotele gde se kratko boravi, postoji malo potrebe za posebnom prtljanom prosto-
rijom. Slina je situacija u motelima gde se duina boravka svodi na jednu no, a prtljag
se uvee istovaruje iz kola, a ujutru pred polazak, utovaruje.
U turistikim hotelima (turistiki centri) koliina prtljaga koju gosti donose moe biti
znaajna i moe biti zadrana zbog formalnosti pri dolasku, ili odlasku, to dovodi do
potrebe za privremenim skladitenjem i uvanjem prtljaga.

9.4. GARDEROBE I TOALETI
Garderobe i toaleti treba da budu obezbeeni:

u glavnom prijemnom predvorju;
u blizini restorana;
u blizini banket-sala, kongresnih sala itd.
Odgovarajuom lokacijom jedan blok toaleta i garderoba moe opsluivati predvorje
i restorane, dok su posebni toaleti i garderoba neophodni za banket i kongresne sale. Po
pravilu, glavni toalet i garderoba treba da budu locirani diskretno, du hodnika koji vode
do restorana i barova, ali ne treba da budu direktno pristupani s ulice. Pogodno je da se
garderobe i toaleti grupiu zajedno zbog lake kontrole i korienja.
9..4.1. Kriterijumi projektovanja garderobe
Garderobe treba da budu otvorene ka hodniku ili zaklonjene. U svakom sluaju, ne-
ophodan je uvuen prostor za ekanje od najmanje 1,2 m kako bi se onemoguilo stva-
ranje guve u hodniku i ometanje cirkulacije. Prostorni standardi zavise od ukupnog
obima korienja (efektivno korienje prostora raste sa brojem korisnika) i od perioda
maksimalnog korienja, tj. piceva (koji odreuju duinu pulta i broj radnika). Uobi-
ajeni standard za garderobe je 0,05 do 0,09 m po korisniku. Na garderobi je neophodan
i vei intenzitet osvetljenja u odnosu na okruenje (200 lux) zbog lake identifikacije
brojeva. Ventilacija takoe treba da bude neto intenzivnija da bi se omoguilo suenje
vlanih kaputa.
9.4.2. Toaleti
Propisi koji se odnose na ove prostorije su u interesu zdravlja, higijene i javnog mo-
rala. Ulazi u muki i enski toalet moraju biti odvojeni i jasno oznaeni slovima ili ra-
zumljivim simbolima. Treba onemoguiti pogled (direktan ili reflektovan) na prostorije
s klozetima ili pisoarima iz bilo kog dela javnog prostora ak i kada su vrata otvorena;
projektom treba predvideti zatitne zidove i paravane. Ovo se najee reava tako to se
iza samog ulaza postavlja predvorje. Sanitarne prostorije moraju biti odvojene od bilo
koje prostorije u kojoj se priprema hrana, ili se koristi kao radni prostor. Takoe treba
voditi rauna o smanjenju buke iztoaleta.
Bez obzira na kategoriju hotela, toaleti u hotelima moraju biti na ispiranje vodom, tj.
engleski WC. Na svakom spratu na kome postoje sobe bez WC-a maraju biti najmanje
dva zajednika WC-a. Toalet za goste ima pretprostor, bez obzira na to odakle se u njega
ulazi. Toaleti moraju imati podove od materijala koji ne proputaju vodu, a zidove do
1,5m od poda obloene keramikim ploicama, ili nekim drugim savremenim materija-
lom, ili obojene uljanom bojom. U savremenim hotelima vrata WC-a mogu se otvarati
i zatvarati dodirom noge na sklopku postavljenu na podu, tako da se ruica uopte ne

dodiruje rukom. U pretprostoru WC-a moe se staviti posuda sa tekuim sapunom, kao
i elektrini aparat za suenje ruku. Uz prostorije za osoblje postavlja se poseban WC za
osoblje.
Standardi toaleta zavise od veliine i kategorije hotela. Broj WC olja, pisoara i la-
vaboa se najee utvruje u skladu sa lokalnim propisima. Tipini minimalni standardi
bazirani na ukupnom broju korisnika su:
WC olje: 1 na 100 za muke toalete i 1 na 50 korisnika za enske toalete;
pisoari: 1 na 25 korisnika;
lavaboi: 1 na 115, 2 na 1635, 3 na 3665, 4 na 65 do 200 korisnika (standardi
su identini za muke i enske toalete).
Prostorni standardi zavise od projekta i broja instaliranih ureaja. Tipini su sledei
prostorni standardi po jedinici koji ukljuuju i neophodnu cirkulaciju: klozetska olja 3
m2, pisoar 1,3m2, lavabo 1,5m2 i dra pekira 1,1 m2. Prostorni standardi za goste koji
koriste restorane i druge sline prostorije iznose 0,050,11 m2 (u zavisnosti od ukupnog
broja korisnika i standarda).
Ostali elementi opreme taoleta obuhvataju sledee.
Osvetljenje. Dobro osvetljenje smanjuje rizik od oteenja i doprinosi veoj istoi.
Trakasto osvetljenje se obino postavlja iznad lavaboa i ogledala, a uvueno plafonsko
svetlo se koristi da bi se obezbedilo opte osvetljenje (200 lux). Da bi se onemoguilo
zasenjavanje susednih hodnika, osvetljenje u predvorju treba da bude manje intenzivno.
Konstrukcija. Zid je najee od glaziranih ploica ili mozaika a kao luksuznija
varijanta mogu se koristiti ploe od poliranog mermera i teraco.
U svakom sluaju vezivanje ploa za zid mora biti otporno na kiseline i vlagu. Gornje
povrine zidova (iznad 2.000 mm) i plafon moraju biti malterisani i obojeni kako bi se
smanjila buka i kondenzacija.
Delovi koji odvajaju kabine mogu biti od plastike, metalnih panela, teraca ili drugih
pogodnih materijala. Radi lakeg ienja i kontrole, oni moraju biti uzdignuti od poda
na nosaima visine 150 mm, a visina ne sme biti iznad 2.000 mm ukoliko nije obezbee-
no individualno osvetljenje.
Izbor pregrada ipak zavisi od razliitih standarda i zahteva za individualnom privat-
nou, pa u tom smislu moe biti izvrena i kompletna separacija kabina.
Podovi mogu biti od keramike ili vetakog kamena, kompozitnih ploa i sl. ali u
svakom sluaju od materijala otporanog na vlagu, kiseline i hemikalije za ienje a pod
ne sme biti klizav ni kada je vlaan.
Smanjenje buke je vaan zahtev, a kontrolne mere ukljuuju:
zatvaranje vodokotlia i cevi u zvuno izolovanim udubljenima u zidu;
korienje gumenih odbojnika na vratima.
Ventilacija. Vazduh se izbacuje kroz zaseban ventilacioni sistem sa obezbeenjem
od kvara (dvostruki ventilator/ sa automatskim prebacivanjem s jednog na drugi u slua-
ju kvara). Vazduh u prostoriji treba da se menja na 3 do 10 h.

1. Kako treba organizovati prijemno predvorje?

2. Koje dimenzije su neophodne za prijemno predvorje zavisno od veliine i
kategorije hotela?
3. U emu je znaaj i kako treba da bude regulisano osvetljenje prijemnog
predvorja?
4. Kakva treba da budu ulazna vrata i koje vrste ulaznih vrata su predviene
za hotele?
5. Koliko treba da ima ulaza i izlaza u hotelu zavisno od veliine hotela?
6. Kako treba da bude organizovana sluba recepcije?
7. ta sve treba da sadri recepcija i kolike su njene dimenzije zavisno od bro-
ja soba?
8. Kolika treba da bude veliina pulta zavisno od broja soba?
9. Kako treba organizovati slubu prtljaga i gde treba da bude projektovana
prostorija za prtljag?
10. Objasnite organizaciju i poloaj garderobe i taoleta.
11. Koji je uobiajeni standard za garderobe?

GLAVA X
ORGANIZACIJA INTERNOG
SAOBRAAJA U HOTELU
objasnite kako treba organizovati interni saobraaj gostiju pri dola-
sku i odlasku iz hotela;
objasnite kako treba organizovati eksterni saobraaj gostiju pri do-
lasku i odlasku iz hotela;
znate kako se projektuju i ureuju prolazi i stepenice;
navedete vrste hotelskih liftova, kako i gde se grupiu liftovi i kako
se dizajniraju kabine liftova;
znate koje brzine i dimenzije liftova su neophodne zavisno od broja
soba i namene lifta.
10.
VRSTE I OBLICI PROTOKA KORISNIKA
V rste protoka gostiju (dolazak, odlazak, korienje hotelskih prostorija itd.) zavise
delimino od procene trita, a delimino od iskustava steenih u radu slinih obje-
kata. Po pravilu, najvaniji aspekt planiranja su picevi tranje za smetajem i drugim
uslugama, vreme kada se to dogaa, duina trajanja i broj ljudi koji je u to ukljuen (ko-
risnika i hotelskih radnika).
U odreenim sluajevima neophodno je da se za maksimalan broj korisnika obezbede
optimalni zdravstveni, higijenski i sigurnosni standardi npr. odreivanje popunjenosti
sprata, putevi za evakuaciju u sluaju poara, zahtevi za ventilacijom itd.
Kapacitet brojnih tehnikih ureaja planira se za vrhunsko optereenje, ali se povre-
meno ovi kapaciteti smanjuju za faktor manje verovatnoe simultanog korienja.
U drugim sluajevima planiranje moe biti bazirano na pretpostavci da e odreeno
ekanje biti racionalno prihvaeno tokom prolaznih perioda maksimalnog korienja
objekta: npr. ekanje na liftove, na ulazak u restoran, due ekanje za dobijanje odreene
usluge itd.
Operacioni standardi se najee odreuju na osnovu poslovne politike hotela ili
kompanije kojoj pripada. Ekonomija prostora, posebno prostora koji ne donosi prihode,
moe biti primarni zahtev pri planiranju. Alternativno vei prostori mogu biti obezbee-
ni da bi omoguili raznovrsnije varijacije u korienju uz vie cene usluga.
Prilikom razmatranja protoka gostiju neophodno je uzeti u obzir lokaciju hotela, pri-
rodu poslovanja, vrstu transportnih sredstava kojim gosti dolaze i odlaze (ukljuujui
dodatni efekat grupnih dolazaka) i internu cirkulaciju personala.
Simulacioni modeli se koriste da bi se utvrdilo:
verovatnoa, koincidencije broja dogaaja i stepen opremljenosti hotela za ta-
kve sluajeve, kao to je broj liftova, mesta u restoranu, broja slubenika na
recepciji itd.;
neophodno vreme ekanja, posebno tokom period vrnog optereenja, vero-
vatnoa zaguenja i prostorni zahtevi za goste koji ekaju da im se ukae pa-
nja ili usluga. Simulacija moe biti obavljena pomou jednostavnih tabularnih
metoda, digitalnim programom (koji predstavlja tokove i ljude), analognim
programima (za kontinuirane tokove energije i drugih usluga) ili pomou gra-
fikih metoda.

Separacija - Putevi kojima se kreu gosti, korisnici koji ne borave u hotelu, kao i
personal, treba da su razdvojeni, to uspostavlja jasne odnose izmeu razliitih hotelskih
prostora. Raspored mora ne samo da olaka odgovarajuu i efikasnu cirkulaciju ve treba
da obezbedi i odvojene puteve za goste i personal. Ovo je neophodno da bi se:
spreilo ometanje gostiju i zakrenje,
osposobile servisne aktivnosti da optimalno efikasno funkcioniu;
olakali kontrola, nadzor i bezbednost.
Odvajanje cirkulacije hotelskih gostiju od cirkulacije ostalih posetilaca koji ne borave
u hotelu, poeljno je iz sledeih razloga:
omoguavanje da se hotelskim gostima prui iskljuiva panja na recepciji bez
nepotrebnih guvi;
omoguavanje lakeg regulisanja i nadzora ljudi koji ulaze ili naputaju ove
prostorije.
U zavisnosti od veliine i kapaciteta hotela, postoje sledee mogunosti:
posebni, sekundarni ulazi za restorane ili kongresne sale sa direktnim pristu-
pom s ulice ili iz dvorita. Neophodno je predvideti i odgovarajui parking;
proireno predvorje ili neki atrijum moe da omogui pristup razliitim pro-
storijama.
Nuno je postavljanje uoljivih putokaza i znakova na sukcesivnim takama.
Cirkulacija na otvorenom prostoru - Planiranje cirkulacije u smetajnim objektima
sa vie zgrada (hotelski kompleksi, turistika sela, bungalovi itd.) bitna je faza uodreiva-
nju oblika i rasporeda objekata, faza proirenja i ekonomske rentabilnosti uzimajui u
obzir visoke trokove puteva, staza, infrastrukture i ureenje pejzaa.
Brojni su aspekti koji zahtevaju razjanjenje na samom poetku izgradnje ovakvih
objekata.
Odvajanje od spoljnjeg saobraaja: treba predvideti prostor za javni transport i
parking za vozila, kao i recepciju za veliki broj dolazaka i odlazaka.
Sekundarni transport za ljude, prtljag i opremu oko mesta, ukljuujui i speci-
jalno oblikovana vozila (npr. elektrini kamioni) prilagoenih dimenzijama i
obliku puta, za servisiranje, transport, itd.
Lokacija javnih rekreacionih povrina, koje mogu biti koncentrisane ili dis-
perzirane u fokalne take ili aktivnosti, u zavisnosti od veliine objekta i faze
izgradnje.
Metodi dopreme i posluivanja hrane i pia na otvorenom prostoru: na primer,
podzemni prolaz od centralne kuhinje i sl.
Zatita puteva i staza od vremenskih uslova, kao i neugodnih prostora, kad
god je to mogue. Treba kombinovati funkcionalne sa atraktivnim elementima
zatite i opremanja ovog prostora.
Tehniki servisi, zatita, kontrola i odravanje.

Planiranje meuodnosa - Prostorije koje su u meusobnoj funkcionalnoj vezi mo-
raju biti identifikovane i meusobno povezane ili grupisane. Oprema i usluge koje se
pruaju u svakoj od njih takoe moraju biti naznaene. Jedan od metoda prikazivanja
ovih odnosa je korienje dijagrama protoka, pri emu su prostorije i oprema poreani
po sekvencama korienja.
Dijagramom protoka utvruju se putevi cirkulacije. Meutim, oni ne pokazuju rela-
tivnu vanost svake veze. U odreenim sluajevima moe biti neophodno da se odreene
prostorije zajedno grupiu kako bi se olakala uestala meukretanja velikog broja ljudi
(npr. izmeu foajea recepcije i banket ili kongresnih sala), brza usluga i efikasan rad (npr.
poloaj kuhinje). U drugim situacijama razdaljina moe biti manje znaajna, pri emu su
dominantni prostor i trokovi.
Metodi za utvrivanje najbolje relativne lokacije obuhvataju primenu istraivakih
tehnika. medu jednostavnim metodima su dijagrami odnosa kretanja, u kojima se ana-
liziraju i mere cirkulacioni putevi izmeu razliitih prostorija i u okviru delova svake
prostorije. Ukoliko su oekivana kretanja izmedu odreenih prostorija vea, one moraju
biti meusobno blie. Mogue su brojne varijacije ove tehnike, ukljuujui optimalne
lokacija za liftove i druge mehanike i tehnike ureaje.
U kompleksnim analizama pomou raunara, metod pristupa moe biti direktan,
odreujui teinu ili druge vrednosti za utvrivanje najizvodljivijeg reenja, ili indirek-
tan, uz korienje razmena ili supstitucija dok se ne dobije najbolja kombinacija rezultata.
10.1. Hodnici i stepenice
U drutvenim prostorijama hotelahodnici predstavljaju gubitak prostora i prilago-

avanje dodatnim investicionim trokovima. Kad god je mogue, cirkulacija treba da
se obavlja kroz prostore pogodne i za druge namene (foajei, prodavnice) ili koji slue
kao fokalne take za raznovrsne aktivnosti, kao to je to sluaj sa glavnim predvorjem.
Hodnici koji vode do soba moraju nuno biti odvojeni. Prilikom planiranja uzimaju se
u obzir zahtevi za komforom, privatnou i smanjenjem buke. Takoe je vano da se
obezbedi takva organizacija prostora koja e omoguiti efikasan rum service, ienje
i odravanje.
Hodnici moraju biti tako uraeni da omoguavaju nesmetan prolaz gostima i posluzi.
Podovi u hodnicima mogu biti od razliitog materijala ali ne smeju biti klizavi ni kad
su vlani. Hodnici se prekrivaju tepisima (od vune, polivinila, linoleuma itd.) da se u
sobama ne bi uli koraci. Zidovi u hodnicima mogu se ukrasiti umetnikim slikama ili
dobrim fotografijama samog mesta, turistikih objekata, sportskih dogaaja i slino. Kao
dekoracija dolaze u obzir jo zavese, ogledala, raznovrsni komadi nametaja (posebno
u uglovima), zelenilo, cvee itd. Hodnici ne treba da su prejako osvetljeni, dovoljno je
diskretno svetlo.

10.1.1. Hodnici za robu i usluge
Plan i raspored ovih hodnika odreeni su potrebom da se obezbede:

efikasna cirkulacija izmedu ostava, radnih i servisnih prostorija;
veze sa javnim koridorima cirkulacije gostiju na pogodnim mestima.
Konstrukcioni zahtevi ukljuuju izostanak stepenica izmeu povezanih prostorija
kako bi se olakalo korienje kolica; tvrd, trajan i ne klizav pod; zidne povrine otporne
na oteenja, uz mogunost lake opravke tete; dobro osvetljenje i ventilacija u interesu
higijene i akustini plafoni da bi se ublaila buka. Da bi se smanjilo prenoenje zvuka, u
zone u kojima se kreu gosti treba ulaziti kroz predvorja sa samozatvarajuim vratima.
Opti zahtevi protivpoarne zatite i ovde se primenjuju.
Vrata u prostorima servisne cirkulacije najee imaju dva pokretna krila, sa stakle-
nim oknom i rukama za guranje kako bi se olakalo otvaranje pomou kolica.
10.1.2. Konstrukcione karakteristike stepenita
Veliki hoteli imaju vie stepenita. Meutim, u savremenom hotelu malo se upotre-
bljavaju jer ih zamenjuju liftovi. Glavno stepenite ne mora da vodi u podrumske prosto-
rije ako se tamo ne nalazi bar, dvorana za igru i sl.
Stepenita se prekrivaju tepisima koji se privruju ipkama da se tepih ne bi pome-
rao. Preko tepiha se esto stavlja platnena staza kako bi se tepih due ouvao. Osim glav-
nog stepenita za goste, hotel ima i posebno stepenite za osoblje, koje slui istovremeno
i kao stepenite za sluaj opasnosti. Zato na ovom stepenitu treba smestiti na pogodnim
mestima aparate za gaenje poara i poarne hidrante sa potrebnim cevima za vodu.
Sporedno stepenite treba da ima odgovarajuu dekoraciju radi bolje atmosfere (slike,
cvee, itd.)22. Projektovanje stepenica je uveliko determinisano zahtevima bezbednosti
i protivpoarne zatite. Sva stepenita koja slue kao put za evakuaciju gostiju iz soba u
sluaju poara moraju biti zatvorena u protivpoarni omota sposoban da izdri vatru
najmanje dva sata. Pristup sa svakog sprata mora biti kroz predvorje, nezavisno ventili-
sano, osvetljeno i sa samozatvarajuim vratima, irinokim najmanje 1.000 mm. Precizni
standardi se nalaze u lokalnim propisima koji reguliu ovu materiju23.
Kruna i monumentalna stepenita sa unutranjim radijusom manjim od 7.600 mm
nisu pogodna za evakuaciju u sluaju poara, a propisi magi specificirati dimenzije i visi-
nu stepenika, odmorita, balkona, visinu draa za ruke itd.
Svi putevi cirkulacije moraju da ispune sigurnosne zahteve i da olakaju kontrolu
i bezbednost. Hodnici, prolazi i stepenice posebno moraju biti prilagoeni propisima
protivpoarne zatite.
22 Stepenici ne smeju biti suvie strme niti ui od 1,20 m.
23 Minimalna visina stepenita je tri stepenika, a maksimalna izmedu dva odmorita 16 stepenika, Od-
morite mora da bude iste irine kao i stepenite i najmanje 1.050 mm duine. Odmorita moraju biti
vrsta, dovoljne nosivosti i otporna na vatru kao i cela konstrukcija.

Hotelske stepenice esto se koriste i kao elemenat dizajna enterijera. Konstrukcija
moe biti izraena od trajnog, impresivnog materijala kao to su prirodni ili vetaki
mermer ili neki drugi kamen sa neklizajuim ivicama stepenika (lebovi ili posebne
umetnute trake). Da bi se ublaila buka, stepenite i odmorita mogu biti prekriveni te-
pihom. Mogu biti korieni svi tepisi pod uslovom da nisu lako zapaljivi. Ivice stepenika
moraju biti jasno uoljive.
Po pravilu, stepenita i odmorita koja vode iz drutvenih prostorija treba da buu
zatiena automatskim prinklerima. U posebnim sluajevima moe biti instalirana do-
datna zatita u vidu vodenih zavesa.
10.2. LIFTOVI
U savremenom hotelu liftovi su vaniji od stepenica. Njima gosti bre stiu na sprato-
ve, i ne umaraju se penjanjem uz stepenite. Osoblje hotela takoe koristi liftove za obav-
ljanje redovnih poslova. Liftom se moe prevoziti istovremeno vie osoba, pa to olakava
promet u velikom hotelu, posebno u predvorju i na stepenitu niih spratova, na koje se
gosti esto popnu peice ne akajui liftove.
Pored liftova za goste, savremeni hoteli imaju i liftove za prtljag, poslugu i prenos
hrane na spratove. Vei hoteli obino imaju vie liftova za goste. Prema uslovima za ka-
tegorizaciju hoteli A i L kategorije vii od dva sprata moraju imati lift za goste, a hoteli D,
C i B kategorije ako imaju etiri i vie spratova.
U velikim hotelima postoje brzi liftovi za vie spratove, koji se zaustavljaju samo od
odreenog sprata navie24. Poto zavre vonju nagore, sputaju se u prizemlje i prema
pozivima gostiju staju na pojedinim spratovima. Lift za osoblje se ugrauje pored poslov-
nog ulaza, a lift za hranu vodi iz kuhinje na pojedine spratove.
Zahtevi za sigurnou i odreenim karakteristikama liftova odreeni su propisima i
standardima koji obuhvataju sledee.
Stabilnost i otpornost na vatru okna u kome se lift nalazi ,kao i cela pratea
konstrukcija u oknu; minimalna otpornost okna na vatru treba da iznosi l h, a
otpornost vrata 1/2h. Takoe mora biti obezbeena efikasna ventilacija dima
iz okna.
Sigurnost ureaja i podizanje kablova. Oprema mora imati veliku rezervu
snage i nosivosti, sa najmanje 2 kabla (u praksi 4), od kojih svaki mora biti
dovoljno izdrljiv da sam nosi celokupni teret. Svaki deo instalacije mora biti
periodino ispitan i testiran.
Instalacije za preoptereenje i ogranienje. Sigurnosna oprema ukljuuje sen-
zore koji se ukljuuju u sluaju preoptereenja; ureaji za blokiranje kabine
24 U veim savremenim hotelima postoje brzi liftovi kapaciteta 10 do 15 osoba koji rade na principu auto-
mata, tj. saobraaju neprekidno od prizemlja do najvieg sprata i uzimaju usput putnike, i to iskljuivo
nagore.

u sluaju kidanja kablova; otvaranje vrata samo u sluaju zaustavljanja lifta,
prekidae, alarmne ureaje itd.
Odvajanje lifta koji opsluuje potencijalno opasne zone (podzemne garae, ku-
hinje), zbog protivpoarnog pristupa. Poseban vatrogasni lift se esto zahteva
za javne zgrade preko tri sprata i za sobne blokove kad god visina prelazi domet
vatrogasne opreme. Ovaj lift mora biti zatien u okviru posebnog ahta, sa ne-
zavisnim pogonom i kontrolom, i mora biti u stanju da stigne do vrha zgrade
za jedan minut.
Kontrola liftova u sluaju poara aktivira se pomou vatrogasnog kljua ili au-
tomatskog detektora vatre, koji vraa sve liftove na poetnu poziciju, najee
na sprat na kome se nalaze predvorje i glavni ulaz izlaz. Ovo se takoe dogaa
u sluaju nestanka elektrine energije i ukljuenja agregata.
10.2.1. Planiranje hotelskih liftova za goste
Ulaz u glavni lift mora biti odmah uoljiv po ulazu u hotel. To se takode odnosi na se-
kundarne ulaze koji opsluuju restorane i banket- sale. Liftovi moraju biti grupisani oko
stepenica kako bi se omoguilo njihovo alternativno korienje u sluaju nude.
Predvorje lifta. Predvorje mora biti najmanje za treinu ire od susednih hodnika
kako bi se omoguilo ekanje s prtljagom i okretanje. U ovaj prostor treba postaviti pe-
peljare, ogledala, reklamne panoe, eventualno sedita, pri emu se ne sme ometati cir-
kulacija. Osvetljenje mora biti nezavisno od onoga u hodniku, a takoe treba da bude i
jaeg intenziteta. Zidovi, posebno istureni uglavi, i podni prekrivai, u ovom prostoru
podloni su intenzivnom korienju i oteenjima.
Grupisanje liftova omoguava bolju uslugu, ekonominije instaliranje i odravanje.
treba instalirati najavu dolaska lifta pomou zvuka i svetlosti. Maksimalno se mogu po-
staviti 4 lifta u liniji (optimalno 3). Za vei kapacitet, kabine liftova mogu biti postavljene
u paralelnim redovima, po tri kabine jedne naspram drugih. Povrina predvorja izmedu
liftova zavisi od kapaciteta kabina. Standardna irina ovog prostora je 3.500 mm za pred-
vorja koja vode do soba i 4.200 mm za predvorja koja vode do drutvenih prostorija.
Liftovi se grupiu radi razlikovanja kabina koje opsluuju posebne hotelske zone, npr.
ekspresni liftovi do restorana na vrhu zgrade. Liftovi koji povezuju podzemnu garau sa
glavnim predvorjem takode su najee odvojeni.
Mainski deo lifta se skoro uvek nalazi direktno iznad okna na vrhu zgrade u poseb-
noj prostoriji. Na vrhu treba predvideti dovoljan prazan prostor za ureaje koji se nalaze
na vrhu kabine, kao i za podizanje liftova. U posebnoj prostoriji se nalaze mainski deo i
nosee grede, a neophodno je obezbediti dovoljno prostora za servisiranje liftova i even-
tualno demontiranje kabine.
Mainske prostorije za liftove manje brzine mogu biti locirane na dnu ahta, ali u tom
sluaju dolazi do udara teine na mainski deo i poveanja konstrukcionih trokova za
zatitu.

Lak pristup je neophodan za efikasne intervencije, a mainska soba mora biti obezbe-
ena grejanjem i ventilacijom kako bi se temperatura odravala u rasponu od 10 do 40
C. Takoe moe biti neophodna posebna zatita od praine, peska, morske soli itd. kako
bi se spreila oteenja.
Buka i vibracije moraju biti ublaene montiranjem opreme na elastine nosae i vu-
nom izolacijom kako bi se smanjila buka u oblinjim sobama i restoranu na vrhu zgrade.
Liftovi u hotelu mogu se klasifikovati nasledei nain.
Putniki liftovi za lak promet Koriste se u malim hotelima do 8 spratova. Koriste
motore sa jednom brzinom (oko 0,5 m/s) pogodne za hotele do 4 sprata, ali za vie zgrade
instaliraju se liftovi sa dve brzine (0,75 do 1,25 m/s) koji usporavaju do 1/3 brzine pre
nego to se zaustave. Kapacitet je najee 7 do 16 osoba, ili 550 do 1.100 kg. Kontrola se
najee obavlja pomou tabli sa automatskom dugmadi.
Putniki liftovi opte namene. Zupasti motori pogodni su za brzine do 1,75 m/s,
ali iznad toga nuni su motori promenljive voltae bez zupanika koji omoguavaju po-
stepenije ubrzavanje i usporavanje kabine.
Dodatna brzina i pratea oprema zahtevaju vie prostora na krovu za mainu bez zup-
anika, najee sa prostorijom za drugi motor iznad glavne mainske prostorije.
Kontrola ove vrste instalacija je najee direkcionalna, zajednika ili dualna. Indika-
tori pozicije kabine se najee nalaze u samoj kabini i u glavnom predvorju. Na drugim
spratovima obezbeuje se najee samo znak da je poziv prihvaen.
Kabine najee imaju dvostruka vrata kako bi se poveao kapacitet ulaska/izlaska i
smanjilo vreme ekanja.25
Putniki liftovi za intenzivno korienje najee se nalaze u velikim, visokim hotel-
skim zgradama preko 12 spratova, za kongresne i banket -ale, restorane na vrhu zgrade
i druge situacije kada su neophodni velika brzina i kontrolisana ubrzanja, ukljuujui
ekspres i zoning sistem. Raspon brzina je izmedu 2,4 i 5,0 m/s, ili vie, sa kapacitetom koji
je najee izmeu 16/26 osoba ili 1.100 do 1.800 kg.
Liftovi velikih brzina zahtevaju veliki prostor na vrhu i dnu ahta, kao i velike hidrau-
line amortizere (ublaivae) koji se instaliraju u oknu. Kontrola je slina onoj za liftove
opte namene i ukoliko ne postoje ekspresni liftovi, grupe liftova funkcioniu pomou
meusobno povezane kolektivne kontrole.
Kabine mogu biti ire nego to je njihova visina, a otvor vrata je irok l m ili vie, sa
dvostrukim vratima kaka bi se obezbedio laki ulazak. Unutranja obloga mora da izdri
intenzivno korienje, pogotovu oko vrata. Istovremeno je neophodno izbei tvrda i o-
tra ispupenja koja mogu da izazovu oteenja i povrede. Paneli za oblaganje su najee
izraeni od vrste lamirane plastike, metala ili drveta s odgovarajuim ivinim draima
koji omoguavaju laku zamenu. Unutranja oprema kabine moe biti prilagoena zah-
tevima naruioca.
25 Tipine brzine lifta u zavisnosti od visine zgrade su: 48 spratova 1,25 m/s; 812 spratova 1,75 m/s;
1216 spratova 2,40 m/s.

Da bi se smanjio oseaj klaustrofobije i nesigurnosti, kabine moraju biti dobro osvet-
ljene ,sa minimum dva uvuena rasvetna tela. Dobro osvetljenje i ventilacija bitni su kad
se lift zaglavi (neophodno je osigurati i nezavisno rasvetno telo u sluaju nestanka struje
kako korisnici lifta koji ekaju izvlaenje ne bi ostali u mraku).
Pored kontrole upravljanja, svaka kabina mora da ima sistem komunikacije u sluaju
nude (zaglavljivanje), stop i alarm ureaje. Vrata putnikih liftova su najee auto-
matska i moraju imati osetljive ivice koje spreavaju neeljeno zatvaranje vrata dok svi
putnici ne uu ili ne izau, kao i dodatne sigurnosne ureaje koji onemoguavaju nekon-
trolisano pokretanje zaustavljene kabine.
10.3. SERVISNA CIRKULACIJA
10.3.1. Servisni liftovi i predvorja
Efikasno funkcionisanje hotela zavisi od korektnog planiranja servisne cirkulacije.

Po pravilu, jedan servisni lift26 treba da bude obezbeen na svaka tri putnika lifta i oni
moraju biti otvoreni ka servisnim predvorjima na svakom spratu.
Servisna predvorja omoguavaju da servisni prostor bude odvojen od cirkulacije go-
stiju i treba da obezbedi pristup ostavama za krevetnine i kolica, opremu za ienje, ofise
sobarica itd.
Dimenzije servisnog predvorja treba da budu najmanje 2.100 mm2 da privremeno
ekanje kolica ne bi ometalo prolaz.
Izbor servisnih liftova obuhvata sline postupke kao izbor putnikih liftova. Kabine
moraju biti vrste i dovoljno velike da prime kolica i drugu servisnu opremu. Ukoliko ne
postoji poseban servisni lift, najmanje jedna kabina mora biti dovoljne veliine da se u
nju moe smestiti nametaj (kreveti, ormani, friideri, elementi kupatila). Pri planiranju
sistema teretnih liftova treba voditi rauna o potrebi da se, ispod ili iznad nivoa ulice,
transportuju teki ureaji i oprema (npr. za korienje u kuhinji) ili tehniki ureaji; veli-
ki i/ili teki izlobeni materijal, kamere, televizijska i audio-vizuelna oprema za kongrese
i izlobe; kolica s hranom i piem, za sobni i banket-servis, kao i oprema za higijenu i
ienje.
Sobno usluivanje (room service) predstavlja usluivanje hrane i pia u sobama. po
individualnim narudbinama ili na osnovu kolektivnog sistema, pri emu jedan lift ili
vie liftova ide kontinuirano od sprata do sprata nosei naruene obroke. U drugom
26 Dimenzije platforme: kako bi se zadovoljilo raznovrsno korienje, neophodno je za transport robe
2.500 x 3.000 mm.
Odgovarajua visina: 2.600 mm je najee minimalna visina.
Kapacitet, tj nosivost: za servisno korienje minimum je 1.400 kg, a za teret 2.800 kg;
Brzina kabine je najee slina onoj koja se koristi za putnike liftove; za teretne liftove dovoljna je
jedna brzina (0,5 m/s) do osmog sprata,

sluaju servisni lift koji slui za ovu namenu ne moe se koristiti za optu cirkulaciju per-
sonala, a poseban lift treba da bude obezbeen za transportovanje materijala za ienje
i odravanje soba.
Kolektivni sistem je efikasan kada se slue standardna jela (npr. kontinentalni doru-
ak), a moe biti korien i za direktno usluivanje u sobi ili za dodatne ostave na razli-
itim spratovima.
10.3.2. Pokretne stepenice i druga

transportna sredstva
Pokretne stepenice se koriste za transport velikog broja ljudi na ogranien broj spra-
tova, i to uglavnom za cirkulaciju od glavnog predvorja do mezanina.
U poreenju sa sistemom liftova, pokretne stepenice prevoze veliki broj ljudi bez pre-
kida i zaustavljanje. One su pogodne za vienamenske oping centre, izlobene paviljone
i hotele (za pristup predvorju, banket i kongresnim salama, restoranima i sl. na spratu
iznad ulaznog nivoa).
Povrina sprata koji opsluuju pokretne stepenice je velika i odreeno ekonomisanje
moe biti postignuto na sledei nain:
korienje pokretnih stepenica samo u jednom pravcu; prema gore, ka prosto-
ru recepcije ili ulaznog foajea; ili
korienje pokretnih stepenica kao pomonih stepenica, pri emu je potrebno
preduzeti posebne mere protivpoarne zatite.
Sigurnosni ureaji ukljuuju:
sigurnosne konice u sluaju nude: runu ili automatsku, koje se koriste u
sluaju nezgode ili kvara maine;
iskljuivanje u sluaju preoptereenja;
automatsko zakljuavanje kako bi se spreilo povratno kretanje.
Odmorita ne smeju biti klizava i moraju biti bez prepreka.
Protivpoarna zatita i propisi obuhvataju sledee aspekte:
ugradnju stepenica u prostor otporan na vatru od 1 do 2 asa (ukljuujui sa-
mozatvarajua vrata). Pokretne stepenice i stepenice moraju se nalaziti u ne-
posrednoj blizini;
automatske prekidae koji zaustavljaju kretanje stepenica u sluaju vatre;
isteme vodenih prinklera koji obezbeuje vodenu zavesu oko pokretnih stepe-
nicama sa protokom od 0,75 l/s po metru. prinkleri se automatski ukljuuju
kada detektori registruju dim ili vatru. Takoe je nuno predvideti ventilacioni
otvor za evakuaciju dima.

1. Kako treba organizovati interni saobraaj gostiju pri dolasku i odlasku iz ho-
tela?
2. Kako treba organizovati eksterni saobraaj gostiju pri dolasku i odlasku iz
hotela?
3. Kako se projektuju i ureuju prolazi i stepenice?
4. Navedite vrste hotelskih liftova, kako i gde se grupiu liftovi i kako se dizajni-
raju kabine liftova.
5. Koje brzine i dimenzije liftova su neophodne zavisno od broja soba i namene
lifta?

GLAVA XI
RESTORANI, SALONI, BAROVI,
KONGRESNE I BANKET SALE
znate koji su kljuni zahtevi u planiranju namenskih sadraja;
znate koji faktori utiu na izbor vrste restorana;
znate koji su planski zahtevi za organizovanje vienamesnkih pro-
storija;
objasnite nain projektovanja i demenzije koktel-salona i barova;
znate koliki broj restoranskih mesta treba da bude u hotelu;
znate kako treba da bude prostorno organizovan restoran;
navedete ta sve treba da sadre restoran i ekskluzivan restoran;
znate koje su karekteristike bara u predvorju i tematskog bara;
znate vrste kafana i njihove karakteristike;
znate organizaciju hotelskog bara;
znate karakteristike kongresnih dvorana.
11.
ANALIZA POTENCIJALNE TRANJE
U ugostiteljskom traktu hotela smetene su prostorije za prehranu i razonodu gostiju,

kao to su: restoran, kafana, aperitiv-bar, snack-bar, disko-klub, noni bar, taverna
(gostionica), bife i ekonomat.
Ugostiteljski trakt treba da je funkcionalno dobro povezan s hotelskim traktom jer se
gosti kreu u oba trakta. U tipu prolaznog hotela ugostiteljski trakt je pristupaan direk-
tno s ulice za prolazne goste.
0bezbeenje restorana i drugih prostorija za ishranu u hotelu mora da se bazira na
detaljnoj analizi trita i aspektima ekonomske izvodljivosti. U odreenim situacijama,
kao u izolovanim turistikim naseljima, trite moe biti pod uticajem spoljnih faktora
kao to su grupni paket-aranmani koji u cenu ukljuuju sve obroke.
Slina grupa ali znatno podlonija fluktuacijama su uesnici kongresa i poslovni ljudi.
Mnogi manji hoteli, kao i oni u centru grada, nemaju restorane s obzirom na to da grad-
ski centri nude bogatu alternativnu ponudu hrane i pia u razliitim objektima.
Ekonomska izvodljivost restorana takoe treba da uzme u obzir trokove alternativne
ishrane, ukljuujui opremu u sobama za samostalno pripremanje hrane. Kada je tranja
limitirana na doruak, samostalno pripremanje hrane moe biti ekonominije i prihvat-
ljivije za goste, koji su potpuno nezavisni u pogledu dolaska i odlaska vezanog za obroke.
11.1. Promet gostiju koji ne borave u hotelu
Sve je izraeniji trend neformalnosti i fleksibilnosti uzimanja obroka, kako po vreme-

nu, tako i po vrstama hrane. Ovo se reflektuje na irok raspon razliitih alternativa. Kafe-
bar ili gril-bar koji nude raznovrsne neformalne obroke (tokom 24 h) esto su zamenjeni
individualnom opremom u sobama. Specijalizovani restorani se sve ee otvaraju kako
bi se povealo interesovanje i obezbedila raznovrsna atmosfera i obroci radi privlaenja
gostiju spolja. U brojnim sluajevima restoran e zavisiti od lokalnih stanovnika koji
ne borave u hotelu, a to se u odreenoj meri odnosi i na bankete-sale i sale za sastan-
ke. Nijedna analiza trita ne moe biti kompletna bez obuhvatanja potencijalne lokalne
tranje. Kontraktivna zona razliitih vrsta restorana mora biti identifikovana i posebno
procenjena kako bi se utvrdila efektivna tranja.

Istraivanje i analiza trita treba da prue podatke za utvrivanje sledeih bitnih as-
pekata:
tip restorana, raspon cena i asortiman hrane i pia;
raspored tranje, vreme korienja, picevi tranje;
izbor menija, nain usluivanja, vrsta personala;
veliina, kapacitet za sedenje, zauzetost sedita u vreme sluenja obroka;
fleksibilnost pri korienju, razdvajanje prostora, promene u nainu usluiva-
nja i razmetaju.
U restoran koji se koristi za formalne ili zabavne veere treba ulaziti kroz lobi ili pred-
vorje recepcije. Od veliine hotela zavisie i veliina ovog prostora. Ovaj prostor slui za
okupljanje pre ulaska ili po naputanju restorana i kao predvorje za koktele i druga pia.
Bar treba da se nalazi na kraju salona, tako da gosti koji ulaze u restoran ne moraju da
prolaze direktno ispred pulta bara; da mogu da koriste bar, a da ne moraju da prolaze
kroz celo predvorje. Garderoba, toaleti itd. treba da budu u blizini ulaznog predvorja. Svi
ulazi i izlazi treba tako da se postave da se omogui njihova laka kontrola.
11.2. Planski zahtevi ORGANIZOVANJA

VIENAMENSKIH PROSTORIJA
Studija izvodljivosti koja se zasniva na analizi zahteva za razliitim vrstama poslovne

i drutvene upotrebe prostora preporuuje kombinovani namenski prostor. Na primer,
mali hoteli i lanci hotela nude jednu vienamensku balsku dvoranu, jednostavno dekori-
sanu, koja sluzi za organizovanje manjih sastanaka, organizovanje rukova i svadbi, kao i
prezentovanje lokalnih proizvoda. Pa ipak, nema namenu da privue poslovne ljude koji
bi popunili sobe u hotelu. S druge strane, kongresni hoteli i centri imaju iroki spektar
prostorija: velike i male, jednostavne i elegantne, sa kvalitetnom, audio-vizuelno opre-
mom (ili bez nje) kao glavne atrakcije hotela. U velikoj meri, organizatori hotela biraju
hotel po mogunosti da obezbedi potpune prostorije za sastanke, to prodaje veliki broj
hotelskih soba.
U odmaralitima gde sezonske fluktuacije znae i manju poseenost u odreenim
mesecima tokom godine hoteli su dodali kongresne sale kako bi se poveala tranja za
gostinjskim sobama kada je manja potranja ili u vreme vansezone. U superluksuznim
hotelima, koji imaju relativni mali broj soba, i iji je akcenat na intimnosti i ekskluzivno-
sti, dizajneri projektuju male, elegantno opremljene sale za sastanke i namenske prosto-
rije; ove prostorije su napravljene za prijeme i bankete i vie su namenjene za posetioce
hotela nego za goste hotela.
U svim, ali najvie u manjim hotelima, namenski prostor je esencijalni sastavni deo
uspenog hotela.
Jednom, kada se program uspostavi, arhitekta, dizajner enterijera, inenjeri savetnici i
operater moraju saraivati u planiranju namenskog prostora da bi napravili zgradu koja

se moe prodati. Uspeh iznajmljivanja sala za sastanke i banketa zavisi od brojnih raz-
matranja planiranja namenskog prostora, kao i od unutranjeg dekora, odgovarajueg
osvetljenja, i drugih tehnikih potreba.
Kljuni zahtevi u planiranju su sledei. (Walter A., str. 297)
Grupisanje svih namenskih povrina zajedno (u glavnim kongresnim hotelima
neko odvajanje moe biti poeljno).
Obezbeivanje odvojenog, namenskog ulaza sa ulice ili parking prostora.
Lociranje namenskog prostora u blizini predvorja hotela.
Postaviljanje dodatnog namenskog prostora kao to je izlobena sala, ili audio-
vizuelna sala, ali koja nije locirana u blizni balskog foajea.
Postavljanje pomonih sadraja kao sto su toaleti, garderoberi, telefoni, i kan-
celarije koje organizuju kongrese.
Obezbeenje direktnog pristupa hrani u balskoj dvorani i svim banket-prosto-
rijama: prostorija u kojoj se priprema hrana za posluenje na istom je nivou
dvorane za bal.
Obezbeivanje osnovne pomone prostorije u blizini balske dvorane.
Projektovatinje dvorane za balove i drugih, veih prostorija koje nisu ispod
gostinskih soba tako da se pojednostavi struktura zgrade.
Prva stavka na ovoj listi identifikuje potrebu da se odlui o relativnom grupisanju na-
menskog prostora. Kongresni hoteli, posebno oni u kojima se organizuju veliki sastanci,
mogu da privuku jednu veliku grupu ljudi, ili 45 manjih grupa u isto vreme. Kada se
u hotelu odrava jedan veliki sastanak, pogodno je da se raspolae balskom dvoranom,
dvoranom za decu, i sa nekoliko prostorija za odravanje sastanaka blizu jednih drugi-
ma, a koje dele foaje ili prednamenski prostor.
Ovo je uobiajeno i poeljno u manjim ili srednje velikim hotelima, sa 250400 ho-
telskih soba.
Kada viestruka namenska prostorija treba da se popuni, bolje je odvojiti glavnu salu
za sastanke i bankete, tako da se nekoliko grupacija okupi nesmetano. Hotel Grand
Hyatt u Vaingtonu, sa 900 soba, ima namenski prostor rasporeen na tri nivoa, a glav-
na dvorana (1.580 m2) i deja dvorana (790 m2) nalaze se na razliitim nivoima, ispod
nivoa predvorja, a konferencijska sala sa 90 sedita (465 m2) nalazi se u nivou predvor-
ja. U Sheraton Center u Torontu, najveem kongresnom hotelu, koji ima 1.400 soba,
glavna dvorana i izlobena sala nalaze se ispod nivoa predvorja, dok su dve deje dvorane
odvojene, a obe se nalaze na meuspratu; tri razliite grupacije se mogu lako okupiti, a
bez direktnog kontakta ili nesmetano. Iz istog razloga, mada na razliitom nivou, mali
kongresni centri organizuju prostorije za sastanke u nekoliko klastera, i na taj nain se
svakoj grupi obezbeuje privatnost.

