HEINZ KELLER: RIMSKO CARSTVO

IMPERATOR CEZAR AVGUST (27. godina BC 14. godina AD)

Car koji je zavrsio gradnje zaostale posle Cezarove smrti, forum Iulium sa hramom
Venere, novo zdanje Kurije, sediste Senata, izgradio veliku baziliku Julija na SW Foruma.
Obnovio je 82 hrama, porusenih za vreme gradjanskog rata, kao i flamnijski put (i to od
sopstvenih sredstava). Takodje je vratio i sve dragocenosti koje je Marko Antonije u ratu
protiv njega oteo iz hramova na istoku.

AVGUSTOV MAUZOLEJ
Na severnoj strani Rima u jednom predgradju car je u doba obnove grada poceo i da
zida grobnicu za sebe, na Marsovom polju, u koju je trebalo da se sahrane pripadnici
julijevske dinastije, medju kojima i Cezarov pepeo licno, a kasnije i sam car. Po obliku grob
je licio na grobove u kojima su se duz puteva koji vode u Rim sahranjivali ljudi iz doba
Republike. Ovo znaci da se Avgust u ovome opredelio za obicaj predaka. Grobnica se samo
po velicini razlikuje od njenih predhodnika. To je u stvari kupasti brezuljak od nasute zemlje,
sa precnikom od 87m i visinom od oko 32m, koji se uzdizao iznad gotovo 12 m visokog zida
u obliku valjka, zasadjen drvecem i, posle smrti cara, ukrasen njegovim likom. Na
cetverospratnim, kruzno rasporedjenim zasvedenim podzemnim prostorijama, koje su spolja
bile nevidljive, pocivao je brezuljak od nasute zemlje. Unutrasnji prsten predstavljao je
zapravo samu grobnicu koja je imala ulaz sa juga kroz 3,5 m siroki zasvedeni hodnik. Uprkos
monumentalnosti gradjevina je prilicno skromna. Unutra su i urne bile skromno postavljene u
maloj mracnoj prostoriji. Grobnica je bila opljackana jos u srednjem veku, sto potvrdjuje i
urna Agripine, supruge Germanika, koja je u VII veku upotrebljavana kao merica za
zapreminu na Kapitolu. Sudeci po svemu Avgustova urna se izgleda nije razlikovala od urne
njegovog sestrica Marcela, koga je odredio za svog naslednika, posto ga je u jednom snu
usnio kao takvog, a ciji je pepeo bio pohranjen u grobnicu 23. godine BC.

AVGUSTOVA KUCA
Kuca za koju se smatra da je Avgust ziveo u njoj skoro 40 godina, nalazi se na
Palatinu, i sacuvana je. Ona se nalazi neposredno na severnoj strani velikog hrama iz ranog
avgustovskog vremena., koji se s pravom smatra hramom koji je Avgust u vreme ratnih
sukoba sa Sekstom Pompejom zavestao i posvetio Apolonu 28. godine BC. Sacuvani ostaci

1
pripadaju kuci sa atrijumom, oko koje su rasporedjene manje ili vece prostorije, a na NW
strani se nadovezuju jos tri vece odaje. U NW delu ispod tih prostorija nalaze se zasvedene
prostorije, koje su u celosti ocuvane. Po zidovima se mogu videti slike koje su prekrivale
zidni malter. U srednjoj od tri prostorije, svakako najotmenijoj, tri zida su rasclanjena
slikanim stubicima koji nalezu na postolje a nose venac loze, sacinjavajuci sistem
uokviravanja za velike slike sa prikazima iz grcke mitologije. Ova kuca se zapravo i ne
razlikuje mnogo od kuca normalnih rimskih gradjana. Svetonije u biografiji Avgusta kaze da
on nije podnosio velike i raskosne palate, cak je isao toliko daleko da je letnjikovac koji je
napravila njegova unuka Julija i raskosno ukrasila ne stedeci novac srusen po njegovom
nalogu.

AVGUSTOV FORUM
Za vreme borbe protiv Bruta i Kasija, kod Filipa 42. godine BC, Avgust se zarekao da
ce podici hram bogu osvete Marsu. Usled teskoca oko otkupa zemljista sredstvima od ratnog
plena, osvecenje hrama je odlozeno sve do druge godine pre Hrista, ali je nesumljivo da plan
potice iz ranog Avgustovskog doba. Jos je Cezar na istocnoj strani staroga foruma Romanuma
54. godine BC zapoceo izgradnju novog cetvrtastog foruma sa hramom posvecenim Veneri
Genetrix na severnoj strani, ali ga je pitanje otkupa zemlje omeo u tome poslu tako da je samo
hram bio zavrsen i osvecen do njegove smrti. Avgust se jednostavno nastavio na delo svog
poocima i zbog cinjenice da je zeleo da sagradi hram boga Marsa osvetnika pored hrama
Venere, jer su ova dva boaznstva u rimskoj mitologiji vezani kao Ares i Afrodita kod Grka. A
osim toga ova dva bozanstva imala su narociti znacaj za rimljane, jer se smatralo da je Enej
bio sin Venere, a on je bio prvi Julijevac koji je krocio na tlo Italije, dok se Mars smatrao
ocem Romula, kome je grad dugovao osnivanje i ime. Avgustov forum se na severu granicio
sa starim gradskim zidinama, koje su se preko udoline koja razdvaja dva brezuljka, protezale
od Kvirnala do Kapitola. Dalje napredovanje ka istoku bilo je nemoguce zbog padine
Kvirnala, gusto naseljena, dok se na zapadu nalazio Cezarov forum. I upravo u tom pravcu se
otvara Avgustov forum. Tu je bio prilaz ka gotovo 90 metara sirokom trgu, oivicenim sa obe
strane tremovima sirokim po 20 metara. U osovini se nad njim uzdizao hram na ogromnom
postolju, sa proceljem od 8 stubova, koji se zadnjim delom oslanjao na 36 metara visoki zid
od sedranog tesanika. Ovaj zid zatvarao je svetu cetvrt u pravcu kuca iznad nje, zaklanjajuci
pogled na ove zgrade, zastitivsi svetiliste i blago u njemu od cestih pozara koji su izbijali u
ovom stambenom delu vrlo cesto. U unutrasnjosti hrama nalazio se kip bozanstva koji je
stajao u prosirenju cele, slicnom apsidi, do cije se uzdignute razine pristupalo sirokim
stepenicama. Kao najdragocenija svetinja ovde se cuvao Cezarov mac,a u njemu se sastajao i
Senat da donosi odluke o ratu i miru. Tu su takodje rimske vodje posle trijumfa predavale

2
znamenja svog dostojanstva. Ovde su se cuvali insignije protivnika zarobljene u sukobima, a
takodje se vrsio i obred prelaza decaka u muskarce oblacenjem muskih toga. Izmedju stubova
u unutrasnjosti hrama i onih oko tremova kojima je dvoriste bilo uokvireno nalazile su se
statue onih kojima je Rim dugovao svoju velicinu precima iz doba Eneje i Romula.

AVGUSTOVI SLAVOLUCI
U doba svoje vladavine Avgustu su podignuta 4 slavoluka; dva su podignuta 29
godine BC, nakon njegove pobede nad Markom Antonijem kod Akcija. Jedan od njih nalazio
se u Brindiziju, odakle je Avgust krenuo sa svojom flotom, a drugi je bio na rimskom forumu.
Dve godine kasnije podignut je i treci spomenik posle Avgustove obnove Vie Flaminie.
Slavoluk koji se nalazio na rimskom forumu bio je donekle drugaciji od druga dva, bio je
prilicno glomazan uslovnljen time sto pilastri luka i ugaoni prislonjeni stubovi uz stupce su
pocivali na zajednickom postolju. No taj spomenik je morao biti srusen vrlo brzo zato sto je
pretila opasnost da se sam srusi posto je lezao na podvodnom zemljistu. No 20 godine BC
prilikom proslavljanja povratka rimskih vojnih znamenja koja su Marko Antonije i Kras
izgubili u borbi protiv Parcana Senat je odlucio da obnovi taj spomenik, ali sa manjim
izmenama. Stari spomenik je postao sredisnji deo novog slavoluka, sa niskim krilima na obe
strane i dodacima u vidu edikula ciji je zabat bio ukrasen kipovima, svakako Parcana, koji su
rimska vojna znamenja pruzali uvis prema carevoj kvadrigi na atici luka. Sredisnji deo luka
podignut u cast pobede kod Akcija bio je posvecen samom caru, dok su se na unutrasnjoj
strani luka nalazila imena svih onih koji su pre coveka ciji je kip bio na vrhu spomenika,
obavljali najvise konzulearne duznosti.

