galerije grada zagreba

41000 zagreb/yugoslavia
habdelieva 2; p. p. 233
izdato od instituta za veze sa inostranstvom
(institut fr auslandsbeziehungen),tutgart,
povodom izlobe u

muzeju savremene umetnosti u beogradu

12. marta - 1 2 . aprila 1981. godine

galeriji grada zagreba u zagrebu

12. maja-12. juna 1981. godine

organizovano u saradnji sa ambasadom

savezne republike nemake u beogradu.
bAuhAus
publikacija
instituta za veze sa inostranstvom, tutgart,
sainjena na molbu
odeljenja za kulturu
u okviru slube inostranih poslova
savezne republike nemake
 institut za veze sa inostranstvom, fotografije ben schnall, hjulet/drava njujork
tutgart1974 robert k. adams hermann schnepf, tutgart
(ova publikacija je skraeno izdanje kataloga aero express, minhen kerro Schumacher, tutgart
koji je povodom izlobe 50 godina bauhausa* bauhausdesau fotografische Werbung senft, darmtat
objavio wrtembergischer kunstverein, max bill, cirih wolfgang sievers, melburn
tutgart 1968. redakcija: wulf herzogenrath) werner blaser, bazel wolfgang siol, ulm
hendrick blessing, ikago h. h. smith
izdava: kurtblum.bem ezrastoller, njujork
institut za veze sa inostranstvom, tutgart orlando r. cabanan, ouk park/ilinois fred stone, kembrid
reoman Clemens, cirih theiss, desau
redakcija: comeriner, kiron eberhard troeger, hamburg
karl-georg bitterberg erichconsemller jan versnel, amsterdam
dell & wainwright, copyright architectural review achillep. weider, cirih
oprema: jane dogget i malcolm smith
herbert baver foto eckner, vajmar
karl-georg bitterberg hein engelskirchen, krefeld
hans-peter hoch hugoerfurth
luxfeininger
motiv na naslovnoj strani: waiter r. fleischer, kembrid
fritz tschaschnig, 1931 fortunato, milano
hans-peter hoch foto gadeh
Julian p. graham studio, pebl bi
tampa: waiter gropius, kembrid/masausets
dr. cantz'sche druckerei, tutgart renate gruber, darmtat
petra grunert, cirih
fotogrzilka, berlin (zapadni)
yves guillement, paris
k. i m.gygax, cirih
hamburgische staatsoper
e. a. heininger, cirih
nikolaus i Christel heinrich, tutgart
elisabeth held, tutgart
naslednici huga p. herdega, cirih
ruth hollos
foto kabus, konstanc
j. kalter, tel aviv
keren-or, haifa
knig i francois, vevej
arthurkster
richard koppe, ikago
shin koyama
landesbildstelle berlin (zapadni)
landesbildstelle virtemberg, tutgart
lucia moholy, cirih-colikon
signed moldonado, ulm
frits monshouver, roterdam
morley, berkli/kalifornija
moulin studios, san francisko
museum of modern art, njujork
orgel-khne, berlin (zapadni)
e. r. pearson
artur pfau, manhajm
rheinisches bildarchiv, kein
roelly i mertens, cirih
pravo na ime bauhaus i na studije i radionike rubatsch, hajdelberg-lajmen
proizvode bauhausa pripada arhivu bauhausa u foto rger, herborn
berlinu (zapadnom). foto sadek, haifa
imena bauhaus i arhiv bauhausa, kao i znak dr. salchow, kein
bauhausa, registrovani su zatitni znaci i ernst scheidegger, cirih
zakonom su zatieni.
dosadanje izlobe bauhausa sadraj

1922 kalkuta, akvareli i grafike majstora strana 9 ludwig grote, waiter gropius i bauhaus
bauhausa 14 waiter gropius, moja koncepcija bauhausa
1923 vajmar, nedelja bauhausa 18 ludwig grote, osnovne forme i funkcionalizam
1928 prag, pedagogija 24 Wilfried sabais, stanje duha u vajmarskoj
1930 pariz, izloba zanatskog saveza republici
(werkbund - gropius, bayer, breuer, 26 hronologija
moholy-nagy) 28 majstori i uitelji bauhausa
cirih, putujua izloba
kembrid/masausets 31 pripremni kurs i nastava
1931 njujork, galerija becker 33 otto stelzer, pripremni kurs u vajmaru i desau
ikago, umetniki klub
1933 tokio, izloba tkakih radova 69 radionice
1934 moskva 71 hans eckstein, smisao i znaenje
1950 minhen, slikari bauhausa bauhausovog vaspitanja kroz radionice
berlin (zapadni), izlau 22 berlinska
bauhausovca 131 arhitektura i oblikovanje
1951 tokio 133 nikolaus pevsner, arhitektura i bauhaus
1957 sao paolo, slikari bauhausa 153 Jrgen joedicke, o tutgartskom
1961 darmtat, od 1961. putujua izloba weissenhofsiedlung
(postavka romana clemensa)
1965 frankfurt, galerija gppinger 175 slikarstvo, plastika, grafika
1966 pari, les annes 25 (odeljenje 177 will grohmann, slikari bauhausa
bauhausa) 231 hans maria wingler, prilog istoriji bauhausove
1967 kembrid/masausets grafike tamparije
desau
1968 tutgart, 50 godina bauhausa (putujua 237 dodatak
izloba) 239 bibliografija
london 240 biografije
1969 amsterdam 245 lista imena bauhausovih uenika
pariz
toronto
1970 pasadena
buenos aires
1971 tokio
1974 brazilija, izloba bauhausa (putujua
izloba)
san Salvador, bahia
rio de aneiro
sao paolo
1975 adelaida
sidnej
pert
hobart
1976 melburn
meksiko siti
karakas
1977 monte video
santjago de ile
1978 barselona
madrid
1979 dablin
manester
belfast
edinburg
1980 roterdam
tel aviv

waiter gropius i bauhaus
u prolee 1919. gropius je pozvan u vajmar i tu
je osnovao dravnu kuu neimara; desetog
aprila 1933. dve stotine policajaca opkolilo je
bauhaus koja je mesecima bila provizorno
smetena u jednoj staroj berlinskoj fabrici,
uhapsilo 32 uenika i zabravilo sve prostorije.
bauhaus je zapoela i okonala svoj ivot
zajedno s prvom nemakom republikom,
izdrala je etrnaest godina, ali je dva puta bila
prinudjena da menja boravite, deluje
paradoksalno stoje ovaj najmoderniji od svih
instituta prebivao u dvema kneevskim
prestonicama koje su bile gradovi srednje
veliine, premda mu je, shodno njegovom
karakteru mesto bilo u nekom velegradu.
opstanak bauhausa svaki put je potpomagala
republikanska veina, a rasturili su je
nacionalsocijalisti, pobedivi na izborima uz
pomo protivnika republike, za
nacionalsocijaliste bauhaus je bila eksponent
izopaene umetnosti i leglo boljevizma u
kulturi.
u medjuvremenu je protekla polovina stolea i
ta, u ono vreme proganjana umetnost dokazala je
takvu sposobnost da se asimiluje kakva je
nekada bila svojstvena istorijskim
stilovima, osvojila je svet. njenom uticaju nisu
bile kadre da se otmu ak ni istone
diktature, ljudi su dorasli modernizmu, poneki
predmet na izlobi ini nam se svakodnevan,
moemo ga kupiti svuda, a ipak je u vreme kad je
nastao bio revolucionarna novina koja je
raestila svet. danas je teko shvatiti da je u toj
predmetnosti neko mogao videti revolucionarnu
politiku demonstraciju.
svakoga dana na svim jezicima ima sve vie
literature koja se bavi bauhausom. bauhaus je
postala internacionalni pojam, njeno ime vie se
ne prevodi, koliko god da je kratkotrajan bio
njen vek, ona danas vai za jedinstven, epohalan
kulturno-istorijski dogadjaj i obasjana je aurom
legende.
ako se upitamo ta je sutina bauhausa, ime
se bauhaus odlikovala i razlikovala od ostalih
akademija i umetnikih kola, na emu se to
zasniva njena slava, pogodno objanjenje nai
emo u jednoj dnevnikoj beleci oskara
schlemera: istinska struktura bauhausa
izraena je u linosti njenog rukovodioca, koji se
nije obavezao nikakvoj dogmi, ve je imao
oseanje za sve to je u svetu novo, aktuelno, i
dobru volju da to asimiluje, a uz to dobru volju da
toj celini da vrstinu, da joj nadje zajedniki
imenitelj, da stvori kodeks, otuda borba
duhova, otvorena ili skrivena, kakva moda nije
postojala nigde drugde, otuda trajni nemir koji je
pojedinca gotovo svakodnevno terao da zauzima
stav prema dubokosenim
problemima. (oskar schlemmer, briete und
tagebcher, minhen 1958, str. 147)
iz otvorenosti koju je gropius pokazivao prema
svemu novom proizala je i otvorena forma koju
je dao bauhausu. hteo je da bauhaus bude
proeta ivotom, bliska vremenu i njegovim
problemima, da ne potpadne ni pod kakav
ematizam. bauhaus je prihvatala sve nove
oblikovne zadatke koji su leali u podruju
mogunoga.
u skladu s tim menjao se njen program, irili
su se uenje i proizvodnja, preobraavao se njen
oblik, ne menjajui sutinu, bauhaus ni u
jednom trenutku nije bila ista. u njoj je vladala
klima stvaralake slobode, koja se prenosila na
sve majstore i uenike, prisni kontakt sa
savremenou, sluenje oveku i drutvu razliite tokove, svaki majstor bauhausa bio je
jednom reju: humanost - to je ono to je
bauhausu davalo ivotne impulse.
s izuzetkom vajara gerharda marcksa, gropius
je za uitelje pozivao slikare, pri tom je polazio
od injenice da je na poetku stolea slikarstvo
preuzelo vodjstvo medju umetnostima i stvorilo
jednu novu estetiku koja mora usmeriti oblikovne
principe budueg neimarstva ako se hoe da
oveanstvo ubudue bude povezano sve
obuhvatnom i jedinstvenom kulturom, o
pozivima je raspravljalo vee majstora, ali je
odluku uvek donosio gropius. ona se ni u kom
pogledu nije poklapala sa uobiajenim sudom
umetnike kritike, da je to bio sluaj, gropius bi
pozvao ekspresioniste kakvi su bili nolde,
chagall, kokoschka i slikari grupe most, koji su
u ono vreme uivali ogroman ugled i u svim
nemakim muzejima nailazili na otvorena
vrata, gropius je, naprotiv, pozivao zastupnike
apstraktnog i kubistikog slikarstva jer je u
njemu video na delu onaj konstruktivizam koji
vodi novoj arhitekturi.
obraajui se kandinskom, pozvao je otkrivaa
apstraktnog slikarstva, koji je ostavio za sobom
dinamino doba genija iz epohe plavog jahaa elemenata, koje su kandinski i klee u svojim
i okrenuo se tektonskoj strukturi, kandinski u
to doba jo nije stekao ni deo onog priznanja koje
mu se danas bez razlike dodeljuje. samo su
malobrojni shvatili njegov izuzetan istorijski
znaaj koji se u potonjim generacijama sve
ubedljivije ispoljavao. nemake galerije bile su
9
prema njemu veoma uzdrane. prole su
godine pre nego to je primljen u berlinsku
nacionalnu galeriju.
nita drugaije nije bilo ni s paulom kleeom. u
ono vreme njegovo ime bilo je poznato samo
malom krugu prijatelja-potovalaca i gotovo da
nije prodrlo preko nemakih granica, danas on
od svih nemakih slikara ovog stolea
neosporno uiva ugled najglobalnijih razmera.
dela lyonela feiningera, medjutim, ve u to
vreme su ula u nemake zbirke, premda u
manjem obimu nego dela ekspresionista. isti
sluaj bio je sa oskarom schlemmerom. ali,
veliko vreme slikara bauhausa nastupilo je tek
posle drugog rata; danas njihova dela poseduje
svaki muzej medjunarodnog znaaja, itten,
muche, moholy-nagy dobili su mesto koje im
pripada, nijedan nije pao u zaborav.
obino se govori o slikarima bauhausa uopte,
ali oni ne obrazuju nikakvu grupu koja sledi
odredjeni program, njihov zajedniki stav nije
bio sistem, nego kretanje koje je u sebi nosilo
u svojoj umetnosti podjednako autonoman kao
to je bio autonoman kao linost.
vee majstora je po sastavu bilo
internacionalno, i medju uenicima uvek je bilo
dosta stranaca - u skladu sa tenjom ka
internacionalizmu, koju je gropius uneo u
bauhaus.
na akademijama, nastavnici su uenike uili
samo vlastitom rukopisu i prenosili im praktina
iskustva, u bauhausu se kolovanje zasnivalo
na objektivnom stanju elemenata boje i oblika i
na zakonima kojima su oni podvrgnuti, duhovni
alat nije sluio slobodnom slikarstvu, pre je
sluio oblikovnom radu. slikarstvo je u
bauhausu praktikovano pre svega kao zidno
slikarstvo i oblikovanje prostora, to znai - u
sprezi sa arhitekturom, ali slobodno slikarstvo
uvek je naiazilo na pristalice medju uenicima,
pa im je davana i mogunost da izlau,
kandinski, klee i feininger uvek su im pomagali
delom i savetom.
izuavanje forme posedovalo je u ono vreme
posebnu, veliku aktuelnost, jer j e - paralelno sa
slikarstvom - polazilo od geometrijskih
delima interpretirali lirski, ili romantiarski, ili
ironino, taka i linija na povrini kandinskog
i kleeovo formotvomo miljenje proizali su iz
nastave u bauhausu i spadaju medju
najznaajnije dokumente umetnikog pisma.
u bauhausu je sve vreme poklanjana panja
10
crtanju akta. oskar schlemmer, koji je vodio
scensku radionicu, preuzeo je u desauu i crtanje
akta, i u duhu bauhausovske tenje ka celovitosti
proirio ga i produbio do uenja o oveku kao
totalitetu, kao jedinstvu tela, due i duha.
fundament bauhausa postao je pripremni kurs
johannesa ittena, koji je, primivi podsticaje od
hoelzela sa tutgartske akademije, razvio
svestran metod umetnickog vaspitanja. kao to
i ime kae, pripremni kurs prethodio je pravom
studiju i zadatak mu je bio da budueg
bauhausovca oslobodi konvencija, da probudi
njegov individualni dar i da ga duhovno pripremi
za predstojei studij, ittenu je bilo stalo da u
proces uvue itavu uenikovu
linost, reformistiki odnos prema ivotu i
neobudizam sluili su istom cilju - ponovnom
radjanju istog, izvornog oveka. pedagoki
uspeh pripremnog kursa bio je toliko oigledan
da je kurs nastavio da postoji i poto je itten
1923. napustio bauhaus. vodili su ga najpre
moholy-nagy i albers. radovi napravljeni na
vebama kod moholy-a predstavljaju
prostorno-plastine tvorevine u
ritmiko-asimetrikoj ravnotei, albers je uveo
prouavanje materijala i 1925. u desau
preuzeo celokupan kurs, na ijem je elu ostao
do zatvaranja kole u berlinu. on je uklonio
ittenoveekspresionistiko-subjektivne,
sektake tendencije i stvorio metod koji je
odgovarao funkcionalistikim principima,
uvedenim 1923. godine, poigravanje razliitim
materijalima i isprobavanje njihovih statikih
mogunosti podsticali su konstruktivno miljenje
i pronalazaki duh.
albers, izvanredan pedagog, uveo je svoj
metod i u sjedinjenim dravama, on nije samo
deset godina predavao u koledu
black-mountain i devet godina na jelu, nego je
drao i kurseve na mnogim institutima, njegova
je zasluga to danas u celoj americi pripremni
kurs predstavlja prvi stupanj u obrazovanju
umetnickog podmlatka.
posle 1945. razliite nemake akademije i
visoke kole, recimo tutgartska, uvele su metod
pripremnog kursa, koji je prihvaen i u engleskoj i
japanu. ovde moramo pomenuti i to da je albers
jo za vreme svog rada u bauhausu poeo da
slika, umetnika produktivnost rasla je iz
godine u godinu i oplemenjivala apstraktnu
lepotu matematike, albers je u sjedinjenim
amerikim dravama i u nemakoj dobio veliko
priznanje i naao mnotvo sledbenika koji su ga
proglasili tvorcem op-arta.
kao to je ve reeno, gropius nije hteo da
bauhaus bude kola s medjusobno izolovanim
granama uenja i s krutim programom, hteo je
da bude ivi organizam i da se stalno obnavlja
produktivnou svojih radionica, radionice nisu
bile klasine uionice, premda su uenici morali
da izue zanat, oni su, ba kao u zanatu, uili
na narudbama iz industrije za koju su
projektovali modele ili uzore za masovnu
proizvodnju, na taj nain se zanatlija koji
proizvodi pojedinani komad preobraavao u
industrijskog dizajnera.
proizvodnja je u potpunosti bila u rukama
uenika, majstorskih pomonika i mladih
majstora, kojima je pomagao majstor
zanata, od slikara u bauhausu, koji su u prvo
vreme kao takozvani majstori forme vodili
radionice, kandinski i klee ubrzo su se povukli iz
ove delatnosti. moholy je zadrao radionicu za
metal, muche, koji se pored slikarstva bavio i
arhitekturom, tkanicu - ali ni jedan ni drugi
nikada nisu proizveli ni predmet za stanovanje, ni
neki tkanina; samo je schlemmer bio aktivan u
scenskoj radionici.
savladavi vetinu sjedinjavanja forme i
zanata, koju je gropius postavio za cilj svog
vaspitnog metoda, est uenika proglaeno je
1925. godine mladim majstorima i stalo je na
elo samostalnih radionica; to su bili josef
albers, herbert bayer, marcel breuer, hinnerk
scheper, joost schmidt i gunta stoelzl.
iz radionica i iz pronalazakog duha mladih
majstora i majstorskih pomonika nastali su prvi
primeri funkcionalizma: predmeti za stanovanje,
tipografija, tekstili (uzorci materijala i tampani
materijali), bauhausove tapete, sredstva za
rasvetu od kojih se neka i danas proizvode u
starom obliku, a to je sluaj i sa elinim
stolicama marcela breuera.
negujui funkcionalni postupak koji sledi novu
estetiku, svaki uenik mogao se oseati kao
avangardist novog neimarstva koje se u jedan
mah zaelo na mnogim mestima istovremeno.
shvatio sam da ni gropius, ni uenici ni na ta
ne gledaju s manje naklonosti nego na ono to
dolazi od majstora, izuzev ako se to zadrava u
okvirima teorijske neutralnosti i ne ispoljava
neposredno aktivno, uenici hoe da prave
sami, ili barda imaju iluziju da su napravili
sami! (oskarschlemmer, briefe und
tagebcher, minhen 1958, str. 158)
gropius je uvek drao stranu studentima,
zanimao se ta nameravaju, podsticao nijhove
planove i brinuo se da dobiju narudbe, on ih
nije samo sluao, ve je i usvajao njihove nove
ideje i pozdravljao mnogostranu aktivnost tamo
gde bi se pojavila, predavanjima iz razliitih
oblasti, koncertima itd. irio je vidokrug mladih
ljudi.
danas toliko osporavano pitanje prava
studenata na saodluivanje razumelo se u
bauhausu samo po sebi. uenici su od samog
poetka imali dva predstavnika u majstorskom
veu. kad se odluivalo o naelnim pitanjima,
odravani su zajedniki skupovi na kojima su
uestvovali svi nastavnici i uenici, strasno
diskutujuio razliitim problemima - o
doesburgovom pojmu arhitekture, le
corbusierovoj stambenoj maini, ili drugim
problemima modernog neimarstva i
stanovanja, gropius je, takodje, podsticao
mlade da kritikuju proizvodnju, iz kue nije
izilo nita to nije bilo savesno promiljeno i to
se ne bi slagalo s generalnom linijom.
u bauhausu je uvek vladalo uzbudjenje jer se
svako intenzivno predavao svom zadatku, na
kraju semestra svaki put je dolazilo do eih ili
manje estokih revolucija, nastavnicima nije
bilo lako, neprestano su morali odgovarati na
konana pitanja i opravdavati svoje
postojanje.
bauhaus se od prvog dana morala boriti za
opstanak, ali je tu borbu uvek morao izneti
gropius sm. kada je tiringijska vlada raskinula
ugovore, gropius je dobio veliko zadovoljenje
time to se veina uenika solidarisala s njim i s
majstorima, i preselila se u desau. bauhaus je
izrasla u borbenu zajednicu, u govoru povodom
otvaranja nove zgrade bauhausa gropius je 4.
decembra 1926. rekao:
zahvaljujui vrstini svojih majstora i uenika,
bauhaus je dosledno ila svojim putem i danas
moemo sa zadovoljstvom utvrditi da se iz ideja
koje su se u njoj rodile razvija pokret koji see
daleko izvan granica ove zemlje i koji u sebi nosi
strukturu modernog ivota, takvo dejstvo ne
moe ostvariti pojedinac, ono je nastalo
zahvaljujui istoti ideje i intenzitetu u radu
majstora i uenika, to nam vie bude polazilo
za rukom da u svom radu sve prisnije
ostvarujemo zajednitvo, to e vee biti
mogunosti da polazei od zajednikog
duhovnog sredita dovedemo u vezu industriju,
zanatstvo, nauku i snage prostornog oblikovanja
kakve postoje u ovom vremenu.
koliko god da je pogodila pojedince, emigracija
je u isto vreme bitno doprinela da se ideje
bauhausa proire irom sveta, danas
 11
nekadanji bauhausovci i nastavnici rade u vie
od trideset zemalja, veina je za svoju novu
domovinu odabrala sjedinjene amerike
drave, gropius, mies van der rohe i marcel
breuer spadaju medju vrhunske arhitekte
svetskog glasa; u razliitim zemljama radili su na
monumentalnim projektima, gropius i mies van
der rohe odgajili su mnotvo uenika, pored
umetnike delatnosti, jedno vreme predavao je i
moholy-nagy. o albersu smo ve govorili,
viestruko obdareni herbert bayer utro je puteve
vizuelnoj komunikaciji, gradio je i bavio se
plastikom; istovremeno, stvorio je znamenito
ime i u slikarstvu, kao to pokazuje naa
izloba, time smo naveli samo mali broj majstora i
uenika koji su uspeno radili u sjedinjenim
dravama, to to veliki broj nekadanjih
bauhausovaca ivi i radi u americi objanjava
injenicu da su bauhausovske ideje tamo
uhvatile koren i da se amerika nauka o
umetnosti tako intenzivno bavi istorijom
bauhausa. ovu pohvalu bauhausu eleo bih da
zavrim izrazima potovanja prema oskaru
schlemmeru koji bi 4. septembra ove godine
napunio osamdeset godina, ta je ideja
bauhausa u njegovo vreme znaila mladim
ljudima koje je stvaralaki vaspitavao,
simbolino izraava stepenite bauhausa, koje
se nalazi u muzeju moderne umetnosti u
njujorku. u harmoniji sa gropiusovom svetlom
arhitekturom i njenom jasnom klasinom
strukturom mladi ljudi penju se i silaze
stepenitem desauske zgrade
bauhausa. proeti su njenim duhom i nosi ih
veliki zadatak koji im je poveren.
ludwig grote
manifest bauhausa, 1919
drvorez lyonela feiningera
 13
krajnji cilj svih oblikovnih delatnosti je zgrada!
ukrasiti zgradu-to je nekada bio najplemenitiji
zadatak likovnih umetnosti koje su predstavljale
nerazluivi sastavni deo velike neimarske
umetnosti. danas one stoje u samodovoljnoj
osobenosti iz koje se mogu osloboditi tek
svesnom saradnjom i uzajamnim uticajem svih
ljudi od zanata, arhitekti, slikari i vajari moraju
ponovo upoznati i pojmiti mnogostrani oblik
zgrade u njenoj celokupnosti i u njenim delovima,
i tada e se njihova dela ponovo ispuniti
D as E n d z i e l a l l e r b i l d n e r i s d i e n T t i g k e i t i s t d e r B a u !
Ihn zu sdimdcen war einst die vornehmste Aufgabe der bildenden
Knste, sie waren unablslidie Bestandteile der groen Baukunst. Heute
arhitektonskim duhom koji se izgubio u
salonskoj umetnosti.
stehen sie in selbstgengsamer Eigenheit, aus der sie erst wieder erlst stare umetnike kole nisu bile kadre da
werden knnen durdi bewutes Mit- und Ineinanderwirken aller Werk stvore ovo jedinstvo, a i kako bi - umetnost se ne
leute untereinander. Ardiitekten, Maler und Bildhauer mssen die viel- moe nauiti, one se opet moraju pretvoriti u
gliedrige Gestalt des Baues in seiner Gesamtheit und in seinen Teilen radionice, taj iskljuivo crtaki i slikarski svet
wieder kennen und begreifen lernen, dann werden sidi von selbst ihre dizajnera i umetnikih zanatlija mora najzad
Werke .wieder mit ardiitektonisdim Geiste fllen, den sie in der Salon postati neimarski! ako mlad ovek koji u sebi
kunst verloren. osea ljubav prema oblikovnoj delatnosti
ponovo, kao nekada, pone svoj put time to
Die alten Kunstsdiulen vermoditen diese Einheit nidit zu erzeugen,
izui neki zanat, onda neproizvodni umetnik
wie sollten sie audi, da Kunst nidit lehrbar ist. Sie mssen wieder in
der W e r k s t a t t aufgehen. Diese nur zeidinende und malende Welt der
ubudue nee biti osudjen da se bavi
Musterzeidiner und K u n s t g e w e r b e mu endlidi wieder eine b a u e n d e
nepotpunim umetnitvom, jer e posedovati
werden. Wenn der junge Mensdi, der Liebe zur bildnerisdien Ttigkeit
vetinu u obavljanju jednog zanata u kome je
in sidi versprt, wieder wie einst seine Bahn damit beginnt, ein Hand kadar da stvori vrhunska dela.
werk zu erlernen, so bleibt der unproduktive Knsder knftig nidit arhitekte, slikari, vajari, svi mi moramo da se
mehr zu unvollkommener Kunstbung verdammt, denn seine Fertigkeit vratimo zanatu! jer umetnost kao poziv ne
bleibt nun dem Handwerk erhalten, wo er Vortreff lidies zu leisten vermag. postoji, nema nikakve sutinske razlike
izmedju umetnika i zanatlije, umetnik je
A r d i i t e k t e n , Bildhauer, Maler, wir alle m s s e n zum
zanatlija vieg stepena. u retkim blistavim
H a n d w e r k zurde? Denn es g i b t keine Kunst von Beruf. Es gibt
keinen Wesensuntersdiied zwisdien dem Knstler und dem Handwerker.
trenucima, koji nisu u vlasti njegove volje, iz
D e r K n s t l e r i s t e i n e S t e i g e r u n g d e s H a n d w e r k e r s . Gnade
njegovih ruku zahvaljujui nebeskoj milosti
des Himmels lt in seltenen Liditmomenten, die jenseits seines Wollens
nesvesno procveta umetnost; ali svakome
stehen, unbewut Kunst aus dem Werk seiner Hand erblhen, d i e umetniku zanatstvo je neophodno kao osnov. u
G r u n d l a g e d e s W e r k m i g e n a b e r ist u n e r l l i d i f r j e d e n njemu je praizvor stvaralakog oblikovanja.
K n s t l e r . Dort ist der Urquell des sdipferisdien Gestaltens. stvorimo zato novi esnaf zanatlija u kome nee
Bilden wir also eine n e u e Z u n f t d e r H a n d w e r k e r ohne die
biti hijerarhijske oholosti koja bi htela da podigne
klassentrennende Anmaung, die eine hodimtige Mauer zwisdien Hand
zid izmedju zanatlija i umetnika! hajde da
werkern und Knstlern erriditen wollte! Wollen, erdenken, ersdiaffen
zajedniki poelimo, izmislimo i stvorimo novu
wir gemeinsam den neuen Bau der Zukunft, der alles in e i n e r G e s t a l t zgradu budunosti, koja e u jednom obliku
sein wird: Ardiitektur u n d Plastik u n d Malerei, der aus Millionen sadravati sve: arhitekturu i plastiku i slikarstvo,
Hnden der Handwerker einst gen Himmel steigen wird als kristallenes i koja e se, podignuta milionima zanatlijskih
Sinnbild eines neuen kommenden Glaubens. ruku, jednom uzdii put neba kao kristalni simbol
jedne nove vere.
WALTER GROPIUS. waiter gropius
14
moja koncepcija bauhausa
cilj. ja sam jo pre prvog svetskog rata naao
vlastito stanovite u arhitekturi - o emu svedoi
fagusova zgrada iz 1911. i kelnska izloba
zanatskog saveza iz 1914. godine - ali sam
pune mere svoje odgovornosti kao arhitekta
postao, na osnovu vlastite refleksije, svestan
posle rata, tokom koga su se moje teorijske ideje
prvi put formalno uobliile.
posle onog brutalnog prekida svaki ovek koji
misli osetio je da mora promeniti intelektualni
front, svako je u sopstvenoj, posebnoj
delatnosti pokuao da doprinese premoivanju
ponora izmedju stvarnosti i ideala, tada sam
prvi put shvatio koliko je izuzetna misija koju
treba da ostvari arhitekta moje
generacije, uvideo sam da je pre svega
potrebno iznova odrediti cilj i polje delatnosti
jednog arhitekte, ali to je bio zadatak ijem je
ostvarenju moj vlastiti doprinos arhitekturi
mogao samo u granienoj meri pomoi; on se u
celosti mogao ostvariti samoobrazovanjem i
pripremom jedne nove generacije arhitekata, u
tesnom kontaktu s modernim proizvodnim
sredstvima, u jednoj pionirskoj koli koja mora
osvojiti znaaj autoriteta.
shvatio sam da je za to potreban itav tab
saradnika i asistenata, Ijud koji ne bi radili kao
orkestar iji se svi lanovi podvrgavaju dirigentu,
ve nezavisno, premda u tesnoj saradnji, sluei
zajednikoj stvari, tako sam pokuao da teite
svoga rada pomerim na integraciju i koordinaciju,
da sve ukljuim i da nita ne izostavim; jer,
oseao sam da dobro neimarske umetnosti
poiva na dobro uskladjenom zajednikom radu
jedne grupe aktivnih saradnika, ije zdrueno
delovanje odgovara onom organizmu koji
nazivamo drutvom.
tako je 1919. otvorena bauhaus. njen
poseban cilj bilo je ostvarivanje moderne
arhitekture koja, kao i ljudska priroda, obuhvata
ivot u celosti. u svome radu bauhaus se
poglavito koncentrisala na ono to danas,
uopte uzev, predstavlja hitan i neophodan
zadatak: nastojala je da oveka zatiti od
robovanja maini, tako stoje masovni proizvod i
dom uvala od mehanike anarhije i ponovo ih
ispunila ivom svrhovitou. to je znailo da su
roba i gradjevine morale biti projektovane izriito
za industrijsku proizvodnju, naa namera
sastojala se u tome da otklonimo nedostatke
maine, ne rtvujui pri tom nijednu od njenih
istinskih prednosti, nastojali smo da utvrdimo
merila kvaliteta, ne da stvaramo novitete kratkog
veka. u sredite arhitekture ponovo je stao
eksperiment, a to je iziskivalo irok, prilagodljiv
duh, ne usku specijalizovanost.
ono emu je bauhaus u praksi uila bila je
jednakost svih vidova stvaralakog rada i njihovo
logino proimanje unutar modernog svetskog
poretka, vodila nas je misao da nagon za
oblikovanjem nije ni intelektualnog ni
materijalnog porekla, nego da jednostavno
predstavlja integralni deo ivotne supstance
jednog civilizovanog drutva, eleli smo da
umetnika stvaraoca prodrmamo u njegovoj
otudjenosti od sveta i da ga ponovo poveemo s
realnim svetom zanata, a istovremeno i da
omekamo i humanizujemo kruti, gotovo
iskljuivo materijalistiki odnos prema svetu,
karakteristian za poslovnog oveka. nae
shvatanje da svekoliko oblikovanje, nalik na sam
ivot, predstavlja fundamentalno jedinstvo bilo je
dijametralno suprotno shvatanju I'art pour I'art
i jo opasnijoj filozofiji iz koje je larpurlartizam i
izrastao, naime filozofiji da je posao sam sebi
cilj. zanimanje bauhausa za oblikovanje
tehnikih proizvoda i za organski razvoj metoda
njihove proizvodnje potie iz strasnog
uestvovanja u ovim duhovnim
raspravama, takvo opredeljenje navelo je na
progrenu predstavu da bauhaus stvara
apoteozu racionalizma, medjutim, nas je, u
stvari, daleko vie zaokupljalo da istraimo
teritoriju zajedniku formalnoj i tehnikoj sferi i
da utvrdimo gde su nijhove
granice, standardizovati praktinu maineriju
za ivot ni u kom sluaju ne znai robotizovati
individuu, ve naprotiv-rasteretiti njenu
egzistenciju izlinog balasta, kako bi se mogla
slobodnije razvijati na jednoj vioj ravni, ali
nae prave namere su vrlo esto pogreno
tumaene, a to se dogadja ak i danas, pokret
bauhaus shvata se kao pokuaj da se kreira neki
stil, pa se u svakoj zgradi i u svakom predmetu
na kome nema ornamenata i koji se ne oslanja na
neki istorijski stil vide primeri tog imaginarnog
bauhausovskog stila, ovakvo shvatanje je
savreno suprotno naim tenjama, cilj
bauhausa nije se sastojao u propagiranju bilo
kojeg stila, sistema ili dogme, ve u tome da
ivo utie na oblikovanje, bauhausovski stil
predstavljao bi pad u stagnaciju nestvaralakog
akademizma, a ja sam bauhaus osnovao upravo
borei se protiv njega, u svojim nastojanjima
imali smo za cilj da pronadjemo jedan novi stav
koji bi kod uesnika razvio stvaralaku svest i na
kraju probudio novi odnos prema ivotu, koliko
ja znam, bauhaus je prva ustanova u svetu koja
se usudila da taj princip unese u svoj nastavni
plan. koncipiranju ovog nastavnog plana
prethodila je analiza odnosa u naem
industrijskom veku i njegovih osnovnih tokova.
kole umetnikih zanata, kad su, tokom
poslednjeg stolea, mainski proizvodi
postepeno preplavili svet i doveli zanatlije i
umetnike u vrlo nezgodan poloaj, odsustvo
lepe forme i dobrog kvaliteta izazvalo je malo po
malo prirodnu reakciju, ruskin i morris prvi su
poli protiv te struje, ali njihovo suprotstavljanje
maini po sebi nije moglo zaustaviti plimu, tek
mnogo kasnije, neki ljudi kojima je razvoj forme
leao na srcu shvatili su u ovoj zbrci da e tek
uskladjivanjem umetnosti i proizvodnje maina
stei priznanje kao formotvorni alat i poeti da
slui tvorcu oblika, zanatske kole za
primenjenu umetnost poele su da se razvijaju -
posebno u nema.koj - ali je veina mogla svoj
zadatak ispuniti samo upola jer je obrazovanje
bilo suvie povrno i tehniki diletantsko a da bi
se mogli postii istinski napretci. industrija je
nastavila da na trite izbacuje gomile rdjavo
oblikovane robe, dok su se umetnici uzalud borili
da proture svoje platonske
projekte, nedostatak je bio u tome to ni
jednima ni drugima nije polo za rukom da prodru
dovoljno duboko u podruje druge strane kako bi
se postiglo efektno stapanje obostranih
nastojanja, s druge strane, zanatlija je tokom
vremena postao bleda slika onog uglednog i
nezavisnog predstavnika srednjovekovne
kulture koji je vladao celokupnom proizvodnjom
svoga doba i u svojoj linosti objedinjavao
tehniara, umetnika i trgovca, njegova
radionica postepeno se pretvorila u prodavnicu,
proces rada iskliznuo mu je iz ruku i od zanatlije
postao je trgovac, kad je njenom radu oduzet
stvaralaki element, individua, celovita priroda,
zakrljala je u nepotpunu, rasparanu
prirodu, zanatlija je tako izgubio i sposobnost
da pouava uenike; mladi egrti okretali su se
fabrikama, tamo je mehanizacija otupljivala
njihove stvaralake instinkte i oduzela im radost
samostalnog rada; njihova elja za uenjem brzo
je iezavala.
razlika izmedju zanatske umetnosti i
mainskog rada. usled ega je dolo do ovog
procesa koenja? u emu je razlika izmedju
zanatske umetnosti i mainskog rada? razliku

