PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/1

1 2

1 PRORAUN PLOE POS 1 B

POS 2 POS 2
Ploa dimenzija 6.07.2m u osnovi oslonje- POS S POS S
na je na dve paralelne grede POS 2, koje su
oslonjene na stubove POS S u uglovima
ploe. Pored sopstvene teine, ploa je

L2 = 6.00
1
S
optereena dodatnim stalnim optereenjem PO
g=2.0 kN/m2 (slojevi poda i plafona), kao i
povremenim optereenjem p=4.0 kN/m2.
Potrebno je dimenzionisati plou i grede, POS S POS S
nacrtati planove oplate i armature i uraditi
specifikaciju i rekapitulaciju. Kvalitet materi- POS 2 POS 2
A
jala usvojiti po sopstvenom izboru.
L1 = 7.20

1.1 USVAJANJE DEBLJINE PLOE

Kako je ploa oslonjena samo na dve paralelne grede POS 2, proraunava se kao ploa u
jednom pravcu, raspona L = L2 = 6.0 m, bez obzira na odnos dimenzija u osnovi.
Obino je kriterijum za usvajanje debljine ploe ugib ploe. Smatra da je ugib u dopute-
nim granicama ukoliko je debljina ploe odabrana u skladu sa lanom 207 PBAB 87:
Ako se stanje deformacija ne dokazuje posebno, najmanja debljina ploe koja se rauna u
jednom ili dva pravca treba da iznosi 1/35 manjeg raspona, odnosno odstojanja nultih taaka
dijagrama momenata kod kontinualnih ili ukljetenih ploa. Ako odstojanje nultih taaka nije
odreeno statikim proraunom, moe se uzeti da to odstojanje iznosi 4/5 raspona.
L0 600
d p,min . = = = 17.1 cm usvojeno dp = 18 cm
35 35

1.2 ANALIZA OPTEREENJA I PRORAUN STATIKIH UTICAJA

a. stalno optereenje
- sopstvena teina ploe dpb = 0.1825 = 4.5 kN/m2
- dodatno stalno optereenje g = 2.0 kN/m2
ukupno, stalno optereenje g= 6.5 kN/m2
b. povremeno optereenje p= 4.0 kN/m2

Mg = 6.56.02 / 8 = 29.25 kNm/m ; Mp = 4.06.02 / 8 = 18.0 kNm/m

Tg = 6.56.0 / 2 = 19.5 kN/m ; Tp = 4.06.0 / 2 = 12.0 kN/m

1.3 DIMENZIONISANJE

1.3.1 Dimenzionisanje prema momentima savijanja

Mu = 1.6Mg + 1.8Mp = 1.629.25 + 1.818 = 79.2 kNm/m
Kako poveanje marke betona vrlo malo smanjuje koliinu armature za savijanje a naponi
smicanja su, po pravilu, manji od raunske vrstoe r, dovoljno je usvojiti beton MB 30:
MB 30 fB = 20.5 MPa = 2.05 kN/cm2
RA 400/500 v = 400 MPa = 40.0 kN/cm2
Sva armatura je kod ploe smetena u jedan red, tako da je:

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/2

a1 = a0 +
2
gde je a0 ist zatitni sloj betona a prenik upotrebljene armature. Kako u zadatku nije
posebno naglaeno, smatra se da se ploa nalazi u uslovima umereno agresivne sredine
(napolju) pa propisana vrednost zatitnog sloja iznosi a0 = 2 cm (lan 135 PBAB 87).
pretp. a1 = 3 cm h = 18 - 3 = 15 cm ; b = 100 cm = 1.0 m
15
k= = 2.413 b/a = 3.177/10 ; = 19.049%
79.2 10 2
100 2.05
100 15 2.05
Aa, potr . = 19.049 = 14.64 cm2/m
100 40
Kod ploa se ne usvaja broj, ve prenik i rastojanje profila. Na proraunskoj irini od 1 m1
broj profila n povrine preseka aa(1) i povrina armature Aa su:
100 cm 100 aa(1)
n= Aa = n aa(1 ) =
ea ea

Broj profila n nije potrebno zaokruivati na ceo broj, jer stvarna irina ploe ionako nije 1 m,
nego, u konkretnom sluaju, L1= 7.20 m. Dakle, ne usvaja se broj komada ipki nego njihov
prenik i osovinsko rastojanje ea.

100 aa( 1 ) 100 1.54

pretp. 14 (aa(1) = 1.54 cm2) ea = = = 10.5 cm
Aa , potr . 14.64

usvojeno: R14/10 (15.39 cm2/m)

U sluaju da je sraunato rastojanje profila premalo - manje od 10 cm (u krajnjem sluaju 7.5
cm), potrebno je odabrati ipku veeg prenika. Obratno, u sluaju da je sraunato rastojanje
preveliko vee od doputenog, potrebno je odabrati ipku manjeg prenika.

Upravno na pravac pruanja glavne armature postavlja se podeona, ija povrina treba da
iznosi minimalno 20% potrebne glavne armature za sluaj dejstva jednako raspodeljenog
optereenja, odnosno 65% glavne armature za sluaj dejstva linijskog ili koncentrisanog
optereenja.
Aap = 0.20 Aa , potr . = 0.20 14.64 = 2.93 cm2/m

100 aap
(1 )
100 0.785
pretp. 10 (aap(1) = 0.785 cm2) eap = = = 26.8 cm
Aap, potr . 2.93

usvojeno: R10/25 (3.14 cm2/m)

Napomene:
Minimalni procenti armiranja glavnom, odnosno podeonom armaturom iznose:
za GA 240/360: min = 0.15% , p,min = 0.10%
za RA 400/500: min = 0.10% , p,min = 0.085%
za MA 500/560: min = 0.075% , p,min = 0.075%
Maksimalna doputena rastojanja glavne, odnosno podeone armature na mestima maksimalnih
uticaja iznose:
ea,max = 2dp (1.5dp) 20 cm (glavna armatura)
eap,max = 4dp (3dp) 30 cm (podeona armatura)
Vrednosti u zagradama se odnose na sluaj kada je ploa optereena linijskim (koncentrisanim)
optereenjem.