ARA PACIS AUGUSTAE

Avgust u izvestaju o svojim delima pominje dva zrtvenika. Jedan od njih nalazio se na
velikom juznom putu Via Appia, u blizini gradske kapije. Podignut je 19. godine BC, po
imperatorovom povratku iz Sirije sa povracaja vojnih znamenja, dakle istim povodom kojim
mu je podignut i slavoluk. Ovaj spomenik nije sacuvan, a bio je posvecen Fortuni Redux
(boginji srece koja omogucuje srecan povratak). Drugi zrtvenik podigao je Senat 13. godine
BC, na Marsovom polju, severno od grada, na severnom izlaznom putu Via Flaminia, u cast
povratka cara iz Spanije i Galije. Spomenik je bio posvecen Pax Augusta, mirotvorcu
Avgustu. Zrtvenik je osvecen 9 godine BC, na dan rodjenja Avgustove supruge Livije. Iako je
Senat imao nameru da Avgusta podigne u red bozanstava on je to odbio po drugi put, kao i 27.
godine, kada je to prvi put pokusano. Zrtvenik se nalazio istocno od Via Flaminia, pored
velikog suncanog sata. Stajao je na postolju od cetiri stepenika, unutar priblizno
cetveroguaonog mermerom ogradjenog prostora, koji je na niskom podnozju nadvisio

3
Marsovo polje cije je razina bila niza. Na istoku prema Via Flaminia nije bilo podnozja. Dve
kapije, jedna na istoku i druga na zapadu vodile su u sveti gaj u kome je mermerna trpeza bila
postavljena tako da se svestenik sa zapada peo prema njoj, da bi okrenut istoku, u pravcu
izlaska sunca, prineo zrtvu, dok su se ucesnici okupljali na Marsovom polju. Reljefi na ovom
spomeniku su gotovo cetvrtaste ploce na istoku i zapadu sa obe strane vrata, frizovi sa
mnostvom figura na obe poduzne zatvorene strane. Dve velike kompozicije na frizovima N i
S strane, sa svecanom povorkom ucesnika koji su prisustvovali osnivanju zrtvenika na ovom
mestu, navode na pretpostavku da svi likovi obilaze oko zrtvenika dolazeci sa E od Via
Flaminie ka zapadu. Tu su predstavnici Senata na N, clanovi carske kuce, visoki magistrati i
svestenstvo na S strani. Levo od vrata koja vode ka V.F. licem okrenuta vratima nalazi se
majka zemlja, zena koja sedi na steni i na krilu drzi dvoje dece. Pod njenim nogama pase
stoka. Na drugoj strani vrata nalazi se Roma, koja sedi na nagomilanom oruzju. Sa obe strane
drugih vrata plocama sa reljefima dominiraju prikazi iz legende o osnivanju Rima. Na onom
sa leve strane pojavljuje se Mars bacajuci pogled na blizance Romula i Rema, koje gaji
vucica, a na desnom je pobozni Eneja, koji posle iskrcavanja u Italiji prinosi bogovima zrtvu.
Tu je i prikaz svih clanova julijanskog roda, i friz sa rimskim senatskim plemstvom. Jezgro
samog zrtvenika krasili su likovi simboli rimskih provincija, a ceona strana trpeze ukazivala
je na svecano prinosenje zrtve, prikazom povorke svestenika, vestalki i slugu sa zrtvenim
zivotinjama.

GEMMA AUGUSTEA
U Beckom umetnickom muzeju nalazi se jedan dvobojni arapski oniks na kome je
jedan reljefni prikaz urezan tako da mrkocrni donji sloj cini osnovu, dok je sama rezbarija u
skoro mlecno belom i plavicastom sloju. Kamen je sirok 23 cm, a visok 19 cm. Kamen je
svakako prvobitno bio i veci; na levoj ivici gornjeg reda nedostaje jedna figura, muskarac koji
osobi sto silazi sa kola pruza ruku. Sigurno je da je ovaj lik bio obucen u togu. Moguce je da
je taj lik odstranjen u srednjem veku usled verovatnog ostecenja kamena na tom mestu. Zna se
tacno u dan kada se odigrao dogadjaj prikazan, iako je za izradu proslo izvesno vreme od
samog dogadjaja.
U donjem redu nalaze se rimski vojnici potpomognuti pomocnim trupama, koji su
ako je verovati nosnjama bili pripadnici balkanskih plemena. Oni podizu tropeum stub o
koji je kaceno oruzje do koje dovlace pripadnike pokorenih plemena, najverovatnije
Balkanaca. Stit slican grbu, ukrasen je skorpionom, a u tom znaku se rodio Tiberije. Bez
sumnje on je vojskovodja cija se pobeda slavi. On je predstavljen lovorom ovencanim likom u
togi koji u gornjem redu u levoj ruci drzi dugo zezlo i upravo se sprema sa sidje sa
pobednickih dvokolica. Cini se da onaj lik koji nedostaje predstavlja simbolicno rimski Senat.

4
U sredini kompozicije na klupi zajedno sa Romom sedi Avgust, slican bozanstvu. Pod
prestom mu cuci orao. Na nebu blista sazvezdje jarca, znamenje meseca u kome mu je dato
pocasno ime Avgust (16. I 27 godine BC). Po legendi on je i na taj dan zacet (otac Apolon).
Nad glavom mu venac drzi Ekumena, zena sa krunom koja simbolise ceo naseljeni svet.. Na
presto se oslanja personifikacija Italije ( amajlija oko vrata bula). Ne zna se ko je covek koji
stoji iza nje, jer je znamenje iz leve ruke, uklonjeno prilikom kasnije obrade. Ako je to bilo
kormilo to bi onda bio Okean, gospodar velike reke koja okruzuje naseljeni svet. Moguce je
da kameja nije nastala u Rimu, vec recimo u Aleksandriji. Dogadjaj moze da predstavlja jedno
osvecenje hrama u Rimu 9. godine BC. kada je Tiberije posle trijumfa nad Dalmatima, usao u
Rim i posvetio hram Concordia Augusta (hram carske sloge), da bi potom odmah nastavio
dalje ka Germaniji gde je rimska armija bila u teskom polozaju, posto su Germani unistili 3
najbolje rimske legije. Iako mu nije priredjen trijumf, ipak mu je dozvoljeno da udje u Rim u
trijumfalnoj odeci, kao pobednik, upravo onako kako je prikazano na gemi u trenutku dok
silazi sa kola.

IMPERATOR TIBERIJE JULIJE CEZAR AVGUST (14 37 godina n.e.)

TIBERIJEVA VILA NA KAPRIJU

Po Svetoniju gotovo da i nema neke vaznije zgrade u Rimu koju je podigao ovaj
imperator. A i ono malo sto jeste uglavnom i nije sacuvano u dovoljnoj meri da bi se moglo
sagledati nesto vise od rasporeda prostorija. Velika palata koju je imperator poceo da gradi na
Palatinu (domus TIberiana) sacuvana je samo u temeljima. U to vreme u arhitekturi palata
potencira se razdvajanje vladara od njegove okoline. Iako je Avgust voleo Tiberija oklevao je
da ga proglasi za naslednika, toliko mnogo da je cak i svoju zenu Liviju, Tiberijevu majku
testamentom uveo u Julijski rod, dodelivsi joj pocasno ime koje je i sam nosio. Iako ona nije
bila prava carica to nije ni malo olaksavalo Tiberijev polozaj, pa kada mu je prekipelo on se
27. godine A.D. povukao na Kapri. Nije se cak pojavio u Rimu ni kada mu je majka umrla
dve godine kasnije, vec se stigavsi nadomak grada predomislio i vratio na Kapri, gde je i
umro osam godina kasnije ne videvsi vise Rim. Vila se nalazila na vrhu litice do koje je vodila
samo strma staza, gotovo na rubu provalije, ispod koje je, 300 metara nize, more. Pogled od
tuda je velicanstven. U sredini kompleksa se nalazi bezmalo kvadratno dvoriste sa temeljima
u kojima su cisterne u koje se sliva voda sa krovova susednih zgrada. Na jugu i zapadu
nalazile su se upravne zgrade, koje su se mogle snabdevati, a da se uopste ne udje u samu
palatu. Kuhinja je bila u isturenom krilu na okrenuta zapadu, da mirisi od tud ne bi isli prema
stanovnicima palate. Juzni deo dvorista zauzimala su kupatila, tako da je sunceva svetlost
padala u njih. Na severnoj i istocnoj strani nalazile su se carske odaje, a i stambene prostorije

5
clanova dvorske svite. Istocno od ovih bile su prostorije nanizane u polukrugu . Sredisnju
osovinu cinila je prostrana, izduzena dvorana u koju se ulazilo da trema na istocnoj strani
dvorista. U kvadratnim pobocnim dvoranama, ispred kojih se nalazila po jedna uska
pravougaona odaja, verovatno su bile biblioteke, od kojih je jedna bila namenjena grckim, a
druga rimskim piscima. Privatne odaje cara na severnoj strani bile su najnepristupacnije i
skrivene kao da se nalaze u lavirintu. Samo se preko krivudavih hodnika moglo doci do
nekoliko odaja koje su se izdvajale od celog kompleksa, a od kojih je jedna bila spavaca soba.
Na oko 50 metara severno do ovih prostorija nalazila se jedna terasa na nizem nivou, do koje
se moglo stici samo jednim dugim hodnikom, a na njoj samoj bilo je nekoliko prostorija oko
jedne trpezarije. Tu je nedruzeljubivi car mogao da bude sasvim sam i odvojen od ostatka
palate.

IMPERATOR TIBERIJE KLAUDIJE NERON GERMANIK (41 54 godina A.D.)