izmedju industrije i zanata manje uslovljavaju
razliita sredstva za proizvodnju nego podela
rada u industriji naspram nepodeljenoj kontroli
celokupnog radnog procesa u
zanatstvu, prinudno organiavanje line
inicijative - t o je opasnost koja kulturi preti od
strane savremenih privrednih formi, jedini lek je
izmenjeni stav prema radu, koji polazi od
razumnog saznanja da je razvoj tehnike pokazao
kako oblik kolektivnog ljudskog rada moe dati
vei celokupni uinak nego li autokratski rad
pojedinca, kolektivni rad ne umanjuje mo i
znaenje linog uinka, naprotiv, kada se
individualnoj inicijativi d mesto koje joj pripada
u okviru celokupnog rada, praktino dejstvo ak
se poveava, takav stav mainu vie ne vidi
kao isto privredno sredstvo koje zamenjuje i sa
trita izbacuje stoje mogue vei broj zanatlija, oblikovanju, umetnikim zanatima, vajarstvu,
ili kao instrument koji stvara imitaciju zanatskog
dela, ve pre kao instrument koji oveka
oslobadja najteeg telesnog rada i olakava
njegovoj ruci da oblikuje njegove stvaralake
impulse, injenica da mi jo nismo dovoljno
ovladali novim proizvodnim sredstvima, te zbog
toga jo uvek trpimo, ne moe, naravno, biti
argument kojim se porie njihova
neophodnost, osnovni problem sastojae se u
tome da se pronadje najefektniji nain podele
stvaralake energije u okviru celokupne
proizvodnje, tip inteligentnog zanatlije iz
prolosti u budunosti e biti odgovoran za
spekulativne radove koji prethode proizvodnji
industrijske robe. umesto da rasipa svoje
sposobnosti u isto mehanikom procesu
umnoavanja, on e se ukljuiti u
eksperimentalni laboratorijumski rad i u rad na
usavravanju alata, njegovo polje rada bie
organski deo proizvodnog jedinstva u
industriji, u ovom trenutku, mladi zanatlija je
esto iz privrednih razloga prinudjen ili da svoj
hieb zaradjuje kao fabriki radnik, ili da postane
realizator tudjih platonskih ideja, tj. ideja
umetnika-projektanata. ni u jednom od ova dva
sluaja on ne moe da resi nijedan vlastiti
problem, uz umetnikovu pomo, on proizvodi
robu koja pokazuje samo dekorativne nijanse
ukusa koji trenutno dominira, ali - uprkos
izvesnom kvalitetu-ne i dubokoseniji napredak
u strukturalnom razvoju, koji proizlazi iz
poznavanja novih proizvodnih sredstava, ta
mi, dakle, moramo uiniti da bismo generacijama
koje dolaze pripremili perspektivniji put ka
nijhovom buduem pozivu oblikovatelja, zanatlija
ili arhitekata? kakve obrazovne institute moramo
stvoriti da bismo pronali onoga koji je obdaren
za umetnost i da bismo ga temeljnim zanatskim i
duhovnim treningom osposobili za nezavisno
umetniko stvaralatvo u okviru industrijskog
proizvodnog procesa? obrazovne institucije iji
je cilj da izgrade taj novi tip saradnika industrije,
koji u sebi sjedinjuje svojstva umetnika,
tehniara i trgovca, stvorene su samo u
pojedinanim sluajevima, pokuaj da
uspostavi kontakt s industrijskom proizvodnjom i
da istovremeno mlade ljude obrazuje za runi i
masinski rad, kao i za projektovanje, preduzela je
bauhaus.
obrazovanje u bauhausu: pripremni kursevi.
cilj bauhausa bio je da ljude s umetnikim
talentom obrazuje za rad u industrijskom
slikarstvu i arhitekturi, kao osnov sluio je
dobro organizovani manuelni trening, sprovodjen
kako s tehnikog tako i s formalnog stanovita,
sa ciljem praktinog timskog rada na
zgradi, injenici da je dananji ovek od samog
poetka isuvie preputen tradicionalnom
specijalistikom obrazovanju - koje mu samo
moe preneti specijalizovano znanje, ali mu ne
moe pomoi da pojmi smisao i svrhu svog rada,
kao ni veze izmedju sebe i svoje okoline -
bauhaus se suprotstavila na taj nain to u prvi
plan obrazovanja nije stavila poziv, nego oveka i
njegovu prirodnu spremnost da ivot shvati kao
celinu. osnovu ovog obrazovanja inio je
pripremni kurs u kome je uenik u okviru
eksperimenta upoznavan sa proporcijom i
merama, s ritmom, svetlou, senkom i
bojom, taj kurs mu je u isto vreme omoguavao
i da prodje kroz sve faze primitivnog iskustva sa
materijalom i alatom svih vrsta i da tako u okviru
svoje prirodne obdarenosti nadje tie po kojem e
moi sa sigurnou da se kree, ovo
estomeseno obrazovanje imalo je za cilj da
razvije i dovede do sazrevanja inteligenciju,
oseanje i fantaziju, teilo je da razvije itavog
oveka, koji bi bio kadar da se iz svog
biolokog sredita sa instinktivnom sigurnou
uhvati u kotac sa svim stvarima u ivotu i koji bi
bio dorastao navali i haosu naeg tehnikog
stolea. primedba da takvo opte obrazovanje
u naem svetu industrijske privrede predstavlja
ekstravagantni gubitak vremena po mome
miljenju i iskustvu je neodriva, naprotiv,
pokazalo se da ovakvo obrazovanje ne daje
ueniku samo vee pouzdanje, nego i poveava
produktivnost i tempo njegovog docnijeg
15
specijalistikog obrazovanja, jedino ako mu se
blagovremeno probudi iroko razumevanje za
povezanost ivotnih fenomena koji ga okruuju,
uenik e moi da prui vlastiti prilog
stvaralakom oblikovanju svoga doba. poto
su u bauhausu i budui zanatlija i budui umetnik
bili podvrgnuti istom osnovnom obrazovanju,
baza ovog obrazovanja morala je biti dovoljno
iroka da svaki talenat moe nai sopstveni
put. koncentrina struktura itavog
obrazovanja od poetka je ukljuivala u sebe sve
bitne komponente projektovanja i tehnike da bi
uenik mogao stei neposredan uvid u
celokupnu oblast svoje budue
delatnosti. dalje obrazovanje ilo je zatim jo
samo u irinu i u dubinu, od elementarnog
pred-obrazovanja ono se razlikovalo samo
obimom i temeljnou, ali ne
sutinski, obrazovanje u oblikovanju poinjalo
je kad i prve vebe s materijalom i alatom.
vizuelni jezik, da bi mogao vizuelno da izrazi
svoje ideje, oblikovatelj pored tehnikog i
zanatskog obrazovanja mora izuiti i jezik
forme, mora upoznati naune injenice iz
oblasti optike, tj. stei teorijske osnove koji
vode ruku to oblikuje i stvaraju objektivnu
podlogu na kojoj odredjeni broj pojedinaca moe
raditi u harmoninom zajednitvu, ta teorija
nije, naravno, nikakav recept za stvaranje
umetnikih dela, ali je zato najvanije objektivno
sredstvo za svaki oblikovni grupni rad. to se
najbolje moe izraziti jednim primeron iz muzike:
premda je tokom vremena sigurno bila
podvrgnuta izvesnim promenama, teorija
kontrapunkta jo uvek je nad-individualistiki
sistem za upravljanje svetom tonova, ako
elimo da muzika misao ne propadne u haosu,
potrebno je da ovladamo kontrapunktom; jer
sloboda stvaralatva ne poiva na
neogranienom korienju formalnih i izraajnih
sredstava, nego na slobodnom kretanju unutar
strogo zakonitog ogranienja, akademija, iji je
zadatak od poetka (dok je jo predstavljala
vitalnu snagu) bio da ovu teoriju neguje i razvija u
prilog vizuelnim umetnostima, zatajila je poto je
izgubila dodir sa stvarnou, zato se u
bauhausu intenzivno studiralo da bi se iznova
otkrila gramatika oblikovanja, i da bi se na taj
nain studentima moglo preneti objektivno
znanje o optikim injenicama, o proporciji,
optikoj iluziji i boji. briljivo kultivisanje i dalje
istraivanje ovih prirodnih zakona vie bi
doprinelo nastavljanju prave tradicije nego sva
16
upuivanja na podraavanje starih formi i stilova.
obrazovanje u radionici, svaki student u
bauhausu morao je tokom kolovanja raditi u
jednoj od radionica koju je sam izabrao poto je
uspeno zavrio pripremni kurs. u radionici je
uio kod dvojice majstora - kod majstora
zanata i majstora oblikovanja, bilo je nuno da
radi kod dvojice nastavnika jer nije bilo zanatlija
koji bi imali dovoljno mate da ovladaju
umetnikim problemima, niti umetnika koji bi
posedovali dovoljna tehnika znanja da bi mogli
raditi kao rukovodioci radionica, najpre se
morala obrazovati nova generacija, sposobna da
sjedini ova dva svojstva.
rukovodjenje radionicama bauhaus je tek
kasnije mogla poveriti nekadanjim studentima
koji su sada imali dovoljno tehnikog i
umetnikog iskustva; na taj nain, razdvajanje
majstora forme i majstora tehnike postalo je
suvino.
zanatsko obrazovanje u radionicama
bauhausa nije predstavljalo konani cilj, nego
nezamenljivo vaspitno sredstvo, cilj ovog
obrazovanja sastojao se u tome da se stvore
oblikovatelji koji e zahvaljujui svom preciznom
poznavanju materijala i procesa rada biti u stanju
da utiu na industrijsku proizvodnju naeg
vremena, zato smo pokuali da za industriju
stvaramo modele koji nisu samo projektovani u
bauhausu nego su zaista i proizvedeni u njenim
radionicama, osnovni cilj bilo je projektovanje
standardnih artikala za svakodnevnu
upotrebu, radionice su u osnovi bile
laboratorije u kojima su ovi proizvodi briljivo
stvarani i stalno popravljani, ak i ako su ti
modeli bili radjeni rukom, nijhov projektant ipak je
morao poznavati metode proizvodnje na
industrijskoj osnovi, i zato je bauhaus svoje
najbolje studente tokom kolovanja slala na
odredjeno vreme u fabrike, da se upoznaju s
praktinim radom, i obrnuto, u radionice
bauhausa su iz fabrika dolazili iskusni radnici da
bi sa majstorima i studentima raspravljali o
potrebama industrije, na taj nain dolazilo je do
uzajamnog uticaja koji se ispoljio u vrednim
proizvodima iji su tehniki i umetniki kvalitet
priznali i proizvodjai i korisnici podjednako.
razvoj standardnih tipova, stvaranje
standardnih tipova robe za svakodnevnu
upotrebu predstavlja socijalnu
neophodnost, standardni proizvod ni u kom
sluaju nije pronalazak naeg vremena, samo su
metodi proizvodnje danas drugaiji, postojanje
standardnih proizvoda uvek obeleava visok
stupanj razvoja jedne civilizacije, odbir kvaliteta i
odvajanje bitnog i nadlinog od linog i
sluajnog, danas je neophodnije nego ikada da
se dovoljno duboko shvati fundamentalni znaaj
pojma standard, kao kulturoloki poasni
naziv- i da se podigne glas protiv plitke,
nametljive propagande koja svaki masovni
industrijski proizvod uzdie do standardnog
proizvoda.
u svojoj saradnji sa industrijom bauhaus je
posebnu vrednost videla u tome da studente
dovede u tesan dodir i sa privrednim
problemima, ja sam protivnik pogrenog
shvatanja da umetnike sposobnosti jednog
studenta mogu trpeti ako se izotrava njegovo
oseanje za privredu, vreme, novac i materijalnu
upotrebu, razume se, mora se napraviti razlika
izmedju laboratorijskog eksperimenta kome se
ne moe postaviti vremensko ogranienje i
proizvodnog rada koji do odredjenog vremena
mora biti okonan, tj. razlika izmedju
stvaralakog procesa pronalaenja jednog
modela i tehnikog procesa njegove masovne
proizvodnje, stvaralake ideje ne mogu se
naruiti, ali projektant jednog modela ipak mora
biti u stanju da proceni privredni metod kojim e
njegov model kasnije biti masovno proizvodjen,
ak ako vreme i upotreba materijala tokom
projektovanja i izrade modela igraju samo
podredjenu ulogu, itava struktura obrazovanja
u bauhausu pokazuje kolika je vaspitna vrednost
bila data praktinim problemima koji studenta
nagone da na kraju savlada sve spoljanje i
unutranje tekoe, saradnja u narudbama
koje je majstor prihvatio predstavljala je jednu od
najvanijih karakteristika zanatskog naukovanja
u srednjem veku. zato sam pokuao da
bauhausu pribavim praktine narudbe na
kojima bi i majstori i uenici mogli proveriti svoje
ideje, idealan zadatak predstavljala je posebno
gradnja nae vlastite institutske zgrade u
desauu, u kojoj je uestvovala itava bauhaus sa
svim svojim radionicama, praktina primena
mnogih novih modela koji su proizvedeni u naim
radionicama, a sad su iskorieni za ovu
gradjevinu ubedila je fabrikante do te mere da su
s bauhausom sklopljeni ugovori koji su, uz sve
vei obrt, predstavljali vredan izvor
prihoda, sistem obaveznog praktinog rada
omoguio je istovremeno studentima - ak i
tokom trogodinjeg kolovanja-da za prodajne
artikle i modele koje su napravili neto i zarade;
ovaj metod pruio je ponekom sposobnom
studentu osnov egzistencije, posle
trogodinjeg kolovanja u zanatu i projektovanju
student je polagao ispit kako pred majstorima
bauhausa, tako i - posebno - pred majstorima
zanatske komore; kako bi dobio svoje
majstorsko pismo, za one koji su hteli da
nastave studije trea faza se sastojala u
izuavanju neimarstva. rad na gradjevinama,
praktina iskustva sa novim gradjevinskim
materijalima, kursevi tehnikog crtanja i
inenjerstva, koji su predstavljali dodatak
projektovanju, vodili su majstorskoj diplomi
bauhausa. studenti su onda u praksi postajali
ili arhitekti, ili projektanti u industriji, ili nastavnici
- v e prema posebnim
sposobnostima, studentima koji nisu bili kadri
da prodru u tee i obimnije zadatke
arhitektonskog poziva temeljno zanatsko
obrazovanje u radionicama sluilo je kao vredna
sprema, stupnjevito i mnogostrano naukovanje
u bauhausu osposobljavalo ih je da se
koncentriu ba na onaj vid rada koji najvie
odgovara njihovim sposobnostima.
za rad bauhausa bila je bitna injenica da su
tokom vremena svi proizvodi poeli pokazivati
izvesnu srodnost: to je bio rezultat svesno
razvijanog duha zajednitva, koji se iskristalisao
uprkos tome to su u saradnji uestvovale
najrazliitije linosti, ova srodnost nije se
zasnivala na spoljanjim stilistikim
pojedinostima, nego pre na nastojanju da se
proizvode jednostavne, autentine stvari, u
skladu s njihovim zakonomernostima. zato
oblici koje su dobili proizvodi bauhausa nisu
pomodni, ve su rezultat dogovora umetnika i
nebrojenih misaonih i radnih procesa na
podruju tehnike, privrede i
oblikovanja, pojedinac taj cilj ne moe sm
postii; tek u zajednikom radu mnogih moe se
nai reenje koje izlazi iz okvira individualnoga i
traje dugi niz godina.
uitelj-stvaralac. uspeh svake ideje zavisi od
linosti onoga koje odgovoran za njenu
realizaciju, za rezultate koje eli da postigne
jedan obrazovni institut presudan je izbor pravog
nastavnika, njegova ljudska svojstva ak su
presudnija od njegovog tehnikog znanja i
njegovog dara; jer od majstorovog karaktera
zavisi uspeh plodne saradnje sa mladim
ljudima, ako ovek hoe da za jedan institut
pridobije ljude izuzetnih umetnikih sposobnosti,
onda od samog poetka mora da im prui vreme i
 17
prostor da privatnim radom na najiroj bazi
podstiu vlastiti razvoj, sama injenica da takvi
ljudi u institutu nastavljaju svoj sopstveni rad
unosi onu stvaralaku atmosferu u kojoj mogu da
se razvijaju mladi talenti i koja je toliko vana za
jednu visoku kolu oblikovanja, to je najvanija
pretpostavka i njoj se moraju podvrgnuti sva
ostala organizatorna pitanja, za jednu visoku
kolu oblikovanja nema nieg pogubnijeg nego
da nastavnik iz godine u godinu sve vreme
posveuje nastavi, ovaj zavrtanj bez kraja
umori ak i najbolje i izaziva
okotavanje. zaista, umetnost nije grana nauke
koja se moe izuiti korak po korak, iz neke
knjige, urodjeni umetniki dar moe se
intenzivirati samo tako to majstor i njegov rad
svojim primerom utiu na itavog
oveka. tehnike i naune stvari mogu se
nauiti na nastavnim kursevima; umetniko
obrazovanje, medjutim, mora - ako eli da bude
uspeno-da se prepusti slobodnoj inicijativi
uitelja-majstora. broj nastavnih asova koji
imaju za cilj da usmere i podstaknu umetniki rad
pojedinca i grupe ni u kom sluaju ne mora biti
veliki, samo ako prua ono sutinsko, to zaista
stimulie studente, suvie esto se isto
crtaki dar brka sa sposobnou za stvaralako
oblikovanje, crtaka, kao i zanatska spretnost
samo je vredno pomono sredstvo da se izraze
predstave o prostoru, virtuoznost i vrsta ruka
jo ne ine umetnost. tek umetniko
obrazovanje daje hranu fataziji i stvaralakim
snagama, zato intenzivna atmosfera
predstavlja ono najvrednije to student moe da
primi, a takav fluid nastaje samo kad grupa ljudi
radi na zajednikom cilju, to se pukom
organizacijom ne moe postii, razlog to setva
koju je posejala misao bauhausa nije bre
prihvaena lei moda u tome to su u proloj
generaciji ljudskoj prirodi postavljani preveliki
zahtevi za menjanjem. ovekova urodjena
tromost nije mogla drati korak sa neobuzdanim
razvojem u svim oblastima delatnosti
-materijalnih kao i duhovnih, novo idejno dobro
kulture ne moe se iriti i razvijati bre nego
samo novo drutvo.
ja, medjutim, verujem da bez preterivanja mogu
rei da je zajednitvo u bauhausu celovitou
svoga pokuaja doprinelo tome da se dananja
arhitektura i oblikovanje socijalno ukotve.
waiter gropius, u: architektur,
f ischer-bcherei, frankfurt-hamburg 1956,
str. 15-25
18
osnovne forme i funkcionalizam
zadatak je istorije duha da prati ideju katedrale
koja je od vremena romantizma tokom itavog
19. veka zaokupljala duhove da bi u 20. veku
stekla novu aktuelnost i da bi je gropius u
manifestu iz aprila 1919. na primeru
feiningerovog drvoreza izloio kao simbol
zajednitva triju umetnosti. gotika je u to vreme
tumaena na novi nain - njenom sutinskom
karakteristikom smatrana je
apstraktnost. oznaivi kubizam kao mistiku
unutranju konstrukciju, franz mare se pribliio
shvatanju o sutini gotike kakvo je negovala
istorija umetnosti. u to vreme katedrala se
javlja kao tema kubistikih i konstruktivistikih
slika: kod delaunay-a, mondriana, kupke,
schwittersa i drugih, ideja katedrale kao
simbola budue neimarske umetnosti nije, dakle,
ni u kom sluaju naglaavala istorijsku stranu
pojave- ba kao to to nije inilo ni zanatsko
obrazovanje, i jedno i drugo proizalo je iz
suprotstavljanja akademiji koja je vaila za
otelotvorenje duha jueranjiece, za uzrok
sahnua svekolikog ivota umetnikog dela i
umetnikovog usamljivanja, koliko i razdrtosti tog
doba uopte. pozivi su bauhausu upuivani tek
neko vreme poto je poela sa radom, i tek je
postepeno ona primala oblik, ali njen
revolucionarni karakter privlaio je panju
javnosti od samog poetka, na mnogo strana,
umetnike kole su pokuale da na slian nain
uvedu jedinstvo arhitekture, plastike i slikarstva.
gropius je bio otvoren prema svemu novom i
drage volje ga je primao u bauhaus. berlin je po
zavretku rata bio jedan od najzanimljivijih
gradova na svetu, gropius je bio berlinac i pored
brae taut, ericha mendelsohna i drugih igrao je
znaajnu ulogu u revolucionarnom radnikom
savetu za umetnost. ideje iz bauhausovog
manifesta nale su mesto i u manifestima
radnikog saveta. postojala je novembarska
grupa koja je, stvorena u mesecu revolucije,
obuhvatala sve one koji su mislili i oblikovali
moderno, ve 1918. vratila se iz emigracije
dada i zapoela sa demonstracijama i
izlobama, usmerenim protiv gradjanskog
shvatanja umetnosti. na sve ideale gledala je s
podsmehom i porugom, a ironino se odnosila i
prema sebi samoj, genijalni picassovi
pronalasci, kolai i reljefi od gotovih delova i
otpadaka najrazliitijih vrsta predstavljali su za
dadu antiumetnost, ali se u njima istovremeno
izraavao i umetniki dar njenih predstavnika,
koji oni nisu ni mogli ni hteli da obezoruavajua logika, njihova zamamna,
prevazidju. burleskno, klovnovsko ponaanje asimetrino-ritmina ravnotea zadivile su
privuklo je mlade bauhausovce. itten je u bauhausovce. o van doesburgov im idejama
pripremnom kursu primenjivao kolae u diskutovalo se na sve strane i one su ostavile
pedagoke svrhe, poigravanje tipografijom, pri traga u proizvodnji, jedan broj uenika
emu je slovo predstavljalo samo ukrasni znak, a prikljuio se stijl-u, ali bauhaus kao celina nije
kompaktni stubac prestao da postoji, trivijalnost, u potpunosti prihvatio doesburga. ljudi u
apsurd, uvodjenje besmislenih krpica reci koje bauhausu cenili su sve to duguju stijl-u; u niz
su primale neoekivani skriveni smisao i kojima bauhausovih knjiga uli su oudovi, doesburgovi,
su max ernst i kurt schwitters baratali mondrianovi rukopisi, ali holandska dogma bila
ironino-duhovito-sveto prihvatili su uenici je suvie uska, suvie jednostrana u svome
bauhausa i koristili ga i za alu i za zbilju, sve odbacivanju svake krune forme kakva je tanjir ili
duhovne, sve umetnike borbe koje su vod jene u toak, a da bi je mogli prihvatiti slikari kao
berlinu nalazile su odjeka u vajmarskom kandinski i klee. osim toga, re stil nije imala
bauhausu. mesto u reniku bauhausa. ljudi u bauhausu
theo van doesburg bio je apostol pokreta pre su delili corbusierovo shvatanje da
stijl koji je krenuo evropom da preobraa neimarstvo nema veze sa stilovima.
duhove, prilikom susreta u berlinu, gropius je doesburg i istoriografija stijl-apretenduju
pozvao doesburga u vajmar, gde je ovaj i doao u na pravo prvorodstva kad je re o novom
januaru 1921. boravei tu narednih godina neimarstvu. ali oni ne uzimaju u obzir da su prvi
due ili krae vreme. doesburg je uloio sve da primeri novog neimarstva ba gropiusove
u uenike ulije otrov novog duha, ja mogu gradjevine koje su, kao fagusova fabrika u
da pomeram bregove i znam da e nae ideje alfeldu i upravna zgrada na izlobi! werkbunda
pobediti. kao to kazuje naslov asopisa de (zanatskog saveza -p. p.) podignute jo 1911.
stijl, holandjani su hteli da utemelje jedan stil odnosno 1914. godine, prve gradjevine de
koji se zasniva na principu poretka, univerzalno stijl-a nisu bile oslobodjene formalizma i
veeem za sve oblasti oblikovanja, ovaj svesna tenja za odredjenim stilom u njima se
osnovni zakon dao je piet mondrian u svojim snano ispoljavala. gropiusove prve
konstruktivistikim slikama, crnim, strogo gradjevine, naprotiv, odlikuju se organskim
horizontalnim i vertikalnim linijama povrina slike karakterom, one ne predstavljaju nikakve
deljena je na pravougao ne odeljke, od kojih je eksperimente, ve ine jedinstvo moderne
svaki nosio neku osnovnu boju, a tim bojama tehnike i estetike, danas, posle pola veka,
pridruivale su se i takozvane ne-boje, bela, crna fagusova fabrika ostavlja utisak kao da je tek
i siva. mondrian je tvrdio da pravougaonost zavrena, s pravom je ubrajamo medju
sadri najviu lepotu. bila je to neka vrsta spomenike nacionalnog neimarstva.
uenja o spasu, kome su mondrian i doesburg doesburg, dalje, previdja da do bauhausa nije
pripisivali snagu da pokree svet - mo da stigao samo program stijl-a, nego i
oveka oslobodi subjektivizma koji je odgovoran konstruktivizam sa istoka, u prvim godinama
za ratove i haos na zemlji. sovjetskog saveza izgledalo je da su kubizam i
na mesto forme trebalo je da stupi konstruktivizam postali dravna
proporcionalnost, sinteza je trebalo da zameni umetnost. geometrijska konstrukcija slike
analizu, logika konstrukcija lirsku konstelaciju, jasno se ispoljila kad je kubizam uao u fazu
mehanika zanat, kolektivizam individualizam; to sinteze, za elemente slike birani su osnovni
su bili zahtevi stijl-a, koji su se u arhitekturi oblici euklidovske geometrije, sa ciljem da se
pridruili mondrianovom principu poretka, theo umetnost oslobodi sluajnosti subjektivizma i da
van doesburg je uveravao da se na njegovim joj se da objektivna izvesnost
kursevima u vajmaru, iji je predmet bilo matematike, kandinski je ve 1912. godine u
neimarstvo stijl-a i na kojima su uzimali delu o duhovnom u umetnosti govorio o
uea poglavito uenici bauhausa, menja geometrijskim formama kao o isto apstraktnim
stvaralaki mentalitet uesnika, mladi sutinama i ravnopravnim gradjanima carstva
nemaki slikari okrenuli su se od udljivog apstrakcije, maljevi je 1913. u suprematizmu
ekspresionizma, stijl je mlade umetnike povukao najradikalni ju konsekvencu i na
doveo poretku i disciplini. jasnoa i mirna kvadratnu povrinu stavio samo jedan
velianstvenost mondrianovih slika, njihova kvadrat, kasnije su se usamljenom

obliku kod njega pridruili i drugi osnovni
geometrijski oblici, obogaujui sliku, maljevi
se od 1914. bavio planetarnim konstrukcijama,
s kojima konstruktivizam prelazi u
arhitekturu, one su prikazivale grupe utopijskih
gradjevina, ije crne krovne povrine, kao u
konstruktivistikom slikarstvu, obrazuju
proporcionalne pravougaonike u asimetrinom
poretku, kosi izgled omoguava da se
pojednostavljena potkrovna struktura ocrta
samo u obrisima, desauska zgrada bauhausa
snimljena iz vazduha lii na planetarne
konstrukcije.
lisicki je studirao arhitekturu u darmtatu; po
sopstvenim recima gradio je svet kristalaste
organike u vizuelno beskonanom
prostoru, konstruktivizam je prelazna
stanica ka arhitekturi -ovaj njegov slogan
tano je karakterisao situaciju, lisicki je
bauhaus posetio 1922. godine, povodom
sastanka dade. vrativi se u rusiju, on je
preuzeo odsek za arhitekturu na vhutemskom
institutu, osnovanom 1920. godine, koji je
nazivan ruskom bauhaus. na ovom institutu
kandinski je vodio odsek za slikarstvo.
najvei ugled medju ruskim arhitektima uivao
je tatljin, kome je dada 1920. godine poklonila
ploicu s natpisom: umetnost je mrtva, ivela
novatatljinovamainskaumetnost. to je bilo
vreme romantizma maine, koji je u leeovom
slikarstvu igrao iracionalne igre sa cilindrima,
klipovima i tokovima. tatljinova arhitektura
imala je karakter ininjerske
konstrukcije, senzaciju je predstavljao model
spiralnog paviljona tree internacionale koji je
bio zamiljen kao pokretni asovnik svetske
revolucije, rusi su 1922. u berlinu priredili
veliku reprezentativnu izlobu na kojoj je bila
zastupljena samo najmodernija umetnost; medju
izloenim delima nalazile su se i slike
kandinskog koji je, naselivi se 1921. u berlinu,
1922. primio gropiusov poziv da se prikljui
bauhausu.
dovodei 1923. moholy-nagy-a, gropius je
u vajmar doveo predstavnika konstruktivizma sa
istoka, svestran kao i njegov uzor lisicki,
moholy je usmerivaki uestvovao u razvoju
moderne tipografije i oblikovnih mogunosti
fotografije, fotograma i fotokolaa.
arhitekti, slikari i sineasti okupili su se u
berlinu u grupu konstruktivista. grupa je 1922.
poela da izdaje asopis g (gestaltung
-oblikovanje), posveen problemima nove
arhitekture, urbanizma, konstruktivizma, filma
itd. jedan od izdavaa bio je mies van der rohe,
a pored njega u asopisu su svoje ideje i zamisli
objavljivali hilberseimer, graeff, doesburg, lisicki,
eggeling i richter.
mies van der rohe je od 1919. do 1923.
projektovao zgrade koje danas spadaju u uzore
velegradske arhitekture: dva staklena
oblakodera i jednu administrativnu
zgradu, celokupan arhitektonski oblik u svima
trima izvuen je iz skeletne konstrukcije, u
projektu letnjikovca iz 1923. mies van der rohe
je proimanjem unutranjeg i spoljanjeg
prostora doao do reenja osnove, koje je
karakterisala dotad nevidjena sloboda, mies
van der rohe bio je najprogresivniji berlinski
arhitekta, izloba berlinskih arhitekata,
odrana 1922/23, pozdravljena je kao manifest
nove arhitekture, pored miesa i gropiusa, glavni
akteri bila su braa taut, erich mendelsohn,
poelzig i scharoun.
medju programima koji su u bauhausu nali
najsnaniji odjek i podstakli njen razvoj najvei
znaaj imao je sigurno corbusier sa svoja tri
upozorenja arhitektima, koja je objavio u dvema
prvim sveskama asopisa l'esprit
nouveau. gropius je corbusiera poznavao iz
vremena kada je ovaj zajedno sa mies van der
roheom hospitovao u ateljeu petera
behrensa. kubus, kupa, lopta, cilindar i
piramida - t o su tri velike primarne forme koje
svetlost jasno otkriva, njihova slika pojavljuje se
pred nama ista i opipljiva,
nedvosmislena. zato su to lepe forme,
najlepe. egipatska, grka ili rimska
arhitektura predstavlja neimarstvo od prizmi,
kubusa i cilindara, triedara ili lopti -gotika,
naprotiv, ne polazi od velikih, primarnih
formi, katedrala nije delo neimarske umetnosti,
ona je drama.
u svojoj teoriji corbusier bez istorizovanja
obnavlja sutinu klasine antike, primarne
figure potiu iz sveta platonovih ideja, one su za
corbusiera lepota po sebi, praforme
postojanja, elementi za izgradnju sveta.
ve smo ukazali na to da su slikari bauhausa,
kandinski, klee, itten, muche i feininger, u
bauhaus uveli matematiku, tri osnovne forme
pojavljuju se u njihovom slikarstvu stalno u novim
kombinacijama i, za razliku od mondriana i rusa,
zahvaljujui boji primaju unutranje sazvuje.
tri praforme, da zadrimo ime koje im je dao
klee, dobile su u bauhausu karakter
lajtmotiva. kandinski je ukazivao na afinitet
osnovne forme prema osnovnoj
19
boji. raspravljajui o tome koja je forma
najlepa, bauhausovci su se podelili u prave
stranke, stuckenschmidtov prilog dosta
iscrpno obavetava o tim razgovorima u
kantini. ljubav prema kvadratu, kojoj se
prepustila bauhaus, nailazila je i na porugu, ali
kritika ne srne zaboraviti da su tri osnovne forme
vodile najstrooj disciplini i egzaktnosti u
oblikovanju, duhovni znaaj koji su one imale
za bauhaus naveo nas je da ih odaberemo za
motiv izlobenog plakata.
corbusier je u svojoj prvoj fazi dosledno
zastupao funkcionalizam kao vodei princip
novog neimarstva. kakve to konsekvence ima
za problematiku stanovanja, saeo je on u reci
stambena maina, to znai da stan mora
sluiti potrebama modernog oveka i
funkcionisati egzaktno kao maina, ta re
izazvala je u bauhausu ive rasprave - a
najee je razljutila reakciju za koju je to bila
izdaja prisnog nemakog doma. nita manje
fascinantno za bauhaus nije bilo ni to to
corbusier nije pravio hijerarhijsku razliku izmedju
umetnosti i rada na oblikovanju: estetika
ininjerstva i neimarstvo u osnovi su jedno
isto. umetnost gradnje ivi u telefonskom
aparatu kao i u partenonu.
od 1921. u bauhausu su otpoele rasprave o
novoj generalnoj liniji, o novom neimarstvu, koje
su podjednako uzbudjivale i nastavnike i
uenike, ali tu nije bilo rei o programu stijl-a,
nego o corbusieru, kao to pokazuje jedna
beleka iz dnevnika oskara schlemmera, koja
nosi datum juna 1922: naputanje
utopije, moemo i smemo samo ono najrealnije,
elimo da postignemo ostvarenje svojih
ideja, umesto katedrale maima za stanovanje
- t o znai, naputanje srednjovekovlja,
srednjovekovnog pojma zanata, jer je on samo
naukovanje i sredstvo u svrhu
oblikovanja, umesto ornamentacije, u koju
mora zabasati nekonkretni ili estetski zanat
vodjen srednjovekovnim pojmovima, konkretna
objektivnost koja slui svrsi... (oskar
schlemmer, briefe und tagebcher,
minhen1958, str. 132.)
princip oblikovanja koji je pomogao bauhausu
da se osamostali i da krene vlastitim putem bio je
funkcionalizam. ve u Platonovoj dravi
svrhovitost je bila zahtev dravnog
razuma, zadatak joj je bio da sprei preobilje,
samovolju, taj zahtev je zatim, manje ili vie
rigorozno, zastupala svaka klasicistika epoha.
tokom druge polovine 19. veka
20
funkcionalizam je pratio reformu umetnikih
zanata ne mogui da sprei njeno okretanje
riznici istorijskih formi, najsaetiju formulaciju
naao je, kao to je poznato, sullivan u tezi form
follows function (forma prati funkciju), ali, ta
formulacija ostala je ista teorija, praktinih
posledica nije bilo. postala je naelo nemakog
zanatskog saveza (werkbund), ali ni tu nije
uspela da nadvlada subjektivizam pojma
umetnosti.
funkcionalizam je u bauhausu postao pojam
oblikovanja tek kad se udruio sa
konstruktivizmom, da bi se oblikovala stvar
koja e dobro funkcionisati - posuda, stolica,
kua - najpre se mora prouiti njena sutina, jer
ta stvar mora u potpunosti sluiti svojoj svrsi,
tj. mora praktino ispuniti svoju funkciju, biti
trajna, jeftina i'lepa'.
'lepo' poiva na majstorskom ovladavanju
svim naunim, tehnikim i formalnim
pretpostavkama iz kojih rezultira jedan
organizam. novo promiljanje dela, koje je
pretpostavka funkcionalizma, gropius saima u
ovim reenicama: odluno prihvatanje ive
okoline, maina i prevoznih sredstava.
organsko oblikovanje stvari, shodno
njihovom vlastitom zakonu i njegovoj sprezi sa
savremenou, bez romantinog ulepavanja i
razigranosti.
ograniavanje na tipine, svakome shvatljive
osnovne forme i - boje.
jednostavnost u mnogostrukosti, nerasipno
korienje prostora, materijala, vremena i
novca.
stvaranje tipova korisnih predmeta za
svakodnevnu upotrebu predstavlja socijalnu
neophodnost.(waiter gropius, neue arbeiten
der bauhaus-werksttten, bauhaus-bcher,
br. 7, str. 4-7)
u naelima funkcionalizma gropius novu
estetiku nije otvoreno nazvao iniocem
oblikovanja, ali ona je sadrana u novom
promiljanju dela, u odlunom prihvatanju ive
okoline, a krije se i u reci 'lepo' koja je uzdrano
stavljena pod navodnike, tu je re o formalnim
pretpostavkama i o obliku kao
organizmu, izbegavaju se pojmovi forma i
stil jer vode u manirizam.
gropius je 1937. ponovo zauzeo stav prema
funkcionalizmu kako bi se odbranio od prigovora
o racionalizaciji i mehanizaciji, pri tom, on istie
znaaj estetskog inioca u oblikovanju: ja sam
uvek naglaavao i znaaj drugog vida ivota,
istiui da je zadovoljavanje duevnih potreba
podjednako vano kao i zadovoljavanje proizvod raunanja, kao zadatak postavljan je
materijalnih, i da cilj jedne nove predstave o najmanji mogui stan, a stambenom objektu, ako
prostoru znai vie nego puka strukturalna je i bio praktian, demonstrativno je dodeljivan
tedljivost i funkcionalno savrenstvo, lagvort karakter jeftinoe i oskudnosti.
'svrhovito je uvek i lepo' samo je delimino zasluga hannesa meyera sastoji se u tome to
taan.... lepotu moe stvoriti samo je uveo izuavanje postavki za kue i naselja.
savrena harmonija tehnike funkcije i formalnih na gropiusov predlog pozvan je i mies van der
proporcija. rohe.bela naseobina (weissenhofsiedlung) u
(waiter gropius, architektur, f ischer bcherei, ijoj je realizaciji uestvovao, povezuje njegovo
1956, str. 13) ime sa tutgartom. nemaki paviljon u
u novoj gradnji nije re bila samo o izvodjenju barseloni predstavljao je klasian spomenik
projekata, nego o inu univerzalnog neimarstva, a i berlinska nacionalna galerija
znaenja. sve je vre saznanje da iva volja obeava da to postane*, mies van der rohe
za oblikovanje, iji koren lei u jedinstvu drutva i ponovo je uneo umetniki duh u
njegovog ivota, povezuje sve oblasti ljudskog bauhaus. njegova interpretacija
oblikovanja u jedinstven c i l j - d a poinje i funkcionalizma predstavlja ispovest
zavrava u gradnji... prouavanje sutine umetnosti. neimarska umetnost i njeni
neke gradjevine vezano je za granice statike, najjednostavniji oblici u celosti imaju koren u
mehanike, optike i akustike isto koliko i za svrhovitome, ali prevazilazei pojedinane
zakone proporcije. proporcija je stvar stupnjeve dela, seu u najvie oblasti duhovnog
duhovnog sveta, materijal i konstrukcija javljaju bia, u podruje smisla, iste umetnosti.
se kao njeni nosioci, uz iju pomo ona ludwig grote
manifestuje duh svoga majstora; ona je vezana
za funkciju gradjevine, govori o njenom biu i
daje joj tenziju, duhovni ivot koji nadilazi njenu
korisnost. .. .volja za razvijanje jedinstvene
slike sveta, koja karakterie nae doba,
pretpostavlja enju da se duhovne vrednosti
oslobode granica individualnog i da se uzdignu
do objektivnog oblikovanja, jedinstvo
spoljanjeg oblika, koje vodi kulturi, dolazi onda
samo od sebe.
novi program koji u okviru razliitih teorija
poseduje vlastiti smer izloio je gropius 1923. u
predavanju pod naslovom umetnost i tehnika -
novo jedinstvo, gropius kae daje dolo do
integracije arhitekture i tehnike i utvrdjuje
principe nove gradnje.
kad je 1928. naputao bauhaus, gropius je za
svog naslednika predloio hannesa meyera koji
je kao ovek i kao umetnik bio suta suprotnost
gropiusova. vajcarac je osnovao i proirio
odsek za gradnju, bio je darovit arhitekt i veoma
darovit uitelj, ali njegov nauni marksizam
suavao mu je vidik, on je bauhausu hteo da d
nauni, politiki vid i da mu oduzme umetniku
klimu, to mu je olakano odlaskom kleea i
schlemmera. bauhaus za njega nije bila
umetnika ideja, nego drutveni
fenomen, na zadatak je da sluimo
narodu. nae delo je zato kolektivno i
rasprostranjeno u elom narodu, ono je
demonstracija pogleda na svet. u oblikovanju
nije uestvovao estetski inilac, forma je bila * tekst je napisan u prolee 1968. godine.

o praformama
vasilj kandinski
iste apstraktne sutine, koje kao takve
poseduju ivot, uticaj i delovanje, jesu kvadrat,
krug, trougao, romb, trapez i bezbrojne druge,
sve sloenije forme koje nemaju nikakvu
matematiku oznaku, sve te forme su
ravnopravni gradjani cartsva apstrakcije.
ber das geistige in der kunst, 1912,
bem-bmpliz, 1952, str. 70, napisano 1910.
zato me opsenjuje krug? on je
1. najskromnija forma, ali bezobzirno suverena
2. precizan, ali neiscrpno varijabilan
3. istovremeno stabilan i nestabilan
4. istovremeno tih i glasan
5. tenzija koja u sebi nosi bezbrojne tenzije,
krug je sinteza najveih suprotnosti, on
povezuje koncentrino i ekscentrino u jedan
uravnoteen oblik, od triju primarnih formi, on
se najjasnije okree etvrtoj dimenziji.
smisao umetnikog sadraja je romantizam, a
naa je krivica to pojavu vezanu za jedan
vremenski period brkamo s celim jednim
pojmom, molim vas, nemojte mi reci da se taj
pojam suvie iri... do sada sam neke stvari
nazivao lirskim trouglom (zbog ega sam bio
primoran da sluam neverovatne pogrde- u
tampi), lirska struktura itd.
stara raselina izmedju ta dva pojma vie ne
postoji; gde je granica izmedju pojmova lirike i
romantizma? krug .. ponekad nije moguno
oznaiti drugaije do kao romantian, a
nastupajui romantizam je zaista dubok, lep...
sadrajno usreuje-on je komad leda u kome
gori plamen.
kandinski grohmannu 21. novembra 1925. i
12. oktobra 1930.
21
waiter gropius
geometrijsko trojstvo predstavlja formotvornu
gradju koja je kroz epohe i u svim sredinama
dokazala svoje apsolutno... vaenje za
svekoliko ljudsko oblikovanje (1923).
Johannes itten
sve zamislive linije i povrinski oblici mogu se
kao kompozicije izvesti iz jednog, dva ili tri
formalna karaktera, tri sveta izraavaju se u
trima formama:
1. materijalni svet tee, vrstine - u kvadratu
2. duhovni svet oseanja, pokretljivosti
eterinoga i vode - u krugu
3. intelektualni svet logike, koncentracije,
svetlosti, vatre - u trouglu.
duhovno vidovitom oveku ova tri simbola nisu
prazne forme, nego otelovljenje najmonijih
stvaralakih snaga, onome ko knjigu prirode
hoe da shvati kao knjigu formi ivota, potreban
je klju da otvori oiglednu tajnu,
dnevnik 1930. Selbstverlag berlin, str. 10.
oskarschlemmer
zato trijadni balet? zato to tri predstavlja
eminentno vaan, dominantan broj, u kome su
monomano ja i dualistika suprotnost
prevazidjeni, te poinje kolektivno, posle broja
tri dolazi pet, onda sedam itd. izvedena iz
trojnog sazvucja, balet je igra koju moramo zvati
trojnom igrom, igrom u kojoj se smenjuju jedan,
dva i tri. jedna igraica i dva igraa: dvanaest
igara i osamnaest kostima, takva trojstva su
dalje: forma, boja, prostor, tri dimenzije prostora:
visina, dubina, irina; osnovne forme: lopta,
kubus, piramida, osnovne boje: crveno, plavo,
uto. trojstvo igre, kostima, muzike,
dnevnik, 5. juli 1926.
22
paul klee zdruivanje tri osnovne forme etvorougla,
praputevi ka formi trougla, kruga povodom pitanja o prvobitnome
1922-1925. daje sledeu sliku:
stvarno
uzrono
sjedinjeni

stvarno uzrono sjedinjeni

kubus piramida ili lopta lopta

prva tenzija u dimenziji levo-desno.
druga tenzija u dimenziji gore-dole.
trea tenzija u dimenzji pozadi-napred.
uzroni simbol.
(dijagonala je prividna.)
tenzije osnovnih formi
(njihov sadraj)
na pitanje ta je uzrok
kruga posebno je lako
odgovoriti, krug zavisi od
obrazovanja jednog centra,
pria o njemu poinje od
take, ta taka zrai na
sve strane, pa se, dakle, i
kree na sve strane.
moe se rei da klatno
pone da osciluje, pa se
ukida sila tee, a na njeno
mesto stupa sila
oscilovanja.
moe se takodje rei da
linija nalazi svoje sredite
i poinje da se vrti oko
njega
bitno je u svakom sluaju
da pojmovi gore-dole,
levo-desno, a kod lopte jo i
napred-pozadi odlaze u A desno od take u koju
pozadinu, to se lepo
izraava u simbolu klatna
koje slobodno osciluje [1 ].
ta je to?
trougao.
on nastaje tako to taka
dospeva u odnos tenzije
prema liniji isledei
zapovest svoga erosa,
ostvaruje taj odnos.
ili -obrnuto-tako to jedna
linija tendira ka nekoj taki i
kree se u skladu s tim.
u sluaju obostranosti,
moe se ak pretpostaviti
da linija menja oblik.
pri emu trougao prima
oblik jednog iseka iz
kruga.
kad taka tendira ka liniji,
ona najpre bira najkrai put
do nje, put upravne dui.
ali ona na taj nain jo nije
ispunila vezu sa elom
linijom, nego tek vezu sa
jednom takom koja
pripada ovoj liniji v
taka, dakle, nastoji da
proiri vezu i bira dve
najblie take levo i
se spustila, i nastavlja
tako sve dok ne
obujmi elu liniju.
ta je ovo?
pravougao (etvorougao,
kvadrat)
kako on nastaje ? ta je
njegov uzronik? (staje
njegov eros?) na kojim
tenzijama on poiva? ta
ini njegov sadraj?
on nastaje tako to jedna
linija (koja je nastala
prethodno, na taj nain to
je jedna taka ostvarila svoj
tenzioni odnos prema
drugoj taki) dolazi u odnos
tenzije prema nekoj
paralelnoj liniji i ostvaruje
taj odnos.
pri tom se vie ne moe
raspoznati koja se linija
kretala, gornja ili donja?
dakle, tenzioni odnos bio je
obostran.
etvorougao, osim toga,
moe nastati i tako to obe
njegove vertikalne granice
stupaju u uzajamni tenzioni
odnos.
24
stanje duha u vajmarskoj republici
car vilhelm II veliao jenegovanje ideala kao
najvii kulturni rad, ono to nije odgovaralo
tom carsko-pruskom idealu umetnosti silazilo je
u slivnik, nazivano je umetnou slivnika,
umetnou bez otadbine, povod ovoj carskoj
reci bilo je posveenje berlinske aleje pobednika
1901. godine, jednog spomenika potresne
duhovne nitavnosti, iste godine, kolonija
Jugendstil prikazala je u darmtatu patricijsku
umetnost s plaljivim socijalnim aspektom,
umetnost koja je htela da nametne novi stil
ivota, a henry van de velde podigao je muzej
folkwang u hagenu, ulazei jo za jedan korak u
industrijski svet u kome se prazna sklonost
idealima koju je izraavao loengrinski
raspoloeni car pokazivala sve lanijom. ono
to je osudjeno kao umetnost slivnika- socijalni
patos liebermanna, kollwitzove, gerharta
hauptmanna, wedekinda i sternheima- steklo je
posle nemake revolucije 1918. sve poasti, u
delima ovih umetnika otkriveni su etiki imperativ
i umetniki zaetak nove drutvene kulture, ali
mlada knjievna avangarda zahtevala je dublje
preokrete, drugovi oveanstva, kako su
aktivni ekspresionisti nazivali sami sebe,
shvatali su sebe kao zastavnike druge, socijalne
revolucije koja nije htela nita manje do da stvori
novog oveka. ovekjedobar-toje,
prema naslovu jedne knjige leonharda franka
bilo njihovo naivno poetsko jevandjelje. tek
posle otrenjenja revolucionarnog patosa, usled
prakse sovjetske diktature u rusiji, humanistiki
impuls ekspresionizma se u ateljeima kirchnera,
noldea, beckmanna, meidnera, heckela,
lehmbrucka, barlacha, kokoschke i poznog
corintha zgusnuo u istu umetniku formu, u
knjievnosti, ona se ispoljila kod trakla i u ranom
edschmidovomibennovomdelu. mimo
kratkovekog aktivizma pokreta o ovee,
tradicijom odredjena estetika noblesa u
knjievnosti prela je i dalje svoju predju, koju rat i
revolucija gotovo nisu dotakli. Stefan george
vodio je svoj poetski red, zagledan u viziju jednog
novog carstva, koje svoje ostvarenje nije nalo
ni pod bismarckom, ni kasnije, pod hitlerom. rilke
i hofmannsthal prebivali su u visinama jezika, ne
traei ni drutva, ni drutvo, thomas mann je
napustio ironinu uzdrljivost jednog
nepolitinog, kobnu apstinenciju obrazovanog
gradjanina i 1925. je slavio republiku zato to
dri sredinu izmedju estetikog usamljivanja i
nedostojne propasti inidividue uopte, izmedju
mistike i etike, izmedju subjektivizma i
dravnosti, njegov brat, levi liberal heinrich
mann, koji je s najvie gorine razobliio
nemaki podaniki duh, nadao se da e
republika pruiti mogunost da se izmire duh i
mo, politika i kultura, koje su od vremena
francuske revolucije u nemakoj predstavljale
protivnike frontove. samo, republika je dobila
dravni oblik, ali ne i mo. friedricha eberta,
njenog prvog predsednika, koji je na zboru nacije
u vajmaru 1919. kumom republike proglasio
klasini humanizam, nacionalistika reakcija
progonila je na smrt i on je umro ve poetkom
1925. vie od 48 % nemaca biralo je za
njegovog naslednika
sedamdesetsedmogodinjeg
general-feldmarala von hindenburga. on je
trebalo da spaava od razdora, koji je
neiskusna parlamentarna demokratija,
optereena hipotekom poraza, predstavila
javnosti kao svoju glavnu
karakteristiku, pokazalo se da se nemaka
dua, kako je pisao theodor wolff, ne moe
sjediniti ni sa kakvim razumom.
republika je predstavljala trezvenu stvarnost,
minuciozni politiki rad na obnavljanju jedne
nemake koja je odsanjala svoj imperijalistiki
san. ali, nedostajale su joj vodje koje realnost
vrsto dre u svojim rukama i, kao ebert,
rathenau i stresemann, shvataju politiku kao
strasno, ali odmereno, snano i dugotrajno
dubljenje tvrdih dasaka, kako je to formulisao
max weber. politiki talenti kao breitscheid,
Schumacher, mierendorff bili su u rajhstagu
retki. no, republici je pre svega nedostajao
angaman mlade intelektualne elite, koja se
radije okretala sjaju zadrte prolosti, ili sjaju
neizvesnih vizija budunosti, nego zadacima
sadanjosti, republika je u hamburgu i kelnu
osnovala nove univerzitete, reforma kole i
nastavnog obrazovanja, kakvu je sprovodio
pruski ministar za kulturu c. h. becker, sluila je,
kao i podsticanje knjiarstva i narodnog
univerziteta u nemakim gradovima, jednom cilju
-obrazovanju zrelih gradjana republike,
nemaka nauka doivela je procvat, imena kao
einstein, planck, born, heisenberg, hahn, xkll,
warburg, fischer jamili su svojim ostvarenjima
za nemaki istraivaki duh. u dohovnim
naukama blistala su imena kao weber, scheler,
husserl, heidegger, meinecke, oncken, ritter,
spranger, litt, mannheim, vossler, radbruch,
buber i karl barth. ali, univerzitet u celini ostao
je antirepublikanski. vodei dravni pravnici
smend i carl Schmitt bili su zakleti neprijatelji
parlamentarne demokratije. konzervativni
publicista edgar jung ak ju je bez zazora
proglasio vladavinom inferiornih - da bi ga zato
u roehmovom puu 1934. ubili njegovi vlastiti
politiki saveznici, jo 1931. vie od polovine
nemakih studenata bilo je inficirano
nacionalsocijalizmom i sledilo je savet filozofa
propasti, oswalda spenglera: vaspitati se kao
materijal za velike vodje, u plemenitom odricanju,
uz spremnost na bezlino rtvovanje...
skretanje nemake intelektualne elite udesno
moda je u poetku predstavljalo prkosnu
reakciju na versajski ugovor u kome je nemaka
nacija bila predmet difamiranja, narod je sada
podbunjivan antihumanom ideologijom
frontovskog drugarstva i dopustio je da
antisemitizam borniranih proroka rase, kakvi su
bili h. st. chamberlain, gnther,
schulze-naumburg, ukazuje na njega kao na
rtvenog jarca tudjih plemena, moderno
obrazovanje kree se od humanosti, preko
nacionalnosti do bestijalnosti-tako je
grillparzer usred sjaja carstva upozoravajui
opisao otkidanje duha od sebe samog, njegovo
preobraanje u ideologiju, nietzsche je jo otrije
kritikovao ono oklevanje svesti, koje je u ruhu
kulturnog pesimizma oponiralo, dok bi u ruhu
nihilizma dovelo do varvarstva. no, sada je
upravo nietzsche pretvoren u proroka politikog
nasilja koje je dobijalo sve odredjeniji
oblik, politika ubistva - ubistvo rose
luxemburg, karla liebknechta, kurta eisnera,
gustava landauera i waltera rathenaua
-predstavljala su objavu rata plave betije
protiv institucionalizovanog praktinog
uma. kad su nemaki studenti 1933. bacili u
vatru knjige karla marxa, kautskog, freuda,
heinhcha manna, ericha kaestnera i drugih, taj in
oznaio je autodafe ljudskih prava u nemakoj.
ne moe se porei da je mutni i zabludeli
idealizam intelektualne omladine postao
najaktivniji kolovodja ka padu u
zloduh, neraspoloenje u kulturi (freud)
proizlazilo je iz problema sadanjice, koja nije
bila shvaena, pa nije mogla biti ni
savladana, svi su se mrznuli usred socijalnih
aparatura jednog tehnificiranog drutva i eznuli,
na mnogo nebulozne naine, za
zajednitvom, na sve strane nudili su se
reakcionarni redovi mukaraca, za omladinu
eljnu vere nacionalizam je postao zamena za
religiju, na strani levice, radikalizam se
organizovao u komunistiku partiju kojom je