11.3. Kriterijumi projektovanja
Koordinacija tima dizajnera je veoma vana u razvoju detalja za namenski prostor.

Arhitektonski aspekti (proporcija, deljivost, i pristup), unutranji dizajn (fina obrada,
nametaj i osvetljenje), tehniki zahtevi (ventilacija, audio-sistem, i zatita od poara),
jasno su povezani i imaju veliki uticaj jedni na druge.
Povezivanje ovih faktora podrazumeva nekoliko razmatranja. Jedno je relativna spe-
cifinost razliitih namenskih prostora, to jest do kog stepena je svaki pomenuti faktor
projektovan za vienamensku prostoriju, ili je namenska prostorija projektovana samo
za jednu svrhu, kao to je sala za sastanke borda direktora, ili za neku filmsku projekciju.
Osnovna razmatranja prilikom projektovanja ukljuuju veliinu, deljivost prostora,
kompleksnost usluge i kvalitet fine obrade. to je bolje definisana svrha odreene prosto-
rije, unutranji dizajn moe biti specifiniji. Vei hoteli i oni sa jasno odreenom ciljnom
grupom, kao sto su luksuzni hoteli, ili kongresni centri, mogu da obezbede veoma speci-
fine sale za sastanke i bankete i dodatno osiguraju njihovu upotrebu za individualne po-
trebe. Meutim, hoteli u predgrau moraju da koriste jednu dvoranu za mnogo funkcija,
koje, veoma esto, ne slue dobro svrsi.
Drugo razmatranje koje se uzima u obzir jeste deljivost dvorane i veih namenskih
prostora. Sve hotelske dvorane su podeljene u nekoliko sekcija, tako da je manja grupa
smetena u prostor odgovarajue veliine, dve ili vie grupa mogu da koriste jednu pro-
storiju istovremeno, ili mogu da koriste jedan deo prostorije za sastanke a drugi deo, koji
se nadovezuje, kao restoran.
Trei aspekt projektovanja namenske prostorije je uklapanje izgleda prostorije sa
prostorom. Vee vienamenske prostorije su, obino, opremljene za bankete ili za kon-
ferencije ili su uglavnom neopremljene kad se u njima odrava izloba ili prezentacija.
Projektanti moraju ispitati stvaran kapacitet svake prostorije uzimajui u obzir razliite
naine opremanja.
Kada je hotelska dvorana napravljena za bankete i sastanke, stolovi i gosti prekriju
vei deo poda i nie delove zidova. Meutim, plafon je potpuno vidljiv i na njemu se
nalaze halogene svetiljke, lusteri, ventilatori, rasprivai vode u sluaju poara, zvunici,
detektori dima, kao i ine za pregradna vrata. Sve ove stavke moraju biti integrisane u
jedan jedinstveni, organizovani i privlani kalup.
Drugi aspekt dizajna, koji se veoma esto ignorie u toku procesa projektovanja, jeste
obezbeivanje dovoljne elektrine i komunikacione usluge u dvoranama, salama za sa-
stanke i posebno u izlobenim salama. Ne samo da u takvim prostorijama ima potrebe za
utikaima ve se pokazala i potreba za telefonima, televizorima, mikrofonima, upravlja-
ima za razne projektore, projektorima, osvetljenjem, i u nekim sluajevima, moraju se
obezbediti i mini rashladni ureaji za posluivanje.
Na primer, sale za izlobe treba da imaju elektrine utikae na svakih 3 m, a na plafo-
nu se osvetljenje postavlja na svakih 9 m, i mokri vor za izlagae.

Prilikom planiranja vienamenskih prostorija treba voditi rauna o sledeim bitnim
aspektima.
A) Opti aspekti
Dodatni parking prostor uz onaj koji je normalno predvien
Putevi za pristup i cirkulaciju, ukljuujui i protivpoarne zahteve i propise
Garderoba i toaleti
Ulazno predvorje, obezbeenje pia i drugih usluga
Odreivanje prostora za razliite namene
Metodi pregraivanja prostorija, standardi zvune izolacije
Odvajanje javnih pristupa za svaku prostoriju
Servisna oprema i pristup personala svakoj prostoriji
Odlaganje nametaja, tepiha i specijalne opreme
Rukovanje opremom, stolicama i stolovima
Skladitenje aa, tanjira, escajga, stolica i stolova
Tehniki ureaji i instalacije, kontrola mikroklime
Komunikaciona oprema, telefonske veze, muzika
Konstrukciona oprema, akustini dizajn
B) Specifini aspekti
Obezbeenje podijuma za igru, sigurnost i zatita
Ureaji za izlaganje i projektovanje
Instalacije za vodu, gas, elektrinu energiju, itd.
Kontrola muzike i pojaala, lokalno ozvuenje
Interna televizija, video i kino projektor
Pozornica (stalna ili privremena postava)
Svlaionica, garderoba za govornike i izvoae
Kabine za prevodioce, novinare i reportere
Ulaz i pristup za donoenje izlobene i druge opreme
Zakonski protivpoarni i sigurnosni zahtevi i standardi
Pored navedenih, neophodno je voditi rauna i o prostornim zahtevima po osobi koji
zavise od veliine i naina, korienja sobe, kao i razmetaja nametaja. Tipini standardi
su: za banket postavku od 1,1 do 1,3 m2 po osobi; za postavu namenjenu sastancima 0,9
do 1,1 m (grupisani stolovi), odnosno 0,5 do 0,6 m2 po osobi (stolice poreane kao u
pozoritu).
Planiranje razmetaja nametaja moe biti u vezi sa servisnim ulazom. Po pravilu
servisni ulazi moraju da:
obezbede izolaciju od kuhinjskih aktivnosti i buke;

minimiziraju upadljivost (najee tamne boje sa zaklonjenim rasvetnim te-
lom);
budu prilagoeni dekoru prostorije (sa obezbeenjem od oteenja na osetlji-
vim mestima);
da budu tako postavljeni da minimiziraju ukrtanje prostorija i prekid govora.
Ukoliko je neophodno, servisni ulazi mogu biti zaklonjeni i zavesama.
11.3.1. Sale, trpezarije i sobe za sastanke
Zahtevi za salama, trpezarijama i sobama za sastanke, u principu, vie zavise od spolj-

ne tranje nego od zahteva gostiju, pa u vezi s tim obim tranje uveliko zavisi od lokacije
hotela. Privatne prostorije su multifunkcionalne i mogu se koristiti za poslovne sastanke,
predavanja, privatne skupove, drutvene aktivnosti i brojne druge namene. Neophod-
ni su velika fleksibilnost i prilagodljivost nametaja i opreme, audio-vizuelne opreme,
prilagodljive tehnike instalacije, pokretan nametaj, velika ostava za nametaj, efikasno
usluivanje hrane i pia itd.
Vie prostorija razliitih dimenzija moe biti korieno za ovu namenu. Kako bi se
obezbedila vea fleksibilnost, vea prostorija moe biti podeljena na manje pomou po-
kretnih vrata ili zidova, od kojih svaka treba da ima poseban ulaz, foaje i nezavisnu opre-
mu.
Podela prostorija na ovaj nain predstavlja skupu investiciju koja mora biti opravda-
na zahtevima trita. Pokretni delovi treba da obezbede visok stepen zvune izolacije, a to
znai da posebnu panju treba posvetiti konstrukciji panela, spojeva i nosaa kako bi se
smanjila buka. Osim toga, svaki deo pregraene prostorije mora da ima nezavisan sistem
ozvuenja, ventilacije, klimatizacije sa odgovarajuim kontrolnim ureajima.
Prednost podele prostorije pomou pokretnih zidova ukljuuje:
irok raspon raspoloivih dimenzija prostorija (npr. prostorija podeljena na tri
dela omoguava tri razliite veliine);
zajedniku ostavu, kuhinju i tehnike instalacije;
kontrola i upravljanje se lake sprovode.
Jedan od naina poveanja korienja prostora je kombinovanje dnevnog korienja
soba za manje poslovne sastanke i sl., sa nonim korienjem soba. Sobe za vienamen-
sko korienje moraju biti vee od normalnih gostinskih soba uz obezbeenje opreme za
porodino korienje tokom perioda godinjeg odmora.
Kako bi se obezbedila ekonominost u eksploataciji, soba treba da je takva da moe da
se lako transformie uz minimum napora i ometanja. U tom smislu pogodan je nametaj
koji se lako sklapa i rasklapa, kao to su kreveti ugraeni u zid, divani koji se pretvaraju
u krevete itd.

Ulazni foaje ima vie namena: kao mesto okupljanja i ekanja, za koktele i barski ser-
vis, za kafu i lako osveenje, kao i za drutvene aktivnosti. Prostor od otprilike 1/10 do
1/3 glavnog hola je u principu odreen za ovu namenu, s tim to ukljuuje ulazni hodnik
i prostor za cirkulaciju.
11.3.2. Lokacija
Trpezarije i sobe za sastanke se najee koriste o grupe gostiju koje dolaze spolja,
pa samim tim moraju biti direktno pristupane iz hotelskog predvorja bez potrebe da se
prolazi kroz prostor recepcije namenjene prihvatu gostiju. Ovakve prostorije se najee
nalaze na ulinom nivou, a pristup je preko stepenica ili pokretnih stepenica koje vode
direktno do ulaznog predvorja. Manje prostorije se mogu nalaziti u blizini glavnih lifto-
va, locirane na jednom spratu ili vie spratova.
Razdvajanje od gostinskih soba je vano kako bi se olakalo upravljanje i smanjile
smetnje od buke. Jasno oznaavanje i putokazi su veoma znaajni i treba da budu postav-
ljeni na glavnom i na sekundarnom ulazu i auto-parkingu.
11.3.3. Garderobe, toaleti i ulazni prostori
Zahtevi zavise od broja klijenata, lokacije i relativne vanosti ove vrste poslovanja ho-
tela. Sobe za sastanke treba da imaju posebne garderobe i toalete ili da koriste oni koji su
locirani negde drugde u hotelu (glavno predvorje, predvorja restorana itd.). Ulazni foaje
je u principu neophodan kako bi se obezbedio prostor za prihvat. Za veinu soba to moe
biti malo proirenje ulaznog hodnika, meutim, u veim jedinicama ovaj prostor treba
da bude namenjen razliitim uslugama (kokteli, kafa itd.).
11.3.4. Konstrukcija
Prostorije treba da budu konstruisane za vienamensko korienje sa neutralnim de-

korom i minimalnom ornamentikom. Zidovi su esto prekriveni panelima kako bi se
omoguio pristup servisnim instalacijama, a okaeni plafoni su neophodni da bi se iznad
njih instalirale tehnike instalacije kao to su klimatizacija, ozvuenje i drugo. Visina
treba da bude najmanje 2.750 mm, a u zavisnosti od veliine i pristupa, plafon moe biti
malterisan ili prekriven akustinim ploama i panelima. U plafon se najee ugrauju
uvueno svetlo, ventilacione reetke, zvunici, automatski detektori vatre, prinkleri za
gaenje vatre.
Konstrukcija zida najee ukljuuje kombinaciju razliitih materijala kako bi se
obezbedili harmonian dekor, akustine osobine, zvuna izolacija, otpornost na udare
i ogrebotine. esto pomeranje nametaja i menjanje rasporeda ukljuuje rizike od ote-
enja poda, zidova, vrata i samog nametaja. Ostala oteenja mogu doi od prosipanja
hrane i pia, pa zbog toga najizloeniji delovi moraju biti izraeni od materijala koji ne
apsorbuje mrlje.

11.3.5. Akustika
Vaan aspekt konstrukcije ukljuuje kontrolu zvuka, koja obuhvata dva osnovna cilja:
ublaavanje buke u okviru prostorije da bi se govor jasno uo i da bi se smanjio
nivo buke uopte;
zvuna izolacija izmeu prostorija i njihovog okruenja ,ukljuujui i delove
razdvojene pokretnim zidovima.
Pokretni i rasklopivi delovi koji se koriste za podelu veih prostorija na manje pred-
stavljaju posebnu tekou prilikom sprovoenja efikasne zvune izolacije. Konstrukcija
pokretnih zidova moe biti razliita (klizea vrata, delovi koji se preklapaju, demontira-
jue pregrade skrivene u zidu ili plafonu itd.). Pokretanje moe biti runo ili elektrino.
Kako bi se obezbedio vii standard izolacije, mogue je postaviti dvostruke pregrade.
11.3.6. Tehnike instalacije
Neophodne su ventilacija i klimatizacija svakog posebnog dela, i to sa individualnom

kontrolom.
Ublaavanje buke od ventilacione opreme je neophodno kako bi se smanjilo prenoe-
nje buke u druge prostorije. Efikasna ventilacija mora da bude obezbeena radi uklanja-
nja dima od cigareta. Promenljivo grejanje i hlaenje takoe treba da bude obezbeeno
u skladu sa promenljivim uslovima i zahtevima korienja.
Osvetljenje takoe mora da se kontrolie posebno u svakoj prostoriji, sa razliitim
intenzitetom osvetljenja, kako bi se prilagodilo razliitim namenama (banketi, projek-
tovanje slajdova npr.). Svetlosna tela treba da budu postavljena tako da se izbegne za-
senjivanje, ometanje projektovanja filmova ili slajdova, preterani kontrasti. Mogue je
instalirati i sisteme za podizanje i sputanje opreme (projektora, lustera i sl.). Da bi se
omoguilo pomeranje rasvetnih tela radi prilagoavanja razliitom rasporedu nametaja
u prostoriji, mogu biti instalirane svetlosne trake na plafonu, ili sistem noseih ipki sa
pokretnim rasvetnim telima iznad odreenih delova prostorije.
Svetlosna tela treba da budu tako izabrana da pruaju opte difuzno svetlo kombi-
novano s usmerenim svetlom za specifine prostore, a koje moe biti prilagodljivo (npr.
spot lights, svetlost za binu itd.).
Osvetljenje se takoe koristi za oznaavanje ulaza, izlaza, pravca kretanja itd. Kako
bi se spreio rizik od potpunog gaenja svih svetlosnih tela, neophodno je obezbediti
vie nezavisnih strujnih kola napajanja, s ureajem za automatsko napajanje u sluaju
nestanka struje (hotelski generator).
Asortiman audio-vizulenih pomagala i komunikacionih ureaja se stalno menja i
poveava novim, usavrenijim modelima. 0bezbeenje mree kablova sa prikljucima
i produecima obuhvata telefonske prikljue, prikljuke za audio-opremu i mikrofone,

prikljuke za video-opremu, zatvoreni televizijski sistem, prenos govora i simultanog
prevoenja, kao i audio-vizuelna pomagala.
Alternativne tehnike instalacije koje olakavaju elektrine vodove, veze za komuni-
kaciju i audio-vizuelnu opremu ukljuuju: kanale u zidovima za instalacije sa pristupi-
ma na kljunim mestima, kanale i instalacije u plafonu (za okaene ureaje kao to su
zvunici, osvetljenje itd.). Sve utinice i prikljuci moraju biti jasno oznaeni radi lake
identifikacije. Panele sa grupisanim prekidaima treba postaviti u svakoj prostoriji.
11.3.7. Nametaj
Stolovi u principu treba da budu etvrtastog oblika i da se mogu spojiti za bankete.

U veim prostorijama mogu biti postavljeni i okrugli stolovi, i to u odreenom broju.
Razmak izmeu stolica standardno je 600 mm.
Kako bi se obezbedilo lako pomeranje nametaja, menjanje rasporeda i odlaganje u
specijalne ostave, nametaj treba da bude:
lagan ali jak,
sa zatitnim krajevima na nogama (kako bi se smanjilo oteenje poda);
sklopiv u pokretna kolica ako je mogue;
meusobno zamenljiv (npr. gornji delovi stolova i okviri);
zamenljiv (ukoliko je oteen);
sa mogunou povezivanja kako bi se formirali redovi (veze moraju biti jed-
nostavne i sigurne);
otporan na grebanje (posebno nasloni stolica);
trajan, otporan na ogrebotine i udare (posebno obojeni delovi nametaja);
stilizovan tako da se uklapa u karakter prostorije i hotela.
Pored stolica i stolova, neophodan nametaj za ove prostorije obuhvata servisna ko-
lica i mobilne pomone stolove za izlaganje hrane i pia. Takoe je neophodno postaviti
privremeni bar za toenje pia u prostoriji za sastanke i u foajeu.
Tepisi i ostala oprema, kao to su zavese, takoe treba da budu pokretni i lako za-
menljivi. Tepih se moe smotati u rolnu i ostaviti u magacin. Zavese se takoe mogu
lako ukloniti i menjati. Zavese imaju dvostruku namenu: zaklanjanje prozora od pogleda
spolja i apsorpciju buke (emu treba dodati i dekorativnu funkciju).
11.3.8. Posebni zahtevi
Vee prostorije (ili velika prostorija koja se deli na manje) u principu treba da sadri
sledeu opremu.

Podijum za ples najee od drvenih traka ili ploa na gumenim nosaima kako bi
se omoguila elastinost i ugibanje. Kada nije u upotrebi, moe se prekriti tepihom.
Pozornica ili bina za orkestar: najee se pravi u obliku uzdignute platforme kako
bi se obezbedili bolji pogled i projekcija prilikom predavanja i zabave. Bina moe biti
provizorna ili stalna, sa okvirom za rasvetu postavljenim iznad nje. Takoe je neophodno
obezbediti zavesu na klizaima i stepenice do bine.
Audio-vizuelna oprema podrazumeva veliki broj razliitih aparata: kino-projek-
tor od 8 i/ili 16 mm (posebna prostorija za projekciju je neophodna za prikazivanje 16
mm filmova sa odgovarajuom protivpoarnom zatitom i ventilacijom) sa daljinskom
kontrolom; projektor slajdova sa daljinskom kontrolom i prikljukom za magnetofon i
zvunik; platno za projektovanje pogodno da bude spakovano u rolnu radi lakeg skla-
ditenja; pokretni prikljuci za mikrofon s internim ozvuenjem i dobro postavljenim
zvunicima; table razliitih vrsta (za pisanje kredom, flomasterom, za lepljenje slova itd.);
daljinska kontrola svetla sa mogunou postepenog smanjenja ili pojaavanja intenzi-
teta; portabl televizijska kamera interne televizije i oprema za projektovanje video-traka.
Prikljuci za razliitu opremu, platna i kontrolne table moraju biti obezbeeni u svakom
pregraenom delu vee prostorije.
Slini principi se primenjuju i na velike dvorane namenjene za balove, bankete, kon-
grese, izlobe i druge vrste slinih aktivnosti. Ovakve sale mogu biti obezbeene u okviru
hotela ukoliko je on dovoljno veliki da smesti sve delegate i posetioce, ili kao deo ireg
kompleksa (npr. Sava centar u Beogradu). Veliki broj novih kongresnih centara finan-
siraju gradske vlasti kako bi se stimulisala trgovina, ili kao sredstvo za produenje sezone
u turistikim centrima. U ovakvim sluajevima hotel najee predstavlja deo projekta
i iznajmljuje se kompaniji koja e da ga eksploatie. Prodavnice, restorani, butici itd. po
pravilu su takoe ukljueni, a kompleks moe da ponudi i rekreacionu opremu u zavi-
snosti od lokacije. Veliki broj novih, velikih hotela takoe ima balske i kongresne dvora-
ne ovog tipa. Pre nego to se pristupi izgradnji ovakvih objekata, neophodno je utvrditi
potencijalnu tranju na osnovu analize trita kako bi investicija bila isplativa.
11.3.9. Ulazna i izlazna vrata
Ova vrata moraju biti optimalno postavljena, dimenzionirana i zatiena. Vrata ne

smeju da osciliraju unutar prostorije ve moraju biti uvuena u predvorje ili hodnik.
Glavna ulazna vrata treba da budu centralno postavljena, minimalne irine od 2.400
do 3.000 mm, u zavisnosti od veliine prostorije. Vrata mogu biti izraena od drveta,
metala, ili drugih materijala na ramovima sa jezgrom koje prua zvunu izolaciju i otpor-
no je na vatru. Nosai moraju da obezbede lako i beumno pokretanje, sa mogunou
automatskog zatvaranja i otvaranja.
Izlazna vrata koja vode napolje moraju, prema protivpoarnim propisima, da budu
snabdevena svetleim znacima, da se otvaraju na spolja, da imaju ipke za automatsko

otvaranje itd. Spoljna vrata za ovu namenu moraju biti presvuena metalom, otporna sa
ulazne strane i sa alarmom.
Servisna vrata treba da vode od servisnog predvorja, i hodnika koji su povezani sa
kuhinjom, a treba da poseduju ublaivae zvuka i odgovarajue osvetljenje. Odvojena
ulazna i izlazna vrata su u principu neophodna i moraju biti u mogunosti da se sama
zatvaraju uz minimumom buke (npr. gumeni zatitnici) i opremljene ploama za guranje
rukom ili nogom kako bi se oteenja smanjila na najmanju moguu meru.
11.3.10. Konstrukcija
Podela vee prostorije pokretnim pregradama u principu omoguava promenljive

dimenzije i korienje. Zidovi su pokriveni panelima, a trajne povrine su bitne kako bi
izdrale oteenja koja proizlaze iz promena korienja i rasporeda. Kada se predvianju
este izlobe, nii delovi panela koji su najizloeniji oteenju mogu biti uklonjeni da bi
se oslobodio prostor pogodan za montiranje i noenje izlobenog materijala i opreme.
Najee se zahteva visina plafona od minimalno 4.600 mm. Meutim, u veoma ve-
likim prostorijama praksa je da se plafonska upljina ostavlja za tehnike instalacije koje
se postavljaju upravo u ovom prostoru ukljuujui i spot-lampe (spot light) i drugo
usmereno osvetljenje, nosae za izlobenu opremu i pokretne delove.
Krovne i plafonske strukture velikih raspona se esto planiraju kao proirenje viih
delova zgrade. Plafonske upljine treba da budu popunjene i kao prepreka za indirektno
irenje buke, dim i prodor vatre, kao i za zoniranje klimatizacije.
11.3.11. Oprema
Za vee kongresne dvorane neophodne su posebne kabine za projektovanje filmova i

slajdova, sa posebnom protivpoarnom zatitom.
Ovo se takode odnosi na druge tehnike i skladine prostorije. Stalna bina (pozorni-
ca) sa prateim prostorijama za oblaenje i pripremu takoe mora biti poarno zatiena
od auditorijuma.
Ostale skladine prostorije su neophodne za audio-vizuelnu opremu (koja moe biti
kombinovana sa radionicom), nametaj, opremu za stolove itd.
Elektrine instalacije obuhvataju dvofazne i trofazne kablove za snabdevanje razliite
opreme strujom, kao i strujno kolo niske voltae za snabdevanje komunikacionih i kon-
trolnih ureaja. Kako bi se izbeglo ometanje podnih povrina, fiksirana oprema mora
biti postavljena uza zidove. Odreeni ureaji i oprema mogu biti okaeni o plafonsku
konstrukciju.
Osvetljenje obuhvata opte osvetljenje (najee uvueno u plafon sa fluorescentnim
zatienim lampama i kontrolom intenziteta), prilagodljivo osvetljenje za balski podijum,

posebna osvetljenja (spot-lampe, obojeno svetlo i rotacioni reflektori). Lusteri i drugi oblici
okaenih rasvetnih tela mogu biti napravljeni tako da se diu i sputaju.
Komunikacije. Slina oprema koja se trai za sale za sastanke, ali sa kompleksni-
ja i usavrenija, neophodna je i ovde. Visokokvalitetno ozvuenje mora biti korieno
kako bi se obezbedila jasnoa pod razliitim uslovima korienja. Neophodan je vei broj
zvunika koji se mogu tako podesiti da osiguraju akustinu ravnoteu. Neophodno je
obezbediti i brojne prikljuke za telefone i audio-vizuelnu opremu.
Mehanike instalacije. Uravnoteena klimatizacija sa zonskom kontrolom, voda,
gas i ostale instalacije takoe su neophodne. Cevne instalacije mogu biti sakrivene iza po-
kretnih panela, sa prikljucima ukoliko je nuno. Klimatizacija mora da bude pogodna za
brzu promenu reima rada u zavisnosti od promenljivih uslova u prostoriji, od grejanja u
poetnom periodu rada, do hlaenja i izbacivanja dima u kasnijem periodu rada.
11.4. KONSTRUKCIJA I OBLIKOVANJE

KOKTEL SALONA I BAROVA
Salon predstavlja neku vrstu prelaznog meuprostora. Dekor mora da bude privlaan
i relaksirajui ali ne sme biti raskoniji od dekora restorana.
Osvetljenje treba da bude umerenog intenziteta, izuzimajui radne prostore i displej
iza bara koji zahtevaju intenzivnije svetlo kako bi se privukla panja i olakali rad i uslu-
ivanje. Opte osvetljenje treba da bude promenljivo od oko 320 lux (jai intenzitet je
neophodan za ienje). Osvetljenje se takoe koristi kao komponenta unutranjeg di-
zajna i dekora kako bi se privukla panja na pojedine elemente, izazvalo interesovanje
i personalizacija razliitih prostora. U ovom cilju neophodno je postaviti kombinaciju
osvetljenja na zidovima i stolovima kako bi se obezbedilo blago, toplo, posredno svetlo
optimalno zatieno i kako bi se spreilo zasenjivanje.
Akustini aspekti obuhvataju potrebu da se smanji prenoenje zvuka iz susednih rad-
nih prostora, kao to su barska oprema, ulaz za konobare ili kuhinja (moraju biti efikasno
zatieni). Buka se najee smanjuje mekanim nametajem i tepisima, kao i plafonima
tako konstruisanim da apsorbuju zvuk. Poeljno je da se odreeni zvuci uju u lobiju
kako bi se stvorila oputena, prijateljska atmosfera i kako bi se privukla panja. Ovo se
moe svesno obezbediti putanjem muzike preko ozvuenja ili postavljanjem klavira ili
nekog drugog instrumenta u restoranu namenjenom z abavi gostiju. Prilikom organi-
zovanja muzike zabave u restoranu treba dobro razmotriti i mogue negativne efekte u
smislu skretanja panje i ometanja.
Nametaj treba da bude razliitog tipa i razliito grupisan. Oko zidova su pogodna
fiksirana sedita. Za fleksibilniji raspored poeljne su pokretne stolice i stolovi niskog
tipa, pogodni za meusobno spajanje kako bi se stvorile vee grupe. Sav nametaj mora
biti visokog kvaliteta. Gornja povrina stolova mora biti tako izraena i zatiena da se
sprei apsorbovanje mrlja, tapacirani delovi stolica moraju da se lako iste ili uklanjaju

ako se nametaj pere ili hemijski isti. Tepisi takoe moraju biti dobrog komercijalnog
tipa,kako bi bili otporni na mrlje, oteenja i tragove od cigareta.
Dimenzije treba da budu u skladu sa brojem ljudi koji treba da koriste prostoriju.
Jedna velika otvorena prostorija je manje privlana od one razbijene u manje, intimnije
prostorije. Ovo drugo reenje se moe ostvariti pomou separea, pregrada ili promenom
nivoa. Nametaj se moe grupisati tako da se organizuju odvojeni prostori i aktivnosti.
Visina plafona treba da bude 2,75 m ili vie, iznad celokupne povrine, ali su u okviru
toga, u pojedinim delovima prostorije, dozvoljeni i nii plafoni kako hi se stvorio zani-
mljiviji i privlaniji enterijer. Prostorni standardi se kreu od 1,1 do 1,7 m2 po seditu.
Zahtevi u pogledu interne klime. Visoki standardi klimatizacije (78 promena vaz-
duha na as) bitni su za eliminaciju dima od cigareta i razliitih mirisa, a u zavisnosti od
popunjenosti prostorije. Takoe treba obezbediti kontrolu promena grejanja i hlaenja
koja se automatski regulie kako bi se odrale korektna temperatura i vlanost.
11.4.1. Koktel-bar
Konstrukcija bara treba da omogui serviranje pia preko pulta, kao i usluivanje
preko konobara. Uz pult mogu biti postavljene visoke barske stolice sa draima za osla-
njanje nogu. Barski pultovi se najee konstruiu sa povrinama u dva nivoa:
radna povrina sa prostorom za pripremanje na pogodnoj visini za toioca
pia;
vii nivo namenjen serviranju pia gostima, koji takoe mora biti lako dostu-
pan toiocu pia.
Barski pult je fokalna taka interesovanja i mora biti posebno dizajniran kako bi se
harmonino uklopio u prostoriju i dekor enterijera. Gornja povrina pulta mora biti glat-
ka, otporna na mrlje od alkohola i progorevanje cigaretama. Najee se koriste sledei
materijali: drvo (sa poliuretanskom zatitom), laminirana plastika (otporna na progo-
revanje cigaretama), glazirane ploice i mozaici, staklene ploe, mermer ili slini trajni
materijali.
Radni prostor iza servisnog pulta treba da bude opremljen policama za odlaganje
aa, njihovo pranje i suenje, povrinama za sipanje pia i registar-kasom. Jedno krilo
prostora od minimalno 750 mm treba da bude odreeno za usluivanje bara. Pod mora
da bude otporan na vlagu i prljanje, a uz to ne sme da bude klizav. Iza bara se nalazi pro-
stor za distribuciju i izlaganje pia. Ogledala, staklo i dekorativni metal koriste se da bi se
obezbedili refleksija i svetlucanje.
11.4.2. Ostava za pie
Ostava za pie mora da bude obezbeena u jakim boksovima koji se zakljuavaju, i

to ispod ili iza pulta, sa dovoljnim kapacitetom za jednodnevno korienje, osim ukoliko
nije obezbeen pristup u glavnu ostavu pia. Oprema koja se nalazi u okviru bara obu-
hvata friidere, mainu za pravljenje leda, kantu za otpatke, za prazne konzerve i flae itd.

Kako bi se pruila sigurnost tokom noi, treba predvideti mogunost da celokupan
prostor bara bude zatien. Paravani, ograde i reetke najee se prave od metala ili oja-
ane plastike okaene na pokretni mehanizam tako da se otvaraju i zatvaraju po potrebi.
11.4.3. Vienamensko korienje
U brojnim sluajevima salon (predvorje) moe imati vienamensku upotrebu, a opre-

ma mora biti fleksibilna kako bi se lako menjali raspored nametaja i dekor, kao i inten-
zitet osvetljenja. U velikoj meri privlanost predvorja (salona) za druga korienja tokom
dana, zavisi od bara i efikasnosti ventilacije u otklanjanju duvanskog dima i razliitih
mirisa. Takoe je poeljno obezbediti opremu za pripremanje kafe i lakih obroka, kao i
telefone uz bar.
11.4.4. Ostali barovi
Pored barova vezanih za restorane i banket-sale, barovi mogu postojati i kao nezavi-
sne jedinice. Privlanost ovih barova za goste uveliko zavisi od atmosfere, a dekor i stil
mogu biti izrazito tematski: npr. tradicionalni stil, engleski pab ili taverna stil itd.
Pult bara je takoe specifino dizajniran kako bi izazvao panju i privukao goste. Tre-
ba obezbediti mogunost za usluivanja za barom, kao i za stolovima. Kako bi se proi-
rilo korienje bara za vreme ruka, treba obezbediti opremu za pripremanje i serviranje
lakih obroka preko bara ili dodatnog pulta. Asortiman obroka je ogranien na nekoliko
popularnih hladnih i toplih jela (pripremljenih drugde u hotelu a dogotovljenih na licu
mesta). Za podgrevanje se najee koristi mikrotalasna penica. Neophodni su i friideri
i rashladne vitrine (fiksirane ili prenosive). U veini hotela obroci uz bar su komplemen-
tarni onima u restoranu i najee su namenjeni prolaznim gostima koji trae brzi obrok
uz pie u prijatnoj drutvenoj atmosferi uz bar. U nekim hotelima ovu funkciju ima kafe-
bar (cofee shop), koji nudi izbor lakih obroka u toku dana ali i u veernjim asovima. U
manjim hotelima nema prostora za razdvajanje funkcija i specijalizaciju, pa je mogue
kombinovanje klasine ponude sa ponudom brze ishrane (fast food).

11.5. PROJEKTOVANJE I OBLIKOVANJE RESTORANA
11.5.1. Restorani
Re restoran potie od latinskog glagola restaurare, koji znai obnoviti, okrepiti. Bitne
karakteristike savremenog restorana su sledee: 1. pruanje usluge prehrane i toenja
pia naelno samo za vreme ruka i veere; 2. posebna prostorija za posluivanje hrane i
pia izvan glavnih obroka (to moe biti toionica, gostionica, aperitiv-bar i sl.); 3. toio-
nica ne sme biti u prostoriji u kojoj se posluuje (u restoranu); 4. prvorazredan nametaj,
ostala oprema i pribor; 5. struno osposobljena posluga; 6. francuski ili engleski nain
posluivanja. (Frli, 1976:59).
U pogledu usluge prehrane i toenja pia za restoran prolaznog hotela (kao i za resto-
ran izvan hotela) karakteristian je jelovnik, dok je za pansionski restoran karakteristi-
an meni. Meutim, i prolazni restorani mogu davati meni, a pansionski i neka jela po
porudbini.
Kongresni hoteli, u kojima je doruak najzastupljeniji, obino imaju velike restorane
koji posluuju tri jela dnevno, jedan specijalizovan restoran, i uslugu rum servisa. U da-
lekim odmaralitima u kojima se due boravi u hotelu i gde se slue tri obroka, planira
se fleksibilna upotreba otvorenog prostora terasa za doruak, barovi kraj bazena kao
dodatak dvaju ili vie restorana. Kruzeri (krajnja destinacija) planiraju kapacitet glavnog
restorana koji moe da primi sve goste kada se prireuje formalna veera sa kapetanom,
ali ukljuuje i jo nekoliko dodatnih tematskih restorana koji mogu da prime veliki broj
ljudi. U hotelima za produeni boravak, gde mnogi gosti ostaju i po nekoliko sedmica ili
due, i gde obino oni sami pripremaju doruak i veeraju izvan hotela, potrebna je samo
minimalna usluga restorana i barova.
U Aziji, gde je obiaj da se veera u restoranima hotela vie nego u restoranima u
gradu, usluge hrane i pia donose glavne prihode. Hotel sa 300400 soba moe imati
nekoliko restorana ili salona razliitog ambijenta.
Iskusni hotelski operatori pristupaju programu realizacije hrane i pia po instinktu
relativne veliine nekoliko restorana. Dobro poetno pravilo u Severnoj Americi i Evropi
jeste da broj mesta u restoranu bude 0,4 puta manji od broja hotelskih soba i da mesta u
salonu budu 0,7 puta manja u odnosu na broj soba. Ovaj inicijalni cilj programa moe
se poveati ili smanjiti u zavisnosti od konsultantske studije i daljih finansijskih analiza
hotelskih operatera. Tako, na primer, hotel od 400 soba moe da ima umesto 240 mesta
u restoranu (0,4 puta manje u odnosu na broj soba) restoran pristupanih cena za 160
ljudi i specijalizovan restoran od 80 mesta.

Pregled 8 Meunarodni hotelski objekti H&P
Westin Taipei, Taiwan(288 soba)
Kineski restoran (4 objekta) Odvojeni tematski objekti, koji imaju angajsku, pekin-
ku, kantonsku i lokalnu kuhinju, takoe ukljuuje pri-
vatne prostorije
Japanski restoran Ukljuuje sui bar, Tepparyaki sto, i privatne zapadnja-

ke i tatani prostorije
Buffet restoran Glavni objekat u kom se posluuju tri

obroka, doruak, ruak i veera.
New York delikates Nudi kafu, sendvie i zakusku
Kapucino bar Postavljen u predvorju u kom se nude kafa i kolai
Tea Lounge U njemu se nude ajevi i kokteli

Entertainment lounge iva muzika
Irish pab iva muzika
Grand Hyatt Fukuoka, Japan

(370 soba)
Evropski U njemu se posluuje i a la kart i vedski sto
Kantonski U njemu se nudi svea riba, i ima privatne prostorije
Japanski Restoran na vrhu hotela sa tradicionalnom kuhinjom
Sui bar Granii se sa restoranom na vrhu, sa autentinim tata-

mi prostorijama
Internacionalni Prostor za obedovanje na otvorenom koji slui sedam
meunarodnih kuhinja: italijanska taverna, nemaka
pivnica, kineska prodavnica testenine, mongolski BBQ,
razliiti japanski ambijenti, pekara i prodavnica vina, ta-
koe neformalan bar
Bar u predvorju U njemu se posluuju aj, ajni kolaii, kafa, sva pia
Dark bar Hotelski bar sa ogranienom ponudom hrane; cigarete
Izvor: Walter A. str. 292
Planirani zahtevi za restorane i salone su jednaki kao i druge javne povrine, ali,
uglavnom, svaki objekat je nezavisan u odnosu na druge. Pa ipak, sledee take su esen-
cijalne za efikasnu organizaciju.
Obezbediti svaki objekat sa hranom direktnim prilazom kuhinje; a u onim
objektima gde je usluga hrane manja, moe se posluivati iz manjih prostorija.

Obezbediti svaki objekat sa piem sa pomonom uslugom, iz kuhinje ili izme-
sta gde se pie odlae.
Postaviti svaki objekat da bude pristupaan u odnosu na glavni prolaz u pred-
vorju, pozicionirati kafi da se vidi iz predvorja
U blizini svakog objekta sa hranom pozicionirati i bar ili manji salon.
Planirati vee restorane i barove tako da se odeljenja mogu zatvoriti kada nema
mnogo posetilaca.
Ukoliko je mogue, locirati restorane i barove tako da imaju direktan spoljanji
prilaz.
Slika 25 Restoran na otvorenom Le Chteau des Alpes, Saint Rmy-de-Provence, France
Ciljevi projektovanja proizlaze direktno iz jasnog i dobro istraenog poslovnog i tr-

inog koncepta. Zasnovano na izboru hrane i poslovnog aspekta kao to je vrsta uslu-
ge, naina posluivanja pia, naina plaanja i zabavnog dela, dizajneri stvaraju eljeno
raspoloenje, funkciju, finu obradu, osvetljenje i uklapaju odgovarajui nametaj. Svaki
restoran, u zavisnosti od vrste i nivoa kvaliteta, mora da ima razliit projektni tretman.
Na primer, restoranu u hotelu koji posluuje tri obroka potreban je ambijent koji bi
omoguio oputenu atmosferu za vreme doruka, do formalnije u vreme veere. Ovo
se moe postii postavljanjem promenljivog osvetljenja, menjanjem povrine stola od
podmetaa do stolnjaka, uklanjanjem mesta za sedenje za ankom, izlaganjem hrane na
stolu ili poveavanjem broja pregrada, ime bi se napravile manje i intimnije prostorije
za veeru.

Da bi se projektovao glavni restoran u hotelu, treba razmotriti sledee stavke: (Walter
A: 292).
Pult za blagajnika/ hostesu: kombinovani pult postavljen tako da ima pristup
iz svih delova prostorije, za kojim se vodi evidencija gostiju, i nadgleda garde-
rober.
Odvojene sekcije: podeliti restoran u dva ili vie prostora, tako da pojedina ode-
ljenja mogu da se zatvore za vreme manje posete.
Fleksibilno rastavljanje stola: mali stolovi za dvoje, koji kad se rasklope, kva-
dratni sto pretvaraju u okrugli, pogodan za velike zabave.
Stolice kraj anka: obezbeuje se 10 % od ukupnih mesta za sedenje, za samce.
vedski sto: obezbeuje se mesto za vedski sto ili za izlaganje hrane.
Prostorije usluge: obezbeuje se prostorija za pranje, pospremanje stoljnaka i
pribora za jelo, kao i za odlaganje prljavog posua.
Prilagodljivo osvetljenje: obezbeuje se prigueno svetlo, koje menja atmosferu
u restoranu za vreme doruka, ruka i veere.
Muzika u pozadini: u obzir dolazi lagana muzika u pozadini.
Uniforme, povrine stolova, grafika i obeleavanje: dizajn sporednih elemenata
upotpunjava ambijent objekta ili restorana.
Ciljevi projektovanja mogu se postaviti i za hipotetiki skupe restorane. Specijalizova-
ni ili brendirani restorani mogu biti otvoreni samo za vreme veere iako je posluivanje
ruka profitabilno u urbanim sredinama, i nedeljni bran (obrok izmeu doruka i ru-
ka) u predgraima. Dekor i raspoloenje u restoranu mogu pruati ambijent koji se po-
stie prvenstveno kvalitetom hrane i usluge. Dekorativni materijal, detalji u nametaju,
flora, razni predmeti, umetniki radovi, kao i dizajn povrine stolova, jo vie pojaavaju
utisak o ambijentu. Ciljevi projektovanja, modifikovani i preraeni, analiziranjem turista
i razvojem jedinstvenog koncepta hrane, ukljuuju sledee. (Walter A: 292293).
Ulaz: odreuje se prostor za foaje, u kom je ve naglaen ambijent za restoran.
Hostesa: postavlja se pult za hostesu na ulazu restorana.
Centralna taka: sva mesta se postavljaju tako da imaju pristup iz neke central-
ne take, bilo iz unutranje (izloena hrana, fontana ili razonoda) ili iz spolja-
nje, trpezarije.
Prostor za sedenje: postavljaju se pregrade ili se menja nivoa poda kako bi se
kreirala intimnija, poluprivatna grupa stolova.
Postavljanje stolova: jasno se odreuje prostor za stolove, odvajanjem od pro-
laza, usluge, vedskog stola, i pulta za hostese. Svaki sto treba da ima privatnost
u odnosu na druge stolove.
Izlaganje hrane: izloena hrana se postavlja na ulazu u restoran ili u central-
nom delu od mesta za sedenje.

Otvorena kuhinja: prema konceptu sluenja i pripreme hrane, razmatra se po-
stavljanje otvorenog prostora za pripremanje hrane, kao sto je penica, rotilj,
ili japanska teppanyaki atrakcija.
Zabava: obezbeuje se mala bina ili podijum za ples, ili plan moe biti modi-
fikovan tako da se uvrsti program zabave u budunosti, stolovi se postavljaju
tako da gledaju u pravcu ove centralne take.
Prostorije usluge: predviaju se neupadljive prostorije usluge, za pranje i sue-
nje posua, ime se poboljava efikasnost rada osoblja.
Bar ili salon: u njemu se obezbeuje usluga pia iz oblinjeg koktel-bara, odvo-
jenog salona specijalizovanog restorana ili iz bara kuhinje
Intimno osvetljenje: postavlja se promenljivo osvetljenje kako bi se kreiralo in-
timnije raspoloenje u toku veere, a za vreme ruka i ienja jae osvetljenje
(ne treba koristiti fluorescentno osvetljenje ni u jednoj prostoriji).
Slika 26 Restoran Le Chteau des Alpes, Saint Rmy-de-Provence, France
Veina drugih restorana ima obeleja ova dva tipa restorana. Restorani leernog am-
bijenta mogu kombinovati sedenje za ankom i usluge naplaivanja ili uvrstiti neke vido-
ve domae kuhinje. Objekti u kojima se posluuju delikatesi mogu biti otvoreni 24 sata u
urbanim hotelima i u njima su karakteristine matovito dizajniranje vitrine s kolaima
i drugom specijalizovanom hranom; prostor za pripremanje sendvia, visoki nivo osvet-
ljenja i efikasna realizacija.

Primer 16 Wine Bar & Delikatessen
Spoljanji zidovi su celi od stakla, to gostima omoguava pogled na najprometniju ulicu
u centru Beograda. Zidovi od akrilne boje ukraeni su umetnikim slikama i lampama, to
prostoru daje toplinu. Originalnost ovog prostora istie se policom od drveta sa knjigama,
postavljanom na samom ulazu. S obzirom na to da je ovaj prostor projektovan na dva ni-
voa, u okviru prvog sprata, na gornjem nivou se nalaze stolice i dvosedi obloeni mekanim
materijalom, udobne fotelje, stolovi i police od drveta, kao i kamene figure, mirisne svee
i drugi ukrasni predmeti, koji pruaju ugodnu atmosferu za itanje, oputanje i druenje.
Nekoliko stepenika nie postavljeni stolovi orijentisani su ka peakoj zoni, izraeni su od
jednostavnijih i modernijih materijala kao to je plastika. Dizajneri u dananje vreme sve
ee upotrebljavaju plastiku za izradu nametaja jer je karakteriu isplativost, fleksibil-
nost, vrstina i neograniena modularnost3 uz kombinaciju boja i oblika.
Zidni pult sa visokim stolicama u neposrednoj blizini anka povezuje Wine Bar & Delica-
tessen sa Mosaic restoranom. Mosaic restoran primenjuje servis a la carte i svrstava se
u kategoriju klasinih restorana s obzirom na to da nudi jela domae4 i internacionalne
kuhinje5, a u meniju Mosaic restorana (koji je na srpskom i engleskom jeziku) uglavnom
su rotilj (barbecue grill) i paste. U jutarnjim satima u Mosaic restoranu se servira doruak
gostima hotela a posle dvanaest sati pa sve do jedanaest sati uvee sala je osposobljena
da primi i goste izvan hotela za vreme ruka i veere. Maksimalni kapacitet restorana je
pedeset est osoba.
Pri ulasku u restoran nailazi se na pult za hostesu, a zatim slede odvojene sekcije: prostori-
je usluge, ank, magacin za smetaj pia, kuhinja i toaleti (ugostiteljski objekat koji ima do
osamdeset sedeih mesta mora imati najmanje jednu WC kabinu za ene i jednu WC ka-
binu za mukarce6). Restoran Beograd Art Hotela je izgraen, ureen i opremljen tako da
omoguava racionalno korienje prostora, nesmetano kretanje gostiju i zaposlenog oso-
blja, higijensko rukovanje namirnicama, uvanje robe od kvarenja, zatitu zdravlja gostiju
i zaposlenog osoblja, struno i efikasno usluivanje gostiju, kao i zatitu od tetnih uticaja
koje obavljanje delatnosti u ovim prostorima moe imati na okolinu (buka, vibracije...)7.
Stolovi su dovoljno udaljeni da se potuje privatnost gosta, osvetljenje je prilagodljivo i s
muzikom u pozadini ini prijatan i intiman ambijent.
Slika 27 Mosaic restoran Beograd Art Hotela8

Dominantan materijal u restoranu je drvo, a koriene boje asociraju ne neku od njegovih
nijansi. Usluni prostor restorana je ukraen stubovima obloenim sedefastim mozaikom
koji se pod odreenim svetlosnim uglom presijavaju, slikama na zidu i brojnim ukrasnim
predmetima iza anka i na samom anku restorana. Pod je obloen kamenim ploama
kako bi se izbegla mogunost klizanja i postigla otpornost na vlagu i omoguilo lako i-
enje.
Prilikom iznajmljivanja konferencijskih sala u poslovne ili privatne svrhe, Beograd Art Ho-
tel nudi svojim klijentima usluge iz Mosaic restorana za vreme pauza za kafu, poslovnih
rukova ili veera, kao i organizovanje koktela dobrodolice. Iz Mosaic restorana se gosti-
ma hotela pruaju i dvadesetetvoroasovne usluge rum servisa, koje se dodatno napla-
uju.
3
Podrazumeva se upotreba odreenog broja osnovnih elemenata u cilju konstrukcije razliitih
struktura.
4
Domaa jela su obino regionalnog karaktera, to znai da su se odomaila na uem regionu. Za
razliku od narodnih, u koja se ubrajaju jela koja su se odomaila u svim delovima jedne zemlje,
odnosno jela koja su posebna za tu naciju.
5
U internacionalnu kuhinju se ubrajaju afirmisana i prihvaena jela raznih svetskih kuhinja
6
Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati ugostiteljski objekti, lan 21
7
Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati ugostiteljski objekti, lan 12,
8
Izvor: www.ghotw.com
Spoljanji zidovi su celi od stakla, to gostima omoguava pogled na najprometniju

ulicu u centru Beograda. Zidovi od akrilne boje ukraeni su umetnikim slikama i lam-
pama, to prostoru daje toplinu. Originalnost ovog prostora istie se policom od drveta sa
knjigama, postavljanom na samom ulazu. S obzirom na to da je ovaj prostor projektovan
na dva nivoa, u okviru prvog sprata, na gornjem nivou se nalaze stolice i dvosedi obloe-
ni mekanim materijalom, udobne fotelje, stolovi i police od drveta, kao i kamene figure,
mirisne svee i drugi ukrasni predmeti, koji pruaju ugodnu atmosferu za itanje, opu-
tanje i druenje. Nekoliko stepenika nie postavljeni stolovi orijentisani su ka peakoj
zoni, izraeni su od jednostavnijih i modernijih materijala kao to je plastika. Dizajneri
u dananje vreme sve ee upotrebljavaju plastiku za izradu nametaja jer je karakteri-
u isplativost, fleksibilnost, vrstina i neograniena modularnost3 uz kombinaciju boja i
oblika.
Zidni pult sa visokim stolicama u neposrednoj blizini anka povezuje Wine Bar &
Delicatessen sa Mosaic restoranom. Mosaic restoran primenjuje servis a la carte i svrstava
se u kategoriju klasinih restorana s obzirom na to da nudi jela domae4 i internacionalne
kuhinje5, a u meniju Mosaic restorana (koji je na srpskom i engleskom jeziku) uglavnom
su rotilj (barbecue grill) i paste. U jutarnjim satima u Mosaic restoranu se servira doruak
gostima hotela a posle dvanaest sati pa sve do jedanaest sati uvee sala je osposobljena
da primi i goste izvan hotela za vreme ruka i veere. Maksimalni kapacitet restorana je
pedeset est osoba.

