5 Razred KC Udzbenik 2 PDF

M ATEMATIKA
uxbenik za peti razred osnovne {kole

sa zadacima za ve`bawe
II deo
MATEMATIKA
uxbenik za peti razred osnovne {kole
sa zadacima za ve`bawe
2. deo
[TA SADR@I OVA KWIGA
UVOD U TEME Simetrala ugla, konstrukcija . . . . . . . . . . . . 9699
Razlomci (I deo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Primena simetrale duì i simetrale
Osna simetrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80189 ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100102
Razlomci (II deo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108109 RAZLOMCI (II deo)
RAZLOMCI (I deo) Mnoèwe i deqewe decimalnog broja
[ta znamo o razlomcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 dekadnom jedinicom . . . . . . . . . . . . . . . 110112
Pojam razlomka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 811 Mnoèwe decimalnih brojeva . . . . . . . . . 113114
Pro{irivawe i skra}ivawe razlomaka . . . . 1213 Deqewe decimalnog broja prirodnim
Upore|ivawe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . 1415 brojem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120121
Brojevna poluprava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1617 Deqewe decimalnih brojeva . . . . . . . . . . . 122123
Decimalni zapis razlomka . . . . . . . . . . . . . . 2426 Mnoèwe i deqewe decimalnih
Upore|ivawe decimalnih brojeva . . . . . . . . 3032 brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126127
Zaokrugqivawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . 3334 Mnoèwe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . 128129
Sabirawe i oduzimawe decimalnih Primena mnoèwa razlomaka . . . . . . . . . 132133
brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4042 Svojstva mnoèwa razlomaka . . . . . . . . . . 134135
Sabirawe i oduzimawe razlomaka istih Deqewe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138139
imenilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4649 Primena mnoèwa i deqewa
Sabirawe i oduzimawe razlomaka razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144149
razli~itih imenilaca . . . . . . . . . . . . . . . . 5051 Jedna~ine s nepoznatim ~iniocem,
Brojevni izrazi i primena svojstava deqenikom i deliocem . . . . . . . . . . . . . 150152
sabirawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5659 Sloènije jedna~ine . . . . . . . . . . . . . . . . . 153155
Jedna~ine s nepoznatim sabirkom, Nejedna~ine s nepoznatim ~iniocem,
umawenikom ili umawiocem . . . . . . . . . . 6062 deqenikom i deliocem . . . . . . . . . . . . . 159163
Nejedna~ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6667 Primena jedna~ina i nejedna~ina . . . . . . 166167
Nejedna~ine s nepoznatim sabirkom, Aritmeti~ka sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . 168171
umawenikom ili umawiocem . . . . . . . . . . 6871 Razmera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172174
Procenat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175176
OSNA SIMETRIJA
Primeri osne simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . 8283 ZAPAMTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7677, 105, 181
Simetri~ne ta~ke. Simetri~nost dve I TO JE MATEMATIKA . . . . . . . . 78, 106107, 182
figure u odnosu na pravu . . . . . . . . . . . . . 8487
ISTRA@IVA^KI ZADATAK . . . . . . . . . . . . 79, 183
Osna simetri~nost figure . . . . . . . . . . . . . . 8889
Simetrala duì, konstrukcija . . . . . . . . . . . 9295 Rezultati i uputstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xxx
3
RAZLOMCI (I DEO)
êsto se de{ava da neke veli~ine ne moèmo da iskaèmo prirodnim brojem, na primer: visinu
u metrima, teìnu u kilogramima, mere predmeta iz okoline, cene nekih proizvoda itd. Debqina
papira kre}e se od jednog desetog do ~etiri deseta dela milimetra. Debqina raznih premaza
boje kojim su obojeni predmeti iz na{e okoline, kompjuteri, igra~ke, olovke itd., meri se
u hiqaditim delovima milimetra. U takvim situacijama koriste se razlomci.
1. U fabrici koja proizvodi sokove i razne vrste osveàvaju}ih pi}a jedna vrsta soka
pakuje se u ambalaù razli~itih zapremina, kao {to je prikazano na crteù.
2,5 l 2l 1,5 l
1l 0,5 l
0,2 l
102,00 88,00 69,90 59,90 38,50 24,50

din. din. din. din. din. din.
Oznaku 0,5 l ~itamo pola litra, {to zna~i da je zapremina soka od 0,5 l jednaka 5 dl.
Dovr{i zapo~eti grafikon.
zapremina
u litrima
2,5 l
2l
1,5 l
1l
0,5 l
0,2 l
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 zapremina
u decilitrima
4
2. Zaokruì slovo ispred ta~ne jednakosti
koriste}i grafikon.
a) 2 l = 1 l + 0,5 l + 0,2 l
b) 2 l = 1,5 l + 0,5 l
v) 2 l = 1 l + 0,2 l + 1,5 l
3. Razlika u zapremini soka izme|u 1 l i 0,5 l je:

a) mawa od pola litra
b) jednaka polovini litra
v) ve}a od polovine litra
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
4. Jedan dinar ima sto para. Cena od 38 dinara i 50 para zapisuje se ovako: 38,50.
Koliko ti je dinara potrebno da bi kupio sok od 0,5 l i sok od 0,2 l?
a) 61 b) 62 b) 63
ÛVAWE I PAKOVAWE HRANE NEKADA SU BILI TE[KO

RE[IVI PROBLEMI. U DAVNIM VREMENIMA HRANA
JE PAKOVANA U ONO [TO SE MOGLO NA]I U PRIRODI:
U [KOQKE, KORPE NAPRAVQENE OD PRU]A, @IVOTIWSKU
KO@U. MNOGO GODINA KASNIJE OTPOÊLO SE S IZRADOM
AMBALA@E OD DRVETA, STAKLA, ALUMINIJUMA
I DRUGIH MATERIJALA.
GODINE 1977. NAPRAVQENE SU PRVE FLA[E
OD PLASTIKE PET, AMBALA@A KOJA SE MOGLA
RECIKLIRATI. RECIKLIRAWE AMBALA@E IZUZETNO
JE VA@NO ZBOG ZA[TITE @IVOTNE SREDINE.
PLASTIKA JE VELIKI ZAGA\IVA^ PRIRODE.
NA PRIMER, VREME RASPADA PLASTI^NE KESE
JE OD STO DO HIQADU GODINA.
Iz ovog poglavqa nau~i}ete:

da se koli~nik dva broja zapisuje u obliku razlomka
da odredite decimalni zapis razlomka
da upore|ujete, sabirate i oduzimate razlomke, odnosno
decimalne brojeve.
5
[TA ZNAMO O RAZLOMCIMA
Koliko ima cvetova na slici? .......................

1
Koliko ima crvenih cvetova? .......................
Zapi{i razlomkom koji deo cvetova na slici su crveni cvetovi.
.............
Miqa i Bojan su pripremili svoje ba{te za sejawe povr}a. Svako je razdelio svoju ba{tu
2 na jednake delove kao na slici. Bojan je posejao zelenu salatu, a Miqa {argarepu.
Koliko jednakih delova ima Bojanova ba{ta? ..........

Ti delovi nazivaju se .............................
Koliko jednakih delova ima Miqina ba{ta? ..........

Ti delovi nazivaju se .............................
Zapi{i razlomkom koji deo Bojanove ba{te

zauzima zelena salata.
..........
Zapi{i razlomkom koji deo Miqine ba{te zauzima {argarepa.
..........
Broj 7 u imeniocu ozna~ava na koliko je jednakih delova

brojilac podeqena ba{ta.
2 razloma~ka crta Broj 2 u brojiocu ozna~ava broj delova zasejanih {argarepom.
7
imenilac Razlomak 2 ozna~ava 2 od 7 jednakih delova i ~ita se
7
dve sedmine.
Popuni tabelu. Zapi{i razlomkom.

3 4
1 15 5 a) pet osmina ..........
razlomak 11
b) sedam desetina ..........
brojilac 8
v) petnaest petnaestina ..........
imenilac 19 13 5
Zaokruì slovo ispod svakog crteà na kojem je obojena wegova ~etvrtina.

5
a) b) v) g) d) |)
6
Koji je deo slike obojen? Zapi{i odgovaraju}e razlomke kao {to je zapo~eto.
6
1
10 .......... .......... ..........
Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

7
JEDNO CELO IMA [EST [ESTINA,

OSAM OSMINA, DESET DESETINA.
obojeni deo 6
= 1,
8
= 1,
10
6 8 10 = 1
2
neobojeni deo 6
naziv delova {estine
Koliko jedno celo ima: Marija je pro~itala 2 kwige. Koji joj deo
8 9 5
polovina .......... dvadesetina .......... kwige preostaje da pro~ita? ..........
10 Zaokruì 1 ukupnog broja skakavaca 11 U korpi ima 20 jabuka. Jelena je poklonila

3
na slici. Marku 1 tih jabuka. Koliko je komada jabuka
4
Jelena poklonila Marku?
...........................................................................................
Izra~unavawe 3 od broja 32
8
Prvo se izra~una jedna osmina broja 32.
Izra~unaj broj devoj~ica i broj de~aka 32 : 8 = 4
12 u odeqewu od 25 u~enika ako se zna da Zatim se jedna osmina broja 32 mnoì sa 3.
su 3 devoj~ice. (32 : 8) 3 = 4 3 = 12
5
Broj devoj~ica: ....................................................... 32
........................................................................................
?
Broj de~aka: ..............................................................
7
POJAM RAZLOMKA
a) Kako }e ~etiri drugarice podeliti tri jabuke

1 na jednake delove?
Svaka jabuka podeqena je na ~etvrtine.

SVAKA DRUGARICA DOBILA JE
Zapi{i razlomkom koliko ~etvrtina MAWE OD JEDNE JABUKE.
jabuke treba da dobije svaka od wih.
..........
b) Kako }e ~etiri drugarice podeliti ~etiri jabuke

na jednake delove?
SVAKA DRUGARICA DOBILA JE

PO JEDNU CELU JABUKU.
Zapi{i razlomkom koliko ~etvrtina

jabuka treba da dobije svaka od wih.
..........
v) Kako }e ~etiri drugarice podeliti pet jabuka

na jednake delove?
Zapi{i razlomkom koliko ~etvrtina SVAKA DRUGARICA DOBILA JE

VI[E OD JEDNE JABUKE.
jabuka treba da dobije svaka od wih.
..........
8
2 Ovom pravougaoniku pridruì jedno celo.
Plavom kvadratu pridruì 1 celog pravougaonika.
10
Koji }e{ razlomak pridruìti obojenim delovima na slede}im crteìma?
a) b) v)
..... ..... .....

10 10 10
ENITI PO NEKOM PRAVILU.

@ITI ZNAÎ DODELITI, ZAM
U MATEMATICI RE^ PRIDRU
NA PRIMER: 1
DEL U KVADRATA PRIDRU@UJE SE RAZLOMAK 4 .
OSENÊNOM
J 20. ZA TAKVO
E SE WEGOVA VREDNOST BRO
IZRAZU 2 + 3 6 PRIDRU@UJ PI[E SE: 2 + 3 6 = 20.
SE OZNAKA = I
PRIDRU@IVAWE KORISTI
PRIDRU@UJE SE MER A 2 cm.
IZMERENOJ DU@I
SE BROJ 2.
BROJA 4 302 PRIDRU@UJE
DVOCIFRENOM ZAVR[ETKU
Pravi razlomak je razlomak kod kojeg je brojilac mawi od imenioca, na primer: 3 .

5
Nepravi razlomak je razlomak kod kojeg je brojilac ve}i od imenioca, na primer: 7.
5
Razlomak kojem je brojilac jednak imeniocu jednak je broju jedan, na primer: 5 = 1.
5

3
1 2 4
2 2 2 Kako se nazivaju razlomci koji se nalaze u ùtim poqima?
1 3 6
3 3 3 ..........................................................
2 4 Kako se nazivaju razlomci koji se nalaze u roze poqima?
4 4
..........................................................
3
5 Da li su razlomci u plavim poqima jednaki? .........
U prazno poqe upi{i znak >, < ili = tako da dobije{ ta~no tvr|ewe.
4
4
7 1 12
11 1 15
15 1 0
5 0
5 { }
Koji od razlomaka iz skupa 1 , 2 , 5 , 7 , 7 , 13, 12 su nepravi? ...................
2 3 4 8 7 12 13
9
Deqewe broja 3 brojem 4 moè se grafi~ki prikazati na slede}i na~in.
Neka tri podudarna kvadrata prikazuju tri cela.
Svaki od wih podeli se na 4 jednaka dela.
Od svakog kvadrata izdvoji se po jedan od tih delova.
Na taj na~in od 3 kvadrata dobijaju se 4 podudarne figure.
Koli~niku 3 : 4 pridruùje se razlomak 3 i pi{e se 3 : 4 = 3

4 4
a
Koli~niku brojeva a : b (a N0, b N) pridruùje se razlomak .
b
3= 11 = AKO JE BROJILAC
6 a) Zapi{i kao koli~nik.
7 .......... 8 .......... RAZLOMKA JEDNAK NULI,
RAZLOMAK JE TAKO\E
JEDNAK NULI,
b) Zapi{i kao razlomak. 5:8= 23 : 45 = 0:4= 0
.......... .......... .......... NA PRIMER:
3 = 0.
êtiri drugarice mogu da podele pet jabuka na jednake delove tako {to }e
svaka uzeti po jednu jabuku i ~etvrtinu preostale jabuke, to jest 1 1 jabuka.
4
U zadatku 1 v) svaka od ~etiri drugarice koje dele pet jabuka dobila
je 5 jabuka. Dakle: 1 1 = 5 .
4 4 4
Broj 1 1 naziva se me{oviti broj i ~ita se jedno celo i jedna ~etvrtina.
4
Koliko ~etvrtina imaju 2 cela? .......... Koliko celih ima razlomak:

7 8
Koliko petina ima 5 celih? .......... a) 9 ..........
8
Koliko osmina imaju 3 cela? .......... b) 13 ..........
6
Koliko desetina imaju 4 cela? ..........
v) 3 ..........
4
Koliko stotina ima 5 celih? ..........
10
Svakom kvadratu pridruì jedno celo. Oboj svaki crte` tako da predstavqa dati razlomak i
9 upi{i koliko si ukupno ~etvrtina obojio.
5 1 ............. 2 2 ............. 3 3 .............

4 4 4
ZAPISIVAWE ME[OVITOG BROJA ZAPISIVAWE NEPRAVOG RAZLOMKA

U OBLIKU RAZLOMKA U OBLIKU ME[OVITOG BROJA
Me{oviti broj 2 3 zapisuje se u obliku Razlomak 12 zapisuje se u obliku
5 7
razlomka na slede}i na~in: me{ovitog broja na slede}i na~in:
2 = 10 12 = 12 : 7
5 7
2 3 = 13
5 5 12 : 7 = 1
Za pretvarawe me{ovitog broja 7
5
u razlomak moè da se koristi
slede}a {ema: 12 = 1 5
7 7
25+3
U jednakosti 12 = 1 5 broj 5 je ostatak
23 = 13 7 7
5 5 pri deqewu broja 12 sa 7.
Zapi{i razlomke u obliku me{ovitog Dopuni jednakosti.

10 broja kao {to je zapo~eto.
11
2 = 8 = 10 =
5=21 4 5 30
2 2
17 = 4= = = 12
4 20
3 ..........
Napi{i me{ovite brojeve u obliku razlomka.

12
12 7 =
9 ..........
1 1 =
11 ..........
10 1 =
10 ..........
11
PRO[IRIVAWE I SKRA]IVAWE RAZLOMAKA
Pera i Nikola dele jednu pomoranxu koja ima 10 kri{ki. Pera je

1 pojeo polovinu pomoranxe, a Nikola pet kri{ki.
Da li su Pera i Nikola pojeli jednake delove pomoranxe? .............
Da li su pojeli celu pomoranxu? .............
PERA JE POJEO 1 , A NIKOLA 5 POMORANXE.

2 10
2 Oboj dve tre}ine prvog pravougaonika i osam dvanaestina drugog. 1.

Da li su obojeni delovi 1. i 2. pravougaonika jednaki? ........... 2.
4 ISTI DELOVI CELINE

Mnoèwem brojioca i imenioca razlomka 2 MOGU SE ZAPISATI NA
3 2 = 8 RAZLIÎTE NAÎNE.
sa 4 dobija se wemu jednak razlomak 8 . 3 12
12
4
a
Pro{irivawe razlomka je postupak mnoèwa i brojioca k
b
a ak
i imenioca istim brojem razli~itim od nule. = , k0
b bk
a k
Pro{irivawem razlomka dobija se wemu jednak razlomak.
b
Pro{iri razlomak: Pro{iri razlomke 5 i 3 tako da im

3 4 16 12
a) 2 sa 3 b) 11 sa 5 brojilac bude wihov NZS.
5 12
3 NZS (3, 5) = .............
2 = 11 =
3 12 5 = 3 =
16 12
3
5 Pro{iri razlomke 4 , 15 , 1 tako da im 6 Popuni prazna mesta tako da dobije{

9 27 3 ta~nu jednakost.
imenilac bude wihov NZS.
NZS (9, 27, 3) = ............. 1= 15 = 30
2 24 7
4= 15 = 1=
9 27 3 48 = 6 108 = 4
64 3
12
7 Pogledaj zadatak 2. Na osnovu crteà zakqu~uje{ da je 8 = .
12
:4
Deqewem sa 4 brojioca i imenioca razlomka 8
12 8 =2
dobija se wemu jednak razlomak 2 . 12 3
3
:4
a :k
Skra}ivawe razlomka je postupak deqewa i brojioca
b a a:k
i imenioca istim brojem razli~itim od nule. ,k0
b b:k
=
a
Skra}ivawem razlomka
b
dobija se wemu jednak razlomak. :k
Skrati razlomak:
8 a
Kada skrati{ razlomak
a) 12 sa 2 b) 36 sa 9 b
14 27 sa NZD (a, b), dobi}e{
razlomak ~iji su brojilac
:2
i imenilac uzajamno prosti
12 = 36 = brojevi.
14 27 Tako dobijen razlomak nazivamo
:2 nesvodqiv razlomak.
Na primer, skrati razlomak 30 .
9 Skrati razlomak s najve}im zajedni~kim deliocem 45
brojioca i imenioca. NZD (30, 45) = 15
36 = : 15
84 30 = 2
45 3
120 = : 15
256
U prazna poqa upi{i odgovaraju}e Napi{i u obliku nesvodqivog

10 nesvodqive razlomke.
11 razlomka koji je deo sata:
a) 2 cm = m a) 15 min = h
.........
b) 5 dm = m
b) 45 min =
............
v) 450 kg = t
v) 90 min =
g) 5 m2 = a ............
1 cm = 1 m, 1 m2 = 1 a, 1 min = 1 h
100 100 60
13
UPORE\IVAWE RAZLOMAKA
Majstori Zvonko i Vlasta postavqaju parket u dve jednake u~ionice. Za jedan dan
1
Zvonko je postavio 3, a Vlasta 2 u~ionice. Koji je majstor postavio ve}i deo poda? .....................
5 5
Zvonko Vlasta
Za svaki razlomak oboj odgovaraju}i deo, kao {to je zapo~eto.

2
2
5
DO SADA SI UÎO DA
2 UPORE\UJE[ RAZLOMKE
7 BOJE]I ODGOVARAJU]E
2 DELOVE CELINE.
4
U prazna poqa upi{i te razlomke od najmaweg do najve}eg.
Od dva razlomka jednakih imenilaca ve}i je onaj ~iji je brojilac ve}i, npr. 3 > 2 .
5 5
Od dva razlomka jednakih brojilaca ve}i je onaj ~iji je imenilac mawi, npr. 2 > 2 .
5 7
U prazno poqe upi{i znak >, < ili = tako da tvr|ewe bude ta~no.
3
4
7 49 12
11 15
11
11
6 76 12
5 2 15
Koriste}i grafi~ki prikaz razlomaka, Koji razlomak je ve}i: 7 ili 5 ?
4 upi{i u prazno poqe znak > ili <.
5 6 4
Koristi zapo~eti grafi~ki prikaz.
5
6 34 1
5
6
1
6
3
4
1 Ve}i razlomak je
...........
4
AKO RAZLOMCI NEMAJU ISTE BROJIOCE

ILI IMENIOCE, MO@E[ DA IH UPOREDI[
KORISTE]I GRAFI^KI PRIKAZ.
14
6 Uporedi razlomke 5 i 9
UPORE\IVAWE RAZLOMAKA RAZLIÎTIH 14 28
IMENILACA I BROJILACA dovo|ewem na jednake
imenioce.
Uporedimo razlomke 3 i 5 .
4 8 NZS (14,28) = ..............
1. na~in Pro{irimo ih na jednake imenioce.
2
NZS (4,8) = 8 3=6 6 > 5 ili 3 > 5
4 8 8 8 4 8
2
5 = 9 =
2. na~in Pro{irimo ih na jednake brojioce. 14 ........ 28 ........
5 3
3 = 15 , 5 = 15 15 > 15 ili 3 > 5 Ve}i razlomak je .
NZS (3,5) = 15 ........
4 20 8 24 20 24 4 8
5 3
7 Uporedi razlomke 12 i 8 dovo|ewem

17 11
na jednake brojioce.
Mawi razlomak je .
........
Izme|u kojih se uzastopnih brojeva iz N0 nalaze navedeni razlomci? U odgovaraju}a prazna

8 poqa upi{i brojeve kao {to je zapo~eto.
4 < 4 1 <
6
5
< 89 < < 1 14 < < 228 < < 6710 <
Svaki razlomak se nalazi izme|u dva uzastopna broja iz N0.
U prazno poqe upi{i znak >, < ili = tako da tvr|ewe bude ta~no.
9
3
4 6
5
12
11
11
9 15
7
31
11
U 9. I 10. ZADATKU MO@E[

10 Koji je od brojeva 12, 8 , 1 1 , 3 DA KORISTI[ SLEDE]I
11 9 10 2 POSTUPAK:
najmawi, a koji najve}i? ZAPI[I RAZLOMKE KAO
ME[OVITE BROJEVE
UPOREDI CELE DELOVE
Najmawi je , a najve}i . UPOREDI RAZLOMQENE
........ ........ DELOVE.
15
BROJEVNA POLUPRAVA
Vera, Milena i Miqa mere svoje visine. Koji je broj pridruèn ta~ki M? ...........
1 Vera je visoka 138 cm, Milena 158 cm
2
a Miqa 150 cm. Predstavi wihove visine Koji je broj pridruèn ta~ki P? ............
kao {to je zapo~eto. O A M P
0 1 3 4 5 6 7 8
DU@ OA JE
JEDINI^NA DU@.
Obeleì slovima B, C, D ta~ke kojima

3 pridruùje{, redom, brojeve 2, 3 i 9.
A
0 6 7
SVAKOM BROJU IZ N0
PRIDRU@UJEMO SAMO JEDNU
TA^KU NA DATOJ BROJEVNOJ
Miqa Vera Milena POLUPRAVOJ.
Na slici su poluprava Ox i du` e, koju koristimo kao e

jedinicu mere i nazivamo je jedini~na du`. Od po~etne x
ta~ke O poluprave Ox jedini~ne duì nadovezuju se jedna O
na drugu.
Po~etnoj ta~ki pridruèn je broj 0, kraju prve duì
broj 1, druge broj 2 i tako redom... Na taj na~in 0 1 2 3 4 5 6 7 8
dobija se brojevna poluprava.
A
Broju 2 brojevne poluprave pridruèna je ta~ka A.
Broj 2 naziva se koordinata ta~ke A, {to se 0 1 2 3 4 5 6 7 8
zapisuje A(2).
Obeleì na crteù i zapi{i brojeve koje pridruùje{ datim ta~kama kao {to je zapo~eto.
4
A 1() O B O D
2
0 1 0 1 0 1 2
BROJ 1 NAZIVA SE KOORDINATA TA^KE A

2 KOORDINATA TA^KE D JE MERNI
I ZAPISUJE SE A( 12 ). BROJ DU@INE DU@I OD.
16
Zapi{i koordinate ta~aka kao {to je zapo~eto.
5
E D C B A24 ( )
10
0 1 2
Na slici je prikazan deo brojevne poluprave. U prazna poqa upi{i brojeve koji odgovaraju
6 ta~kama kao {to je zapo~eto.
3 4 5 7
41
6
7 Izme|u kojih se uzastopnih brojeva iz N0 nalaze brojevi 5 1 , 7 , 2 1 , 22 , 87 ? U odgovaraju}e

3 8 2 7 10
prazno poqe upi{i po jedan od datih brojeva, kao {to je zapo~eto.
51
3
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

8 Obeleì ta~ke A 1 , B 1 1 i C 5
() ( ) () 9
2 2 2
na brojevnoj polupravoj. jedini~na du` 20 mm 30 mm 4 cm
1 jedini~ne duì 10 mm
2
0 1 2
4 mm
()
Odredimo ta~ku M 3 na brojevnoj polupravoj.
5
O(0) A(1)
Ta~ka M se nalazi izme|u ta~aka O(0) i A(1)
0 1
jer je 0 < 3 < 1.
5
O(0) A(1)
Du` OA podelimo na pet jednakih delova.
0 1
O(0) M 3 () A(1)
Du` OM je 3 duì OA. 5
5
0 1
10 Odredi ta~ke M 1 1 , P 2 3 i Q 7
( ) ( ) () DU@INA
5 4 2 JEDINI^NE
na brojevnoj polupravoj. 0 1 2 3 DU@I JE
20 mm.
17
VE@BAWE
U~enicima 5. razreda pistavqeno je pitawe

1 koja je wihova omiqena vrsta sladoleda.
a) Koliko je ukupno u~enika ispitano?
broj u~enika vrsta sladoleda ......................................
b) Izrazi razlomkom broj u~enika
64 sladoled od ~okolade koji je izabrao sladoled od ~okolade.
...................................
36 vo}ni sladoled v) Izrazi razlomkom broj u~enika
koji je izabrao vo}ni sladoled.
................................................
a) Zapi{i razlomkom i osen~i pet osmina b) Ozna~i ta~ku C tako da je duìna duì
2 datog pravougaonika. AC trinaest desetina duìna duì AB.
.............
A B
3 Obojena figura je 3 neke figure.

7
Oboj celu figuru.
4 Pravougaoniku pridruìmo broj 1. Zaokruì razlomke koji su ta~no

pridruèni odgovaraju}im figurama.
KOD NEKIH RAZLOMAKA

BROJILAC MO@E BITI
1 1 3 5 4 VE]I OD IMENIOCA.
2 2 4 2 4
Da li je Qiqa ta~no zaokruìla delove celine? Zaokruì re~ da ili ne.

5
a) 1 od 12 b) 2 od 15 v) 8 od 18 g) 4 od 20
4 3 9 10
da ne da ne da ne da ne
18
Ovako izgleda Mihailov raspored aktivnosti za ponedeqak.
6
a) Izrazi razlomkom deo dana koji
aktivnosti ponedeqak
Mihailo provede u {koli.
vreme provedeno u {koli 8.0014.00 ................................
vreme provedeno u u~ewu 15.0017.00 b) Izrazi razlomkom deo dana koji
vreme provedeno na treningu 18.0021.00 Mihailo provede na treningu.

........................
U pojasu tundre iznad severnog polarnog kruga, TUNDRE SU VELIKA PROSTRANSTVA NA

7 zima traje 10 meseci. Kratko arkti~ko leto KOJIMA RASTU: LI[AJEVI, MAHOVINE,
NISKE ZEQASTE I DRVENASTE BIQKE.
traje tokom ostatka godine. Kojim razlomkom TO JE POSLEDWI POJAS
je izraèn deo godine koji zauzima leto? RASTIWA, IZA
Zokruì slovo ispred ta~nog odgovora. KOJEG SE
PROSTIRE
a) 5 b) 6 v) 1 g) 1 LEDENA
6 5 6 12 PUSTIWA
SEVERNOG POLA.
Izrazi razlomkom: Koliko minuta ima:

8 9
a) 2 ~asa kao deo dana. a) 1 ~asa ..........
...................................... 6
b) 20 minuta kao deo ~asa.
..............................
b) 7 ~asa ..........
6
v) 100 minuta kao deo ~asa.
............................ v) 11 ~asa? ..........
10
g) 12 sekundi kao deo minuta.
........................
SVAKI RAZLOMAK SKRATI

KOLIKO MO@E[.
Izra~unavawe broja ~ije 2 iznose 120

5 60
Ako dva jednaka dela nekog broja iznose 120, onda
jedan deo iznosi 120 : 2 = 60. 1 1 1 1 1
5 5 5 5 5
Dakle, izra~unali smo da 1 traènog broja iznosi 60.
5
Traèni broj je 60 5 = 300. 120
10 Rastojawe izme|u mesta A i B je 56 km, {to iznosi 7 puta izme|u

9
A i C. Koliko je rastojawe izme|u mesta A i mesta C?
........................
A B C
19
Bojan je potro{io 3 500 dinara, Popuni tabelu.
11 12
{to iznosi 5 od wegove u{te|evine.
7 14 23
Koliko mu je novca ostalo? razlomak
..................... 5 3
me{ovit 32 83
broj 9 4
13 Kvadratu dodeqen je broj 1.
Samo jedan razlomak je pogre{no dodeqen

nacrtanoj figuri. Precrtaj ga. 3 4 5 1
2 4 4 2
14 Napi{i odgovaraju}i brojilac 1= = 40

ili imenilac tako da jednakosti 8 64
budu ta~ne.
4= = 104
5 60
Precrtaj neta~nu jednakost.

15 23 2 22 222
a) 2 = 2 : 3 b) 3 3 = 3 v) 2 + 2 + 2 = 2 + 2
333
g) =
3 3+3+3 3+3 33
a) Skrati razlomke.
16
72 = 17 Paklica putera od 125 g iznosi:
24 ............
a) 1 kg b) 1 kg v) 1 kg g) 1 kg
52 = 2 4 8 16
13 ............ Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
24 =
72 ............ 1 kg = 1000 g
b) Koji od razlomaka pod a) su prirodni

brojevi? Zaokruì ih.
Na brojevnim polupravama odredi

18 ta~ke koje odgovaraju broju 1. Koji je razlomak ve}i? Koristi
19 grafi~ki prikaz.
0 2
3 8
5
0 13 11
4 8
0 5 Ve}i je
2 ..........
20
Koji se prirodni brojevi nalaze izme|u datih razlomaka?
20
a) 1 i 34 ....................................................................
7 11
b) 43 i 20 1 ..............................................................
3 8
21 Zakruì ta~no ako je nejednakost

ta~na ili neta~no ako je nejednakost
22 5 14 7 4 2 16 10 {
Koji su razlomci iz skupa 6 , 7 , 14, 20 , 5 , 4 , 21 : }
neta~na. a) jednaki prirodnim brojevima
.................
7 >2
6 ta~no neta~no b) mawi od 1
.................
7 >2
3 ta~no neta~no v) mawi od 2 i ve}i od 1
5 .................
<3 ta~no neta~no
2 g) ve}i od 2?
5 .................
>1 ta~no neta~no
6
Upi{i znak > ili < tako da dobije{ ta~nu nejednakost.

23
11
12 56 7
8 67 1
2 23
63
15 92 3
7 15
34
26
7 218
Koji su od razlomaka 1 , 4 , 13, 7 ve}i od 1 ?

24 3 5 12 15 2
...........................................
25 Zaokruì slovo ispred razlomka koji

26 Koji je razlomak mawi od 1 ?
je najve}i. 3
a) 5 b) 6 v) 11 g) 15 a) 2 b) 11 v) 7 g) 5
4 5 12 14 4 30 21 16
a) U jednom odeqewu 7 u~enika zavr{ilo je razred sa odli~nim uspehom.

27
Izrazi razlomkom koji je to deo odeqewa ako je ukupan broj u~enika 28.
..............................
Dobijeni rezultat izrazi u obliku nesvodqivog razlomka.
.........................
b) Milan je od 45 poku{aja 15 puta ubacio loptu u ko{.
KOLI^NIK 15 : 45
IZRA@AVA
Izrazi razlomkom wegovu uspe{nost u ubacivawu lopte. USPE[NOST
............................. U UBACIVAWU
Dobijeni rezultat izrazi u obliku nesvodqivog razlomka. LOPTE U KO[.
..........................
21
Nikola i Milan su ubacivali loptu u ko{.
29 Nikola je poku{ao 25 puta i ubacio 15 puta. 15
RAZLOMKOM OZNAÂVAMO
Milan je iz 42 poku{aja 18 puta ubacio loptu. 25
Ko je bio uspe{niji? 15 OD 25 KO[EVA.
KORISTI SKRA]IVAWE RAZLOMAKA.
..............................................................................................
U petom razredu jedne {kole od 147 u~enika

30 iz matematike se takmi~i 42 u~enika,
a u petom razredu druge {kole od 98 u~enika
takmi~i se 35 u~enika. U kojoj je {koli ve}e
interesovawe za takmi~ewe iz matematike?
...........................................................................................
a) Oboj odgovaraju}i deo zadat razlomkom. b) Upi{i u prazno poqe znak > ili < tako da
31 nejednakost bude ta~na.
7
157 158 107
10 7 7 5
10 15 12
7
15
5 v) Pore|aj date razlomke od najmaweg
12 do najve}eg.
8 .........................................................................
15
Pore|aj razlomke od najmaweg Marija je u petom razredu bila visoka 140 cm.
32 33
do najve}eg. Do kraja sedmog razreda porasla je za 1 svoje
7
visine. Koliko je Marija bila visoka na kraju
a) 7 , 23 , 8 , 19
12 40 15 30 .................................. sedmog razreda?
b) 1 1 , 9 , 1 3 , 11
11 4 4 10 ..................................
Odgovor: ..............................................................
22
34 Na osnovu ankete utvr|eno je da devoj~ice i de~aci
uzrasta od 11 do 15 godina raspolaù s jednakim
brojem sati slobodnog vremena. Devoj~ice 1 svog
3
slobodnog vremena potro{e na gledawe televizije,
a de~aci 3 . Ko vi{e vremena provodi gledaju}i
7
televiziju?
.......................................................
PRO[IRI RAZLOMKE TAKO DA IM

35 Odredi jedan razlomak ve}i od 1 i mawi od 1 . IMENIOCI ILI BROJIOCI BUDU
4 3 JEDNAKI, NA PRIMER:
1 = 3 = 6 = 9 = ...
4 12 24 36
Traèni 1 = 4 = 8 = 12 = ...
3 12 24 36
razlomak je:
.............. ZADATAK IMA VI[E RE[EWA.
Napi{i dva broja koja su ve}a

36
od 1 1 i mawa od 1 1.
3 2
Odgovor: ...................................
x x
37 Napi{i sve razlomke oblika , x N tako da je 2 < < 1.
7 7 7
....................................................................................................................
38 a) Koja je od ta~aka, S 3 ili K 1 1 , blià () ( ) b) Koja je od ta~aka, K 3 ili U 1 na ve}em ra-

() ()
4 3 4 3
ta~ki A(1)? Koristi brojevnu polupravu
stojawu od ta~ke A 1 ? Koristi brojevnu pravu
()
i zaokruì slovo kojim je ozna~ena ta ta~ka. 2
i zaokruì slovo kojim je ozna~ena ta ta~ka.
0 1
0 1 1
2
v) Koja je od ta~aka, P 2 2 , K 13 , U 21 ili E 1 1 , najblià ta~ki A(2), a koja je najdaqa? Koristi

( ) ( ) ( ) ( )
3 6 10 2
brojevnu pravu i zaokruì slova kojima su ozna~ene te ta~ke. Neka je jedini~na du` 3 cm.
0 1 2 3
Upi{i u prazna poqa redom slova koja su re{ewa zadatka

pod a), b) i v) i dobi}e{ re~.
23
DECIMALNI ZAPIS RAZLOMKA
1 Tabela prikazuje neke svetske rekorde u tr~awu.

rezultat takmi~ar dràva mesto godina
100 m 9.78 Tim Montgomeri SAD Pariz 2002
SVETSKI REKORD 200 m 19.32 Majkl Xonson SAD Atlanta 1996
TRKE NA 100 m
JE 9 SEKUNDI 400 m 43.18 Majkl Xonson SAD Seviqa 1999
I 78 STOTINKI,
A NA 800 m JEDAN 800 m 1:41.11 Vilson Kipketer Nema~ka Keln 1997
MINUT,
ÊTRDESET JEDNU
SEKUNDU Rezultat devetnaest sekundi i trideset dve stotinke osvojio je takmi~ar ..........................................
I JEDANAEST
STOTINKI. Zapi{i re~ima rezultat trke na 400 metara. ....................................................................................................
2
PODSETI SE:
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1cm = 10 mm
1
1 mm =
10 cm
1 mm = 0,1 cm
Zapi{i duìnu a zelene bojice. a = .......cm .......mm ili a = 4 8 cm
10
decimalni
celi deo deo
Broj 4 8 moè da se zapi{e i u obliku 4,8 i prikaè u tabeli
10
deo
ce
ce
ad ce
mesnih vrednosti.
e
sto a
ini
eti
tin
ini
eti
Zapis oblika 4,8 nazivamo decimalni zapis razlomka 4 8 .
hiq
des
des
jed
10 jed
Zapis 4,8 ~itamo ~etiri zarez osam, {to zna~i ~etiri cela 4 , 8
i osam desetih delova.
decimalni zarez jedna
decimala
3 Izmeri duìnu b crvene olovke iz prethodnog zadatka.

deo
ce
ce
ad ce
e
sto a
ini
eti
tin
b = .......cm .......mm
ini
eti
hiq
des
des
jed
jed
Zapi{i je u obliku razlomka. b = .............
Zapi{i je u obliku decimalnog broja. b = .............
Upi{i taj decimalni broj u tabelu mesnih vrednosti.
4 Zapi{i brojeve re~ima, kao {to je zapo~eto.

