Seminarski rad iz predmeta Inkluzivno vaspitanje i obrazovanje

Tema seminarskog rada:Integracija i inkluzija

Profesor:Katarina Tomic Student:Sanja Aleksic 1B-027/13

Krusevac,2015
Sadrzaj:

1.Uvod:

1.1Integracija dece sa posebnim potrebama

1.2Integracija u obrazovanju

1.3 Inkluzivno obrazovanje

1.4Stavovi roditelja prema inkluziji

Zakljucak:
Uvod:

Inkluziju kao najopstiji pojam mozemo definisati kao proces ili pristup u kome segment necega
ili pojedinca u drustvu posmatramo kao deo celine. Ovde se moramo cuvati
pojmova,ravnopravnost,jednakost i slicno. Zasto? Vrlo cesto imamo situaciju da celina ne moze
funkcionisati bez nekog dela,ali taj deo niposto nije kljucan za celinu. Na primer,farovi za auto
nisu kljucni danju,ali po noci se auto bez njih ne mogu kretati. Tiranije ravnopravnosti i
jednakosti lako bi se mogla pretvoriti u antiinkluziju za decu sa posebnim potrebama.

U poslednje vreme se sve vise govori i pise o inkluzivnom obrazovanju i vaspitanju,a to znaci,u
konkretnom slucaju,da su ucenici i ljudi uopste,ukljuceni u zajednistvo bez segregacije. To bi se
moglo podvesti pod termin Covecnosti jer se preciznije objasnjava sustina pedagoskog izraza.
Takodje, i termin osobe sa posebnim potrebama najcesce asocira na raniji termin kod
hendikipirane osobe. Medjutim svaka osoba ima svoje posebne potrebe pa pod ovim pojmom
treba obuhvatiti sve osobe sa hendikepom i bez hendikepa ukljucujuci darovite i talentovane
osobe.
 Integracija dece sa posebnim potrebama

Integracija dece sa posebnim potrebama podrazumeva da se deca sa sa teskocama u razvoju

vaspitavaju i obrazuju zajedno sa decom koja te teskoce nemaju. To znaci da se detetu sa
posebnim potrebama pruzaju jednake mogucnosti da se vaspitava,obrazuje,ukljucuje u drustveni
zivot i bude priznato na osnovu svojih zasluga,bez obzira na njegova ogranicenja i teskoce.
Interagacija dece sa posebnim potrebama ima dvostruiki znacaj- Sa jedne strane ona omogucava
da se deca sa posebnim potrebama ukljuce u zivot zajednice koja se bazira na ravnopravnim
osnovama,dok sa druge strane deca iz redovne populacije postaju svesna svoje razlicitosti i
specificnosti ljutskih mogucnosti i potencijala,sto pomaze da se razvije empaticnost,humanizam
kao i postovanje ljutskih razlicitosti.

Programi integracije dece sa posebnim potrebama zasnovane su na demokratskim idealima kao i

uverenjima o detetu kao jendom aktivnom,interaktivnom i kreativnom bicu:

-Na individualizaciji obrazovne aktivnosti za svako dete,

-na pruzanju deci prilike da cine izbore prilikom ucenja,

-na podsticanju da deca aktivno uce,

-da uspostave odnos sa porodicom i podsticanju na ukljucivanju obrazovanja njihove dece.

Programi inkluzije dece sa posebnim potrebama u redovne vrtice imaju sledeca polazista:

-Deca su bez obzira na to kakve imaju sposobnosti medjusobno vise slicna nego razlicita

-deca su deo svojih porodica i sire drustvene zajednice

-deca najbolje uce jedna od drugih u zajednicama kojim pruzaju maksimalne prilike da dozive
normalna i lepa zivotna iskustva,

-deca napreduju u okruzenjima u kojima se njihove potrebe uvazavaju i zadovoljavaju na

individualizovan nacin.
Integracija u obrazovanju

Rec integracija potice od latinske reci integr sto znaci netknut celi. Mozda je najprikladnije
termin integracija upotrebljavati kao suprotan terminima segregacija,izdvajanje.