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/3

Svi zahtevi vezani za konstruisanje, proraun i armiranje ploa koje prenose optereenje u
jednom pravcu su sadrani u lanovima 204-213 Pravilnika BAB 87.

1.3.2 Kontrola glavnih napona zatezanja

Tu = 1.6Tg + 1.8Tp = 1.619.5 + 1.812 = 52.8 kN/m
Tu Tu 52.8 kN kN
n = = = 0.039 < r = 0.11
b z b 0.9 h 100 0.9 15 cm 2
cm 2
Nije potrebno osiguranje armaturom od glavnih napona zatezanja1.

2 PRORAUN GREDE POS 2

Grede POS 2 su slobodno oslonjene, raspona 7.2 m, optereene stalnim i povremenim
optereenjem sa ploe POS 1 i sopstvenom teinom.
Usvojena je irina poprenog preseka b=25 cm, dok se visina usvaja najee u
granicama od 1/10 do 1/12 raspona. Za proraun statikih uticaja usvojena je visina
poprenog preseka d = L/12 = 720/12 = 60 cm, koja e, po potrebi, biti korigovana.

2.1 ANALIZA OPTEREENJA I STATIKI UTICAJI

sopstvena teina POS 2 bdb = 0.250.625 = 3.75 kN/m
od ploe POS 1 RgPOS 1 = 6.56.0 / 2 = 19.50 kN/m
ukupno, stalno optereenje g = 23.25 kN/m
POS 1
povremeno optereenje Rp = 4.06.0 / 2 = 12.00 kN/m
2
Mg = 23.257.2 / 8 = 150.7 kNm ; Mp = 12.07.22 / 8 = 77.8 kNm
Tg = 23.257.2 / 2 = 83.7 kN ; Tp = 12.07.2 / 2 = 43.2 kN

2.2 DIMENZIONISANJE
Mu = 1.6150.7 + 1.877.8 = 381.0 kNm
pretp. a1 = 6 cm h = 60 - 6 = 54 cm
0.25 0.25
b1 + b + 3 l 0 0 + 25 + 3 720 = 85

B = min . b1 + b + 8 d p = 0 + 25 + 8 18 = 169 = 85 cm
e/2 600 / 2 = 300


Pretpostavlja se da je neutralna linija u ploi, pa se presek dimenzionie kao pravougaoni,
irine B = 85 cm:
54
k= = 3.652 b/a = 1.573/10 ; = 7.888% ; s = 0.136
381.0 10 2
85 2.05
x = sh = 0.13654 = 7.4 cm < dp = 18 cm
Pretpostavka o poloaju neutralne linije je dobra, pa sledi:

1
Uobiajeno se ova kontrola ne sprovodi, jer su kod ploa optereenih ravnomerno raspodeljenim opteree-
njem glavni naponi zatezanja znatno manji od raunske vrstoe betona r.
Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE
PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/4

85 54 2.05
Aa. = 7.888 = 18.92 cm2
100 40
usvojeno: 5 R22 (19.01 cm2)

2.3 KONTROLA GLAVNIH NAPONA ZATEZANJA

Tu = 1.683.7 + 1.843.2 = 211.7 kN
z 0.9h = 0.954 = 48.6 cm
211.7 kN kN
n = = 0.174 > r = 0.11
25 48.6 cm 2
cm 2
720 0.11
= 1 = 132.7 cm
2 0.174
kN 3 kN
n < 3 r = 0.33 2
Ru = (0.174 0.11) = 0.096
cm 2 cm 2
usvojeno: m = 2 , = 45 , = 90 (vertikalne uzengije)
2 au(1)
eu = 40 (cos 90 + sin 90 cot 45) = 33.2 au(1)
25 0.096
pretp. UR8 (au(1)= 0.503 cm2) eu = 33.20.503 = 16.7 cm
usvojeno: UR8/15 (m=2)
T 211.7
Aa = mu (cot cot ) = (1 0 ) = 2.65 cm2
2 v 2 40

usvojeno: 2 R22 (7.60 cm2)

3 GRAFIKA DOKUMENTACIJA

3.1 PLAN OPLATE

Plan oplate je izvoaki crte na kome su prikazani svi konstruktivni elementi u osnovi i
dovoljnom broju poprenih preseka. Mada ne postoji formalni pravilnik kako ovaj crte
izgleda, najee se izrauje na jedan od dva naina:
- posmatra je iznad predmetne meuspratne konstrukcije, koja se posmatra kao
providna (isprekidanim linijama se prikazuju grede, stubovi i zidovi koji se nalaze
ispod ploe). Horizontalni presek se radi tako da proe kroz sve otvore (recimo, na
priblino 120 cm od poda, tako da se u osnovi prikau poloaji i vrata i prozora);
- posmatra je ispod predmetne konstrukcije (vidi donju povrinu ploe), pa se
oslonaki elementi (grede, stubovi, zidovi) vide u poprenom preseku.
Prvi nain se ee koristi jer tako pripremljeni planovi predstavljaju ujedno podlogu za
izradu planova armature, to nikako ne znai da je drugi nain pogrean.
Razmera crtea zavisi od kompleksnosti konstrukcije i broja detalja (recimo, prodori za
mainske i druge instalacije). Uobiajene su razmere 1:50 do 1:100, sa uveanim detalji-
ma i lokalnim presecima, u meri u kojoj je to potrebno.
Najdebljim linijama (0.5 mm) se prikazuju elementi koji su prikazani u poprenom preseku.
Preseeni elementi od armiranog betona se rafiraju ukrtenom rafurom punim paralel-
nim linijama pod uglom od 45 na meusobnom rastojanju od 1 mm (ANSI 37) ili se sene