dirigovala moskva i koja je propovedala
pseudonauno verovanje u ekonomski raj pod
njenom diktaturom, zanemarujui pri tom svaku
marksistiku samorefleksiju. ansa radikalista
da izgrade nemaku alternativu revolucionarnog
socijalizma bitno je oslabljena ubistvom njihove
najznaajnije teoretiarke, rose
luxemburg. njenu intelektualnu pratnju
sainjavali su jedan lirski patetiar kakav je bio
Johannes becher, jedan askezom mueni
kriptoanarhist kao bertolt brecht, jedna strasna
moralistkinja kao anna seghers i jedan
romantini utopista kao ernst bloch - no niko od
njih nije mogao uticati na zadrto doktrinarstvo
partije, istinska leva opozicija republici
formirala se medju publicistima i okupila se oko
asopisa weltbhne koji je vodio carl von
ossietzky.
usamljeni pokuaj da se stvori narodna
zajednica na tlu republike bila je dobrovoljna
radna sluba (freiwilliger arbeitsdienst) koju su
osnovali eugen rosenstock, adolf reichwein,
hans dehmei, horst von einsiedel, james graf von
moltke, peter graf yorck, carl dietrich von trotha i
dr. uz podrku heinricha brueninga.
rosenstock je 1933. morao da emigrira, a
grofovi yorck i moltke i adolf reichwein obeeni
su 1944. kaovodei lanovi krajzaukog
kruga.
i one napredne snage, koje su teile duhovnom
obnavljanju demokratskog socijalizma, nisu na
kraju krajeva postigle nikakav
uspeh, religiozni socijalisti, kao tillich i
heimann, koji su umesto prazne formule o
besklasnom drutvu ocrtavali sliku jednog
drutva ispunjenog smislom, nisu imali nikakav
masovni uticaj. hofgajzmarki krug mladih
socijalista, ije su vodee glave bili mierendorff,
haubach, reichwein i osterroth, upropastila je
partijska maina, najkasnije 1930. duh
vajmara, pod ijim je predznakom trebalo da se
utemelji nova nacionalna i socijalna solidarnost,
ostao je bez pristalica- narod pesnika i
mislilaca okrenuo mu je ledja. neprijateljstvo
prema dravi organizovalo se bilo u
desniarskim i leviarskim oruanim
udruenjima, elini lem nemakih duhovni prostor nacije, njemu nije
nacionalista, nacionalsocijalistiki jurini
odredi i komunistiki savez boraca crvenog
fronta bili su spremni za nasilno ruenje
republike, crno-crveno-uti steg rajha, koji
su demokratske partije osnovale u cilju vlastite
zatite, vodio je teak rat na dva fronta, kad je
1933. na dnevni red doao gradjanski rat,
demokratska manjina posluala je svoju
pravno-dravnu svest i kapitulirala bez borbe.
uprkos potajnom politikom unitavanju
republike, u kulturnom ivotu se negativne
posledice dugo nisu mogle primetiti. zlatne
dvadesete godine predstavljaju najslobodniji i
najstvaralakiji period nemake kulture, berlin
je postao pozorina metropola evrope, reiseri
kao reinhardt, jessner, fehling, piscator,
griindgens, dirigenti kao waiter, klemperer,
kleiber i furtwaenglerdelovali su na scenama
prestonice. velika dela knjievne i muzike
tradicije doivljavala su blistava
izvodjenja. pored richarda straussa i hansa
pfitznera pojavili su se mladi kompozitori skloni
eksperimentu, schoenberg, busoni, hindemith,
berg, kenek. pored gerharta hauptmanna,
georga kaisera, carla sternheima, u pozoritu su
se dokazali mladi talenti carl zuckmayer i bertolt
brecht.
u svakom sluaju, epohalna knjievna dela kao
ovek bez svojstava roberta musila, berlin
aleksandrov trg alfreda doeblina i posthumno
objavljeni romani proces i zamak franza
kafke davala su savremenicima skeptinu
prognozu, ali mit tla i krvi koji su negovali
mranjaci na elu sa ludwigom klagesom, od
kojeg je poteklo izvitopereno tumaenje duha drutvu za koje je moderna arhitektura gradila i
kao protivnika due, jo nije bio zaposeo
duhovni prostor nacije, godine 1930. pitao
jethomas mann u svome govoru nemcima:
moe li se udesna slika primitivne, istokrvne,
po srcu i po razumu jednostavne, plavooke,
naoite i poslune valjanosti koja udara
potpeticama u znak da je pokorna, moe li se ta
potpuna nacionalna simplifikovanost ostvariti i
posle deset hiljada progona i istilakih
egzekucija, u jednom starom, zrelom, iskusnom
kulturnom narodu ije su potrebe visoke?
to je izgledalo nezamislivo, ta zar je prestao
da vlada i deluje onaj hofmannsthalov duh koji
trai sintezu, trai je u duhovnom prostoru
nacije, pod zakonom vrednosti i asti
nemakog jezika i u nadi da neokrnjeno,
premda skriveno, i dalje postoji jezgro
nacije ...? to je bio hram bez vemika, taj
nemakih akcija, najbolji nemaki duhovi otili
nedostajalo ni lepote, ni plemstvenosti, ali je bio
lien duhovne sadanjice, utoliko su za
retrospektivno razmatranje znaajniji stavovi
karla jaspersa iz njegovog kritikog rezimea
duhovna situacija epohe (1931): ali, ako je
re o originalnosti, danas nijedna umetnost ne
moe da se takmii s arhitekturom, jaspers je
25
ovako obrazloio svoj, jo i danas iznenadjujui
stav: usred rune maskerade evropskih
gradjevina, ve decenijama se u javnim
zgradama, planiranju gradova, u mainama i
sredstvima saobraaja, u stambenim kuama i
batenskim povrinama razvija ne samo
negativna i uproena, nego i pozitivna,
zadovoljavajua vizuelnost i opipiljivost okoline;
to ne deluje kao puka savremena pomodnost,
nego kao sekularni dogadjaj. daje
stvaralaka veza izmedju umetnosti i tehnike,
kojoj su teili muthesius, peter behrens i pre
svega waiter gropius zaista predstavljala
sekularni dogadjaj, o tome svedoi i gotovo
pedesetogodinja istorija delovanja ovog
dogadjaja. umetnika i socijalna, nauna i
tehnika imaginacija ovog kulturnog pokreta - a
on odista zasluuje da ga tako nazovemo - dala
je primere modernog oblikovanja okoline, ak
ovladavanja svetom u kome se ivi; oni su otkrili
pozitivne mogunosti za razvoj jedne masovne
kulture u uslovima industrijskog drutva, pored
toga, pojavili su se i novi tehniko-umetniki
mediji, radio i film, koji su bili u stanju da
proizvode vlastite umetnike forme za iroku
publiku, te da pokau kako obrazovanje ne mora
ostati strano najirim drutvenim slojevima, ali
planirala 1933. je odzvonio as. film je ubrzo
dospeo u opasne vode namemog fabrikovanja
snova i nacionalistike propagande, ogroman
znaaj radija otkrio je tek hitlerov ministar za
propagandu, goebbels.
republika, koja od osnivanja nije stajala na
vrstim nogama, jer je njeni gradjani nisu ni
shvatali, ni razumeli, nije bila kadra da odoli
teretu svetske privredne krize iz
1930. masovna nezaposlenost korumpirala je
malog oveka i nagnala ga da se prikloni
nasilju, nemaka teka industrija otvoreno je
davala podrku reakcionarnom pokretu
demagoga adolfa hitlera. na dan 30. januara
1933. hindenburg ga je imenovao
kancelarom, duh vajmara bio je
mrtav, medjunarodna berza reagovala je na
hitlerovo imenovanje radosnim skokom
su u izgnanstvo ili su preli u unutranju
emigraciju,
heinz Winfried sabais
26
hronologija
1915. waiter gropius, pored hermanna obrista i
augusta endella, predloen od strane henry van
de veldea za novog rukovodioca vajmarske kole
umetnikih zanata, koja je osnovana 1909.
1919. mart, waiter gropius potvrdjen je kao
rukovodilac; velikovojvodska visoka kola za
likovne umetnosti i velikovojvodska kola
umetnikih zanata se spajaju i dobijaju novo ime
dravna kua neimara u vajmaru.
u aprilu se pojavljuje bauhausov manifest.
1. juni. prvo zasedanje vea majstora, s
feiningerom, ittenom, marcksom i drugima.
1920. februar, prvi napad narodnjake partije
u tiringijskoj skuptini, oktobar, medju uenicima
ima 78 mukaraca i 59 ena.
1921. januar, prihvaena pravila: majstori,
majstorski pomonici, uenici.
vlada reava da se ponovo ustanovi visoka
kola, theo van doesburg ivi do 1923. veinom
u vajmaru. predavanja o pravcu de stijl;
grafike mape nova evropska grafika.
1922. januar, oficijelni peat, profil,
projektovao oskar schlemmer.
konstruktivistika internacionalna stvaralaka
radna zajednica (sastanak dade) u vajmaru, na
elu s theom van doesburgom. uesnici su,
medju ostalima, el lisicki, moholy-nagy, richter,
graeff.
1923. 17. februar, izvodjenje meseeve igre
od lothara schreyera.
mart. odlazi itten, poziv se upuuje
moholy-nagy-u.
16. mart. interpelacija protiv bauhausa u
tiringijskoj skuptini.
15-19. avgust. nedelja bauhausa, koncerti,
predavanja, pozorine predstave, do 30.
septembra bauhausova izloba koja predstavlja
dela majstora, radove sa nastave i iz radionica, i
dela medjunarodne arhitekture.
prva velika publikacija dravna kua neimara u
vajmaru 1919-1923, u izdanju isdavake kue
albert langen iz minhena.
1924. februar, izbori u tiringiji. razreene
socijaldemokrate smenjuje gradjanska vlada,
april, pojavljuje se uta broura, grubi pamflet
jednog majstora zanata.
maj. broura sa pozitivnim glasovima tampe.
1. juni. u publikaciji die hilfe (berlin) vladin
gradjevinski savetnik dr nonn poinje s
kontinuiranim napadima,
septembar, otputanje svih majstora bauhausa,
iz predostronosti, do 1.4.1925.
oktobar, gropius osniva krug prijatelja
bauhausa.
novembar, proizvodni pogon bauhausa
preobraava se u jedno gmbh preduzee. prihodi
se smanjuju sa 146 000 na 50 000 maraka.
26. decembar, bauhaus se sama ukida, otvorena
izjava svih majstora i veine uenika,
letnji semestar: 16 majstora (ukljuujui
vanredne nastavne snage), 89 uenika, i 28
lanova na godinjem odmoru.
1925. pored desaua, posebno se frankfurt trudi
da preuzme bauhaus. 24. mart. desauko
opstinsko vee kome predsedava gradonaelnik
fritzhesse odluuje-protiv glasova desnih
partija-da preuzme bauhaus u celini.
22. juni. jednoglasno odobrenje za izgradnju
projekta bauhausove zgrade, pojavljuje se prva
bauhausova knjiga: waiter gropius,
medjunarodna arhitektura, albers, bayer, breuer,
scheper, schmidt i stoelzl proglaeni majstorima.
oktobar, od danas, bauhaus sve pie malim
slovima.
konstituisanje udruenja gradjana za borbu
protiv bauhausa.
15. novembar, slavlje u ast podizanja krova.
zimski semestar: 63 uenika.
1926. bauhaus dobija status visoke kole za
oblikovanje, majstori stiu titule profesora.
21. mart. slavlje u ast dovrenja zgrade,
belo slavlje, pojavljuje se asopis bauhaus
(do 1931).
4-5. decembar, otvaranje zgrade bauhausa.
novana pomo grada bauhausu u visini od
100 000 maraka. 83 uenika.
1927. 1. april, poziv hannesu meyeru da
rukovodi odsekom za arhitekturu.
maj. polemika u novinama koje sud kanjava
zbog klevete.
4. decembar, slavlje lagvorta.
1928. januar, zahtevi uenika za ozbiljnijim
pedagokim usmerenjem.
3. februar, gropius objavljuje da se povlai;
bayer, breuer y i moholy-nagy naputaju
bauhaus.
1. april, hannes meyer imenovan za direktora.
uvodjenje novih strunih oblasti i radionica
(fotografija, radionica za plastiku, psihologija
itd).
krug prijatelja bauhausa broji 460lanova.
166 uenika (od toga 37 iz inostranstva).
1929. 9. februar, sveanost metala.
24. maj. gradonaelnik hesse postie da
opstinsko vee produi ugovore svim majstorima
na jo pet godina.
32 000 maraka na ime preuzimanja licenci od
strane industrije.
170 uenika (119 mukaraca i 51 ena).
1930. sve se vie kupuju licence, posebno za
bauhausove tapete.
leto. zbog istupanja jedne grupe komunistiki
orijentisanih uenika koje podrava hannes
meyer, predsednik optine trai od meyera da
se povue, sa dvanaest uenika hannes meyer
odlazi u moskvu.
posredstvom waltera gropiusa, za novog
direktora je pozvan ludwig mies van der rohe, on
poinje da radi u zimskom semestru.
1931. juli. promena studijskog plana, spajanje
radionica i odseka za arhitekturu u radionicu
za gradnju i dogradnju, reklamu, fotografiju i
tkanicu.
novembar, na izborima za optinske venike
nacionalsocijalisti postaju najjaa partija.
1932. gradonaelnik hesse nastoji da osigura
dalje postojanje bauhausa na taj nain to
umanjuje novanu pomo na 50 000 maraka,
opstinsko vee uprkos tome odluuje da zatvori
bauhaus. mies van der rohe pokuava da odri
bauhaus kao privatni institut u berlinu.
oktobar, useljenje bauhaus berlin u jednu
telefonsku fabriku u mirnoj ulici birkbu u
teglicu. nastava poinje.
letnji semestar: 168 uenika (33 iz inostranstva).
1933. 11. april, po nalogu desauskog dravnog
tuilatva zgrada je pretresena, a 32 uenika su
pritvorena na 1-2 dana; privremeno zatvaranje.
20. juli. na poetku letnjeg semestra, mies
van der rohe zatvara bauhaus uz saglasnost
nastavnikog kolegijuma, jer ne moe da
pristane na uslove koje postavlja gestapo.
10. avgust. pismeno saoptenje svim uenicima
o zatvaranju bauhausa.
majstori i nastavnici bauhausa
(s leva na desno)

waiter gropius
Johannes itten
lyonel feininger

gerhard marcks
georg muche
gertrud grunow

lothar schreyer
adolf meyer
oskar schlemmer

paul klee
wassily kandinsky
laszlo moholy-nagy
 29
majstori i nastavnici bauhausa
(s leva na desno)

marcel breuer
herbert bayer
josef albers

hinnerk scheper
gunta Stlzl
joost schmidt

hannes meyer
ludwig hilberseimer
alfred arndt

ludwig mies van der rohe

lily reich
waiter peterhans
30
shematski prikaz toka studija u bauhausu
 pripremni kurs i nastava

strana 35 itten
40 moholy-nagy
43 albers

48 kandinski
analitiko crtanje
seminar o bojama

52 schlemmer
crtanje akta
ovek
scenska teorija

56 hirschfeld-mack

59 klee
izuavanje formi

65 schmidt
nastava o slovima (pismu)
izuavanje formi (odsek za reklamu)

pripremni kurs u vajmaru i desauu
ideja i iskustvo nikada se nee sresti na pola
puta. oni se mogu sjediniti samo umetnou i
delom.
goethe schopenhaueru 1816.
pripremni kurs, nazvan jo i pripremno
izuavanje ili osnovna klasa, predstavljao je
bitnu pretpostavku za dalji rad u bauhausu, pa
je stoga bio obavezan za svakog novog
uenika1 - bez obzira je li neko hteo da postane
stolar, arhitekta ili slikar, bez obzira koliko je
obrazovanje vc stekao negde drugde. jasno je
da tu nije moglo biti reci o izuavanju zanata, kao
to je gropius prvobitno hteo, nego o optem
izuavanju oblikovanja, josef albers, kasnije i
sam nastavnik u pripremnom kursu, poeo je
1920-posle sedmogodinjeg studija slikarstva
- j o jednom od poetka, i apsolvirao osnovnu
klasu kod ittena.
ideja o pripremnom kursu drala je i oborila
celokupnu pedagogiju bauhausa. sumnja u
njegov znaaj, koja se pojavila u samom
bauhausu, i kraj instituta kao celine vremenski
se poklapaju, ali ideja o pripremnom kursu
preivela je! probila se u nastavu umetnosti na
visokim kolama, umetnikim akademijama, ak
i na tehnikim fakultetima, preko ittena dospela
je u vajcarsku, preko gropiusa, albersa,
moholy-nagy-a, peterhansa i nemakih
profesora po pozivu (kurt krnz) - u
ameriku. izdanke nalazimo i u engleskoj i
japanu. izuzetak u ponosnoj zaostalosti
predstavljaju akademije u francuskoj, italiji i
paniji.
zasluga stoje pripremni kurs uveden u
umetniku pedagogiju kao njen osnovni element
pripada johannesu ittenu. izuavanje boja i
formi, koje je negovao njegov uitelj hoelzel, on
je razvio u opte izuavanje kontrasta i
pretvorio ga u temelj stvaralake
ekspresije, sasvim novo bilo je njegovo
izuavanje materijala i tekstura: sirovo drvo i
strugotina, elina vuna, ice, gajtani, polirano
drvo i ovija vuna, staklo i staniol, reetke i
pletenine svih vrsta... 2 opipavani su,
prouavani, kombinovani, nastajale su uzbudljive
tvorevine nalik kolaima kurta schwittersa. ali u
toj igri bilo je metoda, sintezna istraivanja,
koja je obogatila ittenova saradnica gertrud
grunow, vizuelni i taktilni nizovi sve to vodilo je
novom senzibilitetu,
takav nain poduavanja pripada tradiciji
romantizma, prvi uitelj pripremnog kursa bio
je majstor u novalisovim uenicima iz saisa
(1799).3 posle novalisa istie se rousseau, koji
je svoga emila (plemikog porekla) dao da
izui zanat: kad dete, umesto da ga pustim da
veito sedi nad knjigama, zaposlim u nekoj
radionici, njegove ruke tu rade za dobro
njegovog duha: ono postaje filozof, iako sebe
uvek smatra zanatlijom.4 ittenovo izuavanje
boja vraa se preko hoelzela na goethea, rungea,
schopenhauera. sasvim je opravdano pripisati
njegov pripremni kurs romantiarskoj fazi
bauhausa; to tu fazu itten radije zove
univerzalnom, samo je jedan razlog vie, jer je
tenja ka univerzalnom karakteristina upravo za
romantizam.
ne nedostaju ni spojne karike, froebel je ve
1825. u svojim dejim vrtiima ostavio samo
kugle, cilindre kupe, i kocke, poto je - mistiar
kakav je b i o - redukcijom na ono to su
getalt-psiholozi kasnije nazvali dobrim
oblikom hteo da u decu od malena usadi
slutnju boanskog jedinstva, pestalozzijev
svet slinih ideja herbari je pretvorio u sistem, a
te ideje ponovo su izronile u e. I. thorndike-ovoj
teoriji s-r (stimulus-response/podsticaj-
odgovor), u iju praksu spada sainjavanje
krugova i skala boja. poznata je i kola za
igranje i uenje gospodje montessori. ta kola
dobila je svoju filozofiju u learning by doing
(radi i ui) od johna dewey-a.
ali predak koji je za ideju pripremnog kursa bio
najvaniji sigurno je franc iek, pronalaza
umetnosti za decu. njegova slikarska klasa
za decu ve se oko 1900. uselila u vajmarsku
kolu umetnikih zanata i stekla je svetsku slavu
znatno pre osnivanja bauhausa. izlobe ove
klase predstavljale su senzaciju 1908. u
londonu, 1912. u drezdenu, 1914. u kelnu, a
neposredno posle prvog svetskog rata u
sjedinjenim dravama, u meksiku je alfredo
ramos martini ve 1913. prema iekovom
metodu osnovao umetnike kole gde se
slobodno die, sve to, pa i vie, prethodi kandinskog se mogao primetiti uticaj rudolfa
bauhausu i treba ga imati na umu ako elimo da
se bauhaus ne shvati kao izolovani fenomen,
nego kao vrhunac jednog veoma sloenog i
razgranatog razvoja.5
itten, koji je prvobitno bio uitelj u osnovnoj
koli, sigurno je znao za sve ovo, a nema sumnje
ni da je poznavao iekov rad; godine 1916,
poto je zavrio studij slikarstva, itten je u beu
osnovao vlastitu umetniku kolu, dakle ba u
ono vreme kad je iekova beka kola uivala 5
33
najvei ugled, godine 1919. itten je poveo
etrnaest svojih uenika u vajmar. oni su
predstavljali jezgro tamonjeg pripremnog kursa,
ije je osnovne crte itten sigurno naao kod
ieka. novo i revolucionarno kod ieka bilo je
to to je odbijao da se unoenjem ispravki mesa
u rad svojih uenika, a itten je ovo bez daljega
preuzeo, (on je, u svakom sluaju, ve kao
nastavnik u koli bio toliko progresivan, da ak
nije popravljao ni greke u kolskim
zadacima.) ve ni iek, kao ni itten, nije
podsticao samo na spontano slikanje, nego i na
rad glinom, drvetom, gipsom, metalom, kao i na
pravljenje kolaa, on, dodue, nastavu nije
zapoinjao mazdaznanom, vebama disanja i
vibracionim vebama, ali je za stvaranje
raspoloenja putao ploe, a deca su lupala u
taktu.
u prolee 1923. gropius je objavio da vie ne
moe odgovarati za ittenove metode
poduavanja i itten je bez daljih rasprava
napustio bauhaus. svoj metod, zasnovan na
spontanosti i ekspresiji, poneo je sa sobom, u
berlin, krefeld, cirih. metod se, inae, vratio
onamo odakle je i doao: u nastavu umetnosti za
decu. u svome izuavanju oblikovanja
(vajmar 1932) a. erhard, na primer, uvodi
saetu verziju pripremnog kursa u kolovanje od
prve do poslednje godine.
kako je dolo do kraja ittenove ere, nije sasvim
jasno, ukraavanje nastave idejama s dalekog
istoka nije moglo biti toliki problem, te ideje
lebdele su i inae u vazduhu. ittenovu
metafiziku i njegove esto preterano smele
filozofske formulacije maljevi je ak prevaziao,
a ipak je 1927. dobio i svoju knjigu u izdanju
bauhausa; slino je bilo i s mondrianom, iju je
omiljenu lektiru sainjavala istonjaka
teozofija.
brancusi je bio mistiar i, kao i itten, itao je
lao-cea i spise tibetanskog monaha milarepe
(11. vek), koje je ilustrovao braque. te ideje bile
su bliske i schlemmeru i mucheu. kod
steinera. ali gropius je u medjuvremenu sa
zanatsko-radioniarske koncepcije, koju je (vie
iz taktikih razloga) zastupao na poetku,
' plan predavanja 1925, upor. wingler, hans m.: das bauhaus,
1962, str. 119.
2
j . itten, mein vorkurs im bauhaus, 1953, str. 47 i 48.
3
upor. otto stelzer, die Vorgeschichte der abstrakten kunst,
1963, str. 31 ff.
4
j . j . rousseau, emile, reclam leipzig (bez godine), str. 283. upor.
b. wessels, die werkerziehung, 1967, str. 121.
wingler, nav. delo, str. 11.
34
otvoreno preao na svoju prvobitnu ideju o
umetnosti i tehnici kao novom
jedinstvu.6 ittenova individualistika nastava,
zasnovana na intuiciji, nije tome mogla
odgovoriti, jo pre isteka godine itten je traio
da se odlui ta se hoe, individualni pojedinani
rad ili povrni kontakti sa industrijom, gropius
je odluio, itten je otiao, kontroverze su
ostale: feininger se nikada nije solidarisao sa
novim jedinstvom, muche je 1926. pisao:
umetnost i tehnika ne sainjavaju novo
jedinstvo, one po svojoj stvaralakoj vrednosti
ostaju bitno razliite.7 i zaista, te godine
tehnika je stvorila forme koje su posveenicima
kvadrata u bauhausu morale biti contre-coeur,
na primer formu strujne linije, medjutim, na lice
mesta stigao je jedan vatreni pristalica novog
jedinstva: laszlo moholy-nagy. zajedno sa
josefom albersom postao je nastavnik u
pripremnom kursu; oficijelno, on je vodio
teoretsku nastavu o formama, a albers je
preuzeo nastavu u radionici, ova imenovanja su
proizvoljna, i kod moholy-a se radilo zanatski, i
eksperimentisalo s metalom, staklom,
icom, albers se najpre ograniio gotovo
iskljuivo na hartiju i ispitivao njenu nosivost i
izdrljivost kad je presavijena, ittenov kurs, koji
je vie liio na igru, postao je tehnoloko
istraivanje, albersovim recima, ono je bilo
usmereno na unutranje snage i praktine
mogunosti materijala i vodilo je jednom vie
bezlinom oblikovanju, ili, strunim jezikom
reeno, od kolaa do montae.8 glavni
momenat nastave bila je ekonominost: s
minimalnim utrokom postii maksimalan efekat
(do less in order to get more /ini manje da bi
dobio vie /, rei e albers kasnije u americi).
u ekonominost ovog projekta spadao je i
zahtev da nita ne preostane: aktiviranje
negativa (otpadnih, manjkavih i
medju-vrednosti) albers je nazvao jedinim
sasvim novim, a verovatno najvanijim
momentom u oblasti forme.9 aktiviranje
negativa vodilo je getalt-psiholokim
istraivanjima, ukljuujui i optike varke.
itten je u beu shvatio vrednost stvaralakog
automatizma i poeo ga je primenjivati ne
izostavljajui ni sluaj kao sredstvo
rada. albers, medjutim, kae: kada u nekoj
formi neto ostane neiskorieno, znai da
proraun ne valja, da se umeao sluaj, a to je
neodgovorno.. . 10 kasnije, obogaen
mudrou starosti, nije vie govorio tako
apodiktiki. na pitanje o sluaju u umetnosti
odgovorio je da se on s njim sree kao i svako mit iza injenica.13 albers je romantiar, makar
drugi, samo da vie voli da ga kontrolie.11 i veoma disciplinovan.
od ittenove nastave sauvalo se ispitivanje kontroverzi, koje u bauhausu nikada nisu bile
materijala, ispitivane su srodnosti ili razreene, nismo uspeli da se oslobodimo ni
kontrasti izmedju stakla i stearina, vate i mi. na dananjim akademijama nalazimo
ekseria itd. na poetku ere hannesa meyera, ondanju netolerantnost: praktiari ne vole
1928, pripremni kurs je najpre proiren, joost pesnike i obrnuto, a ipak je paul klee jo
schmidt predavao je tipografiju i plastiku, 1921. rekao: za celinu ne postoji pogreno i
schlemmer crtanje akta, kandinski i klee vodili su ispravno, ve ona ivi i ostvaruje se kroz igru
svoje uvene kurseve. izgledalo je kao da e sila... a kandinski je u pedagoko pravilo
muziko ponovo stei ugled, ali to se nije pretvorio stav da omladina mora napustiti
dogodilo, umesto odobrenih slobodnih ukoenu atmosferu jednog ili-ili i prepustiti se
slikarskih klasa, uvedeni su tako opreni savitljivoj, ivoj atmosferi jednog
seminari kao privreda i psihologija, na trenutak i.14 pripremni kursevi, vodjeni na taj nain, bili
se moglo pomisliti da u drugoj epohi bauhausa su istovremeno kursevi iz humanosti.
moraju kulminirati moholy-ev tehniki genije,
njegove proroke slutnje o buduim otto stelzer
mogunostima tehnike, njegovi fotografski i
filmski eksperimenti, njegov rad s vetakim
materijalima itd. on je, medjutim, vaio za
utopistu, njegova oblast bila je proeta duhom
tehnike, ali sama nije bila tehnika, za njega je
bila primarna umetnika forma, estetika
koncepcija uvek je predstavljala najvaniju
taku. meyerovo podrugljivo odbacivanje
formalizma dovelo je do sloma mosta jo dok
je bio u izgradnji, moholy je dao otkaz.
podravan suverenim dranjem kleea i
kandinskog, albers je-zajedno s pripremnim
kursom - ostao do kraja.
danas, kad se posle nekoliko decenija
osvremo na bauhaus, pitanje o konanim
duhovno kvalitativnim razlikama medju
protagonistima pripremnog kursa postavlja se na
novi nain i izgleda nam da se te razlike
izjednauju, ittenovo pozno delovanje pokazuje
koliko je strogo kontrolisao emocije, albers je
1956. izjavio da je umetnost autonomna;
pretvoriti je u puko sredstvo, to je, po njegovom
miljenju, fundamentalna zabluda, njome vlada
zakon vene promene i samo je jedno u njoj
konstantno: to to budi emocije.12 moholy je
neposredno pred smrt rekao svojoj eni: ja u
emocionalnom nisam video nita drugo do
briljivo negovano odvajanje pojedinca od
6
grupe, danas to znam bolje, moda zato to nasuprot pozivu od 19. aprila, u gropijusovom programu od
25.1.1916. (wingler, str. 29) nije re o umetnosti i
sam toliko dugo bio nastavnik, sada u zanatu, negosamoo trgovcu-tehniaru-fabrikantu sjedne
emocionalnom vidim veliku vezivnu 7
i umetniku s druge strane.
g. muche, u asopisu bauhaus 1/1/1926.
sponu, albers govori o aloginim 8
albers, juna 1964, u pismu george rickey-u, upor. njegov
mogunostima prave linije, trai constructivism newyork, 1967, str. 46.
9
j . albers, schpferische erziehung, upor. wingler, str. 150.
apsolutno, piepesme. krava travu vidi 0
j . albers, nav.delo.
samo kao povre za ishranu, ne verujem da 1
intervju u: katherine kuh, the artist's voice 1960, str. 16.
2
livadu smatra tepihom... ali pesnik zabije nos u art news, 1956, str. 4.
3
katherine kuh, nav. delo, str. 11 ff.
travu i vidi je kao umu. za mene je to realnost: 4
wingler, nav. delo, str. 60,154.
 35
od samog poetka, moja nastava nije bila pripremni kurs- itten
usmerena prema nekom posebno fiksiranom
spoljanjem cilju, inilo mi se da je zadatak mojih zimski semestar 1919/20. do marta 1923.
pedagokih nastojanja sm ovek kao bie koje se povremeno (od leta 1922. gotovo iskljuivo)
izgradjuje, koje je sposobno da se razvija, za pripremni kurs vodio je georg muche.
nastavnika koji je svestan vaspitne odgovornosti
put i sredstvo lee u razvijanju ula, jaanju studija figure
sposobnosti miljenja i duevnog doivljavanja, 1 franz singer, 1920.
oputanju i celovitom izgradjivanju telesnih organa ba693
i funkcija, frenoloka, fiziognomska, fizioloka i
psiholoka znanja doputaju mu da stekne dublji studija svetlo-tamnog
uvid u znanje i mogunosti, nastrojenost, nain 2 grete willers, 1921.
miljenja, oseanja i stvaralake snage jednog ba914
uenika, svaki uenik je vaspitni problem za
sebe! njegov rad postaje vredan u onoj meri u kojoj analiza svelto-tamnog - stari majstor
se obavlja individualno, jedinstveno-prvotno. cilj 3 franz singer (?)
svekolike vetine vaspitavanja likovnih umetnika studija iskuenja sv. antonija od m. grnewalda
lei u prenoenju optih zakonitosti sveta formi i ba 1000
sveta boja i u jaanju stvaralake izraajne snage
uenika. studija materije
j. itten, pdagogische fragmente einer 4 willi dieckmann
formenlehre, u die form godite 5, 1930, reljef, 1922, fotografija
str. 141. reljefnoplastina kompozicija materijala razliite
teksture, ova vrsta komponovanja razvija
studije materije slue usavravanju optikog dara oseanje za teksture i njihove optike i taktilne
posmatranja i ula pipanja. posredstvom intenzitete.
preciznog posmatranja i opipavanja, zatim
intelektualnom analizom ulnih utisaka i
mogunou njihovog prenoenja u oblast
formalnih kontrastnih delovanja - u dubljem
smislu: posredstvom oseanja sutine i
ekspresivne forme, dobi ja se rezultat koji,
prenesen na telesnipokret, omoguava da nastane
karakter oblika, intenzivna reprodukcija jednog
materijala, njegov karakteristian oblik, iv i
intenzivan kao i uzor sam, predstavlja dokaz
istinski snanog doivljaja,
j. itten, pdagogische fragmente einer
formenlehre, u die form godite 5, 1930,
str. 148.
pripremni kurs-itten

studije materije
5 m. mirkin
kombinovano kontrastno dejstvo, kontrast materije
(staklo, drvo, gvozd je), kontrast izraajnih formi
(zupasta, glatka), ritmiki kontrast, veba za
opaanje slinosti u izrazu kad su primenjena
razliita sredstva prikazivanja, model,
rekonstruisao alfred arnt, 1967

6 nikol vasiljev
kompozicija, 1922, fotografija
veba u povezivanju najjednostavnijih plastinih i
ritminih formi.

7 mordekaj brontajn
kompozicija, 1921, fotografija
prostorno-plastina montaa ritminih i teksturnih
formi, suprotna dejstva forme dre na okupu
diferencirani, ritmiki pokreti.

8 margittery-adler
slobodan rad, fotografija

zadaci apstraktnog komponovanja formi sluili su
razvoju miljenja i iznalaenju novih sredstava
prikazivanja, ove vebe u oblasti izuavanja
forme nisu bile formalistike stilske vebe, kako ih
danas na mnogim mestima shvataju.
za tri osnovne forme, kvadrat, trougao, krug,
karakteristina su etiri razliita prostorna
usmerenja. karakter kvadrata je horizontalan i
veikalan, karakter trougla je dijagonalan, kruga -
cirkularan. ova tri formalna karaktera nastojao
sam da prenesem uenicima najpre kao
doivljaj, stalno sam im da vao da rukom slede
krunu liniju sve dotle dok se itavo telo ne pretvori
u oputen, uzvinut pokret.
j. itten, mein vorkurs am bauhaus, gestaltungs-
und formenlehre, otto maier verlag ravensburg,
1963, str. 81.
37
pripremni kurs-itten
uenje o formi
9 elsemoegelin
kompozicija od kocki, gips, 1921.
rekonstruisano 1967
10 friedl dicker, 1919.
ba749
kada se dva ili tri formalna karaktera primenjuju u
jednoj kompoziciji, mogue ih je koristiti kao
jednake po vrednosti, ili se jedan karakter moe
naglasiti, dok se drugima daje samo pratea
funkcija. potrebno je snano oseanje za formu
da bi se razliite formalne snage rasporedile u
ujednaenu celinu.
analiza forme starih majstora
11 Johannes itten, analiza poklonjenje tri
sveta kralja od majstora frankea, dve originalne
stranice iz dela utopia, dokumente der
Wirklichkeit, priredio bruno adler, vajmar 1921,
gospodja anneliese itten, cirih
umesto kruga primenjujemo loptu, koju je jo pripremni kurs - itten
philipp otto runge odabrao kao najupotrebljiviju
formu za prikazivanje poretka boja. lopta je studije ritma
elementarna, sa svih strana simetrina forma, 12 wernergraeff,1920.
najpogodnija za prikazivanje karakteristinih i ba744
mnogostrukih svojstava sveta boja. ona 13 alfredarndt,1921.
omoguava prikazivanje zakona ba1015
komplementarnosti, uprizorenje svih osnovnih
odnosa medju bojama, kao i njihovih odnosa analiza ritma starih majstora
prema crnom i belom. ako loptu boja zamislimo 14 anniewotitz
kao prozirno telo, u kome svaka taka nosi ba719
odredjenu boju, imaemo mogunost da figura predstavlja analizu jedne slike lucasa
rasporedimo sve zamislive boje. svaka taka na cranacha, s tim to su isputeni svi detalji, a
lopti moe se odrediti pomou svog meridijana i analiziran samo ritmiki pokret, koji je onda, po
svoje paralele, za jasan prikaz poretka boja oseanju, nacrtan.
trebalo bi da nam bude dovoljno est paralela i
dvanaest meridijana, kurs boje
j. itten: die farbkugel, iz: kunstder farbe, 15 Johannes itten, lopta boja iz utopije,
Otto maier vertag, ravensburg, 1961, str. 114. 1921.
gospodja itten, cirih
prilog optem uenju o elementima. pripremni kurs - moholy-nagy
opte uenje o elementima gradi se na odnosima
I. postojeih formi: 1923-1928.
matematiko-geometrijskih formi
biotehnikih formi 16 gerdamarx
II. novo stvorenih formi i kompleksa formi opipna tabla 1928, fotografija
slobodnih formi materijali/hartija
proizvodjenje novih formi moe se zasnivati na: 55 x 37 cm
1. odnosima mase (zlatni presek i druge gospodja gerda bijhouwer-marx, vaningen
proporcije) opipna tabla, od hartije, s mnotvom dodatih
poloaju (merljivom uglovima) opipnih vrednosti da bi se osetili pritisak i vibracija
pokretu, brzini, smeru, pomeranju, proimanju, (glatko, rapavo, meko, tvrdo, izbrazdano, rebrasto,
ukrtanju) bradaviasto)
2. vrednosti materijala
strukturi razvojni stadijumi plastike
teksturi 17 stereometrijske figure
fakturi (gustini) herbert bayer, slobodan rad, 1926, fotografija
3. svetlosti (boja, optika varka) (herbert bayer)
odnosi izmedju formi mogu biti delotvorni kao: 18 proimanja
1. kontrasti gerhard spitzer
2. odstupanja plastika u drvetu, 1924, fotografija
3. varijacije 19 lebdea plastika
a) prenoenje (trenje) b) obrtanje c) odslikavanje korona krause
I. moholy-nagy u: von material zu architektur, struktura sa spiralom, 1924, fotografija
bauhaus-bcher br. 14,minhen 1929, str. 192 20 kinetika plastika
franz ehrlich
studija za mehaniku plastiku, 1928, fotografija
 41
pripremni kurs-moholy-nagy

21 brauneck
studija fakture, igraka od istih drvenih komada,
1924, fotografija
bavljenje opipnim vrednostima, strukturom,
teksturom i fakturom ispoljilo se kod jednog
bauhausovca aktivno, u usmerenosti ka nekom
cilju, kod drugog receptivno. jedan je od svojih
drvenih delova napravio igraku, drugi ih nije
primenio, nego ih je, kao obradjeni materijal,
ostavio za posmatranje i dodir.
22 leo grewenig
plastika od furnira, 1924, fotografija
23 Johannes zabel
konstrukcija ravnotee, 1923, fotografija
umetnik jueranjice malo se brinuo, na primer, o
egzaktnom proraunu teine svoga rada. na
nekoliko kilograma ili ak na jednu centu teine u
starijoj plastici nije se obraala panja, u
bauhausu se uilo da se vodi rauna i o ovoj
komponenti, i svaki utedjen gram-pri istom
efektu - esto je znaio malu pobedu pronalazaa.
24 anni wildberg
konstrukcija (metal i staklo), 1924, fotografia
25 heinztinzmann
konstrukcija (drvo i staklo), 1923, fotografia
26 charlotte victoria
studija volumena i prostora (staklo i kaliko),
1923, fotografija
27 marianne brandt
studija ravnotee (drvo, lim, ica), 1923, foto
28 toma grote
studija ravnotee, zasnovana na razliitim
specifinim teinama dveju vrsta drveta, 1924,
fotografija
desna polovina je od tekog drveta da bi se
uspostavio balans sa isturenom levom stranom
koja je nainjena od lakog drveta. (plastika
poiva u jednoj taki i potpuno je izbalansirana.)

citati prema: I. moholy-nagy, von material zu

architektur, bauhaus-bcher br. 14,minhen 1929.
pripremni kurs-moholy-nagy

studije ravnotee
29 drvo, hromirani elik, aluminijum
80 x 62 x 58 cm
30 drvo, pleksiglas
52 x 80 x 70 cm
31 drvo
visina 80 cm
32 drvo, pleksiglas, 1924.,
80 x 74 x 63 cm
irmgard soerensen-popitz
33 drvo, elik, 1923.,
52 x 80 x 38 cm
Johannes zabel
34 drvo, pleksiglas
1 6 , 5 x 1 0 0 x 3 9 cm
35 elik
65 x 60 x 45 cm
36 elik, drvo, pleksiglas
60 x 70 x 40 cm
roman clemens, cirih
37 elik, aluminijum
35 x 80 x 40 cm,
29-37 rekonstruisali tomitaro i cugio nai,
ulm, 1967.
 43
izuavanje zanata - josef albers
pripremni kurs-albers
tema:
1. samostalno korienje vrednosti materijala, 1923-1933.
oseanje za materijal razvija se u slobodnom
prouavanju materijala bez namere da se on 1923-25. studije materije
praktino primeni. u vebama sa materijalom 1925-28. pripremni kurs za prvi semestar
(uglavnom konstrukcija) i s materijom (uglavnom 1928-33. opti pripremni kurs
kombinacija) iskoriavaju se uinak i izgled 38 dve stele od hartije. levo:
materijala shodno njihovom kontrastu i srodnosti. pozitivno-negativni-nabori, samo pravougaono
2. studij proizvodnog rada. previjanje, lotte gerson; desno: savijanje i
u zanatskim i industrijskim pogonima, s obzirom na previjanje, iluzija proimanja, gustav
proizvodnju i obradu materijala i rukovanje hassenpflug
alatkama i mainama. 39 tri prevoja hartije
40 uvijena hartija
metod: 41 uvijena hartija, iseena na krugove
1. induktivni postupak u uenju. 42 staniol.iseen sitno
bez strunog vodjstva, u cilju postizanja vlastitog 43 traka od lima, s jedne strane zaseena i
iskustva preko odabranih i postavljenih zadataka. prelomljena, stepenice s centralnom osom
2. zajednika kritika radova. 44 metalno tkanje (bias), na krajevima
stisnuto, organska forma
cilj: 38-45 rekonstruisano u metalu, 1967.
1. obrazovanje.
opte: praktini pregled zanatskih materijala i
zanatskog rada. posebno: uvodjenje u aktuelne
intencije gradnje i forme u pogledu energije
(pozitivna do pasivne) i dimenzija (volumen do
take), pokreta (statika, dinamika) i izraza (mera,
svetlost, boja i materija).
' 2. vaspitanje.
za ekonominost, odgovornost disciplina i kriti
nost kroz samostalno pronalaenje i otkrivanje,
za poziv: saznavanje linih sklonosti i
osposobljavanje za posebne oblasti rada i za
posebne materijale,
josef albers, bauhaus-prospekt 1929.
pripremni kurs-albers

45 hartija, koncentrini krugovi

iseeni i sklopljeni pod uglom od 90
46 hartija, iseeni i spojeni krugovi
47 hartija, izuvijana, zaudjujua mo
48 hartija, izuvijana
49 hartija, pojaavanje hartije ravnomemim
presavijanjem
50 hartija, cik-cak nabiranje; sredina dole:
nabor od acetata
 45
pripremni kurs-albers

51 hartija, koncentrini krugovi u cik-cak

naborima, forma se stvara automatski (upor. br.
52)
52 hartija, levo dole: izbrazdana, kruna hartija;
sredina: koncentrini kvadrati, cik-cak
presavijanje: desno dole: zrakastim brazdama
stvorena su razliita ispupenja (upor. br. 51)
53 talasasti karton, razliiti nabori stvaraju
razliite svetlosne vrednosti
54 talasasti karton, uvijen
55 traka od paralelnih limenih prstenova,
viestruko zaseeni limeni cilindar sa
kontinuiranom ivicom.
56 lim, veba iz ravnotee
57 lim, seen, malobrojne spojnetake
58 crno-bele pruge, rotirane
pripremni kurs-albers

59 nizanje istih krugova, iluzija razliitih

kretanja
60 konstrukcione vebe izvedene pisaom
mainom
61 konstrukcione vebe izvedene pisaom
mainom
62 tipografija sa prividnom prostornou
63 tipografija sa prividnom prostornou
64 novanice
65 etiri osenena profila na tipografskoj
pozadini
66 hartija, sistematski poredak
67 hartija, levo: uspravan list hartije,
ispresavijan, sa izboenjima, pozitivno i
negativno kretanje, waiter tralau; sredina:
razlistavanje hartije, zatvoreno sa obe strane,
arieh aron; desno: varijanta predmeta u sredini,
iroki polukrugovi u geometrijski rastuoj
proporciji, presecanja pod uglom od 45, aktivna
forma negativa i aktivna forma ostatka, arieh
aron
 47
pripremni kurs-albers

68 lim, promene jedne lopte

69 desno napred: kvadratne metalne ploice
pridravane labavim metalnim tapiima i
teinom na vrhu; pozadi: konstrukcija od slame,
povezana nitima
70 ica i staklo s naglaenim ivicama, levo:
zatvaranje pritezanjem (linearna veza), klaus
meumann; sredina i desno: zatvaranje pritiskom
(vezivne take), heinrich bredendieck; gore:
plastini oblik od rezane i nabrane hartije,
elisabeth henneberger
71 fotografije, razvuene i sabijene
72 novine, ipkasti pervaz i transparit, ravna i
plastina studija fakture, grit kallin
73 karte, iluzija prostora
74 tkanje od ice, celofana i gume, studija
materije i ravnotee, ursula Schneider
75 studija i prikaz crteom, promena stepena
svetlosti, gustav hassenpflug
nastava - kandinski
analitiko crtanje

u okviru pripremnog kursa u prvom semestru

1922-1933.