2,8 dva cela i osam desetih
13,2 ...........................................................................................................................................................................
0,7 ...........................................................................................................................................................................
24
5 Popuni prazna poqa kao {to 6 a) Zapi{i razlomak u obliku decimalnog zapisa.
je zapo~eto. 9 = 2 7 = ...........
10 ........... 10
deo
KAD ZAPISUJE[
ce
ce
ad ce
RAZLOMAK
e
sto a
ini 18 = 105 =
eti
tin
ini
eti
U DECIMALNOM
10 ........... 10 ...........
hiq
des
ZAPISU, PRVO
jed
des
jed
ODREDI KOLIKO
b) Zapi{i decimalni broj u obliku razlomka. IMA CELIH.
0 , 1 1
10
0,4 = 5,8 =
17 ......................... .......................
10
67,1 = 1 203,6 =
....................... .......................
23
10
7 Oboj deo kvadrata koji prikazuje dati razlomak.

a) 8 b) 17 v) 1 5 g) 1 29
100 100 100 100
deo
deo
Razlomci iz prethodnog zadatka zapisuju se u obliku decimalnog broja,
ce
ce
ini
eti
eti
a ~itaju i prikazuju tabelom mesnih vrednosti:
ti
des
des
sto
jed
8 = 0,08 ( nula zarez nula osam, {to zna~i nula celih i osam stotih)
100 0 , 0 8
17 = 0,17 (nula zarez sedamnaest, {to zna~i nula celih i sedamnaest stotih)
100 0 , 1 7
1 5 = 1,05 (jedan zarez nula pet , {to zna~i jedan ceo i pet stotih)
100 1 , 0 5
1 29 = 1,29 (jedan zarez dvadeset devet, {to zna~i jedan ceo i dvadeset 1 , 2 9
100 devet stotih)
8 Popuni tabelu kao {to je zapo~eto. 9 a) Zapi{i u obliku decimalnog zapisa

razlomak.
jedno celo i tri stota 1 3 1,03 4 = 207 =
100
100 ........... 100 ...........
jedan stoti 0,01 15 = 104 =
100 ........... 100 ...........
12 12 b) Zapi{i u obliku razlomka.
100
1,12 = 15,06 =
5,12 ..................... .....................
0,20 = 0,09 =
..................... ........................
25
10 Na milimetarskoj hartiji dat je deo brojevne poluprave. U prazna poqa upi{i odgovaraju}e
brojeve kao {to je zapo~eto.
89
100
1 2
0,89
100 101
99,86
Decimalni brojevi su poseban na~in zapisivawa razlomka ~iji su imenioci

10, 100, 1000, 10 000 Na primer, 375 zapisuje se kao 0,375 (nula zarez
1000
trista sedamdeset pet , {to zna~i trista sedamdeset pet hiqaditih delova).
Svaka cifra u decimalnom zapisu ima svoju mesnu vrednost.
1 1 1 1
10 000 1 000 100 10 1
10 100 1 000 10 000
10 000 1 000 100 10 1 0,1 0,01 0,001 0,0001

deo
deo
iti i-
ti
deo
ada e
a e
BROJ DECIMALA
ce
ce
hiqinic
hiqsetic
qad toh
deoqadi
e
jed da
DECIMALNOG BROJA
ini
eti
tin
eti
ti
JEDNAK JE BROJU NULA

des
des
des
sto
jed
sto
hi
de
U IMENIOCU
ODGOVARAJU]EG
0 , 3 7 5 RAZLOMKA.
mesne vrednosti cifara 0 0,3 0,07 0,005
11 Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
127
U SVETU
1 000 sto dvadeset sedam hiqaditih M IKROORGANI
ZAMA
JE JED NO
38 AMEBA
0,038 BI]A.
1 000 OD NAJVE]IH
NA DU @ INA
PROSE^
2 DNE AM EB E
JE
08 m.
1 000 IZNOSI 0,00
AS
204 HLAM IDOMON
ZN AT NO M AWI
1 000 JE
OD
OVI ORGANIZAM
DECIMALNI ON JE
2 75 2,075 AM EBE.
DUGAÂK TRI
BROJEVI
1 000
IMAJU TRI ELA
HIQADITA D
DECIMALE. NT IMETRA.
JEDNOG CE
26
VE@BAWE
Na osnovu tabele mesnih vrednosti napi{i brojeve u obliku decimalnog zapisa i u obliku razlomka.
1
deo
ce
ce
ad ce
e
sto a
ini
eti
eti
tin
ini
hiq
decimalni razlomak
des
des
jed
jed
zapis
3 0 2 1 ....................... ...............
1 0 0 0 5
....................... ...............
0 3
....................... ...............
Nastavi da povezuje{ kao {to je zapo~eto. Zapi{i re~ima brojeve kao {to
2 3 je zapo~eto.
dva cela i dva hiqadita 2,5 dva cela i pet desetih
12,012
dvanaest celih i sto 0,04 ~etiri stota
dvanaest hiqaditih 24,11 .........................................................................
2,102
dvanaest celih i sto .........................................................................
dvadeset hiqaditih
0,003 .........................................................................
2,002
dva cela i sto dva
hiqadita .........................................................................
1,205 .........................................................................
12,112 dvanaest celih i dvanaest
hiqaditih .........................................................................
Napi{i brojeve u obliku decimalnog Zapi{i u obliku razlomka.

4 zapisa.
5
2,3 = 0,02 =
7 = 21 = ................... ....................
10 ................. 10 .................
2,25 = 52,09 =
9 = 309 = ................. ...................
100 ................. 100 .................
0,23 = 12,721 =
5 = 1111 = ................. .................
1000 ................. 1000 .................
Upi{i u prazna poqa mesnu vrednost U prazno poqe upi{i jedinicu mere tako
6 cifre 2 u slede}im brojevima.
7 da dobije{ ta~nu jednakost.
2,5 25 0,25 0,0025 a) 1 .......... = 10 dm b) 1 cm = 0,1 ..........
v) 1 mm = 0,01 .......... g) 0,1 dm = 1 ..........
27
Koji decimalni brojevi na brojevnoj polupravoj odgovaraju ta~kama ozna~enim strelicama?
8 Upi{i te brojeve u odgovaraju}a poqa.
200 201
Popuni tabelu kao {to je zapo~eto. Napi{i razlomke u obliku decimalnog

9 10 zapisa.
pro{iren dobijeni decimalni 4=
broj 5 .......................................................................
brojem broj broj
1 5 7 =
2 5 10 0,5 20 .....................................................................
21 =
12 8 .....................................................................
5 2,4
49 =
3 40 .....................................................................
4 25
2 3 2 15
20 100
Razlomak ~iji je imenilac Na primer:

dva, pet ili proizvod
125 5
dvojki, petica ili dvojki
13 = 65 = 0,65
i petica moè{ postupkom 1 = 125 = 0,125
20 100
pro{irivawa zapisati 8 1000
5
u obliku decimalnog broja. 125
Oboj na svakom dijagramu 0,7 ako je prikazano jedno celo.

11
a) b)
NA OVIM KVADRATIMA
OBOJENI SU JEDNAKI DELOVI.
0,2 = 0,20
v) g)
2 = 0,2 20 = 0,20
10 100
28
Koliko stotih delova imaju: Pro{iri dati razlomak tako da imenilac
12 13 bude 100.
a) 2 cela ................
b) 3 deseta ................ 1= 17 = 3 =
5 ................ 10 ................ 20 ................
v) 4 deseta i 5 stotih delova ................
5= 8 = 4 =
g) 120 hiqaditih delova? ................ 4 ................ 25 ................ 50 ................
Procentni zapis broja 1 je 1%, a ~ita se jedan procenat.

100
Zapi{i u obliku procenta.

14
a) 23 = b) 7 = v) 11 =
100 ............................................ 10 .............................................. 10 ..............................................
g) 2 3 = d) 1 9 = |) 2 33 =
100 ......................................... 10 ........................................... 100 ........................................
Zapi{i u obliku procenta.

15
a) 0,33 = b) 0,08 = v) 0,3 =
........................................... .......................................... .............................................
g) 1,1 = d) 1,12 = |) 2,44 =
.............................................. .......................................... ..........................................
Poveì obojeni deo sa Zapi{i u obliku razlomka.

16 odgovaraju}im procentom
17
kao {to je zapo~eto. a) 1% = b) 120% = v) 25% =
............... ............... ...............
Zapi{i u obliku decimalnog broja.

30% 18
a) 21% = b) 4% = v) 150% =
............... ............... ...............
50%
Popuni tabelu.
25% 19
razlomak decimalni zapis procentni zapis
20%
7
100
100%
45%
40% 0,11
29
UPORE\IVAWE DECIMALNIH BROJEVA
1 Ko{arka{ku reprezentaciju Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu u Indijanopolisu,

SAD, 2002. godine ~inili su:
ime pozicija visina u cm visina u m

Dejan Bodiroga bek 205 2,05
Dejan Koturovi} centar 210 2,10
@arko âbarkapa krilo 210 2,10
Igor Rako~evi} bek 189 1,89
Predrag Stojakovi} krilo 206 2,06
Vladimir Radmanovi} krilo 207 2,07
Marko Jari} bek 198 1,98
Predrag Drobwak centar 208 2,08
Vlade Divac centar 216 2,16
Milo{ Vujani} plejmejker 190 1,90
Dejan Toma{evi} krilo / centar 206 2,06
Milan Gurovi} krilo 205 2,05
Koji je igra~ najvi{i? ...........................................................................

On je visok ................ m.
Koji je igra~ najniì? ...........................................................................

On je visok ................ m.
2 Upi{i koordinate datih ta~aka.
C( ) A( ) D( ) E( ) B( )
O
0 1 2
Koja je od datih ta~aka najudaqenija od ta~ke O(0)? ......... Wena koordinata je ..........
Koja je od datih ta~aka najblià ta~ki O(0)? ......... Wena koordinata je ..........
KOORDINATE DATIH TAÂKA

SU DECIMALNI BROJEVI.
KOORDINATA TA^KE KOJA JE
NAJBLI@A TA^KI O JE NAJMAWI
OD TIH BROJEVA.
30
3 Prikaì date brojeve na brojevnoj pravoj i na liniji napi{i koji je od wih ve}i.
a) 0,9 i 1,2 ............ v) 1,1 i 1,12 ............
0 1 2 1,1 1,2
b) 0,5 i 0,8 ............ g) 0,5 i 0,48 ............
0 1 2 0,4 0,5 0,6

Decimalne brojeve upore|ujemo tako {to prvo uporedimo celi deo. Ve}i je onaj broj
koji ima ve}i celi deo. Na primer: 2,3 > 1,8.
Od dva broja koji imaju jednake cele, ve}i je onaj koji ima ve}i deseti deo.
Na primer: 7,51 > 7,32.
Od dva broja koji imaju jednake cele i jednake desete delove, ve}i je onaj koji ima
ve}i stoti deo. Na primer: 0,547 > 0,538.
Ako dva broja imaju jednake cele, desete i stote delove, onda upore|ujemo hiqadite
delove i postupak upore|ivawa nastavqamo.
4 U prazno poqe upi{i znak > ili < tako da tvr|ewe bude ta~no.
1,5 1 0,02 2 32,001 32 200,2 201
5 Koji su od brojeva 1,02, 2,1, 1,22, 2,01, 1,20 mawi od 2?
.........................................................................
6 Upi{i brojeve u tabelu mesnih vrednosti. Koji je broj ve}i?

a) 120,50 ili 120,31 b) 0,539 ili 0,56
deo
deo
i
i
hiq deo
hiq deo
ce
ce
ce
ce
deoadit
deoadit
e
e
ini
ini
eti
eti
eti
eti
tin
tin
ti
ti
des
des
des
des
sto
sto
sto
sto
jed
jed
Ve}i je broj ................ Ve}i je broj ................
31
7 Zaokruì jednake brojeve.
1,2 = 1,20 = 1,200 = 1,2000 =...
3,5 3,55 3,505 3,50 3,05 3,500 3,005
8 Koji je od datih brojeva najmawi, a koji najve}i?
a) 2,002 2,02 0,222 0,22 2,022 b) 0,1 0,101 0,11 0,001 0,100
Najve}i broj je ................. Najve}i broj je .................
Najmawi broj je ................. Najmawi broj je .................
9 U zoolo{kom vrtu izmerena je teìna i duìna {tenaca starih mesec dana.
teìna duìna
ime
u kilogramima u centimetrima
@u}ko 0,580 26,8
ûpko 0,710 32,2
[vr}a 0,520 26,4
Mudrica 0,490 25,5
Maza 0,630 26,6
a) Koje je {tene najlak{e? .........................................
b) Koje je {tene najteè? ............................................
v) Pore|aj duìne {tenaca od najmawe do najve}e. ............................................................................................
10 Vrati se na prvi zadatak.

Koje su razli~ite visine ko{arka{a u metrima?
.......................................................................................................................................................................................................
Pore|aj ih po veli~ini, po~ev od najve}e.
.......................................................................................................................................................................................................
11 Zaokruì DA ako je nejednakost ta~na ili NE ako nejednakost nije ta~na.

1 > 0,3 1 > 0,2 1 > 0,4 33 > 0,333
3 2 4 100
DA NE DA NE DA NE DA NE
32
ZAOKRUGQIVAWE BROJEVA
1 Vera je izmerila dimenzije svog crteà.

Ne ra~unaju}i, odgovori koliko joj je otprilike metara 49,7 cm
lajsni bilo potrebno da bi uramila sliku. .............
50,2 cm
2 Proceni koliko najvi{e artikala moè{ da kupi{ u prodavnici

Sve za 85 dinara ako ima{:
400 dinara 1 000 dinara?
SVOJE ODGOVORE MO@E[
Odgovor: ............. Odgovor: ............. DA PROVERI[ RAÛNOM.
3 a) Ozna~i broj 1 236 na delu date 4 a) Izra~unaj razlike, pa zaokrugli broj

brojevne poluprave. 3 567 823 na desetice.
3 567 823 3 567 830
1 230 1 240 3 567 820 3 567 823
b) Kom je broju, 1 230 ili 1 240, bliì ........................ ........................
dati broj? .............
Zaokrugqen broj je: .............................
v) Izra~unaj.
1 240 1 236 = ............. b) Izra~unaj razlike, pa zaokrugli broj
3 567 823 na hiqade.
1 236 1 230 = .............
3 567 823 3 568 000
Zaokruì razliku brojeva koja je mawa. 3 567 000 3 567 823
........................ ........................
BROJ 1 236 ZAOKRUGQEN Zaokrugqen broj je: .............................

NA DESETICE JESTE BROJ 1 240.
KA@EMO I DA JE BROJ 1 240
20 < 23 < 30
PRIBLI@AN BROJU 1 236.
7 000 < 7 823 < 8 000
5 Dat je deo brojevne poluprave na milimetarskoj hartiji. Ozna~i na crteù brojeve 118 i 174.
100 110 200
Zaokrugli na desetice: 118 ............. 174 ............. Zaokrugli na stotine: 118 ............. 174 .............
33
6 Dat je deo brojevne poluprave na milimetarskoj hartiji. Ozna~i na crteù broj 1,27.
AKO BROJ 1,27

1 1,1 2 ZAOKRUGLI[
NA JEDINICE, DOBI]E[
BROJ 1. AKO BROJ 1,27
Kom broju je dati broj bliì: a) 1 ili 2 ............. b) 1,2 ili 1,3? ............. ZAOKRUGLI[
NA DESETINE, DOBI]E[
BROJ 1,3.
Zaokrugqivawe je odre|ivawe pribli`nog broja datom broju.

Primeri
zaokrugqivawa Pravila zaokrugqivawa
brojeva na desetine
Cifra na dekadnom mestu na koje zaokrugqujemo:
4,539 4,5 ostaje nepromewena ako je prva cifra iza we 0, 1, 2, 3 ili 4
4,582 4,6 uve}ava se za jedan ako je prva cifra iza we 6, 7, 8 ili 9.
4,551 4,6
Ako je prva cifra koju odbacujemo 5 i iza we ima cifara razli~itih od
nule, cifra na dekadnom mestu na koje zaokrugqujemo uve}ava se za jedan.
Ako je prva cifra koju odbacujemo 5 i iza we nema cifara razli~itih
od nule, cifra na dekadnom mestu na koje zaokrugqujemo:
UÎO SI
DA JE 4,550 4,6 uve}ava se za jedan u slu~aju da je neparna,
4,550 = 4,55.
4,650 4,6 ostaje nepromewena u slu~aju da je parna.
Oznaka ~ita se pribli`no.
7 Zaokrugli date brojeve broj desetice stotine hiqade

na desetice, stotine
456 172
i hiqade.
12 503
10 087
19 099
899
8 Zaokrugli broj na ozna~eno dekadno 9 Zaokrugli broj 254 190,046 na:

mesto kao {to je zapo~eto.
a) hiqade ...................................
2,35 2,4 0, 3567 ........... b) stotine ...................................
123,09 ........... 3 567,2 ........... v) jedinice ...................................

g) jednu decimalu ...................................
0,504 ........... 47,0006 ...........
d) dve decimale ...................................
34
VE@BAWE
Popuni tabelu
1 kao {to je zapo~eto.
1,52 jedan ceo i pedeset dva stota
0,004
0,013
120,4
105,02
Zapi{i broj u decimalnom zapisu.

2
a) dvanaest celih i tri stota .............. b) 15 hiqaditih ..............
v) dvesta pet hiqaditih .............. g) trideset dva stota ..............
3 Razlomak 3 zapisan je u obliku decimalnog broja. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
10
a) 3,10 b) 3,0 v) 0,3 g) 0,03
Zaokruì ta~nu jednakost.

4
0,05 = 1 0,05 = 1 0,05 = 1 0,05 = 1
5 4 20 50
Zapi{i u decimalnom zapisu.

5
a) 3 = b) 56 = v) 4302 = ..................... g) 101 = .....................
1 000 ..................... 1 000 ..................... 1 000 10 000
Zapi{i u obliku razlomka.

6
a) 0,0006 = b) 1,1010 = v) 120,5 =
.................................... ................................... ......................
g) 0,0024 = d) 11,000005 = |) 999,9 =
.................................... ........................... .....................
7 Nastavi da povezuje{ kao {to je zapo~eto. 1 1 1 3

8 4 2 4
0,5 0,75 0,725 0,125 0,25
8 Nacrtaj polupravu Ox i ta~ku A Ox. Neka duì OA

odgovara broj 0,2. Odredi ta~ku B Ox tako da duì
OB odgovara broj 1.
35
Zaokruì slova ispred ta~nih jednakosti. Popuni prazna poqa
9 10 odgovaraju}im decimalnim
a) 2 dm = 0,2 m brojevima.
b) 12 m = 0,12 km
1 dm = m
v) 110 cm = 1,1 dm
3 km = m
2 dm = 2 m = 0,2 m
g) 50 mm = 0,5 m 10
1 mm = m
d) 1 m = 0,001 km 50 mm = 50 m = 0,050 m
1000 20 m = km
0,4 m = km
Na kraju {kolske godine 100 u~enika petog razreda jedne {kole testirano je
11 iz matematike i postignut je slede}i uspeh: 20 u~enika dobilo je ocenu odli~an,
50 vrlo dobar, 25 dobar i 5 u~enika dovoqan.
a) Na osnovu dobijenih rezultata popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
odli~ni vrlo dobri dobri dovoqni
1 1
razlomak 5 20
decimalan broj 0,2 0,25
procenat 20%
b) Na osnovu tabele upi{i v) Na grafikonu je prikazan broj odli~nih i broj

u svaki deo dijagrama vrlo dobrih u~enika. Dovr{i grafikon
odgovaru}i uspeh. i prikaì broj dobrih i dovoqnih u~enika.
50
25
20
5
ni ri br
i ni
li~ dob do voq
od lo do
vr
36
DA SAMO 3%
Napi{i u procentima. DA LI ZNA[
12 KOLI ÎNE VODE
UKUPNE
PR IPADA
a) 3 = .......... % b) 1 1 = .......... % NA PLANETI
10 100 M VOD AM A.
SLATKI
OBLIKU
ZAPI[I TO U
v) 0,06 = .......... % g) 2,4 = .......... % RAZLOMKA. ..........
Predstavi brojeve na brojevnoj pravoj.

13
a) 1,5 i 1,8. Koji je broj ve}i? .......... b) 20,3 i 20,24. Koji je broj mawi? ..........
Nacrtaj ta~ke A(0) i B(2) i C 2 2 ( )

14 3
0 1 11
na datoj polupravoj. 3
Na milimetarskoj hartiji predstavi brojeve 25,4, 26,15, 25,89 i 26,09 i na liniji napi{i
15 wihov poredak od najmaweg do najve}eg.
26
..........................................................................................................................................................................................
U tabeli je prikazano prvih pet rezultata ime vreme u sekundama

16 trke na 60 m u~enica 5. razreda. Ana 11,31
Vesna 10,84
Jelena 10,98
Ivana 10,78
Pobednik je ........................... Milica 10,88
U prazno poqe upi{i znak < ili > tako da dobije{ ta~nu nejednakost.
17
0,21
0,2 2,4
1,4 11,001 10,100
0,002 0,02 111,11 111,1 2 350 2 350,005
Zaokruì broj koji je mawi od 0,1.

18
0,15 111 9 0,1001
1 000 100
19 Iz skupa 3 , 10 , 13 , 500 izdvoj razlomke koji su jednaki broju 0,5.

2 20 27 1 000
To su brojevi
..........................
37
20 Koje sve cifre moè{ da upi{e{ umesto a tako da nejednakost bude ta~na?
b) 18,5a8 < 18,561 a { ............................... b) 0,0a9 > 0,053 a { ...............................
Koji su od brojeva 0,5; 1,5; 2,55; 0,004; 2,201:

21
a) mawi od 2 ................................................................ b) ve}i od 1 .................................................................
v) mawi od 1,1 ............................................................ g) ve}i od 0,8? ..............................................................
Napi{i jedan decimalan broj koji se nalazi izme|u brojeva:

22
a) 1,20 i 1,30 ............................... b) 0,2 i 0,26 ..................................
v) 0,99 i 1,00 ................................ g) 11,99 i 12 ................................
Na svakoj od linija napi{i jednu od cifara 1, 2, 3, 5, 6, 7, 9 tako da dobije{:

23
a) najve}i decimalni broj ....4, ....8....
b) najmawi decimalni broj ....4, ....8....
êtvorica drugova upore|ivala su svoju visinu na kraju petog,

24 {estog, sedmog i osmog razreda i zapisivala ih u tabelu.
peti {esti sedmi osmi Na kraju osmog razreda ko je bio:
Milan 1,45 m 1,48 m 1,62 m 1,71 m najvi{i ..........................
1,42 m 1,50 m 1,59 m 1,68 m najniì? ..........................

Nikola
\or|e 1,51 m 1,59 m 1,67 m 1,77 m Ko je bio niì od 1,50 na kraju
{estog razreda?
Petar 1,49 m 1,59 m 1,69 m 1,75 m ..........................
Upi{i broj na liniju tako da vaì nejednakost.

25
a) 1 < ........... < 2 b) 3,9 < ........... < 4
v) 15,05 < ........... < 15,06 g) 7,19 < ........... < 7,2 < ........... < 7,21
Upi{i odgovaraju}e cifre na liniju tako da vaì nejednakost.

26
a) 1,2 < 1,2 ........... < 1,21 b) 40,52 < 40,........... < 40,53
v) 100,04 < 100,0 ........... < 100, 045 g) 0,001 < 0,........... < 0,0018
38
Koji je raspored brojeva od najve}eg do najmaweg ta~an?
27 Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
a) 1, 1, 1, 1, 1 b) 1 , 1, 1, 1, 1 v) 1, 1, 1, 1, 1 g) 1, 1, 1 , 1, 1
2 5 3 8 10 10 2 5 8 3 2 3 5 8 10 2 5 10 8 3
Pore|aj brojeve od najmaweg do najve}eg.

28
a) 1; 0,2; 3 b) 2,4; 15; 2 1
4 10 8 4
........; ........; ........ ........; ........; ........
a) Koji je od brojeva 0,7 i 0,86 bliì broju 0,8? ........

29
b) Koji je od brojeva 20,33 i 20,4 bliì broju 20,35? ........
Predstavi brojeve 0,2; 1,2; 2,1; 0,8; 1,5 na brojevnoj polupravoj.

30
Koji je od datih brojeva najbliì broju 2? ........

Koji je od datih brojeva najdaqi od broja 2? ........
Koji je od brojeva 100,02; 100,2; 99,9; 100,89; 101,01:

31
a) najbliì broju 100 ...................... b) najdaqi od broja 100? ......................
100 101
Trojica atleti~ara treniraju na kru`noj atletskoj

32
stazi i treba da istr~e tri kruga. Za isto vreme
Bojan pre|e 11 kruga, Pavle 2 5 , a Luka 18 kruga.
6 8 7
Koji je atleti~ar najbliì ciqu?
.................................
Neka u jednoj zemqi stanovnik za godinu dana prose~no

33 iskoristia 283 kg papira, 16 kg aluminijumskih
konzervi, 87 kg plasti~ne ambalaè i 117 kg staklenih ZADATAK ]E[ BR@E
fla{a i tegli. Ako bi svi ti materijali mogli da se DA URADI[ AKO
SVAKU KOLIÎNU
recikliraju, proceni koliko bi stotina kilograma PRVO ZAOKRU@I[
materijala za reciklaù mogao da skupi svaki stanovnik. NA STOTINE.
Odgovor: .......................
39
SABIRAWE I ODUZIMAWE DECIMALNIH BROJEVA
Milica je kupila ~okoladnu bananicu, ~ija je cena 9 dinara i 85 para,

1 i sok od 56 dinara i 80 para. Proceni koliko joj je novca potrebno
za tu kupovinu i zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
a) 65 dinara b) 66 dinara v) 67 dinara
Kada sabiramo ili oduzimamo decimalne brojeve, postupamo kao kod prirodnih brojeva.
Potpisujemo brojeve jedan ispod drugog, tako da ceo deo bude ispod celog dela, decimalni
zarez ispod decimalnog zareza, deseti deo ispod desetog, stoti ispod stotog
deo
deo
deo
deo
deo
deo
deo
deo
ce
ce
ce
ce
ce
ce
ce
ce
ini
ini
ini
ini
eti
eti
eti
eti
eti
eti
eti
eti
ti
ti
ti
ti
des
des
des
des
des
des
des
des
sto
sto
sto
sto
jed
jed
jed
jed
4 , 5 5 , 5 3 4 , 5 5 , 5 3
+ 0 , 2 + 2 , 4 1 0 , 2 2 , 4 1
4 , 7 7 , 9 4 4 , 3 3 , 1 2
Izra~unaj.
2
a) 2,1 b) 15,0 Kada se sabiraju ili oduzimaju decimalni brojevi,
+ 0,7 + 9,3 prenos i pozajmqivawe obavqaju se kao kod
prirodnih brojeva. Na primer:
........... ........... deo
deo
deo
deo
ce
ce
ce
ce
v) 0,9 g) 325,3
ini
ini
eti
eti
eti
eti
ti
ti
+ 0,6 + 89,7
des
des
sto
sto
des
jed
jed
des
........... ........... 1 4 14
4 , 7 5 , 4
+ 0 , 5 0 , 8
5 , 2 4 , 6
NE ZABORAVI DA NAPI[E[
DECIMALNI ZAREZ.
40
Izra~unaj.
3
a) 112,5 b) 2,2 v) 11,6 g) 45,5 d) 111,2
49,3 1,3 9,9 15,9 11,3
........... ........... ........... ........... ...........
Izra~unaj. Izra~unaj kao {to je zapo~eto.

4 5
1 11 1
a) 13,34 b) 3,02 a) 0,65 b) 14,66 v) 1,70 g) 25,65 d) 30,33
+ 16,51 + 5,34 + 2,28 + 8,79 + 3,37 + 8,37 + 18,77
2,93 23,45
........... ........... ........... ........... ...........

6 7
2 14 8 1613
a) 34,44 b) 6,38 a) 5,34 b) 9,73 v) 42,67 g) 10,30 d) 2,05
18,20 4,17 2,27 4,76 18,89 4,76 1,29
........... ........... 3,07 4,97 ...........

........... ...........
Vrednost izraza 1,5 0,33 je: Duìna dana na Veneri je 243,01 zemaqskih
8 9 dana, a na Merkuru je 58,65 dana. Za koliko
a) 0,17
je dan na Veneri duì od dana na Merkuru?
b) 0,23
v) 1,17
a) 301, 66
g) 1,23
b) 215,64
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. v) 195,44
g) 184,36
1,50
TRA@ENU RAZLIKU MO@E[
0,33
DA ZAPI[E[ OVAKO:
Izra~unaj.
10
a) 8 + 1,2 = ...........
b) 50 + 9,57 = ........... 8 = 8,0
50 = 50,00
v) 5 4,4 = ...........
g) 100 29, 89 = ...........
41
DINAR JE OSNOVNO
SREDSTVO PLA]AWA
U NA[OJ ZEMQI.
Da bi platio ovaj ra~un, kupac je na kasi
11 dao nov~anicu od 1 000 dinara. Koliki Ra~un br. 21 1 DINAR = 100 PARA
CENE SE OBRAÛNAVAJU
je wegov kusur? U DINARIMA I PARAMA
................................................. uqe 145,00
ALI SE PRI PLA]AWU
meso 182,83 KUSUR ZAOKRUGQUJE
[aj 37,62 NA CEO DINAR JER
NEMA NOVÎ]A ÎJA
JE VREDNOST
MAWA
OD JEDNOG
DINARA.
Izra~unaj.
12
a) 6 + 13,2 = ...........
b) 5,12 + 3 + 12,7 = ..............
v) 21,421 19,3 = ..................
Izra~unaj.
13
a) 0,009 + 0, 041 = ..................
b) 0,11 + 0,011 0,0011 = ..................
Xinovska korwa~a kre}e se brzinom od 0,076

14 metara u sekundi. Pauk prelazi 0,189 metara
u sekundi. Za koliko je duì put koji pauk
pre|e za jedan sekund?
Odgovor: ........................................................................
Na krugu su prikazani zaga|iva~i plaà. Plastika, metal, staklo i papir spadaju u najve}e
15 zaga|iva~e.
Koji deo zaga|iva~a ~ine:
a) metal i plastika ..................
ostalo: 0,029 staklo: 0,104
b) papir, staklo i guma .................. metal: 0,102 guma: 0,026
v) plastika, metal, staklo i papir? ..................
papir: 0,099
plastika: 0,64
42
VE@BAWE
Zaokruì slovo ispred ta~no izra~unatog Zbir brojeva 10 + 2,3 je:

1 zbira brojeva 37,4 i 0,27.
2
a) 2,40
a) 4,01
b) 3,3
b) 40,1
v) 12,3
v) 3,767
g) 37,67
LIKE
PRVI DINOSAURUSI @IVELI SU PRE OTPRI
250 MILIONA GODINA.
[IROKA
TE VELIKE @IVOTIWE NASTAWIVALE SU
PROSTRANSTVA SVE DOK NA TAJANSTVEN NAÎN
NA.
NISU NESTALE PRE OKO 65 MILIONA GODI
K NIJE VIDEO @IVO G
IAKO NIJEDAN ÔVE
DINOSAURUSA, MI ZNAMO PONE[TO O TOME
,
KAKO SU IZGLEDALI I KAKO SU SE PONA[ALI
NA OSNOVU FOSILA KOJI SU PRONA\ENI.
U tabeli su data imena, duìne i stani{ta nekih

3 dinosaurusa iz porodice rogatih dinosaurusa.
a) U prazna poqa upi{i brojeve od 1 do 6
naziv stani{te duìna tako {to }e{ broj 1 upisati kod najduèg,
a broj 6 kod najkra}eg dinosaurusa.
bagaceratops Azija 1m
b) Odredi razliku izme|u dinosaurusa
s najve}om i najmawom duìnom. ..................
mikroceratops Azija 0,6 m
v) Ako bi se svi dinosaurusi iz tabele
pore|ali u kolonu jedan iza drugog,
psitakosaurus Azija 2,5 m kolika bi bila duìna te kolone? ..................
Severna
montanoceratops 3m
Amerika
Severna
leptoceraptos 2,1 m
Amerika
protoceratops Azija 2,7 m
Broj 0,5 je vrednost izraza:

4
a) 2,05 2 b) 0,15 + 0,35 v) 1,55 1,057
43
Za Novu godinu Mihailo, Vera i Petar kupili su jelke s busenom. Posle novogodi{wih
5 praznika svako od wih zasadio je svoju jelku i zatim pratio wen rast od januara do maja.
Visina jelki merena je u metrima.
januar februar mart april maj jun
Mihailova jelka 0,881 0,881 0,932 1,253 1,35 1,4
Verina jelka 0,6 0,6 0,708 0,94 1,04 1,103
Petrova jelka 0,89 0,89 1 1,32 1,352 1,51
a) îja je jelka u januaru bila najvi{a? .....................................

b) îja je jelka najvi{e porasla u toku prva tri meseca? .....................................
v) îja je jelka najmawe porasla u toku posledwa dva meseca? .....................................
g) îja je jelka najvi{e porasla u periodu od januara do juna? .....................................
Povr{ine kontinenata date su u milionima kvadratnih kilometara.