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/5

sivo (SOLID) ili svetlozeleno (kod crtanja crtea na providnom, paus papiru). Linije koje
predstavljaju ivice elemenata prikazanih u izgledu su pune, debljine 0.35 mm. Elementi koji
se nalaze ispod ploe (iza zida) se crtaju isprekidanim (HIDDEN) linijama debljine 0.25
mm, pri emu je duina crtica takva da se i na elementima najmanjih dimenzija (recimo,
stubovi u preseku koji su ispod ploe) nedvosmisleno vidi da je linija isprekidana. Osovine
se crtaju linijama debljine 0.2 mm, razliitim po izgledu od isprekidanih (najee je to crta-
taka, tj. DASHDOT linija) dok se za oznake poprenih preseka koriste ili lokalne oznake ili
linije razliite od osa ili isprekidanih linija (npr. CENTER). Kotne linije su debljine 0.15 mm
a sve ostale linije (pomone linije, rafura i sl.) su pune linije, najtanje mogue.
Oznake osovina se najee preuzimaju iz arhitektonskog dela projekta i moraju biti
istovetne u svim delovima projektne dokumentacije. Ukoliko u zadatku nije zadat, potrebno
je usvojiti osovine koje prolaze kroz sve (bitne) konstruktivne elemente i oznaiti ih (obino
se koriste brojane oznake za pravac u kome ima vie osovina, dok se upravni pravac
oznaava slovnim oznakama). Ukoliko geometrija objekta nalae, uvodi se i vie pravaca
osovina i meovite oznake (recimo, A, A, A1 i slino). Poeljno je izbegavati dvosmislene
oznake osovina (recimo, cifra 0 i slovo O), kombinacije irilinih slova i arapskih cifara
(recimo cifra 3 i slovo ili cifra 4 i slovo ) ili upotrebu rimskih brojeva, to neki
strani propisi vrlo precizno definiu.
Obavezan deo izrade projektne dokumentacije je pozicioniranje elemenata konstrukcije.
Projektant ima slobodu kod pozicioniranja uvoenja oznaka ploa, greda, zidova i stubo-
va, ali oznake moraju biti jednoznane u statikom proraunu, na planovima oplate i arma-
ture. Pre masovne primene raunara statiki proraun je sprovoen element po element,
dok se danas vrlo esto proraunski model itave konstrukcije i rezultati prorauna prika-
zuju na jednom listu. Meutim, pozicioniranje je i dalje neophodno pre svega zbog planova
armature, koji se daju zasebno za svaku gredu, zid ili stub. Oznake horizontalnih elemena-
ta (ploa i greda) se obino vezuju za nivo na kome se nalaze (POS 320 je na treem a
POS 620 na estom spratu), dok se zidovi i stubovi numeriu brojevima od 1 do n (moe
biti problematino kod dodavanja naknadnih elemenata konstrukcije, kada se naruava
prvobitno uspostavljena logika numeracije) ili se prosto vezuju za osovine u kojima se na-
laze (ukoliko se u jednoj osovini nalaze dva ili vie zidova, mogu se oznaiti recimo kao
POS Z1a, Z1b ili POS ZA1, ZA2 i slino). Stubovi se najee nalaze u preseku osovina,
pa je vezivanje za njih i najjednostavniji nain oznaavanja (POS SA1, S1B i slino), jer
omoguava najbre snalaenje. Elementi koji su POTPUNO jednaki mogu biti oznaeni
istim oznakama, to nekada nije mogue sagledati na samom poetku prorauna (recimo,
mala izmena u geometriji nekog elementa na vrhu konstrukcije). Ovako odabrane oznake
elemenata se itko, slovima veliine 3 mm, ispisuju neposredno uz elemente konstrukcije
(kod ploa se obino povlai jedna od dijagonala, a kod kontinualnih greda oznake ispisuju
na krajevima).
Potrebno je vrlo detaljno iskotirati sve armiranobetonske elemente, kako u osnovi, tako i u
preseku, sa obaveznim vezivanjem za izvedene elemente (sa prethodnih etaa) i/ili sistem
osa. Podrazumevanih dimenzija nema (ose ne moraju nuno prolaziti kroz sredine eleme-
nata). Kote moraju biti itke (veliine minimalno 2.5 mm), uobiajeno se izraavaju u centi-
metrima, sa tanou od 0.5 cm.
U donjem desnom uglu crtea se formira peat koji sadri sve relevatne informacije o
Investitoru, objektu, sadraju, nazivu i rednom broju crtea, kvalitetu materijala, datumu i
autoru, razmeri, vezi sa ostalim crteima i slino. Kod jednostavnih crtea koji se rade u
okviru kolskih zadataka, u donjem desnom uglu je potrebno navesti naziv crtea, kvalitet
materijala i razmeru. Crtei veeg formata od A4 se savijaju do te dimenzije tako da peat
bude vidljiv sa gornje strane.
U prilogu je dat plan oplate ploe POS 1, prikazan na oba pomenuta naina.

