ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

CITOSKELET

Citoskelet funkcija i graa

Citoskelet je sloena trodimenzionalna

mrea (matriks) proteinskih filamenata koja
daje eliji oblik i dinamiki organizuje
raspored organela u citoplazmi (Fig.1).
Citoskelet nije rigidna struktura poput
telesnog (kotanog) skeleta, ve je sposobna za
veoma brzo pokretanje i reorganizaciju.
elijski skelet je vrlo dinamian i stalno se
menja polimerizacijom i depolimerizacijom
svojih komponenti, to omoguava
intracelularni transport i pokrete elije.

Fig. 1. Citoskelet Osnovne funkcije citoskeleta su :

1. Odravanje i promena oblika elije,

2. Omoguavanje kretanja organela i
elije,
3. Meusobno povezivanje elija,
4. Uestvovanje u deobi elije, kretanju
hromozoma i izgradnji deobnog
vretena.

Citoskelet ini preko 20 vrsta

citoplazmatinih proteina, koji se mogu
podeliti na tri osnovne klase filamenata pri
emu svaka klasa filamenata ima drugaiju
dinamiku i mehanike karakteristike.
Fig. 2. FM mikroskopska slika
citoskeleta : crveno aktinski filamenti,
zeleno mikrotubule, plavo jedra
elija

1
 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

Osnovne tri klase citoskeletnih filamenata1 su :

1. Mikrofilamenti (aktinski filamenti)

2. Intermedijalni filamenti
3. Mikrotubule (videti Tabelu 1).

Podela na klase izvrena je prema preniku i tipu proteina koji uestvuje u

filamentima. Mikrofilamenti i mikrotubule (Fig.2) mogu brzo da se asembliraju i
deasembliraju, omoguujui time eliji promenu ovih komponenti citoskeleta u
zavisnosti od potreba. Za razliku od njih, intermedijalni filamenti kada su jednom
asemblirani, slabo su podloni promenama.

Tabela 1. Klase citoskeletnih filamenata

Citoskeletni Prenik Proteinske
filamenti (nm) podjedinice
Mikrofilamenti 7 Aktin

Intermedijalni 10 Nekoliko
filamenti proteina

Mikrotubule 25 Tubulin

Osim navedenih triju osnovnih klasa citoskeletnih proteina, postoji, uslovno

reeno i etvrta klasa katenini (lat. catena - lanac), koji se ne smatraju klasinim
citoskeletalnim proteinima. Katenini se pruaju iz citoskeleta jedne elije ka citoskeletu
susedne elije, vezujui se za druge elijske proteine koji se nazivaju kadherini, pri
emu se formiraju elijski adhezioni molekularni kompleksi.

1 Lat. filamentum konac, nit

2
 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

Mikrofilamenti

Mikrofilamenti, koji su sastavljeni od kontraktilnog proteina aktina, predstavljaju

najvei deo citoskeleta. Nastaju polimerizacijom monomera G-aktina (globularni aktin),
pri emu nastaju dva lanca spiralno uvijena jedan oko drugog i grade aktinski filament
(F-aktin), prenika oko 7nm.

Funkcije aktinskih filamenata:

1. Formiranje pojasa neposredno ispod plazma membrane koji :
- Omoguuje mehaniku potporu eliji
- Vezuje transmembranske proteine za proteine citoplazme
- Slui kao usidrenje za centrozome na suprotnim polovima u toku
mitoze
- Stvaranje kontraktilnog prstena u toku citokineze
2. Generisanje strujanja citoplazme u nekim elijama
3. Generisanje pokreta u elijama kao to su npr. leukociti
4. Interakcija sa miozinom u miinim vlaknima omoguuje miinu kontrakciju

Fig. 3. Aktinski filament

3
 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

Intermedijalni filamenti

Intermedijalni (prelazni) filamenti su dobili ime po tome to im je prenik neto

vei od mikrofilamenata, a manji od prenika mikrotubula. Grade ih veoma razliiti
proteini. Oni ne uestvuju u pokretima same elije ve joj daju mehaniku potporu,
oblik i osiguravaju mehaniku stabilnost elije. Postoji vie od 50 vrsta razliitih
proteina koji su klasifikovani u 6 grupa na osnovu sekvence aminokiselina koje mogu
da ine intermedijalne filamente. Izgledaju poput ueta, a za razliku od aktinskih
vlakana sastavljena su od velike i heterogene porodice proteina.

Postoji nekoliko tipova intermedijalnih

filamenata :

Keratinski filamenti se nalaze u

epitelijalnim elijama i takoe u noktima i
dlakama (epitelna tkiva);
Dezminski filamenti (miino tkivo);
Nuklearni lamini formiraju mreu koja
stabilizuje unutranji deo membrane jedra
(nukleusna lamina);
Neurofilamenti ojaavaju dugake
aksone neurona (nervno tkivo);
Viementinski omoguuju mehaniku
snagu u miinim i drugim elijama;
Glija filamenti (astroglija);

Uprkos hemijskoj raznovrsnosti, svi

intermedijalni filamenti imaju slinu ulogu
omoguuju mehaniku stabilnost i potporu
elijama. Osim lamina, koji ulaze u sastav
nukleusne lamine, svi ostali intermedijalni
filamenti se nalaze u citoplazmi u obliku
Fig.4. Intermedijalni filamenti
snopova. Zbog svojih mehaniko-potpornih
svojstava izraeni su u elijama ili delovima elije koji su izloeni dejstvu mehanikih
sila (npr. du aksona i dendrita, u epitelnim i miinim elijama).

4
 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

Mikrotubule

Mikrotubule su uplje, tubularne (cevaste) strukture, prenika oko 25nm i duine

koja moe biti nekoliko destina mikrometara. To su strukture sa najveom krutou od
svih citoskeletnih filamenata.
Sastoje se od polimerizovanih podjedinica - i - tubulina. Svaki mikrotubul se
sastoji od 13 (najee) protofilamenata koje grade monomeri tubulina. Ovi
protofilamenti su raporeeni u obliku zbijenih spirala.

Mikrotubule su veoma
dinamine strukture sa vremenom
poluivota oko 10min. Jedan od
mehanizama koji to uzrokuje je
dinamika nestabilnost, odnosno
naizmenina promena polimerizacije i
depolimerizacije na makroskopskoj
skali, to rezultuje i velikim
promenama duine.
Mikrotubule poseduju svojstvo
polarnosti imaju brzorastui ili
plus (+) kraj, i spororastui ili
minus (-) kraj. Polimerizacija i
depolimerizacija mikrotubula
(dodavanje i otputanje dimera
tubulina) omoguuje rast i skraivanje
mikrotubula. Oba procesa i
polimerizacija i depolimerizacija se
vre i na plus i na minus kraju
mikrotubule, s tim to se
polimerizacija odvija mnogo bre na
plus kraju (brzorastui kraj), dok se
depolimerizacija vri mnogo bre na
minus kraju (spororastui kraj).

Fig.5. Elektronska mikrofotografija i shematski prikaz mikrotubule u poprenom preseku i po

duini. Mikrotubula se sastoji od 13 protofilamenata sastavljenih od heterodimera tubulina.
Hemijska polarnost je naznaena sa + i -.

5
 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

Prva faza polimerizacije mikrotubula (nukleacija) i organizacija mikrotubula vri

se u centrima organizacije mikrotubula (Microtubule Organization Centers - MTOCs)
kao to su centriole, bazalna tela i centromere hromozoma. Mikrotubule najee polaze
od centriola i ire se kao zraci po citoplazmi (npr. soma neurona) ili se pruaju u vidu
snopova (npr. akson). Mikrotubuli se veoma lako polimerizuju i depolimerizuju.
Postoji itav niz proteina koji uestvuju u dinamikoj nestabilnosti mikrotubula,
bilo reguliui i stabilizujui polimerizaciju, bilo podstiui depolimerizaciju. Neki od
njih imaju preteno strukturnu ulogu dok se drugi nazivaju motornim proteinima
mikrotubula. Svi ovi proteini su poznati pod imenom MAPs ( na engleskom
Microtubules Associated Proteins tj. proteini pridrueni mikrotubulama). Najpoznatiji
strukturni proteini pridrueni mikrotubulama, ali ne i jedini, su MAP1 i MAP2, koji
odlikuju nervne elije, MAP4, koji odlikuje kako nervne tako i nenervne elije, kao i
protein (tau).
Za mikrotubule vezuju se razliite organele (Goldijev aparat, endoplazmatski
retikulum, sinaptike vezikule, mitohondrije) i na taj nain bivaju uvrene u odreen
poloaj. Svojstvo polarizovanosti mikrotubula je od velikog znaaja za transport
organela koji se odvija du njih, uz pomo motornih proteina ( molekularni motori -
dinein i kinezin) i uz utroak energije ATP-a. Mikrotubule ine osnovu citoskeleta cilija
i flagela.

Cilije i flagele

Kinocilije (kinocilia ili cilia) i flagele (flagellum) su pokretni produeci koji se

pruaju sa povrine nekih elija. Osnovna graa im je ista, ali se razlikuju po duini i
brojnosti. Cilije su krae i obino ih ima vie (elije sa cilijama respiratornog epitela,
epitela uterusa itd.), dok je flagela dua i obino elija ima samo jednu (spermatozoid)
ili nekoliko.
Sr cilija i flagela se sastoji od 9 perifernih i 1 centralnog para (dubleta)
mikrotubula. Ovakva formacija se naziva aksonema.
Pokreti cilija i flagela se zasnivaju na kompleksnim molekulskim interakcijama
izmeu komponenti aksoneme. Za ovaj proces se koristi energija ATP-a koja se
oslobaa hidrolizom posredstvom dineina. Tipian pokret flagele je slian pokretu bia,
dok su pokreti cilija kontinuirano talasasti. Pokreti flagele omoguuju eliji da se kree,
dok pokreti cilija omoguuju pokretanje fluida preko povrine elije.