APOTEOZA AVGUSTA U RAVENI

Otprilike dve decenije posle izrade friza bazilike Emilije nastao je reljef sa apoteozom
Avgusta, koji je nekad bio sastavni deo nekog spomenika u samom Rimu, najverovatnije
nekog zrtvenika, a sada se nalazi u Raveni. Na procelju se nalazila ploca sa 4 uspravna lika i
ostatkom zene koja sedi. Lik muskarca, obnazenog heroja, na desnom kraju, koji nadvisuje
ostale rastom, svakako je Avgust. On ima crte boga, a figrua je radjena prema kipu boga
Marsa osvetnika na sredini zabata hrama na Avgustovom forumu. Njegova leva noga pociva
na zemaljskoj kugli, desnom rukom se oslanja na dugo zezlo, dok u levoj drzi mac u
koricama. Na glavi ima venac od hrastovog lisca, desno od njega stoji zena s obelezjem
Venere, malim Erosom na njenom ramenu; ovaj zenski lik sigurno nije Livija vec verovatno
Antonija Mlada supruga Drusa Starijeg, majka Germanika i Klaudija. Pored nje stoji
Germanik koji je umro 19. godine A.D. prikazan bosonog sa zvezdom na celu, sto znaci da je
usao u red bogova, da je pokojan. Bosonogi vojskovodja pored njega je takodje bozansko
bice, najverovatnije Tiberijev sin Drus, koji je umro 23. godine A.D., bliski prijatelj
Germanika sa cijom se sestrom ozenio. S obzirom da je Avgust morao biti u sredini
kompozicije postavlja se pitanje koliki je reljef bio. Pa posto zena sa krajnje leve strane koja
se ne moze indentifikovati zavrsava kompoziciju na levoj strani moguce je da je reljef u
ukupnoj sirini bio oko 2,60 m.

PORTA MADJORE ANTIKLASICIZAM

Ogromna dvostruka kapija u Rimu, preko koje su vodila 2 vodovoda zapoceta za
vreme Kaligule, a zavrsena za vreme Klaudija; to su bili Anio Novus i Aqua Claudia, na

6
raskrscu dveju ulica, Via Labicana i Via Praenenstina. Kanali su lezali jedan iznad drugog iza
dve gornje atike na cijim su glatkim povrsinama bili monumentalni natpisi. Visina dvaju
kanala pod kojim se iz estetskih razloga nalazi i treca atika, nije u srazmeri sa konstrukcijom
kapije koja im je nosac. Donjim delom konstrukcije, na neobican nacin, idu dva velika
prolaza sa ulice i mali lucno zasvedeni otvori, izvedeni su kroz stupce. Telo stubova i zidne
povrsine su neobradjene, kao da je gradjevina ostala nedovrsena. Ovo stanje ne znaci
nedovrsenost, vec svestan umetnicki oblik, sto pokazuje i cinjenica da su izradjeni delovi,
zabati, grede i kapiteli izglacani, ali s obzirom na zeljeni utisak masivnost na njima nema
nikakvih ukrasa.

IMPERATOR TIBERIJE KLUDIJE NERON CEZAR (54 68 god. A.D.)

Iz doba ovog imperatora vecina spomenika sacuvana je samo u rusevinama usled

paljevine Rima i kasnije pobune vojske koja je htela da unisti sve carsko, consecratio
memoriae. Tako je i njegova vila tkzv. Zlatna kuca bila delimicno razrusena posle pobune
vojske 68. godine A.D. Od doba Avgusta koji je, iako car ziveo skromno sa samo cetrdesetak
godina doslo se do cara koji je svojim nacinom zivota prerastao okvir drzave i stajao ne samo
iznad nego i nasuprot drzavi. Kaligula, naslednik Tiberija, prosirio je svoju palatu koja je po
mestu na Palatinu dobila ime Palatium prosirio u pravcu foruma, pretvorivsi hram Kastora i
Poluksa, jedan od najstrarijih hramova u Rimu, u ulazni trem svoje palate. Tu su mu cesto
posetioci odavali bozanske pocasti. Nasilna smrt ovog ludaka bila je opomena za njegovog
nepoverljivog i plasljivog strica Klaudija. Posle njega na presto je stupio, sa 17 godina
poslednji izdanak julijansko kludijevske loze Neron, koji je u prvih pet godina svoje
vladavine, pod protektoratom prefekta pretorijanaca Bura i filosofa Seneke, vladao vrlo
mudro i pravedno. No smrcu Bura i padom Seneke u nemilost situacija se menja. Otprilike u
to vreme otpocela je gradnja ogromne palate na Palatinu koja posle strasnog pozara iz 64.
godine nije obnovljena niti dovrsena. Ovo je Neronu omogucilo da visestruko prosiri plan
palate koju je zapoceo. Tako je podignuta i

DOMUS AUREA
Po Svetoniju ona je zajedno uz carski Palatium na Palatinu cinila zatvoreni kompleks
u duzini od jednog i po kilometra. Na zalost samo je istocna trecina palate sacuvana, dok su
ostali delovi pali kao zrtve kasnijih gradnji. Arhitekte su bile Celer i Sever. Ovako Svetonije
opisuje vilu:
Predvorje je bilo tako ogromno da se u njemu smestio kip nerona visok 120 stopa, a
prostranstvo celog zdanja tako neslucenih razmera da je trem sa tri reda stubova imao duzinu

7
jedne rimske milje. U njemu se nalazilo i jezero kao more, koje je bilo okruzeno zgradama
koje su predstavljale gradove. Bilo je tu i gazdinstava u kojima su se smenjivala zitna polja,
vinogradi, livade pasnjaci i sume, sa mnostvo najrazlicitijih divljih i pitomih zivotinja. Zgrada
je uostalom sva bila oblozena zlatom, dragim kamenjem i sedefom. Tavanice trpezarija
sastojale su se od pokretnih ploca od slonovace, da bi se odozgo gosti mogli zasipati cvecem,
sa ugradjenim cevima kroz koje su se gosti odozgo prskali mirisljavom vodom. Glavna
trpezarija je bila okrugla. Njen krov se okretao danonocno, kao svemir. Kupatila su se
snabdevala morskom ili izvorskom vodom iz Albule.
Ocuvani deo je samo prizemlje, a iznad njega se nalazio svetliji i raskosniji gornji
sprat. Ova zgradaje ipak bila samo dzinovska varijanta rimske vile.

FLAVIJEVSKI CAREVI VESPAZIJAN, TIT, DOMICIJAN (69 96 godina. A.D.)

VESPAZIJANOV FORUM
Vespazijan, koga su vojnici za vreme judejskog rata 69. godine proglasili za cara, a
koji je u prolece 70. godine usao u Rim, zapoceo je ubrzo potom juzno od Avgustovog foruma
izgradnju novog foruma, koji je posle trijumfa nad Jevrejima 71. godine posvetio boginji
mira, da bi zatim izgradio jos jedan na skucenom prostoru izmedju ovog i Avgustovog
foruma. Posle njegove smrti i rane smrti njegovog sina Tita radove je nastavi Titov brat
Domicijan. No gradnja nije dovrsena ni 96. godine A.D. kada je Domicijan ubijen, pa je tek
car Nerva izvrsio osvecenje ovog foruma koji je nazvan Forum Transitorium. Iako je
zvanicno nazivan Nervinim, on je bio gotovo potpuno zavrsen u trenutku Domicijanove smrti,
koji je 81. godine A.D. nasledio presto od svog brata Tita. Forum je bio trg dug priblizno 120,
a sirok svega 45m. Na njegovom istocnom kraju uzdizao se iza otvorenog stepenista na
visokom postolju hram boginje Minerve, koji je sa svojim predvorjem zalazio u forum, dok se
sama cela sa apsidom za kultni lik boginje nalazila izvan dvorista; taj hram je u stvari samo
predstavljao dodatak trgu. Skucenost prostora nije omogucaval izgradnju pravih tremova,
mada se i to moglo resiti. Ali ono sto je umesto njih izgradjeno samo su kulise. Ispred zidova
kojima je trg okruzen podignuti su redovi stubova, iznad kojih su grede izbocene. Kao
posebni efekat na grede je postavljena visoka atika koja prati njihovu liniju. Vitki stubovi
stoje samo na tlu foruma, a ne na postoljima.

DOMICIJANOVA PALATA NA PALATINU

Carsku palatu na Palatinu po Domicijanovom nalogu podigao je arhitekta Rabirije,
posle pozara koji je 80 godine A.D, za Titove vladavine unistio palate na ovom brezuljku kao