Primer 17 Opti standardi restorana InterContinental Hotels & Resorts.
Svi hoteli moraju imati najmanje jedan restoran i jedan bar.
Napomene
Dodatni restorani i barovi mogu se obezbediti u zavisnosti od analize trita i
imovinskog programa InterContinental Hotels & Resorts.
PR05-01
Ukoliko je mogue, potrebno je obezbediti odvojen ulaz koji e omoguiti di-
rektan ulaz u bar i restoran kako bi se izbegao prolazak gostiju kroz glavni lobi.
Natpis dizajniran za restorane i barove treba da prui utisak promene okrue-
nja u odnosu na ostali deo zajednikog prostora u hotelu i treba da upotpuni
identitet i izmenu detelja, materijala i finesa dizajna enterijera.
Dizajn F&B outleta i opreme za posluivanje hrane mora biti u skladu sa lokalnim
PR05-02
propisima o hrani i zdravstvenoj bezbednosti.
Dizajn osvetljenja treba da upotpuni koncept dizajna enterijera restorana ili

bara, ukljuujui odgovarajue prikljuke za kontrolu jaine osvetljenja, sa mo-
gunou podeavanja na etiri razliita nivoa (za doruak, ruak, veeru i klup-
sko osvetljenje).
PR05-03
Napomene
Osvetljenje specijalnim efektima treba da bude obezbeeno upotrebom viso-
kokvalitetnih sijalica kako se zahteva prema planu dizajna enterijera.
vrste podne obloge uvek se moraju nalaziti na podruju bara i podruju stola sa
PR05-04
hranom i piem.
Izvor: Interna dokumentacija Hotela Moskva Beograd
11.5.2. Kafane
Kafane se pojavljuju u Evropi u 16. veku. Kafana istonjakog tipa bilo je na Balkanu
pre nego u ostalim delovima Evrope. Tako je zabeleeno daje u Sarajevu postojala kafana
ve 1592, a u Mostaru 1660. godine.
Postoje uglavnom sledea etiri tipa kafana:
kafana istonjakog tipa;
kafana bekog tipa;
kafana italijanskog tipa;
kombinacija beke i italijanske kafane.
Za kafanu istonjakog tipa karakteristino je toenje turske kafe u dezvama i proda-
ja raznovrsnih istonjakih slatkia. Ovakve vrste kafana nisu pogodne za hotel.

Od obinog lokala na Istoku, u kome se toila samo turska kafa, razvila se na Zapadu
kafana posebnog tipa, tzv. kafana bekog tipa. Beke kafane bile su u sreditu drutvenog
ivota. One su se brzo proirile po itavoj Evropi, pa su dole i do naih gradova.
Osnovne karakteristike beke kafane su: posluivanje razliitih vrsta kafe: crna, kapu-
ciner, bela, u ai sa lagom itd., obavezno sa vodom koja se povremeno donosila, to je
bio znak da gost moe mirno da ita novine i da nije duan da jo neto konzumira, bez
obzira na vreme koje provede u kafani.
Slika 28 Kafana Hotela Moskva Beka kafana
Izvor: Interna dokumentacija Hotela Moskva Beograd
Beku kafanu karakteristiu jo: bilijar, igranje karata, aha, domina i sl., kao i muzici-
ranje u kafani. Kafane s muzikom nazivaju se i koncertnim kafanama. Uz njih su, poseb-
no u Beu, postojale i kafane poslastiarnice. Tip beke kafane zadrao se sve do danas,
ali sada sve vie ustupa mesto barovima u hotelima, a izvan ovih bifeima.

Primer 18 Kafe-poslastiarnica Tea House Hotela Hyatt Regency Beograd27
Tea House je kafe-poslastiarnica, koja se takoe nalazi u gornjem delu predvorja hotela.
Predstavlja prostor u uglu predvorja, koji je vazduno sasvim otvoren i povezan sa sa-
mim predvorjem. Sa tri stepenika je samo malo izdignut i niskim pregradam i stubovima
izdvojen od ostatka predvorja, to i daje sliku odvojenosti i zasebne celine. Komforan
je, lepo dekorisan, a i nametaj svetlih tonova prua oseaj odmora. Dnevna svetlost je
veoma zastupljena jer su dve strane ove kafe-poslastiarnice kompletno u staklu. Nono
osvetljenje je, kao i u gotovo svim delovima hotela, pozicionirano u obliku stonih i zidnih
lampi sa vrlo blagim plafonskim osvetljenjem kako ne bi zamaralo goste.
Na samom ulazu u poslastiarnicu goste doekuje hostesa, koja neprestano prati uslugu
i goste. Ne moe se rei da postoji konkretan pult za hostesu, ali postoji komoda koja
hostesi slui za odlaganje raznih potrebnih rekvizita i kao stalak za novine, kojima se gosti
mogu posluiti.
Ovde ne postoje jasno odvojene sekcije, ali s obzirom na sofe s visokim naslonima, mno-
gi stolovi deluju koa da su izolovani. Odreena je i puaka i nepuaka zona, ali budui
da nepuaka zona ima samo etiri mala stola za po dve osobe, ak se i nepuai obino
odluuju za boravak u puakom delu. Moe se rei da to nije dobro regulisano i osmi-
ljeno.
Stolovi nisu fleksibilni i ne praktikuje se njihovo pomeranje i pravljenje drugaijeg ambi-
jenta, tako da Tea House uvek ima isti izgled.
Ne postoji otvoreni ank koji gosti odmah uoe, ve su ank i sama prostorija za uvanje
i pripremu napitaka u zadnjem delu daleko od oiju gostiju.Tea House je obino veoma
poseen, naroito zbog svojih izvrsnih poslastica i raznih vrsta promocija, koje se esto
organizuju. Pored poslastica, Tea House, kako samo ime kae, ima u ponudi ukusne en-
gleske ajeve i neveliki, ali ukusan, slani meni. Hrana se ne priprema u zadnjem delu
kafe-poslastiarnice, ve se donosi iz glavne kuhinje. To je prilian nedostatak zbog gu-
bljenja vremena za odlazak do glavne kuhinje, kao i zbog noenja hrane kroz predvorje
hotela, to ne ostavlja profesionalan utisak. Jo jedan nedostataka je nekoliko stepenika
na ulazu, zbog kojih je onemoguen pristup osobama s invaliditetom, osim ukoliko nisu
u pratnji neke osobe, koja bi im pomogla da preu tu barijeru.
27 Istraivanje sprovedeno od strane Ivane Mitrainovi - master ecc.

Sa pojavom ekspresnih maina za kuvanje kafe i s obzirom na sve bri tempo ivota,
klasina beka kafana pretvara se postepeno u modernu ugostiteljsku radnju s ekspre-
snom mainom za kuvanje kafe, sa mainama za sladoled i razliitim mealicama za al-
koholna i bezalkoholna pia, radiom i televizorom. Tako prvo u Italiji, a zatim i u drugim
evropskim zemljama nastaje espresso-kafana italijanskog tipa.
Hotelska kafana je vie-manje mesto za razonodu, a esto je istovremeno i drutvena
prostorija hotela. Vee kafane u gradovima i turistikim mestima imaju osim unutra-
njih prostorija i prostor pred samim objektom, terasu ili vrt. Kao mesto za razonodu
,hotelska kafana raspolae domaom i stranom tampom, prua mogunosti gostima za
drutvene igre, a esto ima i svoj orkestar ili muziki automat.
11.5.3. Hotelski barovi
Re bar potie od francuske rei barriere pregrada. Tu pregradu danas ini visoka
tezga ili pult tipian za sve barove. Tokom vremena barovi su se specijalizovali prema vr-
stama usluga, vremenu poslovanja i nainu usluivanja: amercian-bar, ekspres-bar mle-
ni bar, noni bar, aperitiv bar, snack-bar,itd. Bar bez blie oznake poslovanja oznaava
noni lokal koji slui za razonodu i zabavu gostiju. U sastavu hotela nalaze se esto dva
bara, i to aperitiv bar i noni bar.
Aperitiv bar je hotelski bar obino pred ulazom u hotelski restoran jer radi pre i po-
sle glavnih obroka. Uglavnom slui aperitive, likere i crnu kafu. Aperitiv bar moe biti
i prostorija veih dimenzija. Uraen je obino kao american-bar, tj. sa visokom tezgom
(pultom) i s visokim stolicama, ali moe imati i niske stolove sa stolicama ili foteljama.
Moraju ga imati hoteli B, A i L kategorije. Iza tezge se postavlja orman, ili police za boce
sa raznovrsnim piima, a sama tezga je opremljena razliitim savremenim ureajima za
poslovanje, kao to su razliite mealice i ostali specifini barski pribor. U hotelima u ko-
jima nema nonog bara, naroito u hotelima pansionskog tipa, u aperitiv baru se moe i
igrati. Potroai su preteno stalni gosti.
Bar u predvorju projektovan 70-ih godina prolog veka imao je za cilj da u atrijumi-
ma velikih hotela stvori aktivnost i uzbuenje. Poto se pokazalo da je bar u predvorju
popularno mesto za okupljanje i da je generator prihoda, postao je standardan objekat u
raznim tipovima hotela. Potpuno otvoren ka predvorju, odvojen samo saksijama i cve-
em, ogradom, fonarnom, ili podignutim podom, bar u predvorju nudi dodatna mesta
za sedenje kada se ne koristi kao objekat za konzumiranje hrane i pia. Hotelski operateri
su, takoe, otkrili da se moe koristiti za posluivanje doruka ili za prodavanje kasne,
veernje uine. Dizajner bi trebalo da ukljui sledee karakteristike u baru u predvorju
(Walter A: 295).
Vidljivost: obezbeuje se otvoren prostor koji mogu videti gosti i posetioci.
Sedite: opremiti bar prvenstveno salonskim nametajem sofama, foteljama,
i stolovima ili kombinacijom salonskog i barskog sedita; postaviti nekoliko
stolica kod anka.

ank: odlikuje se malim pultom za posluenje pia, u ijoj se blizini nalazi ma-
gacin ili kuhinja.
Zabava: odreuje se mesto za klavir ili neki drugi vid zabave.
Usluga hrane: razmatra se pristup kuhinji zbog ograniene usluge hrane, pogo-
tovo za lagani doruak, posluenje predjela i uine.
Drugi objekat za sluenje pia obino je neka vrsta tematskog bara ili salona, koji
ima obeleja sport kafea ili prostora za ples, kao vida zabave. Prilino drugaiji od bara
u predvorju, prostor za zabavu je zatvorenog tipa kako bi se umanjio nivo buke a karak-
terie ga prigueno osvetljenje, kao i mesta za sedenje postavljena jedna blizu drugih.
Dizajner kada projektuje izgled i dizajn prostora za zabavu treba da uzme u obzir sledee
elemente (Walter A: 295).
Ulaz: projektuje se zatvoreni ulaz da bi se sauvala akustina i vizuelna separa-
cija izmeu prostora za zabavu i prolaza u hotelu.
Odvojene sekcije: utvruje se poseban prostor za bar, prostor za video-igrice,
ili podijum za ples, kao i mirni salonski prostor.
ank: zauzima oko 1025 % prostora: postavlja se veliki ank vidljiv od ulaza i
lociran tako da gosti mogu da vide video-bim, ili zabavljae; a osoblju se omo-
guuje da je sve nadohvat ruke, kao i magacin koji je u neposrednoj blizini.
Prostorija za zabavu (5065 %): postavlja se integrisana sekcija koja moe da
primi najmanje polovinu gostiju; postavljaju se brojni video-bimovi, izlau se
sportski rekviziti, ili se postavlja podijum za ples; postavljaju se platforme da se
ima bolji pogled na ceo prostor.
Salonski prostor (2030 %): projektuje se odvojeni prostor, gde gosti mogu da
sednu izvan, ali i dalje u okviru zone zabave; u obzir se uzima mekani nametaj.
Osvetljenje: instalira se fleksibilno osvetljenje, koje se kontrolie kod anka, uk-
ljuujui odgovarajue osvetljenje iznad podijuma za igru, ili bine.
Audio i video sistem: obezbeuje se kontrola svih video-bimova kod sanka; ili
se obezbeuje integrisani audio-sistem sa zvunicima fokusirani na podijum
za igru.
Noni bar je mesto za zabavu i razonodu gostiju. U njemu se igra (engl. dancing bar)
a moe imati i umetniki program (varijete-bar). Usluuju se alkoholna i bezalkoholna
pia i kokteli. Noni bar se smeta u hotelu tako da njegovo poslovanje ne smeta nou
hotelskim gostima. Obino se nalazi u podrumskim prostorijama hotela iz kojih ne moe
dopirati muzika i buka do soba i ostalih hotelskih prostorija. Zbog takvog smetaja bar-
skih prostorija posebnu panju treba posvetiti ventilaciji.
Noni bar ima odgovarajui prostor za igru i orkestar, a ako daje i program, ima i za
artiste posebno odvojene garderobe, i to za mukarce i za ene, s umivaonikom i tuevi-
ma. Prostorije nonog bara treba da deluju intimno, pa se zato na njihovo ureenje obra-
a posebna panja. Zidovi se dekoriu na razliite naine. To mogu biti slike na malteru

ili umetnike slike na zidovima itd. Barske prostorije se osvetljavaju priguenim svetlom
, koje se moe menjati u razliitim bojama, radi intimnosti i igrakih efekata. Obino su
na stolovima i posebne lampe.
Glavna karakteristika svakog bara, pa i nonog, jeste velika tezga (pult) i pored visoke
stolice. Veliina i oblik pulta zavise od kapaciteta barskih prostorija. U barskoj prostoriji
postavljaju se stolovi i stolice, odnosno fotelje i polu fotelje.
Primer 19 Standardi bara InterContinental Hotels & Resorts

Minimalna veliina bara u hotelu sa 200 i vie soba je za 30 osoba.
PR05-10
Prostor za sedenje mora biti 1,25 1,50 m2 po seditu.
PR05-11 Sva raunarska oprema mora biti prikrivena od vidnog dosega gostiju.
PR05-12 Mesto naplate mora se nalaziti u neposrednoj blizini bara.
Toaleti za goste moraju se nalaziti u neposrednoj blizini bara.

Napomene
Razliiti tipovi sedita moraju biti obezbeeni na ovom podruju (visoke/bar-
PR05-13
ske stolice za ankom, niske stolice u foajeu itd.).
Preporuuje se odvojeni spoljni ulaz.
Odvojen / privatni ank moe postojati u zavisnosti od potranje na tritu.
U fazi dizajniranja mora se obratiti panja na akustinost bara. Bar se ne sme

PR05-14
nalaziti direktno ispod ili iznad smetaja gostiju.
Hotel prolaznog tipa moe imati i svoj snek-bar (zalogajnicu). U velikim savremenim
gradskim hotelima ovakav bar sve vie zamenjuje klasine taverne. Snek-bar se ureuje
i oprema kao ekspres restoran. Centralno mesto u njemu zauzima potpuno automatizo-
vana toionica (toionik) koja ima u svom sastavu rashladnu vitrinu, topli sto, topli ba-
zen (bain-marie), ekspres mainu za kafu, mainu za sladoled ili hladnjak za industrijski
sladoled, mainu za toenje pia, mainu za soda-vodu i sl. U jednom delu prostorije tog
bara smeteni su stolovi i stolice, a pred jedan deo pulta mogu se takoe postaviti visoke
stolice, odnosno visoki stolovi, gde se jela mogu konzumirati stojei.
Imajui u vidu da je snek-bar noviji oblik restoranske delatnosti, za izgradnju, ure-
enje i opremanje ovakvih barova kod nas ne postoje posebni propisi, pa na njih treba
primeniti republike propise o izgradnji, ureenju i opremanju restorana i kafana, kao
i odgovarajue higijensko-anitarne propise uz izvesna odstupanja. Na primer, snek-bar
ne mora da ima garderobu za goste, nego je dovoljno da ima u samoj prostoriji vealice
jer se u tom baru promet brzo odvija. Za razonodu se postavljaju razni automati za igre
ili emitovanje muzike (duboks). U ovom baru se hrana brzo priprema i posluuje za
tezgom, to je veoma pogodno za motele.

Disko klub. Neki hoteli imaju i disko klubove. To je prostorija u kojoj se zabavlja
omladina. Umesto muzike tu svira muziki automat - duboks ili gramofon, magnetofon
ili kompakt disk plejer sa jakim pojaalom i svetlosnim efektima (light shaw). U prostori-
ji se nalazi barski pult i prostor (podijum) za igru. Disko klub posluje samo nou. Obino
se smeta u podrumske prostorije kako muzika ne bi naruila noni mir hotelskih gostiju.
Cirkulacija gostiju. Treba izbei guve i zadravanja na ulazu. Proireni prostor
ispred ulaza, opremljen stolicama i foteljama, treba da bude obezbeena za ekanje i gru-
pisanje gostiju. Sedita treba da budu okrenuta leima u odnosu na cirkulaciju i vizuelno
zatiena kako bi se izbeglo ometanje. Panju takoe treba posvetiti merama protivpo-
arne zatite a u skladu sa lokalnim propisima.
Cirkulacija personala. Putevi cirkulacije personala obuhvataju usluivanje stolova,
pultova i pia.
11.5.4. Odravanje optimalne unutranje klime
Prostori restorana zahtevaju sofisticiranu kontrolu lokalne mikroklime. U zavisnosti

od lokacije i korienja, mogu biti obezbeeni veliki prozori kako bi se iskoristila pred-
nost lepog pogleda i/ili privukla spoljnja panja kao oblik komercijalizacije. U turisti-
kim centrima prozori mogu biti vaan aspekt privlanosti restorana ukoliko gledaju na
morsku obalu, vrt ili bazen. Drugi restorani, posebno oni namenjeni veernjim obroci-
ma, mogu biti potpuno zatvoreni u unutranjosti zgrade.
U svim hotelima je neophodno obezbediti opremu za adekvatnu ventilaciju i klima-
tizaciju, , izuzimajui one nie kategorije. Najee se cevi i ureaji za ventilaciju nalaze
u upljinama iznad plafona sa pogodno postavljenim reetkama za ventilaciju kroz koje
prolazi vazduh. Tipian standard za klimatizaciju je 4 do 5 promena vazduha na as.
Osvetljenje je vaan faktor dizajna enterijera i atmosfere. U principu ne treba koristiti
fluorescentne lampe, izuzev u posebnim sluajevima. Lampe sa infracrvenim zracima
treba montirati iznad toplih pultova za hranu kako bi se hrana grejala. U restoranu se
mogu koristiti veoma razliiti tipovi rasvetnih tela. Indirektno svetlo se koristi oko zidova
kako bi se naglasili pojedini elementi, opte svetlo se postavlja na plafonu ili iznad njega,
lokalno svetlo iznad stolova, udubljenja i separea se koristi da se ostvari individualnost.
Osvetljenje se kontrolie pomou veeg broja grupisanih prekidaa. Opte osvetljenje je
najee bazirano na standardu od 100 lux, emu se dodaje i lokalno svetlo iznad stolova.
11.5.5. Elementi dizajna
Plafoni treba da imaju standardnu visinu od najmanje 2.750 mm i treba da omogue

ublaavanje i apsorpciju zvuka. Konstrukcija plafona se moe bazirati na panelima, kako
bi se omoguio pristup, ili kontinuiranim povrinama sa reljefom ili bez njega. Alterna-
tivne zidne povrine obuhvataju:

obloge od laminirane plastike, oblikovane (livene) plastike i staklo, ojaana sin-
tetika vlakana itd.;
paneli od stakla, ukljuujui i ogledala, paneli od metala, drveta, koe;
malterisane povrine, obojene ili sa tapetima od papira ili plastike;
ploe od kamena, mermera ili vetakog kamena;
cigla ili lomljeni kamen.
Veina restorana je prekrivena tepisima kako bi se smanjila buka i stvorio oseaj
komfora i toplote. Tepisi mogu biti postavljeni direktno na betonsku podlogu, ili preko
polivinilskih ploa ili drvenog poda. Asortiman tepiha je veoma veliki. U veini sluajeva
najbolje reenje je tkani tepih visokog kvaliteta, sa manjim arama koje se ponavljaju, i u
boji, kako bi se prikrile mrlje i izbledela mesta. Tepih treba da bude odgovarajue deblji-
ne kako bi apsorbovao buku. Alternativno mogu biti koriene i druge vrste napletenih
tepiha, bilo za kontinuirano pokrivanje rupa, bilo za postavljanje fiksiranih ploa ili tra-
ka. Drugi tipovi podova mogu biti korieni u razliitim situacijama.
Ploe od polivinila i drugih plastinih materijala veoma su ekonomine, a uz to
postoji veliki izbor razliitih boja, kao i imitacije mermera, kamena i sl. Ovakve ploe se
koriste uglavnom u hotelima nie kategorije, kao i na mestima gde je veoma intenzivan
promet, ispred i iza pultova, kafe barova i barova itd.
Kamene ploe polirane ili hrapave i druge tvrde povrine kao mozaik, mogu biti
postavljene da bi se stvorila odgovarajua atmosfera. Meutim, utisak hladnoe i buka
moraju biti ublaeni toplijim i mekim materijalima negde drugde.
Pod moe biti prekriven drvenim blokovima ili trakama. Drvene povrine treba stal-
no odravati kako bi dobro izgledale, to zahteva specijalnu opremu, vreme i trokove.
Prekrivanje poda drvenim trakama se esto koristi na mestima predvienim za igru, ova-
kav pod moe biti direktno postavljen na podlogu, ili fiksiran na nosaima od metala i
gume. Drvene konstrukcije se takoe koriste za montiranje i demontiranje bina koje se
koriste za zabavu, modne revije i druge spektakle.
Nametaj se po stilu i izgledu mora harmonino uklopiti u ambijent i dekor resto-
rana. Alternative se kreu od izbora slobodnostojeeg kupovnog nametaja, do posebno
naruenog i oblikovanog nametaja koji se ugrauje.
Pri dizajniranju i opremanju stolova mora se voditi rauna o sklopu i funkciji uku-
pnog efekta i doivljaja. To se direktno odraava i na izbor opreme stola (stoljnjaci, es-
cajg, tanjiri, ae, korice menija), kao i stilizovanje uniformi personala. Postoji i potreba
za racionalizacijom asortimana opreme za stolove u hotelu. Za svaki pojedinani tanjir ili
au koja se koristi u proseku se u rezervi dre jedna ili dve zamene, a nekada i vie, kada
oblik i dizajn nisu standardni ve se posebno naruuju. Rezerve stoljnjaka i uniformi su
vee jer moe doi do problema s pranjem, a standard iznosi: na 1 komad koji se koristi, 5
ili 6 u rezervi ili u opticaju. Prilikom izbora opreme za sto treba voditi rauna o sledeim
aspektima:

standardna oprema je poeljna kako bi se lako obezbedila zamena;
asortiman predmeta moe biti redukovan u zavisnosti od izbora menija;
mogue je vienamensko korienje u drugim prostorijama hotela: drugim re-
storanima ili rum servisu.
Po pravilu, ureenje i dekoracija stola, korice menija i odreeni predmeti vezani su za
pojedine vrste jela i specijalitete, i moraju biti specifini za svaki restoran. Brojne hotelske
kompanije koriste opremu za sto (kaike, ae, tanjire itd.) kao sredstvo propagande, i
na njima se nalaze zatitni znaci i simboli hotelske kompanije, standardizovani za celu
grupu ili lanac. Ovo se takode odnosi na franizne poslovne jedinice, kao to su restorani
brze ishrane i sl.
11.6. BANKET I KONGRESNE SALE
Vei savremeni hoteli imaju redovno jednu veu ili vie manjih dvorana za primanje,
kongrese, bankete i igru. Poeljno je da ovakve prostorije budu u prizemlju ili na polu-
spratu i da imaju poseban ulaz, garderobu i toalete (posebno za mukarce i posebno za
ene). U dvoranu za igru mogu voditi vrata iz prijemnog ili drutvenog predvorja hotela,
ili direktan ulaz sa sporedne strane hotela. Taj ulaz treba da je natkriven, a poeljno je da
ima i odgovarajui prilaz za kola. Balska dvorana mora biti raskono osvetljena, sa vie
veih ogledala, a uza zidove i u pojedinim uglovima sa garniturama za sedenje i odgo-
varajuim brojem stolica. Balska dvorana se moe koristiti i za vee bankete, sastanke,
izlobe, predstave, priredbe...
Kongresne dvorane. Noviji, vei hoteli imaju posebne kongresne dvorane opre-
mljene aparaturom za simultano prevoenje, kino i video projektorima i drugim tehni-
kim ureajima.
Veliki deo poslovanja hotela vezan je za iznajmljivanje sala, banket- dvorana, salona
za razliite namene. Ovo ne samo da je izvor direktnog prihoda ve istovremeno utie
na poveanje prihoda od ostalih hotelskih sektora i jedinica (sobe, restorani, barovi) a
obezbeuje i vee korienje kuhinje i ukupnog personala.
Prostorije predviene za ovakvu namenu najee su vienamenske, omoguavaju e-
sto korienje i opravdaju visoke trokove obezbeenja prostora. Velika prostorija moe
biti adaptirana kao balska dvorana, banket ili kongresna sala, izlobena prostorija itd. Da
bi se omoguila jo vea fleksibilnost, prostorija moe biti podeljena pokretnim zidovi-
ma, stvarajui tako vie manjih prostorija u kojima istovremeno mogu da se dre sastan-
ci. Isti princip vai iza manje salone i sale za sastanke u hotelu. U ovom sluaju se moe
obezbediti vie prostorija razliitih veliina (npr. 20, 40 ili 60 sedita) ili vee prostorije
koje se mogu podeliti pokretnim zidovima.

Primer 20 Banket prostor Hotela Hyatt Regency Beograd28
U banket prostor Hotela Hyatt Regency Beograd ubraja se osam konferencijskih ili vie-
namenskih prostorija, kao i ve restoran Focaccia i klub Ellingtons. Raspored banket-
sala je zaista veoma dobro osmiljen, tako da bez obzira na okupiranost prostora, uvek
postoji mogunost za neometano kretanje i gostiju i zaposlenih iu delu javnih, i u delu
slubenih prostorija. Kompletan prostor banket-sala ovog hotela zahvata 1.445 m2, od
kojih je 559 m2 povrina kompletne Kristalne dvorane. Kompletna Kristalna dvorana po-
drzumeva spajanje sve tri manje Kristalne dvorane: A, B i C , koje mogu da prime i do 600
gostiju. Projektovana je bez dodatnih stubova, to omoguava maksimalno iskoriavanje
prostora i upotrebu u razne svrhe. U sredinjem delu postoje i vrata, kroz koja iz prosto-
ra za zaposlene, kroz ulaz sa ulice, moe da se ue ak i automobilom direktno u javni
prostor. Ispred Kristalne dvorane, u predvorju hotela je veliki otvoren foaje, koji se moe
koristiti u pauzama funkcija za sluenje pia ili postavljanje hrane. Tokom korienja ban-
ket-prostora moe se konzumirati samo hrana hotela, koja garantuje ispravnost i kvalitet
koji nalau standardi. Ipak, ukoliko gost insistira na donoenju svoje hrane i ukoliko se na
to pristane, potpisuje se poseban dokument koji titi hotel od bilo kakvih posledica prou-
zrokovanih takvom hranom. Postoje i manje sale, ija se povrina iznosi 3893 m2, a to su
sledee sale. Beograd, Budva, Kopaonik, Kalemegdan i Boardroom (nabrojane po veliini
od najvee do najmanje). One su povezane zajednikim, centralnim foajeom, koji ima ta-
koe iroku primenu. Beograd i Budva se takoe mogu spojiti, to omoguava prijem ak
i do 150 gostiju. Ni u jednoj od sala ne postoji prirodna svetlost, ali se jaina svetla moe
regulisati, a mogu se koristiti zidne ukrasne lampe, koje dodatno ulepavaju ambijent.
Ipak, vetako osvetljenje je obino veliki nedostatak.

Svaka sala ima i regulatore zvuka, kao i prikljuke za internet, LCD projektore, projektna
platna, flipchartove , whiteboardove i ostalu potrebnu opremu. Klimatizacija je konstan-
tna u svim salama i kompjuterski se regulie iz odeljenja odravanja. Sa strane od vrata
svake banket-sale postoje elektronske table na kojima se prikazuje naziv funkcije koja je
u toku, to doprinosi lakem snalaenju gostiju. Razliite dimenzije sala, kao i mogunost
spajanja i razdvajanja pokretnim zidovima omoguavaju da se nametaj moe namestiti
u skladu sa gotovo svakom eljom gosta. ak ni visina sale obino ne predstavlja problem
jer sa svojih 5 m u Kristalnoj dvorani i 3,2 m u ostalim salama, postoji mogunost da se
unesu i postave uglavnom svi eljeni rekviziti. Podovi su obloeni tepisima od ivice do
ivice, a zidovi u svim salama su ukraeni lajsnama i bordurama u braon i be nijansama.
Ne postoji stalna postavka nametaja u ovim salama, ve u vreme kada nema nekih ak-
tivnosti, ove sale su prazne. Po elji gosta, sale se mogu postaviti na vie razliitih naina
stolovi se mogu rasporediti u obliku kvadrata (boardroom), bioskopa (theatre), banketa
(banquet), koktel-sale (cocktail), uionice (classroom), slova U (U shape) i kabare stila
(cabaret style) kao varijanta banket-stila sa posebnim stolom za predavae.
flipchart oznaava tablu, koja podsea na tafelaj, sa listovima velikog formata po kojima je
udobno pisati markerom u toku nekog predavanja ili konferencije
whiteboard oznaava belu tablu izraenu od posebne vrste materijala, tako da se na njoj sadraj
napisan posebnom vrstom markera moe lako obrisati laganim potezom sunera
1. Koji su kljuni zahtevi u planiranju namenskih sadraja?

2. Koji faktori utiu na odabir vrste restorana?
3. Navedite opte i specifine planske zahteve za organizovanje vienamenskih
prostorija.
4. Objasnite nain projektovanja i dimenzije koktel-salona i barova.
5. Odredite koliki broj restoranskih mesta treba da bude u hotelu zavisno od
broja soba?
6. Kako restoran treba prostorno organizovati?
7. Navedite ta sve treba da sadri restoran i ekskluzivan restoran.
8. Koje su karakteristike bara u predvorju i tematskog bara?
9. Koje vrste kafana poznajete i koje su njihove karakteristike?
10. Kako se organizuje hotelski bar?
11. Koje su osnovne karakteristike kongresnih dvorana?

GLAVA XII
OSTALI SADRAJI
znate uobiajene dimenzije rekreacionih sadraja;
navedete kljune stavke za planiranje bazena;
znate ta sve treba da sadri Wellnes centar;
navedete neophodnu opremu za osoblje hotela;
navedete ta sve sadre kancelarije izvrnog osoblja;
navedete ta sve sadre kancelarije za prodaju i ketering;
znate nain organizacije i ureenja kuhinje i kuhinjskih i pomonih
prostorija;
znate uobiajene dimenzije kuhinje;
navedete neophodnu kuhinjsku opremu;
objasnite opsanosti i zatitu na radu u kuhinji.
12.
REKREACIONI SADRAJI I KANCELARIJE
ZA ZAPOSLENE
12.1. RekreaciONI sadraji
U hotelima se sve vie projektuju rekreacioni sadraji, od otvorenih bazena u mote-

lima, velikih wellness centara u gradskim hotelima, do prostranih golf i teniskih
terena, marina, ili ski-kompleksa u odmaralitima. Iako, meutim, istraivanja pokazuju
da gosti hotela sve manje koriste bazen, ipak oekuju da hotel, u rekreacionom sadraju,
nudi bazen i od velike vanosti je da ga preduzima pri izvoenju radova uklopi u ove
objekte.
Suprotno maloj upotrebi, neki hotelski operateri umesto da minimalizuju, proiruju
rekreacione sadraje i veoma profitabilno ih reklamiraju, kao dodatak pruanja usluga
smetaja. Na veoma konkurentskom tritu ovo je jedno od podruja gde jedan hotel
moe da ima prednost u odnosu na ostale hotele. Na primer, menaderi gradskih hotela
mogu da ukljue wellness centar koji dopunjuje druge hotelske, poslovno orijentisane
sadraje; u prigradskom hotelu se projektuju zatvoreni bazen i slini sadraji, kao sto su
plivaki klub za lokalno stanovnitvo; ili se u kongresnim centrima obezbeuju opsean
spoljanji prostor za dogiranje, tereni za golf ili tenis, kao kutak za odmaranje i oputa-
nje poslovnih ljudi.
Lista u narednom pregledu prikazuje osnovne vrste rekreacionih sadraja koje predu-
zima ili operater mogu ukljuiti u projektovanje hotela.
Pregled 9 Dimenzije rekreacionih sadraja
Rekreacijski sadraji Minimalna veliina m2
Bazen
Pool surface 75
Ukupno ukljuujui prijemni prostor 225
Helth club
Prijemni prostor 28
Frizerski salon 28
Manikirski salon

Hoteli imaju razliite vrste rekreacionih sadraja koji se uglavnom mogu nai kod ra-
zliitih tipova hotela. Generalno, mali, niskog kvaliteta, srednje kategorije moteli i hoteli,
koji uveliko privlae putnike koji vode rauna o cenama, uglavnom imaju mali bazen ili
mali fitnes centar. Vei hoteli, posebno oni orijentisani na poslovne ljude, sve ee do-
daju wellness centre, u kojima se mogu nai teretana, sauna i, moda sala za skvo.
Odmaralita i druge vrste smetaja koji pruaju usluge gostima koji due odsedaju, i
hoteli u udaljenim mestima, gde su manje dabine zemljita, imaju dodatne spoljanje
rekreacione sadraje.
Primer 21 Spa i fitness centar Club Olympus Hotela Hyatt Regency Beograd29
Korienje spa i fitness centara je iz godine u godinu sve zastupljenije, naroito kod ljudi
sa visokim platenim sposobnostima. Oni na taj nain pruaju sebi luksuzni uitak, kroz
razne vrste relaksacije i tretmana. Hotel Hyatt Regency Beograd veliku panju posveuje
dodavanju uvek novih sadraja u ovaj relativno mali hotelski spa i fitness centar.

Club Olympus nalazi se u donjem delu predvorja hotel, to odaje odreeni utisak in-
time i mira. Gosti se mogu direktno sa spratova na kojima se nalaze sobe spustiti liftom
gotovo do samog ulaza u ovaj klub, kako ne bi morali da prolaze kroz glavni lobby . Vrata
za ulaz u ovaj centar su staklena, ali uvek zatvorena. Odmah u prvom delu se nalazi pro-
stor sa recepcijom, gde se klijenti prijavljuju i odjavljuju, i gde stvaraju uvek prvi kontakt
sa zaposlenima. Klijenti Cluba Olympus su ili gosti hotela ili lokalni klijenti, koji plaaju
lanarinu za korienje sadraja centra. Iza recepcije se nalazi kancelarija menadera spa
centra, kao i mala kuhinja, koja ima neke od elemenata potrebnih za uslugu gostiju. S leve
strane recepcije je i mala prostorija u kojoj se uvaju pekiri i rekviziti potrebni za veba-
nje. Osim zidova u enskoj i mukoj svlaionici, svi ostali pregradni zidovi su od stakla,
tako da se sa recepcije prua direktan pogled na fitness centar, a kroz naredno staklo,
koje predstavlja drugi zid fitness centra, vidi se prostor bazena i akuzija. Bazen je veliine
17 x 5 m, to je moda malo u odnosu na to to se oekuje od jednog ovakvog hotela.
Prostor oko bazena takoe ne prua mogunost da oko bazena stoje lealjke, ve su one
sasvim odvojene od bazena na oko 3 m. Ovo je zatvoren bazen i jedini koji hotel posedu-
je, ali je deo sa bazenom projektovan sa kosim staklenim delom, koji proputa suneve
zrake i olakava ventilaciju. Fitness centar sadri veoma modernu opremu za treniranje,
a prua i mogunost treninga sa linim trenerom. Pored ve pomenutih sadraja postoje i
parno kupatilo i sauna, kao i odvojene 4 sobe za masae i razne vrste tretmana koje prua
ovaj centar. Pomenute muke i enske svlaionice imaju tu-kabine, toalete, ormarie
za ostavljanje linih stvari, ali i jedan deo gde uvek postoji mogunost da gosti sami sebi
pripreme aj i dodatno uivaju u boravku u prostorijama ovog centra.
spa centar oznaava centar gde se pruaju razne vrste vodenih terapija, kao to su akuzi, hi-
dromasane terapije, razne vrste terapija u termalnim i mineralnim vodama, ali ukljuujui i saune
i parna kupatila.
fitness centar - oznaava prostoriju za vebanje - teretanu.
lobby oznaava predvorje hotela, prostor oko recepcije.
12.1.1. Bazen
Iako veliine bazena variraju, gotovo svi hotelski operateri zahtevaju da preduzima
u projekat ukljui i bazen. Bazen treba da bude odvojen od javnog dela hotela, tako da
gosti u kupaim kostimima ne moraju da prolaze kroz predvorje hotela30. Druge kljune
stavke planiranja ukljuuju sledee:31
30 Standardna veliina bazena za hotele je 25 x 12,5 m, za viestruku namenu, ukljuujui i mesta za posma-
trae koji prate takmienja, do 15 x 8 m, odnosno 9 x 4,5 m za manje hotele i motele. Bazen treba da
ima promenljivu dubinu sa nagnutim dnom (1 : 15). Dubina na plioj strani je 1 m, a na dubljoj 1,8 m.
31 Voda za bazene kontinualno recirkulie radi filtriranja, sterilizacije i grejanja (kada je neophodno).
Standardi istoe vode u bazenima se najee odreuju lokalnim propisima. Radi orijentacije mogue
je primeniti sledee standarde: filtriranje 0,3 do 0,5 mikrona; hlorisanje 1,0 ppm rezidualnog hlora,
grejanje 0,5 C poveanja na as minimalno. U zavisnosti od vrste i veliine bazena cirkulacija vode na
as moe biti od 1 do 12, a temperatura vode se moe kretati u rasponu od 22 do 30 C.

Pozicioniranje: postaviti bazen tako da gosti hotela mogu da dou do njega
liftovima od hotelskih soba, a da ne prolaze kroz predvorje; isto tako postaviti
bazen da neke gostinske sobe imaju pogled na njega.
Orijentacija: postaviti bazen tako da je tokom celog dana osunan.
Veliina: obezbediti bazen dovoljne veliine, i za kupanje i sunanje, ali ne ma-
nji od 6 x 12 m sa najmanje 3m prostora za lealjke sa svih strana.
Pomoni sadraji: obezbediti toalete i ormarie za ostavljanje stvari, pult za
izdavanje pekira, snek bar ili automate za pie, prostoriju s opremom i prosto-
rija za odlaganje i dodatne lealjke.
Bezbednost: daska za skakanje u bazen se ne postavlja, obezbediti deo povrine
koji nije klizav, oznake dubine, obavetenje o pravilima ponaanja na bazenu.
Bazen za decu/ akuzi bazen: dodatni bazeni, koji su blizini glavnog bazena.
Zatvoreni bazen: projektovati bazen sa staklenim krovom kako bi se obezbedili
proputanje sunevih zraka i ventilacija.
Slika 29 Otvoreni bazen Hotela Hyatt Summerfield Suites hoteli (Miami FL)
Izvor:http://charlotte.summerfieldsuites.hyatt.com/hyatt/hotels/

12.1.2. Wellness centar
Druga glavna komponenta rekreacionog sadraja jednog hotela je svakako wellness

centar, koji je u mnogim hotelima postao primarniji od bazena.
Fokus wellness centra je kombinacija opreme za vebanje (sprave koje se koriste u
teretanama) i specijalizovanih sadraja, kao to su parno kupatilo, akuzi i sauna. Vei
kompleksi u sklopu wellnes centra dodaju i salone lepote, vienamenske prostorije za
aerobik i terene za skvo32.
Potrebno je da hotel raspolae raznovrsnim kapacitetima za:
razvijanje i podizanje fiziko-zdravstvenog nivoa kondicije, snage i opteg
zdravlja (gimnastike sale i vebaonice, fitnes, welness);
centre, sale i prostore za vebanje i odravanje lepote tela i duha: bazene, a-
kuzije, tople kupke, saune, solarijume, hidromasane bazene, sobe i stolove za
masau;
grupne i personalizovane usluge, frizere, kozmetiare, pedikire i manikire;
obezbeenu posebnu, dijetalnu, vegetarijansku ishranu i posebne jelovnike;
posebnu garderobu, pribor i opremu i dr.
Wellness centar u hotelu Merkur Vrnjaka Banja pokazuje kako jedan hotel moe
pruiti usluge razliitim segmentima gostiju hotela. (Walter A., str. 302)
Slika 30 Wellness centar Hotela Merkur Vrnjaka Banja
Izvor: http://www.vrnjcispa.com/menu
32 Svi propisani minimalni uslovi i standardi za naznaene specijalizacije hotela sadrani su u standardi-
ma za specijalizaciju Spa Wellness

Sledee stavke treba uzeti u obzir u toku faze planiranja.
Pozicija: pozicionirati tako da gosti hotela mogu direktno da stignu do centra,
kao i lanovi kluba koji dolaze svakodnevno, a da ne prolaze kroz predvorje
hotela.
Sadraji usluga: obuhvata recepciju, frizerski salon, ormarie za ostavljanje
stvari, tu-kabine, i toalete; prostorije za vebanje, sauna, parno kupatilo, i a-
kuzi; soba za masau i salon.
Prostor: planirati kompleks koji e imati kontrolnu poziciju i salon na vidlji-
vom mestu, sa privatnim namenskim prostorom, bilo da se deli (prostorija za
vebanje), ili za individualnu upotrebu (sauna).
Primer 22 Spa i Fitness centar Hotela W Barcelona33
Sadraji spa centra Bliss obuhvataju akuzi, saunu i parno kupatilo, kao i veliki broj re-
laksacionih i kozmetikih tretmana. Ovaj centar sagraen je na dva nivoa, a zanimljivost
je da pored najraznovrsnijih sadraja nege, postojanja akuzija, u okviru ovog centra je
i posebna prostorija opremljena kao butik u kojoj se mogu kupiti najluksuznija sredstva
za negu i relaks ulja.
Uivanje u ovom centru mogue je gostima starijim od 16 godina, dok pojedine usluge
kao pedikir i manikir mogu da koriste i ove osobe ali uz pratnju starije osobe.
Centar radi svakog dana u periodu 822 h.
Fitness club hotela W u Barseloni je toliko lep i neobian da se slobodno moe rei da je
savren u svakom pogledu. Nalazi se na povrini od 300 m2, opremljen je najsavreme-
nijom opremom najpoznatije marke TechnoGym. Ova oprema omoguava elektronska
merenja duine boravka na pokretnoj traci, simulatoru skijanja, trenanom biciklu ali i ki-
lometrae koju pree korisnik. U sastavu centra su i specijalizovane vage koje omoguuju
merenje procenta masti korisnika.
Ovaj klub nudi i mogunost personalnih treninga, uz nadzor instruktora.
Klub radi svaki dan 0024 h.
Takoe je mogue koristiti asove joge, uz zakazivanje termina, svakodnevno 0024 h.
Bazeni slue da bi se privukli gosti, mogu biti fokalna taka za okupljanje, ruavanje, ro-
tilj i zabavu. Bazeni su deo opteg komfora, ne prostor nepotrebnog stvaranja dohotka,
zahtevaju visoka investiciona ulaganja i visoke tekue trokove. Aktivnosti oko bazena
mogu stvarati profit i treba ih graditi gde god je to mogue, kao to su prodaja hrane,
prodaja pia i sladoleda i slino. Bazen treba locirati da bude fokalna taka interesa za
restorane, barove, gostinske sobe.
33 Izvor: Interna dokumentacija hotela

12.2. KAnacelarije za zaposlene
Zahtevi za odreenim brojem zaposlenih u hotelu zavise od kategorije i vrste hotela,

to se odraava u obimu linog, personalizovanog usluivanja; iskorienosti kapaciteta
hotela; konstrukciji hotela u smislu olakavanja funkcionisanja i odravanja; i od obima
u kome se pranje rublja i odravanje hotela preputa pruaocima usluga sa strane. U za-
visnosti od vrste i kategorije hotela, na jednu sobu dolazi sledei broj zaposlenih osoba:
moderni luksuzni hotel u turistikom centru 2; kongresni hotel (via kategorija) 1; veliki
hotel u centru grada 0,8; hoteli u turistikom centru (srednja kategorija) 0,6; hoteli i mo-
teli nie kategorija 0,25 do 0,10; apartmanski kompleksi 0,10 do0,05.
Uee zaposlenog personala u pojedinim sektorima i odeljenjima hotela zavisi od
kategorije, lokacije, iskorienosti i drugih faktora specifinih za odreenu zemlju i lo-
kaciju. Prema meunarodnim statistikama, u hotelskom delu (sobe) zaposleno je 27,4 %
osoblja, u sektoru hrane i pia 46,2 % i u ostalom 26,3 %. U proseku je po sobi zaposleno
oko 0,94 do 1,11 radnika.
Smetaj je najee obezbeen za kljune osobe koje upravljaju hotelom, obavljaju
nadzor i odravanje i koje treba da budu raspoloive na poziv u svakom trenutku, i van
radnog vremena. U ostalim sluajevima nunost smetaja osoblja zavisi od sledeih fak-
tora:
sezonskih varijacija zaposlenosti, npr. u udaljenim turistikim zonama;
raspoloivosti lokalnog stanovnitva, alternativno zapoljavanje i konkurenci-
ja;
zavisnosti od strane radne snage i imigranata, uopte ili u specifinim odelje-
njima i slubama hotela.
Sobe za osoblje mogu biti obezbeene u delu hotela ili u aneksu izvan zgrade, kao to
je npr. hotelski smetaj.
Svlaionice i garderobe - Za svakog radnika je neophodno obezbediti poseban orma-
ri za ostavljanje uniforme, odnosno privatne odee. Odvojene muke i enske svlaioni-
ce moraju biti obezbeene sa tuevima i toaletima. Minimalni standardi prostora iznose:
za toalete i tueve 0,4 m2 po radniku, za svlaionice i ormarie 0,7 m2 po radniku.
Ove prostorije moraju biti na odgovarajui nain zagrevane i ventilisane (i klimati-
zovne u regijama sa toplom klimom) kako bi se omoguilo suenje vlane odee i obez-
bedio potpuni komfor za osoblje. Bezbednost je takoe vaan aspekt kako bi se izbegle
krae.
Toaleti i kantina - Oni su esto kombinovani u malim hotelima. Posebni toaleti se
mogu obezbediti za slubenike administracije i recepcije. Prosena povrina za kantine
iznosi 0,9 m2 po osobi, bazirana na maksimalnom broju ljudi koji istovremeno koriste
restoran. Povrina za toalete iznosi 0,6 m2 po osobi pri maksimalnom korienju.