6
 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

Fig. 6. Graa cilija i flagela Fig. 7. Pokreti cilija i flagela

Mikrotubularni transport

Transport preko mikrotubula odvija se zahvaljujui MAP proteinima koji se

vezuju uz mikrotubule i koji mogu ili da budu motorni proteini, koji aktivno prenose
teret po mikrotubuli, ili slue kao svojevrsni molekuli za pristajanje, odnosno
prihvatanje tereta sa motornih proteina.
Molekularni motor je protein ili proteinski kompleks koji transformie hemijsku
energiju u mehaniki rad na molekularnoj (nanometarskoj) skali. Hemijski proces koji
proizvodi energiju je hidroliza adenozin trifosfata (ATP) u adenozin difosfat (ADP) i
fosfat (P).
Motorni proteini2 se mogu podeliti u dve velike familije proteina : kinezine i
dineine.
lanovi familije dineina omoguuju transport tereta ka minus kraju mikrotubula,
koji u najveem broju elija predstavlja transport od periferije elije ka jedru
(anterogradni transport). Mnogo vea familija kinezina omoguuje primarno transport
ka periferiji elije, odnosno ka plus kraju mikrotubula (retrogradni transport). Obe vrste
transporta se mogu odvijati razliitim brzinama. Regulacija ovog dvosmernog
transporta je veoma vaan mehanizam u transportu organela.
Motorna aktivnost na prvom mestu ukljuuje preuzimanje tereta, odnosno
vezivanje tereta na neki nain. Svaki lan ovih dveju familija je specijalizovan za

2Citoskeletni motorni proteini su miozin, dinein i kinezin. Miozin predstavlja veliku familiju motornih
proteina koji su odgovorni za miine kontrakcije. Aktinski filamenti zajedno sa miozinom obezbeuju
kontrakcije kojima se elije pokreu, vre endocitozu, egzocitozu kao i pomeranje organela. Dinein i
kinezin omoguuju transport po mikrotubulama.

7
 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

prenoenje tano odreene, jedne vrste tereta, bilo to organela ili molekul, mada postoje
i neke redudancije, ali do sada nije jo otkriveno kako odreeni lan familije prepoznaje
koji je njegov teret.

Fig. 8. Shematski prikaz transporta organela u aksonu neurona pomou lanova kinezin
familije (KIF) i dinein familije. Crne strelice ukazuju na smer transporta.

Postoji vrlo malo informacija o tome kako se zapravo proces regulacije transporta
odvija i kako se zavrava.
Pretpostavljena su tri modela regulacije transporta:
a) dinein je neaktivan tokom transporta ka periferiji i samim tim je pasivno
preneen do periferije; unitenje ili deaktivacija kinezina na plus kraju i aktivacija dinein
motora omoguava dineinu da prenese materijal nazad ka telu elije (Fig. 9A);
b) i dinein i kinezin motori su simultano aktivni, ali preovlauju kinezini;
unitenje ili inaktivacija kinezina na kraju oslobaa dinein motor koji se onda aktivira
(Fig. 9B);
c) Regulacija, moda putem fosforilacije, upravlja aktivnostima obe familije
motornih proteina, ali tako da je balans aktivnosti vie usmeren ka plus kraju
mikrotubule (Fig. 9C).

8
 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA ZA INENJERE

Fig10. Radni modeli regulacije transporta : A) Kinezin je aktiviran dok je dinein u

represiji. Po destrukciji ili inaktivaciji kinezina, aktivira se dinein. B) Kinezin i dinein su
istovremeno aktivni, ali preovlauje aktivnost kinezina. Po destrukciji ili inaktivaciji kinezina,
dinein motori mogu da uspostave transport. C) Aktivna regulacija i koordinacija vodi ka
naizmeninoj aktivaciji i represiji kinezina i dineina. Ravnotea kontrolie smer transporta.

Prema rezultatima najnovijih

istraivanja, tau protein, koji uestvuje
u stabilizaciji mikrotubula ima i ulogu
regulatora transporta. lanovi dinein
familije na svom putu po mikrotubuli
manevriu oko filamenata tau
proteina, dok lanovi kinezin familije,
kako pokazuju neki rezultati
naputaju mikrotubulu kada naiu na
tau protein. U tom sluaju, tau protein
uestvuje u regulaciji transporta i kao
signalni molekul koji osigurava
dopremanje tereta molekularnih
motora na potreban cilj i omoguuje
rastereenje molekularnih motora.
Fig.11. Regulacija transporta po mikrotubulama.