76 fotografija mrtve prirode s korpom, sa

nastave kandinskog, 1929; analize hannesa
beckmanna u tri stupnja.

prvi stupanj
77 lothar lang, 1926.
ba571
78 lothar lang, 1926.
ba586

drugi stupanj
79 hansthiemann,1930.
osnovna tenzija (zeleni trougao), preko nje
mrea sporednih tenzija
ba612
80 heinrich neuy, 1930.
povezanost istovrsnih predmeta, sa emom
ba1251
 49
analitiko crtanje nastava - kandinski

prvi stupanj: 81 hans thiemann, 1930.

sami studenti postavljaju mrtvu prirodu: tvrdoglavo savijena, dramatina tenzija, sa
1. poredak celokupnog kompleksa ostvaruje se u emom
okviru jednostavne velike forme, koja se mora ba602
tano ucrtati u granice koje je sam student
odredio. trei stupanj
2. formalne karakteristike pojedinanih delova 82 lothar lang, 1926.
mrtve prirode, vidjenih izolovano i u spoju sa ba587
ostalima
3. prikaz ele strukture najsaetijom moguom
emom.
postepeni prelaz na

drugi stupanj:
1. rasvetljavanje tenzija otkrivenih u strukturi;
tenzije se prikazuju linearnim formama.
2. naglaavanje osnovnih tenzija pomou punijih
linija ili (kasnije) boja.
3. nagovetaj konstrukcione mree sa ishodinom
takom ili iom.

trei stupanj:
1. predmeti se sagledavaju iskljuivo kao tenzije
energije, a struktura se ograniava na komplekse
linija.
2. razliite mogunosti strukture: jasna i zastrta
konstrukcija.
81 3. vebe u cilju maksimalnog pojednostavljivanja
celokupnog kompleksa i pojedinanih tenzija-
saet, egzaktan izraz.
nastava crtanja u bauhausu razvija kod uenika
sposobnost opaanja, egzaktnog sagledavanja i
egzaktnog prikazivanja, ali ne opaanja i
prikazivanja spoljanje pojave jednog predmeta,
nego konstruktivnih elemenata, njihovih
zakonodavnih snaga - tenzija, koje treba otkriti u
datim predmetima, i zakonodavne strukture tih
predmeta, ta nastava razvija, dakle, jasno
opaanje i jasno prikazivanje odnosa, pri emu
pojave ravnih povrina predstavljaju uvodni
stupanj za prostor,
kandinski, u: bauhaus, 1928,2-3, str 10/11
50
hladnotopla osobina kvadrata i njegova izriito kandinski - seminar o bojama
ravna priroda odmah ukazuju na crveno, koje
predstavlja medju-stupanj izmedju utog i plavog, i u okviru pripremnog kursa za prvi semestar
nosi u sebi hladnotopla svojstva... kad je re o 1922-1933.
uglovima (ugaonim linijama) mora se naglasiti
jedan poseban ugao koji lei izmedju pravog i afinitet boje prema liniji
otrog ugla - ugao od 60 (pravi- 30 i otri 83 hans thiemann, 1929.
+ 15). kad se dva takva ugla spoje svojom ba604
otvorenom stranom, oni stvaraju ravnostrani 84 fritz tschaschnig, 1931.
trougao - tri otra, aktivna ugla - ; tako ukazuju na ba561
uto. zato je otri ugao iznutra obojen uto. boje odgovarajuih uglova prema kandinskom:
tupi ugao sve vie gubi agresivnost, otrinu, 30 - uta, 60 - narandasta, 90 - crvena,
toplinu, i zbog toga je u dalekom srodstvu sa 120 - ljubiasta, 150 - plava.
linijom bez uglova, koja obrazuje treu primarnu
ematsku ravnu formu - krug. pasivnost tupog afinitet boje prema formi
ugla, gotovo potpuno odsutna tenzija prema 85 eugen batz, 1929/30.
napred, boje ovaj ugao u plavo, na osnovu toga tri sekundarne boje kao meavina boje i
mogu se navesti ostali spojevi, to je ugao otriji, forme, narandasti petougao, zeleni polukrug
utoliko se vie pribliava otroj toploti, i obrnuto, sa polovinom estougla, ljubiasti polukrug sa
posle crvenog pravog ugla toplina se smanjuje i polovinom kvadrata,
sve vie naginje hladnoi, dok ne nastane tupi ba 754 b
ugao (150), tipino plavi ugao, koji je slutnja 86 eugen batz, 1929/30.
savijanja i u daljem toku ima krug kao konani cilj. ba 775 a
kandinski, u: punkt und linie zu flche,
bauhaus-bcher br. 9, min hen 1926, str. 66/67
(v. grafiki prikaz pod br. 83,84 u ovom
katalogu)

podruje komponente ukupni

rezultati
u treem
stepenu

triangel horizontalno crveno

crno-plavo diagonalno uto

kvadrat horizontalno verticalno

crno-plavo belo-uto crveno
krug podstreci (kao komponenti)
aktivno-uto
pasivno-crveno plavo

kandinski, punkt und linie zu flche,

bauhaus-bcher br. 9, 1926, str. 69
nastavna oblast ovek. obavezno za 3. semestar, nastava - schlemmer
dva asa nedeljno.
1922-1929.
svrha ove nastavne oblasti je da se studenti
upoznaju sa ovekovim biem u celini, i to iz dva 1921. crtanje akta
ugla posmatranja: pojava i njen prikaz, dakle zimski semestar 1927/28. - takodje crtanje
linearni obris i plastini crte tela, u formi svedenoj figura
na najjednostavniju liniju; zatim, proporcije 1928. ovek, obavezno za 3. semestar
(durerovo i leonardovo uenje o proporcijama, 1926. teorija scene, obavezno za studente
zlatnipresek); zatim, prikaz mehanike i kinetike, scenskog odseka
zakoni ovekovog kretanja, mogunosti i granice
po sebi, u slobodnom prostoru (priroda) i u crtanje akta
vezanom prostoru (umetnost), dijagrami kretanja, 87-91 5 crtea akta, olovka
koreografija.
table proporcija
teorijsku nastavu dopunjava praktino crtanje akta 92 kanon, tri figure
(dva asa nedeljno). u nedosta tku dobrih modela otisak i olovka, 50 x 43 cm
i da bi se postigla mnogostranost oblika, studenti i
sami poziraju, da bi se iz beg I a jednolinost
uionice, koristi se scena bauhausa, koja
omoguava razliita osvetljenja (reflektor, senka,
itd). u pauzi se na zidnoj tabli prave analize
poloaja svakog akta.
paralelno s mehanikim nainom posmatranja
ljudskog tela ide i bioloki, poev od istorije
zametka i istorije razvoja, do celokupne hemijske,
psihike organike. ovekova mera u odnosu na
meru okoline prua uvid u potrebe stanovanja,
kue.
oskar schlemmer, dnevnik 3.11.1928.
 53
nastava - schlemmer

table proporcija
93 konstrukcioni metodi
tu/transparentna hartija, 50 x 43 cm

priroda -umetnost-ovek
94 ematski prikaz
tu, 4 2 x 4 2 cm

figuralno crtanje
95 preseci, glava i ruka
pero, 28 x 22 cm
96 ritam, ispresecana figura
olovka, 28 x 22 cm
97 eme dveju figura, sastavljene od krugova i
pravougaonika
pero, 28 x 22 cm
nastava - schlemmer

teorija scene
98 ema za scenu, kult i narodnu sveanost
99 figurina arhitektura koja hoda (kubusna)
100 figurina pokretna lutka (zakoni
funkcionisanja su zakoni ljudskog tela)
101 figurina tehniki organizam (zakoni
kretanja su zakoni ljudskog tela)
102 figurina dematerijalizacija (metafizika
forma izraavanja)
98-102 nastale u saradnji sa die bhne am
bauhaus, bauhaus-bcher br. 4, minhen 1925.
studije - hirschfeld-mack
u saradnji sa pripremnim kursom johannesa
ittena, 1922/23.

103 dva istraivanja osobina crnog i belog, oko

1922.
tehnika prskanja, 51,5 x 46,5 cm
ba (trajna pozajmica)

104 stupanj svetline crnog ka belom, 1922.

kola s temperom, 55 x 44 cm
ba (trajna pozajmica)

105 dve studije, nastavni materijal, isti

elementi na crnoj i beloj osnovi, oko 1922.
litografija, 32 x 25 cm
ba (trajna pozajmica)

106 tabla za vebanje, kombinacija crnog, belog

i crvenog u etiri kompozicione eme:
1. trolana podela, 2. aritmetika progresija,
3. geometrijska progresija, 4. zlatni presek,
1922.
tempera, 1 0 0 x 7 0 cm
rekonstruisano 1967.

103

nastava - klee
1920-1931.
obavezno za drugi semestar
moj prilog osnovnom izuavanju
teorijski
a pre oblikovanja, (principijelni
poretci). pregled i orijentacija u oblasti
idealnih formotvornih sredstava (linija,
svetlotamno i boja), njihov prostorni poredak u
stanju mirovanja.
b izuavanje oblikovanja povezano sa
prouavanjem prirode,
a opti pojmovi oblikovanja (tenzije izmedju
puta i cilja, sutine i pojave, prirode i
apstrakcije).
b izuavanje sklopova (primitivna
ritmika), stepenovanje
vrednosti. melodijsko ili tematsko, vodjenje
i pratnja, kontrapunkt.
dividual ne i individualne podele ili strukture i
proporcije i veze medju njima,
c formotvorna mehanika (statika i dinamika) i
utemeljenje i izvodjenje pojma stil.
praktino
vebe za sve gornje elemente, i to u podruju
idealnih formotvornih sredstava (pasus
a), istovremene vebe za sve pomenute
pasuse; vebe se ograniavaju na podruje
idealnih formotvornih sredstava (pasus
a), crtanje akta.
stil razvijen kosmoistorijski ili
kosmogenetski. kosmogeneza kao osnova *.
u poetku, ta je bilo ? stvari su se kretale tako
rei slobodno, ni krivo, ni pravo.
treba ih zamisliti kao prapokretne, one idu kuda
idu da bi ile, bez cilja, bez volje, bez poslunosti,
iskljuivo zato to se kretanje razume samo po
sebi, kao prapokretno stanje.
najpre postoji samo jedan princip: kretati se,
dakle, nikakav zakon kretanja, nikakva posebna
volja, nita posebno, nita rasporedjeno.
haos i anarhija, mutno talasanje, neto
nepojmljivo, nita teko, nita lako (tekolako),
nita belo, nita crno (samo priblino sivo), nita
crveno, nita uto, nita plavo, samo priblino sivo. pojam poloaja, unutar guih skupova,
ali ni sivo ne precizno, uopte nita precizno,
samo neodredjeno, nejasno, ni ovde, ni tamo,
samo svuda, ne dugo-kratko, samo svuda, ne
blizu-daleko, ne danas, jue, sutra, samo
sutra-jue. ne delanje, samo postojanje.
nikakav izriiti mir, nikakav izriiti pokret, samo
tkanje senke.
samo jedno neto: pokretljivost kao preduslov
promene ovoga pratan ja.
da lije bilo tako, nije dokazano, verovatno da
jeste, u svakom sluaju je zamislivo, a zamislivo je
injenica, i upotrebljivo, upotrebljivo kao pojam,
suprotan onome to bi sledilo posle toga, promeni,
razvoju, hvatanju, preciziran ju, merenju,
odredjivanju. moda je postojala bar neka pauza
u dogadjanju, neka cezura u kosmosu koji,
dodue, nema ni poetka ni kraja, ali ima pauze,
cezure, oputanja. osim toga upotrebljivo je,
poto se kao suprotnost moe uobliiti.
dakle, to je ipak haos, ne nepojmljivi haos, nego
haos kao pojam, kao logos.
time je reeno da haos kao pojam ne postoji sam
za sebe, kao to se ni kosmos ne moe pojmiti ako
ga odvojimo od haosa. ve su i jedan i drugi kao
pojmovni parovi obostrano prisutni, njima je
moguno operisati uz preutno oslanjanje na
suprotnost, ili uz izriito oslanjanje na suprotnost.
gravitacija (sila tee).
u poetku: ta se desilo?
stvari, verovatno, zgunjavanja gasa,
zgunjavao se kao sabiranje i pribliavanje
njegovih malih delova. neki delii privukli su
jedan drugi i kao grupa obrazovali iu daljeg
privlaenja, privueni, obrazovali su vladavinu za
sebe, a nasuprot drugim delovima koji su dospeli u
oblast privlaenja.
to je grupa vie rasla, utoliko je vea bila
stupnjevitost vladujuih uloga njenih
delova. ovim stupnjevanim monitvom
zasnovanim na privlaenju upravljano je iz glavnog
jezgra (centra), pri emu je jezgro vladalo
celinom. tako jezgro vlada svime, premda ne
posredno, prapokretljivost traje, jezgro ostaje
prapokretno, a sa njim i slojevi, dakle, i slojevi su
59
ostali prapokretni, ali u tome nisu samostalni, nego
su sauesnici kretanja, oni se ne kreu, njih
kreu.
prema jezgru ponaaju se nepokretno, ali poto
je jezgro pokretno, oni uestvuju u kretanju.
iz vrste grupisanja oko jezgra nastaju
poloaji, vrsta grupisanja (blieg ili daljeg od
jezgra) zavisi od intenziteta privuenosti ili od
prodora u nekom pravcu.
mi to nazivamo teom, dakle, vrsta
zgunjavanja oko nekog jezgra zavisi od tee.
to tee, utoliko voljni je da dospe do jezgra.
sto gue, utoliko je vra prepreka pred
lakim, rastresitijim, da dospe do jezgra, to je
moguno je u fiziko-hemijskom pogledu
kontrakretanje, koje se oslobadja zakona
tee. stapanje, pretvaranje u gas, zakon
kapilarnosti, hemijska kompozicija i
dekompozicija.
unutar takvih medija zakoni gravitacije su
zaobidjeni. poloaj i tea stoje u prisnom odnosu
uzajamnosti.
marginalna beleka uz tekst:
gravitacija (sila tee).
tea je prodor u jednom pra vcu. opta tea,
osnovna osobina materije, koju je otkrio newton:
udaljena tela privlae se uzajamno u direktnom
odnosu svojih masa i u obrnutom odnosu kvadrata
svoga rastojanja (privlaenje mase).
gravitirati na temelju ovog zakona: teiti
nekud.
* uvod u poglavlje stil, ur-stil (20/1-59), dosad
neobjavljen, tampano prema treem tomu
celokupnog izdanja form- undgestaltungslehre
odpaula kleea (schwabe & co. vertag, basel I
tutgart).
nastava - klee

orjentisanje u oblasti osnovnih formi.

107 geneza i prirodna podelakubusa. prikaz
bez skraenja strana (ili ivica) nulta taka
udaljena, taka, povrina, telo.
35/1
108 unutranja konstrukcija osnovnih formi s
obzirom na zraenje, centralno zraenje u
trouglu. centar sve sjedinjuje, ili iz centra sve
polazi, vrhovima su najblie take u kojima se
seku linije srednje treine strane trougla. 17/8
109 unutranja ema kruga (prema emi
taaka). 6/144
110 progresivno kretanje, progresija unutar
normalnih unutranjih tenzionih odnosa
elementarnih formi, (principijelne
progresije), elementarni
etvorougao. kvadrat: progresivni
proporcionalni odnosi (unutranji i
spoljanji). progresija vremena i energije,
(progresija brojeva). 17/52
nastava-klee

orjentisanje u oblasti idealnih formotvomih

sredstava.
111 konstrukcija prirodne progresije: duina
linija, punoe linija i njihovih
medjuprostora. (nb! proirenje: pomeati
uvajui duinu i punou). 46/10
112 gore: sve deblje linije, jednak
razmak, dole: sve deblje linije, sve vei
razmak. 46/7
113 unutranji prostor- spoljanji prostor,
etvorougao s obzirom na prostor
spolja. etvorougao s obzirom na prostor
iznutra, etvorougao bez obzira na prostor
(neprostorno).telesno. 51/2
114 podela u kvadratu (crno-beli prikaz),
kvocijent prikazan u odnosu na delove. 10/11 (
 63
nastava - klee

primeri izcelokupnog izuavanja forme i

oblikovanja.
115 sferino. 47/2
116 organizacija: poeci komponovanja
mase. sinteza triju petolanih podela.
gore: efekat ostvaren sintezom
dole: efekat ostvaren analizom. IV/107 a
117 izuavanje organizacije.
nia - homofonija. via - polifonija.
etvoroglasna polifonija. analitiki pojmovi
ovde ve zaslueno dobijaju ime organa,
vremena: I. etvorostruko, etiri jednoglasna
polja.
II. trostruko, dvoglasna polja.
III. dvostruko, troglasna polja.
IV. jednostruko, etvorolana polja,
ili 4 samostalna zvuka. 3dvo-zvuka.
2trozvuka. 1 etvorozvuk.
dole desno: organ istraivan s obzirom na
njegovu unutranjost.
IV/95
118 udesno klatno. 49/9
119 specijalni poredak, tema: uveavanje se
ostvaruje kretanjem odgovarajue jedinice, koje
se sastoji u
a. pomeranju, b. odraavanju, c. obrtanju,
rukopisna strana 60/68: raspored (boja),:
pandan je isti i komplementaran. 60/68
 nastava - klee

konstruktivno crtanje i slobodna geometrijska

estetika.
120 slobodna geometrijska estetika. 51/8
121 bez teksta, klee. (oseanje teine kao
formotvorni element, ravnotea
snaga, optereenje i
kontra-optereenje. nesimetrina
ravnotea). 40/3

skice za lanak putevi prouavanja prirode i Z

pedagoki skicenblok.
122 sinteza spoljanjeg gledanja i unutranjeg
opaanja, figura zaputeve prouavanja
prirode, ilustracija u tekstu, prvi put objavljen
u knjizi staatliches bauhaus weimar
1919-1923, izdanje staatliches bauhaus in
weimar, bauhausverlag 1923. 45/88

crtei iz formotvornog dela.

123 razbijeni odrazi, rajsfederi
mastilo. 1931/18. 44,7x52,7 cm.
124 model 83e (u obrnutom
poloaju). 1931/15
pero, tu, akvarel. 40,8x54,6 cm

crtei i tekstovi paula kleea

crtei su vlasnitvo zadubine paula kleea,
* kunstmuseumubernu
 65
nastava-schmidt
nastava iz oblasti pisma 1925-1932.
obavezno za prvi i drugi semestar, ukljuujui
vebanja iz oblasti forme i oblikovanja i
perspektive

125 primer za promenu eme pisma od kvadrata

u pravougaonik; promena se mora odigrati na
uskom prostoru.

126 take i prave, prikazane u odredjenom

poretku i bez poretka.

127 perspektiva: perspektiva imaginarnog

preseka pravih, iz ptije pozicije, prikaz
vertikalnih povrina.
nastava - schmidt

izuavanje forme, nastava za odsek reklame,

1930-32.

128 unutar povrine od 9 polja mora se iznai

9 razliitih kontrasta

129 smer i cilj, iznai 9 varijanata usmerenih

udesno

130 odabrati tri elementa koje treba smestiti u

razliite kontrastne formate, ne menjajui njihov
formalni karakter.
 67
nastava - schmidt

131 promena efekta istovetno formiranih

elemenata, postignuta promenom veliine, ne
menjajui stepen svetline (sivo)

132 perspektiva imaginarnog preseka pravih;

prikaz se odnosi na paralelne linije koje seku
tablu slike ispod 45 i 90; krug udaljenosti za sve
45 -linije.
 radionice

strana 73 n a s t a v a iz a r h i t e k t u r e
h. meyer
mies van der rohe
hilberseimer
sistematizacija

81 vajarstvo
radionica za plastiku

85 scena

95 slikarstvo na staklu

96 fotografija

99 metal

103 stolarnica

109 grnarstvo
111 tipografija
reklama
postavka izlobe

121 zidno slikarstvo

125 tkanica

smisao i znaenje bauhausovog vaspitavanja
%roz radionice
! manifestu od 1919. zahteva se da svi uenici
iteknu u radionicama temeljno zanatsko
obrazovanje koje je neophodni osnov svekolikog
ormotvornog stvaralatva, o drugom
undamentu na kome je podignut sistem
aukovanja, pripremnom kursu - dakle,
ilementarnom uenju o oblikovanju - u programu
o nema govora, re je samo o obrazovanju u
;rtanju i slikanju, koje treba da postoji pored
nauno-teorijskog, jer ovaj drugi kamen
emeljac ideje bauhausa dobio je obrise i jasan
jbliktek ittenovim pedagokim intencijama i
jJelatnou. zato je zadatak, smisao i cilj
oripremnog kursa oznaen kao izuavanje jedine
zuive stvari -jezika oblikovanja - tek u uvodu
;oji je gropius napisao za knjigu objavljenu
jovodom prve velike izlobe bauhausa.
odatle se moe zakljuiti da sr ideje i
strukture bauhausa predstavlja ustanovljenje
naukovanja u radionici, temeljno zanatsko
obrazovanje shvaeno je kao najdelotvornije
sredstvo protiv diletantizma umetnikih zanata i
orotiv akademske otudjenosti od
ivota, naravno, godine 1919. taj zahtev nije
predstavljao nita novo. ve se reformistiki
pokret, koji se u 19. veku zaeo u oblasti
umetnikih zanata, nadao da e posredstvom
temeljnog obrazovanja u radionicama moi da
stvori zdrave osnove za umetniki inspirisan
zanat, ova pedagoka zamisao nije bila samo
radikalno anti akademska, nije tu bilo po sredi
samo strogo sprovodjenje zanatskog
obrazovanja (svaki uenik- [kalfa] - morao je
posle trogodinjeg naukovanja polagati pred
zanatskom komorom ispit za majstorskog
pomonika, a kasnije i majstorski ispit, da bi od
kalfe mogao postatimladi majstor. tu se
nije radilo prema projektima).
ovaj sistem naukovanja bio je i mnogo
revolucionarniji no to se to u prvi mah moglo
zakljuiti iz formulacije programa i iz manifesta
koji mu je prethodio, koliko je prevratniko bilo
njegovo sprovodjenje, pokazalo se tek tokom
daljeg razvoja, ali jo za vreme vajmarske epohe.
svakako, dikcija manifesta nije bila
oslobodjena retrospektivnog romantiarskog
idealizma, o zgradi budunosti govorilo se kao
o kristalnom simbolu nove, budue vere.
nije naroito nov bio ni zahtev za stalnim
dodirom sa elnicima zanatstva i industrije, koji
je postavljen u programu, tome je teila ve
vajmarska kola umetnikih zanata na elu sa
van de veldeom, koja je neposredno prethodila
bauhausu.
ali u programu iz 1919. kae se jo i ovo:
kola slui radionici, jednoga dana pretopie se
u nju, ova reenica najavljuje koncepciju koja
prevazilazi sve ranije pedagoke ciljeve,
pogotovo to bauhaus nije bila zanatska kola,
ve institut koji je - koliko je meni poznato, po
prvi p u t - u sebi sjedinjavao zadatke umetnike
akademije i kole za primenjene umetnosti, to
znai da je jednim sistemom naukovanja hteo da
obuhvati autonomno oblikovanje i oblikovanje
vezano za odredjenu svrhu, gropiusova
formulacija jasno pokazuje da ova dva vaspitna
cilja nije trebalo sprovoditi izoiovano. namera je
pre bila da se oni medju sobom tako povezu da
autonomna umetnost - koja se, kako stoji u
programu, ne moe nauiti - unutar ovog sistema
naukovanja stupi u slubu saveznika, kao
simbol, na naslovnoj strani letka koji je sadrao
manifest i program tampan je feiningerov
drvorez katedrala, a godinu dana kasnije
gropius je studentima bauhausa govorio o
celovitom umetnikom delu koje kao
katedrala budunosti... svojim obiljem
svetlosti obasjava i najmanju stvar
svakodnevnog ivota, ova verbalna slika
ukazuje na nostalgini san devetnaestoga veka,
izraen u scheerbarthovoj viziji budue
arhitekture stakla, jedinstveno umetniko delo,
za koje se u programu kae da predstavlja
konani, makar i dalek cilj bauhausa, treba-
tako je verovao jo reformistiki pokret
umetnikih zanata - ponovo da podigne
poruene mostove izmedju tehnike i umetnikog
stvaralakog poriva.
ali premda su se ideali bauhausa iz 1919.
godine upravljali prema romantiarskim idejama,
gropiusu je ipak bilo strano vraanje na istorijske
formalne tradicije i na ruskinovo i morrisovo
neprijateljstvo prema maini, koje su Jugendstil i
pokret werkbunda samo delimino
prevazili. kadjefeininger 1922. u jednom
pismu pisao o izvesnom prevazidjenom
romantizmu koji avetinja medju nama, on time
nije mislio na istorizam. nisu svi nastavnici i
uenici shvatali nalog vremena i njegove
mogunosti sa istom realistikom trezvenou
kao gropius. to proizlazi iz drugog
feiningerovog pisma, govorei o prvoj velikoj
bauhausovoj izlobi, planiranoj za sledeu,
1923. godinu, on pie: ali jedno je sigurno-
ako ne budemo kadri da pokaemo 'dela' i da za
71
sebe pridobijemo 'industrijalce', bauhaus e
imati vrlo loe izglede za dalju
egzistenciju, mora se raditi prema zasluzi,
industrijski i umnoavajui, a to je svima
nama strano i predstavlja problem za dalji
razvoj... ali gropi (gropius), jasnim pogledom
gleda na realnost, to mi ostali ne umemo - ili
pod realnou razumemo neto to lei dublje,
emu je potrebno vreme da bi uspelo. godinu
dana kasnije feininger se svom snagom
ubedjenja okree protiv gropiusove parole
umetnost i tehnika-novo jedinstvo, premda
rezignirano konstatuje da je ovo pogreno
povezivanje simptom naeg vremena.
ovo nelagodno oseanje u vezi s razvojem
bauhausa nije bilo svojstveno samo
feiningeru. kandinski i schlemmer reagovali su
jo otrije, moglo se pretpostaviti da e manje
lukrativne radionice (za slikarstvo na staklu i
zidno slikarstvo, za vajarstvo i scenske
delatnosti) prinudno doi u drugi plan u odnosu
na radionice koje donose novac, te e se
stvoriti utisak da je vrednost autonomne
umetnosti dovedena u pitanje (hans m.
wingler). ipka do toga nije dolo, jedino su se
mesto i funkcija autonomne umetnosti unutar
sistema naukovanja, mesto i funkcija koji su od
poetka bili zamiljeni kao usluni, morali utoliko
jasnije ispoljiti to su vie radionice za
oblikovanje praktinih stvari postajale privredni
pogoni, to jest to su se vie pribliavale cilju koji
se u njima krio. nije se tu ispoljila
konstrukciona greka pedagoke
strukture, takodje bi bilo pogreno da se
medjusobno suprotna shvatanja, elje i zahtevi
shvate kao izraz krize svojstvene samo
bauhausu. u tome se pre ispoljila sudbina koja
je zadesila svekoliko tvorenje forme, znaaj
autonomne umetnosti nije bio pogreno
shvaen, kao stoje mislio feininger. ona je
samo dobila drugaiji poloaj u odnosu na
svekoliko oblikovanje, u to vreme se ispoljilo
ono stoje u medjuvremenu postajalo sve
oiglednije: da je specijalizacija u oblasti
oblikovanja, koja je predstavljala posledicu
mehanizovanja industrijske proizvodnje, udaljila
autonomne i svrhovite umetnosti vie no to su u
nekadanjoj zanatskoj kulturi ikada bile
odvojene, kao morbidna spona nastao je i dalje
postoji samo jo jedan polutan - umetniki
zanat - koji je trebalo da bude prevazidjen
novom orijentacijom u umetnikoj
pedagogiji, ako danas autonomna umetnost i
uzima formalne elemente iz sveta racionalne
72
tehnike, ona ipak predstavlja nunu, lekovitu dvadesetog veka. ali jo je bitnije to je
reakciju individue protiv ovoga sveta zapletenog bauhausu uspelo da talenat, znanje, iskustvo tih
u mreu anonimnih institucija i podrutvljavanja, majstora forme plodotvorno iskoristi za praktini
sveta preputenog aparatima, oblikujui zanatski rad i elementarno izuavanje oblika, u
imaginarnu stvarnost, dajui joj opipljivost, bauhausu nisu postojale majstorske klase
autonomna umetnost postala je suprotnost izolovane od rada u radionici, kakve su bile
tehnici, nije li mnogo pominjana integracija uobiajene na akademskim umetnickim kolama
umetnosti samo jo enja jedne fantazije koja i kakve postoje jo i danas, to nije smetalo da
gleda u prolost i rasplamsava se na istorijskim se u bauhausu velelepna autonomna umetnost
primerima? ini se da se autonomno i tehniko razvije upravo iz tesnog dodira sa svrhovitim
oblikovanje danas mogu paralelizovati samo kao tehnikim oblikovanjem, posebno sa
kontrasti, koji svakako mogu imati izvanredan arhitekturom-setimosesamoschlemmerovih
smisao i izvanredno snanu zidnih slika, ova umetnost, naravno, u okviru
tenziju, integracija nije moguna; danas sistema naukovanja nije imala nikakvu drugu
izgleda moguno jo jedino sretanje. ako na ulogu do ulogu sluiteljke u radionici, ali njena
bauhaus gledamo sa vremenske distance, snaga i novi podsticaji izrasli su i iz
obogaen iskustvima i saznanjima koja smo toga. teite pedagogije u bauhausu od
stekli tokom protekle etiri decenije, moi emo poetka je lealo u radionikom vaspitanju koje
unutarnje tekoe koje su tada u njoj postojale je sluilo oblikovanju i sve se vie pomeralo u
sagledati iz jednog drugog ugla koji otvara iri tom pravcu, samo zahvaljujui tome, bauhaus
pogled no to su ga mogli imati neposredni je prevazila umetnike akademije i kole
uesnici, shvatiemo takodje da su one mnogo umetnikih zanata i utrla put-tavie: utemeljila
pretresane krize bile mogune samo u jednom jedno uenje i praksu oblikovanja modernog
institutu koji je probleme hvatao u korenu i bio tehnikog sveta, koji slue njegovoj
dovoljno spreman i dovoljno kadar da se menja humanizaciji,
da bi mogao vaspitati podmladak koji e hanseckstein
slobodnim pogledom obuhvatati realnost oko
sebe, biti sposoban za dobro, razumno
uobliavanje nae okoline, na taj nain,
bauhaus je takodje savladala opasnost da, pod
snanim uticajem konstruktivistike umetnosti,
predje u takozvani stajling, u puku estetizaciju
korisnog, to znai da sklizne u umetniki
zanat, konsekvence koje je za sobom povuklo
naputanje utopije -ovde emo ponovo citirati
jednu beleku iz schlemmerovog dnevnika od
juna 1922.: umesto katedrala - maina za
stanovanje; naputanje srednjevekovlja i
srednjevekovnog pojma zanata, a najzad i
zanata samog (na ije mesto stupa tehnika,
mainska tehnika) - te konsekvence moda
bauhausu oduzimaju sjaj koji su mu dale iluzije iz
1919. kasnije, u desauu, posle gropiusovog
povlaenja sa rukovodeeg mesta, neke ljudske
nedovoljnosti dovele su i do drugih tekoa za
koje, medjutim, pedagoki sistem ne moe biti
odgovoran, onaj ko se danas osvre na razvoj
bauhausa, na njegovu delatnost i pedagoku
plodnost, ni u kom sluaju ne srne prevideti
kakvo je znaenje uprkos svim jo nereenim
problemima imalo realistiko, trezveno
sprovodjenje radionike pedagogije, deo slave
bauhausa lei u tome to su se u njoj stekli
najznaajniji slobodni umetnici prve polovine
 73
arhitektura kao predmet studija nastava - hannes meyer
ono to je gropiusa navelo da u vajmaru pokuaj stvaranja jednog tipa kolektivnih
odustane od organizovanja odseka za stambenih zgrada uz poseban osvrt na
arhitekturu u prvom redu je ogranieni budet postavku: (studija)
bauhausa, koji nije doputao da se pozovu 1930, philip tolziner i tibor weiner
potrebne nastavnike snage, uvodjenje jednog 1 sistemsko istraivanje
mesta za eksperimentalnu arhitekturu 1923. nije 2 osnova proizala iz odnosa ivotnih funkcija i
odobreno, gropiusjenameravaodasa suneve svetlosti
organizovanjem odseka za arhitekturu saeka
dok prva generacija studenata ne zavri studije. projekt za kue u nizu, tel aviv, 1928, philip
ali gropius i saradnici njegovog biroa dre od tolziner
1919. pripremnu nastavu iz arhitekture 3 model, osnove, presek
(izuavanje prostora, crtanje, nacrtna gemetrija i jednostavna konstrukcija: prilagodjavanje klimi
tehniko crtanje), studenti su bili stalni izraela
gropiusovi saradnici na njegovim privatnim nastava - hans wittwer
projektima i uestovali su u radu radionice.
1922. muche poinje da se bavi arhitektonskim stambena kua dr noldena u majenu (ajfel),
radom, za izlobu 1923. po njegovom projektu 1928, hans volger
podignuta je eksperimentalna kua u ulici am 4 osnove
horn, njegov budui stan. muche se sve do 5 pogled na ulaz, vrtna strana
1926. bavi arhitekturom, marcel breuer poinje
1924. da projektuje gradjevine po novom
principu oblikovanja, preseljenjem u desau,
bauhaus jednim mahom izlazi iz stadijuma
eksperimenta zahvaljujui velikim porudbinama
koje su uenike upoznale sa
praksom, unutranja arhitektura leala je u
rukama radionica.
gropius je 1927. organizovao odsek za
arhitekturu i za njegovog rukovodioca pozvao
hannesa meyera koji je ovaj odsek upotpunio u
vreme dok je radio kao direktor, on je za
nastavnika izgradnje zgrada i gradova doveo
ludwiga hilberseimera, promenio je celokupni
nastavni plan, stavio teite na arhitekturu i uveo
potrebne pomone nauke, kao nauni
marksista, hannes meyer bio je uveren da je
oblikovanje proizvod prorauna i da estetika ne
igra nikakvu ulogu, postavke su bile oblast
kojom se posebno bavio.
ludwig mies van der rohe povezao je odsek za
arhitekturu i radionicu za gradjevinarstvo kao
gradnju i dogradnju, kako bi postigao jedinstvo
prostora i opreme, materijala i boje. svojim
naroitim oseanjem za prostor i urodjenim
smislom za najvii zanatski kvalitet mies je vratio
umetnost u bauhaus.
 75
nastava - lud wig mies van der rohe i
ludwig hilberseimer
urbanizam

ludwig hilberseimer, plan grada desaua, 1932.

6 postojee stanje
7 novi plan
ema 1: sadanja situacija industrijske i
stambene zone
ema 2 a: proirenje stambene zone. na radno
mesto vie se ne moe stii peice.
ema 2 b: trakasta izgradnja dovodi stambenu
i industrijsku zonu u organsku, zdravu vezu i
omoguava njihovo proirenje bez uzajamnog
ugroavanja.

ludwig hilberseimer, razvojna kua u naselju,

skica, 1930/31.
8 situacioni plan, osnova, izgled; na osnovi
dole levo rast kue prikazan je u skladu sa
promenjenim potrebama.

prizemna kua
kua za 6 osoba
9 osnova, izgledi, situacioni plan; josefpohl
10 situacioni plan, osnova; gnther conrad
11 osnova; fritz Schreiber
12 izgled, osnova, situacioni plan; nepoznat
autor
 nastava - ludwig mies van der rohe i
ludwig hilberseimer

kua zadve osobe

13 kua u nizu, sa vrtom, osnova, izgled sa
ulice; eduard ludwig
14 kua b, pogled na dnevni boravak,
1932/33; herbert hirche

atrijumska kua, 1931; howard dearstyne

tu, 51 x 7 2 c m
15 osnova i izgledi

porodina kua, 1932; hermann blomeier

14 tu, 5 9 x 6 4 cm
16-17 osnova i izgledi

dogradnja zgrade borchardt, desau; eduard

ludwig
18 izgled i preseci

letnjikovac masst, 1932; rudolf ortner

tu, 49,5x65 cm
19 izometrije i izgled

sa umetnikog stanovita, novi postupak gradnje
mora se odobriti, unificiranje gradjevinskih
elemenata imae za korisnu posledicu to to e
nove stambene zgrade i gradske etvrti imati isti
karakter, ne treba se plaiti jednolinosti im se
ispuni osnovni zahtev da samo gradjevinski
elementi budu tipizirani, dok zgrade, naprotiv,
variraju, dobro obradjeni materijal i jasna,
jednostavna konstrukcija imae svoju lepotu. u
kojoj e meri, zatim, od ovih kocki za slaganje
nastati dobro oblikovane zgrade, zavisi od
obdarenosti arhitekte, unificiranje delova objekta
zahteva, u svakom sluaju, individualni izraz kome
svi teimo, odbacujui granice... osobenostima
pojedinca i nacije ostaje dovoljno prostora da se
iskau, ali ipak sve nosi karakter naeg doba.
waiter gropius, skraeni citat iz
wohnhaus-industrie u: bauhaus-bucher br. 3,
min hen, bez godine, str. 13
77
sistematizacija
zgrade u serijskoj gradnji predstavljaju osnovni
problem novog naina gradnje, koji poiva na
socijalnim odnosima, unificiranjem i tipizacijom
razvija se industrijski gradjevinski postupak koji
proizvodi jeftine, ali zdrave kue u nizu, koje
odgovaraju potrebama stanovanja, gropius je
prvi put iskoristio ovaj postupak gradnje za
naselje terten kod desaua. unificirani elementi
stizali su prefabrikovani na gradilite i
postavljani su kranom.
waiter gropius
serijske zgrade, 1921, devet delova
20 model, veliina, 150 x 150 cm
21 izometrijski prikaz jedne zgrade
22 pojedinane prostorne jedinice i varijacije
osnovna ideja: sjedinjavanje najvee mogue
tipizacije sa najveom moguom
varijabilnou. 6 razliitih, viestruko
primenljivih elemenata.
 sistematizacija

kua crvena kocka, skica, 1923; farka molnar

23 izgled sa ulice

georg muche
eksperimentalna kua bauhausa u ulici am
horn, u vajmaru, 1923.
sa odsekom za arhitekturu; rukovodioci radova
adolf meyer i waiter march
24 izometrijski prikaz, osnova, crte benita
otte
25 izgled
26 pogled kroz kuu: deja soba - trpezarija -
25 kuhinja
27 soba za damu
28 kuhinja
izgradjena za izlobu odranu u leto 1923,
zgrada odgovara modernim potrebama
stanovanja i novim principima oblikovanja.
ematska podela osnove (uzdignut, centralni
veliki dnevni prostor sa manjim, niim sporednim
prostorijama sa svih strana), ovaj raspored
pokazuje se kao praktian jer se njime postie
relativno smanjivanje kue, i istovremeno njeno
pojeftinjenje kako u gradnji tako i u vodjenju
domainstva.
osnovna povrina 12,70 x 12,70 m.
kombinacija malterisane jurkoopeke i umetaka
od torfoleuma. celokupno unutranje uredjenje
delo je bauhausovih radionica.
 79
sistematizacija

georg muche
stambena zgrada, 1924.
29-30 originalni projekat, 62 x 35 cm i osnova
zgrada ima elinu konstrukciju sa
prefabrikovanim betonskim ploama; vrt na
svakom spratu.

elina (metalna tipska) kua u tertenu kod

desaua, 1926.
saradnik richard paulick
31 projekt sa osnovom, 4 4 x 6 2 cm
zgrada je izgradjena povodom otvaranja zgrade
0
bauhausa 1926, u saradnji sa carl kstner a. g.
lajpcig. rastua stambena kua sa fleksibilom
osnovom, elini okvir na betonskom
postamentu; 3-mm-simensova elina ploa;
izolacioni vazduni prostor formiran je ploama
od torfoleuma i gipsanim ploama.

marcel breuer
projekt etane viespratnice sa malim
stanovima, 1923/24.
32 model
predato na konkurs za jeftine stanove, u
organizaciji bauweit, 1924; prototip
transparentne kue, prednosti: dobra
osunanost, dobro provetravanje, do stanova se
31 stie preko otvorenih galerija.

kue bambos, tip 1, projekt, 1927.

33-34 izgled i osnova
slobodna osnova dva glavna prostora koji se
mogu deliti montanim zidovima za razliite
potrebe: ovek - ena, roditelji - deca, dan -
no. krov slui kao terasa uzdignutog
ateljea, konstrukcija od elinih okvira,
ispunjenih normiranim azbestno-cementnim
ploama spoljanjih i unutranjih zidova.
70 m2 stambene povrine.

33 34
 sistematizacija

marcel breuer
modularni sitem kutijastih elemenata nametaja,
1924. (modularna jedinica 33 cm)
35 crte

mala metalna kua, projekt, 1925.

36 osnova, izometrijski prikaz
prefabrikovani metalni elementi, slobodna osnova

6 varijacija male kue 1927

37 osnove i izgledi
varijacije kvadratne osnove: unutranja
35 organizacija, broj nivoa, terase, slika dole:
37 osnove prizemlja, prvog sprata i krova, slika
gore: u dijagonalnom nizu prikazano je 6 kua
(A-F); prikazi ovih kua sa druge strane dati su u
gornjem nizu (D-F) i u donjem (A-C).

waiter gropius
konstrukciona struktura tipskih kua prve etape
izgradnje bauhausovog naselja terten, desau,
1926.
38 model
izraeni su prefabrikovani elementi, sistem:
nosei popreno-podeoni zidovi, prosto noen
krov od betonskih rebara, prosto noene
natprozorne betonske grede na prednjoj i
zadnjoj strani objekta.
 81
vajarstvo
vajarstvo u drvetu

1920-1922. georg muche, majstor forme

1922-1923. oskar schlemmer, majstor forme
1921. hans kaempfe, majstor zanata
1921-1925. Joseph hartwig, majstor zanata

joost schmidt, kua Sommerfeld, berlin-dalem

(arhitekti w. gropius i a. meyer) 1922.
39 izrezbarena vrata, tikovina
40 detalj stepeninog priruja, prikaz
kuevlasnikove pilane

klesanje

1919-1922. Johannesitten, majstor forme

1921-1923. oskar schlemmer, majstorforme
1921-1925. Joseph hartwig, majstor zanata

41 radionica u vajmaru, 1923.

42 kurt schwerdtfeger, plastika od peanika,
1922.
43 oskar schlemmer, skica za okruglu plastiku
2,1921.
pero i olovka, 22,5 x 11,5 cm
44 oskar schlemmer, lankovita figura, 1922.
pero i olovka, 38,5 x 15 cm
45 oskar schlemmer, skica za plastiku u
metalu apstraktna glava, 1923.
pero i olovka, 55 x 38 cm
43-45 gospodja tut schlemmer, tutgart

heinrich neugeboren, plastiki prikaz taktova

52-55 fuge es-mol Johanna sebastiana bacha,
1928.
46 model u metalu, rekonstruisano 1967.
47 grafiki prikaz taktova 61 V2-66 sa 26, 27.
(augmentacija) i 28. (inverzija) upadanjemteme.
 83
vajarstvo

radionica za plastiku

1928-1932. joost schmidt

studije
48 labavi poredak (nered)
49 jedna od mnogih mogunosti poretka oblika
koji se javljaju u 58
50 uporedna studija: pozitivno i negativno,
volumen kupe, puna kupa i zarubljena kupa
(konveksno i konkavnotelo)
51 studija proimanja, pojedinani delovi i
celina (franzerlich)
52 studija proimanja iz dva
aspekta, cilindrina cev sa otiskom od lopte i
sa jednim malim punim cilindrom koji je s jedne
stranje koso preseen (franz erlich)
53 neki elementi palstinog oblikovanja, figure,
studija kompozicije i ostvetljenja
54 uplji cilindar, lopta i pun cilindar, u
proimanju i prodiranju
55 prostorni plastini elementi (prikaz
virtuelnog volumena)
gore: od cilindra do hiperboloida
dole: od prave i kruga (palica i prsten)
posredstvom rotacije do hiperboloida, lopte itd.
56 joost schmidt, paraboloidna plastika,
1927/28.
konac, drvene palice, staklena lopta, postavljeni
na drvo, forme prikazivanja torzionog kretanja
57 joost schmidt, skica za reljef u drvetu,
1932/33.
tu, 72 x 50 cm, ba 648
58 joost schmidt, trka, reljef u drvetu,
ispupenja i udubljenja, obojeno u belo,
80 x 100 cm, 1943. spaljeno, fotografija

/. uz re plastika svako u mislima stavlja i re

umetnost. medjutim, poto svako ima sopstveni
pojam umetnosti, mi tu re-zajedno sa svim
njenim razliitim pojmovnim sadrajima -
odbacujemo, i bez nje se moe izai na kraj.
II. mi nemamo nameru da arhitekturu, plastiku i
slikarstvo ponovo triolizujemo u novo jedinstvo,
ono to se jedanput raz-trojilo, ne treba
ponovo sjedinjavati!
joost schmidt, iz plastik... und das am
bauhausl? u.bauhaus 1928,2/2, str. 21

scensko delo je umetniko delo.
scensko delo oglaava jedinstvo ivota kroz
mnotvo ivuega, jedinstvo se oglaava kroz
poredak u mnotvu, poredak je zakon
umetnikog dela...
scensko delo obuhvata svet ljudi, scensko delo
izaziva ivot kao to ivot izaziva
ivot, oglaavanje ovekove nutrine budi
unutarnjeg oveka. posredstvom razliitih
smislova delo izaziva jedan smisao: oslobadjanje
odprotivrenosti posredstvom zakona, zakon je
poredak ivota, i taj poredak pomae svemu
ivuem da ivi.
lothar schreyer
1. saoptenje die bauhausbhne, 1922.
recept prema kome postupa bauhausova scena
vrlo je jednostavan: biti bez predubedjenja koliko
je god moguno; pribliiti se stvarima kao da je
svet tek stvoren; ne razmiljati o jednoj stvari
preko svake mere, nego je pustiti da se pod
kontrolom, ali slobodno razvija, biti jednosta van,
ali ne ubog (jednostavnost je velika re!); radije
biti primitivan nego cif rast ili naduven; ne biti
sentimentalan ali, umesto toga, imati duha. time
je reeno sve ili nita! dalje: polaziti od
elementarnog, da, a ta to znai?- polaziti od
take, od linije, od jednostavne povrine, i polaziti
od jednostavne kompozicije povrina: od tela,
polaziti od jednostavnih boja kakve su: crvena,
plava, uta i crna, beia, siva. polaziti od
materijala, oseati razlike med ju materijalima
kakvi su staklo, metal, drvo i tako dalje, i najdublje
ih usvojiti, polaziti od prostora, od njegovog
zakona i od njegove tajne, i dopustiti da vas oni
zaaraju, na taj nain je opet reeno mnogo, i
opet nita, sve dok te reci i pojmove ne osetite i ne
ispunite, polaziti od telesnih stanja, od
postojanja, od stajanja, od hodanja i tek na samom
kraju od skakanja i igranja, jer nainiti korak, to
je silan dogadjaj, podii ruku, pomeriti prst- nita
manji, imati isto toliko strahopotovanja koliko i
potovanja za svaku akciju ljudskog tela, pogotovu
na sceni, u tom posebnom svetu ivota, privida, te
druge stvarnosti, u kojoj je sve obavijeno sjajem
magije.
oskar schlemmer
dnevnik, maj 1929.
85
scena
1921-1923. lothar schreyer
1923-1929. oskar schlemmer
radionica oficijelno otvorena tek u desauu; u njoj
ne postoji majstor zanata; carl schlemmer
saradjuje u izradi figurina i posle svog odlaska
1922.
lothar schreyer
59-60 dve figurine za smrt deteta i ovek,
1921.
otisak, u akvarelu, 46 x 30 cm
gospodja margarete schreyer, hamburg
61 tri partiture za krstaku igru, 1920.
drvorezi, svaki 30 x 42 cm
gospodja margarete schreyer, hamburg
62 marija na meseini, figurina za meseevu
igru, 1921. izvedeno u bauhausu
litografija, 39 x 29,5 cm, ba 257 (str. 93)
hans haffenhchter
63 dve figurine, 1923.
drvorez, 34,5 x 25 cm svaka
hans haffenhchter, hitenkirhen
oskar schlemmer
64 plan figura za trijadni balet, 1920.
pero, tu, akvarel, 38,5 x 53,5 cm
busch-reisinger museum, kembrid masausets
(str. 89)
6 figurina trijadnog baleta, 1920-1922.
premijera 30. IX. 1922. u oblasnom pozoritu u
tutgartu, sa igrakim parom a. burger i e.
hoetzel
balet je nazvan trijadni (od trias) zbog tri igraa i
trolane simfonijsko-arhitektonske strukture
celine i zbog jedinstva igre, kostima i muzike,
vivos voco, V. tom, 1926.
65 apstraktno, visina 200 cm
66 figura, visina 205 cm
67 menuet (turco), visina 190 cm
68 figura od ice, visina 191 cm
69 zlatna kugla, visina 181 cm
70 gnjurac, visina 191 cm
71 trijadni balet, 1912-1922.
fotomontaa
72 apstraktno, 1919.
akvarel i olovka, 55 x 40 cm
73 zlatna kugla, 1919.
akvarel, 59 x 39 cm
74 3 figurine trijadnog baleta, 1919.
akvarel, 31 x 45,5 cm
 87
scena

75 figura i prostorna lineatura, 1924.

pero, 21 x 27 cm
76 egocentrina prostorna lineatura, 1924.
pero, 21,5x28 cm
77 figuralni kabinet 1,1922.
tu, 20,5x30 cm
gospodja tut schlemmer, tutgart
78 figuralni kabinet III, 1922-1926.
snimak scene
79 prostorna lineatura sa ovekom, 1927.
(siedhoff)
80 igra metala, 1929. (grosch)
izvodjenje: Clemens, winter
81 igra kopalja, 1927. (kreibig)
82 ema za igru pokreta, 1926.
83 igra pokreta II, 1926. (schlemmer,
siedhoff, kaminski)
scena

oskar schlemmer
84 igra kutija, 1926. (siedhoff)
85 igra stakala, 1929. (grosch)
izvodjenje: Clemens mentzel, winter.
86 svetlosna igra s formom i transparentnou,
1928. (siedhoff)
87 pantomima sa figurama i transparentnim
zidovima, 1927.
88 zakasnela ala, scena sa klovnom
sviraem, 1926. (andorweininger)
89 tri maske za trijadni balet
gospodja tut schlemmer, tutgart
90 hor maski (drutvo za stolom), 1927.