Primer 23 Organizacija prostorija za zaposlene u Hotelu IN Beograd
Ulaz za zaposlene, odnosno ekonomski ulaz nalazi se s bone leve strane hotela. Na nje-
mu se nalaze portirnica radnika obezbeenja i automatska vrata na kojima je instaliran
ureaj za automatsku evidenciju radnog vremena, tako da je u svakom trenutku je mo-
gua kontrola zaposlenih. Prilikom ulaska i izlaska sa posla zaposleni su duni da radniku
obezbeenja omogue pretres linog prtljaga kako bi se spreilo unoenje i iznoenje
hotelskog inventara.
Prostorije sa ormariima za personal nalaze se na prvom spratu , i odvojene su u dve za-
sebne prostorije za muko i ensko osoblje. U proseku svaki lan personala, pa i volonteri,
ima zaseban loker sa posebnim kljuem, Direktor, zamenik, kao i ef recepcije ne koriste
ove prostorije ve imaju svoje. Na vratima garderobnih ormana moraju stajati ploice
sa imenima. Trpezarija za zaposlene nalazi se na nivou kuhinje, u hodniku za zaposlene
u kojoj je zabranjeno puenje. Mnogi veliki hoteli zahtevaju da njihovi glavni menaderi
ive u hotelu, da bi lake mogli da posluju i da uvek budu na usluzi gostima i personalu
hotela. Kod hotela IN to nije sluaj jer je personalu hotela strogo zabranjeno prenoite.
Izvor: Interna dokumentacija Hotela IN Beograd
12.2.1. Kancelarija izvrnog osoblja
Kancelarija izvrnog osoblja je najmanja od svih etiri klastera. U manjim hotelima

operater moe izabrati da je kombinuje sa prednjom kancelarijom, tako da glavni me-
nader preuzima obaveze menadera smetajnog kapaciteta.
Uee zaposlenog personala u pojedinim sektorima i odeljenjima hotela zavisi od
kategorije, lokacije, iskorienosti i drugih faktora specifinih za odreenu zemlju i lo-
kaciju34.
U veim hotelima kancelarija izvrnog osoblja ukljuuje sledee. (Walter A., str. 316)
Oblast recepcije: recepcija/ekaonica za posetioce; pult recepcionera, mesta za
sedenje za posetioce i odgovarajui displej.
Glavni menader: velika zasebna kancelarija za glavnog menadera, srazmerna
po veliini hotelskom prostoru.
Pomonik izvrnog menadera: velika zasebna kancelarija za senior osoblje, uk-
ljuujui rezidencijalnog menadera, direktora sektora za hranu i napitke, mar-
keting direktora itd.
Sekretarijat: prostor za jednog ili vie administrativnih pomonika sa neophod-
nim pomonim funkcijama (maina za kopiranje, fax itd.).
Konferencijska sala: zasebna konferencijska sala za 812 osoba koju koristi se-
niorsko osoblje ili se koristi za sastanke sa posetiocima; ukljuuje manju ajnu
kuhinju sa mogunou posluivanja kafe ili osveenja.
Pomone funkcije: prostor obezbeen za toalete, garderoba, prostor za kafi itd.
34 Prema meunarodnim statistikama u hotelskom delu (sobe) je zaposleno 27,4% osoblja, sektor hrane i
pia 46,2% i ostalo 26,3%. U proseku je po sobi zaposleno oko 0,94 do 1,11 radnika.

ema 11 Organizacija izvrne i prodajne funkcije hotela
Izvor: Walter A.: str.315
Glavni menader u veim hotelima moe imati obaveze kao to su doekivanje dosto-
janstvenika i ugoavanje vanih gostiju. Zbog toga menaderska kancelarija i konferen-
cijska oblast mogu podseati na javnu recepciju ili hol. Kada je ovo sluaj, te kancelarije
moraju biti vee i smetene tako da ih gosti lako mogu pronai i gde je obezbeenje
na najviem nivou. Neki seniori menaderi vie vole da je njihova kancelarija u blizini
recepcije, dok drugi insistiraju na veoj udaljenosti, ak i na drugom spratu, daleko od
moguih distrakcija kancelarijske rutine. Menaderi smetaja, hrane i napitaka, koji dele
politiku odluivanja, obino su smeteni zajedno uz kancelariju glavnog menadera, ra-
dije nego uz kancelarije prijemnog departmana.
12.2.2. Kancelarija za prodaju i ketering
Trea grupa su kancelarije za prodaju i ketering, ije je osoblje zadueno za organi-

zovanje konferencija i grupnog biznisa, a takoe i za posluivanje na sastancima i ban-
ketima kada se odravaju u hotelu. Osoblje zadueno za prodaju i ketering susree se sa
mnogo posetioca spolja zato ove kancelarije moraju biti dizajnirane tako da prezentuju
najbolju sliku javnosti o hotelu. Ovaj klaster ukljuuje sledee (Walter A.: 316).

Recepcija: ili prua zasebnu recepcijsku/primajuu funkciju ili se kombinuje sa
recepcijom kancelarije izvrnog osoblja.
Direktor prodaje: ima veliku zasebnu kancelariju.
Predstavnici prodaje: obezbeeni su poluprivatni odeljci za dodatno prodajno
osoblje u blizini fajlova i radnog pulta.
Menader keteringa: obezbeena je zasebna kancelarija za osoblje zadueno za
araniranje detalja za vreme banketa.
Menader banketa: obezbeena je mala kancelarija za osoblje zadueno za nad-
gledanje banketa; ove kancelarije mogu biti smetene u zadnjem delu objekta.
Menader usluga konferencija: obezbeena je zasebna kancelarija za osobu
koja slui kao pomo za sve nebanketske usluge; ovo moe biti kombinovano
kao konferencijski pazikua kada su posredi vee konferencijske prostorije
ili konferencijski centri.
Konferencijska sala: obezbeena je zasebna konferencijska sala (moe biti
kombinovana sa kancelarijama izvrnog osoblja) za sastanke prodajnog i ke-
tering osoblja.
Sekretarijat: ukljuuje prostor za nekoliko administrativnih asistenata to se
tie senior osoblja i svih predstavnika prodaje, keteringa i banketa.
Pomone funkcije: obezbeen je neophodan prostor da bi se smestila sva uobi-
ajena pomona sredstva.
S obzirom na to da osoblje zadueno za prodaju takoe pokazuje vanijim gostima i
slobodne prostorije za sastanke i bankete, njihove kancelarije su obino smetene blizu
funkcionalnih oblasti, pre nego u blizini hola. Kao i kod drugih klastera, najuobiajeni
raspored je da se zasebne kancelarije grupiu oko sekretarijata. Kancelarije prodajnog i
ketering osoblja su vee u konvencionalnim i slinim objektima kada se obavlja dostava
veim grupama nego individualnim gostima. Neophodni prostor, koji varira zavisno od
vrste hotela, uglavnom je izmeu 0,2 i 0,4 m2 po gostinjskoj sobi.
12.2.3. Kancelarije raunovodstva
Za kancelarije raunovodstva najbolje je da su smetene kao deo kompleksa u blizini

pulta mada mogu zadovoljavajue da funkcioniu i na odreenoj udaljenosti. Njihova
glavna veza sa prednjim kancelarijama uspostavlja se zbog potrebe da se poveu blagaj-
nika prostorija i opte naplatne funkcije. Raunovodstvo ukljuuje sledee neophodne
segmente (Walter A.: 316317).
Kontrolor: obezbeena je zasebna kancelarija za hotelskog seniorskog finansij-
skog inovnika.
Pomoni kontrolor/revizor: obezbeena poluzasebna kancelarija za pomoni-
ka kontrolora koji je u isto vreme i dnevni menader zaduen za raunovod-
stvene funkcije.

Blagajnik: obezbeena je soba sa nadzorom koja ima neprobojno staklo slino
na alterima u banci koja poseduje veliki podni sef i alarmni sistem.
Kancelarije raunovodstva: potrebna je radna oblast za uplatu i isplatu i pro-
stor za menadere koji to nadgledaju.
Raunovodstveni radni prostor: potreban je radan prostor podeljen na odeljke
za sekretara raunovodstva i dodatno osoblje, a on zavisi od veliine samog
hotela. Takoe ukljuuje radni pult sa fajlovima i prostorom za mainu za ko-
piranje, fax itd.
Drugo: toaleti, ostava, veernica: potrebne su i dodatne funkcije, naroito ako
je prostor raunovodstva udaljen od drugih radnih oblasti.
ema 12 0rganizacija slube obrauna
Izvor: Walter A.: str.315
Postavka/raspored odeljka za raunovodstvo nije dodatno zakomplikovan dodava-

njem specijalnih operativnih zahvata ili tehnikom opremom pored standardnih kance-
larijskih kompjuterskih sistema. Arhitekta bi trebalo da odvoji otprilike 0, 3 m2 po sobi
za raunovodstvene kancelarije.

12.3. Spremanje hrane i ostava
Od svih uslunih oblasti u hotelu, kuhinja i srodne oblasti za pripremanje hrane za-
htevaju najvie panje dizajnera, delimino i zbog integracije mehanikog, elektrinog i
vodovodnog sistema sa postavkom same opreme u kuhinji. To je veoma vano b udui
da dizajn kuhinje i srodnih prostorija utie na angaovanost broja radnika, kao i na nji-
hovu efikasnost. Dizajnerski tim mora da isplanira kuhinju tako da sve aktivnosti vezane
za hranu budu locirane u blizini, da su zajedno i da razdaljina izmeu kuhinje i nekoliko
isturenih odeljenja bude najmanja mogua, a takoe i da individualna odeljenja budu
tako smetena da se mogu ponovo reorganizovati ako to bude potrebno u budunosti.
Zato planiranje i dizajn kuhinje zahtevaju koordiniranu panju nekolicine specijalizova-
nih konsultanata za kuhinjske instalacije.
Kuhinja je veoma sloen deo hotelskog pogona i njena sloenost raste sa kategorijom
i optim komforom. Iz hotelske kuhinje se servira u niz prostorija, u restoran, sale za
doruak, banket-sale, salone, drutvene prostorije, hotelske sobe. U toj organizaciji trai
se da se sva ta mesta brzo i efikasno poveu sa kuhinjom.
Pri izboru poloaja kuhinje, s obzirom na ostale prostorije hotela, treba osim funkcio-
nalnosti voditi rauna i o irenju neugodnih mirisa. Zbog toga nije preporuljivo kuhinju
smetati u prizemlje hotelskog trakta, odnosno reavati tako da dominantni vetrovi i
strujanja nanose mirise. Svaka kuhinja ima odgovarajui privredni pogon, to se najbolje
reava u otvorenim dvoritima. U tim dvoritima obino vlada nered, pa ih treba odvojiti
da se ne vide. Naroito je vano da pogon kuhinje i ekonomskog dvorita ne bude direk-
tno izloen pogledima iz ostalih hotelskih prostora.
Pravila za raspored prostora variraju zavisno od kvaliteta hotela. Ipak, uobiajena po-
etna taka je da se povrina kuhinje odredi na osnovu broja stolica u restoranu, banket-
salama i broju gostinjskih soba, a takoe i da se taj prostor tako sredi da prostor za hranu
i pie bude dobro definisan. Na tanost ovih pravila takoe utie i veliina hotela; manji
hoteli (manje od 200 soba ) i satelitske restoranske trpezarije zahtevaju vie prostora po
seditu da bi na taj nain mogle da se opreme ak i najmanje kuhinje. Naredni pregled
pokazuje osnovne potrebne elemente za hotelske kuhinje i nabraja ukupno planiranje i
ciljeve dizajniranja.
U svakoj kuhinji, poev od one male, do one najveeg kapaciteta ,odvija se odgovara-
jui proces pripreme hrane i manipulacije s tim u vezi (pranje posua, serviranje). U tom
procesu postoje ist i neist deo. Osnovni je princip da se nikada ne prepletu funkcije
jedne i druge strane. Proces pripreme hrane poinje njenim prijemom u vidu sirovina,
hrana se sortira u priruna skladita i hladnjae, a otuda ide na ienje i formiranje pro-
izvoda i poluproizvoda, eventualno odravanje toplote i serviranje.

Pregled 10 Planiranje kuhinje
Program (kuhinja)
0,6 m2/sedita u restoranu
0,2 m2/sedita u plesnoj dvorani i banket-sali
0,1 m2/sedita u predvorju
0,1 m2/hotelske gostinjske sobe
Program (ostava za hranu i pie)
3050 % glavne kuhinjske oblasti
Planiranje
Mora se obezbediti pravolinijski protok hrane od ostave do servisa; da se eliminie
unakrsni tranzit i kretanje unazad.
Razdaljina izmeu kuhinjske servisne oblasti i prostora za sedenje u restoranu mora
se dovesti na minimum.
Moraju se aranirati kompaktni rani centri.
Dodatna, druga ostava mora se smestiti blizu svake postaje kao to je potrebno.
Zajednike prostorije moraju biti smetene u centru.
Mora se napraviti plan za efikasno korienje svih prostorija.
Svi vei friideri i zamrzivai trebalo bi da su grupisani zajedno da bi delili zajednike
zidove i kompresore.
Dizajn
Mora se obezbediti automatski protivpoarni sistem kroz kuhinjsku opremu, a na-
roito iznad nje.
Obezbediti minimum opreme koja proizvodi toplotu.
Natopljeni prostor, u koji se sputa posue, smestiti odmah s unutranje strane ula-
znih vrata, iz svakog restorana ponaosob, a da se sve sliva u jedinstven prostor za
pranje posua.
Mora se obezbediti servisno predsoblje izmeu kuhinje i svakog odeljka ponaosob,
banket-sale i balske dvorane; kao i smernice meu servisnim koridorima i sobama
za bankete.
Ploe na podu, u ostavi sa friiderima, moraju se spustiti tako da patos u ovoj prosto-
riji bude u istom nivou s kuhinjskim podom.
Mora se uzeti u obzir i sanitarna sigurnost zaposlenih.
Mora se obezbediti sigurnost u kuhinjskom servisnom baru.
Hodnici moraju biti najmanje 1,05 m.
Meso i povre, svee i suvo, odvaja se ve u spremitima i pripremi. Prljavo posue

ne sme se dovoditi nazad u kuhinju, ve izvan nje. Katkada zadovoljava ventilacija po-
vienjem srednjeg dela, ime se potencira prirodni uzgon, ali je najpovoljnije reavati
ventilaciju mehanikim putem.
Izraz kompleks kuhinje definie kuhinju i njene anekse. Re je o funkcionalnoj ce-
lini razliitih mesta odreenih da bi mogli primiti specifinu materijalnu opremu za spe-
cijalizovani personal koji bi omoguio transformaciju sirovih namirnica u kuvana jela
spremna za neposredno konzumiranje, za neodreeni broj klijenata. Termin kuhinja

kada se koristi izolovano odgovara jedino zoni kuvanja i peenja. Prilikom projektovanja
kuhinje treba voditi rauna o tri sutinska pravila: odrediti sektore ili zone rada, utvrditi
najkrae mogue kruenje u hodu, postaviti princip hoda unapred. Dobro smiljena i
ureena kuhinja odgovara sledeim imperativima:
mora biti saobrazna slici marke koja eli da se postigne (tip objekta, klasa, ka-
tegorija itd.);
mora biti tako koncipirana da striktno potuje princip navedenih pravila;
odnosi povrine i volumena namenjenih razliitim prostorijama ili zonama za
pripremu moraju biti striktno izraunati u funkciji vanosti i prirode sistema
pruanja usluga (tradicionalni, odloeni), kao i perspektive u budunosti;
materijal mora biti kvalitetan i odgovarajui prema vaeim zakonskim propi-
sima (otporan na udarce, nepromoiv, nekvarljiv, trajan, lak za ienje i odr-
avanje);
mora biti tako koncipirana da omoguava odravanje na efikasan nain (ie-
nje, pranje, dezinfekcija), kao i da se lako respektuju pravila higijene;
treba da bude, po mogunosti, u istoj ravni sa svim ostalim sektorima, anek-
snim slubama, u prvom redu sa salom za ruavanje i u blizini svih ostalih
usluga. Sprat nie mogu biti smetene rezervne namirnice, lokali, prostorije za
personal, kao i tehnike prostorije;
treba da omogui poboljanje uslova korienja, kontrole i rukovoenja;
treba da je dobro postavljena, dobro osvetljena (naroito radne povrine, ste-
penice i hodnici);
treba da ima dobru ventilaciju, efikasnu i bez buke;
mora biti tako koncipirana da se racionalno ugradi fiksna oprema, pri emu se
mora predvideti mogunost premetanja i adaptacije;
mora omoguiti poboljanje uslova rada (ograniavajui pomeranja, racionali-
zirajui pokrete i smanjujui napore);
mora omoguiti klijenteli bolju uslugu i vee zadovoljstvo.
Prostorije ne smeju predstavljati rizik za namirnice. One moraju biti opremljene svim
potrebnim elementima za zatitu od eventualnih neistoa i projektovane daleko od bilo
kog izvora koji moe ugroziti kvalitet i ispravnost namirnica..
12.3.1. Ureenje kuhinje i standardi
Kuhinja i njeni aneksi se ni u kom sluaju ne smeju koristiti za stanovanje, niti bilo
koju svrhu osim one namenske. Predmeti ili proizvodi koji bi nakodili ne smeju biti
blizu namirnica, ba kao i ivotinje, naroito psi, make, ptice, te razne biljke. Takoe
nikada ne treba drati sredstva za odravanje higijene u blizini prehrambenih namirni-
cama. Za kuhinjske prostorije vae sledee preporuke i standardi.

Dimenzije i povrine. Povrine moraju biti dovoljnih dimenzija da bi se profesional-
ne aktivnosti, vezane za spremanje obroka, mogle obavljati u odgovarajuim uslovima.
Visina prostorije. Visina (od plafona) mora biti bar jednaka visini od 3 m u no-
vim prostorijama. Za stare prostorije, kada su uslovi provetravanja i ventilacije dovoljni,
moe se prihvatiti visina od 2,5 m. Moraju se takoe izbei prenos zvuka i prelamanje
svetlosti.
Raspored prostorija. Prostorije i radna mesta moraju biti tako rasporeeni da se
osigura kontinuirano i simultano odvijanje razliitih operacija. Put namirnica na mesti-
ma skladitenja, priprema, kuvanja, distribucije ili potronje mora biti odvojen od puta
odlaganja smea i otpadaka, tako da se ist i prljavi sektor ne ukrtaju,
Temperatura. Treba bude pogodna za normalno uvanje namirnica i proizvoda ma
kakva bila spoljna temperatura.
Ureenje prostorija. Pod, zidovi i pregrade do dovoljne visine (1,80 do 2,0 m), mo-
raju biti napravljeni od materijala iji su kriterijumi: higijena, sigurnost, trajnost.
Za podove: neklizajui, otporni na vodu i nekvarljivi, neporozni, otporni na mehani-
ke i termike udare, nezapaljivi, otporni na teret, prolaz kolica i habanje, laki za ienje,
dezinfekciju i odravanje.
Za zidove, izolacione zidove i pregrade: nepromoivi, nekvarljivi, neupaljivi, otporni
na mehanike i termike udarce, savreno ravne povrine otporne na hemijska delova-
nja, deterdente i dezinfekciona sredstva, laki za ienje i dezinfekciju. Oblaganje i bo-
jenje zidova i pregrada iznad visine gde postoji rizik za zagaenje, vrata, prozori i plafoni
moraju biti ravni, sastavi otporni na vlagu i na visoke temperature i odravani u dobrom
stanju.
Nagib podova je predvien tako da se otpadna voda usmerava ka slivniku pokrive-
nom reetkom i sifonom sa vodom povezanim sa javnom kanalizacijom gde god je to
mogue. Pod se mora prati, istiti, dezinfikovati onoliko esto koliko je to potrebno ili
bar na kraju svakog perioda rada. ienje nasuvo je zabranjeno: dignuta praina moe
se spustiti na radne povrine i namirnice. Koristiti vlane etke. Posle svake upotrebe
pribor mora biti opran, dezinfikovan, ispran i stavljen da se sui.
Aeracija ventilacija. Prostorije i njihovi aneksi moraju biti tako opremljeni da pro-
vetravanje, ventilacija, filtracija budu dovoljne i da efikasno osiguraju eliminaciju mirisa,
dima, pare, tako da to ne predstavlja opasnost za namirnice.
Osvetljenje. Prostorije moraju imati dovoljno prirodnog ili vetakog svetla koje
nee bitno promeniti boje. Za svaku prostoriju predviena je odreena koliina svetlosti
po 1 m2 izraena u luksima. Treba izbegavati neonska osvetljenja koja znatno utiu na
promenu boja, pogotovu u poslastiarskoj radionici.
Snabdevanje vodom. Prostorije moraju biti snabdevene toplom i hladnom vodom
pod dovoljnim pritiskom. Cevi sa hladnom vodom se ako je potrebno kalorifikuju kako
ne bi dolo do kondenzacije. Kroz prostorije ne smeju ii cevi za evakuaciju otpadnih ili
kinih voda.

Sanitarne instalacije. Objekat mora imati dovoljno sanitarnih instalacija za osoblje
(lavabo, garderobe, toalete sa vodom, koji nemaju direktnu vezu sa prostorijama za rad).
Toaleti moraju biti veoma isti, sa higijenskim papirom i ostalim priborom za telesnu
higijenu. Lavaboi moraju biti automatski ,bez runog upravljanja, sa toplom i hladnom
vodom, etkom za nokte, automatom za ienje i dezinfekciju ruku. Aparat za suenje
treba da bude sa strane lavaboa. Za efikasno pranje ruke treba nasapunjati tenim bakte-
ricidnim sapunom iz automata, koji se puni pri svakih 20 s. Ispirati detaljno 10 s i osuiti
ruke automatom. Kuhinjske krpe treba izbaciti iz upotrebe.
Ostale norme i ergonomski podaci. Minimalna visina: 2,5 m 3 m; minimalna visina
ploica u zoni prskanja: 1,8 do 2 m; visina stolova za rad stojei: 0,85 do 0,90 m; dubina
radnog stola: 0,60 do 0,70 m (ako je dublji, radnik se mora savijati); dubina korita su-
dopere za pranje: 0,45 m najvie (ako je dublje, dolazi do savijanja); minimalan razmak
prostora izmeu stolova i pei: 1,2 m minimum; prostor razdaljina izmeu dve pei:
1,5 m; irina prolaza za kolica: irina kolica + 0,25 m sa svake strane; ravna povrina po
osobi: 1,20 m2; visina pod isparivaem: 1,90 m.
12.3.2. Kuhinjske prostorije
Ugostiteljska kuhinja kao poslovna prostorija i poslovna jedinica svojim radom nepo-
sredno utie na kvalitet usluga i poslovanja ugostiteljske organizacije u ijem je sastavu.
Organizacija prostora u radu kuhinje jedan je od inilaca organizacije rada i organizacije
poslovanja kome treba posvetiti odgovarajuu panju, naroito pri izgradnji ovih objeka-
ta ili adaptaciji postojeih. Budui da potreban prostor i njegov raspored zavise od vrste
kuhinje, potrebno je razlikovati vrste ugostiteljskih kuhinja:
konvencionalna ugostiteljska kuhinja u kojoj se obavljaju sve radnje, od pripre-
mnih radova do prigotovljavanja jela (kuhinje u gostionicama i restoranima);
kuhinja u kojoj se kombinuje proizvodnja i prigotovljavanje jela organizacijom
dvaju blokova: topla i hladna kuhinja i poslastiarnica. Ove kuhinje odgovaraju
veem opsegu poslovanja;
kuhinja u kojoj je proizvodnja proizvodni blok prostorno odvojena od sa-
telitskih kuhinja;
kuhinja u kojoj se ne proizvode jela (ili samo neznatno), pa se oslanja na gotova
ili polugotova konzervirana jela.
Kompletna ugostiteljska kuhinja obuhvata: toplu kuhinju, hladnu kuhinju, posla-
stiarnicu, perionicu belog posua, kancelariju efa kuhinje, priruno skladite kuhinje,
priruno skladite kuhinjskog i stolnog rublja i perionicu crnog posua.
Za rad kompletne ugostiteljske kuhinje potrebne su glavne i sporedne kuhinjske pro-
storije koje ine kuhinjski blok. Kuhinjski blok, kuhinjska odeljenja, prema savremenim
graevinskim i higijenskim zahtevima, obuhvataju: prostorije za primanje ivotnih na-
mirnica; prostorije za uvanje ivotnih namirnica, prostorije za pripremanje ivotnih

namirnica; prostorije za prigotovljavanje kuvanje ivotnih namirnica; pomone pro-
storije; prostorije za administraciju i osoblje; higijenske prostorije.
Racionalizacija poslovanja i rada ugostiteljske kuhinje zahteva: planiranje rasporeda
prostorija ugostiteljske kuhinje i smera kretanja osoblja; primenu savremene i funkcio-
nalne kuhinjske opreme; upotrebu sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda koji olak-
avaju i ubrzavaju rad u ugostiteljskoj kuhinji.
Savremeno organizovanu ugostiteljsku kuhinju treba planirati tako da tehnoloki pro-
ces u njoj, od preuzimanja namirnica do prigotovljavanje jela kao gotovih proizvoda, tee
bez zastoja i u predvienom vremenu sa to manje utroenog ljudskog rada. Broj, vrsta i
veliina prostorija kuhinjskog bloka moraju biti srazmerni veliini, odnosno kapacitetu
glavne kuhinje.
Prostorije za primanje ivotnih namirnica vezane su za ekonomsko dvorite i mo-
raju, osim glavnog ulaza, imati i poseban ulaz za osoblje. Veliina prostorija za primanje
namirnica zavisi od kapaciteta kuhinje i naina na koji se kuhinja snabdeva namirnicama.
Prostorija mora biti opremljena odgovarajuim inventarom, npr. vagama, stolovima, po-
licama za odlaganje robe.
Raznovrsne namirnice zahtevaju posebne prostorije za uvanje namirnica skladi-
ta i razliite uslove za sigurno uvanje. Da bi se spreilo kvarenje uskladitenih namir-
nica, potrebno je zalihama namirnica u skladitu osigurati odgovarajuu temperaturu i
vlanost vazduha, zato se namirnice, odnosno roba, skladite po grupama, tj. kategorija-
ma (meso, suhomesnata roba, voe, povre, fabrike namirnice, svee konzervirane na-
mirnice, ostala roba). Naroitu panju zahtevaju zalihe lakokvarljive robe koja se uva u
rashladnim komorama i rashladnim ureajima.
Skladite namirnica mora biti u blizini kuhinjskih prostorija, smeteno tako da do-
prema i izdavanje namirnica ne ometaju rad u kuhinji, kao i ulazak i izlazak gostiju iz
restorana.
Skladite za lakokvarljive namirnice mora biti neposredno povezano s prostorijama u
kojima se te namirnice dalje obrauju.
Pri uskladitenju namirnica potrebno je pripaziti na pravilno uskladitenje razliitih
vrsta namirnica da jedna namirnica svojim mirisom ne bi ugrozila kvalitet druge (odvoje-
no treba uskladititi zalihe mesa i zalihe ribe, zalihe mlenih proizvoda i drugo).
U prirunom skladitu uvaju se prirune zalihe namirnica za potronju kroz odree-
no vreme, npr. zalihe zaina, miroija, brana, masnoa, jaja i sl. Ono je najee u nepo-
srednoj blizini kuhinje. Da se uskladitene zalihe ne bi pokvarile, priruno skladite mora
imati odgovarajuu temperaturu, vlanost vazduha i dobru ventilaciju.
Uz kuhinju se mora nalaziti i spremite za potroni materijal potreban kuhinji, za sa-
pun, metle, etke, krpe i slino.
Prostorije u kojima se pripremaju namirnice za kuhinju moraju biti opremljene od-
govarajuim inventarom, nekad i specijalizovanim mainama i alatom za obradu odree-
nih namirnica. Prostorije za obradu mesa odvojene su od prostorija za obradu ribe.

Tehnoloki proces pripremanja namirnica obuhvata: ienje, pranje i razvrstavanje
namirnica; guljenje namirnica; skidanje koe, otklanjanje kostiju, filetiranje ribe; sitnje-
nje namirnica na komade, kocke, tapie itd.
Kada je re o opremi, potrebna je to vea mehanizacija rada i to bolji higijenski uslo-
vi rada. Proces rada mora biti organizovan tako da se namirnica kree od neiste do iste
strane i da se otpaci odvajaju uz minimalan gubitak rada, vremena i namirnica.
Kuhinja najee ima i posebnu prostoriju za pripremu sveeg mesa, tj. kasapnicu
(mesarnicu). Ona se mora nalaziti u blizini hladne i tople kuhinje. Rad na pripremanju
mesa razlikuje se prema tome da li je meso svee iz klanice, duboko zamrznuto ili ve
porcirano.
Mesarnica mora da bude opremljena odgovarajuim inventarom: koritom za ispi-
ranje mesa, panjem za seenje mesa, mesarskim alatom, mainom za mlevenje mesa i
seenje kostiju, radnim stolom, prirunim hladnjakom i sl.
Prostorija za pripremu povra takoe mora biti u blizini tople kuhinje. U njoj se po-
vre isti, pere i obrauje za odreeni nain kuvanja.
Za taj rad potrebni su korito za pranje i ispiranje povra, cedila, noevi, sita, maina
za ljutenje krompira, maina za rezanje povra, razne sprave za oblikovanje krompira i
slina oprema.
Prostorije za prigotovljavanje jela u svom sastavu imaju: glavnu (toplu) kuhinju,
hladnu kuhinju, poslastiarnicu i kuhinju za doruak (ako nije uz salu za doruak). Ove
prostorije moraju biti neposredno povezane sa prostorijama u kojima se namirnice pri-
premaju za prigotovljavanje.
Glavna ili topla kuhinja je srce kuhinjskog bloka. U njoj se prigotovljavaju jela prime-
nom savremene tehnologije. Za rad u glavnoj kuhinji neophodno je obezbediti direktno
priticanje istog vazduha prirodnim putem ili posebnim ureajima ventilatorima. Isti
je sluaj i s odvoenjem neistog vazduha. To je naroito vano za kuhinje u podrum-
skim prostorijama. Glavna kuhinja mora biti tako graena i opremljena da se u njoj lako
moe odravati higijena rada. Oprema kuhinje mora biti razmetena tako da se moe
lako pomerati kada se kuhinja isti. Zidovi tople kuhinje i ostalih kuhinjskih prostorija
moraju biti poploani do 2 m visine, a iznad te visine obojeni svetlom uljanom bojom
(porozne boje nisu pogodne jer se zbog isparavanja u kuhinji esto ljute, pa postoji opa-
snost da komadii oljutene boje padnu u jelo).
Glavna kuhinja, kao i ostale sporedne prostorije, mora imati odgovarajue instalacije
(vodovodnu, elektrinu, kanalizaciju, telefon itd.).
Sve kuhinje moraju imati vodovod i kanalizaciju, kao i dovoljan broj vodovodnih
slavina za hladnu i toplu vodu. Ugostiteljskoj kuhinji treba mnogo tople vode, pa sa-
vremeno ureene kuhinje imaju i poseban dovod vrue vode u kuhinjske prostorije ili
ureaj za grejanje vode.
Svaka ugostiteljska kuhinja mora imati i dovoljan broj limenih posuda s poklopcem
za otpatke.

Tehniki ureaji kuhinje moraju biti pravilno razmeteni kako bi se olakao rad ra-
dionicama i kako bi se odrala istoa kuhinje. Za kuhinju je veoma vano pravilno ras-
poreeno mesto s kojeg konobari preuzimaju gotova jela. U savremeno opremljenim
kuhinjama to su topli stolovi (reo stolovi) koji su istovremeno i grejai za tanjire i za ona
jela koja kuvar ne moe odmah da izda konobaru.
Svaka kuhinja mora da ima zidni sat, a vee kuhinje i telefon. Pod u ugostiteljskoj
kuhinji mora biti topao, da olakava odravanje istoe, da priguuje zvuk, da ima blagi
nagib (12 ) prema odlivu za otpadnu vodu.
Hladna kuhinja mora da bude odvojena od tople kuhinje. Mora biti dovoljno svetla
i provetrena jer ukraavanje hladnih jela zahteva dobro osvetljenje. Njena oprema se sa-
stoji od radnih stolova, rashladnih ureaja, maina za rezanje suhomesnatih proizvoda,
maina za rezanje hleba, maina za pranje posua, elektrinih ili plinskih tednjaka, po-
suda i drugog inventara potrebnog za pripremu hladnih jela. Neke hladne kuhinje imaju
i bazen za ivu ribu.
U hladnoj kuhinji pripremaju se hladna jela, predjela i sva ona jela koja ne treba od-
mah kuvati ili koja se kuvana ili peena posluuju hladna. U njoj se pripremaju salate od
sveeg povra i voa, salate od konzerviranog povra i voa, kompoti i slina jela.
Poslastiarnica je odeljenje kuhinjskog bloka u kome se pripremaju i prigotovljavaju
slatka jela. Poslastiarnica ima dve prostorije: jednu za pripremanje slatkih jela, i drugu
za peenje slatkih jela. Ako ugostiteljski objekat nema pekaru, onda se u poslastiarnici
peku pecivo i ostali potrebni pekarski proizvodi. U poslastiarnici se mogu pripremati
sladoledi i kremovi.
Za rad poslastiarnice naroito je vana pe (elektrina ili plinska). Osim pei, posla-
stiarnica mora imati elektrini tednjak, radni sto sa kamenom ili mermernom ploom,
mainu za meanje testa, elektrini hladnjak, orman za duboko zamrzavanje, automatsku
mainu za sladoled, kao i potrebno posude (lone, tepsije, kalupe, noeve, lopatice, sita,
cediljke, tiganje, razne plehove itd.) i alat za prigotovljavanje slatkih jela. U savremeno
opremljenoj poslastiarnici proizvodni i radni proces su maksimalno mehanizovani.
Kuhinja za doruak je odeljenje kuhinjskog bloka u kome se prigotovljavaju topli na-
pici i jela za doruak. Potrebna joj je sledea oprema: tednjak, topli bazen (ben mari), to-
pli sto, elektrini ili plinski tednjak, aparat za kuvanje crne kafe, aparat za kuvanje aja,
aparat za kuvanje i toenje mleka, priruni hladnjak, radni stolovi, korita za pranje i ispi-
ranje posua (ili maina za pranje posua), ormani za slaganje posua, posude i pribor.
Pomone prostorije kuhinjskog bloka su: pripremnica (ofis), perionica za crno po-
sue, perionica za belo posue, perionica za staklo, kao i perionica za ienje i pranje
srebra.
Pripremnica je prostorija u kojoj konobari preuzimaju jela iz kuhinje i pripremaju ih
za odnoenje gostima. Ona mora biti direktno povezana s kuhinjom i restoranom. Od
kuhinje je najee razdvojena stolom za izdavanje jela ili toplim stolom da se jelo ne bi
ohladilo. Pripremnica mora biti dovoljno prostrana zbog nesmetanog kretanja konobara.

U pripremnici se nalaze ormani s priborom za posluivanje (posluavnici, ubrusi, tanjiri,
pribor za jelo, inije, zdele za pranje prstiju, kao i drugi neophodan pribor).
Perionica za crno posue mora biti smetena u blizini glavne kuhinje. U njoj se pere
crno posue (erpe, lonci, tepsije, plehovi). Oprema se sudoperama ili mainama za pra-
nje posua, stolovima, policama za ceenje i odlaganje posua mora imati dobar dovod
tople i hladne tekue vode, kao i odvod, odgovarajueg promera cevi, za nesmetano od-
voenje neiste vode.
Perionica za belo posue mora biti dovoljno prostrana i smetena blizu pripremnice
na samoj liniji posluivanja konobara. Savremeno opremljene ugostiteljske kuhinje ima-
ju maine za pranje belog posua. Osim maina u ovom odeljenju mora biti nekoliko
sudopera s tekuom toplom i hladnom vodom, policama za ceenje i odlaganje opranog
posua. Tu su jo potrebne posude za otpatke (s poklopcem). Vei hoteli imaju drobilice
za otpatke. One smrve gotovo sve kuhinjske otpatke (osim limenki i stakla), samelju ih, a
pritisak vode potisne ih kroz odvodne cevi u kanalizaciju.
Prostorije za administraciju i osoblje podrazumevaju kancelarije za efa kuhinje,
radno mesto kuhinjske blagajne i trpezarija za osoblje.
Kancelarija efa kuhinje mora biti tako smetena da ef ima pregled rada u celoj ku-
hinji. ef kuhinje vodi kuhinjsku administraciju (pie zahteve, sastavlja jelovnik, vri kal-
kulacije, ispunjava obrasce, knjigu menija, knjigu rasporeda rada, evidenciju dolazaka
radnika na posao, evidenciju izostanaka itd.). Ukratko, tu se obavljaju svi administrativni
poslovi koji pripadaju kuhinjskom poslovanju. Tu se nalazi i priruna kuvarska litera-
tura.
Radno mesto kuhinjskog blagajnika je tako smeteno da omoguava dobar pregled
kretanja jela i konobara.
Trpezariju za osoblje imaju sve vee ugostiteljske kuhinje. Ove prostorije moraju biti
svetle, provetrene, uredno i lepo ureene, stolovi pokriveni stolnjacima da bi se osoblje
to ugodnije osealo.
Higijenske prostorije su kupatila, garderobe i toaleti za osoblje. Higijenske prosto-
rije moraju biti odvojene za muko i ensko osoblje. Oprema mora biti savremena zbog
lakog i stalnog odravanja. Garderoba osoblja opremljena je ormariima za svakog rad-
nika, u kojima se uva lina i radna odea. Pomenute prostorije moraju biti povezane
s ostalim delovima kuhinje. Svojom udobnou higijenske prostorije moraju osigurati
osoblju odreene uslove line higijene i higijene rada.
12.3.3. Savremena oprema ugostiteljske kuhinje
Sredstva za rad ugostiteljske kuhinje su tehniki ureaji i nametaj, i to: elektrini ted-
njak, plinski tednjak, hladnjaci, poslastiarske pei, kotlovi, salamander (penica za grati-
niranje), univerzalna kuhinjska maina, salatarnica (korpa za ispiranje slate), bazeni (ben
mari), maina za rezanje narezaka, maina za sladoled, maine za pranje belog posua,

maina za pranje i poliranje aa, orman za pribor za jelo, polica za srebrno posue, or-
man za ae, lift za povre i meso, radni stolovi, mermerni sto, polica za poslastiarske
plehove i panj, polica za delove univerzalne kuhinje, maine, orman za kuhinjsku admi-
nistraciju, itd.
Potreba za nabrojanim sredstvima svaki dan je sve vea jer se proizvodni proces u
kuhinji sve vie mehanizuje. Nabavci sredstava za rad i njihovo prilagoavanje kapaci-
tetu ugostiteljske kuhinje treba prii paljivo kako bi se nabavljeni ureaji racionalno i
optimalno upotrebljavali.
Ako se tehniki ureaji u proizvodnom procesu funkcionalno koriste i uredno odr-
avaju (redovno iste i popravljaju), njihovom upotrebom omoguava se ekonominije
iskoriavanje namirnica i poveanje proizvodnosti rada osoblja.
Termiki aparati
tednjaci ugostiteljske kuhinje brojem i veliinom moraju odgovarati kapacitetu i
nameni ugostiteljske kuhinje. Moraju biti smeteni tako da im je mogu pristup sa svih
strana. tednjaci moraju biti okrenuti prema pripremnici, odnosno toplom stolu za izda-
vanje jela da bi se izbeglo nepotrebno hodanje osoblja.
Prema nainu zagrevanja ima nekoliko vrsta tednjaka: tednjaci koji se zagrevaju
elektrinom energijom, zatim plinom, naftom, ugljem i sl. U ugostiteljskoj kuhinji upo-
trebljavaju se plinski i elektrini tednjaci.
Plinski tednjak je veoma ekonomian jer se plinski plamen moe regulisati prema
potrebi. Kuvanje najee poinje na velikom plamenu (mora se pripaziti da ne prelazi
dno posude), a zatim se pri dovravanju jela plamen plina smanjuje.
Moderni plinski tednjaci racionalno iskoriavaju plin pomou tehnikih ureaja i
kombinacija ploa (plotni) i penice. Uz veliki plinski tednjak mogu se prikljuiti ma-
nji ureaji za kuvanje (reoi) i kotlovi za vodu. Prvi plinski tednjaci su imali otvoreni
plamen, a danas se zagrevaju posebnom ploom. Plinski tednjak moe imati nekoliko
zatvorenih ploa, penica, a moe biti u kombinaciji s elektrinim tednjakom.
Elektrini tednjak se mnogo upotrebljava u ugostiteljskim kuhinjama. Opremljen je
prekidaima koji osiguravaju potrebnu temperaturu za kuvanje, odnosno peenje. Na
velikoj ploi tednjaka ima nekoliko okruglih ploa, ija se toplota moe regulisati prema
potrebi. Elektrini tednjak omoguava lake odravanje istoe. tednjaci na naftu se
najee koriste u brodskim kuhinjama.
Danas se u savremenim ugostiteljskim kuhinjama uglavnom vie ne upotrebljavaju
tednjaci na ugalj. Kod takvih tednjaka posebno je vano zagrevanje tednjaka i peni-
ce, neprestano odravanje vatre, postizanje odgovarajue temperature, a sve to zahteva
bogato iskustvo kuvara.
Poslastiarska pe moe biti plinska ili elektrina. Poslastiarska pe najee ima
nekoliko penica jednih iznad druge. Plinska poslastiarska pe greje se ispod donje pe-
nice, a gornja penica se greje preko donje.

Topli bazen (ben-mari) je velika limena posuda s vruom vodom u koju se stavljaju
posude s jelom da se jelo ne bi ohladilo. Najee se smeta izmeu glavnog tednjaka i
toplog stola za izdavanje jela. Savremeno opremljena ugostiteljska kuhinja ima elektrine
tople bazene s automatskim regulatorom temperature.
U modernim kuhinjama velike kuhinjske lonce (kojima je teko rukovati) zamenili su
kuhinjski kotlovi odvojeni od tednjaka na posebnom postolju. U njima se pripremaju
vee koliine supe, variva, krompira itd. U kuhinji se nalaze kotlovi od 30 do 50 l, a u ku-
hinjama drutvene ishrane od 50 do 500 l.
Kotlovi imaju direktan dovod vode, mogu se hermetiki zatvarati, a prema potrebi
se mogu nagnuti i izvrnuti. Greju se plinom ili elektrinom energijom. Tenost u kotlu
moe provreti za 20 minuta, to znatno ubrzava kuvanje, naroito u kuhinjama drutvene
ishrane.
Elektrina friteza omoguava kvalitetniju regulaciju i efikasnije korienje elektrine
energije jer je mogue bre zagrejati ulje i odvojiti toplu od hladne zone ulja u kotlu fri-
teze. Ovo je naroito vano za kvalitet pripremanja hrane u fritezi i uvanje ulja od brzog
propadanja35.
Posebnu opasnost kod friteze predstavlja kvar na termoregulacionom termostatu po-
mou koga se bira temperatura ulja. U tom sluaju se ulje pregreva i samozapaljuje i ek-
splozivno izgara. Ovakvi sluajevi su naroito opasni za osoblje zaposleno u kuhinji zbog
stvaranja opekotina po telu, trovanja produktima izgaranja ulja ili paljenja odee osobe
koja je dovoljno blizu36. istoa kotla friteze, naroito oko regulacionog termostata uro-
njenog u ulje, moe doprineti sigurnom radu.
Elektrina prionica koristi se u savremeno opremljenim kuhinjama za prenje ribe,
pohovanje mesa, krompira i drugih namirnica u dubokoj masti. U elektrinoj prionici
mogue je u jednom satu ispriti oko 40 kg krompira, pa se time prigotovljavanje jela
znatno ubrzava.
Uglavnom postoje dve vrste elektrinih prionica: prionice za ribe i prionice za
krompir friteze. Najee se upotrebljava prionica za krompir (za prenje na razne na-
ine). Temperatura ulja se moe regulisati automatskim regulatorom od 80 C do 250 C.
Elektrina peenjara je tepsija s poklopcem u kojoj se namirnica pri, pohuje i kuva.
Toplota u njoj se moe regulisati. Ureaj je privren na posebnom stolu. Ako je potreb-
no, moe se nagnuti. U njoj se peku razna peenja, kotleti, rolade, riba, krompir, omleti,
palainke.
Salamander (penica za gratiniranje) je plinska ili elektrina penica koja pee samo
odozgo. Slui za prigotovljavanje jela koja se moraju zapei odozgo da bi dobila hrskavu
koricu, npr. razna jela od mesa, makarona, ribe, rakova, raznog povra. Gratinirati (franc-
gratine) znai zapei u penici meso, povre ili slino tako da se stvori kora.
35 Da ne bi dolo do oteenja kotla, treba paziti da se friteza ne ukljuuje u rad ako nema ulja u kotlu
friteze. Oteenja grejaa moe izazvati strujni udar na osobi koja rukuje fritezom. Prevelika koliina
ulja u fritezi moe izazvati prelivanje ulja preko ruba kotla, prljanja njenih spoljnjih delova i zavlaenje
masnoe u delove gde se masnoa kvari ili se preliva preko elektrinih spojeva.
36 Zbog toga treba da pored regulacionog termostata friteza ima i dodatno osiguranje od pregrevanja ulja.

Rotilj i raanj se upotrebljavaju za peenje manjih komada mesa ili ribe. Raanj se
upotrebljava za peenje mesa u komadu (npr. pileta, praseta, jagnjeta itd.).
Za peenje na rotilju, kao i na ranju danas se koristi elektrina energija, a najbolji
nain peenja je peenje pomou drvenog uglja na otvorenom prostoru. Raanj se tada
okree rukom. Peenje na rotilju, odnosno na ranju, ima tu prednost to se zbog di-
rektnog delovanja vatre pore mesa bre zatvaraju, a meso ostaje sono i veoma ukusno.
Mikrotalasne penice omoguava kuvanje i peenje pomou infracrvenih zraka u
ugostiteljskim kuhinjama. Jelo se pee usmerenim zracima tako da se istovremeno i jed-
nako pee u celini jer zraci prolaze kroz jelo (koje se pee i kuva). Zraci deluju dubinski,
pa je jelo bolje peeno nego na uobiajene naine peenja. Ovim ureajem se jednostav-
no rukuje.
Maine za mehaniku pripremu namirnica

U velikim kuhinjama nalaze se razliite maine za mehaniku pripremu namirnica.
To su ljutilce, mealice, mlinovi, univerzalne maine, a zajednika im je karakteristika
da se pokreu elektromotorima. Pored opasnosti od elektrinog udara, maine mogu
ozlediti rukovaoca pokretnim i rotirajuim delovima. Zato je potrebno da su radnici koji
rade na tim mainama upoznati sa nainom rada na njima i merama sigurnosti pri radu.
Osim toga, nuna je i redovna kontrola maina, pri emu se pregledaju funkcionalna
ispravnost i sigurnosna ispravnost. Nije dozvoljeno uklanjanje bilo kog dela zatite ma-
ine radi breg i lakeg rada. Pre poetka ienja mainu treba obavezno iskljuiti. Za
vreme ienja mora se voditi rauna o zatiti od ozleda na otrim i iljatim delovima
maine, a pri sastavljanju oienih delova treba ih dobro privrsti i osigurati na svom
mestu.
Ljutilica za krompir je maina koja u kuhinjama s veim kapacitetom olakava rad
kod grube pripreme krompira i slinog povra. Ljutenje se obavlja u rotirajuem bubnju
koji je iznutra presvuen brusnim materijalom. Opasnosti pri radu na ovoj maini su sle-
dee: opasnosti od mehanikih povreda ruku pri umetanju povra u bubanj, opasnost od
mehanikih povreda ruku ili zahvatanja dela odee elementima za prenos. Na mainama
je, radi zatite, postavljen ureaj za blokiranje, koji onemoguava pokretanje maine dok
bubanj nije zatvoren. Ureaj za blokiranje mora biti uvek ispravan. Remenski prenos i
ostali pokretni delovi maine moraju bit zatieni na odgovarajui nain.
Testera za kosti slui za seenje kostiju i veih komada smrznutog mesa. Testera moe
biti linearna ili cirkularna. Opasnosti pri radu s ovim mainama vee su nego na drugim
koje susreemo u kuhinji. Zbog male nepanje ili nepridravanja propisanih mera zatite
lako dolazi do posekotina i drugih mehanikih ozleda. Prilikom rada sa testerom obave-
zna je upotreba guraa ili kleta za meso i kosti.
Maine za rezanje narezaka (suhomesnatih proizvoda, sireva, hleba i sl.), sastoje se
od rotirajueg noa i ureaja za prihvatanje i voenje namirnica pod no. Do mehani-
kih ozleda ruku lako dolazi ako se radnici ne pridravaju uputstava za siguran rad. Novije
maine imaju takav sistem zatite da su tokom rada obe ruke zaposlene, pa ne postoji
mogunost da ruka i prsti dou pod no.

Maina za mlevenje mesa i povra rade na principu pua koji zahvata meso ili povre
i tera ga prema nou i ploi gde se usitnjava. Do povreda pri radu na ovim mainama
dolazi uglavnom zbog nepanje ili nekorienja odgovarajuih pomagala. Zabranjeno je
natiskivanje mesa ili povra rukom jer za to postoje posebni dodaci.
Maine za mlevenje maka i kafe imaju grlo kroz koje prolazi kafa, mak ili druga
namirnica tako usko da nema mogunosti da ruke zahvate rotirajui delovi namenjeni
operaciji mlevenja. U sluaju zastoja, mainu treba iskljuiti, pa tek onda potraiti uzrok
kvara.
Maine za meenje opremljene su velikim brojem pokretnih i rotirajuih delova,
pa postoji stalna opasnost da ti delovi zahvate ruke, kosu i delove odee radnika. Tada
nastaju mehanike povrede s lakim ili teim ozledama. Upravo zbog toga, bez obzira
na postavljenu zatitu, treba biti oprezan. Kosu, ako je dugaka, treba povezati, a radna
odea ne sme biti preiroka.
Specijalizovane kuhinjske maine su specijalizovane za odreeni deo proizvodnog
procesa. To su maine za pranje povra, guljenje krompira, potiskivanje (pasiranje), re-
zanje povra, rezanje suhomesnatih proizvoda, rezanje hleba, mlevenje mesa, meanje
testa, pravljenje sladoleda, kuvanje kafe, aja, mleka itd.
Univerzalne kuhinjske maine imaju mnogostruku primenu. Mogu obavljati nekoli-
ko razliitih radnji: mogu meati i mesiti testo, mleti, ribati, rezati krompir, mleti biber i
orahe, gnjeiti kuvani krompir. Univerzalna kuhinjska maina zamenjuje nekoliko speci-
jalizovanih kuhinjskih maina. U veim ugostiteljskim kuhinjama koriste se specijalizo-
vane kuhinjske maine, a u kuhinjama s manjim prometom univerzalne maine.
Primenom kuhinjskih maina, tj. mehanizacijom proizvodnog procesa i rada u ugo-
stiteljskim kuhinjama namee se i obaveza pravilnog iskoriavanja tih skupih maina
i njihovo odravanje. Osoblje koje njima rukuje mora za to biti struno osposobljeno.
Maine se moraju redovno istiti i popravljati da bi se mogle to due koristiti.
Kuhinjski nametaj
U nametaj ugostiteljske kuhinje ubrajamo: radne stolove, ormane, police, stolice i
sl. Nametaj za kuhinje treba da je funkcionalan i da omoguuje lako odravanje istoe.
Stoga nametaj mora omoguiti brzo i lako odvijanje rada osoblja.
Radni stolovi moraju biti izraeni od materijala koji se lako isti. Razmetaju se tako
da ne smetaju prolaz osoblja i da olakavaju i ubrzavaju rad osoblja.
Kuhinjski radni sto ima policu (20 cm od poda) i fioku s pregradama. Broj radnih
stolova zavisi od kapaciteta kuhinje. Na kuhinjskom radnom stolu ne obavljaju se tehno-
loke operacije, ve za to slue vee ili manje drvene daske (koje se posebno peru). Za gre-
janje tanjira i stonog posua, kao i gotovih jela, upotrebljava se topli sto nazvan i reo sto.
Police i ormani slue za odlaganje posuda, pribora i drugih predmeta. Za blagajnika i
kasu potreban je poseban sto ili pult.

Ureaji za hlaenje i zamrzavanje
Hladnjaci su potrebni svim proizvodnim odeljenjima kuhinjskog bloka. Ima ih ra-
zliitih veliina i razliitih vrsta, a slue za raznovrsne potrebe. Hladnjak nije orman za
zamrzavanje i u njemu se namirnice ne mogu uvati neogranieno vreme. Prosena tem-
peratura hlaenja u hladnjaku kree se od + 2 C do 8 C.
Hladnjaci za duboko smrzavanje (zamrzivai) uglavnom zamenjuju rashladne komo-
re u ugostiteljskim kuhinjama. U njima se lakokvarljive namirnice uvaju due vreme.
Smrzavanjem se konzerviraju meso divljai, riba, guija digerica, povre, voe i sl.
Zbog intenzivnog mirisa ribe potrebno je strogo paziti da se posebno uva riba, a po-
sebno meso. Sve smrznute namirnice moraju biti obraene tako da se posle odmrzavanja
mogu odmah upotrebiti za prigotovljavanje jela.
Smrzavanje namirnica naroito odgovara ugostiteljskim kuhinjama koje planski vode
rauna o zalihama namirnica i nabavljaju ih kada su cene za to najpovoljnije i kada preti
opasnost da ih nekoliko meseci nee biti na tritu.
Hladnjae su odeljenja sa rashladnim komorama. Preko su potrebne u veim ugosti-
teljskim kuhinjama. Hladnjaa se sastoji od pretkomore, komore za mlene proizvode,
komore za meso iz klanice i ivinu, komore za divlja i komore za ribu. Pretkomora je
vea od ostalih komora i snabdevena je policama na kojima se uva voe i povre. Zbog
naglih promena u temperaturi hladnjaa mora biti poploana37.
Da bi se osiguralo higijensko odravanje namirnica, za vreme njihovog uvanja u
rashladnim ureajima potrebno je pridravati se sledeih pravila: ureaji za hlaenje ne
smeju biti pretrpani namirnicama jer to onemoguava potrebno strujanje vazduha; na-
mirnice, odnosno hrana sa jakim mirisom, uvaju se odvojeno; topla hrana se pre stav-
ljanja u hladnjak mora ohladiti, u protivnom temperatura u hladnjaku se poviava iznad
doputene granice (+4 C) a kondenzovana para ovlai ostalu hranu; namirnice, hranu
iz konzervi treba odmah posle otvaranja staviti u staklenu posudu i uvati u rashladnom
ureaju; treba izbegavati esto otvaranje rashladnog ureaja, posebno leti jer to oteava
odravanje potrebne temperature; u rashladne ureaje nije dozvoljeno unositi neoie-
ne namirnice da se ostale namirnice u rashladnom ureenju ne bi uprljale; rashladni
ureaj mora da se pere svakih sedam dana tako da se iskljui, isprazni, a povrine bonih
zidova, vrata i armature operu toplom vodom i deterdentom ili odreenim sredstvima
za pranje rashladnih ureaja; police u hladnjacima, reetke i druge police moraju se prati
pre unoenja novih sirovina.
Rashladne vitrine i pultovi imaju temperaturu vazduha obino iznad 0 C, a najnie
do -5 C. Kod temperatura iznad nule nee doi do smrzavanja vodene pare na ispari-
vau, ali e doi do kondenzacije vode, kojoj se mora omoguiti kontinuirano oticanje
37 Za uvanje razliitih vrsta mesa i namirnica u hladnjai potrebna je razliita temperatura: meso za
dnevnu upotrebu od +1C do + 4 C; ribe i rakovi od -1C do -4C; hladna jela od + 4C do + 8 C;
divlja i ivina - 2 C do - 4 C; svea jaja + 0,5 C do + 1 C; maslac + 6 C do + 8 C; mleko +2 C do +
4 C; voe i povre + 2C do + 6 C, itd. Temperatura u rashladnim ureajima za zamrzavanje kree se
od -20 C do -22 C.

iz aparata, a ne da se ona izliva prilikom otvaranja vrata. Opasno bi bilo kada bi voda
kondenzovanjem mogla da izazove kratak spoj. Kao i kod hladnjaka, i kod rashladnih
vitrina i pultova vano je voditi rauna da se reetka koja slui za ventiliranje kompresora
ne zatvori i na taj nain onemogui pravilno hlaenje motora i kondenzatora, to ima za
posledicu nepravilan rad aparata.
Aparata, maina i ostalih sprava, vrlo korisnih, ima veoma mnogo: od maina za pra-
nje posua, raznih kolica za prevoz namirnica i gotovih jela, pa do opreme za ienje i
odravanje kuhinje. Upravo zbog velikog broja ovih pomagala ovde se pominju maine
za pranje posua, na kojima usled nepaljivog i nestrunog rada vrlo lako dolazi do ozle-
da na radu. Pomona kolica za prevoz su u kuhinjama neobino korisna jer omoguavaju
lak i brz prevoz namirnica i gotovih jela, a radnici se, koristei ih, manje umaraju i spre-
avaju se ozlede koje nastaju prilikom prenoenja tereta na rukama.
Maine za pranje posua

U kuhinji su maine za pranje posuda raznih veliina, od najmanjih, do velikih auto-
mata. I jedni i drugi za svoj rad koriste elektrinu energiju, vrelu vodu i vodenu paru, a
sve to moe vrla lako dovesti do razliitih ozleda.
Prljavo posue stavlja se u mainu, ili u za to posebne korpe, ili se ulae u pregrade
u samoj maini. Ovako pripremljeno posue pere se u maini vrelom vodom, na tem-
peraturi od 90 C. Voda se raspruje pomou posebnih rotirajuih delova. Posle pranja
u maini se moe, zavisno od njene konstrukcije, posue i suiti, i to parom ili vruim
vazduhom. Sve ove maine snabdevene su osiguranjem koje onemoguuje putanje ma-
ine u pogon dok ona nije zatvorena. Na taj nain se spreava da rukovalac maine dobije
opekotine od vrue vode.
Na manjim mainama za pranje posua ciklus pranja u maini traje oko 120 s, a ka-
pacitet im je oko 540 velikih tanjira na sat ili 750 aa. Voda za pranje greje se pomou
elektrinih grejaa ili pomou pare.
12.3.4. Opasnosti i zatita na radu u kuhinji
Velike kuhinje opremljene su uglavnom klasinom ugostiteljskom opremom, koja

slui za mehaniku pripremu hrane, kuvanje itd., a za svoj rad koristi elektrinu energiju,
plin, paru, vrsto ili tekue gorivo. Neki elementi kuhinjske opreme (maine za meha-
niku pripremu hrane) pokretani su elektromotorima, dok drugi (termiki aparati) rade
pod povienim pritiskom i na visokoj temperaturi. Iako je celokupna oprema konstrui-
sana s maksimalno izvedivom sigurnou, a prema vaeim propisima i standardima ona
ipak predstavlja izvor opasnosti za osoblje koje njom rukuje. Uzrok tome je prvenstveno
ljudski faktor, odnosno greke koje ovek ini, bilo loim postavljanjem, bilo rukovanjem
ili odravanjem opreme.

Za siguran rad i nesmetano odvijanje posla u kuhinji vano je poznavati opte mere
zatite na radu, specifine mere zatite za pojedine sluajeve, kao i kontinuirano odravati
kuhinjsku opremu. Ovo se postie stalnim obrazovanjem kuhinjskog osoblja koje mora
poznavati ne samo kako se na maini ili aparatu radi ve i kako ona radi. Na taj e se nain
ukloniti mnoge opasnosti po ivot i zdravlje osoblja zaposlenog u ovoj grani privrede.
Oprema ugostiteljske kuhinje moe se podeliti, prema nameni, na: maine za mehani-
ku obradu namirnica (ljutilice, mealice, testere za kosti), aparate za termiku pripremu
hrane (kuvanje, peenje itd.), aparate za uvanje i hlaenje hrane, aparate i maine ostale
namene (prenoenje, pranje, priprema tople vode).
Prilikom rada na ovoj opremi mora se voditi rauna o opasnostima od: mehanikih
ozleda (padovi, lomovi, posekotine), opekotina, elektrine struje, trovanja plinom, ek-
splozije i poara.
Mehanike ozlede nastaju usled padova na klizavim podovima (od masti, vode i sl.),
neprikladnog prenoenja tereta, nestrunog i nepaljivog rukovanja mainama za seenje
kostiju, mlevenje i ljutenje i svim drugim delovima opreme.
Opekotine nastaju nepaljivim prihvatanjem vruih predmeta i posuda ili delova
opreme, kao i prolivanjem vrueg jela. Uglavnom se mehanike ozlede i opekotine mogu
pripisati nestrunom rukovanju, nepanji i loem odravanju pojedinih delova opreme.
Udar elektrine struje, s obzirom na samu konstrukciju opreme, moe biti uzrokovan
loim odravanjem opreme (polomljeni utikai, oteeni gajtani, loe izvedena zatita od
visokog napona) ili pogrekom radnika. Prema tome, dobro izvedena zatita, ispravnost
svih prikljuaka i dodirnih delova, osnovni su preduslovi za siguran rad na ugostiteljskim
aparatima i mainama.
Trovanje plinom posledica je nepanje pri rukovanju plinskim aparatima ili propu-
tanja pojedinih aparata, usled ega se velike koliine plina nagomilavaju u prostoriji. U
kuhinjama na vrsto i tekue gorivo, u sluaju loeg sagorevanja, nagomilava se ugljen-
monoksid, to takoe moe izazvati trovanje.
Eksplozija i poar u objektu takoe mogu biti uzrokovani plinom. Elektrini aparati na
vrsto i tekue goriva, mogu, zbog loeg odravanja i nepanje, postati potencijalni uzrok
poara.
Odravanje celokupnog radnog prostora (podova, prolaza itd.) veoma je vano za
siguran rad. Mokri i klizavi podovi uzrok su padova s nemalim posledicama, pogotovu
ako radnik pritome prenosi posudu s vruim jelom ili nosi otre i iljaste predmete. Pro-
lazi i mesta na kojima se osoblje kree ili radi treba da su slobodni kako bi se omoguio
nesmetan rad. Podovi u kuhinjama se moraju redovno odravati.
Najei uzrok poara u hotelima se javlja u kuhinjama. Osnovni uzroci poara u
kuhinji su nemar, nepanja i neodravanje opreme. Da bi tete od poara u objektima za
pripremu hrane bile to manje, treba teiti da do izbijanja poara uopte ne doe, da se
poar odmah sprei ili da se ogranii njegovo irenje, da se smanje tete od samog poara
i posledica gaenja, da svaki radnik bude upoznat s moguim uzrocima poara i merama
koje u tom sluaju mora da preduzme.

Red i istoa u samoj kuhinji i pomonim prostorijama, pored higijenskog aspekta,
vaan su faktor u spreavanju i onemoguavanju irenja poara. Ulje, masti i ostale zapa-
ljive materije treba da su uredno sloeni a otpad treba odlagati u za to odreene posude.
Pei na kruta goriva nakon rada treba oistiti, no treba paziti da se u pepelu ne nalazi ar.
Iskre i otvoreni plamen lako uzrokuju poar, a vrlo su esti i u kuhinjama. Radnik
treba stalno da ima na umu da nepaljivim rukovanjem moe veoma lako izazvati poar.
Zabranjeno je prilaenje otvorenom plamenu sa zapaljivim materijalima kao to su ulje,
masti, eer i slino.
Da elektrine naprave ne bi postale uzrok poara, njihovo odravanje treba da bude
redovno, a upotreba pravilna. Veliki broj poara nastaje zbog korienja osiguraa jaih
od dozvoljenih, oteenja na napravama, zaboravljanja da se iskljue grejai nakon ko-
rienja.
Svaki izvor toplote moe postati uzrok poara, pa u kuhinjama treba na to obratiti
posebnu panju. Da bismo spreili da oprema u kuhinji postane uzrok poara, treba
osigurati:da zapaljivi materijali budu na dovoljnoj udaljenosti od izvora toplote, potreb-
nu toplotnu izolaciju izvora toplote, stalan nadzor, da koliina goriva, kod aparata na
vrsto i tekue gorivo, bude svedena na najmanju meru, da se u okolini izvora toplote
naroito pazi na red i istou.
12.4. PERIONICA RUBLjA
Perionice rublja u irem smislu su prostorije u kojima se prljavo rublje prima, pere,
pegla i sui. U njihovom sastavu je najee i skladite istog rublja. Perionica kao radno
odeljenje hotela moe biti u sastavu hotelskog ili u sastavu ekonomsko-tehnikog trakta.
Hoteli do 50 soba treba da imaju polumehanizovanu perionicu rublja, a oni sa vie od
50 soba potpuno mehanizovanu, tako da sve poslove u vezi s pranjem, peglanjem i sue-
njem obavljaju maine. Prema nekim miljenjima, mehanizovana perionica je rentabilna
ve za hotele od 40 soba ako u svom sastavu imaju restoran i kafanu.
Savremena perionica rublja raspolae mainama za pranje (koje mogu biti razliitih
sistema), centrifugama za ceenje rublja, mainama za peglanje rublja, kao i posebnim
suionicama na topao vazduh. Postoje i takve centrifuge u kojima se rublje odmah osui
,pa se zatim moe poslati na peglanje, a nije ga potrebno posebno suenje. Pranje rublja u
hotelima i motelima moe biti organizovano i reeno na jedan od sledeih naina:
ugovor o pranju vea sa nekom spoljnom komercijalnom perionicom;
centralizovana perionica za vie hotela odreene grupe na datoj lokaciji;
samostalna perionica u okviru hotela.

Politika pranja rublja zavisie od raspoloive opreme i relativnih trokova, uzimajui
u obzir trokove izgradnje prostora, tehnikih ureaja i opreme, tekue trokove, proble-
me lokacije, buke, poara, kao i mogua ogranienja zbog same prirode lokacije38.
Prednosti samostalne perionice proizlaze iz bolje kontrole, ukljuujui i brzo vraanje
rublja u opticaj, poveanje veka trajanja rublja i nie trokove. ak i u malim objektima,
ije se rublje pere na drugom mestu, poeljno je instalirati malu automatsku mainu za
pranje vea za korienje u sluaju nude, kao i za potrebe slube domainstva.
U savremenom hotelskom poslovanju praktino svi proseni ili malo bolji hoteli vode
svoju sopstvenu veernicu, da bi kontrolisali kvalitet i da bi obezbedili dostupnost poste-
ljine u svako doba kao i da smanje trokove prenosa posteljine.
Prostori veernice i odravanja istoe su usko povezani i trebalo bi da budu jedan
pored drugog iako se pojedinano/zasebno vode.
Vei hoteli mogu imati i vee zahteve to se tie pranja, kao to su pekiri koji se ko-
riste pored bazena. Prostorije za veernice i odravanje istoe imaju kljune zajednike
zahteve koji se tiu servisiranja gostinjskih soba i obezbeivanja uniformi osoblja i dru-
gog rublja/posteljine.
Prostor neophodan za ove prostorije je, otprilike, standardan od 0,9 do 1,3 m2 po
sobi zato to veina zahteva koji stiu u veernicu zavisi od samih soba. Ti zahtevi su
najmanji u malim gostionicama pored puta i veim tranzitnim hotelima sa poslovnom
klijentelom (preko 600 soba) iako su ovo dve potpuno razliite vrste hotela. U velikim
odmaralitima, objektima sa proirenim funkcionalnim prostorijama za uslugu hrane i
pia i u hotelima najvie klase/luksuznim, ovi zahtevi seu do najviih ekstrema. Potre-
ban prostor je, otprilike, jednako podeljen izmeu veernice i prostorija za odravanje
istoe objekta, ukljuujui njihove pojedinane pomone prostore.
Unutranji izgled veernice dizajnira osoblje tehnike slube hotelskog kompanijskog
menedmenta ili konsultant za dizajn veernice, a ponekad mu pomau vei komercijal-
ni proizvoai opreme. Hotelsku veernicu bi trebalo smestiti na najniem spratu da bi
se smanjila mogunost da buka ili vibracije iz veernice zasmetaju u javnim prostorijama
ili prostoru u kome su gostinjske sobe. Naredna tabela nabraja osnovne zahteve planira-
nja ove dve oblasti.
Prostor za sortiranje rublja i skladitenje (za tekuu upotrebu i za zamenu), oprav-
ku, kao i kolica i kontejneri koji slue za transport, moraju se nalaziti u prostoriji u blizi-
ni perionice. U okviru ove prostorije deo povrine treba da bude rezervisan za admini-
straciju slube domainstva, tj. perionice, pa mora imati sto, stolice, kartoteku i telefon.
38 Koliina rublja po zauzetoj sobi u hotelu varira u zavisnosti od vrste i kategorije hotela. Prosean hotel
3,6-4,0 kg, hotel nie kategorije ili hostel 2,7 kg, restoran ili drugi servisi 0,5-0,9 kg, u proseku hotel ili
motel (ukupno) 4,5 kg, hotel visoke kategorije (ukupno) 5,9 kg.
Perionica u proseku funkcionie 40 asova nedeljno, to omoguava optereenje od 0,4 do 0,7 kg/ uz
korienje 70% kapaciteta. Prilikom proraunavanja kapaciteta treba dodati jo 50% na utvreni kapa-
citet, kako bi se zadovoljila maksimalna tranja u periodima koncentrisanog korienja. Struktura rublja
koje se pere je u proseku sledea: 70% krevetskih arava, stoljnjaci, odea; 25% pekiri, bade mantili i sl.,
5% uniforme i razliiti odevni predmeti gostiju.

U veim hotelima (vie od 500 soba) ova kancelarija je jasnije odvojena, ali treba da omo-
gui vizuelni pregled (kroz stakleni zid) prostorije perionice radi kontrole i sigurnosti.
Ostave za rublje zahtevaju toplu i suvu mikroklimu, sa izduvavanjem vazduha usme-
renog ka perionici. Intenzitet svetlosti treba da bude: opta ostava za rublje 160 lux; pe-
rionica, opti radni prostor 160; suvo ienje, peglanje 260; opravka i ivenje 320 lux.
Tipini zahtevi za hotelsko rublje su 45 kompleta po sobi, u zavisnosti od efikasnosti
perionice i koliine koja se dri u rezervi (najee 1 komplet po sobi). Objekti za po-
rodini i turistiki smetaj gde se due boravi zahtevaju manju koliinu rublja (3 do 3,5
kompleta po sobi). Prostor neophodan za skladitenje rublja, pratee prostorije i radio-
nicu za krpljenje i opravke najee iznosi 0,4 m2 po sobi ili vie.
Police i pregrade koje se koriste za skladitenje rublja treba da budu najmanje 600 mm
iroke, otvorene radi lake cirkulacije vazduha i prilagodljive do 1,5 m visine. Treba izbe-
gavati bilo kakva metalna ispupenja i otre ivice koja mogu da otete rublje ili povrede
radnika. Police moraju biti stabilne i dobro privrene.
Tabela 23 Planiranje veernice i prostora za odravanje istoe veernica
Mora se obezbediti otvor niz koji e padati posteljina, koji e imati kontrolu dima, venti-
laciju i zakljuan pristup.
Isplanirati neprekidan protok posteljine i uniformi kroz krug veernice.
Uzeti u obzir zatitu energetskih izvora kao to su grejai za svu opremu.
Obezbediti maine za suenje vea, naroito u boljim i luksuznim hotelima.
Obezbediti zakljuano spremite za hemijske preparate iz veernice.
Odravanje istoe
Smestiti kancelariju na istom nivou radi vizuelne kontrole veernice i prostora za odra-
vanje istoe.
Smestiti prostor u kome se dre uniforme dalje od glavnog servisnog koridora, najbolje bi
bilo u istoj prostoriji gde su ormarii.
Omoguiti odvojeno spremite za posteljinu iz odreenih departmana, kao to su prosto-
rije za hranu, pie i klub za oporavak.
Obezbediti zakljuanu sobu za gostinjske stvari; takoe obezbediti spremite za izgublje-
no naeno .
Kreirati odvojeni prostor za nonu smenu koja ima pristup opremi i zalihama za ienje.

Tabela 24 Cirkulacija vea
Prljavo rublje se sakuplja iz soba, restorana i drugih prostorija i donosi kolicima u servisna
odeljenja. Hodnici treba da budu bez stepenika i zatieni od oteenja (posebno servi-
sna vrata). Za vertikalni tranzit obezbeuju se posebne cevi za rublje i servisni liftovi, koji
moraju biti pogodno postavljeni u odnosu na perionicu. Primljeno rublje se u perionici
sortira, meri i rasporeuje u posebne kontejnere ili kolica, a zatim se nosi na pranje.
Oprema za pranje u malim hotelima ili komercijalnim perionicama je u normalnim uslo-
vima automatska, sa pretpranjem, pranjem, ispiranjem i centrifugiranjem. U velikim je-
dinicama obezbeuju se posebne maine sa hidroekstraktorom. Osnovnu opremu ine i
sua, ureaj za peglanje ravnog rublja sa peglom za odeu ili mogunou runog pegla-
nja za pojedine vrste odee. Najvei pojedinani ureaj je maina za peglanje ravnog vea
i ona u najveoj meri odreuje raspored opreme u perionici. Pomoni ureaji mogu da
ukljue i mainu za savijanje arava kako bi se smanjio manuelni rad vezan za ovaj posao.
Radni stolovi su neophodni za inicijalno sortiranje i finalno pakovanje, a potreban je i pro-
stor za skladitenje sapuna, deterdenata i drugih sredstava. Servis za pranje linog rublja
gostiju, oprema (suvo ienje, radni sto, pegle, police) treba da se nalazi u posebnoj pro-
storiji. U perionicama treba preduzeti odgovarajue protivpoarne mere, a odreenim
merama treba spreiti irenje buke u druge delove hotela.
12.5. OSTAVE I RADIONICE
12.5.1. Skladite za nametaj i rezerve
Skladite je neophodno za nametaj koji se opravlja ili privremeno odlae radi pro-
mene namene odreenih prostorija, rezervni nametaj za buduu zamenu i ostalo (tele-
vizori, kolevke, stolovi, stolice).
Skladita nametaja treba da budu to je mogue blie odgovarajuim prostorijama
kojima je nametaj namenjen (banket- sale, sobe, restorani), a centralna ostava se koristi
samo za opravke u radionici, bojenje i ponovno tapaciranje.
Povrina prostora neophodnog za skladitenje nametaja iznosi 0,2 do 0,3 m2 po sobi,
a precizniji zahtevi zavise od poslovne politike hotela u odnosu na obim i nain internog
odravanja; koliine slobodnostojeeg nametaja (u odnosu na ugraeni), i obim fleksi-
bilnosti u prilagoavanju banket-sala i drugih prostorija za kongrese i sastanke.
Posebna ostava je neophodna za razliite predmete koji se dre u rezervi ili su u toku
relokacije, odnosno kada neke specifine prostorije treba da budu snabdevene porcula-
nom, kristalom, srebrninom i ostalom skupom opremom za stolove. U ovim sluajevima
najvaniji zahtev su sigurnost i suva mikroklima. Panju takoe treba posvetiti zatiti od
insekata i glodara, kao i istoi i eliminisanju praine (npr. od neobraenih betonskih
povrina). Intenzitet svetlosti treba da bude oko 150 lux. Standardne povrine za ova
skladita su od min. 0,1 m2 do 0,20,4 m2 po sobi.

12.5.2. Radionice i prostorije za odravanje
Obezbeenje uslova za odravanje veoma varira, ali je sve vea tendencija korienja
usluga servisnih preduzea van hotela koja rade po ugovoru, i to na svim aspektima odr-
avanja hotela.
Izuzetak ine hitni radovi u sluaju nude, u velikim hotelima gde treba odrati visok
nivo usluga, kao i u situacijama kada su spoljne servisne usluge neadekvatne.
Ove prostorije se najee kombinuju kako bi se efektivnije iskoristio prostor. Pri-
likom utvrivanja rasporeda i razmetaja opreme neophodno je uzeti u obzir razlike u
vrsti rada i opasnosti od poara. Radi sigurnosti i efikasnosti intenzitet osvetljenja treba
da bude 300 lux, a intenzitet ventilacije 23 promene vazduha na as, sa poveanjem
intenziteta kada je instalirana oprema za izduvavanje (pri radu kompresora za bojenje ili
maina za seenje i obradu drveta). Povrine treba da budu trajne ali pogodne da budu
lako iene i ponovo dekorisane. Beton treba da bude tako obraen da ne bude genera-
tor otpadnih estica i praine.
Prostori s opremom za mehaniara ne moraju neophodno da budu smeteni uz servi-
snu oblast iako bi trebalo da budu blizu veernice, kuhinje i drugih prostora koji najvie
koriste elektrinu energiju, a zbog raznih vrsta ekonominih operacija. Zapravo, sobe s
opremom se mogu smestiti du odvojenog servisnog koridora, radi bolje kontrole i nad-
zora. Ipak, odravanje i sluba elektriara rade 24 asa. Zato moraju direktno biti pove-
zani sa pozadinskim delom kue i servisnim liftovima. Takoe treba obezbediti i zgodan
pristup iz pravca istovarne oblasti, da bi se omoguilo donoenje opreme i materijala za
aktivnosti elektriara. ematski plan pokazuje organizaciju ovog departmana sa uklju-
enim brojnim prostorijama za popravku i odravanje koje su zbijene oko kancelarija.
Kancelarije i radionice zahtevaju oko 0,3 i 0,5m2 po sobi; prostor neophodan za me-
haniara i elektriara varira zavisno od faktora kao to su klima, veliina hotela, vrste
konstrukcije, orijentacija i operativni ciljevi. U veini sluajeva arhitekta i inenjeri za-
jednikim snagama, odreuju neophodan prostor za ove funkcije koji se mora odvojiti u
graevinskom sistemu.
12.6. IENjE I ODLAGANjE OTPADAKA
12.6.1. Sakupljanje otpadaka
Odnoenje otpadaka iz individualnih prostorija zgrade i njihovo privremeno skla-

ditenje i odlaganje predstavljaju tekoe za hotel. Alternativna reenja za prikupljanje
otpadaka u okviru zgrade obuhvataju sledee elemente.
Vertikalne cevi i kanali. Za visoke hotele cevi predstavljaju najpogodniji
nain uklanjanja otpadaka sa spratova. Prihvatne prostorije s otvorima, kao i

terminalna prostorija sa kontejnerom za otpatke, moraju biti zatieni i venti-
lisani kako bi se spreilo irenje neprijatnih mirisa i buke. Neophodno je obez-
bediti i odgovarajuu protivpoarnu zatitu. Cev za otpatke mora biti striktno
odvojena i izolovana od cevi za rublje.
Sistem za pretvaranje otpadaka u kau. Pretvaranje u kau moe biti korie-
no za tretiranje otpadaka od ostataka hrane iz kuhinje i perionice posua, kao
i za baene dokumente i hartiju. Korienje vode smanjuje ostatak prljavtine
i praine, kao i opasnost od poara. Ogranienja se mogu odnositi na koliinu
koriene vode za ove svrhe, kao i na preterano izbacivanje vrstih supstanci u
javnu kanalizaciju.
Individualne kante za otpatke i vree. Kante se mogu koristiti u sobama za
prikupljanje otpadaka, a zatim se otpaci bacaju u cevi ili kontejnere. Otpaci se
pre bacanja u cev stavljaju u kese kako bi se spreilo zagaivanje, prljanje cevi
i irenje neprijatnih mirisa.
12.6.2. Deponovanje otpadaka
Deponovanje otpadaka iz zgrade zavisi od lokalnih propisa. Spaljivanje otpadaka ima

prednost jer omoguava kontinuirano unitavanje sa minimumom skladinog prostora
i transporta. Toplota koja se razvija prilikom spaljivanja moe se koristiti za zagrevanje.
Negativni efekti su: praina i estice od sagorevanja, izbacivanje dima, to zahteva po-
stavljenje skupih filtera; promenljive koliine, sastav i kalorina vrednost sa malom ma-
som; problemi rukovanja i funkcionisanja, ukljuujui razdvajanje metalnih i staklenih
otpadaka, kao i uklanjanje pepela.
Otpaci se sakupljaju vozilima lokalnog komunalnog preduzea za odravanje istoe
(gradska istoa) i odnoenje otpadaka daleko od hotela na posebne deponije. Pri plani-
ranju panju treba posvetiti pristupu vozila i uslovima privremenog skladitenja otpada-
ka. Mogue je instalirati i maine za sabijanje otpadaka kako bi im se smanjila zapremina,
to umanjuje trokove odnoenja.
Recikliranje otpada je takoe vaan faktor ekonominosti. U hotelima i motelima
otpaci hrane (pomije) imaju vanu ulogu u ishrani domaih ivotinja, pa je zbog toga
neophodno ostatke hrane pakovati u posebne kante ili kese i uvati na hladnom mestu.
Reciklaa otpadaka od stakla, papira, plastike i metala je sve ea, pa se u gradovima
postavljaju posebni kontejneri za svaku vrstu otpadaka.
12.6.3. ienje zgrade
Centralni vakuumski sistem moe biti instaliran u hotelu kako bi se smanjio broj
individualnih maina (usisivaa) i njihovih skladita, servisiranja, buke, stvaranja pra-
ine i problemi ienja. Prikljuke je potrebno obezbediti u intervalima od 15,2 m du

hodnika i uz gostinske sobe. Prikljuci su najee od metala, ali su cevi unutar sklopa
najee od polivinil-hlorida. Vazduh se usisava i izbacuje kroz velike usisne komore
snabdevene filterima. Centralna vakuumska oprema (umesto individualnih usisivaa)
takoe se moe instalirati i u drugim objektima, kao to su moteli, hoteli, bolnice, gde se
svakodnevno organizuje ienje.
12.6.4. Aparati za ienje
Usisiva praine. Na domaem tritu mogu se nabavljati razliiti aparati za ienje

podova, tapisona, tepiha, kao i za i mokro ienje.
Ispraiva. Ispraiva se upotrebljava za ienje tepiha ili tapisona. Moe se upo-
trebljavati i kao usisiva i kao ispraiva. Motor ima snagu od 250 W i 13.000 obrtaja u
minutu.
Aparat za mokro ienje podova. Moe se upotrebiti za ienje itisona i tepiha
penom, kao i za ienje parketa. Opremljen je brojnim etkama koje mu osiguravaju
svestranu primenu i delotvornost.
Aparat za poliranje parketa. Radi na principu rotirajuih etki. Ima motor jai od
usisivaa.
Aparat za ienje cipela. Radi takoe na principu rotirajuih etki koje se stavljaju
u pogon ubacivanjem kovanog novca u aparat ili pritiskom na odreeni prekida. Stavlja
se obino u predvorje hotela, a veliki hoteli ga imaju na svakom spratu.
Pranje prozora - Prozori se mogu prati s unutranje strane ukoliko se otvaraju tako
da mogu biti pristupani i sa spoljnje strane. Ukoliko nije mogue pranje iznutra, neop-
hodno je obezbediti opremu za pranje spolja. U tom smislu mogua su sledea reenja:
staza oko objekta sa direktnim pristupom do prozora pomou merdevina i drugih po-
magala (ovo vai za niske zgrade i delove zgrada); balkoni i terase; izboine na fasadi sa
sigurnosnim elementima radi pristupa prozorima; pokretne platforme okaene o nosae
na krovu, vodeni mrkovi sa ureajima za daljinsku kontrolu brisanja.
Nain pranja prozora (staklene fasade) mora biti utvren u inicijalnoj fazi projekto-
vanja zgrade jer moe biti vaan za konstrukciju i oblikovanje zgrade. Moe se koristiti
ista oprema za pranje staklene fasade (obloge).
U veini hotela prozori se iste iznutra. Zbog bezbednosti, zvune i temperaturne
izolacije, gostima je esto onemogueno da sami otvaraju prozore. Prozor moe otvarati
samo ovlaeno osoblje posebnim kljuem radi pranja i opravke. Prilikom otvaranja i
pranja prozori moraju biti opremljeni posebnim ureajima koji tite od pada ili loma.
ienje snega i leda - Uklanjanje snega i leda je neophodno tokom zime u hladnim
i umerenim klimatskim pojasevima. Neophodno je raistiti pristupne puteve, staze,
mostove, koji povezuju zgrade, kao i krov, atrijume, ulaze, pristup vozilima, parking
itd. Odgovarajua oprema je nuna u zimskim centrima, tranzitnim i drugim hotelima.

Alternativna reenja obuhvataju elektrino grejanje, podzemne kablove, cirkulaciju tople
vode (sa dodatkom etilen-glikola kako bi se spreilo zamrzavanje) i korienje toplog
vazduha.
Slina oprema se moe koristi na rekreacionim povrinama i u zatvorenim vrtovima,
u umerenim klimatskim pojasevima. Na ovaj nainu se mogu zatititi osetljive biljke i
stvoriti prijatan ambijent.
Sneg se moe istiti i razliitim mainama, kao i manuelno uz lopatama i aovima.

1. Koje su uobiajene dimenzije rekreacionih sadraja?

2. Koje su kljune stavke za planiranje bazena?
3. ta sve treba da sadri wellnes centar?
4. Koja je oprema neophodna za osoblje hotela?
5. ta sve sadre kancelarije izvrnog osoblja?
6. ta sve sadre kancelarije za prodaju i ketering?
7. Objasnite nain organizacije i ureenja kuhinje i kuhinjskih i pomonih pro-
storija.
8. Koje su uobiajene dimenzije kuhinje?
9. Navedite neophodnu kuhinjsku opremu.
10. Objasnite opanosti i zatitu na radu u kuhinji.

GLAVA XIII
UNUTRANJA SREDINA, SIGURNOST I
BEZBEDNOST
objasnite znaaj osvetljenja u hotelu;
razumete probleme prenosa buke, kao i naine reavanja;
znate planiranje izgradnje za poveanje sigurnosti;
objasnite ostvarivanje protivpoarne zatite;
znate kakva treba da bude soba otporna na poar;
znate kako se regulie protivpoarna zatita u atrijumskom hpotelu.
13.
SPECIFINI ZAHTEVI I STANDARDI
D izajn enterijera i dekor hotela, motela ili nekog drugog ugostiteljskog objekta za
smetaj, moraju da ispune brojne specifine zahteve.
Komercijalizacija: hotel mora biti atraktivan, izazivati panju i interesovanje,
ispuniti oekivanja, obezbediti poeljni nivo usluga, ostaviti utisak poverenja u
standarde objekta i najzad ostaviti trajnu prijatnu uspomenu.
Operaciono tehniki aspekti: hotel mora biti pogodan za lako ienje i odr-
avanje, mora dugo odravati dobar izgled i visoke standarde, treba da bude
pogodan za brzu opravku i zamenu uz minimalno ometanje normalnog funk-
cionisanja.
Finansijski: hotel mora da obezbedi maksimalne koristi od prostora i opreme
uz minimalne trokove odravanja i renoviranja.
Udobnost takoe zavisi od standarda kontrole unutranje sredine. Nain i boja osvet-
ljenja, toplota ili hladnoa vazduha, vlaga, sveina i kretanje vazduha, visina buke itd.
bitni su faktori koji uz ostale utiu na komfor i udobnost hotela.
Standardi unutranje sredine uveliko zavise od namene i posebnog korienja svake
prostorije, kao i promena spoljnih uslova (dan/no, toplo/hladno, vlano/suvo).
13.1. OSVETLJENJE
Hoteli svih kategorija imaju elektrinu rasvetu. Ona se prikljuuje na javnu elektrinu
mreu, gde god ona postoji i ako elektrini vod daje dovoljnu energiju danju i nou. U
suprotnom, hotel se mora snabdeti elektrinom energijom iz sopstvenog agregata. Si-
stemi elektrinih instalacija su glavni deo svakog projekta izgradnje, pa je isti sluaj i
s izgradnjom hotela. Meutim, dizajner treba da osvetljenje hotela smatra elementom
dizajna, a ne naukom izgradnje. Predvorja, atrijumi, restorani, prostori za zabavu, sale
za sastanke i banket-sale i hotelske sobe svoj uspeh duguju komfornom i kreativnom
osvetljenju koliko i bilo kom drugom elementom dizajna. Kao i u mnogim drugim disci-
plinama, zahtevi su esto zasnovani na zdravom razumu. Na primer, svetlo u hotelskim
sobama treba da bude adekvatno za itanje u krevetu, rad za radnim stolom ili stolom, za
brijanje ili minkanje. Ukoliko je bilo koje od ovih svetala slabo, gost e se bar podsvesno
nervirati. Osvetljenje u salama za sastanke takoe mora da bude adaptirano. Trebalo bi
da se kombinuje inkandescento osvetljenje za ambijent sa neonskim svetlima koja se
koriste u vreme sastanaka i halogenkama kada su posredi postavke ili elja da se neto
naglasi. Posebno dekorativno osvetljenje u restoranima je od izuzetnog znaaja za stva-
ranje eljene atmosfere u prostorima gde se slui hrana.

Odgovornost za takav dizajn svetla obino se pripisuje dizajneru enterijera i konsul-
tantu za osvetljenje, dok su arhitekti i inenjeri odgovorni za dizajn svetla u kancelari-
jama i tehnikom bloku. Meutim, na mnogim lokacijama postoje posebna ogranienja
ukupne potronje energije. Za hotel je vana rasveta prilaznih puteva i same okoline
hotela (posebno za pansionske hotele u kupalinim, leilinim i planinskim mestima),
zatim rasveta proelja prilikom razliitih priredbi i sveanosti. Hoteli B, A i L kategorije
moraju imati u hodnicima orijentaciona svetla. Hotel mora imati cele noi osvetljenu
firmu (ime hotela). Ova rasveta se najee sprovodi neonskim svetlima.
Osvetljenje je bitan element arhitektonskog oblikovanja enterijera. Ono moe biti ko-
rieno spolja, kako bi se istakli karakter i oblik zgrade, da bi se otkrio pogled na unutra-
njost i tako privuklo interesovanje, ukljuujui i atraktivni ulaz u hotel. Funkcionalno
spoljanje osvetljenje je neophodno zbog kontrole i bezbednosti objekta.
Unutranje osvetljenje takoe moe da slui za isticanje odreenih elemenata dekora,
za stvaranje utiska prividnog poveanja ili smanjenja prostorije, stvaranje atmosfere, uti-
ska topline, intimnosti, boja i kontrasta. Osvetljenje se koristi i za privlaenje panje na
znake, pokazivae pravca i prepreke (npr. stepenice, promene nivoa i sl.).
Raznovrsnost moe biti obezbeena na vie naina:
promenljiv intenzitet svetlosti;
materijali sa razliitim karakteristikama reflektovanja i prenoenja svetlosti;
poloaj izvora svetlosti i promenljivost smera i distribucije;
izvor svetlosti moe biti u boji i/ ili zasenen.
13.2. BUKA, ZVUNA IZOLACIJA I AKUSTIKA
Prenoenje buke iz jedne u drugu prostoriju u hotelu bitan je problem utilitarnog

oblikovanja i ekonomine konstrukcije zgrade. Spoljna buka je takode potencijalni izvor
ometanja (buka ulinog saobraaja, parkinga, aviona koji sleu i uzleu itd.). Spoljna
buka moe dolaziti i od aktivnosti u samom hotelskom kompleksu. Korienje mehani-
kih ureaja, razliite tehnike opreme i instalacija u hotelu (cevi, klimatizacija, televizija,
prinkleri, telefoni itd.) poveava broj i vrste moguih izvora buke, to jo vie oteava
problem efikasne zatite od buke.
Metodi za smanjenje buke mogu se klasifikovati u tri osnovne kategorije: planiranje,
izolacija i apsorpcija.
Gotovo svaki deo hotela, ukljuujui i javne prostorije (predvorja, foaje u salama za
sastanke, saloni za zabavu, barovi), objekte za rekreaciju, uslune prostorije (kuhinje,
perionice, prostori sa mainskim ureajima, prostori za prijem robe i izbacivanje smea),
i audio-ureaji i sadraji za zabavu i druenje u hotelskim apartmanima podloni su ne-
eljenoj buci. Osim toga, blizina auto-puteva i aerodroma, iako je vana kada je posredi
privlaenje posetilaca, stvara dodatne probleme zbog buke.