U doslednom znacenju,integracija znaci povezivanje delova u celinu,odnosno u celovitu

strukturu. Moze se definisati potpunije kao organizacija delova u jednu celinu,odnosno, strukturu
koja harmonicno deluje u podstizanju zajednickih ciljeva,to je sklad izmedju pojedinacnih i
zajednickih ciljeva.

Uz termin integracija navode se kao principi tog procesa i termin najmanje restriktivna okolina
ili najmanje restriktivna alternativa, sto ukazuje na kontinuitet sve ukupne brige prema deci sa
posebnim potrebama. Dakle,integracija u fokusu ima dete sa problemom,dok inkluzija u centru
paznje ima sistem. Bez obzira da li je rec o procesima ili samo terminima kojim oznacavamo
inkluziju ili individualizaciju,najcesce se poistovecuju,cak u jednom te istom tekstu u
potrebljavaju bez ogranicenja, sto dovodi do konfuzije koja moze da odvede u smer kojima nismo
imali nameru da idemo.

Vaspitno obrazovni sistem,kad god je moguce i opravdan treba omoguciti da deca sa posebnim
potrebama idu u redovne vaspitno obrazovne ustanove,ali uz istovremeno obezbedjivanje
subjektivnih kao i objektivnih pretpostavke za njihovo prihvatanje,obrazovanje,habilitaciju kao i
psiholosko povezivanje sa socijalnom sredinom u koju su smestena.
Sa stanovista drustvene zajednice,potpuna integracija ne samo da nije pozeljna nego moze biti i
stetna i sa posledicama kao npr. Uniformnost misljenja kao i postupaka. Ali ako integracija u
drustvu potpuno izostane to z drustvo takodje moze biti stetna posledica. Kada govorimo o
vaspitno obrazovnoj integraciji to znaci da dolazi do spajanja svih cinilaca koji ucestvuju u
vaspitno obrazovnom sistemu u radu sa decom sa posebnim potrebama, kao i sa decom bez
posebnih potreba.

Opredeljenje za integraciju po mnogome je odredjeno i promenama na podrucju defektologije.

Broj osoba sa teskocama u razvoju raste samim tim povecava se i broj strucnjaka,dolazi do
promena u samopercepciji i polozaj tih osoba,tako i u promenama u stavovima prema osobama sa
posebnim potrebama.

Uporedu sa integracijom u vaspitno obrazovanom sistemu pripremamo i siru socijalnu zajednicu

za prihvatanje osoba sa posebnim potrebama.

Pod fizickom integracijom podrazumevamo ukljucivanje deteta sa posebnim potrebama u

redovnu osnovnu skolu, pri cemu komunikacija, kao i druge aktivnosti sa ostalom decom nisu
preko potrebne.

Funkcionalna integracija znaci da ima sto manje distance izmedju dece sa posebnim potrebama i
dece bez posebnih potreba.

Socijalna integracija predvidja oba oblika uz povezivanje medjusobnih kontakata komunikaciju

kao i interakciju obe grupe dece.
Inkluzivno obrazovanje

Inkluzija potice od latinske reci inklusio sto znaci biti ukljucen,obuhvacen pripadati, biti sa
drugima. Dakle inkluzija se namece kao nadrecen pojam integraciji i ono podrazmeva
sveobuhvatno ukljucivanje osoba sa teskocama u razvoju,teskocama u ucenju i uopste teskocama
socijalne integracije ne samo u vaspitno obrazovni sistem,vec u svakodnevnu zivotnu i drustvenu
stvarnost.

Inkluzija u uzem smislu naglasava pripremu i za okljucivanje ucenika sa poteskocama,kao i onih

sa vise ustanovljenih potreba u najblize skole, sa vrsnjacima, uz neophodnu podrsku sluzbi i
dopunske pomoci, kako bi se istovremeno realizovao uspeh i na plan ucenja kao i na planu
priprema dece za ravnopravno ucenje u drustvu.