91 kurt schwerdtfeger
igra svetlosti u boji, 1922, realizovano 1966.

92 ludwig hirschfeld-mack
igra svetlosti, 1922-1924.

93 ilsefehling
projekt scene za marionete, 1922.
scena

kurt schmidt
94 skica za mehaniki balet, 1923.
tempera, 33 x 48,5 cm
gospodja tut schlemmer, tutgart (str. 93)
95 skica za mehaniki balet, 1923
96 marionete za avanture malog grbavca,
lekar i posluitelj, 1923.

97 george a. adams-teltscher, mehaniki

balet, 1923.
dva projekta, 34 x 48 cm
george a. adams, london
98 heinz loew, model mehanike scene,
1926/27, pokretna plastino i mehaniki,
9 2 x 1 5 3 x 7 6 cm

andorweininger
99 loptasto pozorite, projekt, 1926.

100-102 joost schmidt, mehanika scena,

1925/26.
tu, tempera, 64 x 44 cm
nemaki nacionalni muzej, nirnberg

103 albert mentzel-flocon, kulise, 1929.

(siedhoff, mentzel, hartmann)
 91
scena

xanti schawinsky
104 balet razbojnika dva veroneanina, 1925.
tempera, 33 x 45 cm
premijera u cvikauu, 1925.
105 projekt za scenografiju za komad od jutra
do ponoi (georg kaiser), 1926.
tempera, 49,5 x 33,5 cm
106 projekt scenografije za komad olga-olga,
1927.
tempera, 40 x 55 cm (str. 93)
107 fotografija scene olga-olga, 1927.
(schlemmer, kreibig, schawinsky)
109 izvodjenje: roeseler, lux feininger, clemens

luxfeininger
108 maske (siedhoff)

roman clemens
igra formi, boja, svetlosti i tona
109 2. slika, ruski, 1929.
tempera, 31 x 39,3 cm
110 3. slika, tango, 1929.
tempera, 31 x 3 9 c m
111 4. slika, balet palidrvaca, 1929.
tempera, 31 x 3 9 c m

112 usa sa muzikom, koloseum, 1930.

110 tehnika prskanja, tempera, 31 x 39 cm
113 usa sa muzikom, ritz-carlton, london, 1930.
tehnika prskanja, tempera, 31,4 x 40,2 cm (str.
93)
 scena

114 lotharschreyer, figurine iz pohotljivac i

pohotljisvica, 1921.
runi otisak, 20 x 7,4 cm
115 andreas weininger, projekat za mehaniku
scenu (revija), 1923.
olovka i akvarel, 9,8 x 16,8 cm

vasilj kandinski
scenografija za slike sa izlobe (musorski),
fridrihovo pozorite, desau, 1928.
116 slika ll,gnomus
pero i akvarel, 20,5 x 35,9 cm
118 117 slika VII, bydlo
pero i akvarel, 25,3 x 30,3 cm
118 slika XV, baba jagina majka
pero i akvarel, 20 x 29,9 cm
119 slika XVI, figurine
pero i akvarel, 21,1 x 27,3 cm
120 slikaXVI, veliko kijevsko pozorite
pero i akvarel, 20,8 x 35,5 cm

laszlo moholy-nagy
121 kinetika konstrukcija, sistem, konstrukcija
sa tranicama za igru i izazov, 1922.
kola, 70 x 49 cm
122 svetlosni rekvizit jedne elektrine scene,
model, 1922-1930.
119 kola, 51,5 x 51,5 cm
123-124 scenografija za madam baterflaj
(puccini), opera krol, berlin, 1931.
fotografija scene

scenografija za hofmanove prie (offenbach),

opera krol, berlin, 1929.
125 projekt za predigru i epilog, lutherov
podrum, tempera, 15,6 x 37,8 cm
126 projekt za prvi in, spalancanijev kabinet,
tempera, 37,5 x 42,5 cm
127 projekt za drugi in, djulijetina palata u
veneciji, tempera, 41,5 x 55,5 cm, ba 904
128 projekt za trei in, soba savetnika
krespela, tempera, 21,2 x 36 cm, ba 905
120 129-132 fotografija scene u predigri i epilogu,
1-3. in
114-126 institut fr theaterwissenschaft pri
kelnskom univerzitetu, keln-van
 95
slikanje na staklu
do 1922. Johannes itten, majstor forme
1922-1923. paul klee, majstor forme
1919-1922. ernst kraus, majstor zanata
1922. carl schlemmer, majstor zanata
1923. josef albers, tehniko vodjstvo
poetkom 1924. radionica je prikljuena
radionici za zidno slikarstvo.
kasnije obrazovanje u krausovoj radionici
slikarstva na staklu u vajmaru

133 josef albers, prozor na kui Sommerfeld,

berlin, 1922.
134 josef albers, areni prozor u predsoblju
kue dr. ottea, berlin celendorf, 1923.
135 josef albers, areni prozor u crvenom, 1923.
136 josef albers, prozor izdavake kue Ullstein,
berlin, 1924.
fotografija
1929-1933. waiter peterhans

waiter peterhans
137 aa za ampanjac
uveanje negativa, 27 x 31,5 cm
138 stakleni tanjiri
fotografija, 31 x 22 cm, kopija
139 ofelija (hommagerimbaud)
fotografija, 34 x 27 cm, kopija
140 notni otisak
fotografija, 30 x 25,5 cm, kopija
141 mrtva priroda sa lupom
fotografija, 26 x 33,5 cm, kopija
137-141 gospodja brigitte peterhans, teten i. r.
 97
fotografija

142 paul Citroen, velegrad, 1920/21.

fotomontaa, kopija
kabinet univerziteta rijks u lajdenu
143 otto umbehr, besni reporter, oko 1926.
fotomontaa, 28,5 x 20 cm, ba 1787

laszlo moholy-nagy
144 projekt plakata za goertz, 1925.
fotografija, 26 x 23,5 cm, ba 892
145 pansion za devojke, 1925.
fotomontaa, 48 x 30,5 cm, kopija
original u koli folkwang u esenu
146 tranica, 1926.
fotografija, 24,5 x 17,5 cm, ba 774
147 svetlosti grada, 1926.
fotokola, 49 x 33 cm, ba 771
148 bez naslova
fotogram, 26,5 x 36,5 cm, ba 1498
146 slika ene
fotografija, 37 x 27,5 cm, ba 770
150 maska (autoportret)
fotogram, 28 x 21 cm, ba 891
151 bez naslova
fotomontaa, 27,5 x 21 cm, ba 773
152 brod
fotografija, 28 x 28 cm, kopija
original u koli folkwang u esenu

luciamoholy
153 zgrada bauhausa, desau, 1926.
fotografija

herbert baver
154 trg, 1927.
fotografija, 29 x 19,5 cm
155 balkonska reetka, 1928.
fotografija, 30,5 x 40 cm,
156 bez naslova, 1928.
fotografija, 39 x 30 cm
157 staklene oi, 1928.
fotografija, 29,5 x 23 cm,
158 bez naslova, oko 1928.
fotografija, 29,5 x 19 cm
154-158 herbert bayer, aspen/kolorado
 99
radionica za metal
kujundije u zlatu, srebru i bakru: alfred kopka,
majstor zanata, 1920-1921.
1919-1923. Johannes itten i oskar schlemmer,
majstori forme
1920. willy schabbon, majstor zanata
1921-1925. christian dell, majstor zanata
1923-1928. laszlo moholy-nagy, majstor zanata
radionica se posle toga spaja sa stolarnicom u
radionicu za dogradnju (ime uvedeno u letnjem
semestru 1929.) pod oficijelnim imenom
radionica za dogradnju, odsek za metal,
rukovodstvo: marianne brandt. od
1919. naum slutzkyje kao pomoni majstor
vodio radionicu za plemenite metale (nakit)
kao privatni pogon.

159 naum slutzky, dva lania, dva jednostavna

lania, sa privescima, dva prstena, jedan
privesak: kvare, sedef, metal, 0 4 cm
ba 661-666,1263.
160 laszlo moholy-nagy, metalna konstrukcija
(elik, bakar, mesing, nikl), 1921 /23.
izvedeno u radionici za metal
161 martin jahn, ibrik za kafu, 1922/23.
bronza, iznutra posrebreno
162 gyula pap, projekt elektrine maine za aj,
od stakla i metala, 1923.
tu u boji, 33 x 41 cm, ba 919
163 oskar schlemmer, projekt asovnika, oko
1923.
tu, 47 x 4 3 c m
wolfgang tmpel, hamburg
164 christian dell, servis od etiri dela: ibrik,
ibrik za vruu vodu, posuda za eer i mleko,
1922.
kovano srebro
otto rittweger, minhen
165 Wilhelm wagenfeld, maina za kafu, 1923.
kovani bakar, tri drke od ebonovine,
visina 26 cm
germ, nationalmuseum, nirnberg
166 nepoznati autor, okrugli ajnik.
kovani mesing, s drkom od ebonovine, visina (s
podignutom drkom) 13 cm
germ, nationalmuseum, nirnberg
radionica za metal

167 josef albers, tanjir za voe, 1923.

staklo, novo srebro (ivica), drvene loptice
(drai), 0 36 cm, ba 1109
168 otto rittweger i wolfgang tmpel, dra za 6
cediljki za aj (jedna izgubljena), 1924.
niklovan, visina 18,5 cm
germ, nationalmuseum, nirnberg
169 otto rittweger i wolfgang tmpel, dra sa
etiri cediljke za aj, 1924.
srebro, visina 19 cm
germ, nationalmuseum, nirnberg
170 wolfgang tmpel i Wilhelm wagenfeld,
cediljka za aj, 1924.
novo srebro, d 11,5 cm, ba 671 a, b
171 Wilhelm wagenfeld, ajnik sa
posluavnikom, 1924.
novo srebro sa drkama od ebonovine, visina
17 cm
germ, nationalmuseum, nirnberg
172 Wilhelm wagenfeld, dve visoke kutije za aj,
1924.
novo srebro, visina 21 cm
germ, nationalmuseum, nirnberg
173 christian dell, bokal za vino, oko 1924.
novo srebro, iznutra posrebreno, drka i
poklopac od ebonovine, visina 20 cm, ba (trajna
pozajmica)
174 mariannebrandt, ajnik, 1924.
bronza, iznutra posrebreno, srebro (levak),
visina 8 cm
germ, nationalmuseum, nirnberg, ba 739
175 josef albers, aa za aj, 1925.
staklo.elastini metalni okvir, drke od
ebonovine, visina 6,5 cm, ba 655
176 max krajewsky, dra ae za aj sa
elastinim prstenom koji pridrava au, 1924.
novo srebro sa drkama od ebonovine
 101
radionica za metal

177 gyula pap, projekt stajae lampe, 1923.

tu, 37 x 22 cm, ba 917
178 Wilhelm wagenfeld i k. j . jucker, stona
lampa, 1923/24.
staklo (postament i vrat), novo srebro
(sprovodna cev) i mleno staklo (zvono), visina
39 cm, ba 658
179 nepoznati autor, stona lampa, oko 1924.
aluminijum, visina 20 cm, ba 1497
180 werner Zimmermann, lampa za pisai sto,
1927.
mesing i aluminijum, visina 46, ba 653
181 marianne brandt i hans przvrembel,
plafonjera, 1926.
irm od aluminijuma, 0 29 cm, industrijska
proizvodnja, ba 1530
182 marianne brandt i w. Zimmermann, ogledalo
za brijanje i minkanje (sa ugradjenom
nevidljivom sijalicom), 1928.
proizvedeno kod schwintzer und grff, berlin
183 nepoznati autor, kandemova lampa za
pisai sto, 1928.
elini lim, bronziran, visina 46 cm
zadubina fritz koertinga bauhausovom arhivu
184 nepoznati autor, model platonske kugle,
oko 1928.
mleno staklo i metalni okvir, 0 18 cm, ba 656
radionica za metal

185 marianne brandt, kandemova lampa za

noni stoi, oko 1928.
elini lim, lakiran bojom slonove kosti, visina
20 cm. kandem jeod 1931. proizvodi
industrijski
zavetanje fritz koertinga bauhausovom arhivu
186 nepoznati autor, stona lampa (model me
143 b), 1928.
lakirani aluminijum, niklovani mesing,
industrijska proizvodnja u jednoj lajpcikoj firmi
187 christian dell, lampa za pisai sto, 1929.
mesing, visina 43 cm, industrijski napravljeni
primerak, firma kaiser-idell, ba 731
188 marianne brandt, luster-kugla, sa
sigurnosnim draima, oko 1928.
189 kandemova lampa za noni stoi, 1932.
izolir-pres, visina 21 cm
190 kandemova plafonjera, konusna forma,
1929.
porcelan, visina 22 cm
191 kandemovdvocilindrini luster, 1930.
messing, niklovan, 0 37 cm
192 kandemovtanjirasti luster, 1932.
0 48 cm
193 kandemova luster-kugla, 1933.
elini lim, niklovan, 0 28,5 cm
194 kandemova luster-kugla, (dole otvorena),
1933.
elini lim, niklovan, 0 30 cm

metalni nametaj i moderni prostor
poto metalni nametaj predstavlja deo modernog
prostora, on je bez stila, jer osim svoga cilja i
konstrukcije shodne tome cilju ne izraava nikakvu
drugu formalnu nameru. novi prostor ne treba da
predstavlja autoportret arhitekte, ni da uobliava
duevno stanje svog korisnika.
poto spoljanji svet danas na najrazliitije
naine deluje na nas, mi menjamo ivotne forme
bre nego nekada, zato je sasvim razumljivo to i
naa okolina mora podlei odgovarajuim
promenama. tako dolazimo do oblika, prostora,
zgrada, koji se mogu maksimalno menjati,
kombinovati, i ija je pokretljivost vrlo
velika, nametaj, ak i zidovi prostora, nisu vie
masivni, monumentalni, naizgled vrsto srasti, ili
odista vrsto gradjeni. oni su mnogo vie
vazduasti, uplji, tako rei ucrtani u prostor, ne
spreavaju ni pogled ni kretanje kroz
prostor, prostor nije vie kompozicija, nije
zaokruena ceiina - poto i njegove dimenzije i
elementi podleu bitnim promenama. dolazimo
do shvatanja da svaki pravi, upotrebljiv predmet
odgovara svakom prostoru u kome je potreban,
kao to je sluaj i sa ivim biem: ovekom ili sedite i naslon za ledja od tkanine, visina
cvetom. reprodukcije pokazuju metalni nametaj
istog formalnog karaktera, koji je uslovljen
nainom konstrukcije; nametaj se nalazi u
najrazliitijim prostorima: u pozoritu, uionici,
ateljeu, trpezariji i dnevnoj sobi. za ovaj
nametaj naroito sam odabrao metal da bih
ostvario opisana svojstva modernih elemenata
prostora, teka, pretenciozna postava jedne
udobne fotelje zamenjena je zategnutim
povrinama materijala i lakim, elastinim,
savijenim cevima. upotrebijeni elik, a posebno
aluminijum, pokazuje pri velikom statikom
optereenju (zatezanje tekstilne povrine)
upadljivo malu teinu, ova forma poveava
pokretljivost, svi tipovi su od istih, normiranih
elementarnih delova koji se u svako doba mogu
razloiti i menjati.
103
stolarnica
1921. Johannesitten, majstor forme
1922-1925. waiter gropius, majstor forme
1921-1922. Joseph zachmann, majstor zanata
1922-1925. reinhold weidensee, majstor
zanata
1925-1928. marcel breuer, vodi radionicu
zajedno sa radionicom za metal (od 1928. pod
nazivom radionica za dogradnju)
1928-1929. josefalbers
1929-1932. alfredamdt
195 marcel breuer, latenova stolica (2. model),
1922.
polirani brest; pojasevi za sedenje i naslon:
struna i konoplja.
germ, nationalmuseum, nimberg.
196 marcel breuer, stolica od eline cevi,
niklovani elik, sedite i naslon od vrstog
pamunog konca, 1925, proizvedeno u firmi
standard mbel, berlin, 1926 (presvlaka je danas
od koe, gavina milano), visina 68 cm
197 marcel breuer, stolica od eline cevi,
1926.
86,5 cm
198 erich dieckmann, stolica, drvo sa seditem
od rogoine, posle 1925.
visina 42 cm (str. 107)
199 marcel breuer, stolica od eline cevi sa
napanovanim platnom, 1928.
proizvedeno u firmi standard mbel, berlin
200 mart stam, stolica od eline cevi, sedite i
naslon od rogoine, 1928.
proizvodi thonet, frankenberg.
ovaj metalni nametaj ne treba da bude nita
drugo do nuni aparat savremenog ivota,
marcel breuer
das neue frankfurt, januar 1928, str. 11
stolarnica

201 josef albers, fotelja sa elastinim naslonom

za ledja, 1928.
prof, ludwig grote, minhen
202 rastavljeni delovi iste stolice
203 peter keler, kolevka, 1922, lak u boji
204 marcel breuer, stolice za dete, 1923.
ploe od pera, lak u boji
205 josef albers, regal za asopise i note, 1923,
hrastovina svetla i tamna
206 josef albers, sto za sednce, 1923.
hrastovina svetla i tamna
207 waiter gropius, regal (za asopise), 1923,
trenjevo drvo sa ogledalom
208 josef hartwig, ah, drvo, 1923.
visina do 6 cm, ba
igra sa novim figurama koje su oblikovane
shodno svojoj funkciji: peak i top idu pravolinijski
- forma je kocka, konj se kree pod pra vim uglom
- forma je slovo L. laufer ide dijagonalno - forma
je slovo X. kralj ide dijagonalno i pravougaono -
formu ine dve medjusobno rotirane
kocke, dama, najpokretnija figura, sastoji se od
cilindra i loptice, izrazito je suprotna kralju, topu i
peaku, ija kockasta forma ukazuje na teinu i
masivnost.
od 1924. proizvodi bauhaus gmbh
209 heinzhoesselt, sto za ah, 1924.
crveno drvo, delimino bajcovano crno;
rekonstruisano 1967.
 105
stolarnica

210 marcel breuer, toaletni stoi sa pokretnim

ogledalom, 1923 (za kuu am horn), orahovina
sa limunovim drvetom
2 1 1 alma buscher, komoda za deju sobu,
1924, drvo lakirano lakom svetlih boja
212 alma buscher, igraka, 1923.
drvo lakirano lakom u boji
gospodja siedhoff, frankfurt
213 marcel breuer:
bauhausov film, dug pet godina, autor: ivot, koji
trai svoja prava, operatura: marcel breuer koji
priznaje ova prava, svake godine sve je bolje i
bolje.
na kraju ovek sedi na elastinom vazdunom
stubu. 1926.
214 marcel breuer, hoklica od elinih cevi
(stoi), 1925, niklovana elina cev i drvo,
projektovano za zgradu bauhausa, desau;
1927. poinje proizvodnja u firmi standard
mbel, berlin, u 4 veliine
215 marcel breuer, okretna stolica, 1927.
elina cev i per, proizvedeno u firmi standard
mbel, berlin, 1928.
stolarnica

216 takehito micutani, hoklica na sklapanje sa

napanovanim tekstilom, 1926.
217 peer bucking, stolica sa seditem od pera,
1928.
218 marcel breuer, trpezarija moholy u
kuama majstora u desauu, projekt stolice, stola
i zidnog ormana, 1926.
219 marcel breuer, trpezarija u piscatorovoj
kui, berlin, 1926.
220 marcel breuer, mucheov stambeni prostor u
kuama majstora, desau, 1926.
zidna plastika: georg muche i hinnerk scheper
221 marcel breuer, pisai sto u mucheovom
stambenom prostoru, 1926.
crno i belo i prirodna boja
222 alfredarndt, stolica sa oprugom
223 nepoznati autor, stolica na sklapanje, oko
1930, elina cev i per
224 radionica za dogradnju, nametaj za
naselje terten, oko 1928.
 109
grnarija
1919-1925. gerhard marcks, majstor forme
otvaranje radionice u dornburgu na reci ale,
1. oktobra 1920.
1921-1923. max krehan, majstor zanata
1923. podela na radionicu-uilite (majstori
zanata otto lindig i theodor bogler) i proizvodni
pogon (majstor zanata max krehan)

225 gerhard marcks, projekt i dekor, izvodjenje:

max krehan, krag s drkom, oko 1922.
glazirana glina, visina 27 cm, ba 1502
226 max krehan, krag, 1922.
glazirana glina, visina 28 cm, ba 415
227 marguerite friedlaender, krag s drkom,
1922-23.
glina, obojena tamno-mrko, visina 43 cm, ba 412
228 theodor bogler, model jednog
kombinovanog ibrika, 1922/1923.
4 varijante, od istih pojedinanih delova; za
industrijsku proizvodnju
229 theodor bogler i drugi, posudje, 1923.
od 1930. industrijski proizvodi majolika
karlsrue
230 levo: theodor bogler, doze za razliitu
upotrebu, 1923, porcelan.
desno: otto lindig, posudje za kakao, 1923,
porcelan.
industrijska proizvodnja: lteste volkstedter
porzellanfabrik
231 theodor bogler, maina za kafu
industrijska proizvodnja: staatliche
Porzellanmanufaktur, berlin
232 theodor bogler, posude za pirina, eer i
si. od kamenine, 1923.
industrijska proizvodnja: steingutfabrik
veltenvordamm
233 otto lindig, tri ibrika za kafu, 1922/1923,
porcelan,
industrijska proizvodnja: lteste volkstedter
porzellanfabrik
234 izlobeni prostor sa grnarskim radovima,
1925.

tipografija je instrument saoptavanja. ona mora
saoptavati jasno i u najupeatljivijoj
formi, jasnou naroito nag lasa vam jer se nae
pismo upravo po tome razlikuje od nekadanjih
dekorativnih pisama, na duhovni stav prema
svetu je individualno-egzaktan (odnosno, ta
individualna egzaktnost danas se menja u
kolektivnu egzaktnost), nasuprot starom
individualno-amorfnom, a kasnije
kolektivno-amorfnom. dakle, pre svega:
nedvosmislena jasnoa svih tipografskih
dela. itljivost- saoptenje nikada ne srne biti
podredjeno nekoj a priori prihvaenoj
estetici, tipovi slova nikada se ne smeju sabijati u
neku unapred odredjenu formu.
laszlo moholy-nagy, u: staatliches bauhaus in
weimar 1919-1923, minhen, 1923, str. 141
111
tipografija, reklama, postavka izlobe
1925-1928. herbert bayer
1928-1932. joost Schmidt
235 Johannes itten, 4 stranice iz dela utopija,
dokumenti stvarnosti, izdava brunoadler,
vajmar 1921.
236 peter roehl, projekt za program veeri u
bauhausu, 1921.
237 oskar schlemmer, projekt plakata za
trijadni balet, 1921-1922.
238 peter roehl, oficijelni znak bauhausa, 1919.
239 oskar schlemmer, oficijelni znak bauhausa,
1922.
240 nepoznati autor, naslovna strana knjige
waltera gropiusa ideja i stvavranje dravne
kue neimara, vajmar, bauhaus-verlag gmbh.
minhen, 1923.

pokuaj pojednostavljenog naina pisanja:

1. svi obnavljai pisma preporuuju ovaj nain
pisanja kao nae pismo budunosti.
2. zamenjivanjem velikih slova malim, nae pismo
nita ne gubi, ali postaje itkije, lake se ui i bitno
je ekonominije.
3. zato za jedan glas dva znaka - na primer, A i a
za a? jedan glas - jedan znak. zato dve
abecede za jednu re, zato dvostruki broj
znakova ako je dovoljna samo polovina tog broja ?
herbert bayer, zaglavlje hartije za pismo direktor
bauhausa, din a 4, 1925.
im se na temelju organizacije znakova oblikuje
novo pismo, nuno mora uslediti reorganizacija
jezika, dokle god se, medjutim, samo menja i
dalje razvija oblik ve postojeih znakova,
promena se odigrava na isto optikoj osnovi, na
alost, danas stvara pometnju mnotvo takozvanih
karakternih i umetnikih pisama iji su tvorci teili
da njima izraze individualnosti
originalnost, svojom ornamentalnom
nakienou ova pisma deluju arhaino, razigrano
i suvie komplikovano...
1. internacionalno raumevanje posredstvom
jedne vrste pisma (=svetskog pisma)...
2. ova jedinstvena forma mora odgovarati razliitim
primenama...
3. jedinstvena konstrukcija slovnih elemenata da bi
se postigao karakter egzaktnosti; jednostavnost,
da bi se postigla laka shvatljivost i upecatijivost.
zahtevima dananjice najvie odgovara takozvano
grotesk-pismo.
herbert bayer, u: offset, 1926, str. 389-400
tipografija, reklama, postavka izlobe

241 herbert bayer, novanica tiringijske

zemaljske vlade, 1923.
242 herbert bayer, prospekt za fagusove
modele sara, 1923.
243 herbert bayer, znak radionice vitraa kraus
uvajmaru, 1923.
244 herbert bayer, omot prve bauhausove
knjige dravna kua neimara u vajmaru
1919-1923, izdavako preduzee albert
langen, minhen 1923, tira 2600
245 laszlo moholy-nagy, naslovna strana i
stranice prve bauhausove knjige, 1923.

radovi za izlobu bauhausa, priredjenu 1923. u

vajmaru:
246 joost schmidt, projekt plakata
tu, 56,5 x 43 cm, ba 748
247 fritz Schleifer, oficijelni plakat
litografija, 98x73 cm

248 alf red arndt, projekt za reklamu saveza

potroaa iz jene, 1920.
tempera, 11,5 x 18 cm, ba 981
249 laszlo moholy-nagy, prospekt, koverat i
pismo s memorandumom za bauhaus-verlag,
1924.
250 joost schmidt, naslovna strana asopisa
junge menschen, novembar 1924.
tipografija, reklama, postavka izlobe

251 joost schmidt, letak za vko-kancelarijski

materijal, 1924.
252 joost schmidt, letak za yko-mobil, 1924.
253 herbert bayer, pismo s memorandumom
puka, 1923.
254 herbert bayer, pismo s memorandumom
direktor bauhausa u desau, 1925.
255-256 herbert bayer, katalog bauhausovih
proizvoda, 1925.

bauhausove knjige
257 farka molnar, zatitni omot za bauhausovu
knjigu br. 1,1924.
258-260 laszlo moholy-nagy, zatitni omoti za
bauhausove knjige br. 8,11,12,13,14 i
tipografija stranica
261 herbert bayer, zatitni omot za bauhausovu
knjigu br. 9 (kandinski), 1926.
262 laszlo moholy-nagy, naslov prospekta
14 bauhausovih knjiga, 1929.
 115
tipografija, reklama, postavka izlobe

263 josef albers, projekti za ablon pisma,

1926/27.
264 herbert bayer, 3 studije za univerzalnu
abecedu, 1927.
olovka i tu, 44,5 x 64,5 cm
265 joost schmidt, naslovni list asopisa
offset, buch- und werbekunst, sveska 7,1926.

herbert bayer
266 nastavni plan, 1925-1926.
267 poziv na belu sveanost, desau 1926.
268 poziv na sveanost u ast podizanja krova
na zgradi bauhausa u desauu, 1926.
269 omotasopisaschlesischesheim, 1926.
270 plakat za izlobu kandinskog (u organizaciji
anhaltischer kunstverein), 1926.
271 slog za jedan oglas, 1926; asopis offset
272 prospekt za tapete koje se peru, 1927.
273 naslov asopisa bauhaus, 1928, br. 1
274 plakat za izlobu evropski umetniki
zanati u muzeju grassi u lajpcigu, 1926.
275 naslov broure bauhaus dessau, 1928.
276 2 reklamne razglednice, moire
277 poziv na sveanost brada-nos-srce,
1928.
tipografija, reklama, postavka izlobe

278 nepoznati autor, semestarski plan,

prospekt, 1928.
279 joost schmidt, projekt (fotokola) i oglas za
bauhausove tapete, oko 1928.
280 joost schmidt, naslov bauhausovog
asopisa, br. 4,1929.
281 joost schmidt, prospekt grada desaua,
1930.
282-283 joost schmidt, reklama za uhertvpe,
1932.
postavka izlobe
herbert bayer
284 sajamski-izlobeni paviljon s filmskom
projekcijom, svetleim slovima, zvunikom i
dimom tampanih slova, 1924.
tempera, 56,5 x 44 cm
285 otvorena ekaonica sa tandom za novine
na tramvajskim stanicama, 1924.
tempera, 43 x 64 cm
286 montani izlobeni paviljon za
poljoprivredne maine, 1928.
tempera, 38 x 51 cm
287 kiosk za novine, 1924.
tempera, 64 x 36 cm
284-287 herbert bayer, aspen/kolorado

joost schmidt
(nauna tehnika propaganda)
xanti schawinsky (oblikovanje reklame)
Johann niegemann (zgrada)
tand junkers & co. na izlobi gas i voda,
berlin1929.
288 izgled spolja (deo)
289 reklama za gasne aparate
290 reklama za gasijator
291 demonstracija junkerovog metoda rada
postavka izlobe

joost schmidt
tand privrednog saveza industrije konzervi na
izlobi higijene, drezden 1930.
izvodjenje: odsek za reklamu, uz saradnju
radionice za dogradnju i radionice za plastiku
292 detalj zida

lily reich
nemaka izloba gradjevinarstva, berlin 1931.
(rukovodilac mies van der rohe)
293 pogled na uzlaznu stazu i galeriju na kojoj
se nalazi odeljenje tekstila; ispod toga,
gropiusove prostorije
294 napred - prizemna zgrada lily reich, pozadi
desno kua mies van der rohea
295 izloeni materijali, galerija; napred drvo i
furnir, pozadi mermer
296 vitrina sa asovnicima
 121
zidno slikarstvo
do 1922. Johannes itten i oskar schlemmer (na
smenu)
1922-1925. vasilj kandinski, majstor forme
1921-1922. carl schlemmer, majstor zanata
1923-1925. heinrich bebemiss, majstor zanata
1925-1929. hinnerkscheper
1929-1931. scheperov boravak u rusiji. zastupa
ga alfred arndt.
1931-1933. hinnerkscheper

zidna plastika za izlobu bauhausa 1923,

br. 297-300

radionina zgrada, oskar schlemmer

297 skica, akvarel i olovka, 41 x 5 3 c m
gospodja tut schlemmer, tutgart
298 detalj (razoreno 1930)

stepenite, herbert bayer

299 skica (trougao, kvadrat, krug)
tempera, 66 x 39,5 cm
herbert bayer, aspen/kolorado

vestibil, joost schmidt

300 tuko-reljef i reljef u staklu
(br. 299 i 300 uniteni posle bauhausove
izlobe)

301 josef maltan i alfred arndt

zidno slikarstvo, studija, 1923.
302 herbert bayer, zid u zgrafitotehnici (levo) i
rudolf pari, zid u razliitim tehnikama lepljivih
boja (desno), 1923.
303 peter keler i farka molnar, kapija u boji,
1923.
304 alfred arndt, bojenje majstorskih kua u
desauu, 1926.
tempera, 66 x 46 cm, ba 976
305 alfred arndt, projekt zidne plastike u boji, za
deji dnevni boravak u klinici u rodi, tiringija,
1925.
tempera, 36,5 x 26 cm
alfred arndt, darmtat
306 hinnerk scheper, veliki izlobeni prostor
nova umetnost fides
tempera, 41,5 x 70 cm
zidno slikarstvo

307 hinnerk scheper, pokuaj primene boja na

fasadu bauhausa u desauu, 1925/26.
tempera, 68 x 100 cm
308 hinnerk scheper, orjentacioni plan
bauhausa u desauu, 1925/26.
tempera, 100 x 69 cm
309 hinnerk scheper, folkwangmuseum u
esenu, izlobeni prostor s montanim zidovima,
1929.
tempera, 51 x72 cm
306-309 gospodja lou scheper, berlin

303
zidno slikarstvo

310 bauhausove tapete:

b 17 b, vel. 836, uto
b 17 g, vel. 836, smedje
b 5 m, vel. 824, belo
b 5 a, vel. 824, uto
b 5 f, vel. 824, plavo-sivo
b 9 k, vel. 824, svetio smedje
b 9 i, vel. 824, tamno smedje
b 9 m, vel. 824, plavo
sve rolne stavlja na raspolaganje fabrika tapeta
gebr. rasch, bramsche.
bauhausovi tapeti nastali su kao izraz potrebe za
jeftinom zidnom oplatom koja se primenjuje u svim
onim sluajevima koji ne omoguavaju poseban
skupoceniji, tretman, ovi tapeti pruaju nam
mogunost da na papir prenesemo osobenu boju i
teksturu bojene povrine, koju smo sami
stvorili, na taj nain smo mogli da svoj tretman
zidova i svoj princip oblikovanja prostora putem
mehanikog umnoavanja pretvorimo u svima
pristupaan industrijski proizvod i da ga
popularizujemo.
hinnerk scheper, iz: bayer I gropius, bauhaus
1919-1928, hat je vertag, tutgart, str. 159.
 125
tkanje
1919-1925. helene boerner, majstor zanata
(oficijelno od 1921)
1921. Johannesitten, majstor forme
1921-1927. georg muche, majstorforme
1925-1926. gunta stoelzl, majstor zanata
1926-1931. gunta stoelzl, glavni rukovodilac;
bojarnica-lisbever
1930. anni albers, nastavna delatnost (kao
sporedna sluba)
1931. anni albers, rukovodilac-komesar
1932-1933. lily reich, glavni rukovodilac

311 marta erps-breuer, zidna tapiserija, 1924.

tkanje drvenim unkom u tehnici tapiserije;
vuna i pamuk, 120 x 250 cm
312 ruth (consemuller-)holls, zidna tapiserija,
oko 1926.
zavrena tapiserija, osnova je pamuk, potka
vuna, 116,5 x 78 cm, ba 421
313 ruth (consemuller-)holls, tapiserija, oko
1926.
zavrena tapiserija, osnova je pamuk, potka
preteno vuna, 86 x 62 cm
grad darmtat
314 anni albers, zidna tapiserija, cmo-belo,
122 x 147 cm
grad darmtat ^.
tkanje

315 anni albers, zidna tapiserija, dvostruko

tkanje, 222 x 122 cm, ba 1474
316 gunta (stadtler-) stoelzl, tapiserija s
resama, 1927/28.
osnova je konac, potka preteno pamuk,
1 4 2 x 1 1 0 cm
teppichgemeinschaft ev., tutgart
317 gunta (Stadler-) stoelzl, tapiserija
pamuk, vuna, konac, metalne niti,
175x111,5cm
museum of modem art, njujork
318 otti berger, pokriva, oko 1929.
pruge u atlasu i keperu, osnova i potka su od
pamuka, 138 x 115 cm, ba 1400
319 otti berger, zidna tapiserija, zavesa
cik-cak-keper, pamuk, 146 x 113 cm, ba 1399

tkake probe
320 otti berger, materijal za zavesu
izvedeni keper, ba 497
321 lisbeth (birman-) oestreicher, materijal za
presvlaenje nametaja, 1927/28
platno-vez s mustrom od potke, ba 312
tkanje

tkake probe
322 gretel reichardt, prekrivao, oko 1928.
platneni vez sa prugama u keperu, ba 1439
323 margarete leischner, materijal za zavesu,
oko 1927/28.
dreer, ba 479
324 gerhard kadow, materijal za zavesu,
1931/32.
dvostruko tkanje u prugama, ba 1436
325 gerhard kadow, materijal za zavesu, 1930.
keper-vez sa uzorkom potke, ba 1434
326 gertrud (arndt-) hantschk, materijal za
pokriva, 1926/27.
platneni vez s prugama u keperu, ba 349

projekti
327 gunta (stadier-) Stlzl, projekt za tepih,
akvarel, 25 x 19 cm, ba 417
328 immeke (mitscherlich-) schwollmann, skica
za zidnu tapiseriju amerika, 1928.
kola 29,7 x 15 cm, ba 1455
329 ida kerkovius, skica za tepih, oko 1923.
 arhitektura i oblikovanje

strana 135 gropius

147 h. mever
151 mies van der rohe
159 hilberseimer
162 brenner
162 heiberg
162 a. maver
163 stam
164 wittwer

164 arndt
165 baver
169 breuer

arhitektura i bauhaus
pisati o arhitekturi i bauhausu znailo bi zapravo
pisati istoriju nemake arhitekture iz onih deset
znamenitih godina pre hitlera, a zatim, poto su
gropius, mies van der rohe i breuer iveli u
sjedinjenim amerikim dravama i radili u
najrazliitijim zemljama, pisati istoriju
medjunarodne arhitekture od hitlera do
danas, to ovde, naravno, nije mogue. zato
izgleda da je pametnije krenuti suprotnim putem,
prii temi u njenom najuem, ne u najirem
okviru, arhitektura i bauhaus - eto nas u
udnovatom procepu. od svog osnivanja
godine 1919. kua neimara bila je kua iji je
konani c i l j . . . predstavljalo neimarstvo, kako
je svojom prvom reenicom utvrdio jo manifest
povodom njenog otvaranja, osim toga, i
ekspresionistiki feiningerov drvorez s naslovne
strane pokazivao je gradjevinu. ta gradjevina
bila je katedrala, a program, inspirisan ruskinom i
morrisom, isticao je da arhitekte, slikari i vajari
moraju ponovo upoznati i pojmiti mnogostrani
oblik zgrade u njenoj celokupnosti i u njenim
delovima. tako se bauhaus u svojim poecima
zalagala za jedan novi esnaf zanatlija i
pozivala ne samo vajare i slikare nego i arhitekte
danadju put povratka zanatu. ali,tajeto
znailo u realnoj praksi bauhausa? u prvih
deset godina - ni nastavu iz arhitekture, ni
rad na gradilitu, program je govorio o
zajednikom planiranju velikih utopijskih
neimarskih projekata, a ipak statuti bauhausa
tek posle godinu dana i devet meseci
raspravljaju o praktinim
zahtevima. naukovanje u bauhausu obuhvata
sve praktine i naune oblasti umetnikog
stvaranja: a) neimarstvo, b) slikarstvo,
c) vajarstvo. ali onda se nabrajaju nastava iz
zidarstva, tukature, rezbarenja, grnarstva itd, a
arhitektura se pojavljuje samo u dva od petnaest
paragrafa: izuavanje oblikovanja (crtanje,
slikanje, modeliranje, gradjenje) i skiciranje i
pravljenje modela za sve prostorne elemente i
sklopove (upotrebne predmete, nametaj,
prostorije, zgrade).
tako se arhitektura, u stvari, pojavila tek na
margini, iako je sam gropius bio arhitekta, koji se
u zbrkanim godinama inflacije manje bavio
gradnjom no to je to moda eleo.
da je gradio, kako bi gradio? odgovor je: bez
sumnje, u ekspresionistikom duhu svoga
spomenika martovskim rtvama iz 1921. i kue
Sommerfeld iz iste godine, ovo je tako znaajno
zato to je njegova fagusova fabrika iz 1911. po
svome racionalizmu i - kad je o formi re - po
svojoj strogosti istih kubusa, po fasadi koja je
gotovo u celosti bila od stakla, po svojim
stubovima bez profilacije i ukrasa bila daleko
ispred svog vremena, osim toga, gropius je jo
1910. predloio emilu rathenau iz aeg da
podstakne proizvodnju prefabrikovanih,
standardizovanih stambenih zgrada, tvrditi da
je to bio pravi gropius, dok je ekspresionizam iz
1919-1921. samo zabludelost, znailo bi
posmatrati jednog genija sa suvie uskog
stanovita, on je proao kroz rat i kada se
vratio, njegovo raspoloenje se i u
emocionalnom i u politikom smislu
radikalizovalo do izuzetnog stepena. kad je
bauhaus stalnim radom i sve novim i novim
odlukama poela da upotpunjuje svoj program,
gropius je ponovo zauzeo svoje predratno
stanovite, ve u februaru 1922. uputio je
majstorima bauhausa memorandum protiv
opasnosti od jednog drugaijeg romantizma,
protiv pogreno shvaenog rousseauovskog
povratka prirodi i poeo je da slavi mainu i
tehniara, cilj ovog memoranduma bio je da
ukae kako treba teiti jedinstvu zanata i
industrije, theo van doesburg, predstavnik
holandskog pokreta de stijl, koji je tada radio u
nemakoj i 1921. i 1922. mnogo boravio u
vajmaru, verovatno nije uticao na ovu promenu
gropiusovog stava, ali je sigurno uticao na
njegov povratak anti-ekspresionistikoj, strogoj
pravougaonoj formi.
gradnja se - videli smo - dodue pojavila u
programu bauhausa, ali ne i u nastavi koja je u
bauhausu drana, premda je jedna grupa
studenata elela samostalan odsek za
arhitekturu, a kada je 1923. bila zakazana
izloba bauhausa, pokazalo se da arhitektonski
rad predstavlja jedan od najvanijih elemenata
izlobe; re je, naime, bila o eksperimentalnoj
kui bauhausa, beloj, ravnoj i
kockastoj, projektovao ju je georg muche,
slikar koji je u bauhausu predavao tkalstvo, a
izveo adolf meyer, s kojim je gropius ve
saradjivao na fagusovoj fabrici, kua je trebalo
da bude prva zgrada u naselju koje bi obuhvatalo
kolu i kue za nastavnike i uenike, ovaj
projekt na kraju nije bio realizovan, ali je
1924. obrazovana grupa za probleme
arhitekture, s mucheom na elu, a pripadao joj je
i kalfa marcel breuer. ova grupa radila je na
projektima kakav je, recimo, bila - opet
mucheova - zamisao jednog petnaestospratnog
133
betonskog stambenog bloka i breuerova
zamisao jednog neto nieg stambenog bloka.
sam gropius je 1924. zajedno sa adolfom
meyerom izradio seriju modela za stambene
zgrade od prefabrikovanih elemenata; to su bile
gradjevinske jedinice (oni su ih zvali: kocke za
slaganje, velikog formata) koje su se mogle
kombinovati na najrazliitije
naine, preseljenje bauhausa iz vajmara u
desau imalo je za posledicu pojaano
angaovanje u oblasti arhitekture, ali jo ne i u
nastavi arhitekture, to angaovanje ticalo se
pre svega podizanja nove zgrade bauhausa koja
je sad postala visoka kola s profesorima, a
ubrzo je poela i izgradnja kua za nastavnike i
eksperimentalnih, standardizovanih jevtinih
zdanja naselja terten kod desaua. grupacije
kua, kakve su projektovane u bauhausu,
postale su klasian primer modernog
medjunarodnog stila s kraja dvadesetih i u
tridesetim godinama; kola je saradjivala na
projektima kua za nastavnike, naselja terten i
na drugim gropiusovim projektima, recimo na
desauskom birou rada. tako su stvari stajale
kad je gropius napustio bauhaus da bi se mogao
posvetiti vlastitom radu; bio je to korak za
aljenje, koji mnogi njegovi prijatelji nisu mogli
razumeti. njegov argument bio je da je sve
dovedeno u red, tako da kola moe menjati
personal ne uzrokujui time nikakve
smetnje, promena personala sastojala s e -
na gropiusov predlog - u imenovanju hannesa
meyera za gropiusovog naslednika. jedan od
studenata nazvao je to istom katastrofom.
hannes meyer, koji je sebe oznaavao kao
naunog marksistu, nije posedovao gropiusov
takt, a ni njegovu velikodunost, svojim
ostankom gropius ne bi spasao
bauhaus. nacionalsocijalistika plima
nezadrivo se irila, medjutim, hannes meyer
je vaan ba za na kontekst: on je bio taj koji je
otvorio odsek za arhitekturu, u svojoj
odstupnici iz februara 1928. gropius ga je
nazvao rukovodiocem naeg gradjevinskog
odseka. hannes meyer doao je u bauhaus
tek 1927. godine, njegov nastavni plan za ovaj
odsek bio je: jedan semestar priprema, godina
dana u radionici (za metal, za stolariju, za zidno
slikarstvo), godinu ipo dana studija
gradjevinarstva sa naunog i socijalnog aspekta,
godinu ipo dana rada u ateljeu.
srednja faza obrazovanja ostala je u prospektu
iz 1929. donekle neodredjena i hannes meyer
nije imao mogunosti da precizira vlastiti
134
program, godine 1930. smenjen je iz politikih
razloga, njegov politiki stav umeao se doista
u njegovu teoriju gradnje: gradnja je bioloki
proces, gradnja nije estetski proces . . . gradnja
je iskljuivo organizacija: socijalna, tehnika,
ekonomska, psihika . . . od stvari koja se tie
pojedinca, gradnja je postala kolektivna stvar
celog naroda.
ali, kakva god da su bila ubedjenja hannesa
meyera, on je doveo ludwiga hilbersheimera za
nastavnika, marta stama iz holandije kao
docenta po pozivu za urbanizam i arhitekturu, i
vratio je u bauhaus alf reda arndta.
naslednik hannesa meyera bio je mies van der
rohe, koji je u vreme kad je preuzeo bauhaus ve
bio vrlo uven arhitekta, kada su 1932.
nacionalsocijalisti dobili veinu u skuptini i
gradskom veu, mies je doiveo rasputanje
bauhausa u desau i nastavio je rad u
berlinu. desetog aprila 1933. policija je
zaposela bauhaus i zabravila prostorije; krajem
juna 1933. mies van der rohe zvanino je
raspustio bauhaus.
hannes meyer otiao je u rusiju i od 1930. do
1935. bio profesor na akademiji za arhitekturu u
moskvi. gropius i breuer otili su 1934. odnosno
1935. u london, a onda 1937. u ameriku, na
harvard, mies van der rohe emigrirao je 1938. u
ameriku i predavao je u ikagu. gropius je u
americi imao dalekosean uticaj, opet zahvaljujui
svome integritetu, svojoj vaspitnoj strasti i svome
poverenju u timski rad. vlastitu firmu nazvao je
architects' collaborative, mies van der rohe do
dananjeg dana vai za najblistaviji primer stila
dvadesetih i tridesetih godina u njegovom
najistijem ostvarenju, breuer, jednu generaciju
mladji, potpuno je napustio stil bauhausa (da
upotrebimo pojam protiv koga se bauhaus,
opravdano, uvek branila) i prihvatio je novi,
plastini, individualistiki stil pedesetih godina,
od ostalih, gerhard weber i gustav hassenpflug su
kao arhitekti dostigli u nemakoj nezanemarljiv
znaaj, prvi je sagradio narodno pozorite u
manhajmu i operu u hamburgu, a drugi-jedan od
oblakodera u berlinskoj hanzeatskoj etvrti,
ludwig hilberseimer u americi je postao pojam vie
kao publicista nego zahvaljujui arhitektonskom
radu, a ernsta neuferta, nekadanjeg asistenta u
gropiusovom vajmarskom birou, van granica
nemake proslavila je njegova knjiga
gradjevinarstvo, prvi put objavljena 1930. godine;
knjiga je prevedena na mnogo jezike i hiljade
studenata koriste je kao udbenik,
nikolaus pevsner
 135
waiter gropius
fagusova fabrika, alfeld na lajni, 1911; saradnik
adolf meyer
1 pogled na glavnu zgradu s jugozapada
1911. porudbina i gradnja fabrike kalupa za
cipele.
glavna zgrada: isturena skeletna konstrukcija s
obeenom staklenom fasadom bez ugaonih
stubova.

administrativna zgrada na izlobi werkbunda u

kelnu, 1914; saradnik adolf meyer
2 frontalni izgled zgrade sa stepeninim
kulama
fabrika srednje veliine, planirana kao uzor;
administrativna zgrada, dogradjene otvorene
garae i mainska hala; prozirne krune
stepenine kule; administrativne prostorije
takodje imaju staklenu fasadu.

kupe spavaih kola nemake dravne eleznice,

1914.
3 unutranjost
izloba werkbunda u kelnu, 1914.

kancelarija direktora bauhausa u vajmaru, 1922.

4 izometrijski izgled; crte herberta bayera
izvedeno 1923; svi predmeti su po gropiusovim
nacrtima proizvedeni u radionicama bauhausa.
136
waiter gropius zgrada bauhausa, desau torfoleuma; neprohodni ravni krovovi odkaltlaka
zgrada bauhausa zapoeta je u jesen 1925. po poivaju na juti postavljenoj preko izolacije od
spomenik martovskim rtvama u vajmaru, beton, nalogu grada desaua, zavrena je posle torfoleuma i zaravnjenih betonskih ploa, odvod
1921/22. jednogodinje gradnje i otvorena u decembru vode vri se preko cevi od livenog gvozd ja u
5 izgled 1926. unutranjosti zgrade (ne koristi se pocinkovani
zgrada pokriva povrinu od 2630 m2 i obuhvata lim), opla ta od cemen ta u bledoj boji
administrativna zgrada za chicago-tribune, 32 450 m3 prostora, kotala je 902 500 maraka, minerala, primenu boje u celoj zgradi preuzeo je
1922; saradnik adolf meyer ili 27,8 maraka po m3 izgradjenog prostora, bauhausov odsek za zidno
6 perspektiva ukljuujui i sve sporedne trokove, nabavka slikarstvo, konstrukciju i izvodjenje rasvete
medjunarodni konkurs u organizaciji amerikih inventara kotala je 126 200 maraka, kompleks oba vila je radionica za metal, nametaj od
novina, ostali uesnici: loos, saanen, braa se sastoji od tri dela (vidi osnovu na str. 100): elinih cevi u auli, trpezariji i ateljeima proizveden
taut, muche i dr. e. krilo za tehniko uilite (kasnije: strunu je prema projektima marcela breuera. natpise je
betonska konstrukcija; svi otvori su u potpunosti kolu) sadri nastavne i administrativne prostorije, izradio tamparski odsek bauhausa.
zastakljeni. uionice, biblioteku, salu za fiziku, waiter gropius, u: bauhaus sveska 1, 1926,
upor hilberseimer, str. 159, br. 85 modelarnice. parter potpuno prekriva postament; str. 2-3
visoki parter i dva sprata. na prvom i drugom
spratu, most koji poiva na etiri stuba i protee se
nad saobraajnicom; u njegovom donjem nivou
nalazi se uprava bauhausa, u gornjem - odsek za
arhitekturu; most vodi u zgradu
c. u kojoj se nalaze radionice-laboratorije i
nastavne prostorije bauhausa. u prizemlju su
scenska radionica, tamparija, bojarnica,
vajarnica, prostorija za pakovanje i magacin,
stan domaina zgrade i loionica s podrumom za
ugalj. u parteru su stolarnica i izlobene
prostorije, veliki vestibil kome se prikljuuje aula
sa uzdignutom scenom u proelju, na prvom
spratu su tkanica, prostorije za pripremni kurs,
velika sala za predavanja i veza mostom izmedju
zgrade e. i zgrade c.
na drugom spratu su radionica za zidno slikarstvo,
radionica za metal i dve sale za predavanja, koje
se mogu spojiti u veliku izlobenu salu. na to se
prikljuuje drugi sprat mosta u kome se nalaze
prostorije odseka za arhitekturu i gropiusova
kancelarija, aula (b.) u prizemlju te zgrade vodi
do jednospratne medjuzgrade
a. u kojoj se nalaze ateljei i prostorije za
studente, scena izmedju aule i trpezarije moe
se otvoriti sa obe strane, tako da gledaoci sede i
s jedne i s druge strane, u sveanim prilikama
mogu se otvoriti svi zidovi scene tako da se
trpezarija, scena, aula i vestibil spajaju u veliku
svearsku povrinu.
za trpezarijom jo dolazi kuhinja sa sporednim
prostorijama, ispred trpezarije lei prostrana
terasa, a prednjom veliki sportski teren.
na pet gornjih spratova ove zgrade nalazi se
28 ateljea sa stambenim prostorijama za studente
bauhausa; na svakom spratu postoji ajna
kuhinja, u prizemlju su kupatila, gimnastika sala
sa garderobom i elektrina veernica.
materijal i konstrukcija kompleksa:
armiranobetonska konstrukcija sa ispunom od
opeke; armiranobetonski plafoni na podvlakama,
u prizemlju - gljivasti plafon, prozorski okvir
je od dvostruko ljebljenih profilisanih lajsni,
sa refleksnim kristalnim staklom, prohodni ravni
krovovi od spojenih asfaltnih ploa na izolaciji od
 137
waiter gropius

zgrada bauhausa, desau, 1925-26.

7 izgled
8 pogled sa stepenita na radioninu zgradu
9 severozapadni ugao radionine zgrade, ulaz
u viu tehniku kolu
10 izgled, u prvom planu studentski dom
11 osnova prizemlja i prvog sprata
12 pogled s ulazne strane
13 vezivni hodnik, pogled na tehnike uionice
14 auditorijum, stolice marcela breuera,
osvetljenje maxa krajewskog
 141
waiter gropius

kue majstora, 1925-26.

gropiusova kua razorena u drugom svetskom
ratu
15 izgled, crte carlafiegera
16 izgled
17 stambena kua sa dva stana, istoni front
18 stambena kua sa dva stana, dnevna soba
moholy-nagy-a, nametaj marcela breuera,
primena boje - moholy-nagy i radionica za zidno
slikarstvo
waiter gropius

19 gropiusova kua s batom, pogled iz kue

moholy-nagy-a
20 gropiusova kua s terasom i batom
21 gropiusova kua, dnevna soba
jedna pojedinana kua (za gropiusa) i tri kue
sa dva stana (za moholy-nagy-a i feiningera; za
muchea i schlemmera; za kleea i kandinskog)
zapoete su u leto 1925. temelji od nabijenog
betona, zidovi od ploa (ljaka, pesak,
cement), u izgradnji su uzele uea sve
radionice.
 143
waiter gropius

naselje terten kod desaua, 1926-28.

22 situacioni plan s tri prostorne celine: 1926.
- 60 jedinica; 1927. - 1 0 0 jedinica; 1928. - 1 5 6
jedinica
23 zgrada potroakog udruenja i kue druge
prostorne celine
24 zgrade u nizu, trea prostorna celina
nalog grada desaua za izgradnju dravnog
porodinog naselja, fabrikovanje gotovih
normiranih gradjevinskih elemenata (platonske
grede od armiranog betona, uplji ljakoblokovi
za poprene zidove),
industrijalizovanje gradnje zahvaljujui
prefabrikaciji

projekt totalnog pozorita, 1927.

25 osnova
26 snimak iznutra
poto ga je reiser erwin piscator podstakao da
se pozabavi planom za jedno novo pozorite,
gropius je projektovao totalno pozorite u kome
publika i glumci ine jedinstvo.
uz pomo tehnikih ured jaja mogue je u okviru
jedne predstave igrati istovremeno na dubinskoj
sceni, proscenijumu ili krunoj sceni, ako se
veliki parter okrene za 180stepeni, u sredini kue
stvara se kruna scena, sa svih strana okruena
stepenastim gledalitem, izmedju dvanaest
stubova koji se nalaze u gledalitu mogu se
postaviti projekcioni zidovi; na njih se moe
projektovati iz dvanaest filmskih kamera spol ja, ili
iz filmskog tornja iznutra, zahvaljujui
projekcionom svetlu, realno gledalite, inae
neutralisano zamraivanjem, postaje pozornica
zbivanja.
waiter gropius

biro rada, desau, 1927-28.

27 pogled sa severozapada, polukruna
jednospratna zgrada sa ed-krovom
funkcija osnove sastoji se u tome da na najbri
mogui nain uputi klijente u eljenom pravcu,
u izgradnji su uestvovale radionice bauhausa.
elina skeletna konstrukcija obloena je
kamenom slepkom u boji koe.

eksperimentalno naselje pandau-hazelhorst,

berlin,1928.
28 predlog za oblakoder d, izometrijski izgled
sa prikazom skeletne konstrukcije i enterijerom.
konkurs dravnog istraivakog drutva,
visoki blok, postavljen upravno na ulicu.

kola u impingtonu, kembridajr, 1936.

saradnik maxwell fry
29 pogled sa jugoistoka, krilo s uionicama
boravei u engleskoj od 1934. do 1937.
gropius gradi stambene zgrade i kolu u
impingtonu. jednospratna zgrada sa otvorenim
nadsvodjenim vezivnim stazama, zajednike
prostorije za predavanja, pozorine predstave,
sport; pet uionica i jedna radna prostorija.

harvardski univerzitet, centar za postdiplomske

studije, kembrid, masausets, 1949, zajedno sa
architects' collaborative
30 izgled sa juga, sa zajednikom zgradom i
studentskim domom u pozadini
31 ulazna hala sa isturenom rampom i
keramikim mozaikom u boji; mozaik je izradio
herbert bayer.
32 reljef od opeke u zajednikom domu; autor
josefalbe rs.
waiter gropius

zgrada ambasade sjedinjenih amerikih drava u

atini, 1956, sa takom
33 izgled spolja
trospratna konstrukcija od armiranog betona s
oplatom od pentelikonskog mermera, kvadratno
dvorite; oba gornja sprata obeena su na
betonske grede, postavljene na stubove visoke
devet metara; krov isturen est metara, kao
zatita od sunca.

pan american world airways building, njujork,

1958, sa takom
34 izgled
oblakoder s 59 spratova iznad centralne
eleznike stanice na aveniji park, 218 315 m2
izgradjenog prostora.
prefabrikovani betonski elementi sa pilastrima
od belog kamena.

park lane administrativna i stambena zgrada,

london, 1960, sa takom
35 izgled spolja
administrativna i stambena zgrada s luksuznim
apartmanima, konstrukcija od armiranog
betona sa prefabri kovan im betonskim
elementima.

arhiv bauhausa, darmtat, projekt, 1966, sa

takom
36 model
beton, sve vidljive povrine glaane su
prskanjem peska pod pritiskom; ispunafasadnih
zidova opekom sa stupcima od opeke; prozori su
od bruniranih aluminijumskih profila, lanterne
nad izlobenim prostorijama pokrivene su
bakarnim limom; ispod lanterni postavljena je
transparentna reetka od drveta, obojena belo.
 147
hannes meyer
petersschule u bazelu, 1926.
saradnik hans wittwer
37 projekt za konkurs
zgrada osnovne kole na uskoj parceli,
elezni kostur, na icanoj uadi obeena je
elezna konstrukcija dveju ravnih povrina koje
slobodno lebde; obuhvataju 1250 m2 i treba da
slue kao kolsko dvorite.

projekt za zgradu ujedinjenih nacija u enievi,

1926/27.
saradnik hans wittwer
38 izometrijski izgled
39 osnova medjusprata
40 izgled s juga
pretpostavka svakog gradjevinskog ostvarenja je
elja da se dodje do istine; ako su namere
ujedinjenih nacija istinite, onda ovaj savez naroda
ne moe da svoj novi drutveni poredak sabije u
tradicionalnu zgradu, odbacujemo stubovima
naikane prijemne dvorane za umorne suverene,
gradimo higijenske radne prostorije za vredne
predstavnike naroda.
h. meyer, u bauhaus 1927, sveska 4, str. 6
sala sa skeletnom konstrukcijom od armiranog
betona zamiljene je za 2600 ljudi, sekretarijat:
elina skeletna konstrukcija sa 550
kancelarijskih jedinica na osnovi oblika
nepravilnog slova H.
hannes meyer

naselje terten kod desaua, 1928-1930.

5 zgrada sa otvorenim galerijama, zajedno sa
gradjevinskim odeljenjem
41 situacioni plan
42 izgled sa severa, zgrade s otvorenom
galerijom i stepeninom kulom
43 prolaz na severnoj strani jedne zgrade
1928. hannes meyer je dobio narudbu da
zavri naselje koje je 1926. zapoeo gropius
(upor. kat. br. 24-27)

savezna kola sveopteg nemakog saveza

sindikata u bernauu kod berlina,
1928-30, sa gradjevinskim odeljenjem
44 izgled
45 situacija i osnova prizemlja
46 vebaonica sa tremom
47 soba za dva studenta
konkurs u kome su, izmedju ostalih, uestvovali i
erich mendelsohn i max taut.
nagrada za savreno prostorno ostvarenje
pedagokog programa, sredite: kvadratna
aula, kantina i boravini prostor; na jug gledaju
stanovi nastavnikih porodica, na sever 60
dvokrevetnih soba, uionice, seminarske
prostorije i itaonice, vebaonica; mogunosti za
sport na prirodnom jezeru.
jednoj zajednici od oko 130 ljudi treba omoguiti
da u vremenskom minimumu od 4 nedelje
maksimalno ispolji svoj ivotni elan.
h. meyer u bauhaus 1928, sveska 2/3, str. 13

gradnja 7. stambena higijena
sve stvari na ovom svetu su proizvod formule: 8. odravanje automobila
(funkcija pomnoena ekonominou) 9. kuvanje
zbog toga, sve te stvari nisu umetnika dela: 10. zag revanje
svekolika umetnostje kompozicija, to znai - 11. osunavanje
protivi se svrhi. svekoliki ivot je funkcija, pa je 12. posluivanje
zato neumetniki. ideja o kompoziciji primorske ti zahtevi su iskljuivi motivi stambene
luke tera oveka na smeh! gradnje, mi ispitujemo kako protie svakodnevni
medjutim, kako nastaje projekt plana za jedan ivot svakog ukuanina; iz toga nastaje dijagram
grad? ili plana za stan ? kompozicija ili funkcija ? funkcija, koji obuhvata majku, oca, dete, malo dete
umetnost ili ivot???? gradnja je bioloki i ljude koji s njima ive. ispitujemo odnose kue i
proces, gradnja nije estetski ukuana prema strancima: potaru, prolazniku,
proces, elementarno oblikovana, nova stambena posetiocu, susedu, provalniku, odaaru, veerki,
zgrada nije samo mainerija za stanovanje, nego policajcu, kuepaziteljki, drugu u igri, slubeniku
bioloki aparat za duhovne i telesne koji naplauje gas, zanatliji, negovateljici,
potrebe. - novo vreme stavlja na raspolaganje sluite!ju. ispitujemo odnos ljudi i ivotinja prema
novoj gradnji kua nove sirovine: bati i uzajamne uticaje izmedju oveka, kunih
ivotinja i domaih insekata. otkrivamo godinje
armirani beton armirano staklo oscilacije temperature tla i prema tome
vetaku gumu presovana pluta izraunavamo gubitak toplote kroz pod, kao i
vetaku kou vetaka smola dubinu temelja, geoloki nalaz zemljita u bati
cel-beton vetaka kost govori o kapilarnosti i od njega zavisi hoe li se
drvo-metal drvni derivati odvodjenje vode sprovoditi kanalisano ili
aluminijum si-elik prirodno, izraunavamo ugao pod kojim tokom
eubolit hladni lepkovi godine pada sunce i dovodimo ga u vezu s
per gas-beton geografskom irinom terena na kome e se graditi,
kauuk valjano staklo i prema tome konstruiemo osenenja kue u bati
torfoleum kselotekt i osvetijenostprozora u spavaoj
ripolin azbest sobi. izraunavamo dnevno osvetljenje, radnu
viskoza aceton povrinu u unutranjem prostoru, i uporedjujemo
eternit kazein toplotnu sprovodijivost spoljanjih zidova sa
goudron trolit vlanou spoljanjeg vazduha. kretanje
kanevas tombak vazduha u zagrejenoj prostoriji nije nam vie
nepoznato, optiki i akustiki odnosi prema
prema naelu ekonominosti ove gradjevinske susednoj kui najbriljivije se oblikuju, pozna te
elemente organizujemo u konstruktivno su nam atavistike sklonosti buduih stanovnika
jedinstvo, tako pojedinana forma, telo zgrade, prema drvetu, pa za unutranju oplatu normirane
boja materijala i povrinska struktura nastaju montane kue u skladu s tim biramo vatreni bor,
automatski i uslovljene su ivotom, (prijatnost i krutu topolu, neobini okum ili svilasti
reprezentativnost nisu lajtmotivi gradnje stanova.) javor, boja je za nas samo sredstvo svesnog
(prva se nalazi u ljudskom srcu, a ne na zidu uticaja na duu, ili sredstvo za orjentaciju. boja
sobe...) nikad nije mimikrija za bilo koju vrstu
(druga se ogleda u domainovom stavu, a ne u materijala, uasavamo se arenia. premaz je
njegovom persijskom tepihu!) zatitno sredstvo, tamo gde nam se boja ini
arhitektura kao umetnikov afektivni uinak nema neophodna za psihu, uraunavamo njenu vrednost
opravdanje da postoji. u reflektovanju svetlosti. izbegavamo isto belo
ovo funkcionalno-bioloko shvatanje gradnje kao bojenje kua: telo kue je kod nas akumulator
oblikovanja ivotnog procesa logino vodi istoj suneve toplote...
konstrukciji: taj konstruktivni svet forme nema nova kua, montirana suvim postupkom,
otadbinu, on je izraz internacionalnog predstavlja industrijski proizvod i zato je delo
graditeljskog ubedjenja, internacionalnost je specijalista, ekonomista, statistiara, higijeniara,
zasluga ove epohe, ista konstrukcija je osnov i klimatologa, toplotnih tehniara, strunjaka za
obeleje novog sveta forme. norme; arhitekta ?... bio je umetnik, sad postaje
specijalista organizacije!
1. polni ivot nova kua je socijalno delo. ona oslobadja
2. navika spavanja gradjevinarski zanat parcijalne nezaposlenosti
3. dranje malih ivotinja jednog sezonskog radnika i titi od zlog glasa
4. batenska kultura posla koji reava problem
5. negatela nezaposlenosti, racionalizovanjem domainstva
6. zatita od rdjavog vremena ona titi domaicu od opasnosti da postane rob
149
domainstva, a racionalnim uredjenjem bate titi
stanovnika kue od diletantizma sitnog
batovanstva. ona je socijalno delo naroito zato
to je (kao i svaka DIN-norma) normirani
industrijski produkt bezimene zajednice
pronalazaa, novo naselje, iji je konani cilj
opte dobro, u potpunosti je svesno organizovano
zajedniko delo, u kome se na integralnoj
drugarskoj osnovi izjednauju kooperativne i
individualne snage, tvorei jednu zajedniku
snagu, modernizam ovog naselja ne sastoji se u
tome to su njegovi krovovi ravni, a fasade
podeljene vertikalno-horizontalno nego u njegovoj
direktnoj povezanosti sa ljudskim postojanjem, u
njemu su tenzije pojedinca, polova, susedstva i
zajednice, kao i geofiziki odnosi nadmono
oblikovani,
gradnja, to je nadmona organizacija ivotnih
procesa,
gradnja kao tehniki proces stoga nije samo
parcijalni proces, dijagram funkcija i
ekonomski program su presudne
smemice graditeljske namere.
gradnja vie nije pojedinani zadatak za tatinu
jednog arhitekte,
gradnja je zajedniki rad radnika i pronalazaa;
samo onajko u radnoj zajednici s drugima
vlada samim ivotnim procesom... jeste
majstor gradnje,
gradnja tako od pojedinanog posla oveka
pojedinca (koga podstiu nezaposlenost
i nestaica stanova) postaje kolektivni
posao drugova,
gradnja je samo organizacija: socijalna, tehnika,
ekonomska, psihika organizacija,
hannes meyer (1928)
hannes mayer

razvojni plan grada-satelita nijnij-kurinsk, 1932.

u saradnji sa brigadom standardgorprojekta
48 izvodjaki plan
hannes meyer, koji je od oktobra 1930. boravio
u sssr, uestvovao je u radu na urbanistikim
projektima: razvojni plan moskve, plan namene
povrine za industrijski basen perma

projekt za naselje lomas de becerra tacubaya

kod meksiko sitija, 1942.
49 situacioni plan
plan za grad koji bi bio satelit meksiko sitija i u
kome bi evelo 1800 do 2000 radnikih
porodica: est delova grada, u svakom obdanita
i igralita; po jedan trni centar za dva dela
grada, udaljenost stambenih blokova,
postavljenih u pravcu sever-jug, iznosi 30 do
35 m - ak i pri maksimalnoj gustini naseljenosti
po hektaru, saobraaj se odvija oko stambenih
kvartova. industrijske oblasti na istoku i
zapadu.

projekt za dogradjivanje manzana de corpus

Christi, meksiko, 1947.
50 aksonometrijski izgled celokupnog poloaja
sa severa
gradnja za banco internacional i banco nacional
de mexico. korienje nevelikog terena; 33
sprata, 12 500 m2 kancelarijskih povrina.
 151
ludwig mies van der rohe
projekt oblakodera u fridrihtrase u berlinu,
1919.
51 osnov
52 perspektivistiki izgled
53 fasada
u razvoju nove arhitekture ovo je prvo
arhitektonsko delo u istom staklu, a bez vidljivih
stubova.
novi strukturalni princip najjasnije emo videti ako
staklo upotrebimo kao materijal za spoljanje
zidove, oblik prizme na trougaonoj osnovi
zgrade; staklene zidove najbolje je postaviti tako
da jedan prema drugom stoje u tupom uglu, kako bi
se izbegla jednolinost ogromnog staklenog
fronta.
mies van der rohe, u: frhlicht, 1922.

projekt oblakodera u staklu, 1920/21.

54 model
izlomljene linije osnove proizale su iz tri inioca:
dovoljno osvetijenje unutranjih prostorija,
masivnost spoja, igra svetlosnih refleksa, jedine
vrste take plana su stepenice i ahtovi za lift.
mies van der rohe, u: frhlicht, 1922.
oba ova primera arhitekture u staklu bila su
zastupljena na izlobi grupe novembar
ludwig mies van der rohe

upravna zgrada od betona, 1922.

55 perspektivistiki izgled
kancelarijska zgrada je zgrada rada, organizacije,
jasnoe, ekonomije, svetle, prostrane prostorije
za rad, pregledne, ralanjene kao organizam
preduzeca. veliki efeka t uz najmanji utroak
sredstava, materijali su beton, gvozd je, staklo,
gradjevine od armiranog betona su po svojoj
sutini skeletne gradjevine. nema ni pune mase,
ni zatvorenih kubusa. u noseoj osnovnoj
konstrukciji zidovi su nenosei. vide se, dakle, i
kua i skelet,
mies van der rohe, u svesci g 1, 1923.

letnjikovac od opeke, 1923.

56 osnov
57 izgled
ovo telo nije zatvoreno; gradjevinu proima
prostor; ploastim stazama i jezicima zidova ona
see u okolni prostor, kao to pokazuje
osnov. nizak objekt s dugim horizontalama
utapa se u predeo.

spomenik karlu liebknechtu i rosi luxemburg,

berlin 1926 (razoren)
58 izgled

o tutgartskom weissenhofsiedlung
kada je u leto 1927, u tutgartu otvorena izloba
stan, koju je priredio nemaki werkbund, a
finansirao grad tutgart, niko nije mogao da
zamisli da je tu uoblien prvi i istovremeno
poslednji dokument moderne arhitekture
-zajedniko delo njenih istaknutih predstavnika:
esnaest arhitekata* iz pet zemalja demonstrirali
su jedinstvenou svojih projekata za
weissenhofsiedlung da formalni program nove
gradnje ne vai iskljuivo za nemaku. ovde je
prvi put poeo da se prepoznaje medjunarodni
stil.
duhovni i oblikovni okvir odredio je mies van
der rohe formulacijom cilja i idejom za formalnu
koncepciju plana dogradjivanja. u kratkom
vremenskom roku (2-6 meseci) pod
rukovodstvom richarda doeckera podignute su
zgrade u weissenhofu, svaka drugaije
konstrukcije i od novih materijala, miesov blok
trospratnih zgrada u nizu, s armiranobetonskim
skeletom ubedljivo je prikazao ideju o
fleksibilnosti u cilju diferenciranja stambenih
potreba i o racionalnosti serijske
proizvodnje, slina obeleja pokazuju kue
gropiusa, ouda i stama; ostali su temu izlobe
vie shvatili iz aspekta stan kao izraz moderne
ivotne forme, njihovi planovi odlikuju se
neematskim, slobodnim razvojem
osnova, predstava o stanu kao prostornom
jedinstvu - kako horizontalnom, tako i
vertikalnom - najdoslednije je ostvarena u
corbusierovim kuama. doecker, rading i
scharoun takodje tee ovom pravcu,
zajedniki c i l j - da se stambena gradnja izvede iz
regionalnog tradicionalizma i da se socijalni,
privredni i estetski zahtevi vremena uzmu za
osnov projektovanja, manifestovan je u
weissenhofu na jedinstven nain i deluje kao
uzor ve vie od dvadeset godina.
Jrgen joedicke
*peter behrens, victor bourgeois, richard
doecker, josef frank, waiter gropius, ludwig
hilberseimer, le corbusier, ludwig mies van der
rohe, j. j. p. oud, hans poelzig, adolf rading, hans
scharoun, adolf g. schneck, mart stam, bruno i
max taut.
153
ludwig mies van der rohe
celokupni plan za weissenhofsiedlung,
tutgart, 1927, i stambena zgrada
59 prvi model, fotografija
60 stambena zgrada, izgled
61 unutranjost
miesov stambeni blok sastoji se od etiri
trospratne kue, postavljene jedna uz drugu, s
podrumima i krovnim
terasama, armiranobetonski skelet kao
konstruktivni sistem; ispuna od blokova i
tresetnih ploa.
prilikom gradnje stanova za iznajmljivanje
ekonomski razlozi iziskuju racionalizaciju i
tipizaciju proizvodnje, skeletna struktura ovde je
podesan konstrukcioni sistem, on omoguava
racionalnu proizvodnju i doputa punu slobodu u
deljenju unutranjeg prostora, ako se ograniimo
na to da samo kuhinju i kupatilo zbog instalacija
ostvarimo kao fiksirane prostorije i ako se jo
odluimo da preostalu stambenu povrinu
podelimo pomerljivim zidovima, verujem da tim
sredstvima zadovoljavamo svaki opravdan zahtev
u stanovanju.
kua lange, krefeld, 1928-29.
62 pogled iz bate
zgrada od opeke za frabikanta svile i sakupljaa
moderne umetnosti, hermanna langea.
ludwig mies van der rohe

nemaki paviljon, svetska izloba, barselona,

1929.
63 osnova
64 izgled spolja
65 unutranjost
66 stolica barselona, niklovani elik i koa.
zgrade bez funkcije, osam hromiranih krunih
elinih stubova koji nose krov
(v = 310 cm), plemeniti materijali: zidovi od
utog oniksa i zelenog tinoskog mermera, bojeno
mat staklo, na podu travertinske ploe, crni
velurni tepih; dva ravna bazena sa igraicom
georga kolbea. protona veza izmedju
spoljanjeg i unutranjeg prostora, savren
primer iste arhitekture.

kua tugendhat, brin, 1930.

67 pogled iz bate
68 unutranjost stambenog prostora
ulaz na gornji sprat s uline strane; u prizemlju
veliki jedinstven prostor s jednim zidom od
oniksa (ram je od makaser-ebonovine). svaki
drugi stakleni zid prema bati moe da se otvori.
 155
ludwig mies van der rohe

zgrada na izlobi arhitekture, berlin 1931.

69 izgled
70 pogled u prostorije za spavanje
u zgradi na izlobi koju je vodio mies samo su jo
kupatilo, kuhinja i soba za sluavku zatvorene
prostorije, unutranji zidovi produeni su u
batu kao zidovi atrijuma. ukrtanjem zidova
postignuto je jo samo optiko razdvajanje
prostora za spavanje i dnevnih prostora.

atrijumske kue u nizu, projekt 1931.

71 osnova
72 skica
dok je vodio bauhaus, mies van der rohe
projektovao je vei broj kua s atriju mom; o tom
zadatku se, istovremeno, raspravljalo i u okviru
njegove nastave iz arhitekture,
stan i bata okrueni su zidom, na kvadratnoj
osnovi, stan se prua oko atrijuma u obliku slova
L i odvojen je od ulaza zidom, prostor za
spavanje je zidnim pregradama odvojen od
ostalog prostora, izuzev kuhinje i kupatila,
slobodno prostorno uoblienje.

atrijumska zgrada sa garaom, 1931.

73 osnova
ludwig mies van der rohe

lake shore drive apartment, ikago, 1948-51.

74 izgled
zgrade su postavljene upravno jedna prema
drugoj; elina konstrukcija, prizemlje potpuno
zastakljeno. 26 spratova, svaki visok
280 cm. slobodan plan.

nacionalno pozorite u manhajmu, projekt za

konkurs 1952/53.
75 skica i poduni presek
76 model
krov (160 x 80 m) i fasadni zidovi od elika i
stakla obeeni su na sedam spojnih reetkastih
nosaa koji poivaju na po dva mermerna
stupca, koji obrazuju ulazne tremove. zgrada
ima dve sale. velika sala prima 1300, a mala
500 gledalaca, foajei su u skladu sa
salama, obe scene su u istoj osi.

crown-hall (i. i. t.), ikago, 1952-56.

77 izgled
78 stubovi i grede
u otvorenoj prizemnoj hali mies van der rohe
podigao je crown-hall za odsek arhitekture koji je
vodio u kampusu ilinoiskog instituta za
tehnologiju (i. i.t.). institute of design
(institut za dizajn - ranije: nova bauhaus)
nalazi se u suterenu, o etiri varena elina
nosaa obeeni su krov i staklena fasada.

convention hall, ikago, projekt 1953/54.

79 model
prostor koji prima 50 000 ljudi pokriven je
ploama na elinim nosaima; duina iznosi
preko 200 m. unutranjih pregrada
nema. est koninih betonskih stubova sa
svake strane nose skelet, ispunjen mermerom,
aluminijumom ili obojenim staklom; na njemu
poiva krovna konstrukcija, vidljiva iznutra.
 157
ludwig mies van der rohe

administrativna zgrada seagram, njujork,

1954-58.
saradnik philip Johnson
80 izgled
81 ugao na zadnjoj fasadi
zgrada visoka 39 spratova nalazi se na park
aveniji, povuena 30 metara od ulice, poiva na
platou od granitnih ploa sa dva
bazena, fasada od mrkog refleksnog stakla i
bronze, enterijer je projekt philipa johnsona.
ludwig mies van der rohe

administrativna zgrada backardi, meksiko siti,

1958-62.
82 unutranjost, osnova
elina skeletna konstrukcija; na prvom spratu,
iznad potpuno zastakljene hale, nalaze se
kancelarije.

muzej georga schaefera, vajnfurt, projekt 1960.

83 model
georg schfer, vajnfurt
kvadratna krovna ploa je od ukrtenih varenih
dvostrukih nosaa u obliku slova T. 8 elinih
stubova od varenih T-prof ila. u potpuno
zastakljenu, slobodnu halu unesena je akustika
izolacija, polazni model za

galerija 20. veka, berlin (zapadni) 1962-1968.

84 izgled spolja, osnove, frontalni izgled i
presek stoji na granitnoj terasi, kvadratna
krovna ploa (debela 1,80 m) koja za 7,20 m
premaa zastakljeni unutranji prostor, poiva
na osam elinih stubova (po dva sa svake
strane), ostale prostorije ove galerije nalaze se
u prizemlju koje gleda na zapad, u batu gde je
izloena plastika.
 159
ludwig hilberseimer
kancelarijska zgrada za novine Chicago tribune,
projekt, 1922.
85 skica projekta
upor. gropius, kat. br. 6

ema velegrada od oblakodera, oko 1924.

86 ulica sever-jug
87 ulica istok-zapad
za razliku od corbusiera grad oblakodera ima
vertikalni sklop; iznad prodavnica i kancelarija
(5 spratova), nalaze se stanovi
(15 spratova). medjugradski, gradski i peaki
saobraaj na tri nivoa.
istovetnost blokova imala je za posledicu
jednolinost gustina stanovanja bila je vea no
to se elelo. namera ove studije nije bila da resi
arhitektonski problem grada, ve da pokusa da
pronadje tehniko reenje za problem saobraaja.

decentralizovani velegrad, projekt, 1933.

88 ema
89 administrativna i poslovna oblast
grad koji moe rasti dogradnjom raznovrsnih
sadraja; visoke i niske kue kombinuju se u
zelenilu, ema se sastoji od agregata sa
razliitim funkcijama, od kojih su osnovne
jedinice naselja, gustina naseljenosti je 200
stanovnika po hektaru, na zapadu se nalaze
etiri agregata iji je pravac istok-zapad: dva
agregata su za vladu i upravu, dva za banke i
trgovine.

decentralizovani grad u morskom zalivu,

1945-1949.
90 generalna skica
industrijska i stambena zona su spojene;
preovladjujui pravac vetra diktira organizaciju
prostora: stambeni objekti postavljeni su tako da
predstavljaju prepreku za vazduh zagadjen
industrijom, na raskrima saobraajnica, u
pravcu sever-jug, lee administrativni, trgovaki i
kulturni centri.
ludwig hilberseimer

generalni plan ikaga, 1939-1945.

91 generalni plan budueg razvoja ikaga kako
ga je videla ikaka planerska komisija
92 skica plana
u pravcu severa, na lokalnoj saobraajnici i na
jezeru nalaze se poslovno prodruje i paralelna
traka s manufakturnim industrijama koje mogu
rasti, u desnom uglu je kratak niz industrija koje
ne mogu rasti, zatim, industrije koje zagadjuju
vazduh. dominantni vetardiktira trouglastu
formu stambene zone. izmedju poslovne zone i
industrj koje mogu rasti prolazi glavna
saobraajna ila.
93 plan s lepezastim jedinicama
industrijska zona sa stambenom zonom protee
se u tri niza, paralelno glavnoj saobraajnoj liniji i
du reke ilinois. teka industrija ostaje na
severu. stambene zone lee na jezeru, na
odgovarajuoj udaljenosti.
94 plan s gradskim agregatima, okruenim
malim obradivim parcelama.
gradski agregati s poslovnom oblau i
industrijama koje mogu rasti nalaze se izmedju
obale i glavne saobraajne linije, na tri strane
traka malih obradivih parcela za radnike sa
skraenim radnim vremenom, teka industrija
du reke ilinois.
 161
ludwig hilberseimer

projekt evergreen II, ikago, 1947.

sa alfredom caldwellom
95 model
meovita dogradnja s razliitim tipovima kua

ikago, deo severne strane, 1950.

96 gradacija u novom planu
97 moguno konano reenje
zona od ulice medison do avenije lorens i na
zapad do zapadne avenije, sanacija:
izostavljanje blokova zgrada da bi se smanjio
saobraaj i stvorio prostor za kole i
igralita, zavrni stadijum: kvadratne jedinice,
okruene rekreacionim zonama.
anton brenner

zgrada s otvorenom galerijom, berlin, oko 1928.

98 pogled iz bate
99 pogled sa ulice

zgrada s otvorenom galerijom, frankfurt na majni,

oko 1928.
100 pogled sa ulice

edvard heiberg

naselje ryparken, 1932-1933.

saradnik p. baumann
101 situacioni plan
102 izgled
103 izgled

adolf mever

stambena kua dr. d., jena, 1927.

104 skica izgleda i osnove

plinara, frankfurt na majni, 1928.

105 izgled

elektrina fabrika, frankfurt na majni, 1928.

106 idejna skica
 163
mart stam

projekt eleznike stanice u enevi, 1926.

107 ptija perspektiva
108 izgled sa ulazne strane

projekt kancelarijske zgrade u roterdamu, oko

1928.
109 izgled, osnove, detalji
hans wittwer

aerodromski restoran, hale, 1929.

110 situacioni plan, preseci i izgledi
111 izgled s juga

alfred arndt
kua strher, darmtat, 1956/57.
112 izgled i osnova

kancelarijska zgrada, fabrika lemila erga,

verthajm, 1960.
113 ulazna strana
 165
herbert bayer
arhitektura

114 zdravstveni centar, aspen/kolorado, 1955.

115 zgrada instituta za humanistike studije,
aspen, 1962.
116 kapela robert-o-anderson, nju meksiko,
1962.
117 atorska konstrukcija krova, aspen, 1964.
herbert beyer

postavka izlobe

118 izloba nemakog werkbunda, pariz 1930.

119 izlobeni tand udruenja gradjevinara,
izloba gradjevinarstva, berlin 1931 (zajedno s
I. moholy-nagy-em i w. gropiusom)
120 trodimenzionalni plakat za naslovnu stranu
asopisa die neue linie, 1932.
121 izloba bauhausa, muzej moderne
umetnosti, njujork 1938
122 izloba airways to peace, muzej moderne
umetnosti, njujork 1943.
herbert bayer

primenjena grafika

123 etiri naslovna lista za asopis die neue

linie, 1930,1935,1936,1938.
124 etiri stranice kataloga, prospekt
bayer-type, 1933.
125 est stranica, prospekt udo ivota,
1934.
126 plakat udo ivota, 1934, mali format
127 plakat nemakog werkbunda, pariz, 1930,
mali format
128 tri strane container corporation, 1943,
1964,1966.
129 omot asopisa, domus, 1954.
130 plakat maina za sabiranje olivetti, 1953.
131 plakat grafike herbe rta bay era, 1961.

oblikovanje okoline

132 mermemi vrt, aspen/kolorado, 1955.

133 travnati zid, aspen, 1955.
134 kaleidoskopski zid, aspen, aluminium
company of america, 1957.
135 nadgrobni kamen, aspen, 1962.
 169
marcel breuer
kua hamischmacher, vizbaden 1932.
136 pogled iz vrta
prva izvedena gradjevina je konstrukcija od
armiranog betona, sa dve isturene
terase, iana konstrukcija dri staklo na
gornjoj terasi.

gradski centar budunosti, london, projekt,

1936, saradnik f. r. s. jorke
137 izgled modela
izloba gradski centar budunosti u
organizaciji british cement and concrete
association, desno su kancelarijske zgrade u
obliku dvostrukog slova Y, levo pozorite, kafei,
rekreacioni centar, stambeni blokovi i kola, u
sredini trni centar u obliku rampe, dvorite je
povezano sulicom.

letnjikovac chamberlain, vajlend/ masausets,

1939/40.
zajedno s walterom gropiusom
138 osnov
139 izgled
gradjevina na sokli od lomljenog kamena; velike
marcel breuer

kua plas-2-point, 1942.

140 izgled modela
141 konstrukcioni sistem
na dva kratka stuba, krov i pod nose istureni
konzolni nosai od pera. zidni elementi od
pojaanih ploa.

robna kua de bijenkorf, roterdam, 1953-1957.

saradnika. elzas
142 fasada
robna kua na glavnoj ulici poslovnog dela
roterdama. fasada od armiranog betona s
oplatom od heksagonalnih travertinskih
ploa, ispred zgrade je plastika nauma gaboa.

sedite uneska, pariz, 1953-1958.

zajedno s p. I. nervijem i b. zehrfussom
143 osnova
144 izgled
kompleks od tri zgrade: osmospratni sekretarijat
na osnovi u obliku slova Y, od prefabri kovan ih
betonskih elemenata i na 72 stuba, trapezoidna
zgrada za konferencije i petospratna pomona
zgrada za delegate, vizuelni utisak stvaraju
zidovi sa naborima od armiranog betona (nabrani
armirani beton slui i kao plafon plenarne sale),
betonske reetke i istureni sivi brisoleji.
144
 171
marcel breuer

benediktinska opatija i unuverzitet sv. don,

koledvil, minesota, 1953-1961.
saradnik hamilton p. smith
145 pogled na zvonik
146 unutranjost crkve, pogled na hor
147 unutranjost crkve, pogled kroz oi
nosaa galerije
osnova nainjena prema pravilima liturgije: ulaz
u sredinjoj osi, kroz krstionicu; pogled kroz
sredinja vrata ispod hora see do oltara; u
horskom prostoru - 300 mesta i tron za
svetenika. razliite betonske strukture:
popreno postavljeni krov crkve, od nabranog
armiranog betona izraziro plastino oblikovanje
biblioteke sale. monumentalni model zvonika
sa stepenitem, pravougaone betonske ploe
kao zatita od sunca na stambenim zgradama.

hunter college of the city of new york

biblioteka i glavna zgrada s administrativnim
prostorijama i uionicama, bronks, njujork,
1955-1959.
saradnici robert f. gatje i e. catalano
148 pogled na kampus sa uionicama (levo) i
biblioteku (desno)
149 senke na zidu od opeke, reetkasta
struktura titnika od sunca na junoj fasadi
sainjena je od kamena oker boje.
marcel breuer

zgrada ambasade sjedinjenih amerikih drava u

hagu, holandija,
1955-1959.
150 detalj frontalne strane
fasada od trapezoidnih granitnih i grubih
krenjakih blokova

njujorki univerzitet, univerzitet heits,

1956-1961.
saradnici hamilton p. smith i robert f. gatje
151 zgrada za predavanja
152 osnova
zgrada za predavanja je od armiranog betona i
uzdignuta je od tla na konzolnim bonim
zidovima, gruba betonska povrina izdeljena je
fugama u razliitim pravcima

administrativna zgrada koncerna van leer,

amstelven, holandija,
1957-1958.
153 severna fasada administrativnog krila
radne prostorije u administrativnoj zgradi nemaju
fiksnih pregrada, visina 4,80 m.
 173
marcel breuer

istraivaki centar i. b. m.-france, la gaude,

francuska, 1960-1961.
saradnik robert f. gatje
154 izgled i presek fasade
155 stubovi i pogled kroz prizemlje objekta
dvospratna betonska zgrada postavljena na
stubove. osnova u obliku dvostrukog slova
Y. prefabrikovani zidni elementi sa
horizontalnim i vertikalnim rebrima za instalacije i
zatitu od sunca.
 slikarstvo, plastika, grafika

strana 179 j.albers

184 arndt
185 bayer
190 feininger
195 itten
200 kandinski
206 klee
211 marcks
214 moholy-nagy
219 muche
225 schlemmer

233 grafika bauhausa


slikari bauhausa
pravo je udo kako se toliko slikara ija je slava
danas svetskih razmera steklo u bauhausu
u vajmaru, tu gde je, po recima njenog osnivaa,
neimarstvo shvatano kao krajnji cilj svekolike
umetnike delatnosti i gde je trebalo da se stvore
pretpostavke za jedan novi stav prema
neimarstvu. osim gropiusa, medju
nastavnicima je postojao samo jo jedan
arhitekta, adolf meyer. slikare je moglo uplaiti
to nema slikarskih klasa i to je slikar majstor
forme; tek im je u desauu doputeno da se
staraju o mladim umetnicima, ali su i ovi morali
izuiti neki zanat ili uzeti uea u industrijskom drugog, kandinski i klee bili su suprotnost kao
oblikovanju, ako su u vajmaru slikari kao
majstori forme stajali na elu radionica, klee na
elu tkanice, kandinski - radionice za zidno
slikarstvo, feininger- tamparije, schlemmer-
radionice za plastino uobliavanje, a onda
scenske radionice, u desauu su nekadanji
uenici bauhausa- josef albers, herbert bayer i
drugi - u jednoj linosti objedinjavali izuavanje
forme i izuavanje zanata.
u hronolokom redosledu, niz slikara
bauhausa poinje lyonelom feiningerom i
johannesom ittenom, za njima 1920. dolazi
georg muche, 1921. stiu paul klee i oskar
schlemmer, a pridruuju im se vasilj kandinski
1922. i najzad, moholy-nagy 1923; moholy-nagy
vodi radionicu za metal, njegovim dolaskom
jaaju snage koje naglaavaju vanost
funkcionalizma i industrijske proizvodnje, kao
to je ve bio sluaj dok je u vajmaru delovao
theo van doesburg (1921 /22).
pojedinano, kao to su i dolazili, slikari su
ponovo naputali svoja mesta. godine 1923.
odlazi itten, 1927. muche, 1928. gropius, a s njim
moholy-nagy i bayer, 1929. schlemmer, 1930.
klee. prilikom rasputanja bauhausa, od slikara
su u njoj bili jo samo kandinski i
albers. unutarnji razvoj ovog tima u kome je
uvek vladala tenzija, privlaio je i
odbijao, poelo se u donekle romantizovanom
duhu. predistoriju instituta ine ruskin i morris,
pokret mladih (pokret nemake omladine koji je,
izmedju 1900. i 1930, pokuao da nadje nove
sadraje i nove naine ivota- p.p.), Jugendstil
(umetniki pravac oko 1900. za koji je
karakteristina stilizovana biljna ornamentika -
p.p.), werkbund i oblikovanje okoline; ak i
osnivaev proglas nosi crte romantiarskog
ekspresionizma, slika se menja dolaskom
moholy-nagy-a i bauhausovom izlobom iz
1923. (umetnost i tehnika -novo
jedinstvo), konstruktivizam seosea i kod
najprefinjenijih slikara, a kada je 1928.
gropiusa nasledio hannes meyer, slikarima koji
su ostali nije bilo lako da se odbrane od naleta
ikonoboraca. humanistiki element, koji je od
poetka drao na okupu ansambl tako razliitih
linosti i tendencija, gubi tie.
danas se govori o gropiusu kao osnivau i
organizatoru bauhausa, govori se o slikarima
bauhausa, ne o bauhausovim arhitektima,
premda geniji kao kandinski i klee teko mogu da
udju u bilo kakvu generalizaciju i premda su svi
slikari u najveoj meri razliiti jedan od
schiller i goethe; isto je sa schlemmerom i
baumeisterom, albersom i
moholy-nagy-em. feininger je bio sasvim
usamljena pojava, u nizu solista koji su pre
naginjali apstrakciji nego figuraciji schlemmer je
bezmalo predstavljao anahronizam. izvesna
srodnost postojala je samo izmedju ittena i
muchea. ali svi su oni medju sobom ipak morali
imati neto zajedniko kad ih i posle nekoliko
decenija vidimo kao zajednicu i kad su mogli ne
samo da saradjuju u koli koja je imala tako
visoke zahteve, nego i da zajedno ive u dva tako
mala grada kakvi su bili vajmar i desau. oni to
su se stekli u vajmaru predstavljali su duhovnu
elitu, kandinski je ve bio poznat po plavom
jahau; klee gaje nazvao najsmelijim od svih,
hugo bali-prorokom preporoda, njegovo kod njega istu ulogu kao prapoetno kod kleea;
d e l o s e - k a o i kleeovoifeiningerovo-posle
nemakog jesenjeg salona (1913) utisnulo u kosmogonijom. reklo bi se da je schlemmer
svest prijatelja umetnosti, a njegova knjiga o
duhovnom u umetnosti doivela je nekoliko
izdanja, kleeov lanak u asopisu stvaralaka proporcija pojavljuju kao brojani odnosi, a
ispovest (schpferischekonfession, 1920)
otvorio je sasvim nove perspektive, i to jednom
jedinom reenicom: umetnost ne odraava ono
to je vidljivo, nego ini da neto postane
vidljivo, jo nikada slikari nisu o umetnosti
govorili tako temeljno kao kandinski i klee. oni
su, dakle, poznavali jedan drugog kad su stupili
na svoju nastavniku dunost, premda su se u
predratnom periodu promenili. kandinski je za
mnoge postao konstruktivist, kao ruski slikari
ija su dela bila izloena na prvoj izlobi imarginarnih prostora koji asociraju na
sovjetske umetnosti u berlinu 1922. ak su i
bauhausovci bili donekle razoarani to njegovi
radovi izgledaju tako geometrijski i proraunati,
nasuprot i dalje lirinom kleeu. tek kad je
godinu dana kasnije u bauhaus doao
moholy-nagy, uenici su osetili koliko se
177
kandinski razlikuje od konstruktivizma, jer je
moholy liio na rusa el lisickog mnogo vie nego
slikari koji su dotle uznemiravali svet. feininger
je uvek stajao malo po strani sa svojim
doivljajem kubizma i onim dugim zaletom u
berlinu, kome u svakom sluaju nije nedostajalo
muzike, tu je leala sr kontakta sa kleeom koji
je, kao feininger, strasno svirao bacha i gotovo
se bio opredelio za muziku, kandinski je u ovim
muzikim vebanjima uestvovao vie teorij -
ski, ali ipak dovoljno intenzivno da bi 1928. u
desauu postavio na scenu jednu apstraktnu
verziju slika sa izlobe modesta musorskog;
na to su ga moda ohrabrili schlemmerovi
koreografski uspesi, postignuti u tutgartu jo
pre njegovog preseljenja u bauhaus. svi
majstori bauhausa bavili su se problemima duha
i forme, ali su kandinski i klee u tome ipak
zauzimali posebno mesto. klee nije shvatljiv u
ovostranome,on, po vlastitim recima ivi
podjednako lepo sa mrtvima kao i sa
nerodjenima, neto blie srcu stvaralatva no to
je uobiajeno, kandinski, naprotiv, kod koga
srce lei u domenu glave, bavio se kosmikim
poretkom i zakonitou, unutarnjom nunou
kao i amold schoenberg, i zbog toga j e - kao i
schoenberg - nailazio na nerazumevanje. to
nerazumevanje bilo je utoliko vee to on nije
polazio od najmanjeg, postupajui induktivno,
kao klee, ve je njegov postupak deduktivan i
polazi od istih formi i boja. univerzalno igra
klee se bavi arhaizmima, kandinski
prilino blizak svemu tome. tokom prvog
svetskog rata on pravi stvari u kojima se mera i
lestvica: verna slika - nadovek - fantastian
oblik pretvara se u sled: ravno uzoru - poredjenje
- neuporedivo. zidna plastika u zanatskoj
zgradi bauhausa u vajmaru predstavlja vrhunac
figuralne umetnosti iz duha matematike i
transcendentalnog opaanja, to je obnavljanje
tradicije koje tradiciju potpuno baca u
zaborav, to je najvee prasvojstvo, kako
schlemmer belei pred smrt. ovom usmerenju
pridruuje se feininger kao arhitekta kristalastih,
katedrale, seoske crkve, kue i ukrase nad
vratima, ne obrnuto, otuda i njegova sklonost
tipografiji i tampi, koja mu pomae da dodje do
zvunih partitura, do apsolutnih znakova, do
slika od slova i pesama od slova,
u pozadini stoji Johannes itten, vajcarac, koga
178
je gropius 1919. doveo sa sobom iz bea. itten
je, kao i schlemmer, studirao u tutgartu kod
adolfa hoelzela i od poetka je vrlo suvereno
vodio pripremni kurs na kome je poivalo
celokupno obrazovanje u
bauhausu. naturalistiki crtei na koje je
podsticao svoje uenike bili su, u stvari,
strukturalne analize, nain na koji se on sluio
materijalom (upotreba otpadaka) postao je uzor
modernim kolama koje nastoje da svoje
studente dovedu u dodir sa regulisanim
sluajem, njegova vlastita produkcija
povremeno je zaostajala za njegovim uenjem,
ali slika deteta koju je uradio 1922. ostaje
blistavi trenutak dvadesetih godina, ittenov
pomonik georg muche stekao je preko ittena
uvid u istotu sredstava likovnog izraavanja i
hrabrost da ne bude aktuelan. uenici ga nisu
razumeli premda ga je itten ukljuio u svoj iroki
program i podsticao njegovo slikarstvo, kada je
muche 1928. napustio bauhaus, itten ga je
doveo u svoju umetniku kolu u berlinu.
poslednji doavi, moholy-nagy, osetno je
doveo u pitanje harmoniju u bauhausu. on je
ispunio gropiusovu elju jo iz 1921 - da se
uspostavi novo jedinstvo umetnosti i
tehnike, sa kandinskim je imao malo ta
zajedniko, spirituelnost ovog rusa bila je za
madjara ista poezija; on sm smatrao je
duhovnu delatnost mogunou za
komunikaciju, bauhausovci su ga doivljavali
kao tehnologa koji eksperimentie novim
materijalima i njihovom transparentnou, uvodi
nove predstave o kretanju i prostoru, klee je
hteo da u kretanju uspostavi poredak (za razliku
od ingresa, koji je poredak hteo da uspostavi u
mirovanju); za moholy-nagy-a kleeovo kretanje
pre je bilo zastoj; primamljivo pomono sredstvo
za njega je bio film, a sliku je shvatao kao deo
istraivanja svemira. moholy-nagy-ev stav
prema tehnici i umetnosti delovao je manje
prihvatljivo za vreme vajmarske epohe nego u
desauu, gde su pretegnuli saradnja sa
industrijom i rad u laboratoriji, doputenje da se
otvore slikarske klase delovalo je gotovo kao
gest umirivanja, uprkos tome, humanitarni
element ostao je sastavni deo rada u svim
radionicama; i moholy-nagy se trajno bavio
istraivanjem vremena i prostora, kretanja i
svetlosti, konanosti i beskonanosti, najblii
mu je svakako bio herbert bayer, koji je, kao i
albers, u vajmaru jo bio uenik i, kao i ovaj, u
desauu postao majstor, bayer je u prvom redu
bio grafiar plakata, u drugom - slikar koji je uz
pomo ablona i folija dolazio do
transcendirajuih promena stvarnosti, albers,
koji je u pripremnom kursu iao novim putevima,
u to vreme je rasprivanjem peska pod pritiskom
od staklenih folija razliitih boja dobio
arhitekturalne slike u rasteru s
vertikalno-horizontalnom strukturom, one su
predstavljale poetak njegovih op-pronalazaka u
americi, kvadratnih slika koje su mu posle
intenzivne pripreme donele slavu kad se ve
povukao, max bill je u desauu jo bio uenik.
da li je, pored tolikih razliitosti, u bauhausu
postojalo i neto zajedniko? klee, kandinski,
itten i muche barem duhovno su bliski,
schlemmer i feininger su posebni sluajevi,
moholy-nagy, albers i bayer ve su blii naem
tehnolokom veku. podudarnost izmedju
umetnosti i stvarnosti jedva jo postoji; umesto
toga govorimo o preobraavanju i pronalasku,
analitikom i sintetikom oblikovanju, slici i
simbolu, umetnost je postala jedinstvena kao
nauka.
veze svih slikara sa drutvom bile su
podjednako problematine kao i situacija same
umetnosti, i klee se s pravom alio: nas ne nosi
narod, to je jedan od razloga to je bauhaus
dva puta doivela krah. osim toga, svet u kome
je umetnik iveo bio je i vremenski i prostorno
ogroman, bezmalo nepregledan, iz podsvesti
se podizalo ono zaboravljeno i potisnuto (klee),
kandinskog su uzbudjivala poslednja zbivanja u
prirodnim naukama. izuzetno ga je uzbudilo
razbijanje atoma i u njemu je video potvrdu za
ispravnost svoga puta. jo je jedino schlemmer
verovao u oveka kao meru, ali su njegove figure
u stvari bile figuracije, a njegove perspektive-
koncepcije prostora, koje su, kao njegovi baleti,
bile pokretne i vremenske, kod ittena se javljaju
nagovetaji aperspektivistikog sveta,
prepokrivanje prolosti, sadanjosti i
budunosti.
preostaju moholy-nagy i albers. kuda s
njima? je li moholy bio veliki eksperimentator,
koji bi danas imao neograniene anse? a
albers kontemplativac iji je as bio proao? iz
dananje perspektive drugaije gledamo na
to. ova dva umetnika prikljuuju se kolektivu
svojim space-modulator (modulator prostora)
i interaction of colour (interakcija boja)
i dodiruju granice mudrosti, ali, svi zajedno
dokazuju da umetnost, nasuprot hegelu, po
svome najviem odredjenju nije prolost,
willgrohmann
 179
josef albers
1 bez naslova, 1929.
tempera, 32 x 48 cm
gospodja gunta stadler-stoelzl, cirih
2 letei, 1931.
gva, 40 x 30 cm
gospodja lily hildebrandt, tutgart
3 mapa sa etrnaest drvoreza, 1933.
drvorezi, ca. 35,5 x 50 cm
atori, beli krug, more, izgled, kui, izuvijano,
okrueno, slon, istono, opera, zajedno, krugovi,
nasuprot, crni krug, ba 1111,
1114-1126
4 to montealban 13/30,1942.
litografija, 6 0 x 4 9 cm
stdtische kunstgalerie, bohum
5 transformation on a scheme no. 7,1949.
rezopal/drvo, 42 x 57 cm
profesor waiter gropius, kembrid/masausets
6 study structural, 1955.
tu, 20 x 30,5 cm
stdtische kunstgalerie, bohum
7 konstrukcija, 1955.
rezopal, 19,5x 26 cm
gospodja tut schlemmer, tutgart
8 konstrukcija, 1955.
rezopal, 20 x 26 cm
otto dobermann, altenberge
9 konstrukcija, 1955.
rezopal, 20 x 26 cm
otto dobermann, altenberge
 181
josef albers

10 k-19,1956.
tu, 43 x 56 cm
stdtische kunstgalerie, bohum
11 hommage to the square, fall finals, 1963.
ulje, 76,2x76,2 cm
galerie mller, tutgart
alfred arndt
12 primenjene forme u mrkoj boji, 1932.
ulje/papir, 43 x 61,5 cm
 185
herbert bayer

13 ae, 1923/3.
tu, u boji, kola, 53,4 x 35,6 cm
galerie klihm, minhen
14 lebdea arhitektura, 1925/2.
gva, 48,3 x 35,6 cm
museum des 20. Jahrhunderts, be (pozajmica)
15 slika zida, 1936/6.
gva, 30,8x47,5 cm
saarlandmuseum, sarbriken
16 razlistavanje (eksfolijacija) 1944/39.
ulje/platno, 100 x 125 cm
busch-reisinger museum, kembrid/masausets
 187
herbert bayer

17 beli mesec i struktura (white moon and

stucture),
1959/55.
ulje/platno, 101,5 x 127 cm
18 svetlost i senka (light and shadow),
1964/34.
ulje/platno, 61 x 91,5 cm
19 poligon s pet pozitivnih i dva negativna ugla
(polygon with five positive and two negative
corners), 1967/42.
akrilik, 76,2 x76,2 cm
20 hromatski, sa dva centra (chromatic into
two centers),
1967/44.
ulje/platno, 127 x 127 cm (dijagonalno)
lyonel feininger
21 zirchowV,1916.
ulje/platno, 80 x 100 cm
brooklyn museum, bruklin
22 vijadukt, 1920.
ulje/platno, 100,9 x 85,7 cm
museum of modern art, njujork
zavetanje lillie p. bliss
23 marina, 1923.
akvarel i crte tuem, 28,5 x 37,5 cm
felix klee, bern
24 umpferstedt 1,1914.
ulje/platno, 131,5x101 cm
kunstsammlung nordrhein-westfalen, diseldorf
25 uplovljavanje, 1927.
pero, akvarel, 30 x 39 cm
grafische Sammlung, Staatsgalerie Stuttgart
26 kula u treptovu, 1928.
ulje/platno, 101,3 x 81 cm
hessisches landesmuseum, darmtat
27 marina (luka pepermint), 1929.
ulje/platno, 28,5 x 41,5 cm
felix klee, bern
 195
Johannes itten
28 horizontalno-vertikalno, 1915.
ulje/platno, 80 x 60 cm
victor loeb, muri kod berna
29 susret, 1916.
ulje/platno, 105 x 80 cm
kunsthaus, cirih
30 seoska sveanost, 1917.
ulje/platno, 140 x100 cm
31 horizontalno-vertikalno-dijagonalno, 1955.
ulje/karton, 100 x 72 cm
32 prolee, 1963.
ulje/platno, 100 x 150 cm
33 zima, 1963.
ulje/platno, 100 x150 cm
34 sveano, 1966.
ulje/platno, 85 x 78 cm
35 spirala, 1967.
ulje/platno, 50 x 50 cm
100-107 gospodja anneliese itten, cirih
vasilj kandinski
36 kompozicija VIII, 1923.
ulje/platno, 140 x 200 cm
solomon r. guggenheim museum, njujork
37 crni trougao, 1923.
akvarel, 30,5 x 40,5 cm
dr. helmut beck, tutgart
38 sivo-plavo, 1925.
akvarel, 48,5 x 32 cm
dr. helmut beck, tutgart
vasilj kandinski

39 tri zvuka, 1926.

ulje/platno, 60 x 60 cm
solomon r. guggenheim museum, njujork
40 otra tvrdina, 1926.
ulje/karton, 61 x 35 cm
wilhelm hack, keln-bajental
vasilj kandinski

41 diskretno plavo, 1926.

ulje/platno, 60 x 35 cm
privatno vlasnitvo
42 na zelenom, 1928.
akvarel, 50 x 25 cm
felixklee,bern
 205
vasilj kandinski

43 areni tapii, 1928.

tempera/karton, 57 x 42 cm
solomon r. guggenheim museum, njujork
44 apstraktna kompozicija - okrenuta udesno,
1930.
tempera/papir/karton, 22,5 x 15,5 cm
Christoph i andreas vowinckel, kein
45 uspravno, 1930.
akvarel, 46,5 x 27 cm
Christoph i andreas vowinckel, kein
46 u slobodu, 1930.
tempera, 25 x 29,5 cm
privatno vlasnitvo
paul klee
47 mesto u jesen, 1921.
akvarel, 33x22,5 cm
Christoph i andreas vowinckel, kein
48 fuga u crvenom, 1921.
akvarel, 24,5x37 cm
49 arhitektura, transparentno-strukturalna,
1921. akvarel, 23 x 32,5 cm
50 rua vetrova, 1922.
ulje hol. biten, 42 x 48,5 cm
51 odvajanje uvee - dijametralna
stupnjevitost plavoljubiastog i
utonarandastog, 1922.
akvarel, 33,5 x 23,5 cm
48-51 felixklee, bern
 209
paul klee

52 glumac, 1923.
crte uljanim bojama/pakpapir, 46,5 x 24 cm
felix klee, bern
53 povezani zvezdama, 1923.
ulje i akvarel/franc. engr, 32,5 x 48,5 cm
felix klee, bern
54 duh bure, 1925.
tu, pero, 28,6 x 22,7 cm
zadubina paula kleea, kunstmuseum bern
55 graditi zamak u umi, 1926.
akvarel, 27 x 41 cm
privatno vlasnitvo
56 italijanski grad, 1928.
akvarel, 34 x 23,5 cm
57 meovito vreme, 1929.
ulje i vodene boje/muslin, 49 x 41 cm
56-57 felix klee, bern
58 porodina etnja, (tempo 2), 1930.
pero, kolor, 40,5 x 57,4 cm
zadubina paula kleea, kunstmuseum bern
59 est vrsta, 1930.
akvarel, 29,5 x 48 cm
60 lanterna na trgu, 1930.
rajsfeder, 21 x 3 3 c m
61 emacht, 1932.
ulje/pamuno platno, 51 x 64 cm
59-61 felix klee, bern
 211
gerhard marcks
62 no s meseinom, 1920/21.
drvorez, 15,5 x 25,5 cm
63 crno drebe, 1921.
drvorez, 46 x 30,5 cm
64 seoski kova, 1921 /22.
drvorez, 28 x 42 cm
gerhard marcks

65 vetica, 1922/23.
drvorez, 31 x 22 cm
66 seljak s kravom, 1924.
drvorez, 52,5 x 38,5 cm
 213
gerhard marcks

67 tiringijska majka, 1924.

drvorez, 43 x 30 cm
68 baukida, 1924.
drvorez, 37 x 26,5 cm
 215
laszlo moholy-nagy
69 all, 1920.
ulje/platno, 95,5 x 60,5 cm
kaiser-wilhelm-museum, krefeld
70 lis, 1922.
ulje/platno, 131 x 100 cm
privatno vlasnitvo
71 kompozicija, 1926.
ulje i pesak/platno, 51 x 61 cm
Staatsgalerie Stuttgart
72 na 7,1926.
ulje/platno, 75,5 x 95 cm
privatno vlasnitvo
73 svetlosni rekvizit za elektrinu scenu,
(modulator svetlosti i prostora), 1922-1930.
fotografija
74 Ik III, 1936.
ulje/platno, 84 x 96,5 cm
privatno vlasnitvo
75 eh 6,1941.
ulje/platno, 119 x 119 cm
privatno vlasnitvo
 219
georg muche
76 slikaXVIII,1915.
ulje/platno, 70 x 100 cm
zbirka ludwiga steinfelda, lihtern
77 slika motivom reetke 1,1916.
ulje/platno, 150,5 x135,5 cm
zbirka ludwiga steinfelda, lihtern
78 dva vedra, 1923.
ulje/platno, 100 x 69 cm
arhiv bauhausa, berlin (zapadni)
georg muche

79 panski enterijer (prozor bez stakla i sjaja),

1963.
ulje/platno, 100 x 80 cm
80 optika de profundis, 1967,
ulje/platno, 100 x 80 cm
dr. heinz Schwarzkopf, hamburg

crtei
81 nemize-dijanino oko, varijacija f, 1964.
olovka, 32 x 38,7 cm
 225
oskar schlemmer
82 kompozicija na ruiastom (odnos tri
figure), 1915.
ulje/platno, 131 x 9 2 c m
depositum. t. s.
kunstsammlung nordrhein-Westfalen, diseldorf
83 figura mladia (izdeljena), 1921.
ulje i lak/platno, 101,5 x 33,5 cm
dieter keller, tutgart
84 koncentrina grupa, 1925.
ulje/platno, 97,5 x 62 cm
Staatsgalerie Stuttgart
85 srueni stub, 1928/29.
ulje/platno, 239 x 155 cm
Staatsgalerie Stuttgart
86 ulaz na stadion, 1930.
ulje/platno, 162 x 97 cm
stdtische galerie, tutgart
87 stepenite bauhausa, 1932.
ulje/platno, 162 x 114 cm
museum of modern art, njujork
poklon philipa c. johnsona
oskar schlemmer

plastika
88 arhitekturalna plastika r, 1919/20.
aluminijum, 110 x 35 cm
89 apstraktna figura (okrugla plastika), 1921.
bronza, nikl, visina 107 cm

grafika
90 homo, figura t, 1919/20.
pero, 3 0 , 7 x 2 2 cm
91 kleei (zanjihana figura), 1928.
pero, 28,5 x 22 cm

prilog istoriji bauhausove grafike tamparije
slobodni formotvorni rad bio je za bauhaus i
njegov razvoj izuzetno znaajan, premda, ili:
poto - bar dok je gropius vodio institut - nije
shvatan kao cilj po sebi. umetniko
obrazovanje bilo je strogo vezano za zanatsko; u
vajmarskoj epohi radionice u kojima je ostvarivan
praktian vaspitni rad bile su pod upravom
majstoraforme i majstorazanata
istovremeno, i uenici su bili obavezni da se,
shodno pravilima zanatstva, podvrgnu ispitu za
majstorskog pomonika, a onda za
majstora, dakle, u tampariji dravne kue
neimara u vajmaru, koja je bila opremljena za
visoku, ravnu i duboku tampu, najpre se
izuavala tehnika tampanja, maine i alati
sluili su pre svega za umetniku tampu;
proizvodjeni su poglavito drvorezi, litografije i
bakropis. ova radionica nije pruala
mogunosti za tipografske
eksperimente, ogledi koji su otkrivali nove
puteve-a u to vreme preduzimali su ih pre svega
laszlo moholy-nagy i herbert bayer- izvod jeni su
izvan radionice, u bauhausu u desauu odnosi
su bili upravo obrnuti, umetnika tamparija je
zatvorena, a na njeno mesto stupila je tamparija
za tamparski slog i reklamnu grafiku, u
poznijim desauskim godinama i u berlinu
tipografija i tehnika tampanja obrazovale su deo
nastavnog programa reklamne radionice,
grafika tamparija dravnog bauhausa
postojala je od 1919. do 1925. bila je jedna od
prvih u punoj meri pogonskih radionica i
ostvarivala je izvanredne rezultate uprkos
izvesnim tekoama koje su proizlazile iz
povezivanja uenja i proizvodnog rada i izopte
nestaice u vremenu inflacije, umetniko
vodjstvo bilo je povereno lyonelu feiningeru
(1871-1956), linosti koja je studente vodila
vie svojom ljudskom uzoritou i ubedljivou
vlastitog dela nego li pedagokom sistematikom,
i upuivala ih na put samostalne formotvorne
delatnosti. feininger je bio oduevljeni grafiar;
strasno se bavio pre svega drvorezom, i to ne
samo u njegovoj velikoj formi nego ga je koristio i
kao ilustraciju za pisma; pri tom, kad pri ruci nije
imao drugo drvo, sluio se i poklopcem kutije za
cigare, praktini rad u radionici vodio je carl
zaubitzer, jedan uti i po optem priznanju vrsni
zanatlija, koji je radio neumorno i kada su
nedostajale radne snage, preuzimao i njihov
zadatak, kad je poeo da radi, u jesen 1919,
imao je 51 godinu, kao tehniki strunjak, stajao
je na elu grafike tamparije do rasputanja najavljena serija mapa nova evropska
bauhausa u vajmaru, i jo godinu dana u institutu
u desauu. njegovi najvaniji saradnici iz kruga
studenata bili su ludwig hirschfeld-mack (rodjen
1893) i rudolf baschant (1897-1955); osim
manuelnih, obojica su ispoljili i primetne
umetnike sposobnosti tako da su - pogotovo
kad su postali majstorski pomonici - aktivno
uestvovali u oblikovanju i izvrili izvestan uticaj
na razvoj radionice, vrlo izrazite mlade linosti
bili su i mordekaj bronstein i gerhard schunke,
koji su od 1924. godine uestvovali kao
uenici.
pripremanje grafikih mapa imalo je za rezultat
srazmemo tesnu vezu sa knjigovenicom, koju je
vodio tehniki izuzetno iskusan knjigovezac otto
dorf ner (1885-1955) i koja je od 1919. do
1922. bila prikljuena bauhausu. umetniki
savetnik tu je bio paul klee. poto ostvarenju
njegovih intencija nije odgovaralo to je dorfner i
sam bio oblikovatelj sa vrlo odredjenim,
klasicistikim predstavama oformi, ugovor je
raskinut, medjutim, dorfner je i posle
1922. izvodio narudbe za bauhaus. one
predstavljaju lep primer praktine saradnje u
kojoj je postojalo potpuno, ak i formalno
razumevanje.
kao i ostale radionice, tamparija nije sluila
samo strunom obrazovanju i proizvodnji (kojom
je bauhaus nastojala da stvori dodatni izvor
prihoda); kao mesto na kome se moglo
eksperimentisati i gde se mogao dobiti savet,
bila je otvorena svim pripadnicima instituta koji
su se interesovali za grafiki tamparski
postupak i eleli da tu isprobaju svoje izraajne
mogunosti, mnogi studenti drugih struka i
disciplina oprobali su se u njoj kao litografi,
bakropisci i drvoresci. veina ovih radova,
razume se, nije dovoljno zrela, ali je utoliko
upadljivija njihova nezavisnost u odnosu na
umetnost bauhausovih majstora; tokom prvih
godina formotvorni ideal bio je bar u istoj meri
odredjen ekspresionizmom, relativna
nezavisnost od majstora i prisustvo stranih
formotvomih elemenata objanjavaju se upravo
time to se ovo slobodno umetniko delanje
studenata odigravalo spontano i uz nastavu, i to
je bauhaus bila otvorena prema svemu novom,
to je stajala u duhovnom kontaktu sa gotovo
celokupnom umetnikom elitom, koliko je
prijatelja imala bauhaus, pokazuju imena na
lecima u prilog bauhausu, koji su neprestano
izdavani povodom akutnih politikih pretniji; to je
posebno upeatljivo u prospektu kojim je
231
grafika, kao polje eksperimentisanja,
tamparija je bila naroito potrebna crtaima i
slikarima medju bauhausovim
majstorima, pored feiningera, gerhard marcks
je svojim mnogobrojnim grafikama pokazao
neobino prefinjeno razumevanje sasvim
specifinih mogunosti tehnike drvoreza, klee
je u litografiji naao medijum izraavanja koji je
izuzetno odgovarao njegovim intencijama, a
schlemmer je postupkom prskanja obogatio
oblikovna sredstva u oblasti litografije, uprkos
snanom crteu, georg muche izvukao je iz
bakropisa poetski suptilna dejstva. u tampariji
su radili i itten, schreyer, kandinski i
moholy-nagy. tampana grafika sigurno nije
svakoga od njih navela da reava probleme
grafike tehnike, umetniki otisak oni su
delimino koristili kao jednu formu
reprodukovanja, umnoavanja vernog
originalu, zaubitzerov visokokvalitetni zanatski
rad cenili su i umetnici izvan bauhausa, recimo,
mondrian, koji je u bauhausu tampao litografiju
velikog formata prema jednoj svojoj slici iz ranijih
godina.
o proizvodnom procesu u tampariji opirno
izvetavaju akti radionice koji su se sauvali u
glavnom tiringijiskom arhivu u vajmaru;
dopunsku informaciju prua gropiusova zbirka iz
bauhausovog arhiva, od vajmarskog materijala
najinformativnija su akta mape bauhausa,
mapemller&co. i meseniizvetajiiz
radionica-grafika tamparija, izvetaji koje
je zaubitzer kao rukovodilac radionice od jeseni
1921. do februara 1925. svakog meseca
predavao direkciji ne pruaju samo obavetenja
o radnom programu nego govore i o miljeu i o
ljudskoj klimi; recimo, kao kad se zaubitzer-
zabrinutzbog mnogobrojnih naloga-ali na
nezainteresovanost koju uenici i majstorski
pomonici, zabavljeni vlastitim umetnikim
stvaralatvom, pokazuju za mehaniku stranu
procesa, ili kao kad lakonski primeuje da bi za
budunost bilo bolje drati ene podalje od
tamparije, ako su ga, kao to se povremeno
dogadjalo, pomonici zbog sopstvenih
umetnikih ambicija ostavljali na cedilu,
zaubitzer je tampao sam. najznaajnije
narudbine tamparija je dobijala u godinama od
1921. do 1924, kada je osim mnogobrojnih
pojedinanih grafika i manjih serija doprinela
tehnikom realizovanju deset mapa. to su
mape grafika koje je izdavao sam bauhaus -
feiningerova (1921), marcksova (1923) i mape
232
bauhausovih majstora (1923), mali svetovi pripremanju celovitog kataloga grafike
kandinskog (1922) i schlemmerova igra bauhausa, dobrodola su sva dalja uputstva,
glavama (1923), a pre svega petolana serija posebno kada je re o do sada nepoznatim
nova evropska grafika (1921. i kasnije), koja listovima, sadanja kolekcija obuhvata deset
slobodno moe vaiti kao najvelelepniji manifest mapa, proizvedenih u bauhausu, (sve do jo
tampane grafike iz prve posleratne epohe, na neindentifikovanog coubine-ovog priloga),
saradnju je pozvana umetnika avangarda znatan deo pojedinanih grafika majstora i
evrope i u programskoj najavi projekta nije studenata i gotovo potpunu zbirku dopisnica
nedostajalo nijedno znaajno ime iz oblasti koje su litografisane povodom sveanosti i
likovnih umetnosti. do trenutka kada su mape izlobi, tipografski eksperimenti vajmarske
zavrene-etiri u predvidjenom obliku, jedna epohe ovde nisu uzeti u obzir, jer ne stoje u vezi
kao fragment - morale su biti savladane izuzetne sa radom grafike tamparije,
tekoe. neki umetnici koji su obeali saradnju hansmariawingler
nisu pravovremeno poslali svoje priloge; gledano
spolja, dovravanje dela spreavala je opta
politika pometnja, dok su iznutra nedostaci u
organizaciji usporavali proizvodni proces, o
roku su mogle biti zavrene samo mapa I
(majstori dravnog bauhausa u vajmaru) i III
(nemaki umetnici); objavljivanje mape V
(takodje nemaki umetnici) odloeno je do
marta 1923. a tampanje mape IV (italijanski i
ruski umetnici) ak do prolea 1924. istorija
mape broj II, namenjene francuskim umetnicima,
odslikava tragediju vajmarskog bauhausa. s
obzirom na tenzije koje su u to vreme
optereivale odnose izmedju nemaca i f rancuza,
ostvarenje projekta moralo je biti odgodjeno za
1924. godinu, inae, do leta 1924. samo su
etiri umetnika-coubine, lger, marcoussisi
survage- poslali svoje priloge, koji su odmah i
tampani; da bi se poduhvat konano mogao
privesti kraju, gropius je poetkom septembra
jo jednom pisao svima koji su bili obeali
saradnju i onima od kojih se saradnja mogla
oekivati, nameru da se ve f rankirana pisma
predaju na potu preduhitrila je tiringijska vlada
desnih radikala predostronim raskidanjem
ugovora sa celokupnim umetnikim
nastavnikim kolegijumom
bauhausa. plodotvoran rad bio je gotovo
nemogu, da i ne govorimo o bezizglednosti na
due staze, poto je od strane vlade bio
blokiran svaki pokuaj da se osigura
egzistencija instituta, majstori su krajem godine
odluili da raspuste vajmarsku
bauhaus. francuska mapa ostala je
fragmentarna, a preostali tira objavljenih mapa
prodat je u bescenje. ostvarenje ove izlobe
imalo je za pretpostavku struno interesovanje i
saradnju nekadanjih lanova bauhausa,
sakupljaa i javnih institutcija. arhiv bauhausa
svima njima duguje zahvalnost za uputstva i
pozajmice, poto izloba treba da poslui
 233
grafika bauhausa
nova evropska grafika
prva mapa: majstori bauhausa u vajmaru
proizvela i izdala staatliches bauhaus u vajmaru;
prodaja preko verlag mller & co., potsdam,
1922.
110 primeraka, 14 listova, naslovna strana,
sadraj
1 paul klee
svetica unutarnje svetlosti, 1921 /22.
litografija u tri boje, 31 x 17,5 cm
2 georg muche
bakropis
bakropis, 15 x 13,5 cm
3 oskarschlemmer
figura h 2
litografija, 36 x 24 cm

nova evropska grafika

druga mapa: francuski umetnici, 1924.
fragment
4 lista
4 fernand lger
kompozicija (3 enske figure i sto)
litografija, 21 x 29 cm
5 louismarcoussis
glava ene
bakropis, 28,5 x 22 cm

nova evropska grafika

trea mapa: nemaki umetnici
proizvela i izdala staatliches bauhaus u vajmaru;
prodaja preko verlag mller & co., potsdam,
1922.
110 primeraka, 14 listova
 235
grafika bauhausa

nova evropska grafika

etvrta mapa: italijanski i ruski umetnici
proizvela i izdala staatliches bauhaus u vajmaru;
prodaja preko verlag mller & co., potsdam,
1924.
110 primeraka, 11 listova
6 aleksandararhipenko
dva enska akta
litografija, 37 x 29 cm
7 mare chagall
autoportret sa enom
bakropis, 18 x 14 cm
8 vasiljkandinski
kompozicija
litografija u pet boja, 28 x 24,5 cm
9 mihail larionov
kompozicija
litografija u dve boje, 44 x 30 cm

nova evropska grafika

peta mapa: nemaki umetnici
proizvela i izdala staatliches bauhaus u vajmaru;
prodaja preko verlag mller & co., potsdam,
1923.
110 primeraka, 13 listova

majstori bauhausa, 1923.

bauhaus-verlag, minhen i vajmar, 1923
100 primeraka, 8 listova

oskar schlemmer varijacije glava

objavio umetnik, 1923.
50 primeraka, 6 listova, naslovna strana

Ivonel feininger dvanaest drvoreza

proizvela i izdala staatliches bauhaus u vajmaru,
bez datuma
50 primeraka, 13 listova, naslovna strana
10 Ivonel feininger
bez naslova
drvorez, 9 x 11,5 cm

vasilj kandinski mali svetovi, 1922.

izdanje kod propylen verlag, berlin, 1922.
230 primeraka, 12 listova, naslovna strana
 dodatak

strana 239 bibliografija (celokupna)

240 biografije
245 lista imena bauhausovih uenika

bibliografija, opta
(hronoloki)
der streit um das staatliche bauhaus,
apirografisano 1920.
weimar und das staatliche bauhaus, prir. dr.
emil herfurth, vajmar 1920.
v. huszar, das staatliche bauhaus in weimar,
u: destijl,godina5, br. 9, sept. 1922.
georg muche, das einfamilienhaus des
staatlichen bauhauses, u: velhagen und
klasings monatshefte, godina 38, sveska 9,
maj 1924.
amo mller, das staatliche bauhaus weimar und
sein leiter (tzv. uta broura), vajmar, april
1924.
tematski broj asopisa vivos voco, posveen
bauhausu, verlag der Werkgemeinschaft
leipzig, tom 4, sveska 1, lajpcig 1924.
august emge, die idee des bauhauses, kunst
und Wirklichkeit, pan-verlag, berlin 1924.
karl rssger, das bauhaus, u: neue bahnen,
ill. monatshefte fr erziehung und Unterricht,
godina 36, sveska 2, februar 1925.
laszlo moholy-nagy, das bauhaus in dessau, u:
qualitt, godina 4 sveska 5/6, maj/juni
1925.
tematski broj asopisa offset, posveen
bauhausu, lajpcig, sveska 7,1926.
josef popp, das dessauer bauhaus, u: der
kunstwart, godina 40, sveska 4, verlag
hermann rinn, minhen 1926/27.
willgrohmann, das bauhaus, u: das
kunstblatt, godina 11,1927.
will grohmann, das bauhaus, u: werk, godina
15,1928.
fannina halle, dessau: burgkhnerallee 6-7
(kandinski und klee), u: das kunstblatt,
godina 13,1929.
katalog za izlobu bauhaus dessau,
kunsthalle basel, 1929.
katalog za izlobu das bauhaus dessau,
gewerbemuseum basel, 1929.
katalog za putujuu izlobu bauhaus,
kunstgewerbemuseum der Stadt Zrich, 1930.
Johannes itten, pdagogische fragmente einer
formlehre, aus dem Unterricht der itten-schule,
u: dieform, godina 5, sveska 615, mart
1930.
katalog za izlobu nemakog zanatskog saveza
(werkbund) u organizaciji socit des artistes
dcorateurs, grand palais, pariz, maj/juni 1930
(oprema kataloga herbert bayer).
tematski broj asopisa red, posveen
bauhausu, godina 3, sveska 5, prag 1930.
Wilhelm lotz, das ende des bauhauses in
dessau, u: dieform, godina 7, sveska 9,
1932.
bauhaus exibition, museum of modem art
bulletin, tom 6, njujork 1938.
herbert bayer, waiter und ise gropius, bauhaus
1919-1928, museum of modern art, njujork
1938, 2. izdanje boston 1952, nemako
izdanje hatje-verlag, tutgart 1955,3.
englesko izdanje 1959,2. nemako izdanje
1968.
helmut von erffa, the bauhaus before 1922, u:
college art journal, novembar 1943.
katalog za izlobu slikari bauhausa, tekst
ludwiga grotea, minhen 1950.
katalog za izlobu izlau 22 berlinska
bauhausovca, amt fr kunst des magistrats
von gross-berlin, 1950.
giulio carlo argan, waiter gropius e la bauhaus,
enaudi, tori no 1951, nemako izdanje rowohlt,
rde 1949, reinbeck 1962.
iwao i michiko yamawaki, bauhaus und
bauhusler, shoko kushra, bez godine (1951).
libera guameri, l'evoluzione dell' architettura
modema, verlag grlich, milano 1954.
lothar schreyer, ehnnerungen an strm und
bauhaus, verlag langenmller, minhen 1956.
helmut von erffa, bauhaus: first phase, u: the
architectural review, tom 132, br. 727,
london, 1957.
will grohmann, bauhaus, u: I' oeil, sveska 28,
pariz, april 1957.
heinzpeters, die bauhaus-mappen neue
europische grafik 1921-1923 czwiklitzer,
kein 1957.
maurice goldring, the bauhaus - 30 years after,
u: 3 architectural design, torn 28, mart 1958.
wolf von eckhardt, the bauhaus, u: horizon, a
magazine of the arts, torn 4, br. 2, novembar
1961, str. 58-77.
katalog za izlobu the bauhaus, aspects and
influence, gallery a, melburn 1961.
katalog za putujuu izlobu bauhaus,
kunsthalle darmstadt, 1961, na engleskom,
francuskom, panskom.
georg muche, blickpunkt sturm, dada, bauhaus,
gegenwart, verlag langen-mller, minhen
1961.
katalog za izlobu painters of the bauhaus,
marlborough fine art ltd., london 1962.
rados marta, a bauhaus s mhelyei, epits, es
kzlekedestudomanyi kzlemenyek 1962.
norbert lynton, the bauhaus in perspective, u:
impulse, br. 21,1962.
nans m. wingler, das bauhaus 1919-1933,
vajmar, desau, berlin, rasch-verlag, bramsche
1962, drugo proireno izdanje 1968, sa listom
svih bauhausovih uenika i bibliografijom.
bruno adler, das Weimarer bauhaus,
bauhaus-archiv, darmtat 1963.
radislav matustik, bauhaus,
vydavat. slovensk. fondu vytvamych
umeni, 1965.
hans m. wingler, die mappenwerke neue
europische grafik, kupferberg-verlag,
239
majnc, berlin, (zapadni) 1965.
eberhard roters, maler am bauhaus, edicija die
kunst unserer zeit tom 18, rembrandt-verlag,
berlin (zapadni), 1965.
ned a. bowman, bauhaus influences on an
evolving theatre architecture, some
development stages, u: theatre survey, torn
6, br. 2,1965.
lothar lang, das bauhaus 1919-1933, idee und
Wirklichkeit, Zentralinstitut frformgestaltung,
berlin (zapadni), 1965.
hans m. wingler, origine et histoire du bauhaus,
u: cahiersrenaudbarrault,februar 1966.
walther scheidig, bauhaus weimar 1919-1924,
werkstattarbeiten, sddeutscher verlag,
minhen 1966, englesko izdanje london 1966.
diether schmidt, bauhaus weimar 1919-1925,
dessau 1925-1932, berlin 1932-1933, veb
verlag der kunst, drezden 1966.
katalog za izlobu les annes 25, art dco,
bauhaus, stijl, esprit nouveau, muse des
arts dcoratifs, pariz 1966.
katalog za izlobu bauhaus - a teaching idea,
carpenter center for the visual arts, harvard
university, kembrid/masausets 1967.
katalog za izlobu bauhaus, staatl. galerie
schloss georgium, desau 1967.
gillian naylor, studio vista, london 1968.
bauhaus und bauhusler, prir. eckhard
neumann, reinhold books, njujork 1969.
katalog za izlobu 50 godina bauhausa, wrtt.
kunstverein Stuttgart, 1968.
Stuttgart, london, amsterdam, 1968.
pariz, ikago, toronto, 1969.
pasadena, buenos aires, 1970.
tokio, 1971.
bauhaus, publikacija instituta za veze sa
inostranstvom, tutgart, 1974.
na portugalskom 1974.
na engleskom 1974.
na panskom 1976.
240
biografije josef albers
1888. rodjen u botropu, vestfalija
1913-1920. studira na kunstschule berlin,
folkwangschule essen, kunstakademie
mnchen
1920-1933. u bauhausu, najpre kao uenik,
zatim od 1923. kao rukovodilac radionice za
staklo i predava zanatstva (pripremni kurs);
projekti za nametaj; od 1925. majstor,
rukovodilac pripremnog kursa, od
1928. rukovodilac celokupnog pripremnog
kursa, kasnije rukovodilac radionice za
nametaj; projekti za tapete, crtanje, pismo
1933-1949. profesor na black mountain
college north Carolina, predavanja, seminari,
semestarski i letnji kursevi na harvardskom
univerzitetu, kembrid/masausets
1949-1950. profesor po pozivu: Cincinnati art
academy, yale university, pratt institute
brooklyn, letnja kola harvardskog
univerziteta
1950-1960. profesor na jelskom univerzitetu,
nju heiven/konektikat, rukovodilac odseka za
slikarstvo, plastiku, grafiku; pozivi za dranje
specijalnih kurseva u meksiku, ileu, peruu,
japanu, na kubi i havajima, i poziv visoke kole
za oblikovanje iz ulma
1976. umro u nju heivenu/konektikat
alf red arndt
1898. rodjen u elbingu
1921-1927. s prekidima studira u bauhausu
zidno slikarstvo i arhitekturu
1927-1929. slobodni arhitekta u mestu
probstcela/tihngija, razliite narudbe
projekata
1929-1932. majstor u bauhausu, do
1931. rukovodilac odseka za dogradnju,
posebno radionice za nametaj, povremeno i
radionice za zidno slikarstvo, i najzad za
arhitekturu, nacrtnu geometriju i perspektivu
1933. probstcela, zabrana gradnje, rad na
reklami
1945-1948. gradjevinski savetnik u jeni
1948. preseljenje u darmtat, arhitekta i
slobodni slikar
1976. umro u darmtatu
herbert bayer
1900. rodjen u hagu/austrija, posecivao kolu
u linu
1917-1919. vojna sluba
1919. lin, nastavnik u ateljeu za umetnike
zanate schmidthammer
1920. darmtat, rad kod arhitekte emanuela
margolda
1921-1923. studira u bauhausu zidno
slikarstvo, tipografiju
1923-1924. italija, slikar u berhtesgadenu
1925-1928. majstor u bauhausu, tipografija i
reklama
1928-1938. berlin, radi kao reklamni grafiar,
tipograf, postavljao izlobi, slikar, fotograf;
1923-1930. umetniki rukovodilac asopisa
vogue, direktor reklamne agencije dorland
1938-1946. njujork, umetniki savetnik
reklamne agencije j. waltera thompsona,
direktor za umetnost i oblikovanje u firmi
dorland international, radi kao reklamni
grafiar, postavljao izlobi i slikar
od 1946. aspen/kolorado, savetnik u aspen
development, umetniki rukovodilac u firmi
container corporation of america
1965. umetniki savetnik kompanije atlantic
richfield
ivi u aspenu/kolorado
anton brenner
1896. rodjen u beu
1915-1920. vojna sluba i zarobljenitvo
1920-1925. studij arhitekture na koli
umetnikih zanata u beu
1925-1926. studij na akademiji likovnih
umetnosti u beu; prva narudba za gradnju
1926-1928. namestenik gradske direkcije za
izgradnju, frankfurt na majni, potom slobodni
arhitekta u beu
1929. poziv za nastavnika u bauhausu
od 1930. slobodni arhitekta u beu
1938-1945. namestenik pokrajinske vazdusne
komande be, posle rata narudbe za
britansko poslanstvo
1951-1953. profesor za arhitekturu i
urbanizam na visokoj tehnikoj koli u
kharagpuru/indija
od 1953. slobodni arhitekta u beu
1957. umro u beu
marcel breuer
1902. rodjen u pei/madjarska
1920-1928. uenik u bauhausu, posebno
usmerenje: stolarstvo; od 1926. rukovodilac
stolarske radionice; projekt za prvu stolicu od
eline cevi, arhitektonski projekti, opremanje
zgrade bauhausa, piscatorovog stana u
berlinu itd.
1928-1935. berlin, opremanje stanova i izlobi;
putovanja u paniju, severnu afriku, grku,
vajcarsku, italiju i balkanske zemlje

1935-1937. arhitekta u londonu, saradnja sa
f. r. s. yorkeom
1937-1946. profesor arhitekture na
harvardskom univerzitetu,
kembrid/masausets; do 1941. saradnja sa
walterom gropiusom
1946. preseljenje biroa u njujork
1956. osnivanje marcel breuer and
associates, architects sa herbertom
beckhardom, robertom g. gatjeom i
hamiltonom p. smithom; osnivanje biroa u
parizu marcel breuer architecte
ivi u njujorku
lyonelfeininger
1871. rodjen u njujorku
1887. put u hamburg; studij u koli umetnikih
zanata
od 1890. ilustracije i humoristiki crtei za
novine
1906. putovanje u vajmar, atelje u vajmaru,
putovanje u pariz
1913. berlin i vajmar
1919-1932. majstor u bauhausu, drvorez za
bauhausov manifest, majstoru grafikoj
tampariji, od 1925. majstor bez nastavnikog
ugovora, leti veinom u depu/pomeranija
1933-1936. berlin i dep
1936. povratak u ameriku, letnji kurs na
koledu mills, ouklend/kalifornija
od 1939. njujork
1945. letnji kurs na black mountain college,
severnakarolina
1955. poasni potpredsednik federation of
american painters and sculptors
1956. umro u njujorku
waiter gropius
1883. rodjen u berlinu
1903. studij arhitekture u minhenu
1905-1907. studij arhitekture u berlinu
1907-1910. asistent u birou petera behrensa u
berlinu
1910-1914. vlastiti biro u berlinu, od 1911. sa
adolfom meyerom
1914-1918. vojna sluba
1918. imenovanje za direktora velikovojvodske
saksonske kole umetnikih zanata i
velikovojvodske saksonske visoke kole za
likovne umetnosti u vajmaru
1919-1928. direktor dravne kue neimara u
vajmaru (od. 1926. visoke kole za oblikovanje
u desauu), rukovodjenje stolarnicom,
povremeno nastava iz arhitekture
1928-1934. vlastiti biro u berlinu, arhitektura i
postavka izlobe.
1934-1937. engleska, saradnja sa maxwellom
fry-em
1937-1952. profesor arhitekture na graduate
school of design, harvardski univerzitet,
kembrid/masausets
1938-1942. saradnja sa marcelom breuerom
1946. osnivanje arhitektonskog biroa the
architects' collaborative
1969. umro u boston u, sad
edvard heiberg
1897. rodjen u oslu
od 1916. studij arhitekture na akademiji u
kopenhagenu
1922-1924. studijski boravak u parizu
1930. pozvan za majstora bauhausa; odlazi sa
hannesom meyerom u moskvu
1934-1941. lan kooperative arhitekata
od 1945. slobodni arhitekta u kopenhagenu,
rukovodilac komiteta za uredjenje stanova pri
zemaljskom udruenju danskih arhitekata,
lan modularnog komiteta dravnog instituta
za ispitivanje izgradnje
1958. umro u kopenhagenu
ludwig hilberseimer
1885. rodjen u karlsrueu
studij na visokoj tehnikoj koli u karlsrueu
od 1910. slobodni arhitekta u berlinu
1916-1918. saradnik i rukovodilac jednog
arhitektonskog biroa za planiranje
eksperimentalnog i nastavnog
vazduhoplovnog zavoda
1919. lan grupe novembar; prvi urbanistiki
radovi; gradjevinski projekti u berlinu
1927. kua u weissenhofsiedlung, tutgart
1928-1932. nastavnik u bauhausu, najpre
rukovodilac izuavanja gradnje i nastave
tehnikog crtanja, kasnije rukovodilac
seminara za izgradnju stanova i urbanizam
1931. lan uprave nemakog zanatskog
saveza
1938-1955. profesor za urbanizam i
regionalno planiranje na Illinois institute of
technology u ikagu; urbanistiki radovi,
projekti za ikago, detroit, sijetl
od 1955. direktor novoosnovanog odseka za
urbanizam i regionalno planiranje (illionois
institute)
1963. vanredni lan akademije umetnosti u
zapadnom berlinu
1967. umro u ikagu
241
ludwig hirschfeld-mack
1893. rodjenufrankfurtunamajni
vojna sluba
1919. studij na akademiji u stutgartu kod
adolfa hoelzela
1920-1925. uenik u bauhausu, saradnik u
grafikoj tampariji; 1922/23. stvara
reflektorske igre svetlosti, 1924. igre
svetlostiuboji
1926-1927. rukovodilac pripremnog kursa na
visokoj gradjevinarskoj koli u vajmaru
1927-1935. nastavna delatnost u vikersdorfu
kod zalfelda, frankfurtu na odri, kilu i berlinu
1938-1940. nastavna delatnost u engleskoj
od 1940. nastavnik umetnosti u australiji,
posebno vodi kurseve o
materijalima, nastanjen u ferni kriku/viktorija
1965. umrousidneju
Johannes itten
1888. rodjenutunu.uvajcarskoj
1913-1916. studij na akademiji u stutgartu kod
adolfa hoelzela
1916. poetak nastavne delatnosti u beu,
prva izloba u turmu, berlin
1919. adolf loos organizuje mu jednu izlobu u
beu, poznanstvo sa gropiusom preko alme
mahler
1919-1923. majstor u bauhausu, rukovodilac
pripremnog kursa i nekoliko radionica
1923-1926. herliberg/vajcarska
1926-1934. osnivanje vlastite umetnike
kole u berlinu
1932-1938. rukovodilac dravne umetnike
kole (staatliche flchenkunstschule) u
krefeld
1938. emigrira u amsterdam; projekt veluma za
stedelijk museum
1938-1954. direktor kole umetnikih zanata i
muzeja umetnikih zanata, kole za tekstil i
muzeja hetberg u cirihu
od 1954. slobodan slikar u cirihu
1967. urmo u cirihu
vasilj kandinski
1866. rodjen u moskvi
1886-1892. studij prava
1896. preseljenje u minhen poetak studija
umetnosti
1900. uenikfranzavon stucka na minhenskoj
akademiji
1902. nastava na phalanx-schule u minhenu
1909. murnau, osnivanje novog udruenja
umetnika
1911. osnivanje plavog jahaa sa franzom
marcom
242
1914. povratak u rusiju
1918. profesor u dravnoj umetnikoj radionici
u moskvi
1919. osnivanje muzeja za likovnu kulturu
1920. profesor moskovskog univerziteta
1922-1933. majsor u bauhausu, rukovodilac
radionice za zidno slikarstvo i slikarske klase;
dri obaveznu nastavu za prvi semestar
1933. preseljenje u pariz
1937. proglaen izopaenim
1944. umrouneijunaseni
paul klee
1879. rodjen u minhenbuhze kod berna
1898-1900. studije na minhenskoj akademiji
kod franza von stucka
1901-1902. putovanje po italiji
1902-1906. bern; putovanja u pariz i berlin
1906-1920. minhen
1911. prva samostalna izloba; postaje lan
plavog jahaa; prijateljstvo sa mackeom i
kandinskim
1912. putovanje u pariz, susret sa
delaunay-em
1913. izloba u turmu, berlin
1914. putovanje u tunis sa mackeom i
moilletom
1915-1919. svajcarska; od 1916. vojna sluba
1920-1931. majstor u bauhausu; rukovodi
radionicom za staklo, kursom tkanja,
slikarskom klasom i dri obaveznu nastavu za
drugi semestar
1931-1933. profesor na akademiji u
diseldorfu; kad ga nacionalsocijalisti
otputaju, preseljava se u bern
1940. umire u muralto-lokarnu
gerhard marcks
1889. rodjen u berlinu
1907. studij slikarstva kod richarda scheibea u
berlinu
1914. saradjuje sa scheibeom na pripremi
kelnske izlobe zanatskog saveza, po nalogu
w. gropiusa
1914-1918. vojna sluba
1918. nastavnik na koli umetnikih zanata u
berlinu
1919-1925. majstor u bauhausu, rukovodi
radionicom za keramiku u dornburgu
1925-1933. nastavnik keramike, kasnije
direktor kole umetnikih zanata burg
gibihentajn kod halea
1933. kad ga nacionalsocijalisti otputaju,
nastanjuje se u nihagenu
1937. povratak u berlin, u atelje ludwiga
kaspara; gradnja vlastite kue s ateljeom
(1943. razorena)
1946. profesor na zemaljskoj umetnikoj koli
uhamburgu
od 1950. u kelnu
1954. velika umetnika nagrada severne
rajne-vestfalije
1974. umro u kelnu
1914-1918. vojna sluba
adolf meyer
1881. rodjen u mehemihu/ajfel
studij na koli umetnikih zanata u diseldorfu
1907-1908. nametenik u arhitektonskom
birou petera behrensa u berlinu, sa gropiusom
i miesom van der roheom
1909-1910. u birou bruna paula, berlin
1911-1914. godinu dana posle osnivanja
gropiusovog arhitektonskog biroa postaje
najblii gropiusov saradnik
1919-1925. u gropiusovom ateljeu u vajmaru;
dri predavanja i vebanja u bauhausu
(sporedna sluba)
od 1925. rukovodi gradskim gradjevinskim
savetom i predaje visoku gradnju na
umetnikoj koli u frankfurtu na majni
1929. utopio se kod baltruma
hannes meyer
1889. rodjen u bazelu
1904-1907. ui zidarstvo i kamenorezaki
zanat, zanatska kola
1909. berlin, kursevi iz urbanizma
1912-1913. put u englesku; studij hortikulture
1917-1918. radi u slubi za javno dobro firme
krupp u esenu, zatim u vajcarskoj
1923-1927. putovanje kroz evropu, razvoj
vitrin co-op i pozorita co-op
1927. poziv za majstora arhitekture u
bauhausu
1928-1930. direktor bauhausa; izmena
nastavnog plana, uvodjenje predmeta iz
prirodnih nauka i tehnike, predavanja iz
urbanizma
1930-1936. urbanista u rusiji, glavni arhitekta
gradjevinarskog trusta za visoke i tehnike
kole (giptrovpus), konsultant u narodnom
institutu za urbanizam (giprogor), docent na
visokoj koli za arhitekturu (vazi)
1936-1938. svajcarska
1938-1949. meksiko, 1939/40. direktor
novoosnovanog instituta za urbanizam i
planiranje pri politehnikom institutu, zatim
saradnja u komisiji za planiranje stanova,
klinika i kola
od 1949. tesin
1954. umro u kroifiso di savosa/vajcarska
ludwig mies van der rohe
1886. rodjen u ahenu
1902. tehniki crta u arhitektonskom birou u
ahenu
1905. u birou bruna paula, berlin
1907. prva narudba
1908-1911. crta u birou petera behrensa u
berlinu; sree waltera gropiusa
1912-1914. slobodni arhitekta u berlinu
1919-1938. vlastiti arhitektonski biro u berlinu
1926-1932. prvi potpredsednik nemakog
zanatskog saveza
1927. rukovodilac izlobe zanatskog saveza,
tutgart
1929. izgradnja nemakog paviljona na
svetskoj ozlobi u barseloni
1930-1933. direktor bauhausa u desauu.
nastava iz arhitekture, saimanje nastavnog
plana na etiri odseka: gradnja i dogradnja,
tkanje, fotografija i reklama
1938. emigracija u sjedinjene drave;
imenovanje za direktora odseka za arhitekturu
na armour institute (kasnije illinois institute of
technology), ikago; slobodni arhitekta
od 1958. vlastiti arhitektonski biro u ikagu
1969. umro u ikagu
laszlo moholy-nagy
1895. rodjen u borsodu/madjarska
studij prava u budimpeti, prve slike
1915-1919. vojna sluba
1920-1923. berlin, slikar i autor lanaka za
asopise ma, de stijl, cahiers d'art i dr.
1923-1928. majstor u bauhausu, rukovodilac
pripremnog kursa i radionice za metal
1928. berlin, istraivanje svetlosti i boje u
slikarstvu, fotografiji, filmu; tipografski radovi;
scenografija za dravnu operu i piscatorovo
pozorite
1935-1947. london
1937. jedan od osnivaa i rukovodilac nove
bauhaus (od 1939. institute of design),
ikagu
1946. umro u ikagu
georg mu che
1895. rodjen u erfurtu
1913-1915. studij slikarstva u minhenu i
berlinu
1916-1919. izloba u turmu; predaje na
umetnikoj koli turma u berlinu
1919-1927. majstor u bauhausu, rukovodilac
tkanice; 1923. rukovodilac izlobene

komisije prve bauhausove izlobe;
1924. studijsko putovanje u sjedinjene
amerike drave, projekti oblakodera;
1926. podizanje eksperimentalne kue i
prefabrikovane stambene zgrade od elika
1927-1931. nastavnik na ittenovoj umetnikoj
koli u berlinu
1931-1933. profesor na akademiji u breslauu
1933-1938. berlin, studij tehnike
fresko-slikarstva
1939-1958. rukovodilac majstorske klase za
tekstil na tekstilnoj ininjerskoj koli u krefeldu
1960. preseljenje u lindau/bodenze
1963. poasni gost vile massimo u rimu
ivi u lindauu
waiter peterhans
1897. rodjen ufrankfurtu namajni
1920-1921. posle vojne slube, studij na
visokoj tehnikoj koli u minhenu
1921-1923. studij matematike, filozofije i
istorije umetnosti na univerzitetu u getingenu
1925-1926. studij fotografije i grafike na
akademiji za grafike umetnosti i
knjigoveznitvo u lajpcigu, majstorski ispit iz
fotografije
1929-1933. majstor u bauhausu, rukovac
novoosnovanog odseka za fotografiju
1934-1935. berlin, saradnik u
reimann-hringschule, zatim slobodna
delatnost
1939-1960. profesor na illinois institute of
technology, ikago; visual training, analiza i
istorija umetnosti
1953. profesor po pozivu na visokoj koli za
oblikovanje u ulmu, rukovodilac prvog
osnovnog kursa
1959-1961. profesor po pozivu u sjedinjenim
amerikim dravama i na visokoj koli za
likovne umetnosti u hamburgu
1960. umro u tetenu kod tutgarta
lili reich
1885. rodjena u berlinu
1908. be, rad u bekim radionicama, saradnja
saelsomopler
1924-1926. organizaciona sluba na sajmu u
frankfurtu na majni; zalae se za pozivanje
miesavanderrohea
od 1927. saradjuje sa miesom van der roheom;
izmedju ostalog izradjuje sedita i naslone za
stolice u weissenhofsiedlung; projekti i
gradnja veeg broja stambenih zgrada
1931. sa miesom van der roheom vodi izlobu
arhitekture u berlinu; postavka izlobe i jedna
stambena zgrada
1932-1933. predaje u bauhausu, vodi tkanicu
1946. projekti za fasunge neonskih svetiljki (za
Siemens)
1947. umrla u berlinu
hinnerkscheper
1897. rodjen u badbergenu kod osnabrika
zanatsko obrazovanje (zidno slikarstvo), kola
umetnikih zanata i akademija u diseldorfu,
kola umetnikih zanata u bremenu
1919-1922. studira u bauhausu, zanatski
majstorski ispit
1922-1925. slobodna umetnika delatnost
1925-1933. majstor u bauhausu, rukovodilac
radionice za zidno slikarstvo; 1929-1930. na
godinjem odsustvu; vrhovni privredni savet
sovjetskog saveza poziva ga za rukovodioca
savetodavne komisije za primenu boje u
izgradnji; 1931. nastavna delatnost u
bauhausu (do ukidanja)
1933-1945. slobodna delatnost, privatni
zadaci na odravanju spomenika
1945. konzervator berlina i savetnik za
korienje boje u arhitekturi, nastavna
delatnost na tehnikom univerzitetu u berlinu
1953. konzervator i regierungs-direktor u
berlinu (zapadnom)
1957. umro u berlinu (zapadnom)
oskarschlemmer
1888. rodjen u tutgartu
1903-1905. uenik u jednoj radionici za
intarzije
1905-1909. studij na akademiji u tutgartu,
prijateljstvo sa ottom meyer-amdenom i willy
baumeisterom
1910-1912. berlin
1912-1914. ui za majstora kod adolfa
hoelzela na tutgartskoj akademiji, posle
vojne slube nastavlja da studira do 1920.
1920-1929. majstor u bauhausu, rukovodilac
klesarske radionice, a povremeno i radionice
za metal i (u desauu) scenske radionice;
1922. premijera trijadnog baleta u tutgartu; 1897. rodjena u minhenu
1923. izrada zidnih slika u radionikoj zgradi u
vajmaru, nastava ovek
1928-1930. zidne slike za folkwang muzej u
esenu
1929-1932. profesor na akademiji za umetnost
i umetnike zanate u breslauu
1932-1933. profesor na ujedinjenoj dravnoj
umetnikoj koli u berlinu, predaje
perspektivu
1933. otputen kao izopaen; preseljenje u
ajhberg, a kasnije u zeringen/baden
243
od 1940. rad za fabriku lakova dr. kurta
herbertauvupertalu
1943. umro u baden-badenu
joost schmidt
1893. rodjen u vunstorfu/hanover
1911-1914. studij na akademiji u vajmaru, ui
za majstora
1914-1919. vojna sluba i zarobljenitvo
1919-1932. najpre student u bauhausu
(vajarstvo i tipografija); od 1925. majstor u
bauhausu, rukovodilac radionice za plastiku,
nastave o pismu, kasnije rekuvodilac klase
za primenjenu grafiku (reklamu)
od 1933. kod huga haeringa i na koli reimann
u berlinu; rad na istoriji perspektive
1945. profesor na visokoj koli za likovne
umetnosti u berlinu
1948. umro u nimbergu
lotharschrever
1886. rodjen u blazevicu kod drezdena
studij istorije umetnosti i prava u hajdelbergu,
berlinu i lajpcigu
1910. promocija u doktora prava u lajpcigu
1911-1918. dramaturg i asistent reije u
deutsches Schauspielhaus u hamburgu
1916-1928. urednik asopisa der strm
1919. osniva sturmbhne u berlinu i
kampfbhne u hamburgu
1921-1923. majstor bauhausa, rukovodilac
scenske klase
1924-1927. nastavnik i rukovodilac umetnike
kole der weg u berlinu i drezdenu
1928-1931. glavni urednik hanzeatskog
izdavakog zavoda u hamburgu
1933. prelazi na katolianstvo; pisac i slikar u
hamburgu
1966. umro u hamburgu
gunta stadler-stlzl
1914-1916. studij na koli umetnikih zanata u
minhenu
1916-1918. sestra u crvenom krstu
1919-1931. najpre studira u bauhausu;
uestvuje u izgradnji radionice za tkanje;
nekoliko meseci poseuje strunu kolu za
farbanje i tekstil u krefeldu; od 1926. predaje
u tekstilnoj radionici; obnova tehnikih sprava;
od 1927. majstor bauhausa, rukovodi
radionicom za proizvodnju i
radionicom-uilitem
244
od 1931. vodi vlastitu radionicu za tekstil i
tkanje u cirihu; saradnja sa razliitim firmama i
arhitektima
ivi u cirihu

martstam
1899. rodjen u purmerendu/holandija
saradnja u arhitektonskom birou u roterdamu
1925-1927. u birou brinkmanna i van der
vlugta u roterdamu
1928-1929. frankfurt, profesor po pozivu u
bauhausu; predavanja o elementarnoj gradnji i
urbanizmu
1929-1935. rusija
1935-1948. arhitekta u amsterdamu; od 1939
direktor instituta za umetniku industriju
1948. direktor akademije likovnih umetnosti u
drezdenu
1950-1953. direktor umetnike visoke kole,
berlin-vajsenze
1953. povratak u amsterdam

hans wittwer
1894. rodjen u bazelu
1927. poziv u bauhaus; od 1928. predavanja o
gradjevinarstvu i akustici
1929. rukovodilac odseka za arhitekturu u
koli umetnikih zanata burg gibihentajn,
hale/zale
1929. gradnja aerodroma hale
1934. povratak u bazel
1952. umro u bazelu
 245
imena studenata u bauhausu abbeg, lies berndt, max
1919-1933. ackermann, sue berndt, wolfgang
(uzeto iz knjige the bauhaus, hans-maria agatz, august bernestein, solomon
wingler, M. I. T. press, Cambridge mass. 1969) agsten, waiter bernouilly, amy
ahlfeld, fritz bernstein, hans karl
potpuna slubena lista studenata u bahausu u ahmdelt, kurt bernstein, Simon
vajmaru oigledno vie ne postoji, vajmarski ahrens, elisabeth berthold, Johannes
spiskovi uenika, sredjeni prema poetnom aichinger, franz j . bertolf, hans
slovu prezimena, pripojeni su zbirkama akata, albers, josef bethmann, hans
koje su samo delimino dospele u glavni alder, waldemar beunomeum, josef
tiringijski zemaljski arhiv, zato je i ova lista allner, heinz waiter beuren, michael von
imena, koja obuhvata period pre preseljenja allwart, rudolf beust, hermann
bauhausa izvajmara, nepotpuna, sastavljena je andre, werner beyer [volger], lis
na osnovu izvoda izvajmarskih akata i jednog arend, herbert von bhilz, irene
spiska adresa, koji je posle 1945. nainila arndt, alfred biehl, karl
gospodja tut schlemmer; arhiv bauhausa je arnold, hans bienert, ise
posle 1961. sistematski obradio i proirio ovaj arp, hans bill, max
spisak, broj studenata u bauhausu u vajmaru aschauer, kurt bischoff, clara
ukljuujui one koji su 1919. kao studenti auboeck [aubck], karl bittkow [khler], margarete
nekadanje velikovojvodske visoke kole preli auerbach, Johannes blaneke, erna
u bauhaus, ili su je posle kratkog vremena bab, lieselotte bleek, hans werner
napustili, moe se proceniti na 600. u desauu i backjensen [?], alfred bloh, willy
berlinu taj broj iznosi otprilike 650; zahvaljujui baehr, hans ludwig [ = armstrong, albe] blomeier, hermann
sauvanoj upisnoj listi, ovde su poznata imena bago, max blh, irene
svih studenata i datum njihovog stupanja u bahelfer, moses blthner
bauhaus. bilo je i nekoliko sluajeva kad su u ballmer, theo blumenthal, ernst
nastavi uzimali uea i mladi ljudi koji nisu bili balzer, gert bock, alfred
upisani (kakav god bio razlog tome); njihovo balzer, melanie bhm, alfred
pripadnitvo bauhausu je van sumnje, njihova bampi, richard boerl, eise
imena - koja se ne nalaze na upisnoj listi - uneta banki, susanna bning, mila
su u ovaj spisak, sve u svemu, vrlo je mali broj baranyai, mas bnisch, fritz
studenata bauhausa iz ranog perioda kojima se barthelmess, claus rudolf bogler, friedrich w.
jo nije ulo u trag. izvesno je da broj studenata u bartoluzzi, alfreddo bogler, theodor
bauhausu ne moe prelaziti 1250. bartsch, karl bohien [?], elisabeth
baschant, rudolf bohutinsky, jaetav
basedow, heinz bolek, eise
na prvom mestu je uvek ime pod kojim se student
basedow, Johann bernhard bondi, Johanna
vodio u bauhausu. potonja imena navedena su
batz, eugen bonert, arthur
u zagradama. boosten, louis
bauer, karl (carl)
bauer, marius borchers, heinz
baumann, fritz bordiert, erich
baumann, leo borkowsky [Stephan], dolly
bayer, herbert bormann, heinrich
bayer, irene born, waiter
bayer, max borowsky, natan
bech, Johanna bortnyik, sandor
beck, ernst bosshard, margrit
becken, suse both, katt
becker, egon brach, bernhard
becker, eise brachmann, kthe
becker, gerhard bracht, ludwig
beckmann, hannes brandt, lotte
beese [stam], lotte brandt, marianne
bellmann, hans brasch, kthe
berenbrok, otto brasche, eva
berger, otti brauer, anneliese
berger, rosa braun, albert
bergner [meyer], helene [lena] braun, eduard
berkenkamp [scheper], lou braun, lotte
bernays, gertrud braun, rudolf
246
braun, samuel Conrad, gnter errell, richard j .
braune, ursula consemller, erich ertl, fritz
brauneck coppola, horacio etuchen, georg
bredendieck, hinrich [hin] coste, rudolf exner, harry
breithaupt, erika von coster-henri, florence exsternbrick, hellmut
bremer, gertrud cramer, ilse faust, hans
brendel, erich cyrenius, maria fechner, werner
breuer, jupp dearstyne, howard b. fehling, ilse
breuer, marcel debus, maximilian feibusch, hans
breuer, Otto decker, martin feininger, andreas
breusing, ima deinhardt [schunke], lis feininger, lukas [lux] theodor[e]
breustedt, hans-joachim deisseroth, elli feist, david
brinkmann, waiter dellit, rudolf feist, werner
brocksieper, heinrich despotopolous, jan felgentrger, lothar
brodowsky, theo determann, waiter fernbach [weininger], eva
brodtkorb, hermann espeler dicker [brandeis], friedl feuerstein, erika
bronstein, max [ = a r d o n , mordekai] dieckmann, erich fuess, gert
brckner, heinrich dieckmann, Willi fiek, waiter [hans?]
bruhlmann, otto diederich, ursula fischer, edward I.
bruynzeel, regine diestelmann-marx, lizzi fischer, georg
buchbinder, margarete dietrich, else fischer, hermann
buchmann, Julius dietrich-wrede, tekla fischer, josef
budkow, isaak dinning, kurt fischer, lotte
bucking, klaus dirks, f. w. fischer, lucie
bucking, peter [peer] dhler, erich fischli, hanns
bugya, werner dolecelowa, marie fissmer [fiszmer,] fritz
buntel, eduard dollner, hugo flake, thomas
bunzel, hermann domin, friedrich fleck
burchard, eveline dreesen, waiter rudolf fleischmann [albers], anni
burckhardt, andreas drehmann fodor [mittag], ethel
burghardt drewes, werner fohmann, friedrich
burkhardt, hermann driesch, Johannes forbat, fred
burri, werner driesch-foucar, lydia forster, lucci
burzi, ettore d roste frahm-hessler, franz
burzi-laurent, henriette dlberg [slutzky], hedwig franke [muche], elsa [el]
buscher [siedhoff], alma dne, hans franke, [thiemann], elsa
buske, albert [waiter?] during, frieda von franke, robert
busse, eva duguid, john francis franke, waiter
busse, heinrich dutschke, fritz frentzel, chanan
cacinovic, ludwig ebeling, Siegfried fretzdorff, else
callmann, georg ebert, willy [wils] fricke, hans
capron, lon ebhardt, ida friedlnder [wildenhain], marguerite
carl, alfred ebner [mller], gerda friedrich, dorle
casparius, robert eck, frieda friedrich, karl
cernigoj, augusto eckel, otto frieling, alphons
chomton, werner egeler, ernst fritsch, herbert von = [halkett, georg ren]
christen, alessandro eggers, alf fritze, waiter
chrsine [?], max ehrhardt, alfred fritzsche, einh. [erich?]
cieluszek, karl ehrlich, franz frnka, otokar
citroen, paul eingueber, heinrich frhlich, paul
clasing, heinz enderlin, max fror, josef
clausing, hugo enders, lore front, hermann [bernhard?]
Clemens, hermann roman engelien, egon fuchs, carl
cster, otto engemann, alma else fuchs, hans ulrich
cohn [kaiser], ruth engemann, friedrich funkat, waiter
cohrs, g. b. adolf engemann, herbert funken, max
coja, gertrud erffa, helmut otto maximilian hartmann von fussmann, ladislaus [ = foltyn, ladislav]
collein, edmund erffa, wolfram von galandi, emil
collignon, margarete ernest, wolfgang von gallinowski
comeriner, erich erps [breuer], marta ganzer, hanni
 247
gatermann, karl hgg, gertrud herzge, herbert gottfried
gautel, hermann hlsig, lotte herzger, waiter
gebhardt, ernst haffenrichter, hans hess, estella
gebhardt, max hahlo, mlius raiko hess, wilhelm Jacob
gehrke, Siegfried hajek, asta heubner, albrecht
geigenmuller, katharina [margarete?] haken, toni von heye, laurita
geisler, ilse halil bey, seif naki heyerhoff, wilhelm [willy]
genz, kurt hallbauer, christian heymann [ahlfeld], marianne
gerber, anton hamann, willy heymann [marks], grete
gerhardt, Johanna hanke, margarete von heyn, helene
germain, jaques hansen,sven hildebrandt, wolfgang
gerngemann, luise hantschk [arndt], gertrud hilgers, robert
geroc-tobler, maria hardmeyer, anna hilker, reinhard
gerson [collein], lotte harklang, waiter hill, elsa hempel
giesenschlag, Siegfried harms, milon hill, leila
gilles, werner harms, paul hill, samuel theodore
gillhausen, eduard hartmann, georg hirche, herbert
glas, erich hartmann, rudolf hirsch, betty
glaser, alice hartogh, rudolf f. hirsch, hanna
ghl, ernst hartwig, emil bert hirschel-protsch, gnter
grisch, bruno harwig, arno hirschfeld-mack, ludwig
goerke, senta hassenpflug, gustav hirz, friedrich wilhelm
goldberg, bertrand hauck [winckelmayer], lilli hoeschen
golde [bahelfer], gitel haumeyer, margarethe hoffmann, else
goldmann, karei haupt, karl hermann hoffmann [hoffmann-lederer], hanns
gorodiski [goro], fritz w. hausbrand, franz hoffmann, herbert
gottschalk, ernst hauschild [cster, peterhans], eilen hoffmann, hubert
grabe, klaus hausenblas, Josef hoffmann, irene
grbner, ludwig hausmann, maria hoffmann, kte
graef, hedwig hausmann, rudolf hofmann, otto
grf, lili havemeyer, martha hofmann, waiter
graeff, werner hecht, edgar hhn
gramich, berta heckendorff, kthe hollos [consemiiller], ruth
grau, alice heffels, franz holthoff, erich
grewenig, leo hegel, ernst holzhausen, waiter
griessmann neide, helmut hopf-kleinwork, else
gross, georg [ ben david, shlomoh] heimann [ehrman], marie helene [marli] hoppe, anna
gross, hans heinze, fritz horn, hilde
grossberg, karl heitmeyer [nebel], hildegard horstmann, edgar
grote, gertrud heller, walther erich horwitz, erik
grote, thoma grfin hellriegel, heinz hotthoff, erich
grune, richard helm, drte hotzen, otto
grunert, charlotte hemberg, may hubbuck, hilde
grunicke, waiter hengstenberg, lydia huber [keller], marti
guaita, frau von henneberger, elisabeth hbner, erich
gnther, albrecht hennig, albert hbner, herbert
gnther, herbert hennings [schtt], annemarie hbner, werner
giirtler, egon henri, florence hffner, fritz Christoph
gugg, marianne henschel, erich hrlimann
gulzow, ernst herbst, hans hsing, waldemar
gunerick, wolfram hergt, toni htig, wolfgang
guth herold, gertrud httmann, egon
gutzeit [rhl], alexandra herricht, waiter hummel, waiter
haamann, hermann herrlich, gertrud imkamp, wilhelm
haamann, jupp herrmann, karl isaacsohn [Jackson], werner
haas, willy hermann, w. itting, gotthardt
haase, gerhard herschenberg itting [gaebler], wera
haase, lawrence hertel, Christof ivanovic, gertrud
hackmack, erika hertig, klaus Jacobs, ernst
hberer, paul herzfeld, anni jckel
248
jger [kadow], elisabeth koch, fritz leirer, sepp
jaensch, Wilhelm koch, heinrich leischner, margarete
jahn, martin koch, kurt leiteritz, margaret
Jaspers [schenk zu schweinsberg], martha khler, hans le juge, eva von
jelimowskaja, lola khler, otto [ = balden, theo] lenz, robert
jelinek, rudolf klling, hein leppien, kurt [jean]
jrner, herbert kppe, waiter leudesdorff-engstfeldt [ribbentrop], lore
Johann, hugo krte, hugo leuthold [regg], melanie
josefek [henschel], ruth kster, elsbeth levedag, fritz
jucker, k. j . kohler, fredonic lewin, eva lilly
junge, waiter kohler, reingard lichtenthal, ernst
jungmittag, willi kohn, heinrich liesche, elisabeth
jungnik [dostert], hedwig [jadwiga] konnerth, hermann lille, ludwig
kadow, gerhard konnerth, lotte lindemann, otto
kahler [neter], greten konrad, heinrich lindemann, paul
kahler, otto korner, sophie linden, cornelis van der
kahmke, albert korsen, napoleon linden, Johannes jacobus van der
kaiser, richard kosnick linder, paul
kallin [fischer], margit kostorz [?], eva lindig, otto
kaminski, waiter kowarski, michael lindner, k. emanuel
kaminsky, lothar [?] krmer lindstroem, sune
kannier, waiter krajewski, max linzen, heinrich
kanow, ernst kramer, ferdinand linzen-gebhardt, hilde
krsz, judit [indrit] krantz, erich lion
katz, hilde krnz, kurt lipovec, alfred
kaufmann, erich krause, corona lippmann
keil, marianne krause, erich loebell, lilly
keil, martha krebs, grete loeben, inge von
keler, peter kroenberg, ida lber, Wilhelm
keller, fritz kronberg [engelien], inka loew, heinz
keller, karl kroner, curt loewe, margot
keller, theo krckeberg, ccilie loewengard, kurt
keller-rueff, g. krger-back, lissy loja, g.
kempfer, paul krum, rudolf loviscach, max
kempin, Wilhelm kube, felix lubbrich, hilde
kerbe, arthur kubsch, hermann werner ltkemeyer, gustav
kerbs, liselotte khnert, kurt ludwig, eduard
kerkovius, ida kmmel, willi ludwig, peter
kessinger [petitpierre], friedly [petra] khl, ruth lutz, rudolf
kessler, hans khn, Johannes maas, lena
kirschenbaum [kirszenbaum], jesekiel kuhnke, erika maass, luise
klapper, sophie kuhr, fritz machnow, richard
klawun [?], Ulrich kuhr [heubner], meta majowski, Wilhelm
klee, felix paul kujawa, ursula von malhald [?], susan
klein, paul kukowka, robert eduard mall-christensen, hans
kleinwart, elsa laermann, josef maltan, josef
klipphahn, karl lakeit manuckiam, myriam marie-luise
klode, karl lambau, karl marby, friedrich
kloidt, erich lambert, margarethe marc, maria
klumpp, hermann landwehr, hans marchand, maria
knake, arnold lang, lothar marck, richard
knapp [strieff], elfriede lange, hrst markiewitz
knau, josef lange, karl markos-ney [leppien], Susanne
knaub, heiner langenstrass, magda martin
knittmann, minna langewiesche, hanna martin, Jacques
knoblauch, elfriede lasnitzki, toni marwitz, rudi
knoblauch, hans georg latzko, august marx, erika
knorr, maria lederer [hoffmann], mila marx [bijhouwer], gerda
knott, elfriede lehnen, josef marx, karl
koch, bruno lehnert [weintraud], maria [may] marx, lippje
 249
mass, arnold fernand mller, nikolaus peters, arnulf
mass, lena mller, theo Petersen, heinrich
mathiessen, waiter mller-jena, ilse Petersen, Wilhelm bjerke
matthiessen, dora mnkwitz, ida von pfeffer, schiel
matzenstein, ilse mnz, rudolf pfeiffer-belli, erich
mayweg, erna mnz, waiter pfeil, fritz
mecklenburg, waiter mnzberg, albert pfeil, irene
mehner, marlene muth, ida philipp, Wilhelm
meier-kreuzberg naepf, paul pietschmann, karl
meier kreuzberg namer, henry pilartz, josef
meisel, fritz nantke, kurt pilgrim, erich
meltzer, riccarda nauheim, heinz piotrkowski, ladek
melze naumann, charlotte pistorius, hans
mende, erich negenborn, hildegard plans, avahe
mendel, resi nehrling, max platz, hansjrg
menge, adolf neidenberger, georg plockross, irmelin
mengel, giinter nemecek, wladimir pltner, Johannes
mensch, ren netzel, bernhard plonskoy, leonti
mensching, herbert netzel, eugen ptsch, ilse
metzel [flocon], albert neumann, eilen pohl, josef
menzel, giinter neumann, gertrud preiswerk, gertrud
menzel, waiter neumann, klaus press, angela
meppke, margarete neumann, wally priestley, William t.
mestetchkin, [miesteckin], samuel neuner, hannes probst, franz
meussling, herbert neuner, hein [henny] przyrembel, hans
meyer, grete neustadt [greger], eise pnter, mimy
meyer, kurt neuy, heinrich pschel, konrad
meyer, otto niemeyer, erna [ = soupault, r] putz
meyerholz, anna-luise nienhold, hans querchfeld, paul
meyer-thalhoff, margarete ninnemann, William quermonprez, paul
meyer-waldeck, wera nsselt, heinrich raack, hildegard
milch, gertrud nsselt, mirka raack-geyer, ruth
mill-decker, kitty van der noll, helmut radack, rolf
minkwitz, ida von nonn [schmidt], helene raemisch, elli
minn, burkhard nowag, heinz rahv, philip
mirkin, m. oberdrffer, margarete raichle, karl
mitschke, rudi oberste-berghaus, gnther rakette, egon h.
mittag, gerhard ernst oelschig, werner ranft, gnther
mizutani, takehito oelze, richard rantzsch, hilde
mgelin, else oertling, robert rape, albert-friedrich
mrchen, fritz rtzen, von rapoport, tonja
mller, rolf streicher [birman], lisbeth rasch, maria
mohl, d. von okuniewsky, olga rathlef-keilmann, harrietvon
mohn, hedwig oppel, liesel rauch, martin
moholy-nagy, lucia orth, waiter rauh, august
moller, hans ortner, rudi rauh, georg
moller, julie ostermaier, jobst rauh, hermann
molnr, farkas [wolfgang] otte [koch], benita raviv, moshe [ = worobeitschik, moses]
monastirsky, ljuba overdieck [deutschbein], eva rawitzer, anni
morgenstern, milan pach, lotte rawitzer, eise
moser, gerhard pahl, pius rehberg, helmut
mrozek, erich pannaggi, ivo reichardt, grete
miihrer panozzo, giovanni reichardt, werner
mllauer, ingeborg pap, gyula reiche, kte
mller, elisabeth paris, rudolf reichel, herbert
mller, erich. paulick, rudolf reichle, paul
mller, hermann peiffer-watenphul, max reimann, friedrich
mller, marcella peissachowitz, nelly reimer, oskar
mller, margarete peretti, fritz reindl, hilde [motschi]
mller, maria peschel, hugo reindl, paul
250
reinwald, edgar sander, rudolf Schrter, herbert
reiss, hilde sandmann, ruth Schubert, werner
rettybander [?] sandvik, olav mrk von holmenkollen schrmann, herbert
rexhausen, gerd santar [?], gert Schultz, erika
ribbentrop, edith sauer [rudelt], hildegard Schultz, lilli
richter, hans scala, franz Johannes schulz, lotte
riedel, gertrud schachtitz, jonas schulz, melanie
riedel [khne], renate schaeffer schulz, peter waiter
rieg, max schaidt, gustav schulze, helmut
riege, rudolf schall, margarete Schumann
rindler, edit schanzer, erwin Schumann, ernst
rittsche, willi scharoun, w. schunke, gerhard
rittweger, otto schawinsky, alexander [xanti] schuster
rizzo, maria grazia scheerbarth [eichhorn], liselott [iwon] schwabacher [rossman], nelly
robra, kurt karl scheffler, abel [bela] schwarer, tetrain
rodgers, John b. schelp [thun], hedwig schwarz, bruno
rhl, karl-peter schenk, ursula schwarz, herbert
rnsch, wolfgang scheper, hinnerk schwerdtfeger, kurt
roer, hildegard schepp, oskar Schweitzer, elisabeth
rseler, hermann schiess, hans r. Schwerin, heinz
roeser von aesch, Johanna schlagerhaufer, grete schwollmann [mitscherlich], immeke
rssger, wolfgang Schleifer, fritz schwoon, karl
roether, reinhold schlevoigt, [roth], dora schwormstdt, konrad
rogh, agnes emma adele Schleyer, adolf seinfeld, margarete
rogler [kreher], elsa schlieffen, jutta von [ = zitzewitz, jutta von] seitz, fritz
rohde, werner schmeeling, karl seligmann, gertrud
rohwer, franz-detlef schmeil, lotte seil [brendel], gertrud
rommeis, suse schmetzer, v. selmanagi, selman
rose, gerhard schmidt, arthur sendker, hendrik
rose, hans-joachim [hajo] schmidt, fritz Sharon, arieh
rose, katja schmidt, gertrud sichel, max
rosen, bengt von schmidt, hans siedhoff, werner
rosen, claus von schmidt, herbert sigbert, norman
ross, Charles w. schmidt, joost sigl
ross, nancy nelson schmidt [burgk], kte simon-wolfskehl, toni [ = lasnitzki, toni]
rossbach, else schmidt, kurt singer, franz
rossig, reinhold schmidt, otto sistig, rudi
rossmann [schwabacher], nelly schmidt, wilhelm sitte, franz
rossmann, r. schmidt-schaller, erich sklarek, rolf
roth, dora Schmitz, elisabeth slutzky, naum
rothschild [mentzel-flocon], lotte Schmitt, hans srensen [popitz], irmgard
rubinstein, brunhilde schneckenburger, waiter solyga, hans georg
rubinstein [avnon], naftaly Schneider, bruno sonntag, fritz
rudelt, alcar Schneider, m. spaemann, heinrich
rckert, karin Schneider [weiss], gertrud ursula spangenberg, thea
riickert, willy Schneiders, karl spiero [gova], sabine
rhle, grete schnelitzky, edith spindler, luise-margret
rhr schniewind, gerd spitzer, gerhard
ruff, else schn [viereck], margarete Stdter, flora
ruland [luz], maria-karla schnfeld, friedrich stahl, ivan
rumpe, heinz schnthaar, Johann andreas stammwitz, artur
runge, hildegard scholz, ernst Stefan
runge, max schorpelt, otto stegmann, Johann
ruppert, waiter von schrammen, eberhard steiger, liselotte
rust, karl Schreiber, fritz steinert, elfriede
sachse, erika Schreiber, lotte steinkhler, theodor
saemann, erika-rose Schrder, Christa Stephan, heinrich
saemisch Schrder, paul stern, grete
afran, fritz schrer, a. steuwaels, friedrich
sager, alice Schrter, alfred steyn, Stella
stipanitz, inge vch, heinz wigand, karl
stock, willi Valentin, gerhard wigand, Sibylle
Stlzl [Sharon, stadier], gunta Valentin [cidor], ruth wildberg, anni
stohmann, enno-friedrich valeur, helga wildenhain, frans
stolp, kurt vallentin = Valentin [cidor], ruth wildgrube, selma
stratenberg [kloidt], hilde varges, heinrich wilenik, heinrich
straub, karl vichauer, heinz wilke, annemarie
streift, bruno voepel [neujahr], charlotte willers, margarete
strenger, friedrichwilhelm [friedhelm] vogel, hans willing, heinrich
stiimpel, heinrich [heini] vogt, karl wimmer [lange], anne-marie
suchnitzky, edith voigt, giinther winkel, willum
siivern, liese voigt [Schrter], ilse winkelmayer, richard
suhrkamp, teta voigt, reingard winter, fritz
svipas, vlada voigt, waiter wirsing, elisabeth
taesler, werner voigt, werner wirth, lisa
tafel, maria volger, hans wisch, roland
tamae, ohno volhard, hans wolff, maria
tanzmann [?], ilse Vollmer [neufert, spiess], alice wolffenstein, berthold
taudte, fritz voltz, josef wollny, alfred
teichgrber.'paul whner-schmidt, trude wolpe
teichgrber, waiter waga, charlotte woltze
teichmann wagenfeld, wilhelm worobeitschik, moses [ = raviv
teltscher [adams], georg wagner, edeltraud [traute] woti[t]z, anni
tery [adler.buschmann], margit waldstein, margarethe wulff, lene
tetzner, hans wallbrecht, irene yamawaki, iwao
thain, Joseph Wallis, margarete yamawaki, michiko
thai, ida waiter, jupp zabel, Johannes
thalmann, max walther, ernst ziegfeld, arnold
thielmann, hedwig walther, kurt ziegfeld, hillen
thielsch, lies Wassermann, leo ziegfeld, ruth
thiemann, hans wassilieff, nicol zierath, willy
thierfeldt, marie watznauer, rudolf alois Zimmermann, werner
thring, rolf [?] way, josse zistig, rudi
tinzmann [?] weber, gerhard zitzewitz [schlieffen], Jutta von
tokayer, josef weber, helmuth zraly, vclav
tolziner, philipp weber, Vincent zschimmer, erika
tomljenovi, ivana weber, werner zweig, beatrice
tot, americo wedel, marie-luise zwiauln, ernst p.
trger [steiner], elisabeth wegehaupt, herbert
tralau, waiter weidemann, eva
transfeld, Johanna weil, annie
treuer, wolfgang weiner, tibor
trinkaus, hermann weinfeld, isaak [jaschek]
troschel, hans weinfeld, wolf
troschel, hilde weininger, andreas [andi]
trudel, frank weinraub, munyo [mum]
tschaschnig, fritz weisbecker, Johannes
tmpel, wolfgang weise, rudolf
ukanova [auboeck], mara weisheit, maria
ullmann [browner], bella weiss, Ursula
ulrich, erwin weisshaus, Virginia
ulrich [koppelmann], lila weitsch, heinrich
umbehr, otto wendeborn, carla
umlaut, karl werner, karl
unger werner, otto
unruh wettengel, anny
urban, antje wichmann
urban, paul widmer, hans
urias, annje [?] wieghardt, paul
ursin, max wiener [weiner], matty
galerija suvremene umjetnosti
zagreb
katari ni n trg 2
galerija primitivne umjetnosti
zagreb
irilometodska 3
12. 5-14. 6. 1981.
 galerije grada zagreba, zagreb
&
republiki komitet za prosvjetu,
kulturu, fiziku i tehniku kulturu
socijalistike republike hrvatske,
komisija za kulturne veze
s inozemstvom

pozivaju vas na otvorenje izlobe

bAutlAUS
izlobjj bauhaus realizirao je u utorak 12. 5.1981. u 18 sati
institut fr auslandsbeziehungen galerija suvremene umjetnosti
Stuttgart zagreb
savezna republika njemaka katrirtin trg 2