8
i na Kapitolu i Forumu. Nivelisanjem i podzidjivanjem u kojima ce se izgubiti ostaci
razrusenih Neronovih zdanja, stvorena je na sredini brezuljka platforma siroka 160 i dugacka
200 metara, na kojoj su se jedno do drugoga nalazila dva podjednako siroka krila zgrade. U
zapadnom krilu nalazile su se svecane dvorane, dok su prostorije u istocnom, u kome su
zapravo bile smestene carske odaje, imale mnogo prisnije obelezje. Ovaj deo zgrade svakako
je morao imati bar tri sprata. Zgrada je imala ogromnu terasu vidikovac u obliku segmenta
kruga, koja je nadvisavala stepenista i visespratne donje delove gradjevine. Eksedra Neronove
zlatne kuce ovde se preobrazila u neku vrstu pozornice za nastup cara. Sirok luk u kojem je
car prilikom igara imao svoje mesto ispred palate, kao ziza ogledala privlacio je poglede
gledalaca koji su ispunjavali duge redove sedista. Severno procelje nije bilo nista manje
velicanstveno. Kroz pocasni luk se iz pravca Titovog slavoluka dolazilo na trg koji se
prostirao pred palatom. Ispred visoke terase, koja se pruzala duz juzne strane trga, uzdizala se
u sredini, isped portala velicanstvene jedrnobrodne Aula regia sale ,tribina, sa koje je car
primao podvorenja naroda okupljenog pred njim. Aula Regia je imala dvoranu siroku 30 m sa
eksedrom gde je stajao presto napravljen nasuprot ulazu sa tribinom. Carska trpezarija, tkzv.
Coenatio Iovis bila je celom svojom sirinom otvorena prema prostranom dvoristu sa
stubovima, tako da je carev pogled iz njene uzdignute apside dopirao, izmedju stubova i trema
peristila do ogromne fontane u sredini dvorista. Bocni zidovi su izmedju vrata imali visoke
prozore, iza kojih su po dvoristima, sa segmentno izvijenim zidovima u pozadini, takodje
zuborili vodoskoci.
U palati je takodje postojalo jedno uzano krilo koje je u sredini imalo osmougaonu
prostoriju sa okruglim nisama za kipove po dijagonalama, a vratima u osovinama. Vrata su
vodila do polukruznih prostorija sa pravougaonim udubljenjima; na njihovim zadnjim
zidovima nalazili su se prozori kroz koje se pruzao pogled preko slicnih prostorija na fontane
s oba kraja ovog krila. Prostorije u dubini delovale su kao slike jer se do njih nije moglo doci.
Na strani peristila, nasuprto ulaznom krilu, preko jedne cetvrtaste dvorane smestene izmedju
nekih tesnijih odaja i eksedri, dolazi se do jos jednog peristila, koji po svojim razmerama
odgovara dvoristu sa stubovima reprezentativnog krila. U njegovoj sredini nalazio se veliki
zidani bazen, neka vrsta vestackog jezera. U NE pravcu se nadovezao drugi peristil, dok su se
na SW strani nalazile carske odaje, koje su strogom uzajamnom simetrijom bile grupisane oko
nekoliko vecih dvorana u usredisnjoj osovini. Odatle su vodila stepenista u veoma neobicno
oblikovane odaje donjeg sprata, u kojima se ponavljao slican raspored prostorija kao i u trenu
reprezentativnog krila. One okruzuju treci peristil koji lezi nesto nize, sa fontanom veoma
neobicnih oblika. U cetvrtastom bazenu se vide 4 zidana ostrvceta okruzena polukruznim
kanalima. Na svojim uzduznim stranama svako ostrvce ima po dva polukruzna udubljenja

9
koja su okrenuta zidovima bazena, pa se tako cetiri puta ponavlja oblik stita Amazonki, tj.
pelta.

TITOV SLAVOLUK
Prilazeci Flavijevskoj palati sa istoka, tamo gde se od Via Sacra put penje ka forumu
u pravcu Palatina, trebalo je proci ispod slavoluka koji je u izvesnom smislu predstavljao
pocetak velicanstvenog niza gradjevina na Palatinu. Slavoluk je podigao Domicijan u znak
secanja na svog brata, koji je vrlo rano umro. Nastao je sigurno kada je carska palata na
Palatinu vec bila dovrsena; pravcu Palatina, trebalo je proci ispod slavoluka koji je u
izvesnom smislu predstavljao pocetak velicanstvenog niza gradjevina na Palatinu.
Slavoluk je podigao Domicijan u znak secanja na svog brata, koji je vrlo rano umro.
Nastao je sigurno kada je carska palata na Palatinu vec bila dovrsena; jer da nije bilo tako on
bi svojim prisustvom smetao pri donosenju materijala za izgradnju palate. Na slavoluku su se
nalazila kola sa kipom Tita koja su vukla 4 slona. Ova pocast bila je odavana samo mrtvim
carevima podignutim u red bogova. Osam stubova na visokim postoljima nose grede, na
cijem je frizu prikazan trijumf Tita na Jevrejima 71. godine A.D. Na uglovima stubaca su
prislonjeni stubovi sa odgovarajucim ispustom greda, a na bocnim stranama prolaza se dizu
polustubovi koji sa ispustom greda zatvaraju otvor luka. Arhivolta je velikom konsolom sa
dvostrukom volutom povezana sa okvirnom arhitekturom, a to je oblik koji se prvi put moze
sresti na ovom spomeniku.
Na srednjem delu spomenika u zaglevcima izmedju arhivolti lebde Viktorije sa
stegom u ruci i vencima. Na donjem delu pociva masivno postolje atika, za grupu izvajanih
figura. Na jednom od reljefa nalazi se trijumfalni cetveropreg sa likom cara koji je okruzen
Virtusom koji ide ispred zaprege i u pratnji je genija Senata i rimskog naroda, zatim je tu
Viktorija koja je zauzela mesto carskog roba na dvokolicama iza cara i nad njegovom glavom
drzi venac. Cinjenica da su ovde u okviru istorijskog reljefa pojavljuju bozanski likovi moze
se objasniti jedino time sto je vec i sam car presao u bozanstva. Posto je samo Tit prikazan
onda je apsolutno sigurno da je slavoluk podignut iskljucivo njemu u cast.
Na drugom reljefu preko puta prvog se nalaze sve licnosti koje su mogle ucestvovati
u trijumfu 71. godine, mada su medju njima samo tri muskarca u svecanoj togi (na zalost
velika vecina njih trojice je unistena) koji mozda predstavljaju odredjena lica. To su bili visoki
dostojanstvenici, mozda visoki oficiri koji su u trijumfu nastupali ne u vojnickom, vec u
gradjanskom odelu. Oni prate svete posude iz hrama u Jerusalimu koji je porusen 70. godine
AD. Po osam vojnika u kratkoj tunici, sa lovorovim vencima nose plen na dvema nosiljkama
tkzv. ferkulama, koje su sluzile u trijumfima za pokazivanje zaplenjenog vojskovodjinog
oruzja (Spolia Opima), trofeja i plena. Na prvoj se nalazi zlatna trpeza za obredne hlebove i

10
srebrne trube, a na drugoj sedmokraki svecnjak od zlata. Po jedan glasnik duge kovrdzave
kose nosi ispred njih tablu na drsci, sa natpisom po kome je gledalac mogao da zna o kakvom
plenu se radi. Na susednom reljefu prikazani su takodje delovi plena i zaprega sa carem, koja
predstavlja vrhunac i kraj trijumfalne povorke u trenutku kada prolazi kroz Porta
Triumphalis, trijumfalnu kapiju na Marsovom polju. U trenutku prolaska kroz kapiju
trijumfator je bio ravan bozanstvu sa cijim je znamenjima odlikovan. Kao i Jupiter u ruci je
drzao zezlo sa orlom, bio je odeven u skerletno ruho (tunica palmata i toga picta) i sa zlatnim
vencem od hrastovog lisca na glavi, ali je cim bi stigao na Kapitol, sva ova znamenja morao
poloziti u hram boga kome je za vreme trijumfa bio ravan.

IMPERATOR MARKO ULPIJE TRAJAN (98 117 godine A.D.)

TRAJANOV STUB
Spomenik podignut u spomen Trajanovih upeha u Dakiji, osvecen je 113 godine A.D.
Zapocet je najranije posle drugog pohoda 106 godine. Nalazi se na postolju u obliku kocke,
pored stepenista koje je vodilo do kapitela, gde se nalazila jedna odaja u kojoj je u zlatnoj urni
bio pohranjen pepeo Trajanov, koji je umro 117. godine A.D. u Maloj Aziji. Spomenik ima 23
zavoja i reljef koji kruzi uz 100 stopa visoko stablo stuba od parskog mermera. U gornjem
delu reljefa likovi postaju siri, a figure vece, da bi se posmatracu omogucilo nesmetano
posmatranje.Svaka podela ili promena scene se postize primenom likovnih sredstava, na
primer, drvecem ili tako sto su likovi u jednoj sceni okrenuti ledjima u drugoj sceni. Tako je
postignuto da prica ostane u celini, iako ima posebnih scena. Prekinuta je samo na jednom
mestu, tamo gde se zavrsava prvi, a pocinje drugi rat i to prikazom Viktorije, likom koji ne
pripada prici o delima rimske vojske i njenim neprijateljima. Ne zna se odakle su umetnici
koji su zamislili i napravili ovaj reljef dug 200 metara, ali je sigurno da je mogao nastati samo
na tlu Rima, sto opet ne mora da znaci da su autori bili starosedeoci. Ali tako se igrom
slucajnosti zna ime nekoliko vaznih graditelja i vajara koji su radili na drugim Trajanovim
gradjevinama; poput Apolodora iz Damaska, glavnog arhitekte Trajanovog foruma i kasnije
Panteona iz doba Hadrijana ili Oresta koji je radio na vajarskim delovima foruma, a po
njegovom imenu moze se zakljuciti da je bio sa grckog jezickog podrucja, mada se potpisivao
na latinskom. Sam spomenik je radjen u plitkom reljefu. Prica ne pokazuje put Trajana do
Mezije, vec pocinje prelaskom Dunava, kod Rame (Sm. Palanke) pontonskim mostom. Dunav
je predstavljen likom sedeceg muskarca. Na samom stubu pored tipicno vojnih radova postoje
i prikazi gradnje puteva, sece sume, zetenja zita ili branja kukuruza, lova divljaci, sto
doprinosi realisticnosti price koja se odvija.