6
a) Kolika je razlika povr{ina najve}eg
i najmaweg kontinenta? .....................................
b) Napi{i nazive kontinenata ~iji je zbir povr{ina

najbliì povr{ini najve}eg kontinenta.
..........................................................................................
v) Kolika je kopnena povr{ina Zemqe?

.............................................................................
10 mil. km2
Severna
43,44 mil. km2
24,25 mil. km2 Amerika
Evropa Azija
Afrika
Ju`na
Amerika
18,29 mil. km2 Australija

8,89 mil. km2
30,32 mil. km2
44
Po izve{taju iz Po{tanske {tedionice prosuo se sok i napravio fleku. Uz pomo} digitrona
7 izra~unaj i upi{i u novu tabelu sve promene stawa na teku}em ra~unu koje je prekrila fleka.
DATUM UPLATA ISPLATA STAWE DATUM UPLATA ISPLATA STAWE

19.2 2 000.00 4 210,51 19.2 2 000.00 4 210,51
28.2 3 457,72 752,79 28.2 3 457,72 752,79
2.3 36 885,82 37 638,61 2.3 36 885,82 37 638,61
7.3 1 269,00 7.3 1 269,00
9.3 2 559,50 9.3 2 559,50
9.3 8 279,67 9.3 8 279,67
14.3 14.3
a) Izra~unaj ukupan iznos na priznanici za Infostan.

8 b) Koliko novca treba da izdvoji porodica Petrovi} da bi izmirila svoje mese~ne obaveze
za Infostan, struju, telefon i kablovsku televiziju? Moè{ da koristi{ digitron.
Infostan za septembar ELEKTRODISTRIBUCIJA BEOGRAD

Petrovi} Petar
NAZIV USLUGE IZNOS POREZ
Upla}eno dinara = 2 600,00
î{}ewe zgrade 100,00 18,00
Gra|evinsko zemqi{te 30,65 - Slovima Dve hiqade {est
Izno{ewe sme}a 106,67 8,53 stotina dinara
Grejawe 1038,82 83,10
Ra~un za telekom usluge
Voda 171,25 13,70
Petrovi} Petar
Odràvawe zgrade 166,44 29,95
Ostali tro{kovi 43,76 - Iznos = 2 594,98
Zbir
Odràvawe KDS-a
UKUPNO:
Uplatilac Petrovi} Petar
Iznos = 410,98
Ukupne mese~ne obaveze su: .....................................
UKUPNO =
IZNOS + POREZ
45
SABIRAWE I ODUZIMAWE RAZLOMAKA
ISTIH IMENILACA
Omiqeni Bojanov i Pavlov doru~ak je burek.

1 Pavle je pojeo 2 par~eta, a Bojan 3.
a) Koji je deo bureka pojeo Pavle, a koji Bojan?
Bojan: ............ Pavle: ............
b) Koji su deo bureka pojeli Bojan i Pavle? ............
v) Koji deo bureka nije pojeden? ............
Kada sabiramo ili oduzimamo razlomke istih imenilaca, sabiramo ili oduzimamo brojioce,
a imenilac ostaje isti.
Dovr{i zapo~eta ra~unawa.

2 REZULTAT SE
a) MO@E NAPISATI
U OBLIKU
4 + 1 = NESVODQIVOG
6 6 6 RAZLOMKA.
b)
4 1 = =
6 6 6 2
Izra~unaj. Izra~unaj.
3 4
a) 3 + 2 = a) 7 3 =
12 12 ...................................... 8 8 ...............................................
b) 2 + 4 = b) 5 2 =
7 7 .......................................... 6 6 ..............................................
v) 1 + 3 = v) 12 2 =
8 8 .......................................... 15 15 ..........................................
g) 1 + 1 = g) 2 2 =
2 2 ........................................... 5 5 ...............................................
U prazno poqe upi{i razlomak tako da zbir bude jedno celo.

5
a) 2 + 3 + =1 b) 8 + + 5 =1 v) 4 + 6 + 2 + + 9 + 3 =1
7 7 14 14 31 31 31 31 31
Izra~unaj.
6
a) 1 + 2 + 5 = b) 7 + 5 9 =
9 9 9 ....... (
13 13 )
13 .......
v) 11 8 2 =
( ) g) 3 + 6 4 + 1 =
( ) ( )
15 15 15 ....... 10 10 10 10 .......
46
U prazne pravougaonike upi{i razlomke Milica je kupila 3 kg oraha. U kola~ je
7 8 4
1 , 3 , 5 i 9 , a u kruì}e znake +, , =
12 12 12 12 1
stavila kg. Koliko je oraha Milici ostalo?
2
tako da dobije{ ta~nu jednakost.
ZADATAK IMA TRI RE[EWA. Milici je ostalo ....... kg oraha.

PRONA\I IH.
Dopuni zapo~eta ra~unawa.

9
a)
3 + 2 = =1
4 4 4 4 A MO@E DA
ZBIR DVA RAZLOMK
VE]I OD JEDNO G CELOG.
BUDE
TAT MO@E [ DA
b) REZUL
KU
NAPI[E[ U OBLI
ME[OVITOG BROJA.
3 + 7 = =
8 8 8 14
Ako ta~no re{i{ zadatke i u kruì}e upi{e{ odgovaraju}a slova iz kqu~a, dobi}e{ ime jednog
10 poznatog matemati~ara.
1) 5 + 7 = 2) 8 + 7 = 3) 7 5 =
12 12 .................. 9 9 ........................ 12 12 ........................
4) 9 7 = 5) 7 3 = 6) 8 + 3 =
6 6 ........................ 8 8 ........................ 7 7 ............................
7) 11 7 = 8) 9 4 = 9) 7 + 3 =
12 12 .................... 5 5 ........................ 15 15 ........................
12 11 1
1 14 2 1 1 1 9
3 2 3 7 3 2 6 4 7
R M T E S N O A D K
Svaki ~lan ovog niza dobija se tako {to se prethodni ~lan uve}a za 3.
11 Napi{i naredna ~etiri ~lana.
4
1, 1 3, 2 1, , , ,
4 2 .......... .......... .......... ..........
47
Dopuni zapo~eta ra~unawa (I na~in).
12
a) b) v)
1+3 = 12 + 23 = 3 = 14 + 13 = 2 =
5 ....... 5 5 5 ....... 5 5 5 .......
JEDNO CELO JE NA CRTE@IMA
PREDSTAVQENO OVAKO: ILI OVAKO: SABIRAJ ODVOJENO CELE,
A ODVOJENO RAZLOMKE.
REZULTAT PRETVORI U ME[OVITI BROJ.
Dopuni zapo~eta ra~unawa (II na~in).

13
a) b) v)
1+3 = 12 + 23 = 14 + 13 =
5 5 5 5 5
5+3 = =1 7 + 13 9+ = =
5 5 5 5 = 5 = 5 5
5 5 ....... ....... .......
CELE I ME[OVITE BROJEVE PRETVORI

U RAZLOMKE, PA IH ONDA SABERI.
REZULTAT MO@E[ PRETVORITI
Izra~unaj.
14 U ME[OVITI BROJ.
a) 5 + 1 2 = b) 3 1 + 2 1 =
7 ....... 2 2 .......
v) 1 5 + 7 = g) 2 1 + 8 = d) 7 + 1 3 = |) 14 + 4 =
8 8 ....... 6 6 ....... 4 4 ....... 3 3 .......
Izra~unaj.
15
a) 2 + 2 = 14 + 5 = 3 6
7 + 17 = 12 + 1 =
7 ....... 7 7 ....... ....... 7 .......
b) Rezultati dobijeni pod a) su:
razli~iti
dva rezultata su jednaka, a dva razli~ita
jednaki.
Zaokruì ta~an odgovor.
48
Dopuni zapo~eta ra~unawa (I na~in). Pogledaj zadatak 13 (II na~in). Oboj i izra~unaj.
16 17
a) a)
33 1 = 33 1 =
5 ....... 5 .......
b) b)
33 12 = 33 12 =
5 5 ....... 5 5 .......
v) v)
33 14 = 28 14 = 33 14 =
5 5 5 5 ....... 5 5 .......
Izra~unaj.
18
a) 3 3 3 = b) 3 4 1 4 = v) 3 1 =
8 ....... 7 7 ....... 5 .......
g) 9 2 5 = d) 4 1 3 = |) 5 4 3 7 =
6 ....... 4 4 ....... 9 9 .......
Marija pravi multivitaminski napitak

19 po slede}em receptu:
Pome/ati: Koliko je napitka Marija

3 napravila?
4 l soka od pomoranxe
a) 6 l b) 5 l v) 1 1 l g) 1 1 l
2 12 4 4 2
4 l soka od jabuke Zaokruì slovo ispred ta~nog
1
odgovora.
4 l soka od limuna
Koliko je centimetara drvene

20 lajsne potrebno Ivanu da bi
napravio ram za sliku ~ije
1
su dimenzije 5 cm i 7 2 cm? Potrebno je ....... cm lajsne.
49
RAZLIÎTIH IMENILACA
{kola
1 jelo Nikola je prikazao na dijagramu koliko mu je vremena
7 1 potrebno za boravak u {koli, jelo, trening i spavawe.
24 8
a) Koliko mu vremena preostaje za ostale
ostalo 1 aktivnosti? .............
3 spavawe
1
12 b) Koji deo dana provodi u {koli i na treningu? .............
trening
Razlomci se mogu sabirati ili oduzimati jedino ako imaju iste imenioce jer se tada
prebrojavaju jednaki delovi istih celina. Ukoliko se sabiraju ili oduzimaju razlomci
razli~itih imenilaca, prvo se postupkom pro{irivawa ili skra}ivawa svode na
razlomke istih imenilaca.
Na primer, izra~unajmo: 3 + 2.
4 3
3 2
4 3
NZS (3, 4) = 12
Razlomke pro{irivawem dovodimo na iste imenioce.
9 8
12 12
Naj~e{}i na~in da se razlomci razli~itih imenilaca svedu na razlomke istih

imenilaca jeste da se na|e najmawi zajedni~ki sadràlac za imenioce datih razlomka.
Dovr{i zapo~eta ra~unawa.

2
a) b)
3 + 2 = 3 2 =
4 3 4 3
+ = =
12 12 ........... 12 12 ...........
Izra~unaj.
3
a) 2 + 3 = b) 2 + 2 = v) 5 2 =
5 10 ....... 3 9 ....... 6 3 .......
NZS (5, 10) = 10
50
Izra~unaj.
4 NZS (2, 7) = 14
a) 1 + 3 = ......... b) 3 3 = ......... v) 5 2 = .........
2 7 4 5 6 9
Sr|an je nacrtao plan svog stana.

5 Obeleìo je brojem:
1 svoju sobu
2 maminu i tatinu sobu 1
3 dnevnu sobu 4
4 kuhiwu
5 kupatilo.
3
a) Koji deo povr{ine stana zauzima: 2

Sr|anova soba ......... dnevna soba ......... 5
kuhiwa ......... kupatilo? .........
b) Izra~unaj koji deo povr{ine stana zauzimaju:

Sr|anova i dnevna soba .....................................................................................................
kuhiwa i kupatilo ................................................................................................................
sobe ozna~ene brojevima 1, 2 i 3 ...................................................................................
Ako ta~no re{i{ zadatke i u kruì}e upi{e{ odgovaraju}a slova iz kqu~a, dobi}e{ re~.
6
a) 2 1 + 3 = b) 1 5 + 2 1 = v) 3 1 3 = g) 6 2 3 2 = d) 5 14 1 5 =
4 8 6 2 2 4 5 4 16 8
= .................... = .................... = .................... = .................... = ....................
23 41 25 29 41 33 21 1. ODREDI NZS
ZA IMENIOCE DATIH RAZLOMAKA.
4 3 8 10 4 4 2
2. SETI SE KAKO SI URADIO
M E Z Q A T U ZADATKE 12, 13, 16, 17 NA STRANI 48 I 49.
51
VE@BAWE
Izra~unaj.
1
a) 3 + 1 = b) 1 1 = v) 11 7 =
8 8 ....................... 4 ....................... 12 12 .......................
g) Koji je od dobijenih rezultata (pod a, b ili v) najmawi, a koji najve}i?
Najmawi je Najve}i je
....................... .......................
Izra~unaj.
2
a) 5 + 6 = b) 4 + 2 = v) 4 8 + 7 =
12 12 ....................... 5 5 .................................... 12 12 ....................................
3+1= 13 + 32 = 25 + 32 =
4 4 ............................ 7 7 .............................. 7 7 ......................................
53= 11 4 = 5
3 =
8 8 ................................... 5 5 .................................. 6 .............................................
52= 4 8 1 7 = 31 13 =
9 9 ............................. 12 12 ......................... 4 4 .......................................
Popuni magi~ne kvadrate.

3
1 13 2
1 ZBIROVI
4 4 U MAGI^NOM
KVADRATU NA
2 11 11 HORIZONTALAMA,
3 3 2 1 5 2 VERTIKALAMA
I DIJAGONALAMA
1 12 SU ISTI.
4 5
Teodora svira gitaru i priprema tri ta~ke za nastup.

4
Prva numera traje 5 1 minuta, druga 2 minuta, a tre}a 3 1 minuta.
2 2
Koliko minuta traje Teodorin nastup? .............................................
Zaokruì slovo ispred ta~ne jednakosti.

5
a) 1 2 + 2 1 + 3 2 = 6 b) 2 4 + 13 + 2 3 = 6 v) 3 1 + 4 4 1 5 = 6
( ) g) 9 1 2 5 1 2 = 6
( )
3 3 3 5 5 5 8 8 8 6 6 6
52
Izra~unaj.
6
a) 8 2 = ............ b) 7 + 1 = ............ v) 1 1 + 2 = ............
( )
9 3 12 4 4 3
g) 3 1 1 1 = ............
( ) d) 2 + 3 1 1 = ............
( )
8 6 8 4 6
1
7 Verina ku}a je od Sofijine udaqena km, 8 Ana je za prijateqe spremila tri vrste
4
1
a Sofijina ku}a od {kole km. kola~a. U prvu vrstu stavila je 2 1 {oqe
2 2
Ako Vera na putu do {kole svrati po bra{na, u drugu 1 3, a u tre}u 2 {oqe.
4
Sofiju, onda je ona do {kole pre{la: Koliko je {oqa bra{na Ana stavila u kola~e?
a) mawe od 1 km a) mawe od 6 {oqa
b) ta~no 1 km b) ta~no 6 {oqa
v) vi{e od 1 km v) vi{e od 6 {oqa
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
Petar i \or|e vole da pecaju. Do reke

9 Mina 1 svog mese~nog xeparca potro{i na 10
4
i natrag biciklom im treba 3 sata. Na reci
kupovinu karata za bioskop, 1 na slatki{e, 4
5 1
1 na kupovinu CD-a, a ostatak stavqa na su se zadràli 2 sata, a u povratku im je
2
3
pukla guma i wu su popravqali 1 sata.
{tednu kwiìcu. 4
Koji deo xeparca Mina u{tedi? ...................... Ako su na reku krenuli u 17 sati, u koliko
sati su se vratili?
Vratili su se u ......... sati i ......... minuta.
53
Izra~unaj zbirove i razlike razlomaka u svakoj grupi. Napi{i po jedan zbir i razliku
11 razlomaka koji se ra~unaju na sli~an na~in.
Grupa 1 Grupa 2 Grupa 3
2+ 7 = 2+3= 3+ 7 =
3 12 ................................... 5 4 ..................................... 8 12 ...................................
13 + 3 = 11 + 27 = 25 + 14 =
8 4 .................................. 5 9 ............................... 6 9 ...............................
20 3 = 12 3 = 2 3 13 =
25 5 ................................... 3 4 ................................... 8 6 ................................
41 1 7 = 2 11 =
1 12 3 6 5 =
4 12 ............................. 3 2 ................................ 4 6 .............................
..................................................... ..................................................... .....................................................
..................................................... ..................................................... .....................................................
Popuni magi~ne kvadrate tako da zbir bude:

12
a) 1 7 b) 2 7
8 8
1 11
2 8
1 5
8 4
1 7
4 8
U prazno poqe upi{i znak < ili > tako da dobije{ ta~nu nejednakost.
13
a) 2 + 5
3 6 43 + 54 b) 25 1 3 3
7 4 28 18 6 34 v) 5 + 3
3 4 2 13 41
54
Samo jedan od ulaza A, B ili C vodi do zbira 17.
14 Koji je to ulaz? Zaokruì ga.
60
A B
1 1
1 10 1 3 1
4 15 12 1
1 1 1 6 c
17 5 20 30
60
15 Broju 1 1 dodaj zbir brojeva 2 i 5 .

4 6
.......................................................................
16 Od broja 6 2 oduzmi razliku brojeva 4 3 i 19.

5 4 8
.......................................................................
17 a) Izra~unaj zbir i razliku brojeva 11 1 i 9 3 .

2 8
Zbir brojeva: Razlika brojeva:
............ ............
b) Za koliko je zbir tih brojeva ve}i od razlike?
............
18 Za koliko je razlika brojeva 10 1 i 1 1 19 Za koliko je zbir brojeva 5 1 i 2 ve}i

6 4 8 5
ve}a od 5? od broja 4?
............ ............
20 Izra~unaj obim pravougaonika ako je duìna

10 3 dm, a {irina za 3 7 dm kra}a od duìne.
5 10
3
10 5
? ?
3
10 5
Obim pravougaonika je dm.
............
55
BROJEVNI IZRAZI I PRIMENA
SVOJSTAVA SABIRAWA VE@BAWE
Izrazi razlomke kao decimalne brojeve i izra~unaj: EGIPATSKI MATEMETIÂRI SU,

1 2, KORISTILI
a) 0,75 + 1 = IZUZEV RAZLOMKA
3
2 .................................................................................
SAMO JEDINI^NE RAZLOMKE. TO SU
b) 2 2 + 1,8 =
( )
5 RAZLOMCI KOJI U BROJIOCU IMAJU
........................................................................
1, 1 SVE OSTALE
v) 3 + 2,25 3 =
( ) JEDINICU:
3 12
4 ......................................................................
RAZLOMKE IZRA@AVAL I SU KAO
AKO NE MO@E[ ZBIR JEDINI^N IH RAZLOMAKA.

DA RE[I[
OVE ZADATKE,
NA PRIMER,
PODSETI
SE ZADATAKA 3 = 1 +1
6I9 4 2 4 1 + 1
NA STRANI 25.
2 4
Decimalne brojeve izrazi u obliku razlomka i izra~unaj.

2
a) 3,2 + 2 =
5 ..................................................................................................................
b) 5 7 2,45 =
20 ..........................................................................................................................................................................
5 3
(
v) 1,2
6
+
2 ) (
1,5 = )
........................................................................................................................................................
......................................................................................................................................................................................................
Sowa je beleìla potro{wu uqa u svojoj porodici u toku novembra i decembra

3 i rezultate upisivala u tabelu.
NOVEMBAR DECEMBAR
I nedeqa II nedeqa III nedeqa IV nedeqa I nedeqa II nedeqa III nedeqa IV nedeqa
1l 21 l 2l 13 l
0,4 l 0,3 l 0,6 l 0,9 l
2 5 5 5
a) Koriste}i tabelu, dovr{i zapo~eti grafikon. b) Koliko je uqa ova porodica potro{ila
u toku novembra i decembra?
3 novembar
decembar
Odgovor:
...................................................
I nedeqa II nedeqa III nedeqa IV nedeqa
56
SVOJSTVO KOMUTACIJE ZA OPERACIJU SABIRAWA
a c
Za svaka dva razlomka i vaì: Na primer:
b d OVA SVOJSTVA SI UPOZNAO
I U PRETHODNIM RAZREDIMA.
a c c a 1+3=3+1
+ = +
b d d b 2 4 4 2
SVOJSTVO ASOCIJACIJE ZA OPERACIJU SABIRAWA
a c e
Za svaka tri razlomka
, , vaì: Na primer:
b d f
a c e a c e 1+ 3+2 = 1+3 +2
b (
+ + = + +
d f b d ) (
f ) 2 (
4 5 2 4) (
5 )
Zaokruì slovo ispred ta~ne jednakosti.
4
a) 4 + 1,5 = 1 1 + 4 b) 4 + 1,5 = 1,5 + 0,6 v) 4 + 1,5 = 15 + 4,5 g) 4 + 1,5 = 1,5 + 0,8
5 5 5 5 5 100 5
KORISTI
SVOJSTVA
KOMUTACIJE
I ASOCIJACIJE.
Izra~unaj.
5
a) 3 5 + 5 1 + 3 + 8 5 = b) 3 + 5 + 1,4 + 2 6 = v) 2 3 + 5 1 + 0,8 + 3 1 =
8 6 8 6 ......... 5 11 11 ......... 4 5 2 .........
Izra~unaj.
6
a) 1,125 + (0,45 + 8,875) = ......... b) 1 4 + 4,15 + 1 = .........
( ) v) 3,5 + 2 3 + 0,25 + 5 = .........
6 3 4 2
57
Popuni tabelu. Popuni tabelu.
7 8
11 43 5
x 0,5 1,25 a 5,4 8,034 17
3 8 2
x + 15 a 2,34
6
Izra~unaj.
9
a) 2,34 (2,008 + 0,3) = ................
b) (2,34 + 2,008) 0,3 = ................
v) 2,34 (2,008 0,3) = ................
g) (2,34 2,008) 0,3 = ................
Popuni prazna poqa u tabeli.

10
a 8,042 5
b 2,3 4 2,014
a+b 12,1
a-b 3,13 6,14
Za koliko je razlika brojeva 2 1 i 0,3 Odredi broj koji je za onoliko ve}i

11 4 12 od 1,45 za koliko je 2,05 mawi od 3,3.
ve}a od zbira brojeva 3 i 0,15?
4
Odgovor: Odgovor:
................................................................ ................................................................
58
Marko je potro{io 1 svog novca za ka~ket i 1 vi{e za
13 5 4
kompjutersku igricu. Koji deo novca mu je ostao?
.........
1. KORAK: K =
1
5
1 1
2. KORAK: I = +
5 4
3. KORAK: 1 (K + I)
Marija se sprema za more. Potro{ila je 1 svog novca za japanke, 1 mawe za nao~are za sunce
14 5 6
i 4 vi{e za kupa}i kostim od novca potro{enog za japanke i nao~are zajedno. Koji deo novca
15
joj je ostao?
...............
Bojan je pre{ao 7 biciklisti~ke staze i do kraja mu je ostalo jo{ 3 km.

15 10
Koliko kilometara iznosi duìna staze? ...............
3 km
0

7
10
1
16 Kada trka~ pretr~i 1 predvi|ene staze, 17 Automobil je pre{ao 1 puta; kada

5 8
do polovine }e mu ostati jo{ 750 m. pre|e jo{ 60 km, osta}e mu do kraja
Koliko metara iznosi duìna cele jo{ 1 puta. Koliko kilometara iznosi
staze? ............... 4
duìna celog puta? ...............
CRTE@ TI MO@E
POMO]I DA RE[I[
OVAKVE ZADATKE.
59
JEDNAÎNE S NEPOZNATIM SABIRKOM,
UMAWENIKOM ILI UMAWIOCEM
NOTA w h q e x
TRAJAWE NOTE CELA POLOVINA ÊTVRTINA OSMINA [ESNAESTINA
TRAJAWE NOTE 1 1 1 1
IZRA@ENO RAZLOMKOM
1 2 4 8 16
1 Data je ve`ba taktirawa u tro~etvrtinskom taktu. VALCER JE VRSTA

MUZI^KE
Pogledaj tabelu i podseti se kako se zapisuju note razli~itog trajawa. KOMPOZICIJE
U TROÊTVRTINSKOM
q q q h q h e
TAKTU I ZBOG TOGA
3 JE POGODAN ZA PLES.
4
Koja od ponu|enih nota nedostaje u tre}em taktu? Napi{i razli~itim notama
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. dva ~etvoro~etvrtinska takta.
a) h b) q v) e 4
4
2 U prazno poqe upi{i broj 3 a) Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

iz skupa {91, 61, 19, 16} tako
da dobije{ ta~nu brojevnu x 1 3 1 3
0 8 8 2 4 1
jednakost.
x+1 1 2
a) 33 + = 49 8 8 8
b) Koriste}i tabelu, napi{i za koju je vrednost

b) 72 = 53
promenqive x ta~na jednakost x + 1 = 5.
8 8
v) 18 = 43 x = ..........
Malim slovom latinice (na primer: x, y, a... ) u izrazu ozna~avamo

promenqivu koja moè uzimati vrednosti iz datog skupa brojeva.
Dati skup, ako nije druga~ije nagla{eno, jeste skup razlomaka.
Jednakost s promenqivom nazivamo jedna~ina. x JE PROMENQIVA,
Promenqivu u jedna~ini nazivamo i nepoznata. x + 1 JE IZRAZ,
8
Re{ewe jedna~ine je svaki broj koji, kad zameni nepoznatu 1 5
x + = JE JEDNAÎNA.
u jedna~ini, daje ta~nu brojevnu jednakost. 8 8
4 Broj 3,5 je re{ewe jedne od datih jedna~ina. Proveri koja

je to jedna~ina.
a) x 3,5 = 7 b) x + 3,5 = 7 v) 3,5 x = 0,7
60
Re{ewe jedna~ine u kojoj je nepoznat sabirak 11 + x = 20
odre|uje{ tako {to od zbira oduzima{ poznati sabirak.
SABIRAK ZBIR
Na primer: 11 + x = 20 NEPOZNAT
SABIRAK
x = 20 11
x=9
Provera: 11 + 9 = 20
5 Re{i jedna~inu i proveri re{ewe.

a) 3 + x = 7 b) y + 0,6 = 0,82 v) 1 1 + n = 1,2 g) 6 = 3 + x
8 8 5 5 4
JEDNAÎNU
RE[AVA[ NA
ISTI NAÎN BEZ
OBZIRA NA TO DA
LI JE NEPOZNAT
BROJ NA LEVOJ
ILI DESNOJ
STRANI
x= y= n= x= JEDNAKOSTI.
............ ............ ............ ............
Provera:
Re{ewe jedna~ine u kojoj je nepoznat umawenik a 16 = 21

odre|uje{ tako {to sabira{ umawilac i razliku.
Na primer: a 16 = 21 NEPOZNAT
UMAWENIK UMAWILAC
RAZLIKA
a = 21 + 16
a = 37
Provera: 37 16 = 21
6 Re{i jedna~ine.
a) a 5 = 2 b) x 0,1 = 0,1 v) 7,5 = z 1 g) x 1 = 1 + 5
9 3 2 9 9 18
a= x= z= x=
............ ............ ............ ............
61
Re{ewe jedna~ine u kojoj je nepoznat umawilac 15 y = 7
odre|uje{ tako {to od umawenika oduzima{ razliku.
Na primer: 15 y = 7 UMAWENIK
NEPOZNAT
RAZLIKA
UMAWILAC
y = 15 7
y=8
Provera: 15 8 = 7
6 Re{i jedna~ine.
a) 1 y = 7 b) 0,95 z = 0,93 v) 1 5 x = 2 + 1 g) 3 = 0,8 m
10 6 3 6 15
y= z= x= m=
............ ............ ............ ............
7 Poveì linijom jedna~inu s wenim re{ewem.
x1= 7 1x= 7 x+1= 7

9 18 2 18 6 18
1 2 1 1
6 9 9 2
8 Poveì svaku re~enicu sa odgovaraju}om jedna~inom.
Kada od broja 7,8 oduzme{ nepoznati broj a, dobi}e{ 2,9. a 2,9 = 7,8
a 7,8 = 2,9
Kada broju 2,9 doda{ nepoznati broj a, dobi}e{ 7,8.
7,8 a = 2,9
Kada od nepoznatog broja a oduzme{ 2,9, dobi}e{ 7,8. 2,9 + a = 7,8
9 Obim datog trougla je 11,5 cm.

Izra~unaj duìnu stranice a. ............................... 4,2 cm 4,2 cm
62
VE@BAWE
1 Proveri koji je od datih brojeva re{ewe jedna~ine i zaokruì ga.

a) x + 3 = 9 b) a 0,6 = 2 3 v) 6 m = 4,5
5 10 10
2 3 6 6 2 2,6 2,9 3 11 11 21 21
5 10 10 5 5 2 5 2
2 Re{i jedna~inu bez zapisivawa postupka.

a) 1 x = 3 b) 1,5 + y = 3 v) a 1 = 5 g) 2,5 b = 2 1
5 8 8 2
x= y= a= b=
........ ........ ........ ........
3 Upi{i znak ra~unske operacije u prazan kruì} i izra~unaj nepoznatu.
a) b 1 2 = 3 1 b) 5,61 n = 2,95
5 15
b=3 1 12 n = 5,61 2,95
15 5
b= n = ........
........
4 Odredi re{ewa datih jedna~ina i upi{i ih u prazne kvadrati}e. Dobi}e{ godinu ro|ewa
poznatog matemati~ara Mihaila Petrovi}a Mike Alasa.
a) 1,6 x = 3 b) y 3 1 = 4,5 v) z + 1,25 = 7 1
5 2 4
x y z y
JE VELIKI MATEMATIÂR,
MIHAILO PETROVI] MIKA ALAS BIO
PRON ALAZ A^ I PUTOP ISAC.
STRASTAN RIBOLOVAC,
E NA BEOGR ADSKO M UNIVERZITETU.
OSNIVA^ JE MATEMATI^KE [KOL
400 NAU^N IH RADO VA I PATEN TIRAO MA[INE
NAPISAO JE PREKO
KOJE SU PRETEÂ KOMPJUTERA.
ZA ISPITIVAWE
UÊSTVOVAO JE U NAU^N IM EKSPEDICIJAMA
I O SVOJI M PUTOV AWIM A NAPISAO
POLARNIH OBLASTI
ÊTIRI KWIGE.
63
5 Sastavi jedna~ine koriste}i dijagram i re{i ih.
+ 4,5 x 1,25
x 73 13
0,9 x 33
5 5 4
Jedna~ine:
............................................. ............................................. .............................................
Re{ewa:
............................................. ............................................. .............................................
6 Sastavi jedna~inu i re{i je: kada od nekog

broja oduzme{ 1,09 dobi}e{ 2,43.
Jedna~ina: .................................................................
Re{ewe jedna~ine: ...................
PRVO SREDI DATE JEDNAÎNE IZRAÛNAJ IZRAZ

U ZAGRADI ILI NA DESNOJ STRANI JEDNAKOSTI.
7 Re{i jedna~ine.
a) (1 + 1) + x = 1 b) 7 x = 2 1 v) x (4,9 + 5,06) = 10 g) x + (1,7 + 1,9) = 8,1 4,5

2 3 12 3 4
8 Proveri koji je od brojeva iz skupa
{83, 43, 21, 14, 161 } re{ewe jedna~ine

(x + 85) 41 = 167 i zaokruì ga.
64
RE[AVAWE SLO@ENIJIH JEDNAÎNA
Na primer: (33 x) + 21 = 50
1. korak Izraz u zagradi je nepoznat 2. korak Nepoznat umawilac je x,

sabirak, pa ga ra~una{: pa ga ra~una{:
33 x = 50 21 x = 33 29
33 x = 29 x=4
9 Re{i jedna~inu.
a) (x + 1) 3 = 1 b) (x 0,5) + 7 = 1,8 v) 3 (x 0,2) = 1,2
4 4 10
10 Rastojawe izme|u Beograda i Novog Sada je 82,4 km. Dva voza su krenula istovremeno iz oba
grada. Jedan voz je pre{ao 25,7 km, a drugi 29,8 km.
Jedna~ina kojom ra~una{ rastojawe izme|u vozova u tom trenutku je:
x
a) (25, 7 + x) 29,8 = 82,4 25,7 km 29,8 km
b) x + (25,7 + 29,8) = 82,4 Beograd Novi Sad
v) x (25,7 + 29,8) = 82,4
g) (25,7 x) + 29,8 = 82,4

Re{i odgovaraju}u jedna~inu.
....................
11 Vlada je kupio limenku koja sadrì 12 Sastavi jedna~inu i re{i je: kada od zbira
0,33 l soka. Koliko je soka popio brojeva 3,25 i 1 1 oduzme{ nepoznati broj,
4
ako mu je ostalo 0,2 l? Jedna~ina dobi}e{ wihovu razliku.
kojom re{ava{ ovaj zadatak je:
Jedna~ina: .............................................................................
a) x 0,2 = 0,33
b) x 0,33 = 0,2
v) 0,33 x = 0,2

Re{ewe jedna~ine: ........................................
65
NEJEDNAÎNE
1 Na karti je prikazana jedna planinarska staza u nacionalnom parku Kopaonik. Planinari

takvu kartu koriste kada se takmi~e u orijentaciji. Brojevima od 1 do 9 ozna~ene su
kontrolne ta~ke od starta do ciqa. Posmatraj kartu i odgovori na slede}a pitawa:
350 m 480 m
100 m 410 m
150 m
110 m
600 m
330 m
120 m
200 m
a) Izme|u koje je dve kontrolne ta~ke rastojawe 600 m? i

b) Navedi ona rastojawa izme|u dve kontrolne ta~ke koja imaju duìnu:
ve}u od 400 m i mawu od 500 m .......................................................................
NE VE]E ZNAÎ MAWE
ne ve}u od 200 m. .................................................................................................... ILI JEDNAKO.
v) Da li je rastojawe od 3. do 5. kontrolne ta~ke:

mawe od 500 m ve}e od 500 m jednako 500 m?
2 Zaokruì one od datih prirodnih brojeva

za koje vaì da su:
3 {
Dat je skup 3, 8, 2, 2, 7, 1, 7 .
4 5 2 3 2 8 7 }
Napi{i sve razlomke iz skupa koji su:
a) mawi od 24
a) mawi od jedan
20 21 22 23 24 25 26 27 ...................................
b) ve}i od 6 i mawi od 11 b) ve}i od jedan
...................................
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
v) jednaki broju jedan

v) ne ve}i od 3
...................................
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
66
4 2 10 5 {,
a) Prikaì na brojevnoj polupravoj brojeve iz skupa 0 7, 3 , 8, 1, 4, 2 7 , 5
5 10 2 }
0 1 2 3 4 5
b) Zaokruì brojeve u datom skupu za koje nejedna~ina x < 2 1 postaje ta~na brojevna nejednakost.
2
v) Napi{i za koji je jo{ prirodni broj data nejednakost ta~na. ..................
g) Napi{i bar tri razlomka razli~ita od datih za koje je nejednakost ta~na. ...........................
Nejednakost s promenqivom naziva se nejedna~ina. Na primer, 2 < 2 1 je brojevna

2
nejednakost, a x < 2 1 je nejedna~ina.
2
Re{ewe nejedna~ine je svaki broj koji, kada zameni promenqivu u nejedna~ini,
daje ta~nu brojevnu nejednakost.
Ako nije druga~ije nagla{eno, nejedna~ine se re{avaju u skupu razlomaka.
Re{ewe nejedna~ine x < 2 1 su svi brojevi mawi od 2 1. Ne moèmo sve da ih napi{emo.
2 2
Grafi~ki moèmo da ih prikaèmo na brojevnoj polupravoj na slede}i na~in:
0 1 2 21 3 4 5
2
Pun kruì} iznad nule ozna~ava da je i 0 re{ewe nejedna~ine,
a prazan kruì} iznad 2 1 da taj broj nije re{ewe.
2
Predstavi grafi~ki re{ewa slede}ih nejedna~ina kao {to je zapo~eto.