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/6

3.2 PLAN ARMATURE

Grafiki, plan armature se crta na slian nain kao i plan oplate, pri emu izbor razmere i
ukupan broj listova zavisi od tipa elementa za koji se dokumentacija izrauje (ploa, greda)
i stepena njegove sloenosti. Ovde e biti prikazani planovi armature za plou POS 1
(najjednostavnija mogua, ploa koja prenosi optereenje u jednom pravcu, sistema proste
grede) i gredu POS 2 (takoe, sistema proste grede).

3.2.1 Izrada plana armature ploe

Plan armature ploe se, po pravilu, crta za dve odvojene zone donju i gornju, ba kako
se armatura i rea u konstrukciji. Izuzetak je mogue napraviti samo kod veoma jednos-
tavnih ploa bez otvora, kao to je sluaj u konkretnom primeru, gde se armatura gornje
zone prikazuje npr. isprekidanim linijama, a iz poprenog preseka i/ili datih detalja je jasno
u gde se odreena pozicija armature ugrauje. Suprotno, u sluajevima ploa komplikova-
ne geometrije sa velikim brojem otvora, kao i u ploama kod kojih je armatura smetena u
dva ili tri sloja u svakom od pravaca (recimo, temeljne ploe vieetanih objekata), broj cr-
tea moe biti i vei, pri emu se na svakom od pojedinanih crtea navode redni brojevi
svih preostalih crtea koji se odnose na donju, odnosno gornju zonu.
Podloga za izradu plana armature je plan oplate opisan u taki 3.1 (prva varijanta). Tipovi
linija su isti kao u planu oplate, ali se debljine smanje za jedan nivo, jer su najdeblje linije
(0.5 mm) rezervisane za armaturu. ipke se crtaju kao serije (ne crtaju se sve ipke u os-
novi, ve samo reprezenti usvojene armature), sa kotnom linijom koja pokazuje na kojoj se
duini u osnovi ipke postavljaju. Tekstualna oznaka ipke sastoji se od pozicije (rednog
broja), broja komada koji se postavlja na odreenoj duini, usvojenog prenika i osovin-
skog rastojanja armature. Sve ipke istog oblika, prenika i kvaliteta se oznaavaju istim
brojem, bez obzira na meusobno rastojanje ili poloaj u ploi (pravac, zona).
Usvojeni raspored armature se pregledno vidi iz osnove. Jedina nedostajua informacija je
poloaj ipke po visini, odnosno da li se predmetna ipka nalazi u prvom ili drugom redu.
Armatura se u pojedinim zonama ploe postavlja, po pravilu, u dva ortogonalna pravca
(izuzetak su ploe sloene geometrije gde pojedini delovi ploe zaklapaju ugao razliit od
90 ili neke deblje temeljne ploe). Koja e se armatura nai u sloju sa manjom, odnosno
veom statikom visinom, odreuje se statikim proraunom, vodei rauna o svim rele-
vantnim momentima savijanja2. U konkretnom sluaju, jedina raunski potrebna armatura
je u donjoj zoni u pravcu raspona L=6 m, pa se usvojena armatura R16/10 smeta u prvi
(donji) red donje zone, dok se usvojena podeona armatura R10/25 postavlja preko nje.
Ova informacija se moe dati u detalju u krupnijoj razmeri (prikae se detalj armiranja kraja
ploe u razmeri 1:25 i osnova u razmeri 1:100) ili komentarom uz seriju ipki (I red, II red i
slino, uz obaveznu legendu ta npr. III red armature predstavlja). Crtanje itavog popre-
nog preseka nije neophodno, jer je potpuno nepregledan ukoliko je nacrtan u istoj razmeri
kao osnova, a karikiranje razmere (recimo 1:25 za visinu preseka a 1:100 za duinu) nije
doputeno.

3.2.2 Usvajanje armature za plou POS 1

Raunski potrebna armatura za plou POS 1 se smeta u donju zonu u pravcu raspona,
upravno na grede POS 2. Prema lanu 168. PBAB neophodno je da se kod ploa preko
krajnjeg, slobodnog oslonca (ovde se odnosi na oba oslonca, grede POS 2), prevede naj-
manje polovina armature iz polja (donja zona). Sidrenje ove armature se sprovodi uzimaju-
i u obzir drugi stav ovog lana, za sluaj indirektnog oslanjanja (greda POS 2 kao oslonac

2
O ovome e vie rei biti kod krstasto armiranih ploa, gde se raunski potrebna armatura pojavljuje u oba
ortogonalna pravca
Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE
PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/7

ploe je deformabilna)3. S druge strane, lan 209. PBAB predvia da se na krajnjim

slobodnim osloncima ploa povije i prevede u gornju zonu najmanje treina do polovina
glavne armature. Reenje koje zadovoljava odredbe oba pomenuta lana bilo bi reenje sa
usvojene dve pozicije glavne armature, kao to je prikazano na skici dole.
3.2.2.1 Varijanta 1
Princip voenja armature du nosaa je isti kao i u sluaju grednog nosaa. Konstruie se
linija M/z, ijim se pomeranjem za odgovarajuu vrednost v dobija linija zateuih sila
(predstavlja potrebnu povrinu armature). Za odabrani profil i razmak lako je sraunati no-
sivost usvojene armature (horizontale koje presecaju liniju zateuih sila) i odrediti statiki
potrebnu duinu svake pojedinane ipke. Na to je potrebno dodati duinu sidrenja na oba
kraja i ipku kotirati u odnosu na osovinu ili oplatu.
Razlika u odnosu na gredne nosae je to se ne usvaja broj komada ipki armature, ve
njihovo meusobno rastojanje. Tako broj razliitih ipki armature uglavnom biva ogranien
na najvie dve pozicije, vodei rauna i o maksimalnom razmaku profila (lan 208. PBAB).
Dakle, potrebno je proceniti ili tano odre- M M
diti presek gde se moment savijanja ploe 2 M 2
smanji na polovinu. Ovo drugo je lako mo-

M M1 M1
gue za jednostavne nosae i opteree-
nja. Prema skici desno, duina L1 je:
x=88 L1 = 0.707L = 424 88
M M1
L1 = L L=600
M
pa sledi:

M M
L1 = L 2 = L = 424 cm x = L 1 1 = 0.146 L = 88 cm
M 2 2 2
Na donjoj skici je prikazano varijantno reenje usvojene armature u poprenom preseku.
Oznake 1 i 2 u krugovima predstavljaju jedinstvenu oznaku ipke (poziciju), koja je razli-
kuje od svih ostalih po obliku, preniku i vrsti armature. Rastojanje ipke u nastavku ozna-
ke predstavlja osovinsko rastojanje do sledee ipke iste pozicije (savijene ipke oznaene
brojem 1 se reaju na meusobnom rastojanju od 20 cm, kao i prave ipke oznaene
brojem 2; kako se reaju naizmenino, rastojanje ipki u sredini raspona ploe je 10 cm,
koliko je i usvojeno u statikom proraunu).
120 120
620
14

14

1 R14 L=888
2 R14 L=515
515
4 4R8/ 30 4 4R8/ 30

1 R14/20 2 R14/20, 1 R14/20

3 23R10/ 25

3
Sluaj "direktnog oslanjanja" u duhu ovog lana bilo bi oslanjanje ploe na armiranobetonski zid
Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE
PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/8

Karakteristini oblici ipki, prikazani iznad preseka na prethodnoj skici, se obino nazivaju
specifikatori (terminologija usvojena iz najzastupljenijeg raunarskog programa za izradu
detalja armature u zemlji). Slue da uine preglednijim usvojeni raspored armature, oblik i
poloaj ipki, pogotovu kod crtea izraenih u sitnijoj razmeri. Ispisi na ipkama su dobijeni
automatski (crte je uraen pomenutim programom), ali nisu neophodni, jer se potrebni
elementi ionako prikazuju na specifikaciji (izvodu) armature. Numerike oznake predstav-
ljaju gabaritne duine pojedinih segmenata ipke (cifre 120, 14, 620) izraene u centimet-
rima, dok je sa L oznaena ukupna duina ipke.
ipka oznaena brojem 1 se postavlja od kraja do kraja nosaa, pa ukupnu raspoloivu
duinu (osovinsko rastojanje + irina grede) treba umanjiti za dve debljine zatitnog sloja
(600 + 25 22.5 = 620 cm). I visina savijene ipke je odreena prema raspoloivom
gabaritu (dp 2a0 = 18 22.0 = 14 cm). Duina ipke u gornjoj zoni je odreena tako da
pokrije itavu zonu negativnih momenata, uveanih za odgovarajuu duinu sidrenja.
U gornju zonu je prevedena polovina arma- -M 2 -M
2
ture iz polja pa je i nosivost usvojene arma-

2
M

M
ture dvaput manja od nosivosti preseka u

M
donjoj zoni. Kako je prikazano na skici des-

M
2
M M
no, kod razmatranog nosaa sistema pros-

M
2 2
te grede, "negativni" momenti savijanja se x=88 0.707L = 424 88
mogu javiti na duini x=0.146L=88 cm L=600
mereno od oslonca. Dodavanjem duine si-
drenja dobija se ukupna potrebna duina ipke u gornjoj zoni:
b 25
L1 = a1 + x + Ls,ef . = 2.5 + 88 + 15 1.4 120 cm
2 2
Statiki potrebna duina ipke od 0.146L (odnosno priblino 0.15L) je ujedno i maksi-
malna duina koja se moe javiti u oslonakoj zoni. Ukoliko ploa nije sistema proste nego
kontinualne grede, ova se duina smanjuje na priblino 0.1L, to nee biti predmet daljih
razmatranja. Dakle, duina ipke uz slobodan oslonac u gornjoj zoni je uvek jednaka stati-
ki potrebnoj duini (duini zone u kojoj se javljaju "negativni" momenti) uveanoj za odgo-
varajuu (efektivnu) duinu sidrenja (ukupno 0.150.2L).
Duina ipke oznaene brojem 2 je odreena tako to se na statiki potrebnu duinu (424
cm) sa obe strane dodaje odgovarajua duina sidrenja:
MB 30, RA 400/500 p = 1.75 MPa (lan 149. PBAB)
400
Ls = = 31.75 = 31.75 1.4 = 45 cm 4
4 1.75 1.8
L
L2 = + 2 Ls = 424 + 2 45 515 cm 5
2
S obzirom na duinu ipke 2, istovremeno vodei rauna o maksimalnom doputenom
rastojanju profila u ploi, nema smisla uvoditi nove pozicije armature.

4
S obzirom na uobiajene razmake ipki i nain ugraivanja betona, opravdano je smatrati da su sve ipke
u ploi u uslovima dobre adhezije. Ovo predstavlja slobonije tumaenje lana 149. Pravilnika BAB 87, ute-
meljeno i u odredbama relevantnih inostranih propisa, ukljuujui i EC-2.
5
Prilikom odreivanja duine ipke uvek se moe raunati sa efektivanom duinom sidrenja Ls,ef., koja je
funkcija stvarnog napona u armaturi. Pomeranje linije M/z za vrednost 0.75h ovde nije sprovedeno, s obzi-
rom da nije potrebna raunska armatura za prihvatanje glavnih napona zatezanja, to predstavlja slobodnije
tumaenje lana 167. Pravilnika BAB 87.
Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE
PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/9

3.2.2.2 Varijanta 2
Sve ipke su istog oblika, oznaene kao pozicija 1. Na jednom kraju ipke su savijene, a
na drugom slobodne (praktino, ipka je dobijena od leve polovine ipke 1 i desne polovi-
ne ipke 2 iz prethodnog primera, taka 3.2.2.1). Naizmenino se reaju, tako da je savije-
ni kraj jednom sa leve, kod sledee ipke sa desne strane 6.
120
565
14

1 R14 L=699
120
565

14
1 R14 L=699
3 4R8/ 30 3 4R8/ 30

1 R14/20 1 R14/20 1 R14/20

2 23R10/ 25

Druga varijanta je fleksibilnija od prethodne kad su greke (u okviru graevinskih toleran-

cija) u pitanju. Naime, nepreciznost moe da nastane krivicom projektanta (nepanja pri
izradi detalja armature), izvoaa (odstupanjem oplate od projektovanog poloaja), odsus-
tvom koordinacije (neaurirane izmene u projektu), usled netanih podloga (geodetski
snimci) i slino. ta god da je uzrok odstupanja, armatura savijena na oba kraja po pogre-
nim merama se mora sei i prepraviti, delimino i baciti.
Loa strana obe izloene varijante je ogranieno polje primene, jer nije mogue svaku ip-
ku propisno saviti na napred opisani nain.
Poluprenici povijanja armature su definisani lanovima 140 147 Pravilnika BAB 87.

1.4 14.2 1.4

U optem sluaju unutranji prenik povi-
janja armature je D1=15. Kod formiranja 0
kuke, prenik povijanja je D2=10 a kod =1

17
D2
oblikovanja uzengija D3=5 (odnosi se na
rebrastu armaturu).
Maksimalni prenik uzengije je R12 (lan
140. PBAB), odakle se moe zakljuiti da
1.2 11.6 1.2

je 12 najvei prenik ipke koji se moe

saviti oko trna prenika 5. Sledei naj-
14

manji prenik povijanja armature je 10 7, D=

3 5
to se moe primeniti i na predmetnu ip-
ku R14. Dakle, koriena ipka R14 se
ne moe oblikovati na predvieni nain, tako da joj je gabaritna dimenzija 14 cm (skica
desno gore minimalna gabaritna mera je 17 cm).
Kada se izloeno uzme u obzir, ovaj nain oblikovanja ipki bi bio podesan za prenike
armature do maksimalno 12 mm.

6
U ovom sluaju su ipke namerno oznaene istom pozicijom (razlikuju se samo po poloaju u konstrukciji).
Isto tako, doputeno je da ove ipke budu oznaene razliitim pozicijama, ukoliko projektant smatra da je
tako preglednije. U svakom sluaju, u osnovi je potrebno nacrtati dve serije ipki.
7
Ovo predstavlja neto slobodnije tumaenje propisanih prenika povijanja, jer je primenjeno uzastopno po-
vijanje oko trna prenika D2=10, to nije sluaj kod oblikovanja propisne kuke na ipki rebraste armature.
Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE
PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/10

3.2.2.3 Varijanta 3
Ukoliko se ipka iz donje zone ne moe ispravno saviti na napred opisani nain, mogue je
primeniti reenje prikazano na donjoj skici.
2 R10 L=154 2 R10 L=154
14

14
120 120
20 20
620
14

14
1 R14 L=648
4 4R8/ 30 4 4R8/ 30

2 R10/10 1 R14/10 2 R10/10

3 23R10/ 25

Potrebna armatura u gornjoj zoni izvedena je u obliku ukosnice (ipka broj 2) i treba da
obezbedi nosivost polovine do treine nosivosti armature donje zone (lan 209 PBAB).
Kako je usvojena armatura istog kvaliteta kao u donjoj zoni, sledi:
100 0.785 cm 2 1 100 1.54 cm 2
= 7.85 > = 7.70
10 m 2 10 m
Iz razloga navedenih u taki 3.2.2.2, ukosnice treba da budu prenika maksimalno 12 mm.
Nije obavezno, ali je uobiajeno da rastojanje ukosnica bude ili jednako ili dvostruko vee
od rastojanja glavne armature. Odreivanje njene duine je opisano u taki 3.2.2.1, osim
to je duina sidrenja mogla biti neto manja zbog prenika upotrebljene armature:
b 25
L1 = a1 + x + Ls,ef . = 2.5 + 88 + 15 1.0 115 cm
2 2
Potencijalni problem u ovoj varijanti je sidrenje ipki donje zone.
Za sluaj indirektnog oslanjanja ploe na gredu raspoloiva
duina sidrenja je ukupno 14+14=28 cm (slika desno). Puna
14