11
TRAJANOV FORUM
Apolodor, Trajanov zvanicni vojni arhitekta uvek je bio uz svog cara; sagrdio je most kada je
Trajan prelazio u Dakiju, a verovatno i tvrdjave koje su cuvale most. Ne zna se kada je nastao
predlog za Trajanov forum, ali se predpostavlja da je izgradnja trajala nekih 6 godina. Udolina
izmedju Kapitola i Kvirnala nije bila bas prostrana. Jedna stara ulica na istocnoj padini
Kapitola i Cezarov forum, ciju je obnovu posle pozazra iz 80 godine A.D. zavrsio Trajan
ogranicavali su raspolozivo zemljiste na zapadu, dok je na jugu bio Avgustov forum. Zato je
jedini slobodan prostor bio istok u pravcu Kvirnala, pa je zato padina izmenjena. To kazuje i
natpis na postolju Trajanovog stuba koji kazuje da je visina stuba proporcionalna visini
zemljanog nasipa dobijenog posto je brezuljak zaravnan. U okviru foruma nalazila se
petobrodna bazilika sa po jednom apsidom na oba kraja. Bila je pokrivena plocama od
pozlacene bronze. Na sredini lucno isturenog zida koji je sa juzne strane opasivao trg 116
godine sagradjen je po nalogu Senata, a u cast ratova protiv Dacana, u vidu ulazne zgrade na
forumu ogromni slavoluk sa 3 prolaza, na cijem su vrhu bila borna kola sa 6 konja koja su
nosila carev lik. Iza bazilike nalazio se jos jedan stub koji je velicao pobedu u Dackim
ratovima, a na sredini trga je bio kip cara na konju koji je prikazivao junaka dackog rata.
Prillicno je nejasan izgled foruma na njegovoj severnoj strani. Malo dvoriste iza bazilike, u
kome se uz Trajanov stub nalazile dve biblioteke, moralo se zatvoriti nekom gradjevinom. Po
Trajanovoj smrti je iza stuba podignut velicanstveni hram, a u njegovoj polukruznoj apsidi
postavljen kip umrlog cara koji je usao medju bogove. Trajanov forum se od ostalih razlikuje
po bazilici koja se uzdize poprecno u dnu trga, verovatno prema uzorima iz vojne arhitekture,
jer ipak je Apolodor prvenstveno bio vojni arhitekta. U dve velike eksedre iza tremova, u
njihovim osovinama nalazilo se po jedno prostrano udubljenje za kipove. Ove eksedre i zidovi
u pozadini tremova bili su nekada toliko visoki da su posetiocu zaklanjali pogled na brezuljke
na istoku i zapadu kada bi usao u forum. Kompleks na zapadnoj padini Kvirnala je isprva
trebao samo da spreci odronjavanje zemlje sa brezuljka, ali su ove podgradnje iskoriscene za
podizanje visespratnih nizova radnji, skladista i poslovnih prostorija podredjenih drzavnoj
upravi. Dva donja sprata terasaste gradjevine snabdevali su se preko ulice na istocnoj strani
foruma. Gornji od dva sprata je u skladu sa padom zemljista bio malo uvucen, ali je spreda
jednim hodnikom sa zasvedenim prozorima natkrilio niz radnji na donjem spratu. Do treceg i
cetvrtog sprata cije se postojanje moze zakljuciti samo po preostalim zidovima i delovima
stepenista, dolazilo se iz jedne ulice koja se nalazila malo dalje prema istoku iznad razine
drugog sprata, a na njenoj istocnoj strani i danas stoje trospratna i cetverospratna skladista. Na
pojedinim mestima se u skladista moglo ulaziti i kolima iz gornjih ulica.

12
IMPERATOR PUBLIJE ELIJE HADRIJAN (117 138 godine A.D.)

HADRIJANOVA VILA U TIVOLIJU

Car koji je poreklo vodio iz Spanije stupio je na Rimski presto 117. godine i bio je
prvi neadoptivni car, posto je upravo Trajan prekinuo sa tom tradicijom. Takodje ovaj car je i
prvi car arhitetka i strastveni helenofil. Najprisnije ostvarenje svojih arhitektonskih zamisli
ostvario je u svojoj vili u Tivoliju. On je neke ideje preuzeo sa ranijih gradjevina, poput
Carske trpezarije iz Domicijanove palate koju je on preradio u prostranu vrtnu dvoranu. Jedan
od najneobicnijih kompleksa je tkzv. Zlatni trg koji je verovatno nastao pred sam kraj
Hadrijanove vladavine. To je prostrano, skoro kvadratno dvoriste sa stubovima u koje se ulazi
kroz osmougaonu prostoriju sa kupolom, a nasuprot njoj se uzdize jedna od najcudesnijih
dvorana antike, koju s leva i desna okruzuju velike zasvedene prostorije okupljene oko malih
svetlarnika. Osmougaoni tambur kupole je, pored toga sto stoji na osam vitkih zidnih stubaca
pojacanih podupiracima, pocivao na gredama, koje su u osovinama prostorije bile izvijene
napolje, a u dijagonalama prema unutra, nosenim vitkim stubovima.
Dvorana u obliku paviljona u rimskoj arhitekturi nije bila jedinstvena samo po
oblikovanju prostora vec i po osobenom nacinu osvetljivanja. Svetlost ovde prodire kroz
zidove koji su postali kolonada. U osovinama izvori svetlosti su mali svetlarnici i fontana koja
se na SE nadovezuje na dvoranu. Nesto pre ove gradjevine podignut je ne manje mastovit
Teatro marittimo. Ove dve gradjevine mogle bi biti varijacije na istu temu, koja se u jednom
slucaju javlja kao prostorija, a u drugom kao dvoriste. U sredini kanala koji ima oblik prstena,
a okruzen je zasvodjenim tremom sa stubovima uzdize se na okruglom ostrvu mala vila, koja
sadrzi sve ono sto je potrebno coveku koji bi zazeleo da bude sam, sem kuhinje koja ne
postoji. Na juznom delu peristila sa tremovima u kome su stubovi u luku uvuceni prema
unutrasnjoj strani, u cijoj sredini zubori fontana, nalazi se glavna stambena prostorija,
tablinum sa dve sporedne prostorije sa strane. Zapadnu stranui zauzima kompleks kupatila sa
svlacionicom i hladnom kupkom, u kojoj se nalazi kada iz koje se stepenicama moze sici u
kanal, kao i topla kupka. Tu je razume se i mali toalet. Na istocnoj strani su po dve biblioteke
u obliku krsta koje se nalaze sa obe strane dvaju udubljenja za lezaje koji se dodiruju zadnjim
zidom, tako da onaj koji se ovde opruzi citajuci, dobija suncevu svetlost ujutro sa istoka, a
popodne sa zapada, iz dvorista sa stubovima. Na severnoj strani se nalazilo predvorje, u
produzetku dvorane ciju su zidovi u potpunosti zamenjeni kolonadama, a od nje su vodila dva
hodnika koji su sa kopnom bili povezani pokretnim mostom, tako da je car mogao skinuti te
mostove i odvojiti se od ostatka sveta.

13
PANTEON
Sagradjen je 126. godine na mestu hrama koji je nekada Agripa, Avgustov prijatelj podigao na
Marsovom polju. Taj prvi hram je bio unisten pozarom iz 80. godine, a i novogradnja iz doba
Domicijana nastradala je u pozaru za vreme Trajana. Ovaj hram je imao isti oblik kao i
Agripin. Sudeci po ostacima koji su otkriveni pod predvorjem Hadrijanovog panteona, bila je
to siroka pravougaona zgrada sa uzim predvorjem na juznoj strani, sto predrstavlja oblik
hrama na koji se u Rimu cesto nailazi. Jedan od najpoznatijih primera je hram Concordia
Augusta na Rimskom forumu, koji je Tiberije posvetio 10 godine A.D. Oblik starog hrama se
malo naslucuje u sirokom trobrodnom predvorju, koji je sada okrenut severu.
Panteon je zdanje izuzteno razudjene konstrukcije, kakve su sakralne gradjevine bile
vekovima, sa proceljem od osam stubova i sirokim zabatom, do cije se postolja dolazilo danas
zatrpanim spoljnim stepenicama. Na ovo predvorje se oslanja ogromni valjak sa kupolom
izgradjenom od opeke. Iznad valjka se uzdize kupola, polulopta cije se osnova nalazi na
visine cele. U pet redova su kasete koje se kruzno dizu ka velikom okruglom otvoru na vrhu
koji je jedini izvor svetlosti tog prostora okruzen ravnom nerazudjenom povrsinom. Po
zidovima se naizmenicno nizu pravougaona i polukruzna udubljenja koje uokviruju stubovi.
Svega je na dva mesta prekinuta stroga horizontala koja po nacelu zlatnog preseka deli zid na
dve zone i to na poluluk iznad ulazne nise i poluloptu iznad apside. Dakle hram se sastoji od
dva dela; procelja (pronaosa) i cele kruzne osnove sa kupolom. Visina kupole iznosi koliko i
njen precnik. Na samom spomeniku se nalazi natpis sa Agripinog Panteona koji predstavlja
spoliju, medjutim nema Domicijanovog iako je i on obnavljao Panteon, ali je kao los car
izbrisan sa svim javnih gradjevina i spomenika. Stubovi koji nose Agripin natpis nisu sa
njegovog Panteona, vec su projektovani za ovaj spomenik. Posto je spomenik projektovao
Apolodor, poreklom iz Damaska, zato on ima kupolu koja nije rimski elemenat, vec
bliskoistocni. Svega par godina kasnije (130 godine) on je otisao sa Hadrijanovog dvora.
Verovatno je da je planove napravio za Plotinu, Trajanovu udovicu, ali da taj hram, tkzv.
Traianeum nikad nije izgradjen, pa je Hadrijan kasnije preuzeo planove i izgradio Panteon.
Razlog svadje i odlaska Apolodora sa Hadrijanovog dvora bio je Hram Venere i Roma, gde je
Hadrijan nameravao da spoji dva stila; grcki i rimski, ali je to ispao cisti promasaj.