Utvreni su standardi u vezi sa nivoom buke da bi se identifikovala potrebna aku-
stina separacija neophodna izmeu odreenih prostora da bi se smanjio nivo buke. Na
primer, particije koje razdvajaju sale za sastanke rangiraju se sa 4448 STC (sound tran-
smission class klasa prenosa zvuka), to odraava proseno smanjenje u decibelima koje
se postie odreenom vrstom konstrukcije. Particije hotelskih soba treba da budu rangi-
rane sa 50 ili vie, dok ostale mogu da variraju izmeu 35 i 50. Najozbiljniji problemi u
vezi s akustikom koje treba da ree arhitekta i konsultanti javljaju se izmeu:
susednih hotelskih soba (ukljuujui hotelska kupatila)
susednih sala za sastanke
spoljnog prostora i sala za sastanke ili hotelskih soba
liftova/predvorja sa liftom i hotelskih soba
soba za zabavu i hotelskih soba
kuhinje i restorana
soba za serviranje i banket-sala
prostora sa mainskim ureajima i javnih prostorija ili hotelskih soba
rashladnog tornja na vrhu krova i penthaus apartmana
perionica i susednih javnih i gostinskih prostorija.
Dozvoljeni su sledei standardi buke u pojedinim hotelskim prostorijama (izraenim
NR normama): soba 2530, dnevna soba 20, koncertna dvorana i pozorite 20, kongre-
sna sala 25, soba za sastanke 30, restoran 45, radionica 65 itd.
Konstrukcija drutvenih prostorija treba takoe da zadovolji akustine zahteve do-
brog kvaliteta zvuka, ukljuujui i kontrolu odjeka. Ovo je posebno vano u kongresnim
dvoranama i salama za sastanke. Optimalno prenoenje i jasnoa govora i muzike moe
biti oteano zbog este promene namena prostorije, njenih dimenzija i rasporeda name-
taja.
Spoljna buka moe ulaziti direktno (kroz otvoren prozor, ventilatore, klimatizacijom
itd.) ili indirektno preko rezonance pojedinih povrina (prozori, zidovi, podovi, krovo-
vi). Buka u odreenoj prostoriji u principu je odreena bukom od saobraaja, meutim,
efekat na svaku sobu zavisi od njene udaljenosti, ugla i zatite od glavnog izvora buke,
kao i od efekata vetra i maskirnih zvukova (npr. morski talasi), njihove frekvencije i
trajanja, posebno tokom noi. Spoljna buka moe takode poticati od aktivnosti samog
hotela (kuhinja, utovar i istovar, kompresori i ventilatori itd.) i rekreacionih aktivnosti
(bazeni, tereni za igru i sl.). Maksimalna dozvoljena buka tokom noi, izraena u decibe-
lima (dBA), iznosi u proseku izmedu 45 i 70 dBA, u zavisnosti od lokacije hotela (centar
grada, planina, more itd.).
Buka najee ulazi u sobu kroz prozor. Za veinu hotela u turistikim mestima i
ruralnim zonama, kada hotel nije izloen buci od saobraaja, jednostruko staklo je do-
voljno pogotovo za prozore koji se otvaraju. Dvostruko staklo koje slui za toplotnu
izolaciju,takoe umanjuje prenoenje buke niske frekvencije karakteristine za buku

saobraaja. U ovom sluaju neophodna je vea irina vazduha (razmak izmeu dva sta-
kla) od najmanje 100 mm kako bi se obezbedila bolja zvuna izolacija. Od lokacije i
kategorije hotela zavisie i debljina prozorskih stakala, kao i njihov razmak, s tim to je
efikasnost izolacije upravo proporcionalna debljini stakla i razmaku izmeu stakala na
prozoru. Staklo je najee debelo 3 do 4 mm, a razmak izmeu stakala je u principu
izmeu 20 i 50 mm, pa do 200 mm i vie u hotelima visoke kategorije lociranim u veoma
bunim ulicama u centru grada, u blizini auto-puta ili aerodroma.
13.3. SIGURNOST OBJEKTA
Pitanja bezbednosti nisu ograniena na planiranje i konstrukciju. Ona takode uklju-

uju korektno korienje opreme i ureaja, pravilno upravljanje i efikasno odravanje.
Sigurnost je takoe u vezi sa higijenom i potovanjem zakonskih i osiguravajuih zahte-
va, kao i standarda obuavanja personala.
13.3.1. Zakonski aspekti
Bez obzira na razlike u zakonodavstvu od zemlje do zemlje, kao i detalje predviene

lokalnim propisima, sledee bitne oblasti su pod zakonskom kontrolom:
odgovornost vlasnika (investitora) i njegovog arhitekte i izvoaa radova da
rade u skladu sa standardima koji obezbeuju bezbednost konstrukcije zgrade,
i adekvatne sanitetske mere,
obaveza vlasnika ili korisnika hotela da odrava objekat tako da bude bezbedan;
obezbeenje zatite zdravlja i sigurnosti zaposlenog osoblja u objektu;
specifini zahtevi koji se odnose na protivpoarnu zatitu i sredstva spasavanja
u sluaju poara, higijena hrane i dozvole za posebno korienje (prodaja alko-
hola, zabava itd.);
uslovi za klasifikovanje, kategorizaciju, finansijsku pomo i otplatu duga za ra-
zliite vrste turistikih smetajnih objekata;
zahtevi osiguranja i uslovi odreeni ugovorima o osiguranju;
standardi sigurnosti koji se donose za tehnike instalacije, elektrinu i meha-
niku opremu, posredstvom tehnikih propisa.
Nesreni sluajevi
Nesreni sluajevi mogu biti direktno pripisani neodgovarajuem planiranju, kon-
strukciji i odravanju, ili nastati kao posledica psiholokih ili fizikih greaka pojedina-
ca. Psiholoki faktori obuhvataju neznanje, urbu, umor, nepanju, depresiju itd., a svi
ovi faktori mogu biti pojaani loom konstrukcijom i odravanjem objekta. Problemi
uzrokovani zakazivanjem pojedinih ula, ogranienim kretanjem i kontrolom, i ostalim

fizikim ogranienjima, moraju se takoe uzeti u obzir. Ovo je naroito vano prilikom
izgradnje smetaja za starije osobe, invalide i druge kategorije gostiju i personala koji
mogu biti pogoeni boleu ili invaliditetom.
Konstrukcioni aspekti rezime
Radne povrine
Planiranje. Bezbedno postavljanje opreme treba da ostavi dovoljan radni
prostor i prostor za cirkulaciju. Prilikom utvrivanja razmetaja treba uzeti u
obzir rizike od vatre, temperature, elektrinih udara, pokretnih delova itd.
Ostave. Odgovarajua visina i dimenzije polica, odgovarajui nosai
Podovi. Ne smeju da se klizaju; moraju se efikasno istiti i odvodnjavati,
mora biti jasno obeleena promena nivoa, stepenice ili rampe.
Osvetljenje. Pogodno osvetljenje za vizuelni rad, optimalno locirana oprema
sa dovoljnim optim difuznim osvetljenjem kako bi se izbegli prejaki kontrasti,
senke i zasenjivanje.
Vrata. Oscilirajua vrata treba da budu postavljena u odnosu na tip i smer
prometa (cirkulacije), irina, raspon i vidljivost. Mogu biti potrebni providni
paneli.
Ventilacija i temperatura. Mogu da budu dodatni faktor u izazivanju nesre-
nih sluajeva. Temperatura i relativna vlanost moraju biti kontrolisani. Buka
takoe mora biti smanjena na podnoljiv nivo.
Opte prostorije
Podovi. Ne smeju biti klizavi, sa promenama nivoa ogranienim samo na
onim mestima gde se mogu oekivati i gde su jasno oznaeni.
Stepenice. Moraju biti korektno proporcionirane, odgovarajue ali ne prete-
rane irine i visine. Izuzimajui ulaz, stepenice treba da budu grupisane u sku-
pove od minimum tri stepenika. Posebnu panju treba posvetiti odmoritima,
draima, gelenderima i sl..
Rampe. Bitne su za goste u invalidskim kolicima, postavljaju se kako bi se
izbegle stepenice i pragovi. Ove rampe se takoe koriste za servisna kolica.
Rampe ne smeju biti klizave, treba da imaju drae s obe strane, ugao nagiba i
duina su kritini faktori.
Vrata. Zahtevi slini onima koji se odnose na radne prostorije. Dimenzije
vrata, rukohvati i ostali detalji su odreeni odgovarajuim propisima. Staklena
vrata moraju imati dra za ruke ili neko drugo jasno oznaavanje.
Prozori. Treba na odgovarajui nain reiti problem ienja spolja i iznutra,
kao i opasnost od sluajnog otvaranja. Prozorska krila koja se otvaraju oko
90 % ili vie, ili klizni prozori moraju imati ureaj za zakljuavanje. Granica
dostupnosti za ruku je oko 500 mm a razmak od 95 mm je minimalan za uba-
civanje ruke.

Niski prozori mogu da izazovu vrtoglavicu i zato treba da imaju preku ukoli-
ko je visina ispod 1.120 mm.
Liftovi - Bezbednost funkcionisanja i kontrolni mehanizmi moraju biti uzeti u
obzir prilikom planiranja. Izuzimajui teretni lift, neophodno je automatsko
funkcionisanje lifta. Odgovarajua spratna odmorita, izbegavanje prepreka
slobodnoj cirkulaciji i dobro osvetljenje vani su konstrukcioni elementi.
Hodnici. Obezbediti opremu protiv ulaska dima (automatsko zatvaranje vra-
ta), vatre (povrinsko irenje vatre i otpornost na vatru). Osvetljenje i ventila-
cija se posebno oznaavaju i takoe su vani.
Sobe i apartmani
Bezbednost elektrine instalacije. Postavljanje odgovarajuih osiguraa i za-
tita kablova. Efikasno uzemljenje i odgovarajua lokacija prikljuaka i preki-
daa.
Kupatila. Ergonomsko oblikovanje opreme kako bi se omoguilo optimal-
no korienje i lako ienje. Moraju biti obezbeeni odgovarajue postavljene
slavine i tuevi, povrine se ne smeju klizaju i mora biti dovoljno prostora za
kretanje. Takoe je vano obezbeenje elektrinih instalacija.
Kuhinja. Slini zahtevi se odnose, zajedno sa planskim zahtevima, na locira-
nje poreta i mehanike opreme i drugih ureaja. Postavljanje osvetljenja mora
biti u funkciji radnih povrina i opreme.
Invalidi. Specijalna oprema je neophodna za invalide i starije osobe. Ovo
obuhvata planiranje i opremu pristupnih puteva, nain otvaranja vrata, poma-
gala za podizanje u kupatilima i sobama, i ostale posebno oblikovane ureaje
za pokretanje i olakavanje kretanja invalida.
Upravljanje i odravanje
Maine i oprema. Zatita i ograivanje, obuavanje za korektno korienje,
redovno odravanje i testiranje. Obuka i oprema za prvu pomo.
Zgrada uopte. Redovno odravanje objekta. Potovanje zahteva i postupka
protivpoarne zatite i evakuacije u sluaju nude. Obuavanje personala i in-
formisanje gostiju.
13.4. PROTIVPOARNA ZATITA
Sve konstrukcije, naroito hoteli, podleu brojnim propisima koji se proteu od propi-
sa za zatitu od poara i propisa za ouvanje zdravlja i bezbednosti. Kada predloeni hotel
ispuni nadlena pravila koja se odnose na planiranje i zoniranje, i koja reguliu upotrebu,
visinu, prostiranje, gustinu i dodatne ekoloke zahteve, detaljni projekat mora da bude
u skladu s lokalnim propisima za izgradnju. Njihova namera jeste da zatite javnost
od defektnih projekata ili konstrukcija; zato se oni uglavnom odnose na konstrukciju
(ukljuujui materijale i pokretno i sopstveno optereenje) i kritine okolnosti. Cilj je

konstrukcija koja e biti otporna na poar ili druge opasnosti i koja e zatititi stanare
sve dok oni ne budu mogli da napuste graevinu. Elektrina instalacija, mainski ureaji,
liftovi, vodovodna instalacija i sistem rasprivaa vode, kao i galanterija enterijera takoe
moraju da budu regulisani propisima. Ostali vani propisi koji moraju biti ispotovani u
SAD ukljuuju Zakon o Amerikancima sa invaliditetom (ADA) i Pravila i propise Agen-
cije za zatitu ivotne sredine (EPA).39
Prema raspoloivim statistikim podacima u Velikoj Britaniji, najvei broj hotelskih
poara nastao je u kuhinji (23 %), zatim sobama (18 %), u skladitima (12 %), u holovi-
ma, hodnicima i liftovima (9 %), u barovima (4 %), i u foajeima i salonima (4 %). Naje-
i uzrok poara su oprema za kuvanje (17, 8%), pribor za puenje (17,4 %) i elektrini
ureaji i kablovi (11,2 %).
Dok se propisi neprestano auriraju u skladu sa novim iskustvima, oni se razlikuju
irom sveta, kao i u okviru odreenih zemalja kao to su SAD. Na primer, u nekim delo-
vima se ne zahteva uvek obnova itave graevine prilikom renoviranja. Hotelski tehniki
vodii esto zahtevaju standarde vee od standarda propisanih lokalnim zakonikom. Ova
politika prepoznaje princip konzistencije u odravanju vieg kvaliteta svih nekretnina,
bez obzira na dodatne trokove ili nie standarde koje doputa lokalni zakonik. Propi-
si sadre tipine standarde koji se odnose na zatitu od poara i ouvanje bezbednosti.
Otpornost na poar: propisima je definisan broj sati za koje se razliiti elementi
konstrukcije odupiru poaru; od 45 minuta, do etiri sata.
Kompartmentalizacija: propisi istiu neophodnost postojanja protivpoarnih
zidova izmeu prostora sa razliitom funkcijom (na primer, montanog dela i
parkinga).
irenje plamena: propisi ocenjuju zavrnu obradu enterijera na osnovu njene
mogunosti da ogranii irenje poara, kao to se to meri pomou brzine ire-
nja plamena koja se kree od 0 (nezapaljivo) preko 100 (crveni hrast) do vie
od 500.
Otpornost galanterije na poar: propisi opisuju galanteriju u pogledu irenja
poara i dima, naroito radi smanjenja toksinosti.
Alarm za detekciju poara i sistemi za gaenje poara: propisi zahtevaju siste-
me za detekciju poara i alarmne sisteme, a kod viespratnih hotela i potpunu
sprinkler zatitu.
39 Svest o vanosti protivpoarne zatite i obezbeenje sigurnih sredstava za evakuaciju. Gosti su esto u
prolazu, esto su umorni jer stiu kasno. Neki od njih su stari, invalidi ili su u pratnji dece; Raspored
prostorija u zgradi je nepoznat kao i postupak u sluaju evakuacije; Postoji tendencija javljanja panike u
sluaju nude, s obzirom da se gosti nalaze u nepoznatom okruenju; Veliki broj ljudi, gostiju i drugih
posetilaca, moe biti grupisan u restoranima, banket salama, kongresnim dvoranama, itd. to moe da
stvori veliki problem efikasne kontrole i evakuacije; Izdrljivost zgrade na vatru esto zavisi od vrste
nametaja i opreme, kao i od njihovog sadraja. Mnogi delovi zgrade i odeljenja predstavljaju visok
rizik poara (kuhinje, podzemne garae, bojleri, kazani, izlobene hale, radionice, itd.); Personal radi u
smenama. Tendencija je da se smanji noni rad na minimum neophodan za nadzor i kontrolu.

Ograniena visina graevine i visina spratova: u posebnim sluajevima, propi-
sima mogu da se ogranie visina i maksimalan prostor po spratu.
Maksimalan broj gostiju: propisima je utvren maksimalan broj posetilaca ho-
tela na osnovu povrine prostora, kao i broj i veliina izlaza za odreenu vrstu
i veliinu prostora.
Neophodni izlazi: propisi zahtevaju postojanje bar dva nezavisna izlaza i njima
su utvreni zahtevi u vezi s njihovom irinom i zatitom od plamena i dima.
Tabela 25 Otpornost na poar i kompartmentalizacija
Otpornost elemenata konstrukcije na poar Odvajanje funkcija hotela
3 sata troasovna odvojenost

Konstrukcioni ram Plesna dvorana, sale za sastanke
Nosei zid i protivpoarni zidovi i banket-sale, sale za izlobe
Vrata u zidovima ija je otpornost 3 sata Ograeni restorani i saloni
2 sata Kancelarije i sobe sa raunarima
Konstrukcija poda Kancelarije i sobe sa raunarima
Krovovi Projekcione kabine
Zidovi koji okruuju vertikalna okna (stepeni- Odravanje (tesarstvo, slikarstvo ponovna za-
ce, liftovi, tobogan za ve i smee) vrna obrada nametaja)
Veina nenoseih spoljnih zidova Kotlovi, transformeri, komutacioni ureaj i
1,5 sat prostorije sa generatorom
Vrata u zidovima ija je otpornost 2 sata Parking garaa
1 sat Skladite
Particije u enterijeru jednoasovna odvojenost
0,75 sati hotelske sobe Prostori sa mainskim ureaji-
Vrata u particijama ija je otpornost 1 sat ma
Otvori u veini spoljnih zidova kuhinja
Meutim, ak se i najnapredniji propisi ponekad razlikuju ili podleu raznim lokal-

nim tumaenjima. Na primer, potreban broj sprinklera u tipinoj hotelskoj sobi se kree
od dva do pet, u zavisnosti od lokalnih propisa i injenice da li soba gleda na atrijum.
Takoe, razliiti propisi utvruju alternativne metode odravanja izlaznih stepenica koje
su otporne na dim, ili putem pozitivnog pritiska na stepenicama ili sistemom za evaku-
aciju dima na dnu stepenica. Usred svih ovih razlika, meunarodna hotelska delatnost
odrava ono to ona smatra najviim standardima, ali u bilo kojoj situaciji kada vlada
insistira na potovanje lokalnih propisa mora se na pojedinanoj osnovi odluiti o tome.
Nametaj, instalacije i zavrna obrada enterijera su, po pravilu, jedina najvea opa-
snost hotela od poara, poto je galanterija, prevashodno pokrivai, glavni izvor poara

u hotelima. Materijali otporni na poar i plamen ocenjuju se na osnovu njihove spo-
sobnosti da ogranie irenje poara i smanje opasnost od dima. Iako se matematikim
modelima moe predvideti nain na koji se razliita galanterija ponaa u sluaju poara i
iako su razne laboratorije testirale stvarne uzorke, mnogi materijali se razliito ponaaju
u jedinstvenoj primeni ili situaciji. Na primer, ocene za brzinu irenja plamena variraju
u zavisnosti od boje tkanine, rastvora za ienje, pohabanosti, i razliitih tehnika insta-
liranja. Proizvodi koji su posebno napravljeni, a koji su uobiajeni u hotelskim sobama,
kao i u javnim prostorijama, obino se ne testiraju ili su njihovi rezultati proseni. Da bi
suzbili ove probleme, arhitekti i dizajneri enterijera treba kompletno da dokumentuju
selekciju i specifikaciju nametaja i zavrne obrade, i u svakoj fazi dodeljuju odgovornosti
proizvoau, montaeru ili vlasniku kada je potrebno.40
Vaan aspekt planiranja je protivpoarna zatita onih delova zgrade koji su naroito
podloni vatri i njihovo razdvajanje i izolacija od ostalih delova zgrade. Protivpoarna
zatita obuhvata sledea tri bitna aspekta:
strukturalna zatita, ukljuujui i otpornost na vatru razliitih elemenata i
komponenata zgrade i ogranienje upotrebe zapaljivih materijala sa visokim
stepenom povrinskog irenja vatre;
aktivna zatita obuhvata ureaje za automatsku detekciju dima ili vatre, kao i
razliite ureaje za upozorenje i gaenje vatre pri njenom pojavljivanju na bilo
kom mestu u zgradi;
putevi evakuacije za goste u sluaju poara u vezi su sa razdaljinom i vreme-
nom neophodnim za siguran izlaz iz zgrade, nuna je i identifikacija i zatita
puteva za evakuaciju iz zgrade;
standardi se vezuju za standarde otpornosti materijala na vatru, kao i protivpo-
arne mere, a utvruju ih odgovarajue nacionalne institucije posebnim propi-
sima i zakonskim aktima.
13.4.1. Strukturalna zatita
Zahtevi za nove zgrade, kao i one koje se obnavljaju i rekonstruiu, specificirani su

odgovarajuim graevinskim propisima. Iako postoje razlike izmeu zemalja, sve se vie
javlja tendencija ujednaavanja standarda na meunarodnom nivou.
Otpornost na vatru. Vremenski period otpornosti na vatru se utvruje po-
mou standardnih testova otpornosti na vatru. Rezultati ukazuju na vremenski
period u kome e odreene komponente zgrade izdrati prodor vatre i vrelog
dima. Za bilo koji materijal period otpornosti na vatru je u vezi s njegovom
debljinom. Ipak, otpornost na vatru ne zavisi samo od osobina pojedinanog
40 Zbog visoko dekorativne prirode mnogih hotela, dizajner enterijera preuzima glavnu odgovornost za
selekciju materijala i odnos izmeu arhitekte i dizajnera je ovde mnogo vaniji nego u bilo kojim dru-
gim vrstama izgradnje.

materijala ve i od njihovih kombinacija, nosaa i zatite. Stepen otpornosti na
vatru u razliitim delovima zgrade zavisi od potrebe:
- ogranienja vatre na prostoriju u kojoj se javila, to je due mogue uz spre-
avanje irenja na druge prostorije;
- omoguavanje gostima da se zatienim putevima evakuiu iz zgrade, pri
emu je strukturalna stabilnost zgrade veoma bitna;
- omoguavanje blagovremenog aktiviranja borbe protiv vatre, tj. gaenja po-
ara, pre nego to se on proiri na susedne prostorije i zgrade.
Standardi otpornosti na vatru su specificirani u zavisnosti od tipa zgrade (ho-
tel, apartmanska zgrada, balska dvorana ili restoran), visine, kapaciteta i povr-
ine poda. Posebne opasnosti nastaju u veoma visokim zgradama, koje su izvan
dometa vatrogasnih lestvica, pa zahtevaju posebne mere zatite.
Korienje zapaljivih materijala koji doprinose irenju vatre mora biti ogranieno, tj.
svedeno na najmanju moguu meru, pogotovu u hodnicima za evakuaciju, predvorju,
stepenitu i na izlazima iz zgrade.
Kako bi se smanjio intenzitet irenja vatre preko povrina odreenih prostorija (npr.
drutvene prostorije, hodnici), vrsta obloga zidova i plafona se posebno specificira.
Zahtevi za sigurnost nosaa obloga su takoe vani, posebno u sluaju materijala koji
su podloni omekavanju i deformaciji (plastika) ili koji predstavljaju bitnu komponentu
konstrukcije otporne na vatru.
13.4.2. Aktivna zatita
Obezbeenje aktivne zatite obuhvata:

pristup za vatrogasna vozila i opremu;
instaliranje fiksirane opreme za runo operisanje;
instaliranje ureaja za automatsku detekciju poara, alarma i kontrolnog sistemia;
obezbeenje prenosivih ureaja.
Pristup mora biti obezbeen u dogovoru s lokalnom vatrogasnom slubom, i zavisi-
e od veliine i visine zgrade i unutranje protivpoarne opreme (hidranti, automatski
prinkleri, posebni liftovi, poarne stepenice itd.). Standardne dimenzije pristupnog puta
za vatrogasna vozila su minimum: irina 3,66 m, visina 3,66 m, krug za okretanje 1822
m.
Fiksirana priruna oprema obuhvata vlane i suve dizalice za distribuciju vode do
hidranta i gumena creva kroz celu zgradu. U visokim hotelima automatske pumpe su
neophodne kako bi se obezbedio dovoljan pritisak vode. Hidranti u niskim zgradama
kao to su moteli ili grupisani bungalovi najee se nalaze van zgrade uz pristupni put.
Koturovi sa crevima za gaenje treba da se nalaze u glavnim zonama cirkulacije go-
stiju (npr. u blizini jezgra stepenica) u razmaku od 20 m od svakog dela zgrade. Oprema
treba da bude montirana u udubljenju zida kako bi se izbeglo stvaranje prepreka.

Druga fiksirana oprema obuhvata vodene zavese koje treba da izoluju otvore izmeu
spratova (npr. otvori pokretnih stepenica), unutranje garae ili druge povrine visokog
poarnog rizika. One najee funkcioniu automatski.
Automatski sistemi obuhvataju specijalne senzore koji registruju poveienje tempe-
rature, karbon-monoksid, dim i vatru (kontrolni ureaj slui da pojaa impuls). Oprema
koja se aktivira ovakvim sistemom obuhvata vodene prinklere i zavese, elektromagnet-
ske zatvarae za vrata, zatvarae i otvarae ventilacionih ureaja i kanala i alarme.
Poarni alarmi se mogu aktivirati automatski ili manuelno (npr. oni koji su dostupni
razbijanjem stakala) i nalaze se u svakoj zoni zgrade i povezani su sa centralnom kontrol-
nom tablom pomou koje se identifikuje prostorija u kojoj je dolo do poara. Moe se
obezbediti i automatska veza koja alarmira lokalnu vatrogasnu stanicu.
Kako bi se smanjio rizik od sluajnog ili zlonamernog aktiviranja, automatski detek-
tori moraju biti udvostrueni i funkcionisati posredstvom dualnog sistema.
Alarmni sistemi mogu biti razliitog tipa, od jednostavnog upozoravajueg zvona,
preko zvuka na zvuniku radija, budilnika ugraenog u noni stoi ili centralnog alar-
mnog sistema za javne prostorije.
Prenosivi ureaji za gaenje poara su neophodni u odreenim prostorijama kao to
su kotlarnice, radionice, kuhinje i sl. kako bi se stavila pod kontrolu lokalna pojava po-
ara. Ureaji mogu da koriste vodu, penu, suvi prah ili neku tenost za gaenje poara.
Mogue je takode raspolagati azbestnim prekrivaima za gaenje manjih poara. Bitno je
da se koristi odgovarajui tip sredstava za gaenje: na primer voda ne moe biti koriena
za elektrine ureaje ili zapaljive tenosti.
Prenosivi ureaji moraju biti jasno oznaeni, redovno odravani i uz obavezno uput-
stvo za upotrebu.
13.4.3. Sredstva evakuacija
Prilikom utvrivanja puteva41 i sredstava za evakuaciju hotela neophodno je voditi

rauna i o sledeim aspektima:
vremenska razdaljina izmeu gostinskih soba i poarnih izlaza;
vreme neophodno za potpunu evakuaciju zgrade, to zavisi od veliine zgrade
i broja izlaza;
alternativni putevi izlaza kako bi se obezbedilo da u sluaju poara evakuacija
bude izvrena na suprotnoj strani od one gde se javio poar;
41 Vreme neophodno za evakuaciju do sigurnog mesta, treba da bude u principu 2 do 3 minuta, kako bi
se na osnovu toga odredila irina hodnika i vrata i njihova propusna mo. Jedna izlazna jedinica irine
560 mm mora da bude obezbeena na svakih 100 gostiju, na parternom nivou, ili na svakih 75 gostiju
kada se trai izlaz pomou stepenica. Za prostorije u kojima je rizik izbijanja vatre vei standarde treba
udvostruiti. U principu, glavni hodnici ne treba da budu ui od dve jedinice irine, u praksi 1,2 m, a
krajevi hodnika ne smeju biti ui od 1,06 m.

zatita izlaznih hodnika i stepenita kako bi se spreio prodor dima, vatre i
ruenje pre potpune evakuacije zgrade;
paljivo projektovanje i konstrukcija stepenica, odmorita, otvora vrata i izla-
znih prostora kako bi se izbegli nesreni sluajevi ili zaguenje prilikom kori-
enja.
Upozorenje! Vaan aspekt protivpoarne zatite je instaliranje pogodnih sistema za
upozoravanje gostiju. Ovi sistemi ukljuuju:
automatski zvuni alarm koji se aktivira na toplotu ili dim;
alarmno dugme zatieno staklom koje se moe lako razbiti;
telefonski sistem za alarmiranje soba, s automatskim prebacivaem i prioritet-
nim ulaskom u liniju;
kontrolne table s indikatorom mesta alarma;
sistem direktne veze sa vatrogasnom stanicom.
13.4.4. Hotelska soba otporna na poar
Projekat Owens Corning Fiberglas Corporations Life Safety Laboratory razvio je est
prototipova hotelskih soba otpornih na poar za hotele ekonomske i biznis klase,m kao
i luksuzna odmaralita. Izgled soba koje je projektovao GKR, Inc,, the Walker Group i
Hirsch Bedner and Associates, bazira se na upotrebi materijala otpornih na poar, naro-
ito na materijala od staklenih vlakana i kouljice penastih jastuia otpornih na poar,
opremu za zatitu i koncepte projektovanja prostora (Walter A.: 340341). U narednoj
tabeli dati su mnogi principi koji su se razvili u ovim projektima.
Tabela 26 Karakteristike hotelskih soba otpornih na poar (Walter A., str. 341)
Materijali
Tapete od staklenih vlakana
Draperije, providne zavese i zavese za zamraivanje otporne na poar
Prekrivai za leajeve, tkanine, navlake za dueke i jastunice otporne na poar
Protivpoarni sloj penastih jastuia, zavese i mebltof otporan na poar
Najlonski tepisi otporni na poar
Nametaj od drveta umesto od plastinog laminata
Nezapaljivi materijali (ogledalo, staklo, ploice, metalna galanterija)
Oprema
Ugradne vitrine sa prekrivaima i opremom za gaenje poara
Televizori koji se koriste kao elektroindikatori
Detektori za dim koji aktiviraju izduvni sistem provetravanja da bi stvorili negativni pritisak
Aparati za gaenje poara punjeni halon gasom u projektima rehabilitacije kada je to dozvo-
ljeno

Dizajn prostora
Predsoblje kao barijera u sluaju poara
Vrata otporna na poar sa poklopcem koji spreava prodiranje dima
Drugi zid izmeu foajea sobe i hotelske sobe da bi soba bila izolovana od hodnika
Nametaj sa minimalnim brojem nabora, dugmadi ili jastuka da bi se ograniila mogunost da
se tapiserija zapali cigaretom
13.4.5. Protivpoarna zatita atrijumskih hotela
Poto se koncept otvorenog atrijuma vratio u hotele krajem 60-ih godina prolog
veka, smatra se da on tedi energiju i izvor je prirodnog svetla, kao i da centralnom jav-
nom prostoru daje vizuelno dramatian izgled. Naroito u graevinama u kojima posto-
je kancelarije i hotelske sobe, gde svetlo u kancelarijama obino troi polovinu ukupne
energije, prozor na krovu omoguava znatnu svetlost radnim prostorijama i tako sma-
njuje njihovu potronju struje.
U sluaju poara u atrijumu, dim se evakuie postavljanjem stubova kroz koje struji
vazduh u centru poda atrijuma, koji povlai dim i izbacuje ga kroz operativni prozor
na krovu. Pravila za izgradnju nalau postavljanje rasprivaa vode u celoj graevini,
ukljuujui hotelske sobe, i stepenice na kojima se ne osea promena u pritisku, poput
hotela sline visine koje nemaju atrijum. Poto su hodnici hotelskih soba iznad prostora
glavnog atrijuma, inenjeri su osmislili kako da se sanira poar i kontrolie irenje dima,
a to obuhvata sledee karakteristike (Walter A : 337):
pritisak u zoni u kojoj je poar treba da bude negativan (zatvoren je dovod
vazduha);
pritisak na spratovima u kojima nema poara je pozitivan (dovod sveeg vaz-
duha je na krajevima hodnika najudaljenijih od atrijuma; zatvoreni su ventila-
tori; zatvorena su protivpoarna vrata);
pritisak u atrijumu je negativan (stub kroz koji struji vazduh izbacuje ga kroz
atrijum, nagore; otvaraju se vrata na krovu da bi izaao dim);
pozitivan pritisak na stepenitu (dovod sveeg vazduha, esto uz pomo HVAC
sistema; sva se vrata dobro zatvaraju da ne bi proputala dim);
kompjuterski kontrolisani priguivai dima u cevima za snabdevanje ivraa-
nje; zatvorene su sve jedinice kroz koje prolazi vazduh, a koje nisu deo sistema
za kontrolu dima; manuelni sistem podrke u prostoriji za kontrolu poara.

Tabela 27 Procenti trokova izgradnje
Kategorija trokova Hotelske sobe Javne/uslune
Arhitektura i konstrukcija 6065 % 6065 %

Grejanje, ventilacija i rashladni sistem 1012 % 1618 %
Elektrina instalacija 1113 % 810 %
Vodovodna instalacija 89 % 45 %
Rasprivai vode 34 % 34 %
Opti uslovi (reijski trokovi) 45 % 45 %
Izvor:Walter A.: str. 337
13.5. BEZBEDNOST IMOVINE I POSETILACA
Bezbednost obuhvata zatitu i kontrolu imovine, bezbednost gostiju i posetilaca, nad-

zor osoba i predmeta koji ulaze i naputaju hotel, kao i druge odgovornosti. Ovo je va-
an aspekt planiranja i upravljanja hotelom u svetu u kome rastu kriminal i teroristike
aktivnosti. Zatita od vatre i visoki standardi higijene takoe predstavljaju vane aspekte
sigurnosti gostiju. Prilikom planiranja bezbednost moe biti podeljena na sledee glavne
aspekte kontrole:
bezbednost imovine kako bi se spreio neovlaen ulaz i izlaz;
kontrolisani ulaz u individualne sobe i apartmane;
obezbeenje posebnih soba, sefova za uvanje vrednih stvari;
nadzor osoba koje ulaze i izlaze, ukljuujui personal;
rukovanje i kontrola prtljaga.
13.5.1. Bezbednost imovine
Planiranje i konstrukcija zgrade zahtevaju zatitu osetljivih taaka ulaska (prozori,

vrata, dvorita) pomou jake konstrukcije, vrstih ramova, brava i dodatnih prepreka
(npr. reetke) kada je to pogodno. Odgovarajua lokacija ulaza i izlaza i njihova kontrola
od strane personala vani su faktori odvraanja potencijalnih kradljivaca.
Specijalizovani sigurnosni sistemi ukljuuju automatsku detekciju i sistem upozora-
vanja. Detektori za razliite primene obuhvataju:
magnetne detektore prikrivenie u ramu vrata;
platformu koja reaguje na pritisak, postavljenu ispod otiraa, odnosno ispod
tepiha na ulazima i odmoritima;

vibracione kontakte koji detektuju lomljenje stakla i udare;
nevidljive snopove zraka na ulaznim vratima i hodnicima, bazirane na infra-
crvenim talasima usmerenim ka fotoelektrinoj eliji koja slui kao receptor;
mikrotalase ili ultrazvune talase za volumetrijsku zatitu pojedinih specijalnih
prostorija (blindirane sobe, ostave za vino i sl.);
detektore koji reaguju na razlike u pritisku (registruju snienje vazdunog pri-
tiska).
Zatitni sistem treba da obuhvati i kontrolnu tablu koja aktivira upozoravajui alarm,
a moe biti i direktno povezana sa policijskom stanicom. Kontrolna tabla takoe treba da
omogui iskljuivanje alarmnog sistema42.
13.5.2. Gostinske sobe i apartmani
Glavni aspekti bezbednosti o kojima treba voditi rauna su sledei elementi.

Prozori i balkoni: naroito u niskim zgradama sa terasama, gde je nuno postaviti
dvostruko jako zakljuavanje.
Vrata: Sistem zakljuavanja u hotelu je kompleksan. Ne samo da je neophodno neko-
liko stotina razliitih kombinacija zakljuavanja brava ve je istovremeno potreban i uni-
verzalni (master) klju za sobarice, i drugo zadueno osoblje, koji e moi da otvara sve
sobe. Kljuevi i brave moraju se povremeno menjati kako bi se spreile zloupotrebe, a ta-
kode je neophodno imati dovoljan broj rezervnih kljueva radi zamene onih izgubljenih.
Sistemi zakljuavanja mogu biti razliiti, eventualno sa posebnom rezom koja one-
moguava da neovlaena lica otvore vrata spolja. Jaina vrata i rama je isto tako vana,
kao i kvalitet brave. Pored kljueva za goste u opticaju moe biti i nekoliko tipova uni-
verzalnih master kljueva: master za sobarice (otvara samo sobe na odreenom spratu),
master za nadzornicu soba i slubu obezbeenja, master za upravu hotela itd43.
13.5.3. Ostali aspekti bezbednosti
Blindirane sobe i sefovi mogu biti ugraeni kao posebna jedinica ili kao strukturalni
deo zgrade. U drugom sluaju neophodno je posebno ojaanje betonskih zidova, poda i
plafona.
42 Zatvoreni televizijski sistem se iroko koristi za nadzor odreenih objekata i prostorija, ukljuujui
kretanje gostiju i personala. Lokacija kamere treba da bude takva da se izbegne zasenjivanje ili reflekto-
vanje svetlosti direktno u soiva, treba da omogui dobru preglednost i da bude diskretno postavljena.
Televizijski ekrani treba da budu locirani u oblinjim kancelarijama i da omogue kontinuirano osma-
tranje. Savrenija oprema omoguava permanentno snimanje na traku, za eventualno kasnije posma-
tranje i u sluaju potrebe kao dokazni materijal.
43 Sistem magnetnih kartica je zamena za kljueve i sve ee se koristi. Kartice se posebnom mainom
kodiraju prilikom dolaska svakog novog gosta, tako da se onemoguava zloupotreba. Ovim sistemom
se reava i problem gubljenja kljueva jer se svaka izgubljena kartica moe zameniti novom sa drugai-
jim kodom.

Odlaganje vrednosti u hotelski sef se najbolje reava tako to svaki gost moe iznajmi-
ti poseban boks u kome e uvati svoje vrednosti (sistem dvostrukih kljueva, od kojih se
jedan nalazi kod gosta, a drugi kod odgovornog slubenika hotela).
Iskustvo je nauilo goste da vee svote novca i dragocenosti koje nose sa sobom depo-
nuju na sigurnom mestu. Zato svaki savremeni hotel raspolae ugraenim trezorom ili
sefovima. Prednosti koje prua takvo pohranjivanje dragocenosti su dvostruke: za hotel
jer time uva svoj dobar glas i ugled; za gosta jer se ne izlae opasnosti da e ostati bez
dragocenosti i novca s kojim putuje.
Sefovi za iznajmljivanje
Betonski trezor ugraen je u zid iza recepcije, a unutar njega postavljeni su sefovi
koji se iznajmljuju gostima. Svaki sef ima dve brave, jednu otkljuava sam gost, a drugu
ovlaena osoba hotela.
Rukovanje prtljagom. Prihvatanje prtljaga i paketa predstavlja element rizika i ne-
ophodno je preduzeti odgovarajue mere za proveru, kontrolu, identifikaciju i izolaciju.
Ostave za prtljag moraju biti tako konstruisane i zatiene da ublae posledice eventualne
eksplozije ili izbijanje poara.
Nadzor obuhvata posmatranje gostiju i drugih osoba koje ulaze i izlaze, kontrolu kre-
tanja personala i robe. U odreenim okolnostima moe se sprovoditi i kontrola osoblja
koje radi na odravanju. Glavni ulaz i izlaz nadziru sa pulta recepcije portir i recepcioner,
i sa pulta nosai prtljaga.
Kretanje personala obuhvata registraciju prilikom ulaska, prostoriju za presvlaenje,
tueve, toalete i sl. Ulaz za personal mora biti odvojen od ulaza za goste, kao i od eko-
nomskog ulaza. Aparat za registraciju dolaska osoblja treba da se nalazi u blizini slube-
nog ulaza.
Ekonomski ulaz treba da bue zatvoren reetkom na sklapanje ili odgovarajuim me-
talnim roloom ili pokretnom reetkom.
Bezbednost kompleksa i okruenja hotela

Na gradskim lokacijama teite e biti na bezbednosti same zgrade i dvorita, dok
je zatita ireg okruenja hotela od relativno malog znaaja. Meutim, za velike hotel-
ske komplekse u turistikim centrima sa vie manjih jedinica ukupna zatita kompleksa
predstavlja vaan zadatak. Ovo je naroito vano kada kompleks obuhvata i vrednu re-
kreacionu opremu, parking, sidrite za jahte i amce i ostalo.
Zatitu najee ine reetkaste ograde koje mogu biti zaklonjene drveem i drugim
zelenilom. Osvetljenje kompleksa je takoe nuno zbog sigurnosti i bezbednosti, ali i
zbog dekorativne privlanosti. U pojedinim sluajevima mogu se postaviti specijalni ure-
aji. Sistemi elektrinih instalacija su glavni deo svakog projekta izgradnje, pa je isti slu-
aj i s izgradnjom hotela. Meutim, dizajner treba da osvetljenje hotela smatra elemen-
tom dizajna, a ne naukom izgradnje. Predvorja, atrijumi, restorani, prostori za zabavu,

sale za sastanke i banket-sale i hotelske sobe svoj uspeh duguju komfornom i kreativnom
osvetljenju koliko i bilo kom drugom elementom dizajna. Kao i u mnogim drugim disci-
plinama, zahtevi su esto zasnovani na zdravom razumu44.
Odgovornost za takav dizajn svetla obino se pripisuje dizajneru enterijera i konsul-
tantu za osvetljenje, dok su arhitekti i inenjeri odgovorni za dizajn svetla u kancelarija-
ma i tehnikom bloku. Meutim, na mnogim lokacijama postoje posebna ogranienja na
ukupnu potronju energije. Vana je svest o postojanju protivpoarne zatite i obezbee-
nju sigurnih sredstava za evakuaciju.
Gosti su esto u prolazu, esto su umorni jer stiu kasno. Neki od njih su stari,
invalidi ili su u pratnji dece.
Raspored prostorija u zgradi je nepoznat, kao i postupak u sluaju evakuacije.
Postoji tendencija javljanja panike u sluaju nude, s obzirom na to da se gosti
nalaze u nepoznatom okruenju.
Veliki broj gostiju i drugih posetilaca moe biti grupisan u restoranima, ban-
ket-salama, kongresnim dvoranama itd., to moe da stvori veliki problem efi-
kasne kontrole i evakuacije.
Izdrljivost zgrade na vatru esto zavisi od vrste nametaja i opreme, kao i od
njihovog sadraja. Mnogi delovi zgrade i odeljenja predstavljaju visok rizik od
poara (kuhinje, podzemne garae, bojleri, kazani, izlobene hale, radionice
itd.).
Personal radi u smenama. Tendencija je da se smanji noni rad na minimum
neophodan za nadzor i kontrolu.
Sistem magnetnih kartica je zamena za kljueve i sve ee se koristi. Kartice
se posebnom mainom kodiraju prilikom dolaska svakog novog gosta, tako da
se onemoguava zloupotreba. Ovim sistemom se reava i problem gubljenja
kljueva jer se svaka izgubljena kartica moe zameniti novom sa drugaijim
kodom.
44 Na primer, svetlo u hotelskim sobama treba da bude adekvatno za itanje u krevetu, rad za radnim
stolom ili stolom, brijanje ili nanoenje minke. Ukoliko je bilo koje od ovih svetla slabo, kod gosta e
se javiti bar podsvesna iritacija. Osvetljenje u salama za sastanke takoe mora da bude vrlo adaptivno.
Trebalo bi da se kombinuje inkandescento osvetljenje za ambijent sa neonskim svetlima koja se ko-
riste u vreme sastanaka i halogenkama kada su u pitanju postavke ili elja da se neto naglasi. Posebno
dekorativno osvetljenje u restoranima je od izuzetnog znaaja za stvaranje eljenog raspoloenja u
prostorima gde se slui hrana.

Primer 24 Organizacija bezbednosti u Hotelu IN Beograd
Odeljenje za hitne sluajeve (vanredna stanja) nalazi se na ekonomskom (slubenom) ulazu
u posebno konstruisanoj kuici prijema, kao i na glavnom ulazu gde gosti pristiu u hotel.
Sektor nadzora i obezbeenja nalazi se na -1 spratu hotela u posebnoj prostoriji sa video-
nadzorom.
Tim obezbeenja sastavljen je od 5 ljudi po smeni koji pripadaju nezavisnoj agenciji za ova-
kve poslove.
Postava ljudi je obuena strogo poslovno i vaan detalj t su identifikacione kartice i motoro-
le radi konstantne komunikacije sa bazom.
Hotel ne sadri obueni vatrogasni tim, ve priueno osoblje radi pruanja prve pomoi.
Zatita u sluaju poara nalazi se na svakom spratu (plafon, pumpe, posebna kuhinjska i
raunarska oprema).
Elektronski nadzor
*Kamere u hodnicima hotela (na svakom spratu po 3 koje pokrivaju svaki ulaz (poarni ulaz,
lift osoblja i liftove koje koriste gosti hotela).
*Izuzeci se javljaju na -1 spratu koji koriste osoblje i dobavljai. Pokriven je svaki ugao i hod-
nik (kamere ovde imaju primarnu svrhu kontrolisanja osoblja).
*Glavni ulaz i recepcija obezbeeni su posebnim elektronskim nadzorom.
Identifikacija osoblja nalazi se na ekonomskom ulazu sa elektronskim itaem kartica oso-
blja. U hotelu se koriste specijalno dizajnirane metalne ploice koje se nalaze na uniforma-
ma. Uprava na ploicama ima ispisana prezimena i po tome je mogue znati s kime kontak-
tirate.
Kamere su obloene posebnim okvirom koji sadri i alarm sa rotirajuim svetlima u sluaju
aktiviranja. Protivpoarne stepenice imaju dve svrhe osnovnu i pomonu (koriste se u
veini situacija za strujanje zaposlenih u hotelu radi manje optereenosti ekonomskog lifta).
Na svakom spratu, ukljuujui prizemlje i -1 sprat postoji pomoni izlaz.
Izvor: Interna dokumentacija Hotela IN Beograd
1. Objasnite znaaj osvetljenja u hotelu.

2. Koji su problemi vezani za prenos buke, koji je dozvoljen stepe buke i kako se
reava?
3. Kako se planira poveanje sigurnosti u hotelu?
4. Kako se organizuje protivpoarna zatita u hotelu?
5. Kakve su karakteristike soba otpornih na poar?
6. Kako se regulie protivpoarna zatita u atrijumskom hotelu?

GLAVA XIV
ORGANIZACIJA TEHNIKOG SEKTORA
objasnite kako se mogu smanjiti trokovi u hotelu;
znate koji su zadaci u projektovanju vodovodnih instalacija;
znate koje su dnevne koliine vode potrebne po gostu;
razumete koje je sve zahteve je neophodno ispuniti za projektova-
nje kanalizacione instalacije;
razumete koje je sve zahteve neophodno ispuniti za projektovanje
grejanja, ventilacije i klimatizacije;
znate prednosti korienja suneve energije;
znate koje su dozvoljenje temperature u operativnim i tehnikim
prostorijama.
14.
TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA
S avremena hotelska zgrada ima tehnike ureaje koji osiguravaju hotelu tekuu hlad-
nu i toplu vodu, rasvetu, signalizaciju, oticanje otpadnih voda i pogon raznovrsnih
maina i aparata, a time i savremene usluge stanovanja. Osim toga, ovi ureaji osigurava-
ju i bolje uslove rada (mehanizaciju) i postoje ne samo u smetajnim prostorijama nego i
u drugim prostorijama i odelima hotela.
Meu tehnike ureaje ubrajamo vodovod, kanalizaciju, elektrinu rasvetu, telefon,
signalizaciju, ventilaciju, rashladne ureaje, ureaje za grejanje i dovod toplog vazduha,
protivpoarne ureaje i liftove. Savremeni hotel ima i ureaj za spaljivanje smea.
Dobro opremljen hotel raspolae i savremenim aparatima za vezu kao to su telefaks,
teleprinter, diktafon i magnetofon. Diktafon i magnetofon su od posebne vanosti za
hotele u kojima se odravaju konferencije, simpozijumi, savetovanja i predavanja. Neki
hoteli raspolau kino-aparatom, projektorom i opremom za emitovanje video-traka. Od
birotehnikih maina savremeni hoteli raspolau recepcijskom mainom, registar-bla-
gajnama, knjigovodstvenim mainama za mehanografsku obradu podataka, a sve ee
i raunarima i drugim savremenim elektronskim ureajima za kancelarijsko poslovanje.
Gotovo svaka aktivnost u hotelu zavisi od tehnikih instalacija, koje postaju sve savr-
enije i sa viim standardima. Klimatizacija, ventilatori velikih brzina, kupatila, televizor
i telefon danas su postali normalni zahtevi za moderni hotel dobrog standarda. Trokovi
tehnikih instalacija i odgovarajue opreme u hotelu mogu dostii i do 40 % investicija.
14.1. FAKTORI EKONOMIJE I UTEDE

INVESTICIONIH ULAGANJA
Imajui u vidu visoko uee trokova tehnikih instalacija i opreme, ovo je oblast
u kojoj se mogu utedeti investiciona ulaganja u hotelima nie kategorije. Korienjem
jednostavne opreme, izostavljanjem klimatizacije, telefona, televizora i radio- aparata u
sobama, investicioni trokovi se mogu smanjiti za 20 % po sobi. Dalje smanjenje troko-
va se moe postii zajednikim kupatilima za 2, 3 ili 4 sobe, ili obezbeenjem porodinih
jedinica sa grupnim kupatilima i opremom za samostalnu pripremu hrane.
Hotelski operateri su sve vie svesni trokova energije i trae nove naine kontrolisa-
nja i smanjenja izdataka. Jedno reenje je kogeneracija koja nudi kombinaciju proizvod-
nje elektrine energije u samom hotelu uz ponovno korienje osloboene toplote za
grejanje, hlaenje i toplu vodu. Najadekvatnije je reenje za prostore sa velikom stopom
potronje energije (kao to su Njujork Siti i Karibi) i velikim trokovima i za one hotele
u kojima postoje generatori u sluaju nestanka struje.

Tipian sistem obuhvata set sinhronog motora/generatora koji kao gorivo koristi pri-
rodni gas ili dizel i ija je veliina dovoljna da ispuni osnovne zahteve za snabdevanje
strujom (osvetljenje javnog prostora, osvetljenje hodnika u kom su hotelske sobe; rad
pumpi i ventilatora; kompresora friidera) i bilo koje drugo dodatno optereenje koje
moe da bude ekonomino izvodljivo. Tamo gde su komunalni trokovi dodatno sku-
plji u vreme velike potronje ili odreenog dela dana, moe se utedeti time to e ovaj
sistem da proizvodi celokupnu elektrinu struju potrebnu hotelu. Podjednako je vano
iskoristiti pogonsku snagu suvine toplote iz izduvnog ventila hladnjaka i drugih siste-
ma i upotrebiti je radi zadovoljenja termalnih zahteva hotela. Ovi tipini izvori suvine
toplote mogu da smanje trokove tamo gde je to dozvoljeno po osnovu lokalnih pravila i
tamo gde je elektrina struja skupa: topla voda u domainstvu, para u kuhinji i perionici,
grejanje, hlaenje (sa apsorpcionim hladnjakom) i grejanje u bazenu45.
14.2. VODOVODNE INSTALACIJE
kada se odreuje lokacija hotela, treba u prvom redu predvideti snabdevanje hotela
vodom. Pod pretpostavkom da u mestu postoji vodovodna mrea, hotel se vezuje za nju.
Ako da nema komunalnog vodovoda, moe se iskoristiti jai izvor vode koji se kaptira i
upotrebljava kao sopstveni hotelski vodovod (posebno u planinskim hotelima) ili se voda
crpe iz bunara motorom u rezervoar, pa se onda iz njega razvodi po hotelu ili se potiskuje
hidroforom.
Vodovodnoj instalaciji u hotelu treba obratiti posebnu panju jer su hotelu i danju i
nou potrebne velike koliine vode. Vodovodne cevi treba provoditi kroz unutranje zi-
dove da se pri niskoj temperaturi voda u njima ne bi zamrznula. Unutranja distribucija
hladne i tople vode u hotelu jedan je od najvanijih faktora hotelskog komfora.
Hoteli B i A kategorije, ako se nalaze na mestu gde ne postoji gradski vodovod, mora-
ju, prema Pravilniku o kategorizaciji objekata za smetaj, imati rezervoar za vodu kojim
se osigurava koliina vode potrebna najmanje za trodnevnu potronju, raunajui 250 1
vode po gostu na dan, a hoteli L kategorije moraju imati rezervoar za vodu kapaciteta 400
1 vode po gostu na dan.
Hotel zahteva velike koliine vode za lino korienje i higijenu, pripremu hrane, ie-
nje, gaenje poara, klima-ureaje, kotlarnice, veernicu, bazen, i rekreaciono korienje,
ukljuujui zalivanje bate i travnjaka oko hotela46. Javno snabdevanje preko bunara koristi
45 U niskim zgradama, do tri sprata, liftovi mogu biti izuzeti, pored uteda koje se mogu postii jedno-
stavnijim oblicima konstrukcije. Dalje pojednostavljenje konstrukcije i instalacija moe biti postignuto
odvajanjem struktura bloka sa sobama od bloka sa drutvenim prostorijama. Po pravilu, instalacije u
drutvenim prostorijama (restoran, banket i kongresne dvorane, sale za sastanke, barovi, saloni, itd.) i
njihova pratea tehnika oprema i servisne prostorije (kuhinje, klimatizacija, oprema za komunikaci-
je, osvetljenje, toaleti, itd.) predstavlja visoko investiciono uee u svim, pa i niskotarifnim smetajnim
objektima i najee je ograniena na sobe i porodine jedinice sa minimumom druge opreme.
46 Prosena, standardna potronja vode po hotelskom gostu, u zavisnosti od tipa i kategorije objekta,
iznosi 90 do 135 litara po osobi dnevno.

se u najveem broju sluajeva. Kada snabdevanje pomou glavnog vodovoda nije mogu-
e ili nije dovoljno, mogu se koristiti sledei izvori snabdevanja:
podzemne vode preko bunara i rupa kroz koje se provlae cevi;
prikupljanje povrinske vode u rezervoare i tankove;
destilisanje morske vode pomou evaporacije i filtriranja. Korienje morske
vode, tj. njena prerada je veoma skupo, pa se koristi samo u sluaju nedostatka
bilo kakvih drugih izvora vode.
Dovoljne koliine vode, najmanje 100 % dnevnih zahteva, treba da budu uskladitene
kako bi se obezbedili kontinuitet snabdevanja i neophodan konstantan pritisak. Alter-
nativna reenja obuhvataju rezervoare niskog nivoa pod pritiskom ili visoko postavljene
cisterne, a u oba sluaja nuno je obezbediti uslove za pristup, ienje i odravanje. U vi-
sokim hotelima neophodan pritisak u cevima obezbeuje se pumpama koje distribuiraju
vodu u zonama od po 10 spratova (30 m) kako bi se ograniio pritisak u cevima i instala-
cijama. Sve pumpe moraju biti udvostruene, dobro izolovane, lako odrivei opravljive.
Projektovanje snabdevanja vodom i distribucionih sistema u hotelima je komplek-
sno, imajui u vidu veliki broj neophodnih veza i spojeva, kao i veliki broj cevi koje se
najee postavljaju zajedno u istim kanalima za instalacije47. Mrea cevi obuhvata:
snabdevanje hladnom vodom za pie (moe biti hlaena);
hladnu i toplu vodu, distribuciju do slavina u kupatilu;
snabdevanje vodom za kotlie i ventile za ispiranje WC olja;
hladnu i toplu vodu za bide;
cirkulaciju tople vode za grejanje radijatora;
cirkulaciju hlaene vode za klimatizaciju;
distribucija tople i hladne vode za kuhinju, pranje sudova i vea. Temperatura
vode za pie treba da iznosi 10 C, topla voda u kupatilima 50 C, a vrela voda
za pranje sudova i sterilizaciju 60 C do 80 C.
14.3. KANALIZACIJA I PRATEE INSTALACIJE
Hotel mora imati higijenski sprovedenu kanalizaciju, koja se prikljuuje na mreu

kanalizacije u mestu, ako je ima. Tamo gde nema komunalne kanalizacije, treba izgraditi
sabirnik, koji kroz bioloku jamu odgovarajueg kapaciteta vodi do upijajueg bunara.
To treba izvesti u skladu sa sanitarno-higijenskim propisima.
Projektovanje, konstrukcija i instalacija kanalizacionih cevi i cevi za otpadnu vodu
doivelai su velike promene poslednjih godina, sa teitem na utedi i lakoi sastavljanja.
Grupisanjem kupatila u parove po vertikali koriste se cevi koje se granaju, to se ponavlja
od sprata do sprata.
47 Standardni protok hladne i tople vode kroz slavine, tueve i ventile na pojedinim punktovima iznosi u
litrima /sec: kada 0,3-0,4; lavabo: 0,1-0,2; mlaz tua 0,1; sudopera 0,2-0,3.

Bitan zahtev u svakoj viestrukoj instalaciji su adekvatne dimenzije: determinisane
brojem jedinica koje se povezuju; dobar pristup svim glavnim vezama i spojevima cevi;
efikasni spojevi otporni na vibracije, udare, pritisak i temperaturne varijacije; odgovara-
jue zaptivanje cevi i instalacija koje se na njih prikljuuju itd.
Posebne cevi za otpadnu vodu zahtevaju se u drugim prostorijama hotela, kao to su
kuhinja gde se moraju ugraditi filteri za masnoe i druge otpatke koji mogu zaepiti cevi.
U zavisnosti od konkretnih uslova za izradu kanalizacionih cevi mogu se koristiti: ba-
kar, galvanizirani elik, gvoe obloeno bitumenom, polietilen, polivinil-hlorid, stiren,
polipropilen itd. Navedeni materijali imaju razliite karakteristike i ponaanje u zavisno-
sti od pritiska, temperature i veliine, o emu treba voditi rauna pri nameni i ugradnji.
0bezbeenje odvodnjavanja obuhvata drenau povrinskih voda, kao i izlivanje, od-
voenje, otpadnih voda hotela, pri emu najee treba predvideti odvojene sisteme.
Odvodnjavanje povrinskih voda. Kriterijumi planiranja se baziraju na planu pro-
stora koju pokrivaju zgrada, pristupni putevi, parking i druge povrine i najvei mogui
intenzitet povrinskih padavina u poslednje dve-tri godine.
Odvodnjavanje povrinskih padavina moe biti korisno iskorieno kao izvor za
popunjavanje rekreacionih jezera, potoka (vetakih ili prirodnih) ili ukrasnih vrtova.
Skladitenje povrinskih voda moe biti korieno za rashladni sistem, gaenje poara ili
navodnjavanje, posebno u regijama sa neredovnim atmosferskim padavinama.
Odvoenje otpadne vode. Kvantitet otpadne vode koju hotel proizvodi je gotovo
jednak koliini potrone vode, s identinim ritmom dostizanja maksimuma i minimu-
ma. Sistem odvodnjavanja treba da bude to je mogue dalje od zgrade, ali pristupaan
za kontrolu du cele mree: veoma vaan faktor u objektima gde su sanitarni ureaji
podloni pogrenom korienju. Klasini odvodni nagib je baziran na minimalnoj brzini
samoienja od 0,76 m/s, meutim, tamo gde gravitacioni protok nije mogu i prakti-
an, koristi se sistem specijalnih pumpi.
U gotovo svim situacijama kada nije raspoloiva gradska kanalizacija i sistem odvod-
njavanja povrinskih voda, investitor je prinuen da sam izgradi i ovaj infrasturkturni
sistem. Takode je neophodno obezbediti odgovarajui tretman otpadnih voda pre izli-
vanja.
14.4. ELEKTRINE INSTALACIJE
Kao i druga oprema, elektrine instalacije su predmet nacionalnih propisa koji odre-
uju standarde i norme kvaliteta, karakteristika i zatite u interesu bezbednosti. Odree-
ni standardi mogu takoe biti regulisani u okviru lokalnih propisa.
Glavno snabdevanje hotela elektrinom energijom je u principu trofazna naizmeni-
na struja frekvencije 50 do 60 Hz. Napon moe da varira od zemlje do zemlje, ali se naje-
e radi o standardu 220 ili 110 V. Glavno snabdevanje je esto vezano za transformator
koji moe biti smeten van zgrade u posebno ograeno ili zatvoreno prostor ili unutar

same zgrade. Minimalni kapacitet primarnog transformatora treba da bude 150 % od
maksimalno oekivanog optereenja.
Transformatori su teki i zahtevaju snano rashlaivanje, odvodnjavanje i lak pristup.
Zbog velikog rizika od poara prostorija mora biti posebno zatiena i ventilisana. Glavni
dovodni kabl iz transformatora zavrava se u posebnoj kontrolnoj sobi, gde se nalazi i
glavna kontrolna tabla sa prekidaima pomou kojih se kontrolie distribucija struje do
pojedinih delova hotela.
Primarni dovod, transformatorska oprema i glavni sekundarni distribucioni sistem
mogu biti duplirani ukoliko je to neophodno da bi se izbeglo da kvar bilo kog od navede-
nih sistema uzrokuje nestanak struje u celom hotelu. U sluaju prekida glavnog dovoda
struje automatski prekidai prebacuju snabdevanje hotela energijom iz baterija i genera-
tora. Smetaj generatora je veoma vaan u smislu izbegavanja irenja buke, radi smetaja
goriva, ventilacije i odravanja.
Pomoni energetski sistem mora biti u skladu s lokalnim sigurnosnim propisima, a
obim rezervnog snabdevanja energijom zavisie od pouzdanosti lokalne javne mree.
Normalna snaga generatora je u principu 30 % od maksimalne potronje hotela, i obu-
hvata sledee potroae energije:
osvetljenje svih oznaka za izlaz: 50 % stepenita, 20 % osvetljenja hodnika i
1020 % osvetljenja drutvenih prostorija;
telefoni, poarni alarm i oprema za upozoravanje;
oprema za gaenje poara (pumpe, kompresori itd.);
sve kanalizacione i pumpe za vodu, kada je neophodno da se odri snabdevanje
toplom i hladnom vodom i delimino grejanje ili hlaenje;
lift za goste (sa prekidaem za izbor svakog sprata posebno);
delimino funkcionisanje kuhinje;
friideri, zamrzivai i hladne sobe u kojima se nalazi hrana.
Kompleksnost elektrine instalacije zavisie od veliine, razmetaja i zauzetosti objek-
ta. Optereenje opreme odreuje nosei kapacitet mree i vodova, kao i jaina distribu-
cije. Optereenje se odreuje za svako strujno kolo.
Optereenje za izlobene dvorane, sale za sastanke i druge prostorije u kojima je opre-
ma privremenog karaktera prikljuena i postavljena na razliite naine moe takode biti
odreeno u vatima po jedinici prostora (prostoriji). Ovo se moe kretati u rasponu 4466
W/m za normalne sale za sastanke, do 220270 W/m u velikim kongresnim dvorana-
ma48.
Maksimalno proraunato optereenje treba da obuhvati i kapacitet za budue po-
veanje i maksimalnu potronju u picevima, kada se istovremeno koriste svi potroai
(sobe, kuhinja, restorani, kongresna sala itd.).
48 U ostalim prostorijama hotela vae sledee norme optereenja izraene u Vatima po m : sobe 27, pred-
vorje i recepcije 65, restorani 32, kancelarije i administracija 55, prodavnice, kafe-bar 32 do 55, sale za
sastanke 32do55.

14.5. GREJANJE, VENTILACIJA I KLIMATIZACIJA
Osnova za projektovanje i konstrukciju grejanja, ventilacije i klimatizacije su podaci

o spoljnim uslovima u odreenom mestu i na samom lokalitetu na kome se objekat na-
lazi. Takoe treba uzeti u obzir i razliite zahteve i standarde koje postavljaju odreene
prostorije u hotelu.
Posebnu panju treba, takode, posvetiti dnevnim varijacijama temperatura tokom
leta zbog gubitka visokog sunevog zraenja tokom noi (to moe uzrokovati potrebu
za hlaenjem tokom dana i grejanjem tokom noi) i stepen izloenosti vetrovima (to
utie na povrinsko gubljenje toplote).
14.5.1. Ventilacija i klimatizacija
Za ljudsko zdravlje od posebne je vanosti pravilno provetravanje prostorija u koji-

ma ljudi ive i rade. Pogotovo je to vano za prostorije u kojima se skuplja mnogo ljudi,
u kojima se pui, kuva itd., kao i u onima u kojima se spava. Dok je za neke prostorije
dovoljna prirodna ventilacija, koja se postie otvaranjem prozora ili vrata, za druge je
neophodno potrebna vetaka ventilacija49.
Kao pomona sredstva ventilacije veih prostorija upotrebljavaju se esto ventilatori
na plafonu (restoran, kafana, bar i sl.), a za manje prostorije zidni, prozorski i stoni ven-
tilatori, koji mogu istovremeno posluiti i za rashlaivanje prostorija.
Ureaj za klimatizaciju je skup, pa instaliranje takvog ureaja u ugostiteljskim pro-
storijama zavisi od finansijskih mogunosti preduzea. Ima, meutim, i pristupanijih
ureaja. To su ormani s ureajima za kompletnu klimatizaciju, kao i sanduci za klima-
tizaciju vazduha manjih prostorija. Postoje i ureaji za klimatizaciju na visok pritisak,
ija upotreba dolazi u obzir u velikim hotelima. to se tie pogonskih trokova za takve
ureaje, vai pravilo: ako se upotrebljavaju samo za zagrevanje, onda su trokovi jednaki
trokovima normalnog centralnog grejanja, ako se zagreva i hladi ,izdaci se udvostruuju.
Savremeni sistemi ventilacije u restoranu omoguavaju i dovod raznovrsnih mirisa u
trpezariju (limun, rua, ozon itd.). Ventilacija moe istovremeno biti povezana s dovo-
dom hladnog ili toplog vazduha kao pri sistemu ureaja za klimatizaciju (air conditi-
on). Posebnu panju treba posvetiti nainu ventilacije onih kupatila i WC-a koji nemaju
prirodan, neposredan dovod vazduha. Veoma je vana i ventilacija razliitih skladita,
to zavisi od poloaja u okviru hotelske zgrade.
Planiranje zahteva za protok vazduha je bazirano na dva kriterijuma, i to: ventilacija
sveeg vazduha i zamena vazduha kako bi se odrali optimalni uslovi. Promena vazdu-
ha je uslovljena zahtevima grejanja ili hlaenja, isisavanja neistoa (dim, para, mirisi),
stepena centralizacije i mogunosti individulanog prilagoavanja u pojedinim prostori-
49 Pri lokaciji i izgradnji hotelskih prostorija treba uvek imati na umu mogunost pravilnog provetra-
vanja pojedinih prostorija. Za vetaku ventilaciju podrumskih, kuhinjskih i veih hotelskih prosto-
rija moe se vazduh dovoditi posebnim cevima iz vrta, parka ili podnog mesta, a za to danas postoje
razliiti ureaji.

jama (sobe, apartmani, drutvene prostorije, radne sobe). Standardi mogu biti izraeni
volumetrijskim odnosom promene vazduha po asu, ili protokA vazduha po prostornoj
jedinici ili osobi50.
Kod prirodne ventilacija prostorija broj promena vazduha po asu zavisie od stepena
zauzetosti prostora51. Orijentacije radi, standard promene vazduha zbog ventilacije kree
se u sledeem rasponu za pojedine vrste prostorija: soba 1, dnevna soba, foaje, prostor
za cirkulaciju 1.5, drutvene prostorije i restorani, radne prostorije 2, ulazno predvorje,
sanitarne prostorije itd. 3 (sve vrednosti izraavaju broj promena vazduha na as).
14.5.2. Grejanje
Udobnost gostiju zahteva da se u svim prostorijama hotela danju i nou odrava jed-
naka temperatura. Zbog toga pravilnik o kategorizaciji objekata za smetaj propisuje da
u objektima bude osigurano grejanje prostorija u kojima se zadravaju gosti. Prema po-
menutom pravilniku, hoteli C i B kategorije moraju imati centralno grejanje, odnosno
grejanje na butan-gas ili elektrinu energiju ako posluju u zimskoj sezoni. Hoteli A ka-
tegorije moraju imati centralno grejanje, a hoteli L kategorije ureaje za klimatizaciju.
Od centralnih i etanih instalacija za grejanje prednost se daje plafonskom grejanju
koje je takoe centralno, ali vrua voda tee kroz cevi sprovedene na zidovima oko plafo-
na. Plafonski ureaji za grejanje nemaju, dakle, radijatore, koji prikupljaju prainu, sue
vazduh, a i inae smetaju i oteavaju odravanje istoe u prostorijama.
Novi hoteli se projektuju sa centralnim grejanjem ili ureajima za klimatizaciju. Tim
ureajima se postie poeljna temperatura zimi i leti uz odgovarajuu zasienost vlagom
i jo neki odreeni prijatan miris (pomorande, crnogorice i sl.) a vazduh se moe isto-
vremeno ventilisati. Kod ureaja za klimatizaciju treba voditi rauna o sledea tri vana
inioca: temperatura, relativna vlanost vazduha i kretanje vazdunih struja. Kada je re
o temperaturi, mora se voditi rauna o temperaturi izvan prostorija. Ni s vlagom u vaz-
duhu nije jednostavno, leti je najugodnije ako vlaga ne prekorauje 60 %, a zimi 35 %.
Kada je vazduh u prostoriji prezasien vodenom parom, onda se to osea kao omorina,
zapara. Kada je pak koliina vlage ispod normale (ispod 35 %), takav suvi vazduh nepo-
voljno deluje na rad organa za disanje i izaziva nelagodno oseanje i smetnje.
14.5.3. Korienje suneve energije
U veini turistikih mesta intenzitet i duina trajanja sunevih zraka bitna su kompo-
nenta atraktivnosti lokaliteta. Poloaj hotela je najee takav da maksimalan broj soba
50 Standardi cirkulacije sveeg vazduha u potpuno klimatizovanim prostorijama izraeni u lit/sec po oso-
bi tj. u lit/sec po m : Hotelska soba 12 (1,7); Apartmani 12 (1,7), Restorani 18 (1,7); Kafetarije 12 (1,7);
Koktel bar 18 (1,7); Sobe za sastanke 15 (6,0); Kancelarije 12 (10); Malc prodavnice i butici 12(15), itd.
51 Koliina sveeg vazduha koji se ubacuje u klimatizovani prostor ne sme biti u normalnim uslovima
manja od 8 lit/sec po osobi. Kada se radi o visoko postavljenom plafonu, kao to je sluaj u velikim kon-
gresnim i banket salama, volumetrijski standardi su neodgovarajui, pa se koristi alternativni standard
od 125 do 45 litara l sec/m2.

to due koristi suneve zrake. Istovremeno, potreba za kontrolom unutranje tempera-
ture i klimatskih uslova, posebno kada klimatizacija nije instalirana, zahteva individual-
nu zatitu prozora (roletne, aloni, zavese) i umanjenje stepena apsorpcije i penetracije
suneve energije kroz omota zgrade.
Problem nastaje u hotelima u gradskim centrima gde unutranjost hotela moe biti
potpuno zaptivena (protiv buke i zagaenja) i u potpunosti klimatizovana. U ovom slu-
aju smanjenje penetracije solarne energije kroz zidove zgrade, ukljuujui i prozore,
predstavlja nuan zahtev za potpunu i uravnoteenu kontrolu unutranje klime.
Trei pristup je usmeren na korienje solarne energije za zagrevanje prostorija, kao
i za zagrevanje tople vode. Prikupljanje i skladitenje solarne energije je najefektivnije u
mestima i regijama sa velikim dnevnim amplitudama temperatura, to omoguava da se
toplota akumulirana tokom dana oslobaa tokom noi. Apsorpcija solarne toplote tako-
de moe doprineti unutranjem grejanju tokom zime.
Direktna radijacija na povrinu zgrade zavisie od geografske irine i duine, kao i od
visine lokacije objekta; orijentacije i nagiba terena itd. Ove brojne varijable, zajedno sa
tekoama skladitenja toplote, ine da je suneva energija nepouzdana kao jedini izvor
energije. Meutim, sve ee se koristi kao dodatni izvor energije uz one konvencionalne
izvore.
Kontraefekti solarne toplote na hlaenje hotela takode zasluuju panju. Prenoenje
suneve toplote kroz zidove zgrade zavisi od duine izlaganja, apsorpcije zidnih povri-
na, termalnog kapaciteta cele strukture. Ove karakteristike zgrade takoe utiu na gu-
bljenje toplote tokom zime.
Brze promene temperature (zbog efekta pomeranja suneve radijacije) na lake kon-
strukcione strukture zgrada sa velikim staklenim povrinama takoe predstavljaju teko-
u prilikom uravnoteenja optereenja klimatizacije u zgradi.
Direktan prodor sunevih zraka i toplote kroz prozore zavisi od sposobnosti stakla a
reflektuje zrake i da ih minimalno apsorbuje, na ta utiu zatamnjenost stakala, sjajne re-
flektujue povrine, kao i eventualno uvlaenje prozora u zidne upljine radi bolje zatite.
Efekat reflektovane radijacije (o sneg, pesak, belo obojene i metalne povrine) takoe
moe znaajno uticati na konstrukciju prozora.
14.5.4. Dozvoljena temperatura u operativnim

i tehnikim prostorijama
Zahtevi i standardi u ovim prostorijama su najee uslovljeni potrebom za evakuaci-

jom vazduha ventilacijom. U principu, radne prostorije moraju biti grejane i ventilirane
sa 4 promene vazduha na as. Specifini zahtevi i standardi odnose se na sledee vrste
prostorija u hotelu.
Ulazno predvorje. U ekstremno toplim ili hladnim regijama razlika u temperaturi
treba da bude 3 do 4 C kako bi se izbegli veliki kontrasti pri ulasku ili izlasku. Dodatno
hlaenje ili grejanje se zahteva iza linije pulta recepcije.

Kotlarnica. Neophodno je obezbediti direktan dovod vazduha za sagorevanje na
bazi 150 % od teorijskih zahteva. Protok hladnog vazduha je takode nuan kako bi se
odrala pogodna temperatura ambijenta.
Generatorska prostorija odgovarajui priliv sveeg vazduha za sagorevanje i hlae-
nje, kao i efikasna ventilacija.
Mainske prostorije transformator, prekida, telefonska oprema, rashladni ureaji,
mehaniki ureaji, mehanizam za lift itd. Hlaeni vazduh, po potrebi filtriran, potreban
je da bi se odrala temperatura prostorije u okviru standarda koje propisuje proizvoa
(max. 32 C). Ventilacija je takoe neophodna.
Kuhinje. Ventilacioni zahtevi su odreeni velikim obimom dima i isparenja iznad
opreme (poreti, npr.). Imajui to u vidu, broj promena vazduha u kuhinji se kree od 20
do 60 promena vazduha na as.
Alternativno reenje je da se koriste isparivai iznad opreme koji velikom brzinom
usisavaju isparenja (50 l/s). Lakopromenljivi filteri za masnoe (koji zahtevaju esto i-
enje) i automatski ureaji za gaenje poara moraju se postaviti iznad opreme za kuva-
nje. Veliki deo izbaenog vazduha (oko 6080 %) ini zagrejani vazduh. Ulazni vazduh
treba da bude grejan na najmanje 13 C, ili hlaen do 8 C ispod spoljne temperature.
Posebni zahtevi odnose se na odeljenje kasapnice.
Veernice potrebno je 15 od 20 promena vazduha na as prema standardu od 6,44
l/s/m2. Paljivo postavljanje izduvnih reetki je nuno da bi se obezbedilo lako uklanja-
nje. Izduvni ventilatori moraju biti udvostrueni, sa automatskim prebacivaem u slu-
aju kvara jednog od njih. Ovaj izduvni sistem mora biti odvojen od ostale ventilacije.
Zatvoreni auto - parking Posebni zahtevi se odnose na izbegavanje rizika od poara
kao efikasno izduvavanje dima i izduvnih gasova (separacija, ureaji za gaenje poara,
alatke, razni pomoni ureaji itd.).
Intenzitet izduvavanja je 6 promena vazduha na as, pri emu jedna treina isisavanja
treba da bude na niskom, a dve treine na visokom nivou (tako ureeno da se obezbedi
unakrsna ventilacija). Neophodno je instalirati dva isisna ventilatora, od kojih svaki tre-
ba da poseduje 50 % kapaciteta.
Skladita za hranu. Lokalno hlaenje vazduha je neophodno da bi se odrali po-
godni uslovi skladitenja. Prostorije za otpatke se esto takode hlade kako bi se usporilo
raspadanje i spreilo irenje neprijatnih mirisa.
Ulazna predvorja. Visok stepen ventilacije je nuan zbog infiltracije, a isisavanje i
izduvavanje vazduha je takoe potrebno.
Hlaenje se moe obezbediti opremom visokog rashladnog kapaciteta, u odnosu na
kapacitet prerade vazduha, omoguavajui da veliina kanala bude minimalna. Prvo,
snabdevanje vazduhom moe normalno biti smanjeno na manje od jedne promene vaz-
duha na as. Kontrola temperature moe biti regulisana pomou termostata na zidu ili
stubu, a esto je tako prilagoena da obezbedi tranzitnu zonu izmeu unutranjih i spo-
ljih uslova. Vazduna zavesa na ulazu u predvorje ima problematinu prednost.

Restorani, koktel-saloni i kafei. Priliv vazduha mora biti obezbeen iz posebne kli-
matizacione jedinice ili iz centralnog ureaja sa opremom za grejanje/hlaenje za svaku
povrinu ili zonu, tj. dvostruki sistem kanala. Najee se instaliraju plafonski difuzeri,
a vazduni mlaz moe biti koncentrisan iznad ili ispod prozora kako bi se spreilo gu-
bljenje ili priliv toplote, takoe oko koktel-bara i mesta za serviranje hrane. Izduvavanje
treba da je usklaeno sa ubacivanjem vazduha.
Visok kapacitet izduvavanje je neophodan iznad kuhinjske opreme za izlaganje; tre-
ba obezbediti vazduh male brzine i temperature oko 13 C. Negativan pritisak treba da
se odrava u kuhinji, kroz koju ventilacioni vazduh iz restorana moe delimino da se
evakuie.
Posebne prostorije za sastanke i ishranu. Klimatizacioni sistem mora imati irok
raspon prilagoavanja, to moe biti postignuto instaliranjem primarnog snabdevanja
vazduhom samo za hlaenje, terminalnim ureajem u svakoj prostoriji, ili dovoenjem
sveeg vazduha za ventilaciju samo iz centralne jedinice, uz dodatno sekundarno krue-
nje vazduha u prostoriji. Treba osigurati unakrsne tokove vazduha, sa izduvavanjem u
smeru servisnih prostorija.
Banket i kongresne sale. U veini sluajeva velike prostorije ovog tipa mogu se
pregraivati na manje delove, a svaki takav deo zahteva posebnu kontrolu klimatizacije.
Alternativna reenja obuhvataju odvojeni, nezavisan ureaj za svaki deo, ili jednu glavnu
jedinicu sa posebnim terminalima za hlaenje/grejanje i mogunou individualnog po-
deavanja. Drugi aspekti obuhvataju potrebu za uravnoteenjem dotoka vazduha i nje-
govu podjednaku distribuciju u skladu sa promenljivim uslovima u prostoriji.
1. Kako se mogu smanjiti trokovi u hotelu?

2. Koji su zadaci u projektovanju vodovodnih instalacija.
3. Koje su dnevne koliine vode potrebne po gostu?
4. Koje je sve zahteve neophodno ispuniti za projektovanje vodovodne, kanali-
zacione, elektrine instalacije?
5. Koje je sve zahteve je neophodno ispuniti za projektovanje grejanja, ventila-
cije i klimatizacije?
6. Da li znate prednosti korienja suneve energije?
7. Koje su dozvoljenje temperature u operativnim i tehnikim prostorijama?

GLAVA XV
SPECIJALNI SISTEMI
znate koji specijalni sistemi se primenjuju u hotelu;
objasnite prednosti sofisticiranih telefenskih sistema;
objasnite ta sve ini potrebnu elektronsku opremu u savremenom
hotelijerstvu;
navedete koje su to glavne funkcije savremenih sistema upravljanja
imovinom.
15.
KOMUNIKACIONA I KONTROLNA OPREMA
T ehnologija se razvija takvom brzinom da su napreci zabeleeni u raznim sistemima

tokom poslednje decenije naglo izmenili, aktivnosti hotela i usluge koje gosti oeku-
ju. Krajem 20. veka primeeno je gotovo sveopte prihvatanje kompjuterizovane prijave
i automatskih poziva za buenje, elektronskih brava hotelskih soba, satelitske televizije,
sofisticiranih sistema zatite i bezbednosti, i telekonferencije.
Ovi sistemi se mogu podeliti u est irih kategorija: (Walter A., str. 343)
obrada informacija
telekomunikacije
kontrola energije
sistemi za zatitu i ouvanje bezbednosti
sigurnosni sistemi
audio i video sistemi
Brzi napredak i izmene ne odnose se samo na jednu ili dve kategorije ve na sve linije,
odraavajui sve vei uticaj raunara i srodnih elektronskih kontrola. Iako su neke od
ovih tehnologija bile dostupne i tokom osamdesetih godina prolog veka, mada u mno-
go drugaijoj formi, period koji je proao uinio je da one budu mnogo sofisticiranije i
jeftinije.
Tehnologija je lako dostupna, na primer, za potrebe kreiranja automatizovanog urea-
ja na recepciji, koji je veoma slian bankarskoj kasi i koji bi mogao da obavlja registraciju
gostiju iako mnogi operateri nisi sigurni kako e javnost reagovati na tu impersonalnu
transakciju. Ipak, sistem bi lako mogao da prima ulazne podatke o imenu, da proverava
rezervaciju, zabelei podatke o kreditnoj kartici ili prihvati gotovinsko plaanje, dodeli
sobu i izda magnetnu klju-karticu koja vai sve do naznaenog dana i sata odjave. Ne
samo to bi klju-kartica omoguio pristup sobi, on bi aktivirao telefon, ukljuio sistem
grejanja i hlaenja i elektrine ureaje (raunar, faks mainu, filmove i zabavu) i centar
za osveenje. Gosti bi potvrdili svoj raun i odjavili se uz pomo televizora i na taj nain
ne bi imali nikakav kontakt s osobljem hotela sve vreme boravka. Ove automatizovane
operacije su rutinske operacije u mnogim hotelima irom sveta.

15.1. TELEFONSKI, KOMUNIKACIONI
I RAZGLASNI SISTEMI
Opremu za spoljanje komunikacije u veini zemalja propisuje i kontrolise (atestira)

javno telefonsko preduzee. Ovi propisi se u principu ne odnose i na opremu koja se
koristi za internu komunikaciju u okviru hotela, kao ni na veze izmeu zgrada koje ine
deo hotela ili hotelskog kompleksa.
Dananji telefonski elektronski sistemi nude hotelima iste one prednosti koje gosti
imaju kod kue ili na poslu: digitalnu centralu, brzi prenos podataka (to je sve vanije
poto sve vie gostiju na poslovnim putovanjima nosi laptop), i neke dodatne karakte-
ristike kao to su govorna pota i identifikacija poziva. U najvanije sisteme, kada je za-
dovoljstvo gostiju posredi, ubraja se telefonski sistem zasnovan na privatnoj telefonskoj
centrali (PBX). Svi hoteli moraju biti prikopani na gradsku telefonsku mreu i imati
potreban broj telefonskih aparata. Hoteli visoke kategorije moraju imati u svim soba-
ma telefonski prikljuak. Hoteli nie kategorije mogu imati telefon samo kod portirnice.
Telefon je sredstvo koje gostima omoguava najveu nezavisnost, a istovremeno i naj-
aktivniju vezu sa spoljnim svetom. On osigurava i brzu vezu izmeu pojedinih hotelskih
odeljenja i gosta. Gost se telefonom moe staviti u vezu sa svakim mestom u zemlji i u
inostranstvu, a moge i da preda telegram poti.
Za davanje telefonskih veza hotel ima kunu telefonsku centralu, s jednom ili vie
telefonskih linija, odnosno brojeva. Telefonska kuna centrala moe biti smetena u por-
tirnici ili u nekoj drugoj prikladnoj prostoriji. Princip odabiranja sistema telefonskog
ureaja je da gost treba da bude posluen, a ne da se sam posluuje. Prema tome, za hotel
odgovara poluautomatska telefonska centrala. Pomou takve telefonske centrale telefo-
nista posluuje gosta u kunom i meugradskom prometu, pa nije potreban nikakav
telefonski imenik dovoljno je da digne slualicu i zatrai broj. Meutim, u modernim
hotelima se sve ee instaliraju potpuno automatske elektronske centrale, koje preko
kompjutera automatski registruju i obraunavaju sve pozive gostiju. Tako se na raunu
ispisuju broj koji je pozvan, mesto koje je pozvano, datum i vreme poziva, broj impulsa
i iznos koji treba platiti.
Izvestan broj kompanija je ve razvio sofisticirane telefonske sisteme koji:
obuhvataju telefone sa dve linije da bi se omoguila funkcija poziva na ekanju
i upotreba raunara;
obuhvataju sisteme poruka sa mogunou da gost snima svoje line poruke;
kontroliu ureaje u sobi, ukljuujui funkciju daljinskog upravljaa, podea-
vanje temperature u sobi i pomeranje draperija;
pruaju informacije o zatiti od poara sluei kao zvunik kojim se prenose
poruke u hitnim sluajevima;
automatski obavetavaju hotel kada gost iz hotelske sobe prijavi hitan sluaj;

prenose recepciji informaciju o alarmima ukljuenim usled detekcije dima ili
pokreta ili druge sigurnosne senzore;
funkcioniu kao sistem za praenje statusa hotelske sobe koji registruje ienje
zakupljenih i pripremu slobodnih soba.
Sistemi za obraun telefonskih poziva su profitabilni zato to doputaju hotelu da au-
tomatski identifikuje meunarodne pozive i gostu tano naplati sve pozive. Meu osta-
lim utedama, noviji sistemi automatski usmeravaju pozive na privatne meupovezane
kompanije da bi ostvarili nie cene. Zahtevi u vezi sa telekomunikacijama ujednaeno e
rasti i dalje, pa hotelski operater mora da razmatra najbolje naine irenja infrastruktura
komunikacija. Na primer, ujednaeni rast upotrebe laptopa koje nose gostiji izazvae
potrebu za instaliranjem dodatnih prenosnikih linija da bi se omoguila vea i dua
konekcija.
U sobama nekih hotela postoje beini telefoni. Mnoge od ovih jedinica, u zavisno-
sti od proizvoaa, pruaju dve linije (za razgovor i raunare), instrument zasnovan na
spikerfonu, svetlei ekran na kom se prikazuju brojevi, indikator za poruke koje su na
ekanju, i uobiajenu dugmad za pruanje usluga gostima (odravanje, rum servis itd.).
Beini telefoni omoguavaju gostima da se komforno etaju po sobi dok razgovaraju i
ak eliminiu potrebu za drugim ili treim telefonom u sobi.
Javni telefon koji se plaa najee se locira u glavnom predvorju, kongresnoj ili ban-
ket sali i foajeu, rekreacionim prostorijama, restoranu ili kafeteriji za radnike itd.
Telefon za grupne rezervacije nalazi se na pultu glavne recepcije, tako da bude po-
godan za javno korienje. Ostali javni telefoni treba da budu zatieni u kabinama ili
u akustinim koljkama, grupisani zajedno i locirani na relativno tihom mestu s jedne
strane glavnog cirkulacionog prostora. Tipine dimenzije telefonske kabine iznose 850 x
850 mm, sa visinom od 2.100 mm.
Automatske telefonske centrale najee imaju sledee karakteristike: kapacitet komu-
nikacione razmene zavisi od broja linija i prikljuaka koji mogu biti instalirani; sistemi
povezivanja, korienje korak po korak, unakrsna ili elektronska oprema; ema prekida-
a i brojeva i opta i dodatna oprema.
Hotelski sistemi najee imaju tri vrste korisnika: linije za goste, administrativne
linije i servisne linije.
Potrebno je uskladiti brojeve lokala sa brojevima soba, npr.: soba 12 na 3 spratu -0312;
soba 15 na 18 spratu -1815. Kod centrale, a ispred telefoniste, treba obezbediti kontrolnu
tablu za identifikaciju poziva. Svetlei indikator ostavljenih poruka takoe treba da se
nalazi na centralnoj tabli. Sistemi za buenje mogu se koristiti za simultano pozivanje 10
brojeva (soba), a uz njih moe biti povezan ureaj sa snimljenom porukom.
Ureaji za buenje gostiju nalaze se u okviru recepcije hotela i sastoje se od tastature
s oznakom brojeva soba. Pritiskom na eljeni broj aktivira se u odgovarajuoj sobi zu-
jalica koja se nalazi pored ili iznad kreveta, dok se prekida nalazi dalje od kreveta tako
da je gost prinuen da ustane ako eli da prekine zujanje. Tako se onemoguava da gost
ponovo zaspi, to je est sluaj pri klasinom buenju.

Razglasni ureaji i zvunici, odnosno male radio-stanice, preko kojih se odailju ili
emituju poruke gostima, itaju govori i emituje muzika. Sve se to uje preko zvunika
koji se u hotelu postavljaju u prostorijama za dnevni boravak, da bi se gosti mogli po-
zvati ako ih neko trai ili zove na telefon. Radio-stanica se obino nalazi u kabini kune
telefonske centrale.
Posebnim ureajima u mnogim hotelima uvodi se i tzv. pozadinska muzika (zvuna
zavesa). To je muzika koja se emituje u razliitim drutvenim prostorijama hotela, veoma
tiho da bi se stvorila prijatna atmosfera za goste. Ovaj sistem omoguava i istovremenu
govornu najavu pomou mikrofona, koji nadjaava muziku u pojedinim prostorijama
hotela, i to iz jedne kontrolne stanice putem zvunika koji prenosi pozadinsku muziku.
Adaptiranjem potenciometra i biraa kanala pozadinska muzika se moe uvesti i u go-
stinske sobe. Ona nije ograniena samo na unutranjost hotela ve se moe ukljuiti i
okolina hotela, npr. plaa.
Pozivni ureaji su obavezni u svim objektima za smetaj i moraju biti postavljeni
u svim sobama i kupatilima. Ti odgovarajui pozivni ureaji slue za odravanje veze
s deurnim slubama (svetlosna ili zvuna signalizacija ili telefonski prikljuci), osim u
pansionu ili motelu nie kategorije i u hotelu i turistikom naselju nie kategorije. Poziv-
ni ureaj se mora nalaziti i na ulazu u ugostiteljski objekat.
Svetlosna signalizacija u hotelu postavlja se iznad vrata gostinjskih soba, i ine je dve
ili tri male sijalice u razliitim bojama. U svakoj sobi se pored vrata nalazi mala ploica
sa natpisom sobarica, sobar, sobni konobar ili je na ploici crte koji preporuuje tu
poslugu a uz njih je obojeno pozivno dugme. Kad gost pritisne jedno od tih dugmadi,
iznad vrata sobe upali se odgovarajua sijalica. Istovremeno zasvetli sijalica iste boje i u
sobi deurne sobarice i u recepciji na kontrolnom aparatu ili ploi, a eventualno se zauje
i blago zujanje. Posluga samo pogleda du hodnika i odmah vidi koja soba zove i koga
zove jer je za svakoga odreena druga boja sijalice.
Interfon je sredstvo internog komuniciranja direktora hotela s pojedinim odeljenji-
ma, odnosno rukovodiocima. To je aparat koji slui kao sredstvo veze unutar radne je-
dinice. Radi na bazi elektrine energije, a moe biti povezan ianim sistemom ili UKV
sistemom.
Administrativne i servisne linije. Zahtevi zavise od poloaja i uloge korisnika.
Perionica moe imati lokal sa koga i ulazni i izlazni razgovori idu preko centrale, dok
recepcija i uprava hotela moraju imati i lokal i direktnu liniju za ulazne i izlazne pozive.
Pored ovoga, interni telefoni treba da budu obezbeeni i za sluaj nude i odravanje,
pa radi toga mogu biti locirani ili smeteni u:
liftovima (gostinskim, servisnim i teretnim) i uz pokretne stepenice;
mainskom delu lifta i mainskoj prostoriji u hotelu;
kuhinji, baru, restoranu itd.;
radio i televizijskoj sobi;
na svakom 3. ili 4. odmoritu pomonih stepenica.

15.2. OSTALA ELEKTRONSKA OPREMA
Sa poveanim fokusom na poslovne grupe, hoteli istrauju nove audio i video teh-
nologije koje im mogu dati konkurentsku prednost. Meutim, operateri su zakljuili da
neki sistemi nude razliit vid zabave u hotelskim sobama i opte opcije poslovanja koje
nude dodatne pogodnosti iznad onih uobiajenih za sale za sastanke. Kao to je to sluaj
sa veinom tehnologija, svake godine sistemi nude nove karakteristike, veu pouzdanost,
a ponekad i nie trokove.
Tipini sistemi obuhvataju: (Walter A., str. 348)
mobilnu tehnologiju
pozivanje zaposlenih
pojaanje zvuka u salama za sastanke
televiziju zatvorenog kruga
video-konferenciju
veliki televizijski ekran
informacije o hotelskim sobama/sadrajima
kablovsku televiziju, ukljuujui i informacije o sadrajima i integrisane siste-
me za zatitu od poara, sigurnosne sisteme i upravljanje energijom.
Ovi sistemi su ve mnogo godina dostupni u nekom obliku, ali kao to je to sluaj sa
drugom tehnologijom, oni brzo postaju sofisticiraniji, dodavanjem novih inovacija i ka-
rakteristika. Mobilne tehnologije bi trebalo da nastave da cvetaju kako raunari i komu-
nikacioni sistemi postaju sve integrisaniji. Osoblje zadueno za inenjering ili odravanje
domainstva, na primer, bie u mogunosti da ostane u bliskom kontaktu sa svojim ru-
kovodiocima i da direktno u bazu podataka za odravanje hotela unosi potrebne infor-
macije sa udaljenih lokacija. Druga oblast koja doivljava eksplozivan rast jeste upotreba
kompjuterskih terminala u hotelskim sobama u zabavne, poslovne i informativne svrhe.
Videotel, dobavlja elektronskih usluga u hotelskim sobama, nedavno je sproveo anketu
meu gostima jednog hotela u Bostonu i doao do zakljuka da je vie od 20 % gostiju
voljno da vie plati za specijalne usluge. Ove usluge ukljuuju kablovsku televiziju, video
-igrice, online rasporede avio-kompanija, lokalne informacije (o restoranima, filmovima,
opingu itd.), telegrame, dnevne cene akcija i druge finansijske vesti.
este ankete koje ukazuju na poveana investiranja u sisteme, kao i predstavljanja no-
vih proizvoda na godinjim tehnolokim konferencijama svedoe o uzbudljivim inovaci-
jama koje bi trebalo da se pojave u hotelima i odmaralitima visoke kategorije. Ozvuenje
hotela obuhvata opremu za izbor, pojaavanje i distribuciju muzike sa radija, magneto-
fona, kasetofona, kompakt diskova i drugih nosaa zvukova do veeg broja zvunika raz-
metenih po razliitim delovima hotela. Mikrofoni takoe mogu biti prikljueni u sistem
ozvuenja za javne poruke i govor, posebno u odreenim prostorijama (kongresne sale i
sl.). Ovi sistemi mogu biti opti, pokrivajui i slubene i gostinske prostorije, ili lokalni,

tj. u specifinim prostorijama i s njima povezanim foajeima i predvorjima (banket, kon-
gresne i izlobene sale).
Lokalni i opti sistem treba da budu meusobno povezani. Zvunici mogu biti kabi-
netskog, stubnog tipa ili ugraeni u plafonu ili zidovima i usklaeni sa dekorom i stilom
enterijera. Refleksni zvunici se mogu koristiti spolja i oko bazena. Da bi se obezbedile
jasnoa zvuka i kontrola, potrebno je obezbediti relativno veliki broj zvunika, vei broj
kanala za razliite prostorije, promenljivi nivo jaine za javne prostorije. Zvunici u kon-
ferencijskim salama mogu biti prenosivi.
Televizijski i radio sistemi zavise od lokalnih uslova i ugovora o iznajmljivanju i
instaliranju opreme. U principu, instalira se glavna televizijska antena sa pojaivaem
signala i distribucijom koaksijalnih kablova i antenskih prikljuaka do svih prostorija
u kojima se predvia prikljuenje televizijskih aparata. Distribucija interne televizije se
takoe moe obezbediti posredstvom iste mree preko VHF kanala. Radio-program se
distribuira preko centralnog transmisionog sistema, ali se antena za kratke i srednje tala-
se moe koristiti za individualne prijemnike u sobama.
Sistem satova, sinhronizovani glavni sat (master) povezan je kablovima sa svim osta-
lim sekundarnim satovima u hotelu. Preko glavnog sata korekcioni signali se alju svim
ostalim satovima u hotelu.
Audio-vizuelna oprema i ureaji za kongrese i izlobe obuhvataju sledee:
televizijska kamera zatvorenog TV sistema, prikazivanje na ekranu, snimanje,
emitovanje i prenos do drugih prostorija;
multimedijalni projektor sa daljinskom kontrolom i mogunou prikljuka
ozvuenja;
platno za projektovanje slika i filmova;
muzika, snimljeni govor, najavljivanje mikrofonom, i pejding kroz lokalni si-
stem ozvuenja;
mogunost snimanja na elektronske nosae zvuka;
telefonske veze;
simultano prevoenje;
projekcione kabine i oprema za projektovanje.
15.3. ELEKRONSKO PRENOENjE INFORMACIJA

I OBRADA PODATAKA
Istraivanja u SAD ukazala su da hoteli nedovoljno koriste sve prednosti i moguno-

sti elektronske opreme, kao i da najee nisu izabrani najpogodniji i najprilagoeniji
sistemi za potrebe hotela.
S ciljem razvoja elektronske opreme, veoma je vano predvideti i mogunost za budu-
e instalacije, proirenje i zamenu opreme bez veih problema adaptacije i pregraivanja.