duina sidrenja za beton MB 30, uslove dobre adhezije i reb- 18

rastu ipku 14 mm je 31.751.4=45 cm. Meutim, preko slo-
14
bodnog oslonca su prevedene i usidrene SVE ipke potrebne a0=2.5
za prihvatanje maksimalnog momenta u polju. Stoga je napon
u ovoj armaturi u zoni oslonca znatno manji od maksimalnog,
odnosno duina sidrenja se moe u odgovarajuem odnosu
2
smanjiti. Minimalna efektivna duina sidrenja, odreena la- 3 b 16.5 8.5

nom 150 PBAB 87, mora biti vea od polovine pune duine si- b = 25
drenja, to je ovde zadovoljeno:
Ls 45
28.2 cm = Ls,min > = = 22.5 cm
2 2
Meutim, ovde postoji problem sa oblikovanjem ipke iz donje zone. Naime, standardna
kuka na kraju rebraste podune armature je prikazana na slici 20 u lanu 143 PBAB. Lako
je zakljuiti da je gabaritna vertikalna dimenzija kuke:
D2 10
L2 = 8 + + = 8 + + = 14 = 14 1.4 = 19.6 cm
2 2

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/11

to je vee od raspoloivih 18 2a0 = 14 cm. Prema tome, ovaj nain voenja armature se
u konkretnom sluaju (debljina ploe, prenik usvojene armature) ne moe primeniti.
3.2.2.4 Varijanta 4
Prethodna varijanta e biti modifikovana tako to e ukosnica (ipka broj 2) biti produena
u donjem delu toliko da se propisno preklopi sa ipkom iz donje zone (ipka 1).
2 R10 L=194 2 R10 L=194
14

14
120 120
60 60
1 R14 L=620
620
4 4R8/ 30 4 4R8/ 30

2 R10/10 1 R14/10 2 R10/10

3 23R10/ 25

Duina preklapanja je odreena prema lanu 161 PBAB, kao:

Lp = 1 Ls = 1.8 31.75 1.0 60 cm 8

Ova varijanta armiranja ploe je primenljiva praktino u svim sluajevima (debljina ploe,
prenik upotrebljenih profila, lakoa ugradnje) i stoga se najee koristi.
Naravno, duina ipki donje zone se moe prilagoditi obliku dijagrama momenata savijanja
kako je opisano u taki 3.2.2.1 (dve pozicije ipki na meusobnom rastojanju od 20 cm).
3.2.2.5 Varijanta 5
Jedan od moguih naina armiranja ploe je prikazan na narednoj skici. Dobra strana je
to je izvodljiv bez obzira na prenik armature (ipke se savijaju oko trna prenika 15 bez
uzastopnih savijanja na istu stranu, pa nema ogranienja izloenih u taki 3.2.2.2).
91 91
410
14

14
20

20

1 R14 L=660
620
14

14

2 R14 L=648
4 3R8/ 30 1 R14/20 1 R14/20 4 3R8/ 30

2 R14/20 1 R14/20, 2 R14/20 2 R14/20

3 23R10/ 25

Glavni nedostatak je odreivanje tanog poloaja mesta povijanja ("grifovanja") ipke,

posebno u situaciji kada optereenje nije jednako raspodeljeno ili se moe nai u
proizvoljnom poloaju na ploi. U sluaju a na narednoj skici ipka je povijena preblizu os-

8
Moe se smatrati da je nastavljeno 50% armature u jednom preseku (polovina armature iz polja je mogla
biti skraena i usidrena, videti taku 3.2.2.2), pri emu je isto rastojanje nastavaka a = 10 (1.4+1.0) = 7.6
cm, to je manje od 10 = 10 cm
Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE
PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/12

loncu, odnosno veliina x1 je pre- a. 1 R14/20 b. 1 R14/20

mala. U donjoj zoni ima dovoljno ar-
mature, ali je armatura u gornjoj
zoni prekratka, odnosno ne moe
pokriti sve negativne momente savi-
janja. Nasuprot tome, u sluaju b je 2 R14/20 2 R14/20
ipka povijena predaleko od oslonca x1 x2
(preveliko x2) i nosivost armature u
donjoj zoni je nedovoljna.
Dodatni nedostatak ovog reenja je
obezbeivanje dovoljne duine sidrenja ipke 1 u gornjoj zoni. Da bi to ovde bilo uinjeno,
neophodno je produiti vertikalni deo ipke i preklopiti sa uzengijom iz grede. Ovo
poslednje je mogue ukoliko se ploa oslanja na gredu (prekid betoniranja je na donjoj ivici
grede), a nije mogue ukoliko se ploa oslanja na armiranobetonski zid (prekid betoniranja
je na donjoj ivici ploe).
Naravno, ovo reenje se moe izvesti i na nain prikazan na donjoj skici, korienjem
jedne pozicije armature. Naalost, ponovo su ipke savijene na oba kraja, to je nedosta-
tak o kome je bilo rei u taki 3.2.2.2.
91
515
14

14
20
1 R14 L=654
91
515
14

14
20

1 R14 L=654
3 3R8/ 30 1 R14/20 1 R14/20 3 3R8/ 30

1 R14/20 1 R14/20 1 R14/20

2 23R10/ 25

ak i kad je mesto povijanja ipki dobro odreeno, ova varijanta nije izvodljiva u sluaju
predmetne ploe, s obzirom na izloeno u taki 3.2.2.3 vezano za formiranje kuka.
3.2.2.6 Varijanta 6 armiranje mreama
Dimenzionisanje ploe je sprovedeno u taki 1.3. Potrebnu povrinu rebraste armature za
zadovoljenje graninog stanja nosivosti od Aa,potr. = 14.64 cm2/m mogue je zameniti povr-
inom mreaste armature od:
100 15 2.05 40 cm 2
Aa, potr . = 19.049 = 14.64 = 11.71
100 50 50 m
Kako ploa prenosi optereenje u jednom pravcu, za armiranje se koriste R mree, kod
kojih je glavna armatura postavljena u podunom pravcu, dok je u poprenom pravcu pos-
tavljena dovoljna podeona armatura (najmanje 2025% glavne armature). Kako je najvea
mrea po katalogu R 1131, a potrebna je neto vea povrina armature, mogue je usvojiti
dva sloja armaturnih mrea, na nain prikazan na narednoj skici. Raspored mrea u osnovi
je prikazan na posebnom planu armature datom u prilogu.

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/13

Svi ostali detalji se reavaju na isti nain kao kada se ploa armira pojedinanim ipkama.
Duina ukosnice (ipka 1) u donjoj zoni je poveana na 100 cm, kako bi se ostvarilo tra-
eno preklapanje sa mreom od tri okca u poprenom pravcu.
1 R10 L=234 1 R10 L=234
14

14
120 120
100 100

2 4R8/ 30 1 R10/10 1 R10/10 2 4R8/ 30

I R-636 I R-636

3.2.3 Ojaanje slobodnih ivica ploe

Sprovodi se u skladu sa lanom 210 Pravilnika BAB 87, formiranjem skrivene grede od
est ipki podune armature (po tri ipke u donjoj i gornjoj zoni, oznaenih kao 3R14),
povezanih ukosnicama upravnim na slobodnu ivicu ploe. Upotrebljenom oznakom se
oznaavaju ipke koje se nalaze na dva naspramna lica zida ili grede, kao i iste ipke u
gornjoj i donjoj zoni ploe, najee ojaanja uz ivice ploe ili oko otvora.

3.3 ZAVRNE NAPOMENE

U prilogu su prikazani:
- plan oplate ploe (prikazane su obe predloene varijante pogled odozgo i pogled
odozdo);
- planovi armature ploe POS 1 sa odgovarajuim specifikacijama i rekapitulacijama
armature za varijante 4 i 6
- plan armature grede POS 2 sa odgovarajuom specifikacijom i rekapitulacijom
armature
Odabrana reenja (varijante 4 i 6) su odabrane jer predstavljaju jednostavna reenja koja
se najee primenjuju u praksi i mogu se izvesti bez ogranienja vezanih za prenik upot-
rebljene armature. Preostale varijante, koje se kod razmatrane ploe ne mogu primeniti, su
prikazane jer se javljaju u literaturi, a izvodljive su kod debljih ploa i/ili primene manjih
prenika ( 12).

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/14

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/15

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/16

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/17

ipke - specifikacija
ozn. oblik i mere lg n lgn
[cm] [cm] [kom] [m]
POS 1 - varijanta 4 (1 kom)

1 620 RA2 14 620 81 502.20

120
14

2 RA2 10 194 138 267.72

60

3 740 RA2 10 740 23 170.20

4 740 RA2 8 740 8 59.20

40
12

5 RA2 10 92 46 42.32

40

ipke - rekapitulacija
lgn Jedinina teina Teina
[mm] [m] [kg/m'] [kg]
RA2
8 59.20 0.405 23.98
10 480.24 0.633 303.99
14 502.20 1.242 623.73
Ukupno 951.70

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/18

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/19

ipke - specifikacija
ozn. oblik i mere lg n lgn
[cm] [cm] [kom] [m]
POS 1 - varijanta 6 (1 kom)

120
14

1 RA2 10 234 138 322.92

100

2 740 RA2 8 740 8 59.20

3 620 RA2 14 620 12 74.40

55

12
4 RA2 10 122 46 56.12

55

ipke - rekapitulacija
lgn Jedinina teina Teina
[mm] [m] [kg/m'] [kg]
RA2
8 59.20 0.405 23.98
10 379.04 0.633 239.93
14 74.40 1.242 92.40
Ukupno 356.31
Mree - specifikacija
Oznaka Jedinina
Pozicija B L n Ukupna teina
mree teina
[cm] [cm] [kg]
[kg/m2]
POS 1 - varijanta 6 (1 kom)
I-1 R-636 215 575 6 6.054 449.06
I-2 R-636 140 575 2 6.054 97.47
Ukupno 546.52
Mree - rekapitulacija
Oznaka Jedinina
B L n Ukupna teina
mree teina
[cm] [cm] [kg]
[kg/m2]
R-636 215 605 8 6.054 629.98
Ukupno 629.98
Mree - plan seenja
POS 1 - varijanta 6
R-636

6x 2x
I-1 215 x 575 I-2 140 x 575
I-2
I- 1

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/20

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE

PLOA OSLONJENA U JEDNOM PRAVCU P1/21

ipke - specifikacija
ozn. oblik i mere lg n lgn
[cm] [cm] [kom] [m]
24 POS 2 (1 kom)

24
1 RA2 22 788 3 23.64
740

2 665 RA2 22 665 2 13.30

15

15
3 RA2 14 770 2 15.40
740

4 740 RA2 10 740 2 14.80

55
20

20

5 RA2 8 168 32 53.76

9.

55

ipke - rekapitulacija
lgn Jedinina teina Teina
[mm] [m] [kg/m'] [kg]
RA2
8 53.76 0.405 21.77
10 14.80 0.633 9.37
14 15.40 1.242 19.13
22 36.94 3.058 112.96
Ukupno 163.23

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 1 PRIMERI ZA VEBE