ANTINOOSOV PORTRET
Samo u jednom slucaju i to upravo u doba Hadrijana, umetnicima je poslo za rukom da
jednog smrtnika preobraze u bozanstvo. Prilikom svog prvog velikog putovanja po
prostranom carstvu Hadrijan je u Bitiniji sreo decaka koji ga je opcinio, pa ga je uzeo pod
svoj protektorat i stavio u najblizi krug ljudi oko sebe. Mladic se desetak godina kasnije
udavio u Nilu, a neke legende kazu da se udavio spasavajuci cara koji je, oboleo od neke

14
bolesti pa u vodu. Lukavi svestenici tada su skrhanom caru rekli da je u trenutku mladiceve
smrti zasijala u sazvezdju Orla nova zvezda, koja i danas nosi ime Antinoosa. Potom je na
neciji zahtev, ne zna se tacno da li na carev ili svestenicki mladic uvrsten u red bozanstava. To
je dovelo do silnih protesta, pre svega u samom Rimu i na zapadu carstva, ali se i tu i na
istoku (gde je to bilo vrlo lako moguce) dizu svetilista u cast nesrecnog mladica, a i broj
njegovih statua je prilicno veliki.

HADRIJANOV LOVACKI SPOMENIK

Osam reljefa iz ovog porusenog spomenika su sacuvani i kasnije (313. godine) korisceni
prilikom podizanja Konstantinovog slavoluka. Sest od osam medaljona prikazuju lov na
divljeg vepra, medveda i lava, u kojem ucestvuje car, a potom se prikazuje prinosenje
lovackih trofeja Silvanu, Artemidi i Herkulu, odnosno ciklus koji pocinje odlaskom u lov, a
zavrsava se prinosenjem zrtve Apolonu. No moze se i reci da je ovaj spomenik mogao biti i
spomenik Antinoosu, jer se mladic pojavljuje na 7 od 8 medaljona, najpre kao decak, a potom
kao mladic. Samo na medaljonu na kome je prikazana zrtva Apolonu mladic nije prikazan jer
je vec tada i sam podignut medju bogove. Moze se cak reci da i prikaz Apolona ima crte
njegovog lica.

IMPERATOR TIT AURELIJE ANTONIN PIJE (138 161 godine A.D.)

Hadrijan se za razliku od svog prethodnika Trajana vraca praksu usvajanja buducih

careva, pa je tako prvo usvojio Lucija Elija, medjutim posto je ovaj ubrzo umro, on usvaja
Pija, koji kao car i nije bio nesto. Vecina javnih gradjevina na kojima se on pojavljuje
sagradjena je posle njegove smrti, upravo tim povodom. Ovaj period je doba mira, razvoja
rimskih provincija, nastalih nakon Hadrijanovih ucvrscivanja granica, jer je on prvi car koji je
shvatio da ce se carstvo raspasti, ako se nastavi sa njegovim sirenjem, pa je zato cak i
napustio neke delove koje je Trajan drzao jer su zahtevali previse vojske, cime su tanjili
rimsku vojnu moc na drugim mestima. Iako je prvenstveno bio za odrzavanje postojecih
granica Antonin Pije je porazio Brite koji su provalili Hadrianov zid, pa ga je cak i pomerio.
Isto tako pokorio je i neka germanska plemena koja su provaljivala u NE grancu carstva.

STUB ANTONINA PIJA

Iako je izbegavao pojavljivanje likova na carskim insignijama, ipak postoji jedan
spomenik koji je vrlo bitan za njegovo doba i njegov lik. Ali nije ga on sagradio vec njegovi
sinovi Marko Aurelije i Lucije Ver, na mestu gde je na Marsovom polju spaljen njihov otac.

15
Uzdizao se na postolju u obliku kocke, sa natpisom na jednoj strani, dok su ostale tri strane
bile prekrivene reljefima.
Na zadnjoj strani postolja, prikazan je krilati mladic personifikacija vremena kako
nosi ka nebu cara i njegovu suprugu Faustinu koja je umrla pre njega. Vladarske supruznike
prate dva orla kojime je izrazena apoteoza, ulazak medju bogove. Kraj nogu mladica koji nosi
nebesku kuglu oko koje se uvija zmija, nalazi se personifikacija Marsovog polja sa obeliskom
koji je Avgust postavio u vidu kazaljke suncanog sata; Roma koja sedi na gomili zaplenjenog
oruzja kao na prestolu, naslanjajuci se na stit, sa vucicom i blizancima , upucuje poslednji
pozdrav carskim supruznicima koji lete ka nebu. Na bocnim stranama prikazana je dekursija
mimohod oko groba gde se vide pesaci i konjanici kako obilaze grob imperatorskog para. No
prikaz povorke je za razliku od prikaza apoteoze neuobicajeno apstraktan, perspetkiva se ne
prilagodjava, javlja se arhaizam, narodni stil. Gornji delovi konjanika koji obilaze oko pesaka
koji obilaze grob je jako dobro izrazen, ali su pesaci umanjeni da bi mogli da prikazu
centralnu predstavu.

IMPERATOR MARKO AURELIJE ANTONIN (161 180 godina A.D.)

Car ratnik koji je prosto trcao iz jednog sukoba u drugi ( Alpi, Norik, Dunav, ratovi sa
Sarmatima). Ponovo napustio praksu adoptacije.

KONJICKI SPOMENIK
To je bronzana statua na konju, koja je u srednjem veku smatrana za statuu
Konstantina pa je zahvaljujuci tome prezivela unistavanje paganskih spomenika od strane
hriscana. Vreme nastanka se prilisno tacno moze odrediti jer je spomenik verovatno stajao na
pocasnom luku sa kojeg poticu i osam reljefa iz doba Marka Aurelija na atici Konstantinovog
slavoluka. Pocasni luk je podignut 173. godine, kada je Marko Aurelije prekinuo svoj boravak
na severu, da bi prisustvovao ustolicenju svoja dva zeta za konzule. Posto Marko tada nije
slavio svoj trijumf, vec 4 godine kasnije na luku prilikom carevog dolaska se umesto kvadrige
nalazio konjicki kip, u odeci vojskovodje, kratkoj tunici i vojnickom ogrtacu, sa konjanickim
cizmama od izukrstanih kaiseva.

MARKOV STUB
Stub je podignut istim povodom kao i slavoluk, ali je po svemu sudeci zavrsen posle
careve smrti. Svaka slikovita pojedinost je izostavljena sa ovog istorijskog izvestaja, u njemu
se vrlo retko pojavljuje neko drvo ili poneka zivotinja, prikaza pejsaza gotovo i nema, jos
manja je teznja za uzajamnim uskladjivanjem likova i prostora, ili teznja za skladom sa

16
okolnim svetom. Zbivanje se usredsredjuje iskljucivo na nosioce radnje na ljude, cije je
delatnost prikazana vrlo izrazajno. Car je ovde za razliku od Trajanovog stuba prikazan prema
posmatracu, skoro van reljefa, cime je i posmatrac uvucen u zbivanje.

IMPERATOR KOMOD (182 191 godina A.D.)

Nasledjuje Marka Aurelija kao sin i naslednik. Vodio je ratove protiv Brita, a
uglavnom utvrdjivao steceno. Ubijen je u kostimu Herakle (trebalo je da ucestvuje u igrama
sa zivotinjama) na novogodisnju noc 192/193 godine A.D.

VOJNICKI CAREVI (193 284 godine A.D.) DINASTIJA SEVERA

Osnivac dinastije bio je Septimije Sever. Vojska je bila baza vlasti, ali carevi ove dinastije jos
uvek nisu pravi vojnicki carevi (oni slede posle 235 godine A.D. i traju do 263. godine A.D.)
Iz ovog perioda nema puno spomenika, jer ova dinastija nije dala puno Rimu i Italiji. Ovo je
doba procvati Balkana, kada se 60 70 % arheoloske gradje nalazi na tlu Balkana.

IMPERATOR SEPTIMIJE SEVER (193 211 godina A.D.)

Car blizak Antoninima i klasicizmu. Insistira na kontinuitetu. U trenutku stupanja na

vlast bio je vec zreo covek, koji insistira na kultu Herkula. Nelegalno dosao na vlast posle
gradjanskog rata 192/193 godine. Insistira na kontinuitetu prethodne dinastije, cak je i svom
sinu promenio ime u Marko Aurelije. Ratuje sa Parcanima, osvaja Mesopotamiju i prelazi
Eufrat. U Leptis Magni nalazi se spomenik pobedi nad Parcanima, koji je blizak grckim
spomenicima. Inace je car tu i rodjen. Njegova supruga, Julija Domna bila je poreklom Sirijka
i pokretac njegove politike.