5 Napi{i nekoliko razlomaka koji pripadaju skupu re{ewa nejedna~ine.
a) x 1 1 1 1, 1 2, 2 3
3 0 1 11 2 3 4 5 2 3 5
3 OZNAKA ÎTA SE
< JE MAWE
> JE VE]E
b) x < 4 3 JE MAWE
4 0 1 2 3 4 5 ...................................
ILI
JEDNAKO
(NIJE VE]E)
JE VE]E ILI
JEDNAKO
v) 1,5 x < 3 (NIJE
MAWE)
0 1 2 3 4 5 ...................................
67
NEJEDNAÎNE S NEPOZNATIM SABIRKOM,
UMAWENIKOM ILI UMAWIOCEM
1 a) Popuni tabelu kao {to je zapo~eto. Upi{i T ako je za date vrednosti promenqive
odgovaraju}a jednakost ili nejednakost ta~na, a ako nije ta~na.
x 0,1 0,7 0,9 1,2 1,5 1,9 2,9 3,1 4,1

x + 1,1 = 3
x + 1,1 < 3 T
b) Koriste}i tabelu, razmisli o tome koji su sve brojevi re{ewe nejedna~ine x + 1,1 < 3.
Prikaì sva wena re{ewa iz skupa razlomaka na brojevnoj polupravoj.
NEJEDNAÎNU
MO@EMO RE[ITI
0 1 2 3 4 5 KORISTE]I TABELU.
2 Re{i jedna~inu, a zatim napi{i bar ~etiri re{ewa nejedna~ine.
y+ 2 = 9 y+ 2 < 9
11 11 11 11
....................... .................................
3 U slede}im zadacima zaokruì ta~an odgovor.
a) Zbir dva broja je 10. Ako se jedan sabirak uve}a za 3, a drugi ostane nepromewen,
tada je zbir:
3 7 10 13
b) Razlika dva broja je 10. Ako se umawenik uve}a za 3, a umawilac ostane nepromewen,
tada je razlika:
3 7 10 13
v) Razlika dva broja je 10. Ako se umawilac uve}a za 3, a umawenik ostane nepromewen,
tada je razlika:
3 7 10 13
promena zbira u odnosu promena razlike u odnosu promena razlike u odnosu

na promenu sabirka na promenu umawenika na promenu umawioca
prvi drugi zbir umawenik umawilac razlika umawenik umawilac razlika

sabirak se sabirak se se se se se se se se
pove}ava ne mewa ne mewa pove}ava ne mewa pove}ava
smawuje ne mewa smawuje smawuje ne mewa smawuje ne mewa smawuje pove}ava
68
Postupak re{avawa nejedna~ine s nepoznatim sabirkom, na primer:
x+1<7
2 8
1. korak Re{avamo odgovaraju}u jedna~inu. x + 1 = 7
2 8
7
x= 1
8 2
x=3
8
1
2. korak Vrednost zbira x + smawuje se kada se vrednost nepoznatog sabirka smawuje.
2
Re{ewe date nejedna~ine su svi brojevi za koje vaì da je x < 3.
8
3. korak Opisujemo skup re{ewa nejedna~ine ili ga prikazujemo na brojevnoj polupravoj.
Re{ewa nejedna~ine su svi brojevi izme|u 0 i 3, ukqu~uju}i i nulu.
8
0 3 1 2
8
5 Re{i nejedna~inu i re{ewe prikaì na brojevnoj polupravoj.

a) 1 1 + x 5 5 b) x + 1,3 > 4 , 8
3 6
OPERACIJA
SABIRAWA UVEK JE
IZVODQIVA
0 1 2 3 4 5 0 1 2 3 4 5 U SKUPU RAZLOMAKA
(UVEK MO@EMO DA
SABEREMO DVA
RAZLOMKA).
x 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 2 2,1 2,2 2,3
x 1,3 0 0,1
b) Napi{i re{ewe jedna~ine x 1,3 = 0,5. ................................
v) Napi{i sve vrednosti x iz tabele za koje je: x 1,3 < 0,5.

OPERACIJA ODUZIMAWA NIJE UVEK
IZVODQIVA U SKUPU RAZLOMAKA.
.................................................................................................................... NA PRIMER, OPERACIJA
5 6 1 NIJE IZVODQIVA,
g) Napi{i sve vrednosti x iz tabele za koje je: x 1,3 0,5. 2
1
A 5 4 JE IZVODQIVA.
2
....................................................................................................................
69
b1=4 b14
9 9 9 9
....................... .................................
Postupak re{avawa nejedna~ine s nepoznatim umawenikom, na primer:

x 1,2 4
1. korak Re{avamo odgovaraju}u jedna~inu. x 1,2 = 4
x = 4 + 1,2
x = 5,2
2. korak Vrednost razlike x 1,2 se smawuje kada se vrednost nepoznatog umawenika
smawuje.
Re{ewa nejedna~ine x 1,2 4 bili bi svi brojevi za koje vaì da je x 5,2.
Vodimo ra~una o izvodqivosti operacije oduzimawa. Razlika x 1,2
izvodqiva je za x 1,2.
Re{ewa nejedna~ine su svi brojevi izme|u 1,2 i 5,2, ukqu~uju}i i te brojeve.
0 1 1,2 2 3 4 5 5,2 6
8 Re{i nejedna~inu i re{ewa prikaì na brojevnoj polupravoj.
VREDNOST RAZLIKE
a) x 2 1 > 1 b) x 1,5 < 2,4
2
x 21
2
POVE]AVA SE
KADA SE VREDNOST
NEPOZNATOG
UMAWENIKA
POVE]AVA.
9 a) Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
x 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29
8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8
29 x 20
8 8
b) Napi{i re{ewe jedna~ine 29 x = 12.

8 8 .........
v) Napi{i sve brojeve iz tabele za koje je 29 x < 12.
8 8 ........................................................................................
g) Napi{i sve brojeve iz tabele za koje je 29 x > 12.
8 8 .........................................................................................
70
9 a= 1 9 a> 1
10 10 10 10
........................ .................................
Postupak re{avawa nejedna~ine s nepoznatim umawiocem, na primer:

4 x < 11
2
1. korak Re{avamo odgovaraju}u jedna~inu. 4 x = 1 1
2
x = 4 11
2
x = 21
2
2. korak Vrednost razlike 4 x se smawuje kada se vrednost nepoznatog umawioca pove}ava.
Re{ewa nejedna~ine 4 x < 1 1 bi bili svi brojevi za koje vaì da je x > 2 1.
2 2
Vodimo ra~una o izvodqivosti operacije oduzimawa.
Razlika 4 x izvodqiva je za 0 x 4.
Re{ewa nejedna~ine su svi brojevi izme|u 2 1 i 4, ukqu~uju}i i broj 4.
2
0 1 2 21 3 4 5 6
2
11 Re{i nejedna~ine i re{ewa prikaì na brojevnoj polupravoj.

a) 5,1 x > 3,6 b) 5 3 x < 1 1 VREDNOST RAZLIKE
4 2
5,1 x POVE]AVA SE
KADA SE VREDNOST
NEPOZNATOG
UMAWIOCA SMAWUJE.
TA RAZLIKA MO@E DA
SE IZRAÛNA SAMO ZA
ONE VREDNOSTI
PROMENQIVE ZA KOJE
VA@I 0 x 5,1.
12 Napi{i bar tri broja koji su re{ewa

nejedna~ine.
a) x 4,6 2,3 b) 4,6 x 2,3
a) ....................................... b) .......................................
71
VE@BAWE
1 Tabelom je prikazan uspeh nekih u~enika petog razreda.
u~enik Petar Ana Nina Nikola Vlada Maja Marko Nenad Vera
prose~na ocena 4,25 3,66 4,92 4,50 2,75 4,04 3,45 5,00 2,50
a) Napi{i prose~ne ocene u~enika koji su postigli vrlo dobar uspeh. ....................................................
b) Imena u~enika koji su postigli odli~an uspeh su: .........................................................................................
v) Da li ima u~enika s dovoqnim uspehom? ........................................................................................................
2 Za svaki primer zaokruì odgovaraju}u re~, kao {to je zapo~eto.
3 + a = 3,2 (2,6 + a) 7,8 a+3>2 7 a < 0,3 4,9 (a 1,5) 34 a = 21

4 4 5 9 2
jedna~ina jedna~ina jedna~ina jedna~ina jedna~ina jedna~ina
nejedna~ina nejedna~ina nejedna~ina nejedna~ina nejedna~ina nejedna~ina
izraz izraz izraz izraz izraz izraz
3 Ako re{ewa datih jedna~ina koja su ve}a od 2, a mawa od 6, pore|a{ redom,

po~ev{i od najmaweg, dobi}e{ jedan matemati~ki pojam od ~etiri slova.
x + 23 = 31 x 3 ,92 = 2,14 11 + x = 65 re{ewa

4 2 3 6 jedna~ina
x= x= x=
....... K ....... R ....... O
slova
x 11 = 1 1 5 ,9 x = 1,26 4 , 8 x = 1,3
5 10
x= x= x=
....... U ....... A ....... G
72
4 Da li je broj 3 re{ewe nejedna~ine? Zaokruì DA ili NE.
4
a) x < 1 b) x > 1 v) x + 3 < 2 g) x 1 > 0 d) 4 x < 1
4 2
DA NE DA NE DA NE DA NE DA NE
5 Napi{i sve prirodne brojeve koji su re{ewe nejedna~ine.
a) 1,9 + x 5,6 b) x 0,64 0,36 v) x + 2,06 > 4,76
x {................................ x {................................ x {................................
6 Napi{i bar tri broja koji su re{ewa

nejedna~ine.
a) x 5 5 1 1 b) 5 5 x 1 1
6 6 6 6
a) ....................................... b) .......................................
7 Re{ewe nejedna~ine x 1 3 < 2 7 prikazano je na brojevnoj polupravoj.

8 8
a)
0 1 11 2 3 4 5 6
2
b)
0 1 13 2 27 3 4 5 6
8 8
v)
0 1 13 2 3 4 41 5 6
8 4
g)
0 1 2 3 4 41 5 6
4
73
8 Prikaì re{ewe nejedna~ine na brojevnoj polupravoj.
a) y + 7,32 > 10,82 b) y 7 < 7
4 2
0 1 2 3 4 5 6 7 0 1 2 3 4 5 6 7
9 Kada od nekog broja oduzme{ 4, dobi}e{ 10 Kada od 4,2 oduzme{ neki broj, dobi}e{
5
brojeve mawe od 4,2. Koji su to brojevi? brojeve mawe od 4. Koji su to brojevi?
5
RE[EWE
MO@E[
DA PRIKA@E[
NA BROJEVNOJ
PRAVOJ.
Odgovor: .................................................................... Odgovor: ....................................................................
......................................................................................... .........................................................................................
11 U prazne kruì}e upi{i elemente skupa 4 , 5 , 7 , 9 tako da zbir na svakoj stranici

bude mawi od 1.
15 15 15 15 { }
4
15
1 3
15 15
74
Nina je planirala da u~i 2 1 h. Ako je Kamion za prevoz ugqa teàk je 3,740 t. Kada
12 2 13 je napuwen ugqem, wegova teìna iznosi
3
matematiku ve`bala h, koliko
4 mawe od 10,260 t. Koje od datih koli~ina
je planirala da u~i ostale predmete? ugqa moè da preveze taj kamion? Zaokruì
ta~ne odgovore.
Sastavi jedna~inu i re{i zadatak.
6,120 t 6,200 t 6,510 t 6,520 t
6,550 t 6,600 t 6,620 t 6,900 t
Odgovor: ..............................................................
Dve stranice trougla su 2,8 cm i 4 1 cm. Kutija s jagodama te{ka je 2,150 kg. Ako
14 5 15 je teìna kutije 0,250 kg, jagode su te{ke:
Ako je obim trougla mawi od 11,5 cm,
koliko centimetara moè da iznosi a) mawe od 2 kg
duìna tre}e stranice? Zaokruì slovo b) vi{e od 2 kg
ispred ta~nog odgovora. v) ta~no 2 kg
a) 5,4 cm b) 4,5 cm v) 3,4 cm Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
Visina skele na jednoj gra|evini Jedan bazen puni se pomo}u tri cevi.
16 iznosi 12,5 m, a gra|evine 18 m. 17 Iz prve je iza{lo 42,37 hl vode, a iz druge
Koliko jo{ metara skele treba 29,65 hl. Ako u bazen ne moè da stane
montirati da bi skela bila vi{a vi{e od 100 hl, koliko je vode iza{lo
od gra|evine za 2 m 50 cm? iz tre}e cevi?
Odgovor: .............................................................. Odgovor: ..............................................................
75
ZAPAMTI
POJAM
brojilac a
RAZLOMKA Razlomci su brojevi oblika (a N0, b N).
a razloma~ka crta
b
b
imenilac
Razlomak 3 ozna~ava 3 od 5 jednakih delova. Razlomak 3 ozna~ava i koli~nik brojeva

5 5
3 i 5 i pi{e se 3 = 3 : 5.
5
Razlomak je ve}i od 1 ako je 13

Razlomak je mawi od 1 Razlomak je jednak 1 >1
brojilac ve}i od imenioca. 5
ako je brojilac mawi 3 ako je brojilac 5=1
<1 5 Zapis u obliku me{ovitog
od imenioca. 5 jednak imeniocu.
broja: 13 = 23
5 5
PRO[IRIVAWE I SKRA]IVAWE 2 : 25
RAZLOMAKA
3= 6 75 = 3
5 10 100 4
2 : 25
UPORE\IVAWE RAZLOMAKA
Kada su imenioci isti, ve}i je onaj Kada su imenioci i brojioci razli~iti,

razlomak ~iji je brojilac ve}i. na primer 3 i 1, pro{irujemo razlomke
5 2
4>3 i dovedemo ih na iste imenioce.
5 5
Kada su brojioci isti, ve}i je onaj 3= 6 i1= 5 6 > 5
razlomak ~iji je imenilac mawi. 5 10 2 10 10 10
3>3 3 >1 K
4 5 5 2
Kada su imenioci razlomaka isti, sabiramo Kada su imenioci razlomaka razli~iti,

ili oduzimamo brojioce. prethodno ih pro{irujemo i dovodimo na
iste imenioce.
4 + 3 = 7 = 12 3 + 3 = 15 + 12 = 27 =1 7
5 5 5 5 4 5 20 20 20 20
43=1 3 3 = 15 12 = 3
5 5 5 4 5 20 20 20
76
DECIMALNI ZAPIS RAZLOMAKA
Broj 1 75 zapisuje se i 1,75. îta se jedan zarez sedamdeset pet i prikazuje u tabeli
100
mesnih vrednosti:
deo
deo
ce
ce
e
ini
eti
eti
tin
ti
des
des
sto
sto
jed 1 , 7 5
Prevo|ewe razlomka u decimalni broj Prevo|ewe decimalnog broja u razlomak

2 3 = 2 6 = 2,6 1 , 7 5 = 1 75 = 1 3
5 10 100 4

Od dva decimalna broja ve}i je onaj koji ima ve}i ceo deo.
Kada su celi delovi jednaki, ve}i je onaj koji ima ve}i deseti deo, a ako su i oni jednaki
onda se porede stoti delovi i tako daqe.
2,6 > 2,57
Podseti se da je 2,6 = 2,60 i 2 6 = 2 60 .
10 100
SABIRAWE I ODUZIMAWE DECIMALNIH BROJEVA

Kada se sabiraju ili oduzimaju decimalni brojevi, postupa se kao kod prirodnih brojeva.
Vodimo ra~una o mesnim vrednostima cifara i decimalnom zarezu.
2,6 + 1,75 = 4,35 2,6 1,75 = 0,85

deo
deo
deo
deo
ce
ce
ce
ce
ini
ini
eti
eti
eti
eti
ti
ti
des
des
des
des
sto
sto
jed
jed
2 , 6 0 2 , 6 0
+ 1 , 7 5 1 , 7 5
4 , 3 5 0 , 8 5
77
I TO JE MATEMATIKA
1 Kako }e{ od komada satenske trake duìne 2 metra da odse~e{ ta~no pola metra a da ne meri{?
3
KADA PRESAVIJE[ TRAKU

NAPOLA, DOBI]E[
Odgovor: ..................................................................................................... TRE]INU METRA. PRESAVIJ
TRAKU JO[ JEDNOM.
.....................................................................................................
2 Sestra i brat su napravili belu kafu u {oqama iste

veli~ine. Sestra je napunila tre}inu {oqe crnom kafom,
a brat ~etvrtinu. Zatim su {oqe dopunili mlekom. Kada
je sestra popila jednu ~etvrtinu, a brat jednu tre}inu
bele kafe, ponovo su dopunili ~a{e mlekom i popili
belu kafu do kraja. Ko je popio vi{e mleka?
............................................................................................................
Stari arabqanski problem

3
Jedan stari Arabqanin imao je tri sina. Na samrti je odredio da se 35 kamila, koje im
ostavqa u nasle|e, podeli na slede}i na~in: da najmla|i sin dobije polovinu od svih kamila,
sredwi tre}inu, a najstariji devetinu.
Sinovi nikako nisu mogli da podele kamile jer broj 35 nije deqiv ni sa 2, ni sa 3, ni sa 9.
Kadija kome se su obratili za pomo} presudio je tako {to im je pozajmio jednu kamilu
i izvr{io deobu. Svi su bili zadovoqni.
Koliko je kamila dobio:
najmla|i sin ...............
sredwi sin ...............
najstariji sin? ...............
Preostale kamile uzeo je kadija.
Koliko? ...............
Kako je mogu}e da je svaki od sinova dobio vi{e nego {to je o~ekivao? Objasni.
Odgovor: .................................................................................................................................................................................
.....................................................................................................................................................................................................
78
ISTRA@IVA^KI ZADATAK
MO
NAM OMOGU]UJE DA PRIKUPIMO, ANAL IZIRA
STATISTIKA JE OBLAST MATEMATIKE KOJA J NEKIH DOGA\AJA
OSNO VU WIH PROC ENIM O RAZVO
I OBRADIMO PODATKE I DA NA
CINI, POLITICI, OBRAZOVAWU...
I POJAVA. KORISTI SE U EKONOMIJI, MEDI
NAVODE STATISTI^KE PODATKE.
STRU^WACI IZ RAZLIÎTIH OBLASTI ÊSTO
OVE GODINE ÊTVRTINA DOMA]INSTAVA
TAKO SE, NA PRIMER, MO@E ÛTI: DO KRAJA
IJA TELEVIZIJA JE ZEBRA.
U SRBIJI IMA]E KOMPJUTER, NAJGLEDAN
1 Odaberi dvadeset prijateqa, prikupi podatke i re{i slede}i zadatak.

a) Popuni tabelu. b) Dobijene podatke prikaì na grafikonu
odgovaraju}im stubi}ima, pa ih oboj
vreme provedeno za razli~itim bojama.
broj prijateqa
kompjuterom u toku dana
20
mawe od jednog sata
15
od jednog do dva sata
10
od dva do pet sati
5
vi{e od pet sati
1 do 2 d 2 do 5 {e od 5
e od od 1
maw o vi
v) Izrazi razlomkom, decimalnim brojem g) Podatke dobijene pod v) prikaì na krugu

i procentom koji deo od 20 ispitanih i oboj delove kruga odgovaraju}im bojama
prijateqa koristi kompjuter: mawe od jednog kao na grafikonu pod b).
sata, od jednog do dva sata, od dva do pet
sati, vi{e od pet sati.
decimalni
vreme u satima razlomak procenat
broj
mawe od 1 sata
od 1 do 2 sata
od 2 do 5 sati
vi{e od 5 sati
2 Za prikupqawe raznih podataka ~esto se koriste anketni listi}i. Sastavi sam pitawa i ispitaj
prijateqe. Ovo je ideja za jedan takav listi}. Moè{ da napravi{ statistiku kao u zadatku 1.
1. Kompjuter najvi{e koristi{ za:

igrice gledawe filmova slu{awe muzike u~ewe dopisivawe s prijateqima
Zaokruì samo jedan od ponu|enih odgovora.
2. Da li ima{ pristup Internetu?
DA NE
Listi}i s vi{e zaokruènih odgovora ili precrtani su nevaè}i.
79
OSNA SIMETRIJA
Simetrija je sastavni deo prirode. Pogledajmo samo simetriju sne`nih pahuqica, lista, cveta,
simetriju ìvotiwa, kao i qudskog tela. Simetrija se ispoqava u ravnoteì i jednakosti dve
strane. Ptica ne bi mogla da leti ako ne bi imala potpuno identi~na krila.
Jo{ od davnina ~ovek je u prirodi uo~avao simetriju, doìvqavao wenu lepotu, a zatim po~eo
da je primewuje u svojim tvorevinama. Simetrija se provla~i kroz celu istoriju qudskog
stvarala{tva: gra|evinarstvo, arhitekturu, inèwerstvo, umetnost, nauku. Simetriju otkrivamo
svuda oko nas: u alejama i vrtovima, na zgradama i fasadama, na mostovima i aparatima, ku}nom
name{taju, na ukrasnim ornamentima, mozaicima i u raznim {arama.
Simetrija postoji i u ritmu pesme, u stihovima i melodiji. Ukratko otkrivamo je svuda gde ima
reda, pravilnosti i harmonije.
[UMARAK SE OGLEDA SVAKA [ARA JE PRIRODA JE PAHUQICA JE

U JEZERU NA SVOM MESTU MAJSTOR SIMETRIJE BESPREKORNO
SIMETRI^NA
HRAM SVETOG SAVE TAX MAHAL SAGRADIO JE PIROTSKI

U BEOGRADU U XVIII VEKU INDIJSKI VLADAR ]ILIM
[AH XAHAN KAO HRAM ZA VOQENU
@ENU MUMTAZ MAHAL.
1. Na svakoj od datih slika nacrtaj pravu tako da strane leva i desna ili gorwa i dowa
budu jednake, kao da se jedna ogleda u drugoj.
KALEIDOSKOP JE SPRAVA U OBLIKU CEVI, S TRI RAVNA OGLEDALA ILI VI[E WIH. OGLEDALA
SU SASTAVQENA POD POGODNIM UGLOM TAKO DA SE PREDMETI, OBI^NO RAZNOBOJNI STAKLI]I,
OGLEDAJU U MNOGO SIMETRI^NIH FIGURA. OGLEDALA SU NAME[TENA TAKO DA I POSLE NAJMAWE
PROMENE POLO@AJA KALEIDOSKOPA STVARAJU ZANIMQIVE SIMETRI^NE SLIKE U VI[E BOJA.
KALEIDOSKOP JE KONSTRUISAO SER DEJVID BRUSTER 1816. GODINE,.
80
2. Nastavi da boji{ odgovaraju}im bojama i napravi mustru za stolwak.
3. Napravi svoj kaleidoskop.

Potreban materijal: ogledala, karton, selotejp, raznobojni stakli}i, lepak
Prvi korak. Ise}i tri par~eta ogledala pravougaonog oblika, dimenzija oko 20 cm i 3 cm.
Drugi korak. Spojiti ogledala duòm stranicom pomo}u selotejpa i lepka tako da se dobije
cev trougaonog oblika. Radi ~vrsto}e, ogledala sa spoqne strane treba obloìti kartonom,
a moè se sve staviti u neku plasti~nu ili kartonsku cev.
Tre}i korak. Jedan kraj cevi zatvoriti i zalepiti kartonom, a zatim probu{iti
otvor u sredini. Zatim pripremiti providnu kutiju visine oko 1 cm ~iji je
popre~ni presek jednak popre~nom preseku napravqene cevi. U kutiju staviti
raznobojne stakli}e paze}i da se ne prepuni, a zatim je zalepiti na drugi
kraj cevi.
U narednom poglavqu nau~i}e{ da:

crta{ simetri~ne figure u odnosu na jednu pravu
pronalazi{ osno simetri~ne figure i crta{ wihove ose
konstrui{e{ simetralu duì i simetralu ugla, kao i da to
primewuje{ u praksi.
81
PRIMERI OSNE SIMETRIJE
Presavijawem prvog crteà po pravoj ozna~enoj ùtom bojom potpuno }e{ preklopiti
1 delove tela komarca. Nacrtaj takvu pravu i na slede}im crteìma.
SVAKI CRTE@
JE SIMETRIÂN
U ODNOSU
NA NACRTANU
PRAVU.
Nacrtaj pravu po kojoj bi se presavila mreà tako da se potpuno preklope:

2
a) leva i desna strana slova b) gorwa i dowa strana slova.
NACRTANA
LINIJA JE OSA
SIMETRIJE
SVAKOG SLOVA.
Kada presavijawem crteà po nekoj pravoj, nacrtanoj ili zami{qenoj, potpuno preklopimo
wegova dva dela kaè se da taj crte` ima osobinu osne simetri~nosti. Za delove crteà
koji se na taj na~in preklapaju kaè se da su osno simetri~ni. Prava po kojoj se crte`
savija naziva se osa simetrije.
ZA FIGURU I WEN LIK U OGLEDALU KA@E SE DA SU

SIMETRI^NI. QUDSKO TELO JE NAIZGLED SIMETRI^NO.
DA LI JE BA[ TAKO?
.
POSMATRAJMO LICE DEÂKA NA PRVOJ FOTOGRAFIJI
NA KOMPJUTERU MO@EMO DA URADIMO SLEDE]E:
FOTOGRAFIJU ]EMO ISE]I PO ZAMI[QENOJ OSI
SIMETRIJE I OD LEVOG DELA NAPRAVI JEDAN LIK,
A OD DESNOG DELA DRUGI, KAO [TO JE PRIKAZANO NA
SLIKAMA, DOBIJENI LIKOVI NISU SASVIM JEDNAKI,
ALI SU VEOMA SLI^NI. DAKLE, QUDSKO LICE NIJE
SASVIM SIMETRI^NO. KA@U DA SE U BLAGOJ
NESIMETRI^NOSTI KRIJE WEGOVA LEPOTA.
NA SLIÂN NAÎN MO@E[ OD SVOJE FOTOGRAFIJE
DA NAPRAVI[ DVA RAZLIÎTA LIKA.
82
Dopuni svaki crte` tako da dobijena ku}ica i avion budu simetri~ni prema datim pravama.
3
Dopuni crte` tako da dobije{ Dopuni crte` najmawim brojem objekata tako da
4 simetri~nu sliku jelke.
5 bude simetri~an u odnosu na ulazna vrata ku}ice.
Na ~asu likovne kulture izvedi slede}i N

6 eksperiment. SL IKE DOBIJ
ENE NA NAÎ
KU 8
DAT
OPISAN U ZA
ROR[AHOVE
Na list papira pravougaonog oblika NAZIVAJU SE
STE SE
nanesi nekoliko kapi razli~itih boja. MRQE I KORI
OLOGIJ I.
U PSIH
Presavij list po pravoj liniji, a zatim
vrati u prvobitni poloàj.
Opi{i dobijenu sliku.
Da li je dobijena slika simetri~na? ..........
Ako jeste, podebqaj osu simetrije.
83
SIMETRI^NE TA^KE.
SIMETRI^NOST DVE FIGURE U ODNOSU NA PRAVU
1 Ako presavije{ kvadratnu mreù po pravoj s,

B DU@ AA1
da li se ta~ke A i A1 preklapaju? .......... JE NORMALNA
C NA PRAVU s.
Odredi i upi{i ta~ke B1 i C1 koje }e se istim TA^KE A I A1
SU JEDNAKO
presavijawem poklopiti sa ta~kama B i C. UDAQENE OD
A A1 PRAVE s.
Izmeri rastojawe od ta~ke A do prave s. ..........
Izmeri rastojawe od ta~ke A1 do prave s. .......... s
Koja ta~ka se poklapa s ta~kom M kada Nacrtaj prave a i b tako da ta~ke A i B

2 kvadratnu mreù presavije{ po pravoj:
3 budu simetri~ne u odnosu na a, a ta~ke
C i D simetri~ne u odnosu na b.
a) p .......... q
B
b) q? .......... C
OSNO SIMETRI^NE
TA^KE NALAZE SE SA M B E
RAZNIH STRANA OSE
SIMETRIJE. p C
D
A A
Ta~ke A i A1 su simetri~ne u odnosu na pravu s:

ako ta prava sadrì sredi{te O duì AA1 i A
ako je normalna na du` AA1. O
A1
Pravu s nazivamo osa simetrije.
s
AA1 s AO=OA1
Proveri da li su date ta~ke simetri~ne u odnosu na datu pravu i obrazloì odgovor.

4
N N N
s s
s
M M
M
............................................... ............................................... ...............................................
............................................... ............................................... ...............................................
84
KONSTRUKCIJA SIMETRI^NE TA^KE U ODNOSU NA DATU PRAVU
Date su ta~ka C i prava s. 1. korak 2. korak
Nacrtajmo pravu normalnu na Odredimo ta~ku C1 s druge
pravu s i koja sadrì ta~ku C. strane prave s tako da je
Obeleìmo wihov presek sa O. CO C1O.
C s
C s C s
O
O
C1
Nacrtaj ta~ku simetri~nu datoj ta~ki u odnosu na pravu s.

5 TA^KA KOJA
a) b) E v) g) s PRIPADA OSI
SIMETRIJE
POKLAPA SE SA
s C
SVOJOM
SIMETRI^NOM
F s s G TA^KOM.
Nacrtaj ta~ke A1 i B1 simetri~ne ta~kama A i B u odnosu na s, a zatim nacrtaj du` A1B1.

6
a) b) v)
B A
A
B DU@I AB I A1B1
s SU SIMETRI^NE.
s
A s B
Neka su ta~ke A i B simetri~ne ta~kama A1 i B1 u odnosu B

na pravu s. B1
Duì AB i A1B1 su simetri~ne u odnosu na pravu s. M
Svaka ta~ka duì AB ima svoju simetri~nu ta~ku u odnosu M1
na s koja pripada duì A1B1. Na primer, ta~ki M A
simetri~na je ta~ka M1.
Duì AB i A1B1 su podudarne. A1
s
Pravu s nazivamo osa simetrije.
85
Nacrtaj du` A1B1, simetri~nu sa duì AB u odnosu na pravu s.
7
a) A B b) v)
A A B
s
s s
B
Trouglovi MNP i EFG su simetri~ni u odnosu na pravu a.

8 Dopuni re~enice.
Teme M je simetri~no s temenom .............
Teme N je simetri~no s temenom .............
Teme P je simetri~no s temenom .............
Dopuni jednakosti. MN = ............ MP = ............ PN = ............
Nacrtaj trougao simetri~an s datim u odnosu na pravu s i obeleì wegova temena.

9
a) b)
v) g)
DU@I EF I E1F1
SEKU SE NA PRAVOJ s.
86
Nacrtaj pravu a1, simetri~nu pravoj a a) Nacrtaj ugao a1O1b1, simetri~an
10 u odnosu na osu s.
11 datom u odnosu na pravu s.
b) Izmeri te uglove u stepenima.

ODABERI TA^KU NA PRAVOJ a
I OBELE@I JE, NA PRIMER SA B, aOb = ............ a1O1b1 = ............
A ZATIM NACRTAJ WOJ
SIMETRI^NU TA^KU B1.
[ta zakqu~uje{? ....................................
Figure date u kvadratnoj mreì me|usobno su simetri~ne. Nacrtaj osu simetrije.

12
a) b) v)
Zaokruì slova ispred crteà na kojima su prikazane dve me|usobno simetri~ne figure.
13
a) b) v) g) d)
87
OSNA SIMETRI^NOST FIGURE
1 Na koliko na~ina moè{ da presavije{ crte` cveta

na slici tako da potpuno preklopi{ wegove delove?
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. PRAVA PO KOJOJ JE
PRESAVIJENA FIGURA
a) 1 b) 2 v) 3 g) 4 JE OSA SIMETRIJE
TE FIGURE.
2 Napi{i na liniji ispod svake zastave broj wenih osa simetrije.