Kanali, ahtovi i sline upljine namenjene za postavljanje instalacija moraju biti tako
planirani i konstruisani da olakaju budue promene i postavljanje novih kablova.
U proloj deceniji zabeleen je znaajan rast velikog broja vlasnikih sistema koje
izvravaju mnotvo zadataka upravljanja na nivou nekretnina, od kojih svaki nudi neki
novi obrt ili trik. Budunost bi trebalo da donese vie inovacija kao to su ira upotreba
ekrana osetljivog na dodir i beinih terminala. Centralna stvar svakog sistema je mo-
gunost interfejsa sa najkritinijim aplikacijama kao to su obraun telefonskih poziva i
sistemi prodajnih mesta. Najee funkcije dananjih sistema upravljanja imovinom su
sledee (Walter A.: 344) :
rezervacije
registracija gostiju i lista trokova (trokovi iznajmljivanja sobe, trokovi za
hranu, pie i telefon)
raunovodstvo, ukljuujui veernju reviziju, potraivanja, dugovanja i glavnu
knjigu
raunovodstvo putnike agencije (evidencija provizija koje treba da se plate)
istorija gostiju i drugi marketinki izvetaji
dnevni i meseni operativni izvetaji
platni spisak i povezani izvetaji
inventar.
Nakon avio-kompanija, vei hoteli i odmaralita su prihvatili tehnike upravljanja
profitom. Ovi sistemi, koji se ponekad nazivaju upravljanje prihodima, i koji moraju
biti integrisani sa sistemom upravljanja imovinom, povezuju prolu istoriju sa tekuim
rezervacijama da bi se predvidela potranja u budunosti. Cilj je prilagoditi cene hotel-
skih soba da bi se maksimizirao ukupan prihod od izdavanja. U prolosti bi menadment
vrlo esto poeo da smanjuje cene hotelskih soba da bi poveao broj rezervacija. Meu-
tim, program upravljanja profitom prati istorijske ablone i, na primer, predvia da e
gosti koji plaaju punu cenu rezervisati sobu onda kada to poele; na taj nain eliminie
odreene popuste radi ostvarivanja vrlo mogueg poveanog prihoda. Pored toga, sistem
moe da ne prihvati jednodnevnu rezervaciju ak i po punoj ceni kada predvia da e to
kasnije materijalizovati pojavom gostiju koji e due ostati.

1. Da li znate koji se specijalni sistemi primenjuju u hotelu?

2. Da li znate da navedete prednosti sofisticiranih telefonskih sistema?
3. Kako biste objasnili ta sve ini potrebnu elektronsku opremu u savremenom
hotelijerstvu?
4. Koje su to glavne funkcije savremenih sistema upravljanja imovinom?

GLAVA XVI
BUDETIRANJE I KONTROLNE
AKTIVNOSTI PROJEKTOVANJA I
IZGRADNJE HOTELA
znate kako se mogu smanjiti trokovi izgradnje sprovoenjem kon-
torle budeta;
objasnite ta je to tehniki vodi i od koliko tomova se sastoji;
objasnite ta sve ini potrebnu elektronsku opremu u savremenom
hotelijerstvu;
navedete koju problematiku tretiraju tomovi tehnikog vodia.
16.
BUDETIRANJE I KONTROLA TROKOVA I
PLANIRANIH STAVKI IZGRADNJE
N ajvei cilj sistema budetiranja i procene jeste da se utvrdi pouzdani budet koji
funkcionie tokom celog programa razvoja i izgradnje, poinje adekvatnim dopla-
cima i dodavanjem detalja kako projekat poinje da dobija svoj oblik. Potpuno detaljan
nacrt sadraja hotela i programa prostorija zasnovan na studiji o potranji na tritu
omoguava preduzimau da postavi poetne budete za projekat i da za njega pripremi
desetogodinji plan poslovanja i finansijsku prognozu.
Sloenost izgradnje hotela iziskuje da preduzima procenjuje i nadgleda budet sa
stotinama pojedinanih stavki. Najraniji budeti, zasnovani na preliminarnim plano-
vima i skicama, pre odreivanja vrednosti projekta, vrednosti inenjeringa ili znaaj-
nih detalja u dizajnu enterijera, previe su preliminarni da bi se koristili u stvarne svrhe
budetiranja.
Meutim, preduzima bi trebalo da bude siguran da su procene budeta (1) potpune
i nije izostavljena nijedna kategorija ili stavka i (2) adekvatno indeksirane u skladu s
lokalnim podrujem a ne u skladu sa irim regionom ili nacionalnim indeksima koji
uzimaju prosenu cenu svih tipova izgradnje hotela. Osim toga, vano je da, tamo gde
konstrukcija ili koncept hotela mogu da budu neobino skupi, menader izgradnje po-
nudi vrednost projekta i postara se da trini koncept bude dovoljno jak da moe da
izdri dodatne poetne trokove, kao i zaduivanje.
16.1. Kontrola budeta
Odravanje kontrole budeta iziskuje paljivo praenje projekta u fazi projektova-

nja, kao i u fazi izgradnje. U periodu projektovanja vlasniku je potrebno da se osloni na
tanost procene svih kategorija, koje se auriraju meseno ili na kraju svake dokumenta-
cione faze. Pored procene budeta za arhitekturu i inenjering, razvoj gradilita i dizajn
enterijera, kuhinjsku opremu i potroni materijal procena koje su podneli arhitekta i
drugi konsultanti projekt menader ili, gde je to neophodno, spoljna firma koja se bavi
procenom, treba da pripremi drugu procenu, a da se sve razlike u procenama budeta
ree ponovnim pregledom radnih crtea i specifikacija uz zajedniku saglasnost. Konsul-
tanti za dizajn treba da budu odgovorni za redizajniranje, ponovno analiziranje i respe-
cifikaciju da bi se sve uradilo u skladu s dogovorenim budetom i bez dodatnih trokova.

Usled jasne povezanosti trokova projekta i povrine prostora, odravanje kontro-
le nad budetom je pitanje kontrole prostora. Vlasnik uz pomo projekt menadera ili
menadera izgradnje tokom ematskog projekta i razvoja projekta mora da se postara da
arhitektonski planovi obuhvataju samo onaj deo teritorije koji stoji u programu sadraja
hotela. Kako se projekat obrauje u ugovornoj dokumentaciji, tim treba da prati uvoe-
nje posebne opreme ili skupe zavrne obrade osim ako se sve to ne moe opravdati kao
mogunost stvaranja dodatnog prihoda.
Kontrola budeta nije manje vana tokom faze izgradnje. Sve ponude treba da budu
konkurentne i u sluaju da ponude premauju budet, arhitekta i konsultanti za dizajn
moraju da redizajniraju ili respecificiraju ili vlasnik mora da razmatra pitanje smanjenja
obima projekta ili poveanja budeta. Izgradnja ne bi trebalo da pone sve dok zaista sve
glavne stavke nisu zagarantovane ugovorom ili nisu utvreni razumni doplaci firmi i dok
zahtevana smanjenja u projektu nisu implementirana da bi bila u skladu sa budetom.
Jedna od najvanijih alatki za kontrolu trokova jeste vrednost projekta, to zahteva
veina ugovora. Na taj nain se eliminie onaj neiskorieni prostor koji ne doprinosi
trinom konceptu ili prihodima hotela i paljivo procenjuje plan izgradnje sa konfigu-
racijama koje najvie odgovaraju gradilitu i unutranjem izgledu odreene vrste hotela.
Na primer, kroz paljivo odreenu vrednost projekta prototip Embassy Suites je postao
mnogo isplativiji od ostalih hotela sa apartmanima. Ovako osmiljeni hotelski apartma-
ni zahtevaju manje prostora za hodnik i manje spoljnih zidova i na taj nain umanjuju
ukupan iznos trokova izgradnje, sadre atrijum, pojaavajui javno iskustvo i prosenu
cenu, kao i procenat poseenosti.
Tokom poetnih faza vrednost projekta se fokusira na ona osnovna pitanja planiranja
koja za rezultat imaju predimenzionirane trokove, ukljuujui:
skupu izgradnju: u hotelima u predgrau esto su javne i uslune prostorije
smetene na jednom spratu; umesto toga ako su javne prostorije na glavnom
nivou, a tehniki blok ispod nivoa hotela, to znatno umanjuje trokove izgrad-
nje i pojednostavljuje kretanje;
neefikasno kretanje: konfiguracija hodnika u kom su sobe postavljene s obe
strane omoguava utedu od 50 % prostora hodnika u poreenju sa emom
hodnika u kom su sobe samo na jednoj strani i moe da prui 1520 % utede
celokupnog prostora;
neefikasni graevinski sistemi: jedno jezgro lifta sa javnom i uslunom name-
nom je efikasnije od odvojenih kuita lifta na razliitim mestima; spojene sobe
uveliko umanjuju trokove vodoinstalaterske opreme;
visoki neto i bruto faktor iskorienosti prostora: prouite alternativne izglede
da biste umanjili veliinu prostora koji se ne koristi i koji ne stvara nikakav
profit. Na primer, poveanje broja soba po spratu i smanjenje visine graevine
iziskuje nii bruto faktor i uopteno je mnogo ekonominije.

Poboljanja poput ovih, koja se esto nazivaju jaanje projekta, obino vode tome
da graevina bude mnogo uslunija gostima, smanjuju udaljenost izmeu razliitih sa-
draja i olakavaju upravljanje.
Prve procene trokova hotela zasnovane na prosenim trokovima po jedinici povr-
ine prostora ili trokovima po hotelskoj sobi samo su preliminarne, u najboljem slua-
ju, zbog velikog broja promena u procesu planiranja i projektovanja. Projekt menader
mora da priprema sve tanije procene tokom razvoja projekta i dokumentacione faze, i
smanji nepredviene trokove sa 15 % koliko ih je na poetku na ne vie od 5 % kada se
dodeli ugovor o izgradnji.
Nepredvieni trokovi (Walter A.: 334):

Program i koncept projekta 15 %
ematski projekat 10 %
Razvoj projekta 7%
Dokumentacija o izgradnji 5%
Podnoenje prijava ili dodeljivanje ugovora 5%
16.1.1. Vrednost projekta, vrednost inenjeringa

i analiza ivotnog ciklusa
Osnovni cilj da se postigne projekat sa vrednou ili projekat koji dodaje vrednost,
postoji od poetnog programa za prostor do dodele ugovora. Uopteno, on obuhvata i
glavne i sporedne objekte koji ukupno lako mogu da naprave razliku kada je posredi odr-
ivost projekta. Na primer, koncept butik hotela, pored toga to ima dosta svojih mar-
ketinkih prednosti, uopteno ima manje sobe i ue hodnike (zbog velikog broja starih
zgrada pretvorenih u butik hotele), mnogo efikasnije organizovanu okolinu i kretanje.
Soba u manjem butik hotelu smanjuje ukupnu povrinu za oko 15 % u poreenju sa ho-
telom sline veliine ali srednje klase. Ovo za rezultat ima utedu od u proseku 7 m2 po
sobi ili vie od milion dolara za hotel sa 150 soba.
Meutim, vrednost projekta pokriva i najsitnije detalje. U knjizi The Art of the Deal
preduzima Donald Trump navodi da se stavljanjem po 3 arke na svaka vrata plesne
dvorane umesto po 4 manje arke utedi 25 % trokova instaliranja arki bez bilo kakve
izmene u materijalnim trokovima. Proces jednostavno predstavlja zdrav razum troko-
va i svaki projekat moe da ima koristi od toga. Na isti nain svaki posebno iskorien
prostor hotela treba da potvrdno odgovori na pitanje: Da li je ovaj prostor od izuzetne
vanosti za trini koncept?

U vrednosti inenjeringa, arhitekta, inenjeri, predstavnici proizvoaa i tehni-
ko osoblje hotela razvijaju analizu trokova i koristi odravanja, pouzdanosti i trajnosti
glavnih materijala, sistema i opreme koja se uzima u obzir za hotel. Na primer, oni trae
i procenjuju alternativne predloge od bar dve razliite kompanije koje proizvode liftove
ili dva proizvoaa rashladnih ureaja. Osim toga, preduzima treba da trai od kon-
sultanata za inenjering da sastave analizu trokova ivotnog ciklusa, koja ukljuuju
procenu trokova energije, odravanja i zamene pre nego to se odabere finalni sistem.
Vrednost inenjeringa obuhvata i mnogo vie od graevinskih sistema. Na primer, neko-
liko izvoaa radova prihvatilo je sisteme izgradnje tunela od elika kako bi se napravili
zidovi soba i podovi izlivanjem betona, to tedi vreme i radnu snagu prilikom izgradnje
zgrade u obliku slova L.
Za uspeno upravljanje trokovima neophodan je i efikasan sistem kontrole da bi pra-
tio napredak u radu u poreenju sa rasporedom zavretka radova i sistem merenja da
uporedi stvarne trokove sa budetom. Ovi sistemi blisko prate i stopu i iznos potronje
resursa u pogledu rasporeda, trokova, materijala i radne snage, i tim zaduen za razvoj
blagovremeno obavetavaju o svim moguim varijantama u planu rada, budetu, teh-
nikim performansama, standardu kvaliteta ili rasporedu. Ovo doputa blagovremene
korektivne mere da bi se reili problemi pre nego to prouzrokuju veliko odlaganje, pre-
koraenje trokova ili utiu na prinos od investicija u projekat. Isti sistemi se koriste da bi
se odredile mogunosti smanjenja potencijalnih trokova. Meutim, najvee mogunosti
smanjenja trokova projekta nastaju u najranijim fazama i otro opadaju s podnoenjem
prijava i dodeljivanjem ugovora.
16.2. Tehniki vodii
Glavne menadment kompanije pruaju usluge tehnikog projektovanja i smernice

za inenjering hotelskim operaterima i njihovim konsultantima. Ovi prirunici pomau
timu u razvoju imaginativnih, efikasnih i konkurentnih projektnih reenja, kao i obezbe-
ivanju bezbedne i ekoloki zdrave konstrukcije. Poto su ovi vodii razvijani tokom niza
godina i na osnovu iskustva iz velikog broja projekata irom sveta, sveobuhvatnost vo-
dia je oigledna u njihovom tipinom nacrtu. Prvi tom jednog tipinog korporativnog
standarda moe da sadri zatieno planiranje i tehnike standarde, a drugi tom pokriva
predloene sisteme i procedure (liste provere, reference i metode koordinacije) koje se
koriste tokom perioda razvoja i izgradnje. Vodii mogu da imaju i trei tom koji pokriva
prototip planove i tipine detalje samo za internu upotrebu (videti narednu tabelu).

Tabela 28 Tehniki vodii (Walter A., str. 335)
Prvi tom Standardi za projektovanje, planiranje i razvoj

Uvod, svrha i namena
Opti zahtevi, pregledi i odobrenja
Planiranje gradilita, zoniranje, sakupljanje i razmatranje dizajna spoljnog prostora
Propisi za izgradnju ukljuujui konstrukcione, bezbednosne zahteve i zahteve osoba
sa hendikepom
Standardi za programiranje sadraja i prostora
Zahtevi za planiranje gradilita i okruenja ukljuujui parkiranje i obilaznice, rekrea-
ciju i pejzae
Standardi za hotelske sobe, apartmane i vile
Standardi za javni prostor ukljuujui restorane i salone, konferencijske sale i sale
sa posebnom namenom, zatvoreni prostor za rekreaciju u specijalizovane radnje i
sadraji za zabavu
Zahtevi tehnikog bloka
Standardi za nametaj, instalacije i opremu
Zahtevi specijalnih sistema ukljuujui sisteme za zatitu od poara, sigurnosne siste-
me, ureaje za komunikaciju, televizore i sadraje u sobama, audio-vizuelne sisteme
i sisteme za upravljanje imovinom
Kljuevi i standardi za bezbednost gostiju
Graevinski sistemi ukljuujui sisteme elektrinih instalacija, mainske (grejanje,
ventilacija i rashladni ureaji; uvanje energije), vodovodne sisteme, sisteme za verti-
kalan transport (liftovi i pokretne stepenice) i sisteme za zatitu od poara.
Drugi tom Tehnike usluge

Opti opis: obim tehnikih usluga, vrsta ugovora, spisak konsultanata i tok izgradnje
Marketinke ankete i studije o izvodljivosti: predmet anketa i analize, vrste ugovora i
proforma softvera za izgradnju
Sistemi za programiranje objekata: matrica povrine i softver za programiranje i lista
provere objekata
Sistemi za budetiranje i procenu: softver za procenu budeta, pregled trokova i na-
pretka, vrednost inenjeringa koju su odredili menader izgradnje, arhitektonsko-in-
enjerska firma ili konsultant za trokove; definitivan format procene; i aktivnosti pre
otvaranja formata za budet trokova
Dinamika rada i sistemi za izvetavanje: sistem upravljanja kompanijskim uinkom
za odreivanje rokova, izvetavanje i odobravanje; obrasci za odreivanje rokova za
faze projektovanja i izgradnje; lista provere prvih prostorija spremnih za instalaciju i
obuku u pogledu nametaja, instalacija i opreme; i liste provere koordinacije projekt
menadera

Zahtevi projekta: format procesa selekcije i potpisivanja ugovora sa arhitektom, di-
zajnerom enterijera, konsultantom za pruanje usluga ishrane, konsultantom koji
pregleda gradilite pre izgradnje, konsultantom koji sastavlja geotehniki izvetaj i
ostalim neophodnim konsultantima; lista provere okruenja, lokacije i parkinga uk-
ljuujui i dijagrame cirkulacije, analizu parkinga i alternative osnovne konfiguracije
objekta; lista provere bezbednosti, sigurnosti, audio-vizuelnih i specijalnih hotelskih
sistema; lista provere vrsta hotelskih soba, hrane i pia, prostora za rekreaciju i zdrav-
stvenog i spa centra, konferencijske sale, predvorja, kancelarije uprave i usluge teh-
nikog bloka; lista provere za renoviranja i dodatke
Ugovaranje izgradnje, proces podnoenja prijava i pregovaranja: selekcija formata za
alternativne sisteme ugovaranja izgradnje
Ugovori o izgradnji i zahtevi za nadzor terena
Ugovori o izgradnji i opti uslovi ukljuujui i odredbe za inspekciju, testiranje, izve-
tavanje i osiguranje; ugovori o upravljanju izgradnjom po potrebi, zahtevi za nabav-
ku nametaja, instalacija i opreme; ugovor agenta nabavke, lista provere potrebnih
komada nametaja, delova instalacije i opreme, format za preliminarne informacije i
procene nametaja, instalacija i opreme
Potrebne inspekcije, dozvole i odobrenja: format za lokalne liste provere dozvola i
licenci
Potvrda obuke zaposlenih i zahtevi za poetak rada hotela
Neformalan poetak rada hotela i procedure prihvatanja graevine: lista provere za-
vrenih radova
Otvaranje
Trei tom Prototip planova i tipini detalji

Novi prototip planova za hotel
Predloeni prototip planovi: izgled hotelskih soba, planovi za zdravstveni centar,
izgled tehnikog bloka
Tipini detalji: logo brenda, standardni i odabrani detalji za posebne aplikacije
1. Objasnite kako se mogu smanjiti trokovi izgradnje sprovoenjem kontrole

budeta.
2. ta je to tehniki vodi i od koliko tomova se sastoji?
3. Moete li da navedete koju problematiku tretira I tom tehnikog vodia?
4. Da li znate ta obuhvata II tom tehnikog vodia?
5. Da li znate ta obuhvata III tom tehnikog vodia?

SADRAJ
PRIMERA, SLIKA, PREGLEDA, EMA, TABELA
Primer 1 Burg al Arab (Burg el Arab) hotel Dubai 43

Primer 2 Sobe i apartmani u Hotelu W Barcelona 111
Primer 3 Standardne veliine soba InterContinental Hotels & Resorts 137
Primer 4 Standardi foaje i garderobera sobe InterContinental Hotels & Resorts 138
Primer 5 Standardi spavae sobe InterContinental Hotels & Resorts 138
Primer 6 Standardi dnevne sobe InterContinental Hotels & Resorts 139
Primer 7 Standardi radne sobe InterContinental Hotels & Resorts 139
Primer 8 Standard poslovnih soba u MR. President Design Hotel Beograd 140
Primer 9 Izraunavanja potrebnog broja parking mesta u hotelu 170
Primer 10 Uputstvo za organizaciju Main Lobbya po standardima InterContinenatal lanca 185
Primer 11. Lobi foaje po standardima InterContinental lanca 191
Primer 12 Recepcija Hotela Hyatt Regency Beograd 192
Primer 13 Uputstvo za organizaciju Recepcije po standardima InterContinental lanca 195
Primer14 Uputstvo za organizaciju konsijer foajea po standardima InterContinental lanca 196
Primer 15 Uputstvo za komuniciranje sa gostima po standardima InterContinental lanca 196
Primer 16 Wine Bar & Delikatessen 234
Primer 17 Opti standardi restorana InterContinental Hotels & Resorts. 236
Primer 18 Kafe-poslastiarnica Tea House Hotela Hyatt Regency Beograd 237
Primer 19 Standardi bara InterContinental Hotels & Resorts 241
Primer 20 Banket prostor Hotela Hyatt Regency Beograd 245
Primer 21 Spa i fitness centar Club Olympus Hotela Hyatt Regency Beograd 250
Primer 22 Spa i Fitness centar Hotela W Barcelona 254
Primer 23 Organizacija prostorija za zaposlene u Hotelu IN Beograd 256
Primer 24 Organizacija bezbednosti u Hotelu IN Beograd 304
Slika 1. Proces izgradnje 13

Slika 2 InterContinetal Afrodita 63
Slika 3 Pogled iz sobe Hyatt Regensy Indianopolis 64
Slika 4 InterContinental Bali Hotel Resorts 66
Slika 5 InterContinental Resorts Tahiti 67
Slika 6 Grand Hyatt Balui 67
Slika 7 Hotel Peachtree Centre Plaza Hotel u Atlanti 76
Slika 8 Hotel Casadelmar, Porto Vecchio, Korzika 77
Slika 9 Las Alamandas Resort Hotel, Puerto Vallarte, Meksiko 78
Slika 10 Budui izgled Hotela Jugoslavija Beograd
kombinacija horizontalnog i tower hotela 98
Sadraj primera, slika, pregleda, ema, tabela 335

Slika 11. Palms Casino and Resorts Las Vegas, izgled tower hotela 101
Slika 12 Atrijum hotela Hyatt Regency Atlanta 103
Slika 13 Denvers Brown Palace Hotel 104
Slika 15 Soba InterContinental Hotels &Resorts 136
Slika 16 Soba sa deluxe king krevetom Hotela Hyatt Regency Beograd 141
Slika 18 Predsedniki Apartman Hotela Hyatt Regency Beograd 146
Slika 19 Deluxe Cortyard Room Peninsula Hotel Hongkong 148
Slika 20. Kupatilo Hotela THE LALU - Taiwan 159
Slika 21 The Nam Hai Hotel Vietnam 171
Slika 22 Vrtovi Four Seasons Hotel Firenze 173
Slika 23 Predvorje pogled na vrata Hotela IN Beograd 188
Slika 24 Prijemni prostor - predvorje Hotela IN Beograd 189
Slika 25 Restoran na otvorenom Le Chteau des Alpes, Saint Rmy-de-Provence, France 231
Slika 26 Restoran Le Chteau des Alpes, Saint Rmy-de-Provence, France 233
Slika 27 Mosaic restoran Beograd Art Hotela 234
Slika 28 Kafana Hotela Moskva Beka kafana 237
Slika 29 Otvoreni bazen Hotela Hyatt Summerfield Suites hoteli (Miami FL) 252
Slika 30 Wellness centar Hotela Merkur Vrnjaka Banja 253
Pregled 1 Pitanja koja treba razmotriti prilikom izrade plana mix soba 108
Pregled 2 Analiza kombinacije soba 109
Pregled 3 Elementi potrebni za potpuno ureenje sobe 148
Pregled 4 Neophodna parking mesta po sobi 170
Pregled 5 Oznake i grafika 176
Pregled 6 Planiranje oblasti za prijem i izbacivanje smea 179
Pregled 8 Meunarodni hotelski objekti H&P 230
Pregled 9 Dimenzije rekreacionih sadraja 249
Pregled 10 Planiranje kuhinje 261
ema 1 Sackett Lake Resort, Monticello, New York 68

ema 2 Konfiguracija horizontalnog hotela 99
ema 3 Sprata tower konfiguracije hotela 102
ema 4 Konfiguracija atrijum hotela 105
ema 5 Pregled prostorija u Hotelu W u Barseloni 107
ema 6 Klasian i apartmanski sprat 110
ema 7 Executive sprat konvencijskih hotela 130
ema 8 Tipian i jedinstven izgled soba, planovi soba 132
ema 9 Zone aktivnosti u sobi 142
ema 10 Front office hotela 194
ema 11 Organizacija izvrne i prodajne funkcije hotela 257
ema 12 0rganizacija slube obrauna 259

Tabela 1 Orijentaciona struktura prihoda i trokova 10 hotela Beograda 20
Tabela 2 Trokovi izgradnje soba po vrstama hotela 21
Tabela 3 Struktura trokova izgradnje hotelskog objekta 22
Tabela 4 Ocena stepena doprinosa alternativnih doprinosa 35
Tabela 5 Rangiranje zahteva po znaaju 35
Tabela 6 Model za izbor lokacije smetajnog objekta 37
Tabela 7 Prostor potreban za rekreativne aktivnosti 44
Tabela 8 Kontrolna lista spoljanjeg ureenja mesta 65
Tabela 9 Alternativne konfiguracije sistema izgradnje 80
Tabela 10 Svrha (ciljevi) planiranja sprata za sobe 94
Tabela 11 Standardne povrine za pojedine vrste hotelskih prostorija 96
Tabela 12 Analiza sprata na kom se nalaze sobe 97
Tabela 13 Povrina dvokrevetnih soba u hotelu po kategorijama u m2 106
Tabela 14 Tipian tim preduzimaa i projektanata 115
Tabela 15 Opcije ugovora o izgradnji 122
Tabela 16 Karakteristike hotelskih gostiju 131
Tabela 17 Minimalne dimenzije soba 137
Tabela 18 Tipovi kreveta u sobama 141
Tabela 19 Kombinacija soba za razliite tipove hotela 143
Tabela 20 Tipovi apartmana 144
Tabela 21 Potreban broj izlaza u odnosu na broj soba 186
Tabela 22 Planiranje kancelarija u prednjem delu 193
Tabela 23 Planiranje veernice i prostora za odravanje istoe veernica 278
Tabela 24 Cirkulacija vea 279
Tabela 25 Otpornost na poar i kompartmentalizacija 294
Tabela 26 Karakteristike hotelskih soba otpornih na poar 298
Tabela 27 Procenti trokova izgradnje 300
Tabela 28 Tehniki vodii 333
Sadraj primera, slika, pregleda, ema, tabela 337

LITERATURA
1. Angelika Taschen, Favourite HOTELS, 2011.

2. Baki Ognjen, Marketing u turizmu,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
3. Baud Bovy Lowson Tourism and recreational development, CBI Publishing Company, Bo-
ston, 1977.
4. Baud Bovy, M. Contribution a l etude des programmes de nouvelles stations des vacances,
CHET, Aix en Provence, 1967.
5. Bival, G. Standardi radne odee zaposlenih u hotelu, Ugostiteljstvo Turizam br. 12, Zagreb,
1987.
6. Bjorklund, R. / King, B. A consumer based approach to assist in the design of hotel, Journal of
travel research, no. 2, 1982.
7. Bukumirovi, . Poslovanje ugostiteljskih i turistikih preduzea, Via ekonomska kola, Be-
ograd, 1974.
8. Burseau, M. L equipement hotelier, Flammarion, Paris, 1980.
9. Carevi. A., Simi, V. Turistiki objekti od ideje do ostvarenja, Turizam br. 1112. Zagreb,
1988.
10. ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, IGOJA TAMPA, Beograd, 1995.
11. ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
12. erovi S., Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009.
13. omi, ., Mikrolokacioni faktori i metode, Turizam br. 4, Zagreb, 1983.
14. omi ., Vuki M., Izgradnja i opremanje hotelskih objekata,VH strukovnih studija, 2008.
15. ubra, N. Planiranje u graevinarstvu, CAPPS, Beograd, 1978.
16. David Collins, Hotels Design, Architecture et dcoration
17. End, H., Interiors of hotels, Watson Guptil, NewYork, 1978.
18. England, R. Architecture pour les tourists, Revue internationale des sciences sociales, , vol. 23,
Paris, 1980.
19. Frli, A., Hotelijerstvo, kolska knjiga, Zagreb, 1976.
20. Frli. A., Ugostiteljsko poslovanje, kolska knjiga, Zagreb, 1975.
21. Gautier, M., Tourisme et hotellerie, Eyrolles, Paris, 1954.
22. Grupa autora, Hotelijerstvo, Institut za turizam i Via turistika kola, Beograd, 1974.
23. Holjevac Avelini, I., Hotelski standardi rada, Turizam br. 6, Zagreb, 1991.
24. Ivi, A., Organizacija i tehnika rada u hotelskim organizacijama Kuhinja, Hotelijerski fa-
kultet, Opatija, 1980.
25. Jakopovi, B., Uvjeti, organizacija i priprema investicione izgradnje u hotelijerstvu, Hotelska
kua 1974, Hotelijerski fakultet, Opatija, 1974.
26. Kneevi Kordi, Stambene i javne zgrade, Tehnika knjiga, Zagreb, 1987.
Literatura 339
27. Kobai, A., Investicioni kriteriji u ugostiteljstvu, Hotelijerski fakultet, Opatija, 1974.
18. Kovaevi, A., Transfer tehnike, tehnologija i opreme u ugostiteljstvuSavezni centar za unap-
reenje hotelijerstva i ugostiteljstva, Beograd 1998.,
19. Kovaevi, S., O investicijama u turizmu, Turizam br. 3, Zagreb, 1985.
20. Krei, I., Prostorna ekonomija, Informator, Zagreb. 1977.
21. Krippendorf, J., L importance de l architecture et urbanisme pour le development du tourisme,
Revue de tourisme no. 4., Berne, 1975.
22. Lawson, F., Hotels, motels and condominiums Deseign, planning and maintenanace, Cah-
ners Books, Boston, 1976.
23. Lazi, V., Moteli, Graevinska knjiga, Beograd, 1970.
24. Lin, K., Slika jednog doba, Graevinska knjiga, Agora, Beograd, 1960.
25. Makarena San Martin, Coole Design Hotels, LOFT Publicitions i Via Laietana, 2007.
26. Medlik, S., Market feasibility approach to hotel location, Tourist Review, Berne, 1966.
27. Middelton, V. T., Marketing in travel and tourism, Heinemann, London, 1988.
28. Mill, C. / Morrison, A., The tourist system, Prentice Hall, New Jersey, 1985.
29. Mirkovi, B. Osnovi urbanizma, Graevinska knjiga, Beograd, 1978.
30. Nejkov, D., Ekonomika i organizacija ugostiteljstva, Turistika tampa, Beograd 1969.
31. Nikoli D., Tehnologija u hotelijerstvu,
32. Piha, B., Osnove prostornog planiranja, PFV, Beograd, 1979.
33. Piha, B., Planiranje turizma i svakodnevne rekreacije u samoupravnom drutvu, Privredno
finansijski vodi, Beograd 1982.
34. Privredno-finansijski vodi, Beograd, 1982.
34. Roin, J., Arhitektura i turizam, Prvo jugoslovensko savetovanje Humanistike vrjednosti
turizma, Zadar, 1977.
36. Salaj, M., Oblici izgradnje i psihofunkcija turistikog objekta i lokaliteta, ovek i prostor, Za-
greb, 1982.
37. Savezni centar za unapreenje hotelijerstva i ugostiteljstva, Beograd, 1998.
38. T odorovi, J. , Organizacija i odravanje sredstava za rad, Svetozar Markovi, Beograd,
1984.
39. Travel Magazine
40. Unkovi, S., Zeevi B., Ekonomika turizma, Ekonomski Fakulte Beograd, igura print, Be-
ograd, 2004.
41. Vasiljevi, R., Hotelsko domainstvo, Via ugostiteljska kola, Beograd 1989.
42. Veselinovi P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
43. Vuki, M., Potovanje ukupnog kvaliteta ljudskih osobina i raznolikosti u gastronomiji, Ho-
tellink br. 6, VH, Beograd, 2005.
44. Walter A. Rutes, Richard H. Penner, Lawrence Adams, Hotel Disign-Plannining and Deve-
lopment, Arhitectural Press is an imprint of Elsevier, 2007.
45. Winslet, V. G. , Catering and hotel operation, Hodder / Ghoton, Suffolk, 1970
46. Zeevi, M., Investicije i razvoj turizma u Jugoslaviji, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd,
1973.

ELEKTRONSKI IZVORI
http://www.tripadvisor.com/Hotel_Review-g295424-d302457-Reviews-Burj_Al_Arab-Dubai.html
Ihttp://www.indianapolis.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?null
http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/locations/bali
http://bali.grand.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?extCorporateId=
http://bali.grand.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?extCorporateId=
http://www.hotel.info/booking.aspx?gclid
http://www.alamandas.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Dnevna
http://www.google.com/maps?q=las%20vegas
http://www.hyattregencyatlantarenovation.com/
http://www.hotelsone.com/denver-hotels-us/brown-palace-hotel-spa.html
http://belgrade.regency.hyatt.com/hyatt/hotels/gallery/photos.jsp?
http://www.yeego.com/unitedstates/lasvegas/hotel31768.html
http://belgrade.regency.hyatt.com/hyatt/hotels/gallery/photos.jsp?hotelId
http://www.agoda.com/asia/hong_kong/hong_kong/peninsula_hotel.html?
www.bookingroom.com
www.inhotel-belgrade.com
http://charlotte.summerfieldsuites.hyatt.com/hyatt/hotels/
http://www.vrnjcispa.com/menu
Literatura 341
BIOGRAFIJE
Roen 30.03.1955. godine u Beogradu. Osnovnu kolu i X Beogradsku gimnaziju, takoe je

zavrio u Beogradu. Ekonomski fakultet u Beogradu upisao 1973. i na istom diplomirao 1977.
Postdiplomske studije upisao 1978. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i iste zavrio
odbranom magistarskog rada Samoupravno organizovanje i udruivanje turistike privrede
Srbije 1981. godini.
Doktorsku disertaciju odbranio marta 2002g. na Univerzitetu u Novom Sadu-Fakultetu za
geografiju, turizam i hotelijerstvo, na temu Strategijsko prilagoavanje turistike privrede
Srbije trinim promenama.
Odmah nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu zaposlio se u GK SK Beograda. Na-
kon toga, 1985. prelazi u R.O.Beogradgradnja na mesto pomonika generalnog direktora
za plan i razvoj.Takoe, iste godine prelazi u HP Metropol na mesto direktora OOUR-a ho-
tel Metropol, na kome se zadrava do 1987. godine, a nakon toga postaje generalni direktor
HPMetropol. Na tom mestu ostaje do 1998. godine, nakon ega je izabran za Ministra turizma
Vlade Republike Srbije i istovremeno razreava se dunosti generalnog direktora i kolektiv HP
Metropol d.d. bira ga za Predsednika Upravnog odbora HP Metropol.Takoe, obavlja i funk-
ciju Potpredsednika kompanije Dunav osiguranje zaduenog za Turizam. Na PMF-depar-
tmant za geografiju, turizam i hotelijerstvu u Novom Sadu, izabran je za docenta na predmetu
meanadment u turizmu marta 2003g. Izabran je u zvanje vanrednog profesora novembra
2007g. na Univerzitetu u Novom Sadu, PMF-departman za geografiju, turizam i hotelijerostvo.
Na Univerzitetu Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijrski menadment je od 1.03.2008g. u
zvanju vanrednog profespra na predmetima: Ekonomija, Makroekonomija, Menadment u ho-
telijerstvu, Kontrola i revizija hotelskog poslovanja i Projektovanje izgradnja i zatita prostora u
hotelijerstvu.
U toku svog petnaestogodinjeg rada u turistikoj privredi obavlja i razne druge dunosti.
Tako je u dva mandata obavljao funkciju predsednika Udruenja turistiko - ugostiteljske
privrede Srbije, u dva mandata bio lan predsednitva turistike organizacije Beograda, u dva
mandata lan Republike privredne komore i odbora za ugostiteljstvo i turizam; u dva mandata
lan Privredne komore grada Beograda i Komisije za ugostiteljstvo i turizam, takoe, u Privrednoj
komori Jugoslavije lan Komisije i odbora za turizam, kao i odbora za marketing i menadment.
Funkciju lana predsednitva turistike organizacije Aranelovac obavljao je u jednom mandatu.
Biografije 343
U okviru nastupa turistiko - ugostiteljske privrede u Izraelu 1989. Predsednik je ureivakog
odbora za izradu kataloga Investicije u turizmu Srbije. Na funkciji Ministra turizma u Vladi
Republike Srbije nalazi se od 1998. godine, i shodno toj funkciji, aktivno je uestvovao u izradi
Strategija razvoja turizma Republike Srbije usvojene januara 1999., Izmena i dopuna Zakona
o turizmu Republike Srbije, usvojene decembra 1999. godine, kao i u nizu drugih zakonskih i
podzakonskih akata koji su doprineli ekonomskom jaanju ove privredne grane. Uestvovao je u
izradi strategije razvoja turizma Beograda, kao i u projektima Edukacija kadrova u turizmu Srbije.
Dobitnik je priznanja Turistiki cvet Srbije za 1987. godinu.
Na Prirodno-matemakom fakultetu u Novom Sadu i Niu predavo je predmete: Menad-
ment u turizmu, Menadment turistike privrede, Menadment u restoraterstvu, Menadment
u hotelijerstvu, Marketing u turizmu i Istraivanje trita i zatita potroaa.
U toku svog profesinalnog, strunog i naunog angaovanja objavio je preko 120 nauno-
strunih radova iz oblasti ekonomike preduzea, turizma, menadmenta u turizmu i hotelijrstvu,
ekonomije, upravljanja ljudskim resursima itd., autor je dva projekta o investicionom ulaganju u
hotele za partnera iz Engleske, uestvovao u izradi 4 projekta,.
Dosada je objavio 3 monografije, Strategijski menadment turistike privrede Srbije.-2002.,
Strategijski menadment u turizmu- 2009. i Upravljanje ljudskim resursima u hotelijerstvu- 2011.,
udbenike Menadment u turizmu i Istraivanje turistikog trita koji su udbenici za redovne
i poslediplomske studije na PMF u Novom Sadu, a u pripremi je i knjiga Ekonomska i finansijska
analiza poslovanja hotelskih preduzea.

Prof. dr ore omi
Roen je 1949. godine u Beogradu. Nakon zavrene Pete beogradske gimnazije upisao je Viu
ekonomsku kolu gde je diplomirao 1971. godine. Na Odseku za turizmoloke nauke Univerzi-
teta u Beogradu diplomirao je 1976. godine. Na istom fakultetu je 1979. odbranio magistarski
rad, a 1982. doktorsku disertaciju. Tokom svoje karijere obavio je specijalizacije u dve eminentne
naune i visokoobrazovne institucije u inostranstvu: (1) Meunarodni institut za turizam, Glion,
vajcarska; (2) Univerzitet Pariz I, Sorbona, Francuska. Po zavretku studija radi na razliitim
pozicijama u privredi: prvo u hotelskom preduzeu Unija, zatim kao direktor omladinskog ho-
tela Mladost, odakle prelazi u Generaleksport gde radi kao samostalni referent na organizaciji
putovanja u Jugotursu, a zatim kao ef odseka u 0deljenju prodaje i propagande hotela In-
terkontinental. Od 1981. prelazi na Odsek za turizmoloke nauke kao asistent, ime zapoinje
akademsku karijeru i ubrzo stie zvanje docenta. Od 1991. prelazi na Visoku hotelijersku kolu, a
od 1998. paralelno radi i na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo u Novom Sadu gde
stie zvanje vanrednog, a zatim i redovnog profesora. U kolskoj 2008./2009. godini radio je kao
gostujui profesor na Geografskom fakultetu u Istonom Sarajevu na Palama. Dr omi trenutno
radi na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Univerziteta u Novom Sadu gde dri
predmete Sociologija turizma i Kultura i komunikacije u turizmu, kao i na Visokoj hotelijer-
skoj koli u Beogradu gde dri predmete Turistika geografija, Globalizacija u hotelijerstvu i
Izgradnja i opremanje hotelskih objekata. Takoe uestvuje u izvoenju nastave na doktorskim
studijama na PMF-u u Novom Sadu (predmet Savremeni trendovi u turizmu) i Fakultetu za
turistiki i hotelski menadment na Univerzitetu Singidunum u Beogradu (predmet Turizam i
globalizacija). Paralelno sa radom na visokokolskim institucijama, dr omi je obavljao sledee
drutvene i strune funkcije: lan Upravnog odbora Udruenja turizmologa, urednik asopisa
Teorija i praksa turizma, prodekan za obrazovanje na Odseku za turizmoloke nauke, zame-
nik direktora Instituta za turizam u Beogradu i lan Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje
Republike Srbije. Trenutno obavlja funkcije rukovodioca Razvojno-istraivakog centra VH i
urednika asopisa Hotellink. Glavne oblasti naunog interesovanja i istraivanja su: sociologija,
psihologija, komunikologija, teorija i filozofija turizma, geo-prostorni aspekti turizma, globaliza-
cija turizma i hotelske industrije. Dr omi je autor ili koautor preko 90 radova, lanaka, proje-
kata, monografija i udbenika. Meu najvanije objavljene radove spadaju: Psihologija turizma,
Sociologija turizma, Turistika geografija, Globalna fuga Osnove turizma, Geopanopti-
kon prostorni, socijalni i psiholoki aspekti komunikacije u turizmu, Teorija krunog kretanja
globalizacija postmodernog turizma i njegove krajnje granice i Turizam i globalizacija. Dr
omi govori, ita i pie francuski i engleski jezik.
Biografije 345
Na osnovu lana 23. stav 2. taka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slubeni
glasnik RS, br. 84/04... i 61/07), Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beograd, broj
260/07 od 8. juna 2007. godine, ova knjiga je odobrena kao osnovni udbenik na Univerzi-
tetu.
CIP -
,
2011.
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo kom
vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti
izdavaa.

US - Projektovanje I Izgradnja Hotela PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Projektovanje I Izgradnja Hotela PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment

Prof. dr Slobodan erovi

Autori u ovoj knjizi interdisciplinarnim pristupom, nastoje dati prikaz savremenog

Beograd, avgust 2011 g.

IV Projektovanje i izgradnja hotela

1 POJAM I VRSTE INVESTICIJA 7

2 IZBOR OPTIMALNOG RAZMETAJA 31

3 RAZLIITI KONCEPTI HOTELSKE ARHITEKTURE 53

4 UGOSTITELJSKI OBJEKTI I ZGRADE 73

VI Projektovanje i izgradnja hotela

5 REIM I USLOVI GRAENJA 87

6 UGOVOR O PRUANJU TEHNIKIH USLUGA 115

7 USPOSTAVLJANJE KRITERIJUMA DIZAJNA 129

8 ORGANIZACIJA IZGRADNJE 167

VIII Projektovanje i izgradnja hotela

9 HOTELSKI ULAZI, PRIJEMNO PREDVORJE I RECEPCIJA 183

10 VRSTE I OBLICI PROTOKA KORISNIKA 203

11 ANALIZA POTENCIJALNE TRANJE 215

12 REKREACIONI SADRAJI I KANCELARIJE ZA ZAPOSLENE 249

X Projektovanje i izgradnja hotela

13 SPECIFINI ZAHTEVI I STANDARDI 287

14 . TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA 307

15 KOMUNIKACIONA I KONTROLNA OPREMA 319

16 BUDETIRANJE I KONTROLA TROKOVA I PLANIRANIH STAVKI IZGRADNJE 329

SADRAJ PRIMERA, SLIKA, PREGLEDA, EMA, TABELA 335

XII Projektovanje i izgradnja hotela

2 Projektovanje i izgradnja hotela

4 Projektovanje i izgradnja hotela

U makro-ekonomskoj literaturi investicije su odreene kao ulaganja u realni proizvod-

Projektovanje i izgradnja hotela 7

1.1. Graevinski radovi

Pod graevinskim radovima podrazumevaju se svi radovi na podizanju novih obje-

1.2. SPECIFINOST INVESTICIJA U

Za planiranje turizma i ugostiteljstva najprihvatljivija je definicija investicija koju je

8 Projektovanje i izgradnja hotela

1.3. IZVORI FINANSIRANJA I SUBJEKTI INVESTIRANJA

Planiranje drutvene reprodukcije i upravljanje investicijama u turizmu i ugostitelj-

Projektovanje i izgradnja hotela 9

10 Projektovanje i izgradnja hotela

1.4. ANALIZA RENTABILNOSTI ULAGANJA

Kod osnovne raspodele investicija nastoji se da se osigura maksimalni efekat ulaga-

Projektovanje i izgradnja hotela 11

Stopa rentabiliteta investicija predstavlja odnos izmeu poveanja dohotka i investi-

1.5. PLANIRANJE I FAZE PLANIRANE

Na prvi pogled ideja o izgradnji ugostiteljskog objekta izgleda jednostavna: preduzi-

12 Projektovanje i izgradnja hotela

Izvor: Walter A., str. 362

1.5.1. Raspored izvoenja projektnih radova

Projektovanje i izgradnja hotela 13

1.5.2. Analiza izvodljivosti

14 Projektovanje i izgradnja hotela

1.5.3. Analiza lokalnog podruja

Studija izvodljivosti predstavlja podatke analizirajui trite i ekonomsku klimu tog

1.5.4. Analiza trita smetajnih usluga

Najvei deo studije izvodljivosti je analiza potranje za sobama i ostalim hotelskim

Projektovanje i izgradnja hotela 15

16 Projektovanje i izgradnja hotela

1.6. Postupak ostvarivanja

Projektovanje i izgradnja hotela 17

18 Projektovanje i izgradnja hotela

Projektovanje i izgradnja hotela 19

Tabela 1. Orijentaciona struktura prihoda i trokova 10 hotela Beograda