KVADRIFONS IZ LEPTIS MAGNE

To je spomenik trijumfu. Car se nalazi u kolima, okruzen dvema figurama, verovatno
supruga i sin Karakala; postoje dve zone oko kola. Perspektiva je staticna, zonska, kao kod
Aurelija. Spomenik nosi pecat provincijske umetnosti. I sa druge strane je isto zonski prikaz.
Sever je u sredini, sa desna je zena, a sa leva sinovi pri cemu je Karakalin li ostecen. Tu je
scena zrtvovanja pri cemu se sama zrtva ne vidi.
Posle oceve smrti Karakala ubio svog mladjeg brata Getu i uklonio njegov lik i ime sa
svih spomenika. 217 godine i on sam je ubijen, a njegov naslednik je unistio njegove
spomenike.

17
SLAVOLUK SEPTIMIJA SEVERA U RIMU
Slavoluk sa tri kapije podignut je u cast vladara i njegovih sinova. Cetiri reljefne
ploce iznad bocnih ulaza su ostecene, jer ovaj spomenik nije bio zatrpan u srednjem veku, vec
je oko njega izgradjena tvrdjava. Prica pocinje na levom reljefu na istocnoj strani spomenika
koja je okrenuta forumu, sa dogadjajima sa pocetka rata, neuspelim napadom Parcana na
tvrdjavu Nisbis, a zatim opisuje osvajanje Seleukije i Vavilona, a naposletku zauzimanje
Ktesifona. Kraj rata prikazan je u gornjem desnom reljefu na zapadnoj strani, carevim
govorom pobednickoj vojsci. Okruzen svojim sinovima i vojnickim znamenjima car se
pojavljuje frontalno na visokom podijumu pred kojim su okupljene trupe, dok u levom
gornjem uglu stoji carev konj. Glave ovih likova su kasnije razbijene. Likovi deluju
nezgrapno i zdepasto, pokret je osiromasen u izrazu. Na postoljima osam stubova rimski
legionari sprovode zarobljenike iz rata. Na ispustima greda stajalo je nekad i 8 kipova koji su
prikazivali zarobljenike. Ispred atike nalazila se trijumfalna kola koja su vukla 6 konja. Iznad
srednjeg prolaza, u uglovima lebdele su Viktorije sa trofejima, a do njihovih nogu su geniji
cetiri godisnja doba. Likove bozanstva reka i izvora spokojno ispruzene iznad bocnih otvora,
natkrilila je traka friza sa pobedjenim Parcanima i plenoom.

IMPERATOR MAKRIM (217 218 godina A.D.)

Nije iz Dinastije Severa, sproveo zaveru protiv Karakale. Predstava njegove glave u
bronzi nadjena je u Bolecu i najbolje je delo iz tog perioda na nasem tlu. Ubijen je posle
neuspeha u ratu na Istoku.

IMPERATOR MARKO AURELIJE ANTONIJE ELIOGABAL (218 222 godine A.D.)

Mladi kralj koga su zene dovele na vlast. On jeste iz dinastije Severa, prvosvestenik
je Solovog kulta. to je vreme sarkofaga (prati se putem sarkofaga posto nema spomenika).
Ubijen je 222. godine A.D.

IMPERATOR ALEKSANDAR SEVER (222 235 godine A.D.)

Poslednji car iz dinastije Severa, Eliogabalov rodjak. Bio je gorostas od coveka,
olimpijski prvak u rvanju. Sa 14 godina preuzeo presto od Eliogabala. Poznat je po
potpisivanju mira sa narodima na Istoku.

IMPERATOR MAKSIMIN TRACANIN (235 238 godine A.D.)

Dosao na vlast svojom zaslugom, ubijen u zaveri. Grdosija od coveka, visine oko 2
m, a po prici na palcu je nosio narukvicu svoje zene. Bio je snazan; vrstan ratnik ogromnih

18
ruku i prvi je car poreklom sa Balkana, iako je Septimije Sever u trenutku proglasenja za cara
bio namesnik Gornje Panonije.

IMPERATORI BALBIN I POPEIN (238 238 godine A.D.)

Nevojnicki carevi, ubijeni vrlo brzo po dolasku na vlast, jer nisu mogli da ogranice
pritisak i moc vojske.

IMPERATOR GORDIJAN III (238 244 godine A.D.)

Stupio na presto kao mlad car, a ubijen u Veroni. Pretpostavlja se da je sarkofag sa
Junija Blaba napravljen po njegovoj narudzbi.

IMPERATOR FILIP II (244 249 godine A.D.)

Nasledio Gordijana. Od 244 247 vladao njegov otac Filip, a zatim se i on ukljucio u
vladavinu. Stradali su zajedno 249. godine.

IMPERATOR GALIJEN (253 268 godine A.D.)

Dobar politicar i vojnik. Vlada u najteze doba rimske imperije; vreme 30 diktatora i
borbe protiv diktatora, sto je bilo protivno njegovom umetnickom zamahu. To je period male
renesanse. Posle njega nastavljaju vojnicki carevi; svi znacajni vladari kasne antike su sa
podrucja Balkana

SARKOFAG SA FILOZOFIMA
Sedeci na uzdignutoj stolici jedan covek dvema zenama objasnjava neki filozofski
tekst koji cita sa jednog svitka. Kraj njega se nalazi nekoliko savijenih svitaka. Zena desno od
njega takodje srzi svitak u rukama, dok se druga naslanja na naslon njegove stolice. Ona stoji
u stavu koji od helenizma zauzima jedna od devet muza Polihimnija. 3 muskaraca pored
sredisnje grupe su takodje filozofi, ali nisu kao predavac i obe zene savremenici III veka vec
likovi davno minulih dana. Sudeci po ostacima suncevog sata, jedan od njih bi mogao biti
pronalazac Anaksimandar iz Mileta iz prve polovine VI veka B.C. Drugi bi sigurno trebao
biti neki filozof iz proslih vremena ako je suditi po nacinu odevanja. Po nacinu cesljanja zena
reklo bi se da je reljef izradjen negde oko 270. godine. Stoga se nekada mislilo da je sarkofag
namenjen Aleksandrincu Plotinu, koji je ziveo u Rimu izmedju 244 i 270 godine. Ali Plotin
nije umro u Rimu vec u Minturni, a osim toga portret Plotina nema niceg zajednickog sa
likom predavaca na kovcegu. Moguce je pre da je sarkofag namenjen Galijenu kojem i lik
predavaca lici, a koji je ubijen u Milanu, ali posto nije bio predmet osude njegovo telo je

19
kasnije sahranjeno sa svim pocastima u prestonici. To bi objasnjavalo i dve zene, posto je
Galijen 254. godine kralju Markomana, Atalu prepustio jedan deo Gornje Panonije, a u znak
potvrde saveza kralj mu je za zenu dao svoju kcer Piparu koju je ovaj veoma voleo iako je
imao vec jednu zenu.

TETRARHIJE

SLAVOLUK U SOLUNU
Ostaci jednog tetrapilona vidljivi su i danas. Na cetiri zidana stupca pocivala je
poluloptasta kupola, odozgo do dole bili su reljefi kojima su velicani dogadjaji iz velikog rata
protiv Persijanaca, u kojima je Galerije imao odlucujuce ucesce. U gornjem delu jednog od
stubaca prikazan je car koji putuje iz grada u grad. Imperator sedi u kolima, a prate ga
konjanici. Na kapiji grada koji napusta stoji straza, a iz grada prema kome putuje izlaze
vojnici sa vojnickim znamenjima koji ga svecano docekuju. Predstava je uokvirena
Viktorijama. Ispod toga je prikazana bitka konjanika iz persijskih ratova, sa carem u sredini.
Iznad njega, u spletu od lovorovog lisca, izmedju dva friza sa figuralnim predstavama, orao
drzi venac nad carevom glavom. U sredini reljefa dva cara sede na prestolu, a bez sumnje su
to Dioklecijan i Galerije, ispod kojih se pomaljaju bogovi u ogrtacima koji se leprsaju na
vetru. Carevi su slicni bogovima, mada pored njih stoje oficiri. Ispred njih, desno i levo, klece
zenski likovi odajuci im postovanje, olicavajuci pokorene narode, dok Diana i Mars sa
vojnickim znamenjima o ramenu, privode svoje konje. Sliku upotpunjuju recna bozanstva
verovatno Tigris i Eufrat, dok se ipod njih, sedam puta pojavljuje Viktorija, simbole neiscrpne
pobednicke moci cara, u nisama u obliku skoljke.

KONSTANTINOV SLAVOLUK
305. godine Dioklecijan i Maksimijan se odricu prestola u korist Galerija i
Konstancija Hlora. Kada je ubrzo Hlor umro u Jorku u Engleskoj, njegovi vojnici proglasise
za cara njegovog sina, Konstantina. To je imalo za posledicu da je pretorijanska garda u Rimu
sa svoje strane proglasila Maksimilijanovog sina Maksencija carem. Posto se umesao i
Galerije carstvu je ponovo pretio gradjanski rat. U bici na Milvijevom mostu 312. godine
Maksencije je poginuo. Upravo ovaj dogadjaj slavi poslednji sacuvani Rimski slavoluk, na
kome se poslednji put u staroj prestonici carstva javlja istorijski reljef. Na frizu koji obavija
slavoluk prikazani su pojedini dogadjaji koji su prethodili njegovom podizanju; Konstantinov
odlazak u rat, opsada Verone, bitka na mostu, pobednikov ulazak u Rim, svecani govor na

20
forumu i podela poklona u novcu stanovnistvu Rima. U predstavi carevog govora on stoji u
sredini, stoji na govornici, pored njega su statue Antonina Pija i Marka Aurelija. Iza
pobednika su dignuti stegovi njegovih trupa, a okruzuju ga clanovi Senata. Svoj govor car
upucuje Rimljanima, koji se levo i desno od govornice tiska, dok je prostor ispred govornice
oslobodjen za posmatraca koji svoj pogled upire ka reljefu. Za ukrasavanje spomenika
korisceni su delovi starijih spomenika; na oba procelja atike se nalaze osam reljefa sa
slavoluka Marka Aurelija iz 173. godine, a na bocnim stranama dva isecka sa jednog friza sa
borbama protiv Dacana, kojima je prvobitno mesto bilo na podrucju Trajanovog foruma.
Drugi delovi istog friza uklopljeni su u zid srednjeg prolaza, ali im je dat novi smisao; Trajan
je postao Konstantin, a natpisi restitutori urbis i pacatori urbis oglasavaju mladog vladara
obnoviteljem Rima i donosiocem mira. Osam medaljona nad bocnim fasadama poticu sa
Hadrijanovog lovackog spomenika. Cak se islo toliko daleko da su i grede i stubovi i kapiteli
uzeti sa starijih spomenika. Na jednom od tih medaljona, konkretno na onom sa prinosenjem
zrtve prikazani su Lucije Elije i Antonije Pije, a u centru gde je stajao Hadrijan, sada stoji
Licinije, Konstantinov zet koji je bio njegov savladar do 324. godine, do bitke kod Bizanta.

PRESTONICE TETRARHA
Septimije Sever je ukinuo vojne privilegije Italije, raspustio pretorijance i zamenio ih
tri puta jacom gardom, koja se prevashodno sastojala od Ilira i smestio legiju u neposrednoj
blizini Rima koja je uvek bila spremna za dejstvo cime je narusio vekovnu nedodirljivost
Rima kao prestonice carstva. Potom je Karakala tkzv. Constitutio Atoniniana izjednacio sve
pripadnike carstva i ukinuo sve privilegije potomaka onih koji su carstvo osnovali. U toku
treceg veka umiranje Rima kao prestonice sa pojacava; sada je prestonica tamo gde je car.
Cim su prestonice careva tetrarha prenesene na vojnopoliticka zarista, teziste carske
gradjevinkse delatnosti se preselilo na periferiju imperije.

SOLUN
Palata se nalazila zapadno od ulice sa raskosnim gradjevinama, koja je od mora preko
sirokog otvorenog stepenista vodila do poprecno postavljene dvorane koja je mozda bila
dzinovsko predvorje na koje se neposredno nadovezao velicanstveni slavoluk. Istocno od ove
ulice sacuvane su u duzini od 150 metara zasvedene podgradnje za sedista hipodroma koji je
od vremena Septimija Severa sastavni deo svake carske rezidencije. Sa severne strane se na
slavoluk nadovezuje ulica oivicena tremovima sa stubovima. Ona se zavrsava osmougaonim
dvoristem, ogradjenim zidom sa dve velike eksedre. U njegovoj sredini se uzdize
monumentalna centralna zgrada, ispod koje je otrkivena kripta

21
TRIJER
Posle upada Franaka 271. godine grad je pretvoren u pepeo, tako da namesnik tog
dela carstva Konstancije Hlor kada ga je Maksimijan proglasio za savladara nije morao da
vodi racuna o starijim gradjevinama. Severoistocni deo grada opasan je zidom i u njemu je
nesmetano krenula izgradnja palate. U blizini gradskog bedema naslucuje se postojanje
hipodroma, ali jos uvek nije otkriven. Na zapadu se sa palatom granicila velika bazilika,
prestona dvorana za carsku reprezentaciju. Prostrane terme u sredisnjoj osovini grada, istocno
od foruma, svakako su deo rezidencije. No ubrzo posle izgradnje one vise nisu sluzile kao
terme. Uklonjeno je hladno kupatilo koje je pretvoreno u svecanu dvoranu, a dodato je malo
kupatilo. U ovaj kompleks se ulazilo sa foruma, kroz veliki portal slican slavoluku, a pored
raskosne fontane u sredisnjoj osovini gradjevine, pa se dolazilo do palestre okruzene
tremovima sa stubovima, s obzirm da su gimnasticke vezbe cinile sastavni deo kupanja. S
obzirom na klimu ovde nije bilo bazena pod vedrim nebom, vec je sve bilo u zasvedenim
dvoranama koje su se redjale sa istocne strane duz sredisnje osovine nadovezujuci se na
palestru, okruzene niskim prostorijama. Oko hladnog kupatila nalazile su se svlacionice iz
kojih se hodnicima dolazilo do velikih nuznika. Iz frigidariuma se prelazilo u tepidarium
(mlaku dvoranu) kruznog oblika, mali prostor koji je sluzio kao priprema za ulazak u toplo
kupatilo caldarium, a istovremeno i kao izolator da se ne bi mesali topli i hladni vazduh. Tu
su takodje bile i prostorije za masazu i biblioteke.

PORTA NIGRA
Kao sediste cara Trijer je morao biti utvrdjen, a najznacajniji sacuvani deo bedema je
svakako ova kapija, severna. Nedovrsenost u izvodjenju arhitektonskih detalja, pre svega
stablima, smatrana je rusticnom. Ovde nedovrsenost nije bila namerna vec se pre svega u
donjem delu gradjevine moze objasniti da su graditelji usled necega morali pre vremena da
uklone skele. Kada su Franci 271. godine napali grad stanovnistvo se sklonilo u amfiteatar u
istocnom delu grada i branili ga kao tvrdjavu. Posto je kapija podignuta na groblju koje je bilo
u upotrbi do sredine III veka moze se lako zakljuciti da je ona izgradjena pod Konstacijem
Hlorom. Ona ima 4 sprata, dva ulaza i izmedju njih sredisnji trospratni deo, sa dva velika
zasvedena prolaza sa dve galerije. Prema poljani ima polukruzne izbocine, a prema
unutrasnjosti grada je ravna. Izmedju ova dva dela postoji jedna vrsta nekog dvorista za
smestaj oruzja. No gradjevina odaje neki veci utisak, gotovo kao da nije kapija vec neka vrsta
palate.

SPLIT

22
 Dioklecijan je bio stari vojnik, a u vremena kada su granice limesa pocinjale da se
osipaju pred najezdama naroda. Stoga i njegova palata spoljnim izgledom podseca na
tvrdjavu. Ona izgleda kao pravougaoni utvrdjeni castel sa odbrambenim putem na visokim
zidinama i mocnim kulama.
U sredini sa svake strane zidina nalazi se po jedna kapija branjena dvema kulama, sa
izuzetkom one koja je okrenuta prema moru, u cijoj sredini su usecena samo jedna vrata kroz
koja je car mogao da dospe do broda ukoliko bi zeleo da ode do nekog od obliznjih ostrva.
Severna kapija ima najveci znacaj pa samim time i bogato procelje. Kroz nju su u palatu
ulazili oni koji su dolazili na poklonjenje caru. Tkzv. zlatna kapija je spolja bila utvrdjena
jednostavnim osmougaonim kulama. Otvor je bio bezmalo kvadratnog oblika, ciji je
nadvratnik rasterecen arhivoltom, uokviren dvema otvorima za kipove. Iznad dve ostale
kapije nalazi se sedam slepih arkada ciji su stubovi (koji nedostaju) stajali na konsolama, kao
i stubovi edikula pored otvora kapije. Od statua kojih je nekada na vrhu bilo pet sacuvana su 4
postolja u modernom zidu od opeka, a i ona nisu na svom nekadasnjem mestu. U sredini je
sigurno stajao kip Jupitera, a oko njega cetvorica careva tetrarhije. Kad bi se proslo kroz
kapiju stiglo bi se kroz ulicu oivicenu stubovima do peristila koji se nalazio u osovini palate.
Sa obe strane se, izmedju stubova sa arkadama, pruzao pogled na zdanja koja su se
ovde uzdizala, levo na monumentalnu osmougaonu carsku grobnicu. U njoj je bio carski
sarkofag. Iza desnog niza arkada, izmedju dve manje kruzne zgrade pomaljao se hram na
podijumu koji i danas stoji, ali se ne zna kojem bozanstvu je bio posvecen. Vestibil je vodio
do izduzene pravougaone dvorane, preko koje bi posetilac dospeo u hodnik koji se nalazio iza
procelja palate okrenutog prema moru, a koji je celom svojom duzinom, pomocu arkada, bio
otvoren prema moru. Pored izduzene prostorije iza vestibila su se, po svemu sudeci nalazile
prostorije za gardu carske palate, koje su hodnicima bile povezane sa koridorom iza procelja
okrenutog prema moru. U JZ delu palate bile su dve dvorane sa apsidama za carski presto.
Zapadno od manje dvorane, koja je bila namenjena privatnim audijencijama, verovatno su
bile carske stambene odaje, jer su se na njih nadovezivale terme, koje se s obzirom na velicinu
mogu smatrati samo za carevo privatno kupatilo. Jos se ne zna sta se nalazilo u JI delu palate.
S obzirom da je tu konstantovana jedna velika cetvrtasta dvorana moguce je da je to bila
dvorana za svecane gozbe, a iza nje kuhinja.

23