Inkluzivno obrazovanje je takodje usmereno ka identifikaciji i minimizaciji prepreka ucenju kao i

participaciji sve dece. To znaci povecavanje ucesca u nastavi, ne samo za ucenike sa posebnim
potrebama,nego i za one koje su bez njih.

Neki autori namerno izbegavaju koriscenja pojma inkluzije da ne bi stvorili nesporazum (npr.
Salovitta,1999), te bi zbog toga bilo bolje sagledati inkluziju kao pristup ili princip ciji je cilj
otklanjaje barijera kod ucenja.

Inkluzija je pojmovno nadredjena integraciji,iako su obe okrenute istom cilju. Za razliku od

integracije koja znaci obnovu udruzivanje u celinu, inkluzija tezi sistemu koji je strukturisan tako
da svaku osobu stavlja u isti ravnopravan polozaj.

Ovakav sistem temelji se na medjusobnoj saradnji svih sudionika procesa.

Ideja inkluzivne edukacije mnogo izaziva postojee razmisljanje u oblasti posebnih potreba,dok u
isto vreme nudi kritike praksi generalizovane edukacije.
Stavovi roditelja prema Inkluziji

Znacajan faktor koji doprinosi razvoju uspenih programa inkluzije je ukljuenost roditelja dece
sa ometenou i roditelja dece sa TR.Razumevanje perspektive roditelja je vazno jer roditelji
ucestvuju u donosenju odluke o smestanju njihovog deteta u inklzivno okruzenje,imaju centralnu
ulogu u razvoju i obrazovnim aktivnostima ,oni su pokretaka snaga koja stoji iza mnogih usluga
koje se pruzaju njihovoj deci,takodje su reakcije roditelja od kljucnog znacaja u proceni socijalne
validnosti inkluzije.

Kod roditelja dece sa teskim ometenostima koji podrzavaju inkluziju,pronadjene su sledee

karakteristike:

Vide socijalizaciju kao znaacajan i dobar,edukativan cilj,njihova deca su na vecem saznajnom

nivou,imaju manje probleme u ponasanju i manje karakteristika koje traze specijalnu edukaciju i
njihova deca provode vise vremena u redovnim razredima.

Iako mnogi roditelji dece sa ometenocu podrzavaju inkluziju,oni cesto izrazavaju brojne sumnje
i zabrinutost. Strahovi roditelja odnose se i na moguce verbalno i fizicko zlostavljanje ucenika sa
ometanoscu,socijalnu izolaciju,gubitak ili smanjivanje usluga kao i kvalitet nastave. Roditelji
brinu i da ce tezina ometanosti deteta spreci da dete ima korist od inkluzije,da ce inkluzija dovesti
do preopterecenosti nastavnika ili ucenika,kao i da redovni program nece biti prilagodjen.
Zakljucak:

U svrhu integrisanog obrazovanja deca sa posebnim potrebama, ukljucujuci i one sa

intelektualnim invaliditetom,mnoge vlade i organizacije,kao i pojedinci, pod snaznim su uticajem
medjunarodnih organizacija o inkluzivnom obrazovanju koje donose niz dokumenata i zakonskih
akata. Zadatak svakog savremenog drustva je da obezbedi najadekvatniji uslove koje ce
omoguciti fleksibilniji sistem obrazovanja i obezbediti svakom detetu da napreduje prema svojim
mogucnostima.
Literatura:

1.Vukajlovic,B: Inkluzivno obrazovanje u teoriji i praksi. NUBL Banja Luka,2010

2.Stankovic Djordjevic,M. Deca sa posebnim potrebama Pirot:Vsov ,2002

3.Danijels,E.R.,Staford.K. integracija dece sa posebnim potrebama. Beograd:

Centar za interaktivnu pedagogiju,2001.