Nema~ka Island Italija Evropska Austrija Srbija Maroko
FIGURA MO@E unija
DA IMA I VI[E
OSA SIMETRIJE.
......... ......... ......... ......... ......... ......... .........
3 Zaokruì DA ako prava s jeste osa simetrije ili NE ako prava s nije osa simetrije
trougla na slici.
DA NE DA NE DA NE
4 Prava s je osa simetrije kvadrata na slici. Simetri~ne ta~ke su:

a) A i ........., D i ......... b) A i ........., B i ......... v) A i ........., B i ........., D i .........
Prava je osa simetrije neke figure ako za svaku ta~ku te figure

wena simetri~na ta~ka (u odnosu na tu pravu) pripada istoj figuri.
Figuru koja ima osu simetrije nazivamo osno simetri~na figura.
Na primer, figura koja prikazuje srce na slici jeste osno simetri~na
figura. Ima jednu osu simetrije pravu s.
88
5 Prava a je osa simetrije date figure. 6 a) Ta~ki M pravougaonika na slici nacrtaj
Nacrtaj i obeleì ta~ke simetri~ne simetri~nu ta~ku M1 u odnosu na pravu m.
ta~kama A, B i C. b) Da li ta~ka pripada pravougaoniku? .........
v) Da li je prava m osa simetrije
pravougaonika? .........
Ako uo~ava{ jo{ neku osu simetrije,

nacrtaj je.
7 Nacrtaj trougao ABC tako da prava s 8 Nacrtaj kvadrat ABCD tako da prava s
bude wegova osa simetrije. bude wegova osa simetrije.
9 Svakoj figuri u kvadratnoj mreì nacrtaj sve ose simetrije.
10 Figurama na slici nacrtaj sve ose simetrije.
89
VE@BAWE
1 Koje ta~ke su simetri~ne u odnosu

2 Nacrtaj ta~ku B simetri~nu sa A u odnosu na a
na a? .................. i ta~ku C simetri~nu ta~ki A u odnosu na b.
3 Koji krugovi su osno simetri~ni prema s? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
a) b) v) g)
Nacrtaj ~etvorougao simetri~an datom Nacrtaj krug simetri~an datom

4 u odnosu na m.
5 u odnosu na s.
6 Zaokruì DA ako su poluprave Ox i My simetri~ne u odnosu na s ili NE ako one to nisu.
DA NE DA NE DA NE DA NE
90
7 Nacrtaj du` GH simetri~nu sa EF u odnosu 8 Nacrtaj du` EF simetri~nu sa CD u odnosu
na x, a zatim nacrtaj du` LK simetri~nu na y, a zatim nacrtaj du` GH simetri~nu
sa GH u odnosu na y. sa EF u odnosu na x.
Koja je prava osa simetrije petougla na slici? ..................

9
Nacrtaj sve ose simetrije svakog slova.

10
Oboj na svakom crteù najmawi broj kvadrata tako da dobijena obojena figura bude simetri~na
11 u odnosu na datu pravu.
91
SIMETRALA DU@I, KONSTRUKCIJA
1 Zaokruì slovo ispred crteà na kojem su ta~ke A i B simetri~ne u odnosu na pravu s.

a) b) v) g)
POGLEDAJ NA
STRANI 84 KAD
SU DVE TA^KE
SIMETRI^NE
U ODNOSU
NA PRAVU.
Obrazloì odgovor: ....................................................................................................................................................
Prava je simetrala duì: Svaka ta~ka simetrale duì

ako sadrì sredi{te te duì i jednako je udaqena od krajwih
ta~aka te duì.
ako je normalna na tu du`.
I obrnuto, ta~ka koja je jednako
A
AS= SB AB s
=S udaqena od krajwih ta~aka duì
Simetrala duì je wena osa
Prava s je simetrala pripada simetrali te duì.
simetrije.
duì AB.
2 Prava s je simetrala duì AB.

Na osnovu crteà dopuni re~enice.
Du` AC je simetri~na duì ....................
Wihove duìne su ....................
Dopuni jednakosti.
AD = ......... BE = ......... A
AM=
=M
MB
3 Na kojim crteìma ta~ka C pripada simetrali duì MN? Zaokruì slova ispred ta~nih odgovora.
a) b) v) g) d)
KORISTI [ESTAR ILI

LEWIR ZA PORE\EWE
RASTOJAWA OD TA^KE
DO KRAJEVA DU@I.
92
KONSTRUKCIJA SIMETRALE DU@I
Data je du` AB.
1. korak 2. korak
Nacrtajmo kru`nice k1 i k2, jednakih Preseci kru`nica k1 i k2 su ta~ke S i M.
polupre~nika sa centrima u ta~kama A i B. Prava SM je simetrala duì AB.
M
K
4 Konstrui{i simetralu
duì na slici.
A B
N L
5 Konstrui{i osu simetrije s za ta~ke A i B. 6 Konstrui{i sredi{te date duì.

a) b)
M
B
M
N
A
N
7 Podeli du` AB na ~etiri jednaka dela. 8 Konstrui{i du` MN jednaku osmini duì AB.
A B
93
9 Konstrui{i ta~ku F na polupravoj Ex tako da je duìna duì EF jednaka:
a) 3 duìne duì AB b) 3 duìne duì AB

4 2
A B A B
E x E x
10 Konstrui{i simetralu tetive CD i obeleì 11 a) Konstrui{i simetrale s1 i s2 duì AB

je sa s. Da li centar date kru`nice pripada i BC i obeleì wihov presek sa M.
toj simetrali? ........... b) Nacrtaj kru`nicu k(M, r = MA).
Obrazloì odgovor. ............................................... v) Da li ta~ke B i C pripadaju kru`nici k?
.......................................................................................... .............
..........................................................................................
12 Konstrui{i trougao A1B1C1, simetri~an 13 Konstrui{i krug K1, simetri~an

trouglu ABC u odnosu na simetralu s datom krugu K u odnosu na simetralu
stranice BC. polupre~nika OA.
94
Konstrui{emo pravu n koja sadrì ta~ku M i normalna je na datu pravu p ako:
a) M p b) M p
1. korak 1. korak
Nacrtajmo kru`nicu sa centrom u ta~ki M Nacrtajmo kru`nicu sa centrom u ta~ki M
proizvoqnog polupre~nika. proizvoqnog polupre~nika tako da se~e
pravu p.
2. korak 2. korak
Konstrui{emo simetralu duì odre|enu Konstrui{emo simetralu duì odre|enu
prese~nim ta~kama kru`nice i prave. prese~nim ta~kama kru`nice i prave.
14 Koriste}i lewir i {estar, konstrui{i 15 Koriste}i lewir i {estar, konstrui{i

normalu n iz date ta~ke M na pravu p. normalu iz date ta~ke M na pravu p.
Pogledaj konstrukciju u plavom okviru Pogledaj konstrukciju u plavom okviru
pod a). pod b).
NA OVAJ NAÎN
KONSTRUI[E[ PRAV M
UGAO. UGAO IZME\U
M PRAVIH n I p JE PRAV.
p p
16 Konstrui{i tangentu t datog kruga k u ta~ki M. 17 Koriste}i lewir i {estar, konstrui{i

rastojawe izme|u dve paralelne prave
i izmeri ga.
b
IZABERI JEDNU
TANGENTA KRUGA TA^KU NA JEDNOJ
JE NORMALNA PRAVOJ
NA DODIRNI I KONSTRUI[I
POLUPRE^NIK. Rastojawe je .................. NORMALU.
95
SIMETRALA UGLA, KONSTRUKCIJA
1 Geometrijske figure na slici su osno simetri~ne prema datoj pravoj. Koji uglovi
od obeleènih su jednaki?

6 5 2 5
UGAO MNP 4
JE PRAVOM s
PODEQEN NA DVA
JEDNAKA DELA.
3 1 3 4 6
1 2
............................................................... ...............................................................
2 Konstrui{i ugao xOz dva puta ve}i od datog ugla tako da krak Oy pripada oblasti tog ugla.
POLUPRAVA Oy JE
OSA SIMETRIJE
y UGLA xOz.
O x
Simetrala ugla je poluprava koja deli taj ugao

na dva podudarna ugla.
Teme ugla pripada wegovoj simetrali.
Simetrala ugla je wegova osa simetrije.
x
xOs sOy
Poluprava Os je simetrala ugla xOy .
3 Koriste}i {estar, proveri da li je 4 Koriste}i uglomer, proveri da li je

data prava n simetrala datog ugla. data prava n simetrala datog ugla.
m b
S
O
n
n
a
p Odgovor: .......... Odgovor: ..........
96
5 Poluprava Os je simetrala ugla aOb na slici.
Proveri merewem da li je s simetrala tetiva AB i CD.
Odgovor: ................
Obrazloì odgovor. ....................................................................... PODSETI SE
DEFINICIJE
SIMETRALE DU@I.
..................................................................................................................
..................................................................................................................
KONSTRUKCIJA SIMETRALE UGLA

1. korak 2. korak
Konstrui{emo luk AB datog ugla. Konstrui{emo simetralu s tetive AB. Ona sadrì
teme tog ugla.
SIMETRALA
6 Konstrui{i simetralu ugla na slici. OPRU@ENOG UGLA
DELI TAJ UGAO NA
a) b) v) g) DVA PRAVA UGLA.
7 Dati ugao podeli na:

a) ~etiri jednaka ugla b) osam jednakih uglova, a zatim osen~i 1 tog ugla.
8
97
8 Nacrtaj ugao xOt tako da je wegova 9 Nacrtaj ugao aOm tako da je wegova
mera 3 datog ugla. mera 5 datog ugla.
8 2
O x O a
10 Konstrui{i i ozna~i lukom plave boje ugao od:

a) 45 b) 135 v) 6730'
PRVO
KONSTRUI[I
PRAV UGAO.
11 Nacrtaj dva uporedna ugla, konstrui{i wihove 12 Nacrtaj dva unakrsna ugla, konstrui{i wihove
simetrale i izmeri ugao izme|u wih. simetrale i izmeri ugao izme|u wih.
= .......... = ..........
Ugao izme|u simetrala uporednih uglova je prav.

Ugao izme|u simetrala unakrsnih uglova je opruèn.
98
13 Prava s je simetrala pravog ugla ABC.
Nacrtaj du` MP simetri~nu sa MC u odnosu na s.
Da li ta~ka P pripada kraku BA? ..........
Upi{i odgovaraju}i znak >, < ili =. MC .......... MP
Nacrtaj duì NK i NL koje predstavqaju rastojawe
od ta~ke N do krakova BC i BA.
Upi{i odgovaraju}i znak >, < ili =. NK .......... NL
PODSETI SE
14 Poluprava Oa je simetrala ugla xOy. RASTOJAWA OD
Na crteù je prikazan postupak konstruisawa TA^KE OD PRAVE.
rastojawa od ta~ke M do kraka Oy. To je du`

MP. Koriste}i postupak, konstrui{i rastojawa
od ta~ke M do kraka Ox datog ugla i dobijenu
du` ozna~i sa MQ.
Izmeri u milimetrima duì MP i MQ.
MP= .......... MQ= ..........
Svaka ta~ka simetrale ugla jednako je udaqena

od krakova ugla.
I obrnuto, ta~ka jednako udaqena od krakova
ugla pripada simetrali ugla.
M
MQ=
=M
MP
15 Koje ta~ke su jednako udaqene 16 Nacrtaj simetralu As ugla kod temena A trougla ABC
od krakova datog ugla? ............... na slici, a zatim konstrui{i trougao A1B1C1,
simetri~an datom u odnosu na As.
n
F H C
D
A G
C TA^KA B1
E B PRIPADA
KRAKU AC.
S m
A B
99
PRIMENA SIMETRALE DU@I
I SIMETRALE UGLA VE@BAWE
1 Konstrui{i sredi{te stranice BC 2 Dat je pravougaonik ABCD. Konstrui{i

i obeleì ga sa S. Konstrui{i trougao pravougaonik A1B1C1D1, simetri~an
simetri~an datom prema pravoj AS datom u odnosu na simetralu duì AC.
i obeleì wegova temena.
C D C
B A B
Marija je nacrtala kru`nicu i zaboravila Konstrui{i kru`nicu koja sadrì tri

3 da obeleì wen centar. Pomozi Mariji
4 date ta~ke.
da na|e centar kru`nice. Konstrui{i ga
i obeleì sa O.
N
NACRTAJ DVE
TETIVE I
KONSTRUI[I M P
WIHOVE
SIMETRALE.
Odredi na putu ta~ku C, na kojoj stanovnici Ozna~i ta~kom C mesto na kojem }e

5 sela A i B treba da sagrade autobusku stanicu
6 stanovnici naseqa A i B sagraditi
podjednako udaqenu od oba sela. most jednako udaqen od oba mesta.
B
A A
B
100
7 Konstrui{i tangentu datog kruga 8 Konstrui{i krug polupre~nika 2,5 cm
paralelnu datoj tetivi. Koliko ima koji dodiruje datu pravu u datoj ta~ki.
re{ewa? ..........
p
B
k
A
O PRVO
KONSTRUI[I M
SIMETRALU
TETIVE.
9 Konstrui{i i izmeri rastojawe

10 Prave a i b su paralelne. Konstrui{i
temena A do stranice BC trougla ABC. krug koji dodiruje te dve prave. Koliko
ima re{ewa?
..................
A
B C
b
Rastojawe je: ..................
Konstrui{i du` A1B1 simetri~nu datoj 2. korak

11 duì AB u odnosu na pravu s. Konstrui{i ugao tako da je = .
Kraci ugla su s i x. Koristi {estar i odredi
1. korak na pravoj x ta~ku A1 sa suprotne strane prave s
Neka je ugao izme|u duì AB i ose s. tako da je OA = OA1. Na sli~an na~in
odredi i B1.
s
MO@E[ s
DA ODREDI[ TA^KE
SIMETRI^NE
O A
KRAJWIM TA^KAMA O A
DU@I KAO [TO SMO

RANIJE UÎLI. OVDE B
JE OPISAN DRUGI B
NAÎN KONSTRUKCIJE.
KORISTI[ SVOJSTVO:
KOD SIMETRI^NIH
FIGURA DU@I
I UGLOVI SU
PODUDARNI.
x
101
12 Iz pakovawa je izva|ena salveta i izrezana kao na slici. Zaokruì slovo ispod slike koja
predstavqa razvijenu salvetu.
a) b) v) g)
Gde treba sagraditi hotel na obali jezera Na kom mestu treba sagraditi piceriju
13 tako da bude jednako udaqen od puteva a i b?
14 jednako udaqenu od puteva a, b i c?
Obeleì na crteù to mesto kao ta~ku M. Obeleì na crteù to mesto kao ta~ku M.
Koliko ima re{ewa? ..................
b
a c
b
a
Nacrtaj simetralu As ugla kod temena A Nacrtaj kru`nicu k upisanu u ugao xOy
15 16 koja dodiruje krak u ta~ki D.
pravougaonika ABCD na slici, a zatim
konstrui{i pravougaonik simetri~an
datom u odnosu na As. y
D C
O x
CENTAR KRUGA PRIPADA

A B SIMETRALI UGLA IZME\U
WEGOVE DVE TANGENTE.
102
VE@BAWE
Dopuni slike tako da budu simetri~ne Nacrtaj osu simetrije tako da plava
1 u odnosu na osu simetrije s.
2 linija bude simetri~na sa crvenom.
3 Dopuni svaku dominu najmawim brojem

4 Nacrtaj poluprave P1x1 i M1y1
ta~kica tako da bude simetri~na u odnosu simetri~ne s polupravama Px i My
na datu pravu. u odnosu na pravu s.
y
P x
Nacrtaj simetri~nu fuguru datoj a) s b) s

5 u odnosu na pravu s.
7 Popuni kvadrat crtaju}i simetri~ne 8 Popuni kvadrat crtaju}i simetri~ne figure

figure u odnosu na date vertikalne u odnosu na date vertikalne i horizontalne
duì, kao {to je zapo~eto. duì, kao {to je zapo~eto.
103
9 Prave a i b obrazuju ugao od 60. 10 Dopuni sliku tako da dobije{ figuru ~ije
Konstrui{i ta~ke C1 i C2 simetri~ne su ose simetrije date prave.
sa C u odnosu na a i b.
Kolika je mera ugla C1SC2? ...............
S b
11 Koje od datih re~i imaju osu simetrije? ...................................................................................................

Nacrtaj ih.
12 Datom krugu nacrtaj osu simetrije s.

Za ta~ku M odredi simetri~nu ta~ku M1
M
u odnosu na s.
O
Da li datom krugu moè{ da nacrta{ jo{
jednu osu simetrije? .............
13 Koliko osa simetrije ima kvadrat? ............. Koliko osa simetrije ima prava? .............
Koliko osa simetrije ima du`? ............. Koliko osa simetrije ima poluprava? .............
Koliko osa simetrije ima krug? .............
14 Koja je od pravih simetrala duì AB? ........... 15 Za koju je od duì prava a simetrala?...........
104
16 Nacrtaj simetrale duì AB, BC i CD. 17 a) Konstrui{i sredi{te M stranice AB
kvadrata na slici.
b) Konstrui{i kvadrat simetri~an datom
u odnosu na pravu DM.
D C
A B
18 Odredi ta~ku M na stranici AC koja je 19 Konstrui{i ugao od 15730 i obeleì ga

jednako udaqena od stranica AB i BC. lukom plave boje.
C
20 Nacrtaj simetralu s datog ugla i ta~ke M i P koje pripadaju kracima Ox i Oy tako daOM=OP.
y
Da li su ta~ke M i P simetri~ne u odnosu na s? ...................
U kakvom su poloàju prava s i du` MP? ....................
O x
ZAPAMTI
OSA SIMETRIJE FIGURE SIMETRALA DU@I SIMETRALA UGLA
Prava je osa simetrije neke Prava s je simetrala duì AB: Simetrala ugla xOy je
figure ako za svaku ta~ku te 1. ako sadrì sredi{te S poluprava Os koja deli taj
figure wena simetri~na ta~ka duì AB ugao na dva podudarna ugla.
u odnosu na tu pravu pripada 2. ako je normalna na du` AB. y
istoj figuri.
s s
A O B
Ova figura ima O x
5 osa simetrije. AO=OB s AB xOs sOy
105
I TO JE MATEMATIKA
I
PRAVA LINIJA
GU NACRTATI
LEW IRA I [ESTARA MO SIME TRAL A DU@I,
[]EWEM AVE,
O DA SE KORI NORMALNE PR
NAUÎL I SM LELNE PRAVE,
TR UISATI PARA
KRU@NICA I KO NS EM PAPIRA.
ER SAVIJAW
SIMETRALA UG
LA ...
KONSTR UKCIJE, NA PRIM GU OD REDITI:
NI MO
, PO STOJE I DRUGI NAÎ SE SAVIJAWEM PAPIRA
PORED TAKVIH IKAZANO JE
KAKO
SL IKAMA PR
NA SLEDE]IM
ì
simetrala du
e ta~ke
prava kroz dv
la
simetrala ug
avu
ava na datu pr
normalna pr
1 Uzmi papir kvadratnog oblika dimezije 20 cm. Savijaj papir kako je prikazano na slede}im
slikama i napravi ~a{u.

90
sl. 1 sl. 2 sl. 3 sl. 4a

(predwa strana)
sl. 4b sl. 6 sl. 7 sl. 8

(zadwa strana)
OVO JE TVOJ PRVI KORAK U SAVLADAVAWU

VE[TINE POZNATE POD NAZIVOM ORIGAMI.
106
FIGURA
. PRAVQEWE
ÂVA SAVIJAWE PAPIRA PA NSKE
REKLA I OZNA O JA
JAPANSKOG PO STAVNI JE DE
ORIGAM I JE W A LEPK A I MAKAZA, SA U VI VEKU , KADA SU
RE^ KORI[]E PRAVQENE SU
PAPIRA, BEZ OD PAPIRA NA
SAVIJAWEM E. PRVE FIGURE
TR ADIC IJ U JA PA N. JE
KULTURE I PRENEL I PAPI
R
STAROST. PRVO
SVE[TN ICI Z OBZIRA NA
BUDISTI^KI IM Q UDI MA SVETA, BE
MQIV SV ETU.
POSTAO ZANI PO CELOM SV
ORIGAM I JE M SE RA[IRIO
]E N U ENGL ESKOJ, A ZATI
PRIHVA
OJ KLUBOVA
I VELIKI BR
DANAS POSTOJ TINE . KADA SE
E VE[
QUBITEQA OV ORIGAM I IZ
GLEDA
U^ EW EM ,
PO^NE SA NA VE[TINA.
KOMPLIKOVA
KAO TE[KA I IM PRA] EWEM
@Q IV
ME\UTIM, PA SAVIJAWEM
PRECIZNIM
POSTUPAKA, MO GU SE DOBITI
STRPQEWA
I UZ MNOGO CI.
ATNIJI OBLI
NAJNEVEROV
2 Ako èli{, moè{ da napravi{ ovakvu kutiju. U wu moè{ da stavi{ slatki{e, neke svoje
sitnice ili da je nekom pokloni{.
sl. 1 sl. 2 sl. 3 sl. 4 sl. 5
sl. 6 sl. 7 sl. 8 sl. 9 sl. 10
sl. 11 sl. 12 sl. 13 sl. 14 sl. 15
107
RAZLOMCI (II DEO)
Iz iskustva znate da se neki predmeti na toploti {ire,
a na hladno}i skupqaju. Na primer, ~eli~na {ipka ~ija
duìna iznosi jedan metar usled promene temperature
u toku dana moè se izduìti ili skupiti za neki deo
milimetra. @elezni~ka pruga u koju je ugra|eno nekoliko
hiqada metara takve ~eli~ne {ipke u toku istog dana moè
se izduìti ili skupiti za nekoliko centimetara. Posao
inèwera jeste da takvo {irewe ili skupqawe predvidi
kako bi pruga bila bezbedna za prevoz robe i putnika.
Da bi se sagradio most ili neka druga gra|evina,
projektovao automobil, avion ili konstruisao mobilni
telefon, neophodno je mnogo puta pomnoìti i podeliti
kako decimalne brojeve tako i razlomke.
PRVI MOBILNI TELEFON PROIZVEDEN

JE 1973. GODINE. BIO JE TE@AK SKORO
JEDAN KILOGRAM I KORISTIO SE SAMO
U AUTOMOBILIMA. S NAPRETKOM
TEHNOLOGIJE, VELIÎNA I CENA
MOBILNIH TELEFONA SE SMAWUJU.
PRVA SMS PORUKA POSLATA JE 1992.
GODINE, A PRVI DIGITALNI
FOTOAPARAT U TELEFONU POJAVIO
SE 1997. GODINE. DANAS VELIKI BROJ
QUDI KORISTI MOBILNE TELEFONE.
1. Broj impulsa naveden u telefonskom ra~unu porodice 6 310

Petrovi} prikazan je na grafikonu.
a) Izra~unaj u dinarima koliko su ko{tali razgovori

mobilnim telefonom ako je cena impulsa 30 para.
Odgovor: ....................... dinara 2 430
1 262
b) Jedna petina impulsa potro{enih na razgovore 850
mobilnim telefonom ~ine impulsi:
lokalnih razgovora
me|umesnih razgovora lokalni razgovori
me|unarodnih razgovora. me|umesni razgovori
Zaokruì ta~an odgovor. razgovori mobilnim telefonom
me|unarodni razgovori
108
2. Tabele prikazuju tarifu, vrstu telefonskog poziva, trajawe i cenu razgovora.
Period u kojem vaì tarifa A 7:0015:00 i 17:0021:00
Period u kojem vaì tarifa B 15:0017:00 i 21:007:00 i vikendom
poziv fiksnog broja sa poziv mobilnog broja

vrsta poziva
fiksnog (lokalni razgovor) sa fiksnog
tarifa A B A B
broj impulsa u jednom minutu 2 1 16 8
utro{en broj impulsa
15 15 80 80
za razgovor
cena razgovora 4,50 dinara 2,25 dinara 24 dinara 12 dinara
a) Izra~unaj cenu jednog impulsa po tarifi A i po tarifi B.
A ....................... B .......................
b) Koliko ko{ta razgovor po tarifi A od 10 minuta ako poziv sa fiksnog telefona ide:
ka fiksnom telefonu ....................... ka mobilnom telefonu? .......................
Slede}i zadatak uradi kada nau~i{ operacije s decimalnim brojevima.
3. Koriste}i tabelu iz zadatka 2 i podatke o svoja tri telefonska razgovora, izra~unaj cenu tih
razgovora i popuni tabelu.
duìna razgovora
poziv vrsta poziva tarifa cena razgovora
u minutima
1.
2.
3.
U ovom poglavqu nau~i}e{:

da mnoì{ i deli{ razlomke, odnosno decimalne brojeve
kako se ra~una aritmeti~ka sredina
{ta je to razmera dva broja.
109
MNO@EWE I DEQEWE DECIMALNOG BROJA
DEKADNOM JEDINICOM
10 100
1 ZLATNIKA ZLATNIKA
ZLATNIK
1000
ZLATNIKA
3,250 32,50 325,0
Popuni tabelu kao {to je Bora bankar zapo~eo. 3250

1
broj
1 10 100 1 000
zlatnika
teìna
3,250g 1 000 =
jednog 3,250 g 3,250 g 10 = 32,50 g 3,250g 100 = ....................
zlatnika ......................
Pri mnoèwu decimalnog broja sa 10, 100, 1 000 decimalni zarez pomera se
udesno za onoliko mesta koliko dekadna jedinica ima nula. Na primer:
10 100 1 000
325,0 = 325
3,250 32,50 3,250 325,0 3,250 3250
Izra~unaj.
2
0,7 10 = 7
12,38 10 = ..................................... 5,035 10 = .....................................
0,7 100 = 0 , 7 0 100 = 70
0,74 10 = ....................................... 0,5 10 = ..........................................
0,03 10 = ....................................... 2,381 100 = ...................................
53,405 100 = ................................ 0,01 100 = .....................................
6,02 100 = ..................................... 0,9 100 = ........................................
Svemirska letelica pre|e za jednu sekundu 7,92 km. Ako se brod kre}e konstantnom
3 brzinom, koliko }e kilometara pre}i za 10, 100, 1 000 sekundi? Popuni tabelu.
1 sekund 10 sekundi 100 sekundi 1 000 sekundi

7,92 km
110
U prazno poqe upi{i znak < ili > Izra~unaj.
4 tako da dobije{ ta~nu nejednakost.
5
a) 1,203 100 + 9,8 10 =
a) 0,05602 1 000 I 5,602 100 ............................................................
b) 7,1 1 000 5,221 100 =

b) 100 72,031 I 1 000 7,203
.............................................................
Pri deqewu decimalnog broja sa 10, 100, 1 000 decimalni zarez pomera se ulevo
za onoliko mesta koliko dekadna jedinica ima nula. Na primer:
: 10 : 100 : 1 000
32,50 3,250 325,0 3,250 3 250 3,250
10 100 1 000
Izra~unaj. DA BI ODREDILI MESTO DECIMALNOM ZAREZU PRI

6 DEQEWU S DEKADNOM JEDINICOM, ISPRED BROJA
MO@EMO DOPISATI IZVESTAN BROJ NULA. NA PRIMER:
a) 62,4 : 10 = ................................ b) 305,12 : 100 = .......................
7,4 : 10 = 0 7 , 4 : 10 = 0,74
v) 3145,9 : 1 000 = ....................... g) 11,5 : 10 = ...............................
0,9 : 1 000 = 0 0 0 0 , 9 : 1 000 = 0,0009
Izra~unaj.
7
a) 1,2 : 10 = ................. b) 45,9 : 100 = ................. v) 0,05 : 100 = ................. g) 0,4 : 1 000 = .................
Popuni tebelu.
8 h 1925,76 58 3,3 0,021
h :10
h : 100
h : 1 000
Deset puta ve}i broj od broja 243,15 je: Sto puta mawi broj od broja 92,755 je:
9 10
a) 24,315 a) 0,92755
b) 24,3150 b) 9,2755
v) 243,150 v) 92,75500
g) 2431,5 g) 9275,5
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
111
NI
MESEC JE PRIROD
.
ZEMQIN SATEL IT
NASTAO JE PRE
DINA
4,5 MILIJARDE GO
S NEKIM
SUDAROM ZEMQE
Izra~unaj. VELIKIM NEBESKIM
11 TELOM. PRIL IKOM
SUDARA
a) (989,1 : 100 ) 1 000 = ................................................ = ............... U ZEMQ INU OR BI TU
KA
IZBAÊNA JE VELI
b) (5,24 10) : 100 = .............................................................................. KOLI ÎNA MA TERI JE
O MESEC.
OD KOJE JE NASTA
CA
PRVI CRTE@ MESE
JE GA LI LEO
NAPRAVIO
Izra~unaj. DINE.
12 GALILEJ 1609. GO
a) 3,54 10 + 0,779 100 = ............................................... = .............

b) 10 45,2 15,7 : 10 = .......................................................................................
v) (0,02 100 + 4,8) : 100 = .................................................................................
13 Mesec obi|e Zemqu za 27,32166 dana. Koliko

dana mu je potrebno da obi|e Zemqu 10 puta?
.............................................................................................
Odgovor: Rezultat zaokrugqen na ceo broj

dana je .
..............
14 Popuni prazna poqa kao {to je zapo~eto.

15 Nastavi da povezuje{ kao {to je zapo~eto.
m dm cm mm
0,7234 m
0,003 m 0 0 0 3 3 mm
7 234 mm
0,4 m 0 4 0 0 4 dm 72,34 m
2,202m 2 2 0 2 2 202 mm 72,34 cm
7,324 m
m 1 2 2 12,2 cm 7,324 km
............ 723,4 m
723,4 dm
0,15 m cm 7234 m
............
5,1 m dm
............
Udaqenost izme|u Wujorka i Los An|elesa
............
m 4 0 3 7
............
mm 16 je 2 000 miqa. Koliko je to kilometara?
m 76 mm
............ 1 000 mi = 1 000 1,609 km = ................ km
m 4 5 dm
............ ............
2 000 mi = 2 1 000 mi = ............... = ............... km
U ~uvenom romanu @ila Verna kapetan Nemo

17 je u svojoj podmornici preplovio 20 000 miqa
pod morem. Koliko je to kilometara? TRADICIONALNA MERA KOJOM SE MERI
UDAQENOST U ZEMQAMA ENGLESKOG
GOVORNOG PODRU^JA JE MIQA.
OZNAKA ZA MIQU JE mi.
1 mi = 1,609 km
1 MORSKA MIQA
= 1,852 Km
112
MNO@EWE DECIMALNIH BROJEVA
Izrazi decimalnim brojem osen~eni deo kvadrata.

1
a) b)
PODSETI SE:
1 = 0,01 1
100 10 = 0,1
0,....... 0,.......
Izra~unaj i dopuni jednakost.

2
a) 0,2 + 0,2 + 0,2 b) 0,6 + 0,6 v) 0,08 + 0,08
3 0,2 = ................ 2 0,6 = ................ 2 0,08 = ................
ZADATAK POD a) I b) MO@E[ RE[ITI PREBROJAVAWEM

DESETINA, A POD v) PREBROJAVAWEM STOTINA.
Izrazi decimalnim brojem deo kvadrata obojen

3 plavom bojom, crvenom bojom i obema bojama.
TRE]I KVADRAT JE MODEL ZA

PRIKAZIVAWE MNO@EWA DECIMALNIH
BROJEVA. DEO OBOJEN OBEMA BOJAMA
PREDSTAVQA WIHOV PROIZVOD.
0,2 0,6 = 0,12
0, ..... 0, ..... 0, .... ....
Na modelu prikaì date brojeve, Na osnovu modela dopuni jednakost.

4 wihov proizvod i dopuni jednakost.
5
a)
a) 0,3 0,7 = ................
2 ........... = 1,6
b) v)
b) 0,4 0,2 = ................
0,3 ........... = 0,18 ........... ........... = 0,42
113
Dva decimalna broja mnoè se kao prirodni brojevi, samo {to se u proizvodu izdvaja onoliko
decimala koliko ih ukupno imaju oba ~inioca. Na primer:
a) 2 0,8 b) 0,6 0,7
2 8 = 16 6 7 = 42
2 0,8 = 1,6 0,6 0,7 = 0,42
1 decimala 2 decimale
1 decimala 1 decimala 1 decimala
v) 3,6 0,05 g) 0,002 0,4

36 5 = 180 24=8
3,6 0,05 = 0,180 = 0,18 0,002 0,4 = 0,0008
1 decimala 3 decimale 3 decimale 4 decimale
2 decimale 1 decimala
6 Postavi decimalni zarez tako da jednakost bude ta~na.

a) 3 2,8 = 84 b) 0,7 5 = 35 v) 5,2 0,6 = 312 g) 2,25 1,5 = 3375 d) 3,4 2,02 = 6868
7 Izra~unaj.
a) 5,3 7 = ............... b) 15 2,9 = ............... v) 1,2 45 = ...............
8 Izra~unaj.
a) 1,6 0,8 = .............. b) 0,2 0,56 = .............. v) 12,4 0,25 = ..............
9 Popuni
h 5 0,5 0,02 3,64
tabelu.
4h
4,5 h
SOM JE NAJVE]A RIBA EVROPSKIH
SLATKIH VODA. DOSTI@E DU@INU
OD 4 m DO 5 m I TE@INU DO 400 kg.
OSIM PO VELIÎNI, OVA RIBA POZNATA
JE I PO DU@INI @IVOTA JER SOMOVI
MOGU DA @IVE PREKO 100 GODINA.
ZA SVOJE STANI[TE BIRAJU MEKANO
I MUQEVITO DNO I VEZUJU SE ZA WEGA,
Prose~na duìna ribe crvenperke iznosi TAKO DA NIKADA NE ODLAZE DALEKO
10 OD TOG MESTA.
6,5 cm, a som je 7 puta duì. Koliko
SOM JE VEOMA PRO@DRQIVA
centimetara iznosi prose~na duìna soma? I GRABE@QIVA RIBA.
........................................................................................
114
VE@BAWE
1 Nastavi da povezuje{ kao {to je zapo~eto.
4,4 10 4,4 : 10 0,4 1 000 0,4 : 100
0,004 0,4 0,44 40 44 400
2 Milo{ je pomo}u digitrona pomnoìo brojeve 6,28 i 1,3.

Na ekranu je pro~itao broj 8 164 i shvatio da je digitron u kvaru.
Koji je rezultat trebalo da se pojavi na ekranu digitrona?
..............
3 Izra~unaj.
a) 74,8 23 = ............................. v) 0,748 0,23 = ....................... 748 23
2244
b) 7,48 2,3 = ............................ g) 748 0,023 = ......................... +1496 .
17204
4 Proizvod brojeva 0,3 i 0,07 je:

a) 0,21 b) 0,021 v) 0,0021
5 Izra~unaj.
a) 110,1 9 = ............................... v) 0,006 0,018 = ......................
b) 6,78 2,3 = ............................. g) 3,05 0,4 = ..............................
6 Popuni tabelu.
a 32 0 0,54 7,079 45,1

Za svaki decimalni broj a vaì:
a 10
a0=0
a 1 000 a1=a
a : 100 Na primer: 1,5 0 = 0
a : 10 1,5 1 = 1,5
7 Izra~unaj. Izra~unaj.
8
a) 11,203 100 = ....................... a) 5,3 + 0,7 0 = ............................................................
b) 11,203 1 = ............................
b) 10 0 0,01 + 4,09 = ..............................................
v) 11,203 1 000 = .....................
v) 2,5 1 0,2 0,5 = ...................................................
g) 11,203 0 = .............................
115
9 Nastavi zapo~eto ra~unawe.
a) 0,1 32,457 10 b) 100 0,1 19,9 v) 100 7,62 0,01
= (0,1 10) 32,457 = .................................................... = ....................................................
= 1 32,457 = .................................................... = ....................................................
= 32,457 = .................................................... = ....................................................
Svojstva komutacije i asocijacije za mnoèwe vaè i u skupu decimalnih brojeva.

Na primer:
3,5 5,2 = 5,2 3,5 100 (0,1 4,2) = (100 0,1) 4,2
10 Cena 100 g pirin~a je 18,90 dinara. 11 Izra~unaj.

Kolika je cena 1 kg pirin~a?
a) 10 5,8 0,01 = .................
b) (5,25 100) 5 5,25 500 = .................
Odgovor: ........................................................
12 Nastavi zapo~eto ra~unawe.

11,2 4,6 + 11,2 2,4 = 11,2 (4,6 + ......,......) = ...................................... = ...............
13 Za proslavu povodom kraja {kolske godine

kupqeno je: 14 l soka od jabuke i 14 l soka
od pomoranxe. Cena 1 l soka od jabuke
je 56,70 dinara, a soka od pomoranxe 89,90.
Koliko je novca potro{eno za ovu kupovinu?
Odgovor: ...................................................................................
Svojstvo distribucije vaì i u skupu decimalnih brojeva.

Na primer:
2 6,5 + 8 6,5 = (2 + 8) 6,5
14 Cena 1 l benzina je 80,65 dinara. Koliko dinara

je Mira platila za 15 l benzina?
a) 1 200 b) 1 209 v) 1 210
116
15 Dopuni prazna mesta na ra~unu iz prodavnice.
KASA 3 PRIBLI@NU CENU

ZA KUPQENE BANANE
mineralna voda MO@E[ NAPAMET
DA IZRAÛNA[ OVAKO:
1,875 kg 2 kg
1 h 30,90 ..................
81,90 DIN. 80 DIN.
banane 2 80 = 160 DINARA
1,875 h 81,90 ..................
Ukupno: ..................
16 Vera je kupila lubenicu od 4,5 kg po ceni 18,50 dinara

za kilogram. Ponela je 100 dinara.
a) Proceni napamet da li ima dovoqno novca. ..................
b) Proveri ra~unom da li je tvoja procena ta~na.
17 Zaokruì slovo ispred proizvoda koji je po tvojoj proceni mawi od 1.

a) 99,8 0,1 b) 0,58 2 v) 0, 23 4 g) 0,06 100
18 Zaokruì slovo ispred proizvoda koji je po tvojoj proceni ve}i od 1.

a) 85,6 0,01 b) 0,33 3 v) 0, 23 5 g) 0,02 10
19 a) Izra~unaj. b) U kvadrati}e upi{i znak > ili <

2,5 0,72 = ............. tako da dobije{ ta~ne nejednakosti.
0,72 I1
.......... I 2,5
(rezultat
dobijen pod a)
20 a) Izra~unaj. b) U kvadrati}e upi{i znak > ili <

2,5 1,2 = ............. tako da dobije{ ta~ne nejednakosti.
1,2 I1
.......... I 2,5
(rezultat
dobijen pod a)
Kada se decimalni broj pomnoì brojem mawim od 1, proizvod je mawi od polaznog broja.
Kada decimalni broj pomnoì brojem ve}im od 1, proizvod je ve}i od polaznog broja.
117
34,02 0,856 < 34,02 0,057 0,002 > 0,002 100,1 10,1 < 100,1 5,8 1,35 > 5,8
ta~no / neta~no ta~no / neta~no ta~no / neta~no ta~no / neta~no
22 Izra~unaj.
a) 5,23 0,5 2,6 = ..................................... = .............
b) 1,4 4,8 + 0,2 0,1 = ............................. = .............
U IZRAZU BEZ ZAGRADA OPERACIJA MNO@EWA

IMA PREDNOST NAD OPERACIJAMA
SABIRAWA I ODUZIMAWA.
23 Izra~unaj.
a) 2,6 + 0,4 (3,2 0,2) = ........................................ = .................................... = .............
b) (2,6 + 0,4) (3,2 0,2) = ...............................................................................................
v) (2,6 + 0,4 3,2) 0,2 = .................................................................................................
24 Razliku brojeva 20,4 i 19,84 pomnoì 25 Broj 5,2 pomnoì zbirom brojeva
brojem 10,5. 4,34 i 3,66.
Odgovor: ....................................................................... Odgovor: .......................................................................
Zemqa obi|e oko Sunca za 365,24 dana.

26 Koliko je dana potrebno da Zemqa 12 puta
obi|e oko Sunca?
........................................................................................
118
27 a) Popuni tabele. b) Posmatraj dobijene rezultate
i poku{aj da izvede{ zakqu~ak.
a a 0,1 a 0,01 a 0,001 a 0,0001
.........................................................................
12,36
.........................................................................
a a : 10 a : 100 a : 1 000 a : 10 000
.........................................................................
12,36
.........................................................................
28 Majstor @ika u jednom preduze}u postavqa laminat u tri kancelarije dimenzija 4 m i 3,5 m
i u hodniku ~ije su dimenzije 10 m i 2,3 m.
a) Koliko je kvadratnih metara laminata potrebno

majstoru @iki da bi obavio taj posao?
.........................
b) Koliko novca je potrebno da bi se kupio laminat
ako je cena laminata 660 dinara za 1 m2?
.......................
v) Koliko je ukupno novca potrebno ovom preduze}u
za radove ako majstoru @iki za obavqen posao treba
da isplate isto onoliko novca koliko je ko{tao
laminat?
..........................
29 a) Izra~unaj koliko je mese~no potrebno mesa, vo}a i pirin~a jednoj porodici ako tro{i:
3 kg bra{na
1,5 kg {e}era
mesa 5 puta vi{e nego {e}era .................................... ................
vo}a 7,2 puta vi{e nego bra{na ....................................
pirin~a deset puta mawe nego vo}a. ....................................
................
b) Na grafikonu su prikazane
mese~ne potrebe ove
porodice. Prepoznaj
3 kg
stubi} koji odgovara ................
1,5 kg
namirnicama izra~unatim
pod a) i dobijenu koli~inu
napi{i na vrhu stubi}a. {e}er bra{no
................ ................ ................
119
DEQEWE DECIMALNOG BROJA PRIRODNIM BROJEM
Petar, Lazar, Danilo, Aleksandar i Milan treba

1 da podele ~etiri ~okoladice na jednake delove.
Izrazi deo koji je svako od wih dobio:

PODSETI SE
KAKO SI
razlomkom
.......................
RAZLOMAK
ZAPISIVAO KAO decimalnim brojem
DECIMALN I
.......................
BROJ NA STR. 24.
Postupak deqewa decimalnih brojeva prirodnim brojem moè se prikazati

u slede}im koracima.
1. korak Podelimo cele i zapi{emo koli~nik. 2,4 : 2 = 1,2
2. korak Iza koli~nika zapisujemo decimalni zarez. DEQENIK KOLI^NIK

DELILAC
3. korak Delimo desete delove.
4. korak Delimo stote delove.
5. korak Postupak nastavqamo sa deqewem hiqaditih delova, itd.
Kada je ostatak 0, zavr{en je proces deqewa.
1. PRIMER 2. PRIMER
12,6 : 3 = 4,2 9,700 : 4 = 2,425
12 1. korak 2. korak 8 1. korak 2. korak
0 6 3. korak Ostatak pri deqewu celih 17 3 . korak O statak 1 pri deqewu celih pretvaramo
je 0 i dodajemo 6 desetih, u 10 desetih i dodajemo 7 desetih,
6 pa nastavqamo da delimo. 16 pa nastavqamo da delimo.
0 Proces deqewa je zavr{en. 10 4. korak O statak 1 pri deqewu desetih
pretvaramo u 10 stotih i nastavqamo da
8 delimo.
20 5. korak Ostatak 2 pri deqewu stotih
pretvaramo u 20 hiqaditih
20 i nastavqamo da delimo.
0 Proces deqewa je zavr{en.
2 Izra~unaj.
a) 16,9 : 13 = ............... b) 29,34 : 6 = ............... v) 55,6 : 8 = ............... g) 478,4 : 25 = ...............
120
3. PRIMER 4. PRIMER
3,00 : 4 = 0,75 7,00 : 3 = 2,33...
0 1. korak 2. korak 6 1. korak 2. korak
3 0 3. korak Ostatak 3 pretvaramo 10 3. korak O statak 1 pretvaramo
u 30 desetih delova u 10 desetih delova
28 i nastavqamo da delimo. 9 i nastavqamo da delimo.
20 4. korak Ostatak 2 pretvaramo 10 4. korak Ostatak 1 pretvaramo
u 20 stotih delova u 10 stotih delova
20 i nastavqamo da delimo. 9 i nastavqamo da delimo.
0 Pr oces deqewa je zavr{en. 1

Broj 2,33 ~esto zapisujemo i ovako: 2,3
PODSETI SE KAKO SI
3 PROCES OVOG DEQEWA SE NE ZAVR[AVA
RAZLOMAK ZAPISIVAO JER JE OSTATAK UVEK 1. DOBIJENI
4
KAO DECIMALNI BROJ. KOLI^NIK JE BROJ U KOJEM SE
CIFRA 3 PONAVQA BESKONAÂN BROJ PUTA.
PRIBLI@AN REZULTAT DEQEWA
ZAPISUJE SE 7 : 3
2,3.
3 Izra~unaj.
a) 3 : 8 = ............... b) 27 : 20 = ............... v) 2 : 3 = ............... g) 7 : 9 = ...............
U OVOJ KONZERVI NALAZI SE

1
PRIBLI@NO l SOKA JER JE
0,33L 3
0,33 l 3 = 0,99 l.
4 Nastavi da deli{ kao {to je zapo~eto.
a) 0,114 : 6 = 0,01......... b) 2,24 : 32 = 0,0......... v) 0,008 : 16 = ............. g) 58,5 : 180 = .............

0 0
01 22
0 0
11
6
121
DEQEWE DECIMALNIH BROJEVA
Aleksandra je kupila crvenu satensku traku duìne 1,5 m.

1 Za jednu ma{nicu potrebno joj je 0,3 m trake.
0,3 m
Koliko ma{nica Aleksandra moè da napravi od kupqene trake? .......................

Na osnovu crteà napi{i koli~nik 1,5 : 0,3 = .......................
2 Povr{ina koju zauzima ova slika je 0,3 m2. 3 Dopuni jednakosti.
Duìna slike je 0,5 m. 1500 : 300 = ..............
Na osnovu crteà: 0,3 m2 150 : 30 = ..............
odredi visinu slike .............. 15 : 3 = ..............
dopuni jednakost 0,3 : 0,5 = .............. 1,5 : 0,3 = ..............

0,5 m
Nau~ili smo da decimalan broj delimo prirodnim brojem. Na primer:

Ako je delilac decimalan broj, primeni}emo pravilo pro{irivawa
koli~nika tako da delilac postane prirodan broj. 1,2 : 0,3
Primewujemo slede}i postupak. 10 10

1. korak Pro{irujemo delilac i deqenik istom dekadnom jedinicom
tako da delilac bude ceo broj. 12 : 3 = 4
2. korak Primewujemo postupak deqewa broja prirodnim brojem.
Nastavi da deli{ kao {to je zapo~eto.

4
a) 2,6 : 1,3 = b) 0,54 : 0,6 = v) 0,8 : 0,04 = g) 6,12 : 1,02 =
100 100
10 10 10 10
26 : 13 = 2 5,4 : 6 = .......... .................................. ..................................
2,6 : 1,3 = .......... ..................................... .................................. ..................................
Provera:
1,3 2 = 2,6 ..................................... .................................. ..................................
122
Izra~unaj.
5
a) 50 : 0,1 = b) 6 : 0,8 = v) 30 : 1,5 = g) 324 : 0,09 =
= ........................ = ........................ = ........................ = ........................
= ........................ = ........................ = ........................ = ........................
Izra~unaj.
6
a) 0,63 : 0,3= .......... b) 2,56 : 0,8 = .......... v) 0,7 : 0,21 = .......... g) 1,125 : 0,25 = ..........
7 Povr{ina pravougaonika je P = 5,76 cm2, 8 Koliko se fla{a maslinovog uqa

stranica je a = 1,2 cm. Kolika je stranica b? zapremine 0,75 l moè napuniti
iz bureta zapremine 56,25 l?
b = ........................
Odgovor: ........................
Pretplata za kablovski Internet Koliko se najvi{e {oqa tople ~okolade

9 za jedan mesec iznosi 742,30 dinara.
10 moè napraviti od 0,250 kg ~okolade
Za koliko se meseci pretplatio Vlada u prahu ako je za jednu {oqu potrebno 8 g?
ako je uplatio 4 453,80 dinara?
Odgovor: ........................ Odgovor: ........................
123
VE@BAWE
Izra~unaj i popuni tabelu.

1 2 Koliko puta je pekinezer lak{i
a 288,975 28,8975 28,8975 od bernardinca?
TE@AK SAM
b 3 0,3 0,03 TE@AK 95,5 kg.
SAM 5 kg.
a:b
Odgovor:
................................................
U prazno poqe upi{i znak < ili > tako da Koli~nik brojeva 0,056 i 0,8 je:
3 dobije{ ta~nu nejednakost. 4
a) deset puta mawi od 7
1,256 : 0,04 I 392,5 : 125 b) deset puta ve}i od 7
v) sto puta mawi od 7
g) sto puta ve}i od 7.
Obim kvadrata je 24,8 cm. Izra~unaj Povr{ina fudbalskog terena je P = 5335 m2.
5 duìnu stranice.
6 Kolika je duìna tog terena ako je {irina
.....................
48,5 m?
.....................
SKICIRAJ
CRTE@
I LAK[E ]E[
RE[ITI
ZADATAK.
Pakovawe od {est fla{a kisele vode ko{ta U apoteci 8,250 kg kreme treba podeliti
7 148,80 dinara. Koliko ko{ta jedna fla{a
8 u kutijice od 0,150 kg. Koliko je takvih
kisele vode? kutijica potrebno?
..................... .....................
1g = 0,001 kg
124
9 Jedna rata Neveninog kredita je 24 240 dinara.
Kolika je rata u evrima ako je 1 = 80,80
dinara? ........................
10 Izra~unaj.
0,5 2,4 : 12 = ............................................................
11 Izra~unaj.
(28,2 1,8) : 4,4 = .....................................................
12 Izra~unaj.
Izra~unaj.
4,5 : 2 + 2,45 : 7 = .................................................... 13
3,6 : 0,9 + 0,144 : 1,2 = ............................................
14 Izra~unaj. 15 Koli~nik brojeva 4,8 i 0,06 uve}aj za 0,8.

(0,34 + 1,6) : 0,64 = ..................................................
Rezultat: .......................
16 Koli~nik brojeva 1,8 i 0,9 umawi za

koli~nik brojeva 0,3 i 1,5.
Rezultat: .......................
125
MNO@EWE I DEQEWE DECIMALNIH
BROJEVA VE@BAWE
Vera je od starijeg brata saznala da, kada mnoì neki broj sa 10, samo treba da mu doda jednu
1 nulu.
a) Primewuju}i to {to je saznala od brata, Vera je, da bi lak{e pomnoìla 35 sa 10, samo
dodala nulu, {to zna~i 35 + 0 = 35.
b) Da li je Vera u pravu? Objasni. ..............................................................................................................................
................................................................................................................................................................................................
v) Kada je Vera shvatila da dodavawe nule zapravo zna~i dopisivawe jedne dodatne nule na kraj
broja, poku{ala je da to pravilo primeni i na decimalne brojeve ovako: 10 0,045 = 0,0450.
g) Da li je Vera ovog puta bila u pravu? Objasni. ...............................................................................................
.................................................................................................................................................................................................
.................................................................................................................................................................................................
2 3
a) 0,48 2,3 = ..................................................... a) 0,02 0,5 100 = ..............................................
b) 48 0,23 = ...................................................... b) 0,4 12,489 25 = ............................................
v) 4,8 0,023 = ..................................................
g) 0,048 0,023 = ..............................................
Slon Mita teàk je 3 845 kg. Wegova teìna izraèna u tonama je:
4
a) 0,3845 t b) 3,845 t v) 38,45 t g) 384,5 t
1 t = 1 000 kg
5 Izra~unaj. 6 Na letovawu Marija je sladoled platila

a) 7,74 : 1,8 = .............. b) 0,0882 : 6 = .............. 1,5 evra. Kolika je cena sladoleda
u dinarima ako je 1 = 80,50 dinara?
Odgovor: .............................................
126
7 Zvezda Afrike, najve}i dijamant na svetu, ima 8 Marija otkuca 62 re~i u minutu.
514 karata. Ako jedan karat odgovara teìni Koliko re~i otkuca za 3,5 minuta?
od 0,21 g, kolika je teìna tog dijamanta?
Odgovor: ............................................. Odgovor: .............................................
Milanova mese~na plata je 36 194,4 dinara. 10 Po pravilima amaterske bokserske federacije,

9 Ako radi 22 dana mese~no po 8 sati, najmawa teìna jedne bokserske rukavice
koliko Milan zaradi za: iznosi 16 unci. Kolika je teìna para
bokserskih rukavica ako je 1 unca = 28,35 g?
a) 1 dan .............................................
b) 1 sat? ..............................................
Odgovor: .............................................
11 Izra~unaj.
3 : 11 = ................... KOLI^NIK
4 : 11 NA DIGITRONU ]E
IZGLEDATI
0,363636363636.
ZAOKRUGQENA VREDNOST
NA DVE DECIMALE JE
4 : 11 0,36,
A TA^NA 4 : 11 = 0,36.
12 Izra~unaj. 13 Izra~unaj.
6,75 : 0,2 + 13,5 1,4 = .............. (111,2 : 8 3,9 ) 1,5 = ..............
127
MNO@EWE RAZLOMAKA
Izrazi razlomkom osen~eni deo figure.

1
.................... .................... ....................
Na osnovu slike izra~unaj i dopuni Izrazi razlomcima osen~ene delove

2 jednakost.
3 kvadrata i dopuni jednakost kao u zadatku 2.
3 3
5 5
......... ......... .........
23= 3 =
5 .................. ..................
Izrazi razlomkom deo kvadrata obojen ùtom bojom,

4 plavom bojom i obema bojama. TRE]I KVADRAT JE MODEL
ZA PRIKAZIVAWE MNO@EWA
RAZLOMAKA. DEO OBOJEN
OBEMA BOJAMA PREDSTAVQA
WIHOV PROIZVOD.
=
2 3 6
3 4 12
KADA MNO@I[ RAZLOMKE,

TRA@I[ DEO OD DELA.
......... ......... .........
Na modelu prikaì brojeve i wihov proizvod. Dopuni jednakosti.

5
a) 1 i 1 b) 1 i 4 v) 4 i 5
2 3 3 5 5 6
KADA KORISTI[ MODEL

ZA MNO@EWE RAZLOMAKA,
UVEK JEDAN RAZLOMAK
PRIKA@I KORISTE]I
VERTIKALNU PODELU,
A DRUGI KORISTE]I
11= 14= 45= HORIZONTALNU PODELU.
2 3 ............... 3 5 ............... 5 6 ...............
128
Proizvod dva razlomka je razlomak ~iji Na primer:
je brojilac jednak proizvodu brojilaca,
a imenilac proizvodu imenilaca datih
razlomaka.
a c ac 23=23= 6 proizvod brojilaca
=
b d bd
b, d K 0 5 7 5 7 35 proizvod imenilaca
Izra~unaj. REZULTAT MO@E[

6 DA PRETVORI[
a) 1 3 = b) 5 2 = v) 5 3 = g) 1 7 = U ME[OVIT BROJ.
2 4 ........... 9 3 ........... 2 7 ......................... 3 2 .........................
Izra~unaj kao {to je zapo~eto.

7
a) 4 2 = 4 2 = v) 8 5 = 2
9 9 1 ........... 6 ................................................................... 2=2:1=
1
b) 3 6 = = g) 8 15 =
5 ...................... .......................... 25 ...............................................................
Izra~unaj.
8
a) 5 8= REZULTAT v) 15 2 =
6 5 .................................. PRETVORI
4 3 ................................................................
b) 5 5= U NESVODQIV
RAZLOMAK.
g) 6 3 =
6 8 .................................. 7 2 ....................................................................

9
a) 1 4 1 = 1 13 = v) 2 2 1 1 = PRVO
2 3 2 4 ....................................... 3 8 ............................................................ PRETVORI
ME[OVIT BROJ
b) 2 3 + 4 1 = g) 12 1 3 = U RAZLOMAK.
5 2 .................................................... 8 ..............................................................

10
4 5 11 12 14 12
a 3 14 3
9 6 2 3 7 3
1 3 6 4 21 3 2 5 3
b 4
6 5 5 21 6 5 22 10
ab
129
VE@BAWE
Izra~unaj.
1
a) 13 1 = b) 2 5 = v) 1 3 =
13 ................................. 3 7 ..................................... 3 4 .....................................
2 3
a) 8 12 = a) 1 2 15 =
9 ................................................................. 5 ..................................................................
b) 6 1 3 = b) 3 2 1 1 =
8 ................................................................ 3 2 .................................................................
v) 9 12 = v) 1 2 =
1 2
16 15 .............................................................. 5 3 .................................................................
4 Izrazi decimalni broj razlomkom

5 Zaokruì slovo ispred broja
i izra~unaj. koji je 5 puta ve}i od broja 4 .
5
20 4 g) 5 4
a) 1,5 4 = a) b) v) 4
7 .................................................................. 25 25 5
b) 2 1 0,2 =
2 ................................................................
6 Broj 5 pove}aj 1,8 puta. 7 List hartije je teàk 2 g. Kolika

9 ........... 5
je teìna 10 takvih listova?
...........
8 Tro~lana porodica u proseku dnevno potro{i 3 kg hleba. Koliko kilograma hleba ta porodica
4
potro{i za 30 dana?
Odgovor: ...........................................
Izra~unaj obim kvadrata ~ija U prazno poqe upi{i znak > ili <
9 10
je stranica a = 6 2 cm. tako da dobije{ ta~nu nejednakost.
5
5 2,5 I 41 3
9
O = ..................cm
130
11
32 b) 2 10 = v) 4 3 =
a) 3 2 = = 6:2 = 3
4 5 4 5 20 : 2 10 5 11 ........................................... 7 8 ............................................
g) 5 4 = d) 6 14 = |) 9 12 =
6 5 .......................................... 7 18 ........................................... 3 27 .........................................
Kod mnoèwa razlomaka, pre nego {to se pomnoè, neki ~inioci brojioca i imenioca
mogu se podeliti wihovim zajedni~kim deliocem. Tako }e se brè do}i do rezultata.
Na primer: NZD (6,15) = 3
4 6 46 4 (6 : 3) 42 8
= = = =
15 7 15 7 (15 : 3) 7 5 7 35
Prethodni postupak mnoèwa razlomka moè se skra}eno zapisati tako {to }e se
precrtati ~inioci i pored wih napisati wihove koli~nike pri deqewu sa NZD.
2
4 6 42 8
= =
15 7 5 7 35
5

12
1 4 1
a) 5 7 = = b) 8 5 = =
8 20 .............................................. ................. 15 6 .............................................. .................
4 3 3
v) 12 15 = g) 2 1 21 =
25 16 .................................................................. 5 22 ..................................................................
13 Izra~unaj.
a) 3 5 + 1 =
( ) b) 4 + 1 6 = v) 4 1 1 + 1 =
6 3 ................................. 7 2 7 .................................... 4 5 .................................
........................................................... ........................................................... ...........................................................
........................................................... ........................................................... ...........................................................
Izra~unaj.
14
a) 5 1 5 = b) 3 1 1 6 =
6 5 6 .............................................................. 2 2 ..............................................................
..................................................................................... .......................................................................................
131
PRIMENA MNO@EWA RAZLOMAKA VE@BAWE
Re{i ta~no zadatke, u kruì}e upi{i odgovaraju}a slova iz kqu~a i dobi}e{ re~.
1
3 1 + 2,6 = ........ 8 1 4 = ........ 1 4 3 5 = ........ 5 1 3 = ........
2 5 5 9 10
6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6
10 10 10 10 10 10
O R P A H S
Izra~unaj. Zaokruì slovo ispred proizvoda koji je

2 3 ve}i od 1.
a) 1 0,3 = ................................................................... a) 2,5 1 b) 1 3,2 v) 0,9 8
6 5 3 9
b) 1,8 5 = ...................................................................
6
4 Jelena je u pekari kupila 1 pite.

4
a) Koji je deo pite ostao? ....................
b) Petar je kupio 1 od preostalog dela.

2
Koji je deo pite kupio Petar? ....................
2 1
KADA KA@EMO OD
3 , ONDA MISLIMO NA OPERACIJU
2
MNO@EWA, TO JEST . KADA MNO@I[ RAZLOMKE
1 2
2 3
TI U STVARI TRA@I[ DEO OD DELA.
5 Izra~unaj.
a) 5 od 40 b) 1 1 od 30 v) 1 od 15 PODSETI SE KAKO SE
8 5 2 RE[AVAJU OVAKVI
ZADACI NA STRANI 7.
ISTI REZULTAT
DOBIJA[ AKO
POMNO@I[ BROJEVE
5
I 40.
................ 8
................ ................
132
6 Izra~unaj 3 od: 7 Izra~unaj.
8
a) 1 b) 3 1 a) 1 od 24
2 5 3
b) 1 od 24
4
v) od 1 od 24
1
3 4
................ ................
a) ................ b) ................ v) ................
Cena kilograma jabuka je 40 dinara. U orkestru od 96 muzi~ara 3 svira na

8 9 8
Koliko ko{ta 2 1 kg jabuka? violini. Dovr{i crte` i izra~unaj koliko
2
muzi~ara svira na violini.
40 dinara
96 muzi~ara
0 1 1 11 2 21 3
2 2 2
0 1 1
Odgovor: ................ CRTE@ TI 8
MO@E POMO]I
DA RE[I[ Odgovor: ................
ZADATAK.
Od 36 studenata 5 je poloìlo ispit. Biciklista je put od 40 km pre{ao

10 11
6 za 2 sata. Prvog sata pre{ao je 2 puta.
a) Koliko je studenata poloìlo ispit? 5
Koliko je kilometara pre{ao drugog sata?
................ 40 km
b) Koliko studenata nije poloìlo ispit? 1 sat
................ 0 1 2 1
5 5
Odgovor: ......................
12 Milena je odsekla 1 od 7 m satenske trake. 13 Zvuk za jedan sekund pre|e 1 km.

2 8 3
Koji je deo trake u metrima Milena odsekla? Koliki put pre|e zvuk za 3 sekunde?
5
Odgovor: ...................... Odgovor: ......................
133
SVOJSTVA MNO@EWA RAZLOMAKA VE@BAWE
1 Katarina ima recept {okoladne bombice za 6 osoba {okoladne bombice za 18 osoba

za ~okoladne bombice 3,5 kutije keksa
za 6 osoba. Koliko }e .........................................................
3
materijala biti pakovawa putera
4 .........................................................
potrebno za bombice
1 jaje .........................................................
za 18 osoba?
1
l mleka .........................................................
8
200 g [okolade .........................................................
2 Odredi a tako da jednakosti budu ta~ne.

a a a
Za svaki razlomak vaì: 1=
a) a 4 = 4 a = ........ b b b
9 9 a
0=0
b
b) 1 a = 2 7 a=
9 ........
21=2
v) 4 a = 0 a = ........ Na primer:
3 3
5
20=0
3
3 Popuni tabelu.
a 22 1 11 0
3
5 4 4
4 11
b 0 1 1,5
5 3
12
ab 2,4
3
U skupu razlomaka vaè svojstva komutativnosti i asocijativnosti za operaciju mnoèwa.

KOMUTATIVNOST MNO@EWA ASOCIJATIVNOST MNO@EWA
a c c a a c e a c e
= =
( ) ( )
b d d b b d f b d f
Na primer: Na primer:
23=32 2 35 = 23 5
3 4 4 3 ( ) ( )
3 4 6 3 4 6
4 Popuni prazna poqa tako da dobije{ ta~nu jednakost.
I
a) 5 3 = 3
I
b) 2 5 3 = 3 v) 0,5 5 = 1 0,5
I
7 4 4
I 9 9 3
I
134
5 Izra~unaj kao {to je zapo~eto. Koristi zakone komutacije i asocijacije.
a) 2 12 13 = 2 12 13 = ( ) b) 1 2 3 14 =
5 13 12 5 13 12 ................................. 3 5 ..............................................................
v) 5 3 6 = g) 3 4 10 9 =
6 2 5 ................................................................. 4 5 9 8 ............................................................
SVOJSTVO DISTRIBUTIVNOSTI MNO@EWA Na primer:

U ODNOSU NA SABIRAWE 4 14 + 7 = 4 14 + 4 7
a c e a c a e 7 24 8( 7 24 7 8)
(
+ = +
b d f b d b f )
6 a) Izra~unaj i popuni tabelu.
a b c (a + b) c ac bc ac+bc
3 1
4
4 4
1 2
2
2 5
b) Osen~i poqa u kojima su rezultati isti.

v) Objasni za{to su ti rezultati jednaki. .......................................................................................................................
7 Izra~unaj.
a) 7 5 + 7 7 = b) 4 0,5 + 1 1 =
8 6 8 6 ........................................................... 5 5 2 ...........................................................
........................................................................................ ..........................................................................................
8 Kolika je visina zida ako je {irina jedne

cigle 7 1 cm, a sloja maltera izme|u cigli 3,5 cm?
2
Odgovor: ......................
135
VE@BAWE
1 Proizvod razlomaka 1 i 7 je: 2 Zaokruì slovo ispred ta~ne jednakosti.

3 5
a) mawi od 1 a) 3 1 4 2 = 12 2
2 3 5 15
b) jednak 1 b) 3 1 4 2 = 7 3
2 3 5 8
v) ve}i od 1 v) 3 4 = 14 2
1 2
2 3 5 3
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. g) 3 1 4 2 = 12 3
3 5 8
3 Izra~unaj.
a) 3 7 =
7 3 ........................
Dva broja uzajamno su recipro~na ako je wihov proizvod broj 1.
b) 2 1 = a b
2 ........................ = 1 (a, b c)
b a
v) 5 1 1 =
Na primer , broj 5 recipro~an je broju 6 , jer je 5 6 = 1.
6 5 ........................
6 5 6 5
g) 4 5 6 =
6 29 ......................
4 Na liniji napi{i broj recipro~an datom. 5 Broj recipro~an broju 3 4 je:

9
9 1 6 5 13 52 24 ME[OVIT BROJ
11 4 2 3 9 a) 9 b) 4 v) 9 PRETVORI
4 31 31 U RAZLOMAK.
....... ....... ....... ....... ....... ....... ....... Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
Napi{i brojilac i imenilac

6 7 Koji je broj jednak 1 od 2?
tako da dobije{ ta~nu jednakost. 2 5
a) 7 =1 b) 5 =1 a) 3 b) 1 v) 1 g) 9
8 7 10 5 10
v) 1 =1 g) 4 5 =1
9 6
Za jednu meru kola~a Katarini je potrebno

8
1 3 {oqe bra{na. Koliko joj je {oqa
4
bra{na potrebno da bi napravila 2 1 mere
2 Odgovor:
kola~a? ......................
136
Medaqa koju je Mihailo dobio te{ka je
9
12,5 g. Tri ~etvrtine wene teìne ~ini
bakar, a 1 nikl. Koliko je grama bakra,
4
a koliko nikla u toj medaqi?
Bakar: ...................... Nikl: ......................
10 Od 24 u~enika petog razreda 3 su odli~ni,

8
a od wih 1 je sa svim peticama. Koliko
3
u~enika u tom razredu ima sve petice?
Odgovor: ......................
Od 56 kompjuterskih igara koje Milan ima 3 su igre

11 4
posve}ene istorijskim doga|ajima, a 1 od wih su strategije.
6
Koliko igara strategije ima Milan? ..................................
12 Izra~unaj.
a) 11 1 0,7 = b) 3 1 1,6 2 1 =
( )
8 7 ............................................................. 6 2 .....................................................
= =
.................................................................................... ...................................................................................
= =
.................................................................................... ...................................................................................
14 a) Izra~unaj ~etvrtinu od broja 5.

15 Broj 1 2 umawi za wegovu tre}inu.
.................. 7
b) Uve}aj broj 5 za wegovu ~etvrtinu.

...............
Odgovor: ......................
137
DEQEWE RAZLOMAKA
Koliko ~etvrtina ima jedno celo? Koliko petina imaju 2 cela?

1 2
Na osnovu slike Na osnovu slike
dopuni jednakost. dopuni jednakost.
1 1 1
4 5 5
1 : 1 = .......... 2 : 1 = ..........
4 5
Koliko je 1 4 ? .......... Koliko je 2 5 ? ..........

1 1
Koristi sliku i dopuni jednakost.

3
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
5 5 5 5 5 5 5 5 5 5
2 : 2 = ..........
5
2 5 = ..........
2
Prirodan broj se deli razlomkom tako {to se mnoì recipro~nom vredno{}u tog razlomka.
Brojevi 4 i 1 su uzajamno recipro~ni jer je 1 4 = 1 (primer 1).
4 4
Kad se dele 2 cela sa 1 , dobi}e se isti rezultat kao kad se 2 cela pomnoè sa 5 (primer 2).
5
Kad se dele 2 cela sa , dobi}e se isti rezultat kao kad se 2 cela pomnoè sa 5 (primer 3).
2
5 2
Na osnovu slike dopuni jednakost. Dopuni jednakosti.

4 2 2 2 2
5
5 5 5 5 a) 3 : 2 = 3
3 .......
b) 4 : 1 = 4
5 5 5 .......
1: 2 =
5 .......... v) 3 2 = 3 :
3 .......
1
21 g) 4 : =41
2 5 ....... 5 2
Na osnovu slike dopuni jednakost.
6
KAD DELI[ 4
CELA SA
4,
3
4 : 1 1 = 4 : 4 = .......... DOBI]E[ ISTI
3 3 REZULTAT KAO
KAD 4 CELA
3.
11 11 11
POMNO@I[ SA
4
3 3 3
138
Broj se deli razlomkom tako {to se mnoì wegovom recipro~nom vredno{}u.
a c a d
: = , b, c, d 0
b d b c
Na primer: 5:2=53
4 3 4 2

7 8
a) 3 : 2 = a) 4 : 5 = 4 : 5 = =
5 3 .............................................. 9 9 1 ........................ .......................
b) 5 : 3 = b) 8 : 16 =
8 4 .............................................. 11 ...............................................................
v) 8 : 2 = v) 12 : 12 =
9 5 .............................................. 17 ................................................................
g) 9 : 3 = 1
g) : 2 =
16 7 ............................................ 6 .....................................................................
9 10
O
ME[OVIT BROJ PRV
a) 10 : 5 = a) 2 4 : 7 = PRETVORI U RAZLOMAK,
7 ................................... 5 5 ................................................... DA
A ZATIM MO@E[
I MNO@ I[
b) 4 : 4 = b) 5 1 : 2 1 = DELI [
7 ................................... 4 3 ................................................ RAZLOMKE.

11
1 5 21 1 11 1
a 9 21
2 7 2 15 3
2 5 11 5 51 41
b 5
3 14 2 9 4 2
a:b
139
VE@BAWE
Izra~unaj.
1
1:4= 3:1=
2 5 ................................................................................ 7 3 ................................................................................
6:6= 5:5=
7 3 ................................................................................ 8 4 ................................................................................
2 Izra~unaj.
4: 6 = 2 :9=
7 ................................................................................. 3 .................................................................................
3 :3= 16 : 16 =
7 ................................................................................. 9 ............................................................................
3 Izra~unaj.
2 : 11 = 31 : 7 =
3 .............................................................................. 2 ..............................................................................
22 : 51 = 1
2 : =1
3 3 .......................................................................... 2 2 .............................................................................
4 Razlomak 5 umawi:
9
a) 5 puta b) 3 puta
................ ................
5 Koli~nik razlomaka 6 1 i 2 1 je:

4 2
a) 3 1 b) 2 1 v) 2
2 2 5
6 Izrazi decimalni broj razlomkom i izra~unaj. 7 U prazno poqe upi{i znak < ili >
tako da dobije{ ta~nu nejednakost.
a) 0,6 : 1 1 b) 3,5 : 2 3
5 5
11 : 33 0,5 : 1 3
2 4 22
a) ................ b) ................
140
Koliko puta je broj 0,06 mawi od 21 3 ? Koliko puta je broj 10 1 ve}i od 0,03?
8 5 9 5
Odgovor: ............................... Odgovor: ...............................
Koli~nik brojeva 4 1 i 6,75:

10 2
a) pove}aj za 2 b) umawi za 2 v) podeli sa 2
9 9 9
a) ...................... b) ...................... v) ......................
11 Zorani je ostalo 2 pite. Treba da je podeli

3
na 4 jednaka par~eta da bi posluìla svoje
go{}e. Koji je deo pite dobila svaka go{}a?
Odgovor:
...............................
Torta je podeqena na 24 jednaka par~eta.

12
Kada su se gosti posluìli, ostalo je
3 torte. Koliko je to par~i}a?
4
Odgovor:
...............................
Za {kolsku priredbu kupqeno je 13 1 m materijala.

13 2
Koliko kostima od tog materijala moè da se
sa{ije ako je za svaki kostim potrebno 1 1 m?
2
Odgovor: ...............................
141
14 U fabrici od pripremqenih 210 l soka
polovinu treba razliti u fla{e zapre-
mine 0,7 l, a ostatak u fla{e zapremine
1 1 l. Koliko je potrebno fla{a od 0,7 l,
2
a koliko od 1 1 l?
2
Odgovor: ................. fla{a od 0,7 l i ................. fla{a od 1 1 l.
2

15
1 1 51 22
a
9 4 4 3
5 51
b 0,1 3,5
6 9
a:b
16 Zaokruì slovo ispred razlomka koji je 3 puta mawi od 5 .

7
a) 2 b) 5 v) 5 g) 15
7 4 21 7
Razlomak 2 1 :
17 5
a) pove}aj za 1,2 b) smawi za 1,2 v) pove}aj 1,2 puta g) smawi 1,2 puta
a) ...................... b) ...................... v) ...................... g) ......................
Koliko ~a{a zapremine 2,5 dl moè{ da Kuvar Luka je spremio 16 {oqa bra{na.
18 19
napuni{ iz fla{e ~ija je zapremina 2 l? Za svaku picu potrebno je 3 {oqe bra{na.
4
Moè li Luka od pripremqenog bra{na
da napravi 22 pice?
Odgovor: ............................... Odgovor: ...............................
142
20 Ma{a 1 kg hrane treba da podeli na 8 ze~i}a.
5
a) Koji }e deo kilograma dobiti svaki ze~i} ako
svi dobijaju istu koli~inu hrane?
......................
b) Koliko je to grama?
......................
21 Prikaì postupak i izra~unaj.

22 Koli~nik brojeva 2 2 i 7 pomnoì sa 3
3 8 16
i rezultat napi{i na liniji.
a) (8 : 0,16) 1 1 =
3 4 .................................................
...................................................................................
b) 1 1 0,3 : 5 =
7 14 ....................................................
...................................................................................
................................
Koliko je puta 1 mawa od koli~nika Koliko je puta koli~nik brojeva 12 i 0,2

23 8 24 3
3
brojeva 1 i 1,2? ve}i od 1 ?
4 4
Odgovor: ............................... Odgovor: ...............................
a) 3 1 : 7 = b) (3 1) : 7 =
4 3 9 ................................................................. 4 3 9 .................................................................
....................................................................................... ..........................................................................................
v) 3 1 + 3 : 1 1 = g) 2 1 : 5 2 =
8 8 5 ......................................................... 4 8 3 ..................................................................
....................................................................................... ..........................................................................................
143
PRIMENA MNO@EWA I DEQEWA RAZLOMAKA
VE@BAWE
Prikaì postupak i izra~unaj. Izra~unaj i na liniji napi{i rezultat.

1 2
a) 1 1 2 1 = ........................................................... a) 0,31 1,2 = ....................
5 12
b) 2,56 : 0,0008 = ....................
..................................................................................
b) 3 : 1 1 = ................................................................
4 8
..................................................................................
3 Teìna kutije keksa je 1 kg. 4 Du{ko pretr~i 1 km za 2,5 minuta.

4 2
Teìna 4 takve kutije je: Koliko mu je potrebno vremena da pretr~i
a) mawa od 1 kg 2 km ako stalno tr~i istim tempom?
b) jednaka 1 kg
v) ve}a od 1 kg
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Odgovor: ...............................
5 Od zelenog kvadrata stranice 4 cm ise~en je ùti kvadrat. Stranica ùtog kvadrata

je 5 stranice zelenog kvadrata. Kolika je povr{ina ùtog kvadrata?
8
Odgovor:
..................
a) 10 0,352 25,34 : 100 = ..................................... b) 5,28 : 12 + 2 0,92 = ...............................................
......................................................................................... .........................................................................................
v) 1 1 2 3 +2 = g) 2 3 3 : 5 =
3 5 ............................................................. 4 4 6 .............................................................
......................................................................................... .........................................................................................
144
JA SAM CARSKI
PITON I 4,5 PUTA
JA SAM ZMIJA BOA SAM DU@I
I DUGA^KA SAM KOLIKO OD BOE.
KRAQEVSKA KOBRA I
ZVEÂRKA ZAJEDNO.
JA SAM ZVEÂRKA
I MOJA
1
DU@INA JE 1 m.
5
JA SAM KRAQEVSKA
KOBRA I DVA PUTA
SAM DU@A
OD ZVEÂRKE.
a) Kolika je duìna kraqevske kobre?

....................
b) Kolika je duìna boe?

....................
v) Kolika je duìna pitona?

....................
Prikaì postupak i izra~unaj.

8
a) (20,4 0,256) : 0,32 = ............................................. b) 1,3 + 2,3 0,04 = ........................................................
........................................................................................... ............................................................................................
v) 1 6 2 1 1 : 2 = v) 2 1 : 5 2 1 1 =
4 5 5 ........................................................ 4 8 3 2 ..........................................................
........................................................................................... ..................................................................................................
145
Prikaì postupak i izra~unaj.
9
a) (2,55 : 0,15 6) 0,12 = .................................. b) 56,8 0,04 + 1,05 : 0,3 = ..................................
................................................................................... ....................................................................................
10 a) Izra~unaj polovinu broja 2 5.

6 ................
b) Za koliko je 3 mawe od polovine 2 5?

5 6 ................
11 a) Izra~unaj zbir brojeva 1 i 0,4.

2 ................
b) Koliko je 3 od zbira brojeva 1 i 0,4?

4 2 ................
12 Kolika je 1 od razlike brojeva 21 i 2?

5 8 5 ................
Koliko je puta broj 1,2 mawi od razlike Polovinu zbira brojeva 2,45 i 11 umawi
13 14 20
brojeva 5,003 i 3,2? 1
....................... za i rezultat napi{i na liniji.
2 .................
146
15 Milena je kupila pakovawe od 4,5 kg pra{ka za prawe ve{a sa slede}im uputstvom.
= 150 g
3
{areni ve{ 4
1 1
beli ve{ 4
veoma zaprqan ve{ 1 1 1

2
a) Koriste}i ovo pakovawe, koliko puta

Milena moè da opere ve{ ako:
pere samo {areni ve{ ...............................
pere samo beli ve{ ...............................
pere samo veoma zaprqan ve{? ........................
b) Koliko nedeqa }e Mileni trajati ovo pakovawe pra{ka ako u svakoj nedeqi jednom pere
beli i jednom {areni ve{?
Odgovor: ...............................
MO@E[ DA
v) Ako Milena pere samo beli ve{, izra~unaj {ta joj se vi{e isplati da kupi 4,5 kg KORISTI[
DIGITRON.
pra{ka po ceni od 575,80 dinara ili 6 kg istog pra{ka po ceni od 727,50 dinara.
Obrazloì odgovor.
Odgovor: ....................................................................................................................................................................................
........................................................................................................................................................................................................
........................................................................................................................................................................................................
147
16 Putari treba da asfaltiraju 6,75 km puta. Koliko dana im je potrebno da zavr{e posao ako
svakog dana asfaltiraju dve deonice, svaku duìne 9 km?
16
Odgovor: ...............................
17 Koliko kostima za maskenbal moè da se sa{ije od 40,5 m materijala ako je za gorwi deo kostima
potrebno 1 1 m, a za dowi deo 0,75 m?
2
Odgovor: ...............................
18 U kwiàri je po~etkom septembra za tri dana prodato 400 svezaka. Prvog dana prodato je 3 ukupne
5
koli~ine, drugog dana 5 od ostatka. Koliko svezaka je prodato tre}eg dana?
8
Odgovor: ...............................
a
a c b
Koli~nik razlomaka : ( b, c, d 0) moè se zapisati c .
b d
Takav zapis naziva se dvojni razlomak. d
Kako svaki razlomak moèmo zapisati u obliku koli~nika,
to i ovaj zapis predstavqa koli~nik dva razlomka.
3
Na primer, 5 =3: 7 .
7 5 15
15
148
19 Izra~unaj.
5
31
6
a) = b) 7 =
1 ...................................................................... 11 ......................................................................
3 7
...................................................................... ......................................................................
11 73
v) 3 = g) 5 =
2 5 ...................................................................... 1 1 ......................................................................
6 2
...................................................................... ......................................................................
20 Nastavi da ra~una{ kao {to je zapo~eto.

2 3 3
2 1 5 5
a) = =2: 5= b) = =
5 5 1 8 .............................................. 4 4 .....................................................................
8 8 1
.............................................. .....................................................................
6
21 Koliko je ? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
1
3
a) 2 b) 18 v) 1
2
22 Izra~unaj.
21
a) 5 = b) 4 =
2 42
...................................................................... 3 ......................................................................
...................................................................... ......................................................................
23 Izra~unaj.
2 5
a) 1 = b) 6 =
1 + 1 5
4 ...................................................................... 4 ......................................................................
...................................................................... ......................................................................
149
JEDNAÎNE S NEPOZNATIM ÎNIOCEM,
DEQENIKOM I DELIOCEM
Nenad na svom mobilnom telefonu ima 234,30 dinara kredita.

1 Kada je poslao pet poruka, ostalo mu je 221,80 dinara.
a) Koliko je dinara Nenad potro{io za poruke? ...........................
b) Koliko dinara ko{ta slawe jedne poruke? ...........................
Cenu jedne poruke moèmo da izra~unamo i re{avawem
jedna~ine 5 x = 234,30 221,80.
Nepoznat broj x predstavqa cenu jedne poruke.
Upi{i na liniju po jedan broj iz skupa {7, 9, 12, 96} tako da dobije{ ta~nu brojevnu jednakost.
2
a) ....... 6 = 72 b) 84 : ....... = 12 v) ....... : 12 = 8 g) 12 ....... = 108
a) Popuni tabelu kao {to b) Koriste}i tabelu, napi{i za

3 je zapo~eto. koju vrednost promenqive h
1 3 5 3 su ta~ne jednakosti.
x
2 4 6 8 x2=1 x=
3 2 ........
x 2 1
3 3
x:1=3 x=
2 4
x:1 11 ........
2 2
Re{ewe jedna~ine u kojoj je nepoznat ~inilac odre|uje

se tako {to se proizvod podeli poznatim ~iniocem.
Na primer: 3x=6
3x=6 ÎNILAC PROIZVOD
NEPOZNATI
x=6:3 ÎNILAC
x=2
Re{i jedna~ine.
4
a) 2 n = 2,8 b) 3 h = 1 v) 1 2 y = 2 g) 0,2 = x 4
5 2 7 5
n= x= y= x=
........ ........ ........ ........
150
Re{ewe jedna~ine u kojoj je nepoznat deqenik odre|uje se
tako {to se pomnoè delilac i koli~nik. Na primer: x:2=8
x:2=8
x=82 NEPOZNAT
DEQENIK DELILAC
KOLI^NIK
x = 16
Re{i jedna~ine.
5
a) a : 0,8 = 0,4 b) h : 2 1 = 5 v) 1,5 = y : 4 g) 8,9 = c : 4,3
2 5
a= x= y= c=
........ ........ ........ ........
Re{ewe jedna~ine u kojoj je nepoznat delilac odre|uje

se tako {to se deqenik podeli koli~nikom. Na primer: 15 : x = 5
15 : x = 5
DEQENIK
x = 15 : 5 NEPOZNAT
KOLI^NIK
x=3 DELILAC
Re{i jedna~ine.
6
a) 5 : y = 2 b) 0,5 : x = 2 1 v) 6 : x = 1 g) 3,2 = 0,96 : d
6 3 2 3
y= x= x= d=
........ ........ ........ ........
151
Sastavi jedna~ine koriste}i dijagram i re{i ih.
7
0,4 : 4 : x
9
x 1,6 x 1,5 11 31
4 3
Jedna~ine:
............................................. ............................................. .............................................
Re{ewa:
............................................. ............................................. .............................................
Odredi nepoznati broj m.

8
m m
a) = 1,2 m = ......... PODSETI SE DA .
5 5
ZAPISUJEMO
m : 5 ILI 1 m.
b) 18 = 3,6 m = ......... KAO
5
m
Sastavi jedna~inu i odredi nepoznat broj:

9 7 nekog broja jednako je broju 2,1. 7 NEKOG BROJA
10 10
7 x.
JE
Jedna~ina: ................................................. 10
Re{ewe jedna~ine: ...............
Odredi stranicu b pravougaonika ako je

10 a = 3,5 cm i povr{ina je P = 14 cm2.
P=ab b
b = .......... cm
152
SLO@ENIJE JEDNAÎNE
Nata se dosetila kako da izmeri svoja tri ma~eta. Izmerila je korpu, zatim
1 je u wu stavila ma~i}e i izmerila ih zajedno s korpom. Onda je zapisala:
Teìna korpe je 1,200 kg.

PROSE^NA TE@INA
Ma~i}i su s korpom te{ki 2,850 kg. MAÊTA JESTE VRE
DNOST
A
KOJA SE DOBIJA KAD
Ma~i}i su bez korpe te{ki .................... kg. SE UKUPNA TE@IN
A
MAÎ]A PODELI
Jedno ma~e u proseku je te{ko .......................... kg. BROJEM MAÎ]A.
Prose~na teìna jednog ma~eta moè se izra~unati re{avawem jedna~ine:

a) 3 h + 1,200 = 2,850 b) h : 3 + 1,200 = 2,850 v) 3 : h - 1,200 = 2,850 g) h : 3 - 1,200 = 2,850
Poveì linijom svaku jedna~inu s wenim re{ewem tako {to }e{

2 proveriti da li se za izabrano re{ewe dobija ta~na jednakost.
2 h + 4 = 10 1 PODSETI SE:
U PRVO
U BROJEVNOM IZRAZ
A ONDA
2 (h + 4) = 10 3 MNO@I[ I DELI[,
A[.
SABIRA[ I ODUZIM
10 ZAGRADE MEWA JU
SKIH
4 + h : 2 = 10 PRIORITET RAÛN
12 OPERACIJA.
(4 + h) : 2 = 10 16
Jedna~ine, na primer: 3 x + 3 = 9 ili 3 (x + 3) = 9, nazivaju se sloènije jedna~ine

5 5 5 5
jer se u wima koristi vi{e operacija razli~itog prioriteta.
Za re{avawe ovakvih jedna~ina koristimo pravila koja smo do sada nau~ili
i primewujemo ih da bismo jedna~ine doveli na jednostavniji oblik.
3x+3=9 3 (x + 3) = 9
5 5 5 5
nepoznati nepoznati
sabirak ~inilac
3x=93 (x + 3) = 9 : 3
5 5 5 5
3x=6 x+3=3
5 5 5
nepoznati nepoznati
~inilac sabirak
x=2 x=0
5
153
Re{i jedna~ine.
3
a) 1 u 5 = 1 b) 1 + 3 a = 1 v) 3 2 h = 1,2 g) 1 = 5 3 b
2 8 4 4 8 4 2
y= a= x= b=
................ ................ ................ ................
Sastavi jedna~inu i odredi nepoznat broj.

4
a) Kada 1 nekog broja uve}a{ za 1, b) Od broja 10,86 oduzmi nepoznati broj, umawi
3 6 ga 2,4 puta i dobi}e{ broj 3,1.
2
dobi}e{ broj 1 .
3
Jedna~ina: ................................................. Jedna~ina: .................................................
Re{ewe: ................................. Re{ewe: .................................
154
Re{i jedna~ine.
5
a) 2 h 1 = 4
( ) b) 0,03 = 3,9 : (h 81,7)
3 2 5
x= x=
................ ................
Izra~unaj nepoznati broj.

6
a) 2,21 = 0,11 t 4,5 b) 4,1 = 3,8 + 1,53 : r
t = .............. r = ..............
Mira je doma}i zadatak 3 h 0,7 = 1

7 re{avala penkalom 4 5
i napravila je tri mrqe
h= 7 + 1
od mastila. Popuni tabelu 10 5
brojevima koje Mira treba h= :3
da napi{e umesto svake 4
mrqe tako da jednakosti h=
budu ta~ne.
Kada broj 3,5 pomnoì{ zbirom broja Sawa je napravila deset limunada za svoje
8 0,9 i nepoznatog broja h, dobi}e{ 5,95.
9 drugare. U bokal je sipala sok od limuna,
Zaokruì slovo ispred odgovaraju}e dolila je 2,5 l zasla|ene vode i dobila
jedna~ine. je 3,25 l limunade. Kojom jedna~inom ra~una{
a) 3,5 0,9 + h = 5,95 koliko soka od limuna ima u svakoj ~a{i?
b) 3,5 (0,9 + h) = 5,95 Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
v) (3,5 + h) 0,9 = 5,95 a) 10 : h + 2,5 = 3,25

b) h : 10 + 2,5 = 3,25
v) 10 h + 2,5 = 3,25
155
VE@BAWE
Poveì linijom svaku re~enicu Zapi{i jedna~inom slede}e re~enice.

1 sa odgovaraju}om jedna~inom.
2
a) Dvostruka vrednost broja a je 3,6.
Broj 7 je 1 nekog broja h. 7: h=1 ................................................................................
4 4
b) Tri puta mawa vrednost broja m je 3,6.
Broj 7 je za 1 ve}i h+1=7
4 4 ................................................................................
od nekog broja h.
h:7=1 v) Broj 2 je 3,6 puta ve}i od broja h.
4
Broj 1 je sedam puta ................................................................................
4 1h=7
mawi od broja h. 4 g) Broj 3 je 3,6 puta mawi od broja b.
................................................................................
3 Re{ewe jedna~ine 0,2 h = 0,5 je broj:

a) 0,10 b) 0,25 v) 1 g) 2,5 d) 10
Ko{arka{i su na jednoj utakmici iz slobodnih bacawa pogodili ko{ 0,6 puta od ukupnog broja
4 poku{aja. Tako su osvojili 24 poena. Koliko su najvi{e mogli da osvoje poena iz slobodnih
bacawa? Zadatak moè{ da re{i{ na vi{e na~ina.
x
1. na~in Ra~unawem celog kada je poznat deo. 0,6 = 3
5
24 : 3 = .......
1. NAÎN JE
POSTUPAK KOJI
JE VE] URA\EN ....... 5 = 40 24
NA STRAN I 7.
Ukupno su mogli da osvoje ........... poena.
2. na~in Postavqawem i re{avawem jedna~ine. 0,6 h = 24

Neka je h ukupan broj mogu}ih poena osvojenih
..............................
u slobodnim bacawima.
..............................
h = ...............
5 Duìna izlomqene linije na slici iznosi 15,2 cm. Kolika je duìna duì
h? Sastavi jedna~inu.
3,2 4,9 h
h
KORISTI PRAVILA:
MENE
1,5 1) AKO SABIRCI ZA
E
MESTA, ZBIR SE NE]
PROMENITI.
2) 1 h = h
Jedna~ina: .......................................................
3) h + h = (1+1) h=2h
h = ...............
156
Re{i jedna~ine.
6
a) 7,5 = a 7 1 b) (x + 3,4) 1,6 = 9,12 v) 1 3 = 2,3 2 y
2 10 3
.................. .................. ..................
n
g) 0,57 : m + 2 1 = 4,15 d) 1 = b : 1,5 1 |) + 3 1 = 5,5
4 2 6 0,25 2
.................. .................. ..................
Re{i jedna~ine.
7
a) 3 x + 4,2 + 4 x + 1,5 = 8,92 b) 3 x + 12,5 + x 3,8 = 11,5
KORISTI PRAVILO
=7h
3 h + 4 h = (3 + 4) h
x = .............. x = ..............
157
8 Odredi duìnu duì a ako je obim ~etvorougla na crteù 16 2 cm.
3
a + 1 5 cm a + 2 1 cm
6 3
2a
a=
..............
9 Obim datog pravougaonika je 7 1 cm. 2 1 cm

2 4
Duìna stranice a je:
3 cm 2 1 cm 2 1 cm 11 cm a a
2 4 2
2 1 cm
4
10 Za pravqewe rama na crteù upotrebqeno

je ukupno 18,2 dm letvica. Ako je duìna
jedne zelene letvice 2,1 dm, kolika je
duìna jedne ùte letvice?
a) 3,5 dm b) 4,2 dm v) 14 dm
11 Vlasnik zgrade napravio je 4 stana iste povr{ine na spratu duìne 18,5 m i {irine 15 m.
Ako povr{ina hodnika, lifta i stepeni{ta zauzima 16,5 m2, kolika je povr{ina jednog stana?
Odgovor:
...................................................................................
158
NEJEDNAÎNE S NEPOZNATIM ÎNIOCEM,
DEQENIKOM I DELIOCEM

1
h 0,1 0,6 1 1,8 2 2,3 2,5 3,7 NEJEDNAÎNU
MO@EMO RE[ITI
U.
KORISTE]I TABEL
0,2 h 0,02
0,2 h = 0,4
0,2 h < 0,4 T
b) Brojeve iz tabele koji su re{ewe nejedna~ine 0,2 h < 0,4 prikaì na brojevnoj polupravoj.
Obeleì jo{ dva broja koji su re{ewa nejedna~ine.
0 1 2 3 4
v) Prikaì na brojevnoj polupravoj skup svih re{ewa date nejedna~ine.
2 An|elka ima fla{u u kojoj je mawe od 3 l parfema.

4
@eli da ga preto~i u mawe bo~ice zapremine 1 l.
20
Koliko najvi{e takvih bo~ica moè da napuni?
Zaokruì slovo ispred ta~nog odogovora.

a) 20 b) 18 v) 16 g) 14
3 l = 15 l 1 l
4 20 20
3 U slede}im zadacima zaokruì ta~an odgovor.
a) Proizvod dva broja je 10. Ako se jedan ~inilac umawi 2 puta, a drugi ostane nepromewen,
tada je proizvod:
2 5 10 20
b) Koli~nik dva broja je 10. Ako se deqenik umawi 2 puta, a delilac ostane nepromewen,
tada je koli~nik:
2 5 10 20
v) Koli~nik dva broja je 10. Ako se delilac umawi 2 puta, a deqenik ostane nepromewen,
tada je koli~nik:
2 5 10 20
159
promena proizvoda u odnosu promena koli~nika u odnosu promena koli~nika u odnosu

na promenu ~inioca na promenu deqenika na promenu delioca
prvi drugi proizvod deqenik delilac koli~nik deqenik delilac koli~nik

~inilac se ~inilac se se se se se se se se
pove}ava ne mewa pove}ava pove}ava ne mewa pove}ava ne mewa pove}ava smawuje
smawuje ne mewa smawuje ne mewa ne mewa smawuje
5 Re{i jedna~inu, a zatim napi{i bar tri re{ewa nejedna~ine.
b2=3 b23
3 4 3 4
....................... .................................
Postupak re{avawa nejedna~ine s nepoznatim ~iniocem

Na primer, re{imo nejedna~inu 1 x > 5
2 4
1. korak Re{avamo odgovaraju}u jedna~inu. 1 x = 5
2 4
x=5:1
4 2
x=5
2
2. korak Vrednost proizvoda 1 x pove}ava se kada se vrednost nepoznatog ~inioca

2
pove}ava. Re{ewe date nejedna~ine su svi brojevi za koje vaì da je x > 5.
2
Re{ewa nejedna~ine u skupu razlomaka su svi brojevi ve}i od 5.
2
0 1 2 5 3 4 5
2
160
6 Prikaì sva re{ewa nejedna~ine na brojevnoj polupravoj.
a) x 4 2 b) 1 x 1,6
5 5 2
VREDNOST
4
PROIZVODA x 5

SMAWUJE SE KADA
SE VREDNOST
NEPOZNATOG
.
ÎNIOCA SMAWUJE
0 1 2 3 0 1 2 3 4
y : 5 = 3,6 y : 5 > 3,6

8 8
....................... .................................
Postupak re{avawa nejedna~ine s nepoznatim deqenikom

Na primer, re{imo nejedna~inu x : 1,4 2
1. korak Re{avamo odgovaraju}u jedna~inu. x : 1,4 = 2
x = 1,4 2
x = 2,8
2. korak Vrednost koli~nika x : 1,4 smawuje se kada se vrednost nepoznatog deqenika

smawuje. Re{ewa nejedna~ine x : 1,4 2 su svi brojevi za koje vaì da je x 2,8.

Re{ewa nejedna~ine su svi brojevi izme|u 0 i 2,8, ukqu~uju}i i te brojeve.
0 1 2 2,8 3 4
161
8 Re{i nejedna~inu x : 3 5. 9 Re{i nejedna~inu x : 0,2 < 1 2.
5 6 3
VREDNOST 3
KOL I^NIKA
x:
5
POVE]AVA SE
T
KADA SE VREDNOS
NEPOZNATOG
DEQENIKA
POVE]AVA.
0 1 2 3 0 1 2 3
4 : a = 0,8 4 : a < 0,8
....................... .................................
Postupak re{avawa nejedna~ine s nepoznatim deliocem

Na primer, re{imo nejedna~inu 9 : x > 3
4 4
1. korak Re{avamo odgovaraju}u jedna~inu. 9:x=3
4 4
x=9:3
4 4
x=3
2. korak Vrednost koli~nika 9 : x pove}ava se kada se vrednost nepoznatog delioca

4
smawuje. Re{ewa nejedna~ine su svi brojevi za koje vaì da je x < 3, osim x = 0.
3. korak Opi{emo skup re{ewa nejedna~ine ili ga prikazujemo na brojevnoj polupravoj.

Re{ewa nejedna~ine u skupu razlomaka su svi brojevi izme|u 0 i 3.
0 1 2 3 4
162
11 Prikaì sva re{ewa nejedna~ine na brojevnoj polupravoj.
a) 2 1 : m < 1 11 b) 3 1 : s 0,8
7 14 5
0 1 2 3 4 0 1 2 3 4 5
Poveì linijom svaku nejedna~inu s brojevnom polupravom koja prikazuje skup svih re{ewa.
12
0 1 2 3 4
14 h < 21
9 6
0 1 2 3 4
x
3 > 0,5
0 1 2 3 4
1,35 : x > 0,9
0 1 2 3 4
13 Napi{i na liniji sve prirodne brojeve koji su re{ewa datih nejedna~ina.

n
a) 3 4 > m > 2 ............................ b) 1 < 2 k < 9 ............................ v) 3 2 4 ............................
5
163
VE@BAWE
Poveì re~enicu s ta~nim zapisom.

1
3x1
Trostruka vrednost nekog broja nije mawa od 1. 2
2
x3
2
Polovina nekog broja nije ve}a od 3.
x<2
2 3
Tre}ina nekog broja ve}a je od polovine broja 3. x>3

3 2
Prikaì sva re{ewa nejedna~ine na brojevnoj polupravoj.

2
a) 0,4 x < 0,6 b) x : 2 1 < 1,2 v) 4,8 : y < 2
2
0 1 2 3 0 1 2 3 0 1 2 3
3 Doma}ica je za slavski ru~ak kupila razli~ite vrste ribe za ribqu ~orbu za 282,00 dinara.
Treba da kupi i {arana ~ija je cena po kilogramu 234,50 dinara. Koliko najvi{e kilograma
{arana moè da kupi ako kod sebe ima nov~anicu od 1 000 dinara?
a) 3 b) 3,5 v) 4
[ARAN JE NAJZNAÂJNIJA RIBA
RAVNIÂRSKIH REKA. ÊSTO
GA NAZIVAJU DUNAVSKI
LISAC JER DUGO
ISPITUJE MAMAC,
PA GA JE TE[KO
ULOVITI. GLAVNA
HRANA SU MU
[KOQKE,
PU@EVI
I CRVI. MO@E
DA DOSTIGNE
TE@INU OD 30 KG.
164
Re{i nejedna~ine i napi{i ~etiri re{ewa iz skupa razlomaka.
4
a) 30,66 < 7,3 a b) 2 2 b : 1 5
3 8
AKO JE 5 < 8,
ONDA JE 8 > 5.
................................. .................................
a) Re{i jedna~inu.
5 20 41 33 42
3 h + 3 h 82,6 = 31,4
26
29 25 11 61
31
57 7 19 37
18
22 21 34
Re{ewe jedna~ine: ..................
b) Osen~i poqa ozna~ena brojevima koji nisu ve}i od re{ewa date jedna~ine. Otkri}e{
skriveni predmet.
Naziv predmeta: ..................
]UPOVI IZRA\ENI OD ZEMQE POTIÛ

IZ DREVNE MESOPOTAMIJE I STARI
SU PREKO 7 000 GODINA. NEKI OSTACI
POKAZUJU DA SU U OBLASTIMA
U KOJIMA SU DANAS PUSTIWE, KAO [TO
SU DELOVI EGIPTA I SAUDIJSKE
ARABIJE, NEKADA POSTOJALA NASEQA.
165
PRIMENA JEDNAÎNA I NEJEDNAÎNA VE@BAWE
1 Maratonac je pretr~ao 2 staze. Ako je duìna pretr~anog dela

5 NA[A ATLETIÂRKA
staze 16,878 km, kolika je duìna cele staze? ........................ OL IVERA JEVTI]
2006. GODINE
RNU
OSVOJILA JE SREB
DA QU U MA RATONU
PODSETI SE ME
KAKO RAÛNA[ NA EVROPSKOM
CELO AKO JE [AMPIONATU,
5 km
POZNAT DEO PRETRÂV[I 42,19
I POGLEDAJ ZA 2 h 30 min 27 sek .
STRANU 19.
2 Koliko je fla{a od 3 l potrebno

4
da se spakuje 82,5 l soka?
Potrebno je ................ fla{a.
Qiqa je pro~itala 7 kwige. Ostalo joj je da pro~ita jo{ 240 stranica.

3 15
Zapi{i razlomkom koji je deo kwige Qiqi
ostao za ~itawe.
................
Koliko ukupno stranica ima kwiga? ................
4 Za pripremawe jela za {est osoba potrebno je 11 kg mesa.

2
Koliko je kilograma mesa potrebno za pripremawe jela:
a) za jednu osobu? ..................
b) za ~etiri osobe? ..................
5 Svetlana je kupila 1 kg kivija i 2 kg jabuka

i platila je 133,70 dinara. Ako 1 kg kivija ko{ta
58,90 dinara, koliko ko{ta 1 kg jabuka?
a) 74,80 din. b) 37,40 din. v) 32,40 din.
6 Zbir uglova ~etvorougla je 360. 2

Koliko stepeni ima ugao ?
a) 60 b) 90 v) 120 2
166
Jedna~ina kojom ra~una{ ugao sa slike je:
7 UNAKRSNI
a) 2 + 28 + 72 = 180 UGLOVI SU
JEDNAKI.
b) + 28 + 72 = 360 72 28
v) + 28 + 72 = 180

g) 2 + 28 + 72 = 360
8 Sr|an je postavio metalni stub za ko{ u svom dvori{tu. Ukopao je i zalio betonom 2 stuba,
9
a iznad zemqe je ostao deo duìne 2,87 m. Kolika je duìna tog metalnog stuba?
Duìna metalnog stuba je .........................
9 Posmatraj kartu i napi{i na kojim kontinentima postoje dràve:
a) ~ija je prose~na gustina naseqenosti 125 stanovnika po km2 ....................................................

b) u kojima nema vi{e od 10 stanovnika po km2 ........................................................................................................
v) u kojima ima mawe od 50 stanovnika po km2. .........................................................................................................
preko 500 stanovnika
200500 stanovnika
100200 stanovnika
50100 stanovnika
1050 stanovnika
mawe od 10 stanovnika
Fla{a puna soka te{ka je 1 100 g. Kada je Milena

10 popila 2 soka, teìna fla{e i soka je bila 900 g.
7
Koliko je te{ka prazna fla{a? ................................
167
ARITMETI^KA SREDINA
Za brojeve 20 i 42 napi{i izraz kojim ra~una{ polovinu wihovog zbira

1 i izra~unaj wegovu vrednost.
.......................................................................................................
2 Na crteù su prikazane maksimalne temperature

vazduha u jednoj nedeqi u julu.
Na osnovu crteà popuni tabelu. pon. uto. sre. ~et. pet. sub. ned.
C 27
Saberi sve temperature i dobijeni

zbir podeli brojem sabiraka.
30
20
Odgovor: ..................
10
PROSE^NA
DOBIJEN I BROJ JE
PERATURA
MAKSIMALNA TEM
NEDEQI
VAZDUHA U DATOJ
TM ETI^KA SREDINA
IL I ARI
TIH TEMPERATURA. qak utorak sreda tvrtak petak subota edeqa
onede ~e n
p
Zbir datih brojeva podeli s brojem sabiraka.

3
1
a) 12,5; 14; 20 b) 20,2; 6 4 ; 10,6 g) 50; 5; 0,5; 0,05; 0,005
.................... .................... ....................
168
Aritmeti~ka sredina brojeva jeste broj koji se dobija kada se zbir tih brojeva
podeli brojem sabiraka.
Na primer: (5 + 4 + 2,4) : 3 = 11,4 : 3 = 3,8
Broj 3,8 je aritmeti~ka sredina brojeva 5; 4; 2,4.
Aritmeti~ka sredina naziva se i prose~na vrednost ili prosek.
Aritmeti~ka sredina brojeva mawa je od najve}eg i ve}a od najmaweg sabirka.
Na primer: 2,4 < 3,8 < 5
Predstavi brojeve 6 i 2,4 i wihovu aritmeti~ku sredinu na brojevnoj pravoj.

4
Aritmeti~ka sredina:
..............................................................................
0 1
Pro~itaj na brojevnoj polupravoj koliko je aritmeti~ka sredina datih brojeva udaqena od:
broja 6 ........... broja 2,4 ...........
Povr{ine balkanskih zemaqa prikazane su u tabeli.

5
zemqa Srbija Rumunija Bugarska Gr~ka BiH Albanija Crna Gora
povr{ina u km2 102 173 237 500 110 994 131 957 51 129 28 748 13 812
Izra~unaj prose~nu povr{inu tih zemaqa. .................................................................. ZA RE[AVAWE

A
OVAKVIH ZADATAK
[
MO@E[ DA KORISTI
Koja zemqa ima povr{inu najbliù proseku? .............................. DIGITRON.
Na osnovu tabele izra~unaj prose~nu ocenu svakog u~enika. Rezultat zaokrugli na dve decimale.
6
matematika
geografija
biologija
prose~na
engleski
istorija
fizi~ko
nema~ki
muzi~ko
likovno
srpski
ocena
TO
Jovan 5 5 5 4 4 4 4 5 5 5 3
Petar 4 4 5 5 5 5 5 4 4 4 4
\or|e 3 3 5 5 5 5 5 5 5 5 4
Koji u~enik ima najboqi uspeh? ..............................

OCENA
ZBIR JOVANOVIH
JE 6 5 + 4 4 + 3
169
Izra~unaj prose~nu temperaturu na osnovu
7 date tabele. Rezultat zaokrugli na dve
najve}a dnevna temperatura za mesec jul
decimale.
ponedeqak
~etvrtak
nedeqa
utorak
subota
sreda
petak
26S
27S 28S 24S 24S 26S 26S 28S
28S 30S 30S 24S 26S 28S 32S
Prose~na julska temperatura je ............
35S 40S 40S 41S 36S 36S 30S
Da li je prose~na temperatura blià
28S 28S 26S 27S 28S 30S 31S
najniòj ili najvi{oj temperaturi
u tom mesecu? 32S 33S
..............................................
Na kvalifikacionom ispitu iz matematike dva u~enika su osvojila po 20 bodova, jedan u~enik

8 19,5 bodova, dva po 19, dva po 18, tri po 17, ~etiri po 16,5 bodova, jedan u~enik 15, dva po 12,
~etiri po 10, dva po 8 i pet po 5 bodova.
Koliko u~enika je polagalo

kvalifikacioni ispit?
...........
Izra~unaj prose~an broj ostvarenih

bodova po u~eniku.
...........
Izra~unaj aritmeti~ku sredinu c brojeva a = 12 i b = 4,8. Zatim izra~unaj aritmeti~ku

9 sredinu c1 brojeva a i c i aritmeti~ku sredinu c2 brojeva c i b.
c = ........... c1 = ........... c2 = ...........

@E[ DA
NA OVAJ NAÎN MO
BEZBRO J BRO JEVA KOJI
ODREDI[
ME\U BROJEV A a I b.
SE NALAZE IZ
Predstavi brojeve a, b, c, c1 i c2 na brojevnoj pravoj kao {to je zapo~eto.
b a
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
170
Izme|u bilo koja dva razlomka postoji bar jedan razlomak.
10 Napi{i tri razlomka koja se nalaze izme|u razlomaka 3 i 5 . , ,

5 6 ........... ........... ...........
Marko ponekad ide u {kolu biciklom, a ponekad autobusom. Kao {to pokazuje tabela,
11 Marko je svakog dana beleìo vreme koje mu je bilo potrebno da do|e u {kolu.
prevozno prose~no trajawe

trajawe putovawa u minutima
sredstvo u minutima
bicikl 10, 10, 10, 10, 10, 11, 11, 11, 12, 12, 12, 12, 12, 12, 12 11,1
autobus 8, 8, 9, 9, 9, 9, 9, 9, 9, 10, 10, 10, 12, 14, 15 10,0
Zaokruì ili ta~no ili neta~no za svako od slede}ih tvr|ewa.
Prose~no je autobusu potrebno mawe vremena. ta~no / neta~no
Ako Marko èli da tokom {to ve}eg broja dana stigne {to ranije
ta~no / neta~no
u {kolu treba da koristi autobus.
Ukoliko Marko sigurno èli da stigne u {kolu za mawe od 14

ta~no / neta~no
minuta treba da ide autobusom.
12 U jednom razredu je 25 devoj~ica. Wihova prose~na visina je 130 cm. Ustanovqena je gre{ka
u merewu visine jedne devoj~ice. Trebalo je upisati 120 cm umesto 145 cm. Koja je prose~na
visina tih devoj~ica posle ispravqawa gre{ke? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
a) 126 cm b) 127 cm v) 128 cm g) 129 cm d) 144 cm
171
RAZMERA
Uve}aj i smawi figuru koriste}i date kvadratne mreè.

1
4 mm
6 mm
KOLI^NIK 6 : 10 NAZIVAMO
RAZMERA DIMENZIJA PRVE I DRUGE
KVADRATNE MRE@E, A 6 : 4 PRVE
I TRE]E KVADRATNE MRE@E.
10 mm
Izmeri veli~ine ìvotiwa na slikama. Koriste}i

2 date razmere, izra~unaj wihove stvarne veli~ine.
1 : 10 1 : 100
izmerena visina .............. izmerena visina ..............
stvarna visina .............. stvarna visina ..............
1 : 70 6:1
izmerena duìna .............. izmerena duìna ..............
stvarna duìna .............. stvarna duìna ..............
RAZMERA 1 : 10 ZNAÎ DA JEDNOM

CENTIMETRU NA CRTE@U
ODGOVARA 10 cm U PRIRODI.
a
Razmera ili odnos dve istoimene veli~ine a i b jeste koli~nik a : b ili razlomak . To ~itamo:
b
a prema b koli~nik a i b a od b
172
Milenin put od ku}e do bioskopa prikazan je na crteù koji je dat u razmeri 1 : 5 000.
3 Izmeri i popuni tabelu.
na crteù u prirodi u prirodi

put u cm u cm um
A
od ku}e do trga A ZORO
od trga A do trga B
B
od B do bioskopa
ukupno
Koriste}i milimetarsku hartiju, nastavi da

4 zapisuje{ koli~nike kao {to je zapo~eto. N
C D
AB : CD = 25 mm : 30 mm = 25 : 30 = 5 : 6
B
AB : EF = ......... : ......... = ......... : ......... E F
CD : MN = ..............................................................
G H
MN : GH = .............................................................. M
A
RAZMERA
KOL I^NIK 5 : 6 JE
AB I CD NAP ISA NA U OBLIKU
DU@I
H BROJEVA.
UZAJAMNO PROSTI Napi{i date razmere tako da deqenik
6 i delilac budu uzajamno prosti brojevi.
U jednom odeqewu od 28 u~enika ima a) 22,5 : 15 = 225 : 150 = ........ : ........
5 16 devoj~ica. Izrazi nesvodqivim
razlomkom koji deo odeqewa ~ine devoj~ice. 3 1
b) 2 4 : 1 4 =
......................................................
...................................................................................... ......................................................
Popuni tabelu kao {to je zapo~eto. U jednom odeqewu razmera broja u~enika
7 8 koji su zavr{ili razred sa odli~nim
veli~ine razmera i vrlo dobrim uspehom je 5 : 7. Koliko
10 cm i 55 cm 2 : 11 ZA SVAKU ima vrlo dobrih u~enika ako odli~nih
RAZMERU PRVO
7 kg i 50 g ZAPI[I ima 10?
VEL IÎNE ...........
15 min i 1 h U ISTOJ MERNOJ
JEDIN ICI.
2 dana i 3 sata
173
Za datu du` nacrtaj:
9 a) tri puta ve}u du` b) dva puta mawu du`
[
VA@NO JE DA UOÎ
DA RAZMERE
1:2I2:1
NE PREDSTAVQAJU
ISTI ODNOS.
Napi{i razmere date duì i nacrtane duì.
a) ........................... b) ...........................
Nacrtaj u razmeri 1 : 200 000 put kojim Marko

10 treba iz mesta A da stigne u mesto B prema
slede}em uputstvu:
kreni iz mesta A i idi sever
4 km severno
idi 10 km isto~no
idi 1 km severoisto~no zapad istok
idi 2 km ju`no
zatim 2 km jugozapadno
dolazak u mesto B. A jug
ODRE\IVAWE RAZMERE U KOJOJ JE MAPA NACRTANA
Neka su mesta A i B udaqena 20 km.

Rastojawe na mapi je 4 cm.
4 cm : 20 km = 4 cm : 2 000 000 cm =
4 : 2 000 000 = 1 : 500 000 B
A
Razmera je izraèna kao odnos
uzajamno prostih brojeva 1 : 500 000
Sva rastojawa u prirodi su petsto
hiqada puta ve}a nego na karti.
Dat je kvadrat stranice 1 cm. Nacrtaj drugi

11 kvadrat tako da je odnos stranica prvog i
drugog kvadrata 1 : 3. Nacrtaj tre}i kvadrat
tako da je odnos drugog i tre}eg kvadrata 3 : 2.
U svaki kvadrat upi{i wegovu povr{inu, kao
{to je zapo~eto. 1 cm2
Napi{i razmeru povr{ina:

prvog i drugog kvadrata .................... drugog i tre}eg kvadrata ....................
174
PROCENAT
Na kraju {kolske godine nastavnica je sredila podatke o broju de~aka i devoj~ica

1 i uspehu za 25 u~enika svog odeqewa. Pomozi joj da popuni slede}u tabelu.
de~aci devoj~ice odli~ni vrlo dobri dobri 12

RAZLOMAK 25
broj 12 13 8 12 IZRAZI]E[
U OBLIKU
razlomak PROCENTA TAKO
[TO ]E[ GA
PRO[IRITI SA 4.
procenat 48%
Napi{i u obliku procenta. Napi{i u obliku procenta.

2 3
4 20 a) 0,23 =
a) 4 = = =
5 5 20 ........... ........... ........................................
b) 0,1 =
b) 7 = ..........................................
10 ......................................... PODSETI SE
DA PROCENAT
v) 0,05 =
v) 1 = IZRA@AVA DEO
........................................
2 ............................................ OD 100.
g) 1 =
..............................................
Napi{i u obliku nesvodqivog razlomka. Zaokruì slovo ispred izraza kojim

4 5 ra~una{ 25% od 200.
a) 30% =
.............................................................. a) 25% : 200
b) 2% =
................................................................. b) 25% 200
v) 150% = v) 200 : 25%

............................................................
Izra~unaj.
6 I[I
PRVO PROCENAT NAP
a) 1% od 90 U OBLIKU RAZLO MKA.
......................
b) 10% od 200
................
v) 60% od 150
.................. Kako se ra~una 40% od broja 60?
Izra~unati 40% od broja 60 zna~i

izra~unati vrednost proizvoda 40% 60.
40% 60 = 40 60 = 24
100
175
Upi{i u prazno poqe jedan od procenata 1%, 5%, 10%, 20%, 25%, 75%, 50%, 100%,
8 kao {to je zapo~eto.
desetina dvadesetina stotina polovina jedno celo ~etvrtina petina
10%
U anketi Kako naj~e{}e provodim slobodno vreme

9 u~estvovalo je 1 200 u~enika jedne {kole. Rezultati su
30%
izraèni u procentima i predstavqeni na grafikonu.
20% .........
Upi{i na grafikonu koliko procenata u~enika svoje
18%
slobodno vreme provodi u ostalim aktivnostima.
sportske aktivnosti
ostale aktivnosti
gledawe filmova
12%
Koliko je to u~enika?
............
Internet
~itawe
Jovana je odlu~ila koji }e mobilni telefon da kupi. Prodavac joj je
10 saop{tio da je cena tog telefona 7 000 dinara i jo{ 18% za porez.
Koliko je Jovana platila telefon?
7 000 + 18% 7 000 =
.............................................................................................................
Prvobitna cena jedne ko{uqe je 1 500 dinara.

11 Kolika je nova cena ko{uqe posle snièwa
od 30%?
..........................................
PRVO IZRAÛNAJ KOLIKO JE 30% OD 1 500 DINARA.
Na jednom testu Marija je ta~no odgovorila na 8 od 10 pitawa.

12 DOBIJEN I BROJ
Napi{i u obliku razlomka koji je deo testa Marija uradila. JE MARIJIN USPEH
............ NA TESTU IZRA@EN
Napi{i taj razlomak u obliku procenta. PROCENTOM.
............
Nikola i Milan su ubacivali loptu u ko{. Nikola je poku{ao

13 25 puta i ubacio 15 puta. Milan je iz 20 poku{aja 14 puta ubacio
loptu. Uspeh ubacivawa lopte u ko{ izrazi procentom za:
Nikolu ..........
Milana ..........
Ko je bio uspe{niji? ..................................................
176
VE@BAWE
Grupa u~enika je svoje odgovore na pitawe Koliko filmova ste gledali pro{log meseca
1 predstavila tabelom.
Na osnovu datih brojeva popuni tabelu.
ime broj filmova
Marija 9 broj filmova 5 6 8 9 12
Goran 5
broj u~enika
Marko 12
Jelena 6
Izra~unaj prose~an broj gledanih
Svetlana 5
filmova po u~eniku.
\or|e 9
Milan 8 .........................................................................................
Zorica 6 .........................................................................................
Jovan se kasnije prikqu~io grupi jer je zbog bolesti bio odsutan.

Tog meseca on je gledao 18 filmova. Da li se prosek gledanih
filmova pove}ao ili smawio?
...................................................
Proveri ra~unom svoj odgovor.
U toku {kolske godine Qiqa je na tri kontrolna zadatka

2 osvojila 60 bodova, a na ~etvrtom 80 bodova. Koji je wen
prose~an broj bodova na ~etiri kontrolna zadatka?
............
U prvoj tabeli aritmeti~ka sredina datih 50 52 54 56 58 60 62

3 brojeva je 56. Popuni druge dve tabele
brojevima tako da wihova aritmeti~ka 56 100
sredina bude isto 56.
10 56
U toku {kolske godine Milan je iz matematike

4 dobio jedanput ocenu 2, triput ocenu 3, dvaput
4 i dvaput ocenu 5. Koja }e mu ocena biti
zakqu~ena na kraju {kolske godine?
..............
Milenina soba je oblika pravougaonika

5 dimenzija 3 m i 2,5 m.
Napi{i razmeru duìne i {irine wene sobe
u obliku koli~nika uzajamno prostih brojeva.
................................................................................................................
Zaokruì slovo u pravougaoniku
kojim je prikazana Milenina soba.
177
U jednoj {koli odnos de~aka i devoj~ica je 4 : 5.
6
a) Razmera de~aka i broja u~enika je .................
b) Razmera devoj~ica i broja u~enika je .................
v) Ako u {koli ima 452 de~aka, koliko ima devoj~ica? ...........
7 Du` AB podeli ta~kom M u razmeri:

a) 1 : 3 b) 5 : 3
PODELU DU@I
[
MO@E[ DA URADI
MERE]I DATU DU@
IL I KONSTRUI[U]I
SIMETRALE DU@I.
A B A B
Mapa na slici je u razmeri 1 : 100 000. Izmeri na

8 mapi rastojawe izme|u naseqa, a zatim izra~unaj
wihova stvarna rastojawa.
Smederevska Palanka Natalinci .....................
Mladenovac Smederevska Palanka ..................
Izra~unaj duìnu puta od Mladenovca do Ra~e preko:

Smederevske Palanke .....................
Topole .....................
Koji put je duì? .......................................................................
9 Bojan i Pavle su zaradili 5 000 dinara Napi{i na koliko delova treba podeliti
i treba da ih podele u razmeri 3 : 2. datu sumu. ...........
Koliko dinara }e dobiti svaki?
Bojan }e dobiti ......................... dinara.
3 2 Pavle }e dobiti ......................... dinara.
5 000
Ko{arka{ki teren je oblika pravougaonika

10 dimenzija 25 m i 12 m. Nacrtaj plan tog
terena u razmeri 1 : 500.
178
PLASTI^NI MODELI AVIONA PRAVE SE
Plasti~ni model aviona galeb ura|en je U RAZMERAMA 1 : 32, 1 : 48, 1 : 72, 1 : 100.
11 u razmeri 1 : 72. Ako je duìna modela 15 cm, NAJVI[E MODELA NAPRAVQENO
JE U RAZMERI 1 : 72 KADA SE
kolika je duìna pravog aviona? TAKAV AVION POSMATRA
........... IZ NEPOSREDNE BLIZINE,
ON IZGLEDA KAO PRAVI
AVION POSMATRAN SA DAQINE
OD 100 METARA.
Pro{le {kolske godine u prvi razred jedne {kole

12 upisano je 190 u~enika. Ove godine upisano je
20% mawe. Koliko je sada u~enika upisanih
u prvi razred?
............
Cena patika od 5 000 dinara smawena je za 500

13 dinara. Za koliko je to procenata?
..........
Kolika je nova cena patika u odnosu na prethodnu
izraèna u procentima?
..........
14 Na liniji upi{i VE]E OD, MAWE OD ili JEDNAKO

tako da iskaz bude ta~an.
a) 20% od 50 je ............................................... 50% od 20.
b) 10% od 200 je .......................................... 20% od 400.
v) 15% od 200 je .......................................... 30% od 100.
g) 6% od 600 je .............................................. 7% od 500.
Na jednom pakovawu od 500 grama jogurta nazna~eno je da on

15 sadrì 2,8% masti. Koliko grama masti sadrì to pakovawe
jogurta? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
a) 140 g b) 14 g v) 0,14 g g) 0,014 g
U jednom ispitnom roku na ispit je iza{lo 100 kandidata, a poloìlo ih je 67;

16 na drugom je od 200 kandidata poloìlo 142.
a) Izrazi procentom uspeh kandidata:
PRVO IZRAZI
RAZLOMKOM BROJ
u prvom roku .......... KANDIDATA KOJI SU
POLO@ILI ISPIT
u drugom roku .......... U ODNOSU NA UKUPA
N
BROJ.
b) U kom su roku studenti bili uspe{niji? ....................................
179
Kako izra~unati celo kada je poznat deo izraèn procentom?
Na primer, 10% nekog broja je 30. Koji je to broj?
10% od nekog broja x je broj 30, {to zna~i da je 10% x = 30.
10 x = 30
100
x = 300
Traèni broj je 300.
17 Ove nedeqe jedna prodavnica patika prodala je 12% patika

mawe nego prethodne nedeqe, {to iznosi 30 pari patika.
Izra~unaj koliko pari patika je prodato:
pro{le nedeqe .............
ove nedeqe .............
Izra~unaj koliko pari patika }e prodati naredne nedeqe

ako prodaja poraste za 5% u odnosu na ovu nedequ.
......................................................................................
U toku jedne poslovne godine fabrika je ostvarila 30% prihoda od prodaje usluga,
18 60% od prodaje proizvoda i 10% od drugih poslova. Ako prihod od drugih poslova
iznosi 1 000 000 dinara, izra~unaj prihod od:
a) prodaje usluga ................................
b) od prodaje proizvoda ................................
Za pravqewe soka potrebno je 10% koncentrata

19 soka od pomoranxe, 20% {e}era, a ostatak je
voda. Koliko se soka dobija ako se upotrebi
400 grama {e}era?
...........
Odgovori napamet.
20
a) Cena proizvoda pove}ana je dva puta. Za koliko je to procenata? ................................
b) Cena jednog proizvoda smawena je dva puta. Za koliko je to procenata? ................................
180
ZAPAMTI
MNO@EWE RAZLOMAKA RECIPROÂN BROJ DEQEWE RAZLOMAKA

Proizvod dva razlomka Dva broja su recipro~na Razlomak delimo drugim
je razlomak ~iji je brojilac ako je wihov proizvod razlomkom tako {to ga
jednak proizvodu brojilaca, jednak jedinici. mnoìmo recipro~nom
a imenilac proizvodu vredno{}u drugog razlomka.
a b
imenilaca datih razlomaka. =1
b a a:c ad
a c ac = b, c, d 0
= b, d 0 b d b c
b d bd 5 4
Razlomku recipro~an je .
4 5
5 2 5 2 10 5 5 2 5 3 5 3 15
= : = = =
4 3 4 3 12 6
= = 4 3 4 2 42 8
MNO@EWE DECIMALNIH BROJEVA DEQEWE DECIMALNIH BROJEVA

Dva decimalna broja mnoìmo tako {to Dva decimalna broja delimo tako {to
zanemarimo decimalni zarez i mnoìmo pomnoìmo delilac i deqenik istom
prirodne brojeve, a zatim u proizvodu dekadnom jedinicom tako da delilac bude
izdvajamo zdesna onoliko decimala koliko prirodan broj. Zatim nastavimo da delimo
ih ukupno imaju oba ~inioca. prirodnim brojem.
2,8 1,75
140 2,8 : 1,75 =
196 100 100
+ 28
4,900
280 : 175 = 1,6
175
2, 8 1,75 = 4, 900 = 4,9 1050
1050
1 decimala 2 decimale 3 decimale 0
ARITMETI^KA SREDINA RAZMERA

Aritmeti~ka sredina brojeva je broj koji Razmera brojeva a i b je wihov koli~nik a : b.
se dobija kada se zbir tih brojeva podeli
brojem sabiraka.
(2 + 3 + 4 + 5) : 4 = 3,5
181
I TO JE MATEMATIKA
4x
1 Tri druga su podelila 1 800 dinara. Ako je prvi
3 2 1
potro{io od svog dela, drugi , a tre}i ,
4 3 2 x
wihove preostale sume novca su jednake. Koliko 3x
dinara je svaki od wih imao na po~etku?
x
2x
CRTE@ ]E TI
POMO]I DA
x RE[I[ ZADATAK.
Prvi: .............................. Drugi: ............................. Tre}i: .............................
2 Zbir dva decimalna broja je 120,56.

Jovanka je prilikom sabirawa tih
brojeva nehotice pomerila decimalni
zarez jednog od wih za jedno mesto ulevo
i dobila zbir 24,341. Koje brojeve
je sabirala Jovanka na po~etku?
Prvi broj je: ..............................
Drugi broj je: ..........................
3 Stari arabqanski problem

Dva Arabqanina, od kojih je jedan nosio pet hlebova, a drugi tri hleba, srela su u pustiwi
bogatog i gladnog putnika. Ru~ali su zajedno i pojeli sve hlebove. Putnik im je za ru~ak platio
8 zlatnika.
Kako }e dva Arabqanina podeliti taj novac ako se zna da su pojeli jednake koli~ine hleba?
Prvi je traìo 5 zlatnika, a drugi da podele zlatnike na jednake delove i da on jedan hleb
nadoknadi drugome. Po{to se nisu sloìli, oti{li su kod sudije, koji je presudi da prvi dobije
7 zlatnika, a drugi 1 zlatnik.
Objasni za{to je sudija tako presudio.
..................................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................
182
ISTRA@IVA^KI ZADATAK
ENE QUBIMCE. NEKI PSI SU
PSE SIGURNO MO@EMO UVRSTITI ME\U OMIQ
DA SPASA VAJU QUDE, NEKI MOGU DA VUKU
DOBRI ÛVARI, NEKI SU OBUÊNI
RNA PROST RANSTVA, A NEKI SU SAMO ODAN I I VERNI
SANKE KROZ POLA
RASA I VELI ÎNA, ALI JEDNO JE SIGURNO,
PRIJATEQI. IMA IH RAZLIÎTIH
POTREBNA NA[A PA@W A, QUBA V I NEGA.
SVIMA IM JE
Izmeri teìnu svog psa. Ako nema{ psa, podatak

1 potraì u nekoj kwizi, ~asopisu ili na Internetu.
hrana za pse uputstvo

TE@INA PSA Potrebna koli~ina hrane
data u kg za jedan dan data u
1 1
1,5 6 od do 1
2 4
1 3
6,510 od 1 do 1
4 4
3 2
10,517,5 od 1 do 2
4 3
2 1
1825 od 2 do 3
3 2
1 3
25,537,5 od 3 do 4
2 4
3 3
3850 od 4 do 5
4 4
3
preko 50 najmawe 5
4
30
0
Kiki
Teìna pakovawa hrane na slici je 1,8 kg i ko{ta 300 dinara.

a) Teìna psa je ......................... kg.
b) Pogledaj tabelu i odredi koliko je merica hrane potrebno tvom psu u toku jednog dana.
.........................
v) U jednu mericu staje 200 g hrane. Koliko merica hrane ima u jednom celom pakovawu?
.........................
d) Proceni koliko bi te ko{talo da samo ovom hranom hrani{ svog psa tokom cele godine.
..................................................................................................................................................................................................
183
REZULTATI I UPUTSTVA
RAZLOMCI (I deo ) 1 1 9 1
10. a) 50 b) 2 v) 20 g) 20
[ta znamo o razlomcima

3
1. 10, 3, 10
2 1
2. 7, sedmine, 6, {estine, 7, 6
15 8 5
3. prvi red: 19, 13, 5 drugi red: 1, 15, 5 tre}i red: 11
5 7 15
4. a) 8 b) 10 v) 15
5. v) d) |)
4 4 5
6. 25, 9, 16
4 3 4 5 6
7. prvi red: 6, 8, 10 drugi red: 8, 10
tre}i red: osmine, desetine
8. 2 20
3
9. 5
10. zaokruèna 4 cveta
11. 5 jabuka
12. 15 devoj~ica, 10 de~aka
Pojam razlomka
3 4 5
1. a) 4 b) 4 v) 4
2. 6, 13, 27
3 5 6 2 4 5
3. prvi red: 2, 2, 2 drugi red: 3, 3, 3
1 3 5 6 1 2 4 5 6
tre}i red: 4, 4, 4, 4 ~etvrti red: 5, 5, 5, 5, 5
4. <, >, =, =
5 13
5. 4, 12
5 24 0
6. a) 3 : 7, 11 : 8 b) 8, 45 , 4 = 0
7. 8, 25, 24, 40, 500
8. a) 1 b) 2 v) 0
9. 21, 10, 15
2
10. 5 3
8 10 60 16 80 12
11. 2 = 4 = 5 = 30 4 = 4 = 20 = 3
115 12 101
12. 9 , 11, 10
Pro{irivawe i skra}ivawe razlomaka

1. da, da
2. da
6 55
3. 9, 60
15 15
4. 48, 60
12 15 9
5. 27, 27, 27
1 12 15 30 48 6 108 4
6. 2 = 24 7 = 14 64 = 8 81 = 3
2
7. 3
6 4
8. 7, 3
3 15
9. 7, 32
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
SADR@AJ
RAZLOMCI (I DEO) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
[ta znamo o razlomcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Pojam razlomka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Pro{irivawe i skra}ivawe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Upore|ivawe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Brojevna poluprava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Decimalni zapis razlomka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Upore|ivawe decimalnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Zaokrugqivawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Sabirawe i oduzimawe decimalnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Sabirawe i oduzimawe razlomaka istih imenilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Sabirawe i oduzimawe razlomaka razli~itih imenilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Brojevni izrazi i primena svojstava sabirawa ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Jedna~ine sa nepoznatim sabirkom, umawenikom ili umawiocem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Nejedna~ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Nejedna~ine sa nepoznatim sabirkom, umawenikom ili umawiocem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Zapamti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
I to je matematika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Istraìva~ki zadatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
OSNA SIMETRIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Primeri osne simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Simetri~ne ta~ke. Simetri~nost dve figure u odnosu na pravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Osna simetri~nost figure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Simetrala duì, konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Simetrala ugla, konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Primena simetrale duì i simetrale ugla ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Zapamti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
I to je matematika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
194
RAZLOMCI (II DEO) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Mnoèwe i deqewe decimalnog broja dekadnom jedinicom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Mnoèwe decimalnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Deqewe decimalnog broja prirodnim brojem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Deqewe decimalnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Mnoèwe i deqewe decimalnih brojeva ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Mnoèwe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Primena mnoèwa razlomaka ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Svojstva mnoèwa razlomaka ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Deqewe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
Primena mnoèwa i deqewa razlomaka ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
Jedna~ine sa nepoznatim ~iniocem, deqenikom i deliocem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Sloènije jedna~ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Nejedna~ine sa nepoznatim ~iniocem, deqenikom i deliocem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
Primena jedna~ina i nejedna~ina ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Aritmeti~ka sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Razmera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Procenat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Ve`bawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Zapamti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
I to je matematika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
Istraìva~ki zadatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
195
MATEMATIKA
uxbenik za peti razred osnovne {kole 2. deo
prvo izdawe
autori Mirjana Stojsavqevi} Radovanovi}, Qiqana Vukovi}, Jagoda Ran~i}
ilustrovao Du{an Pavli}
recenzenti dr Zorana Luànin, vanredni profesor, Prirodnomatemati~ki fakultet u Novom Sadu

Gordana Nikoli}, nastavnica, O[ Du{ko Radovi} u Beogradu
urednik Svjetlana Petrovi}
lektor mr Aleksandra Markovi}
grafi~ko oblikovawe Du{an Pavli}
priprema za {tampu Qiqana Pavkov
izdava~ Kreativni centar

Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
www.kreativnicentar.co.yu
za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}
{tampa
tira`
copyright Kreativni centar, 2007
196

5 Razred KC Udzbenik 2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

5 Razred KC Udzbenik 2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

M ATEMATIKA

uxbenik za peti razred osnovne {kole

102,00 88,00 69,90 59,90 38,50 24,50

3. Razlika u zapremini soka izme|u 1 l i 0,5 l je:

^UVAWE I PAKOVAWE HRANE NEKADA SU BILI TE[KO

Iz ovog poglavqa nau~i}ete:

Koliko ima cvetova na slici? .......................

Koliko jednakih delova ima Bojanova ba{ta? ..........

Koliko jednakih delova ima Miqina ba{ta? ..........

Zapi{i razlomkom koji deo Bojanove ba{te

Broj 7 u imeniocu ozna~ava na koliko je jednakih delova

Popuni tabelu. Zapi{i razlomkom.

Zaokru`i slovo ispod svakog crte`a na kojem je obojena wegova ~etvrtina.

Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

JEDNO CELO IMA [EST [ESTINA,

10 Zaokru`i 1 ukupnog broja skakavaca 11 U korpi ima 20 jabuka. Jelena je poklonila

a) Kako }e ~etiri drugarice podeliti tri jabuke

Svaka jabuka podeqena je na ~etvrtine.

b) Kako }e ~etiri drugarice podeliti ~etiri jabuke

SVAKA DRUGARICA DOBILA JE

Zapi{i razlomkom koliko ~etvrtina

v) Kako }e ~etiri drugarice podeliti pet jabuka

Zapi{i razlomkom koliko ~etvrtina SVAKA DRUGARICA DOBILA JE

..... ..... .....

ENITI PO NEKOM PRAVILU.

Pravi razlomak je razlomak kod kojeg je brojilac mawi od imenioca, na primer: 3 .

Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

Neka tri podudarna kvadrata prikazuju tri cela.

Svaki od wih podeli se na 4 jednaka dela.

Od svakog kvadrata izdvoji se po jedan od tih delova.

Na taj na~in od 3 kvadrata dobijaju se 4 podudarne figure.

Koli~niku 3 : 4 pridru`uje se razlomak 3 i pi{e se 3 : 4 = 3

Koliko ~etvrtina imaju 2 cela? .......... Koliko celih ima razlomak:

5 1 ............. 2 2 ............. 3 3 .............

ZAPISIVAWE ME[OVITOG BROJA ZAPISIVAWE NEPRAVOG RAZLOMKA

Zapi{i razlomke u obliku me{ovitog Dopuni jednakosti.

Napi{i me{ovite brojeve u obliku razlomka.

Pera i Nikola dele jednu pomoranxu koja ima 10 kri{ki. Pera je

PERA JE POJEO 1 , A NIKOLA 5 POMORANXE.

2 Oboj dve tre}ine prvog pravougaonika i osam dvanaestina drugog. 1.

4 ISTI DELOVI CELINE

Pro{iri razlomak: Pro{iri razlomke 5 i 3 tako da im

5 Pro{iri razlomke 4 , 15 , 1 tako da im 6 Popuni prazna mesta tako da dobije{

U prazna poqa upi{i odgovaraju}e Napi{i u obliku nesvodqivog

Za svaki razlomak oboj odgovaraju}i deo, kao {to je zapo~eto.

AKO RAZLOMCI NEMAJU ISTE BROJIOCE

7 Uporedi razlomke 12 i 8 dovo|ewem

Izme|u kojih se uzastopnih brojeva iz N0 nalaze navedeni razlomci? U odgovaraju}a prazna

U 9. I 10. ZADATKU MO@E[

Obele`i slovima B, C, D ta~ke kojima

Na slici su poluprava Ox i du` e, koju koristimo kao e

BROJ 1 NAZIVA SE KOORDINATA TA^KE A

7 Izme|u kojih se uzastopnih brojeva iz N0 nalaze brojevi 5 1 , 7 , 2 1 , 22 , 87 ? U odgovaraju}e

Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

U~enicima 5. razreda pistavqeno je pitawe

3 Obojena figura je 3 neke figure.

4 Pravougaoniku pridru`imo broj 1. Zaokru`i razlomke koji su ta~no

KOD NEKIH RAZLOMAKA

Da li je Qiqa ta~no zaokru`ila delove celine? Zaokru`i re~ da ili ne.

vreme provedeno u u~ewu 15.0017.00 b) Izrazi razlomkom deo dana koji

vreme provedeno na treningu 18.0021.00 Mihailo provede na treningu.

U pojasu tundre iznad severnog polarnog kruga, TUNDRE SU VELIKA PROSTRANSTVA NA

Izrazi razlomkom: Koliko minuta ima: