10 velikih knjievnih

dela koje su mrzeli veliki

pisci
Lista bitnih dela prezrenih od strane knjievnih
velikana
Autor: Ivan Jovanovi

11

Znamo da meu piscima postoji neograniena i nepatvorena koliina

sujete, ali kada vidite kako su se veliki pisci, klasici, obraunavali sa
delima drugih pisaca shvatiete da aposolutno nita ne znate o ljubomori
koju objektivniji nazivaju ukusom.
Svet knjievnosti je, kao i svi drugi svetovi umetnosti, pun zavisti, ali i jedne vrste udnog javnog
potovanja. Ukoliko pisci nisu ba zakleti neprijatelji ili su sa suprotnih strana politikog spektra
teko da ete uti negativne kritike iz usta jednog pisca na raun dela drugog. Razlog je jednostavan:
pisci ne vole javno izaraavanje kritike, makar dolazila iz njihovih usta i makar bila upuena delu koji
iskreno mrze iz raznoraznih razloga. Ako tome dodamo i izdavae koji se bore protiv kritiara i
njihovog recenzija samo im jo fale i drugi pisci sa negativnim miljenjem o izdatim delima. Ili jo
gore kada krene polemika izmeu pisaca, to nikako ne poboljava prodaju. Ipak, ovo su pravila
vezana za dananju izdavaku industriju. Nekada veliki pisci nisu imali nikakav problem da opljunu
kolegu, ak i ako je on knjievni klasik. U to ime izdvojili smo listu kritikih miljenja velikih autora
o velikim romanima iz istorije knjievnosti. Neka su obrazloena, neka veoma duhovita, a neka
jednostavno netana i maliciozna. U svakom sluaju, zabavna.

VIRDIJA VULF O ULIKSU DEJMSA DOJSA

Jedno od najboljih knjievnih dela XX veka nije ostavilo utisak na Virdiniju Vulf, jednu od prvih
enskih knjievnih kritiarki i autorki Gospoe Dalovej, eksperimentalnog romana koji se smatra
prvim primerom narativnog modernizma u anglosaksonskog literaturi. Utemeljivaica feministike
kritike misli Vulf je smatrana za egocentrinom snobovskom kritiarkom, te i ne ude zapisi iz
njenog dnevnika 1922. gde opisuje iskustva itanja Uliksa: Tom, veliki Tom (misli na T.S.Eliota)
smatra Uliksa novim Ratom i mirom, ali ja dosadniju knjigu nisam itala u ivotu. Sve je jo i
imalo smisla u prva dva ili tri poglavlja, ali nakon toga se pretvara u iritantnu, dosadnu i zbunjujuu
gotovo nepismenu knjigu ispod svakog nivoa, pretencioznu ne samo na autorskom ve i na
knjievnom nivou. Dojs moe biti genije, ali genije inferiornosti i samoljublja. A svi znamo kakvi su
autodidakti: sirovi, egoistini pretenciozni i izazivaju gaanje. Uostalom, ako volite meso zato biste
ga jeli sirovog, zakljuuje Virdinija o delu koje svi kritiari porede sa Homerovom Odisejom i
prvim romanom koji uvodi tzv. tok svesti u knjievnu naraciju.

OLDUS HAKSLI O NA PUTU DEKA KERUAKA

Prvi pripoveda distopijskog narativa i jedan od najveih esejista XX veka nije ba mirisao bitniku
knjievnost prve polovine 50-ih, ali je svoje nezadovoljstvo izrazio bar na simpatian i kozerski
nain to svedoi odgovor na pitanje o tada revolucionarnom romanu Na putu Deka Keruaka dat
tokom intervjua Njujork Tajmsu 1958: Bilo mi je dosadno dok sam itao. Mislim, taj put je uasno
dugaak, gotovo nepodnoljiv, rekao je pisac o najtraenijoj amerikoj knjizi svih vremena koja se i
danas, 50 godina posle objavljivanja, godinje proda u preko 100.000 primeraka. Ipak, pisac ovog
teksta se mora zduno sloiti sa Hakslijem i njegovim miljenjem.

DEJVID FOSTER VOLAS O AMERIKOM PSIHU BRET

ISTON ELISA
Volas, za mnoge kritiare najbolji ameriki pisac kraja XX i poetka XXI veka i autor kultnog
Zaborava i Devojice neobine kose kao i omiljeni pisac Donatana Frenzena i Dejva Egersa,
nije bio oduevljen revolucijom koju je Elisov nasilni naturalizam i tzv. brending knjievnost
izazvala 90-ih u amerikoj knjievnosti. U intervjuu datom amerikom periodinom asopisu
Recenzija savremene knjievnosti 1993. Volas otro govori o (tada) frikom knjievnom trendu:
Vidite, ako je savremeno drutvo u bezizlaznom kurcu, neinventivno, beskrajno retardirajue,
konzumeristiko i emocionalno retardirano onda svaki pisac (ukljuujui i mene) moe pisati romane
sa plitkim likovima, nerazvijenim odnosima, retardiranim zapletima podraavajui besmisao i
prazninu drutvenih odnosa govnjivom literaturom u kojoj se navodi beskonaan broj razliitih
brendova i konzumeristikih navika u plitkim, nerazraenim opisima i besmislenim dijalozima koje
razmenjuju likovi graeni kao idioti. Ako ono to je oduvek smatrano loom knjievnou mislim
na gorenavedeno postaje najbolja slika dananjeg drutva onda je nekvalitetna knjievnost
ingeniozan mimezis vremena u kome ivimo. I Elis vie nije lo pisac nego crnohumorni komentator
isaenog vremena u kome ivimo. Ajde sloiu se da ne ivimo u najsjajnijem dobu, ali jel nam
zaista potrebna fikcija koja puko dramatizuje svu besmislenost i glupost mraka koji nas okruuje?,
zakljuuje Volas, prerano preminuli ameriki klasik. I teko je ne slagati se s njegovim miljenjem.

MARK TVEN O RAZUMU I OSEAJNOSTI DEJN OSTIN

Izgleda da je Dejn Ostin, u svoje vreme, zasmetala mnogima. Neoromantiarka i jedna od prvih
feniministkinja u engleskoj knjievnosti ije junjakinje, u ljubavnim romanima, imaju problem da
obuzdaju oseanja pritisnuta socijalnim normama nije bila po volji Marku Tvenu. Autor Toma
Sojera Avantura Haklberi Fina i jedan od najboljih ortaka Nikole Tesle napisao je ak i kritiku ili
esej o Dejn Ostin, preminuloj 18 godina pre nego to se ameriki pisac rodio u kojoj navodi:
itajui Razum i oseajnost oseam se kao barmen koji je uao u Kraljevstvo nebesko. Mislim,
znam kako bi se on oseao i ta bi tano uradio. Sigurno bi namrgoeno podigao obrvu, ali ne zato to
se prezbeterijanski zgraava nad moralnim problemima, to je barmen i svaega, daleko goreg, se
nagledao u ivotu ve zato to roman apsolutno nita ne valja , pomalo zagonetno, ali veoma
egzaktno poentira Tven.
MERI MEKARTI O FRENI I ZUI D.D.SELINDERA
Meri Mekarti bila je jedna od najeih satiriarkih i knjievnih skandal dama njujorke intelektualne
scene uoi i posle Drugog svetskog rata. estoka leviarka, pisac satirinih romana o njujorkoj
intelektualnoj eliti koji kombinuju fikciju i autobiografske elemente, poznata je po sukobima sa
piscima upravo iz tih krugova. Poznat je njen dugogodinji disput sa Lilien Helman koja je ak i
tuila poto je u tada najpopularnijem televizijskom tok ou Dika Kaveta rekla da je laov i da lae i
pri pisanju veznika. Ali za nas je mnogo interesantnije njeno miljenje o jednom od najveih
amerikih romana XX veka iz pera najprodavanijeg i najuglednijeg pisca XX veka izreeno u kritici
romana Freni i Zui objavljenoj u Harpers Bazaru 1962: Ko je naslednik papa Hemingveja? Ko
je ako Selinder nije! I ko su udesna deca iz ovog romana ako ne sam Selinder, razmnoen kao
odvratna ameba. U Hemingvejevim romanima ne postoji niko sem Hemingveja, ali bar imamo jednog
po romanu. Kod Selindera suoavamo se sa njegovih sedam likova, svi ljubljeni i jednostavni,
skuvani u istoj narcisoidnoj orbi. Selinderov svet sazdan je samo od Selindera dok je njegova
dragocena publika itavo oveanstvo!. Svata jo pie Mekarti o ovom romanu, ali bilo bi
predugako i navedeno predstavlja sutinu. Da li je u pravu ba i nije ali je bila vraki dobar
kritiar zasnovan, poput naeg Jovana Skerlia, na esto invektivnom itanju proze.

H.L.MENCKEN O VELIKOM GETSBIJU F.S.FICDERALDA

Najvei kritiar amerikog populizma i veine malograanskih drutvnih normi (religije, braka, pa
ak i demokratije jer ljudima daje previe izbora) Mudrac Baltimora kako su zvali dugogodinjeg
urednika i kolumnistu Baltimor sana nimalo lagano je opalio klasik amerike knjievnosti u svojoj
kolumni 1925: Veliki Getsbi je, u svojoj strukturi, jedna grandiozna anegdota. Pisac opisuje Long
Ajlend prepun vila i luksuznih filma zaboravljajui da je Long Ajlend blizu njujorke deponije, ali
ovde su narativ, lokacije, opisi u drugom planu. Jedini ivi lik je sam Getsbi sazdan na antikom
principu fidelis ar urnam (dosledan do kraja) ovek koji zna sve o svima, a istovremeno niko nita o
njemu. Ostali likovi su marionete u prikazu misteriznog mladog oveka u kovitlacu klieizirane
melodramske prie o nemoguoj ljubavi proete misterijom porekla velikog novca i luksuza. I tu je
Ficderaldov najvei propust umesto da se bavi priom on se samo bavi napetou, neizvesnou i
misterijom. Zato Getsbi, od svih likova, jedini die i moemo se vezati za njega. Ostali izgledaju
ivotno, ali ipak to nisu. Da li je vreme da obnovimo gradivo o Getsbiju nije sigurno, ali mora se
priznati da Mencken ima pravo.
ARLOTA BRONTE O PONOSU I PREDRASUDAMA DEJN
OSTIN
Druga kritika Dejn Ostin svodi se na standardnu spisateljsku zavist i ljubomoru. arlota Bronte,
smatrana sa svoje dve sestre kraljicom britanskog ljubia XIV veka, u pismu koje je 1848. poslala
svojom prijatelju, filozofu, knjievnom kritiaru i jednom od prvih psihoterapeuta Ujedinjenog
kraljevstva Dordu Henri Luisu, oigledno iziritirana slinim stilom i knjievnim anrom koji
Ostinova koristi, pita se zato joj uopte i pozitivno ocenio ovaj roman: Nikada ne bih uzela u ruke
Ponos i predrasude da niste u svojoj kritici napisali kako vam je ao to niste autor tog romana.
Prostudirala sam roman i zakljuila da je u pitanju veoma precizna slika opteg mesta; veoma lepa i
precizno kultivisana bata, sa delikatnim cveem, ali bez ikakve prirodne fizionomije, bez vazduha,
slobodnog prostora, a ni razruene zemlje kakve imaju batu. Bilo bi mi teko da ivim sa njenim
likovima, u njihovim elegantnim kuama i nerealnim ivotima. Moda e vas moje miljenje iritirati,
ali rizikovau. Gospoa Ostin je otroumna i pronincljiva, ali nita vie od toga, zavrava Bronte
svoje pismo oigledno ne mislei da su romani njenih sestara i nje same otprilike na istom nivou,
moda malo lieni klasicistike patetike, ali i dalje pravi ljubii.

VLADIMIR NABOKOV O BRAI KARAMAZOV i ZLOINU

I KAZNI F.M.DOSTOJEVSKOG
Pisac Lolite poznat je po svom estokom stavu o drugim knjievnicima. Poznat je i njegov prezir
prema enskim piscima pogotovo onima iz ruske knjievnosti, a i njegovo miljenje o ruskoj (kasnije
sovjetskoj) literaturi ulo je u anale knjievnih rasprava. Zato i ne udi da je ovaj libertarijanac,
agnostik, anti-faista, anti-staljinista i anti-carista, imao negativno miljenje o Dostojevskom i dva
njegova najbolja romana koje je izneo u intervjuu datom 1977: Ako me pitate koja su dva najgora
romana sigurno u rei Braa Karamazovi i Zloin i kazna. I ne, nemam nita protiv
samospoznaje, potrage za duom i smislom ivotom, ali u ovim knjigama pisanim urnalistikim
stilom ni dua, ni spoznaja, a ni smisao ne vrede dosadne i zbrkane potrage. A Nabokov se ljutio
kada su Lolitu prozvali pornografijom? Dobro, podravao je i vijetnamski rat i Niksona tako da i
nije ba razmiljao o svoj javnom diskursu.

DOROTI PARKER O VINI PUU ALEKSANDRA ALENA

MILNA
Jedna od najveih amerikih levo orijentisanih knjievnica (bila sasluavana i pred Odborom za
antiameriku aktivnost), pesnikinja i scenaristkinja (dva puta nominovana za Oskara) cinino
komentarie klasik deije knjievnosti u svojoj kolumni u Njujorkeru 1928: Iako je delo nominalno
proza Miln esto upada u neobjanjivo naivne i besmislene poetske momente koji ak ni deci nisu
jasni. Naime, dok Vini Pu skakue gore-dole ispred prasieve kue pokuavajui da se zagreje na
snegu u glavi uje um?! Taj um mu se uini kao dobar um, kao neki um nade za sve, toliko
dobar da on umom, u stvari, definie svoj talenat za poeziju i poinje svoje pesme zvati tim imenom.
Ali, onda, kada konano nazove stvari pravim imenom inspiracija, odnosno um dobijaju razliite
deminutive : postaje umi i umika i tako dalje. Oh, izvinite, moda sam vam otkrila kljuni
element zapleta, ne znam stvarno ta mi se desilo?, ironino zavrava Parkerova oigledno nemajui
opravdanja ni za deiju literaturu kada je literarna logika u pitanju.

VUK KARADI O LJUBOMIRU U JELISIJUMU

MILOVANA VIDAKOVIA
U domaoj knjievnosti postoji veliki broj sukoba zbog bonvivanskih karaktera naih pisaca, ali red
je bio da se na listi pomene onaj prototipski: od reforme srpskog jezika. Milovan Vidakovi je bio
pisac pikarskih romana i estoki kritiar Vukove reforme pii kao to govori itaj kao to je
napisano zalaui se za (svoju) verziju novog srpskog knjievnog jezika koju je definisao u saradnji
sa ekim filologom Josifom Dobrovskim, jednim od najveih autoriteta za slovenske jezike. On je
bio za tzv. srednji slog novi jezik koji je izmeu narodnog i slavenoserpskog knjievnog jezika
koji je, zbog njegove teine i nezgrapnosti, znalo veoma malo ljudi. Vuk mu je veoma brzo odgovorio
onim to se smatra prvom knjievnom kritikom u Srba objavljenoj 1817: Do danas se kod nas ni
jedan spisatelj ne nae da postavi sebi pravila po kojima e pisati, nego kako mu god padne na pamet.
Kako koji zaree pero da pie, on ve odma pone misliti kako e jezik popravljati, a ne kako e ga
uiti. U svakoj se knjizi gleda na dvije stvari: na stvar o kojoj se pie i na jezik na kome se pie. Pisac
moe i mora znati jezik, no o jeziku neu nego samo o stvari poto ovaj jezika ne zna; to se stvari
tie ima sedamdeset i sedam predmeta i to ni jedan itatelj ne moe pratiti. Pisac na mnogo mesta ne
zna ta govori nego bunca kao baba u bolesti, i pravi magarcima svoje itatelje, ili sebe samog. On ne
zna ni istorije ni geografije ni poezije ni retorike; niti zna ta je moral nit stid nit utivnost; niti
poznaje karaktera naroda naeg niti nita, a govori da zna, poentira Vuk imajui donekle pravo
Vidakovievi pikarski romani su esto bez stila i anra, pisani veoma konfuzno i nejasno, sa velikim
brojem optih mesta i moraliteta koje je pokuavao da uglavi u narativ kako bi njegova dela bila i
pouna, a ne samo zabavna. Iako je bio najpopularniji i najitaniji srpski pisac XIV veka posle
Vukove vivisekcije pao je u zaborav i muio se do kraja ivota pokuavajui da se vrati na staze
uspeha. to se jezika tie, injenica stoji da je srpski jezik jedan od najsiromanijih, prepun tuica
upravo zbog Vukove reforme koja je trebalo da opismeni narod, a ne da uniti knjievnost. No to nam
je to nam je sada, a u istoriji ostaje zabeleena Vukova reforma kao jedan od najveih svetskih
lingvistikih poduhvata po svojoj jednostavnosti i uspenosti.

Lajkuj: