Visoka tehnološka škola strukovnih studija

Šabac

Studijski program: Informacione tehnologije

Predmet: Poslovna ekonomika

SEMINARSKI RAD
Tema:
Holding preduzeća

Studenti: Profesor:

Tanasić Dušan Dr Miroslava Petrovska

4-7/2010

Nikolić Nenad

4-108/2010

Šabac,Oktobar 2012
 Sadržaj:
1. Uvod…………………………………………………………………………………………3

1.1 Preduzeće…………………………………………………………………………3

1.2 Veličina preduzeća………………………………………………………………4

1.3 Podela preduzeća………………………………………………………………..5

2. Holding preduzeća………………………………………………………………………..6

2.1 Definicija holding preduzeća………………………………………………….7

2.2 Holding kao preduzeće i grupa preduzeća…………………………………7

2.3 Karakteristike holding odnosa………………………………………………..8

2.4 Vrste holding preduzeća……………………………………………………….9

2.5 Odredbe Zakona o preduzećima koje se odnose na holding …………...9

2.6 Primer holding preduzeća…………………………………………………….10

3. Zaključak………………………………………………………………………………….11

4. Literatura………………………………………………………………………………….12

2
 1.Uvod
U uvodnom delu predstavićemo osnovne pojmove koje čine osnovu poslovne
ekonomike.

1.1 Preduzeće

Preduzeće je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novčanoj

privredi, obavlja određena privredna delatnost i aktivnosti.

Shvatanje pojma „preduzeće“ menjalo se u istorijskim razdobljima.Ono se uvek

javljalo kao oblik obavljanja privrednih delatnosti i, manje ili više, aktivni privredni i
društveni subjekt. U literaturi i praksi su se koristili različiti nazivi za oznaku pojma
preduzeća.

Kao oblik privredne aktivnosti i poslovanja preduzeće prirodno evoluira prostorno i

vremenski, po formi i sadržini. Kontinuitet preduzeća kao oblika organizacije društvenog
rada i ekonomskih aktivnosti zasniva se na pretpostavci da se oblici organizovanja rada
u robnoj proizvodnji bitno ne razlikuju u različitim društvenim sistemima.

Tržišni koncept preduzećem smatra „svaki samostalni finansijski subjekt koji

proizvodi za tržište robu ili usluge“ Ovakvo shvatanje prisutno je bez obzira na
heterogenost tehnoloških i radnih procesa koje savremeno preduzeće objedinjuje. U
takvom, tržišno zasnovanom preduzeću težište je na pravnom statusu i vlasništvu nad
komponentama preduzeća (imovinska autonomija) i profitu koji ono treba da ostvari.

Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzeće posmatramo kao osnovni

ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa određenim i
definisanim ciljevima. U tom smislu ono predstavlja oblik kolektivnog (zajedničkog)
rada i aktivnosti, ekonomskii organizacioni subjekt u kome se ostvaruju
reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i međuljuskih
odnosa.

U razvoju ekonomije šire posmatrano, preduzeća predstavljaju nosioce i

generatore ne samo razvoja ekonomije, već i društva, odnosno civilizacije. Od
poslovanja, rasta i razvoja preduzeća – umnogome zavisi tempo privrednog i
društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.

3
 1.2 Veličina preduzeća

Značajna odrednica ekonomije svakog preduzeća je i njegova veličina. U

ekonomici i praksi preduzeća koriste se različiti kriterijumi i metode za rangiranje
preduzeća. Rangiranje preduzeća po veličini je značajno sa stanovišta ekonomskih
mera države u vođenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja
različitih vrsta delatnosti i poslova u okviru preduzeća. Veličina preduzeća ima značaj i
sa stanovišta uticaja i dejstava tržišnih mehanizama.

Kao kriterijum veličine preduzeća obično se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost

uloženog kapitala, obim proizvodnje i prodaje i sl.

Prema tome preduzeća se po veličini dele na:

1.)Mala preduzeća-ova preduzeća imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital
i mali broj zaposlenih radnika. Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti
malopro-daje, velikoprodaje i u sektoru usluga.

2.)Srednja preduzeća-se nalaze na prelazu između malih i velikih. Preduzeća srednje

veličine imaju određene sličnosti i sa malim i velikim preduzećima. Prednosti srednjih
preduzeća u odnosu na velika su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i
tehnološke promene, kao i bolje i efikasnije korišćenje raspoloživih resursa. Ovo je
naročito izraženo u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagođavanja bitan uslov
efikasnosti poslovanja.

3.)Velika preduzeća-raspolažu velikim obimom kapitala i pokrivaju velika tržišta. Ove

pokazatelje prati i veći broj zaposlenih, po pravilu dislociranih na više lokacija. Veličina
preduzeća omogućuje mu uticaj na rezultate poslovanja i tempo sopstvenog razvoja –
što je jedno od osnovnih obeležja velikih preduzeća.

4
 1.3 Podela preduzeća

Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji Zakonom o preduzećimauvodi i razrađuje sledeće

oblike preduzeća:

-privredno društvo;

-društveno preduzeće;

- javno preduzeće.

Ovaj zakon o privrednim društvima oblike preduzeća posmatra kao privredna društva.
Kao oblike tih privrednih društava ovaj zakon navodi:

-ortačkok društvo

-komanditno društvo

-društvo sa ograničenom odgovornošću i

-akcionarsko društvo.

Zakon o privrednim društvima predviđa da domaće ili strano privredno društvo može
osnovati jedan ili vise ogranaka . Ogranak je mesto obavljanja poslova privrednog
društva i nema svojstvo pravnog lica, ali se upisuje u registar. Ogranak je poslovna
jedinica preduzeća sa bitnim ekonomskim i poslovnim funkcijama.

5
 2.Holding preduzeća

2.1 Definicija holding preduzeća

Holding je preduzeće koje ima u svojini akcije ili udele zavisnih preduzeća.
Holding predstavlja složeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema.U svom
sastavu on ima više preduzeća, od kojih jedno predstavlja matično ili upravljačko
preduzeće, a ostala su zavisna, ili kontrolisana preduzeća . Uobičajeni naziv za matično
preduzeće je i mati – preduzeće, a za zavisna preduzeća preduzeća – kćerke.

U savremenoj praksi holding ne predstavlja, niti funkcioniše kao jedinstveno

preduzeće, što je slučaj sa korporacijom.U okviru holdinga sva preduzeća članice su
potpuno autonomne u poslovanju. Njihov rad se ne koordinira i ne usmerava
upravljanjem iz holdinga.

Holding karakteriše vlasnička objedinjenost preduzeća članica. Kao matično

preduzeće holding ima svoj udeo, odnosno sopstveni kapital u osnovnoj glavnici svih
preduzeća članica (zavisnih preduzeća). Taj udeo se može kretati od 51-100% ukupne
osnovne glavnice preduzeća, članica holdinga.

Holding ima upravljačku dominaciju nad preduzećima – kćerkama i nad

sistemom kao celinom. Ona se ostvaruje preko predstavnika holdinga u upravljačkim
organima zavisnih preduzeća i u skladu je sa visinom učešća kapitala u tim
preduzećima.

Kao oblik organizovanja velikih poslovnih sistema holding se zasniva na

vlasničkoj povezanosti matičnog preduzeća i preduzeća – kćerki na vlasničkoj, odnosno
upravljačkoj supremaciji matičnog preduzeća nad ovim preduzećima. U tržišnoj privredi
holding se i osniva sa tim ciljevima. Formiranje holdinga se ne vrši da bi se fuzijom,
pripajanjem ili kupovinom zavisnih preduzeća stvorio jedinstven sistem, kao što je to
slučaj sa obrazovanjem korporacije.

Osnovni motiv formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasničke, odnosno

upravljačke prevlasti nad postojećim i budućim članicama ovog sistema.To se najčešće
obezbeđuje kupovinom članica holdinga, otkupom većeg broja akcija (kapitala) u njima,
ili u laganjemnovog, dodatnog kapitala u njihovo širenje i razvoj.

Upravljačko potčinjavanje i uključivanje u holding samostalnih preduzeća vrši se i

putem njihovog integrisanja i pripajanja. To se najčešće dešava kad ova preduzeća
zapadnu u težak finansijski i materijalni položaj. Veća i snažnija preduzeća ih tada

6
„gutaju“, uključujući ih u svoj sastav, oduzimajući im upravljačku, pa i poslovnu
autonomiju.

Holdinzi nastaju i šire se i putem osnivanja novih preduzeća. Preduzeća koja

ulaganjem svoga kapitala osnivaju nova preduzeća, takva preduzeća redovno
pretvaraju u svoja preduzeća – kćerke. Tako se širi mreža zavisnih preduzeća u
holdingu, a vremenom, kada i preduzeća –kćerke počnu da investiraju i osnivaju nova
preduzeća, stvara se i mreža preduzeća – unuka,itd.Holdinzi mogu da nastaju i da se
šire i deobom imovine preduzeća na dva ili više preduzeća, kao i putem ugovora, itd.

Preduzeća koja,na bilo koji od navedenih načina,uđu u sastav holdinga, gube

svoju upravljačku, ali ne i poslovnu autonomiju.U upravljačkom pogledu ona postaju
zavisna, supsidijarna preduzeća. Ona se indirektno stavljaju pod upravu matičnog
preduzeća. U poslovnom pogledu kod njih se, bar u početku, ništa ne menja. Ona i dalje
nastavljaju da deluju kao samostalni poslovni subjekti sa statusom pravnog lica,pa time
i da neposredno stupaju u pravni i poslovni promet sa drugim privrednim subjektima i
samostalno posluju.

2.2 Holding kao preduzeće i grupa preduzeća

Složeni sistem u obliku holdinga postoji kao: preduzeće ili grupa preduzeća. Kao
preduzeće holding funkcioniše u formi matičnog preduzeća. To preduzeće zapravo
predstavlja i čini holding. Ono se registruje kao upravljačko preduzeće i ima sve
karakteristike kao i sve druge vrste preduzeća. Holding preduzeće ima svojstvo pravnog
lica, poseduje firmu I imovinu, vodi poslovne knjige i obavlja određenu privrednu
delatnost.Sve aktivnosti holding preduzeća su u funkciji sticanja profita.

Razlika između holdinga i drugih preduzeća je u tome što matično preduzeće ili
holding, predstavlja upravljačko preduzeće i što ima odgovarajuće učešće u kapitalu –
glavnici drugih, zavisnih preduzeća. Na osnovu tog učešća holding učestvuje u
upravljanju tim preduzećima i u raspodeli njihove ostvarene dobiti.Holding ne treba
mešati, niti poistovećivati sa poslovnim udruženjem.

Poslovno udruženje kao i holding preduzeće ima svojstvo pravnog lica. Međutim,
ono nije upravljačko preduzeće. Njegove članice nisu podređene tom udruženju, niti ono
upravlja preduzećima – članicama. Poslovno udruženje posluje prvenstveno radi
zadovoljavanja određenih poslovnih interesa svojih članica, a ne radi sticanja sopstvene
dobiti. Kod holdinga je obrnuto. On upravlja članicama i zavisnim preduzećima, a cilj mu
je da one ostvare što veću dobit, kako bi i njegovo učešće u toj dobiti bilo veće.

U praksi holding funkcioniše i kao grupa preduzeća. U njegovom sastavu nije

samo matično preduzeće, već i sva zavisna preduzeća, odnosnopreduzeća – kćerke.

7
Sva povezana i zavisna preduzeća ulaze u holding, I sa matičnim preduzećem
povezana su putem kapitala i sistema upravljanja.

Kao grupacija preduzeća holding nema institucionalizovan niti pravno utemeljen

organizacioni oblik. On nema svojstvo preduzeća, pa nistatus pravnog lica. Kao
grupacija holding ne predstavlja preduzeće, pa nema svoja sredstva, delatnost, firmu,
itd. On ne vodi poslovne knjige i ne vrši obračun sa državom, komorama i sl. On dakle
ne predstavlja posebnu obračunsku jedinicu sa društvom.

Ključno preduzeće u holdingu je matično preduzeće, koje preko svojih

predstavnika učestvuje u upravljanju zavisnih, vezanih preduzeća, srazmerno uloženom
kapitalu. Raspolažući većinom glasova u organima upravljanja tih preduzeća, ono je u
stanju da odlučuje o poslovnoj politici zavisnih preduzeća. Matično preduzeće prisvaja i
deo profita (dobiti) zavisnih preduzeća. Međutim, ono snosi i rizik njihovog poslovanja,
jer uslučaju gubitaka tih preduzeća srazmerno gubi u njih uloženi kapital.

Zavisna, ili supsidijarna preduzeća, nemaju autonomiju upravljanja. Većinski deo

članova organa upravljanja čine predstavnici koje je imenovalo matično preduzeće.

Iako ne raspolažu upravljačkom autonomijom, zavisna preduzeća imaju punu

poslovnu autonomiju. Ta njihova poslovna samostalnost je zakonski uređena. Zavisna
preduzeća imaju svojstvo pravnog lica i sopstvenu imovinu, kojom samostalno
raspolažu. Ova preduzeća predstavljaju i posebne obračunske jedinice sa društvom,
kao nosioci društvenih obaveza iz profita.

2.3 Karakteristike holding odnosa

Holding odnos podrazumeva određeno učešće u kapitalu zavisnih preduzeća i

shodno tome uticaj na poslovanje tih preduzeća. Učešće u kapitalu mora obezbeđivati
dominaciju matičnog preduzeća nad zavisnim– supsidijarnim preduzećima. Upravljačka
većina se obezbeđuje sa 51% učešća u kapitalu tih preduzeća, pa se holding odnos
najčešće gradi i zasniva na toj osnovi. U određenim slučajevima se upravljačka prevlast
ostvaruje i sa manjim procentom akcija ovih preduzeća u posedu matičnog preduzeća.
To je slučaj kada matično preduzeće može da postavi ili smeni većinu članova upravnog
odbora preduzeća – kćerke iako u njemu ne poseduje 51% akcija.

Suština holding odnosa je u obezbeđivanju kontrolnog paketa akcija. Kada

matično preduzeće obezbedi taj kontrolni paket u jednom ili više preduzeća, ono počinje
da funkcioniše kao holding kompanija. Matično preduzeće može da ima i više od 51%
učešća u kapitalu svojih zavisnih preduzeća. Taj procenat se kreće i do potpunog
vlasništva nad kapitalom ovih preduzeća.

8
 Matično preduzeće može da osniva jedno ili veći broj svojih preduzeća,
akcionarskih društava i uključi ih u holding kao članice.

2.4 Vrste holding preduzeća

U teoriji i praksi razvijenih zemalja poznate su dve vrste holdinga:čisti i mešoviti.

Čist holding je preduzeće koje se isključivo bavi upravljačkim aktivnostima;

osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzećima. Ova vrsta holdinga nema drugih
posebnih delatnosti. Čist holding se ne bavi proizvodnjom niti prodajom, ne obavlja ni
druge poslovne funkcije, čak nione koje su zajedničke preduzećima – kćerkama,
odnosno članicama holdinga.

Mešovit holding, pored upravljačkih poslova, obavlja i druge vrste poslova iz

oblasti proizvodnje, trgovine, istraživanja, finansija ili uslužnih delatnosti.

Holding preduzeća se mogu podeliti i na: radijalne, stepenasto-piramidalne i

cirkularno-triangularne.

Radijalno ustrojeni su holdinzi u kojima je matično preduzeće direktni vlasnik

kontrolnog paketa akcija u zavisnim preduzećima.

Stepenasto ustrojeni holding je preduzeće u kojem matično preduzeće ima

kontrolu učešća u jednom ili više zavisnih preduzeća, a ova imaju kontrolu u sebi
potčinjenim preduzećima.

Cirkularno ustrojeni holding je preduzeće u kojem postoji system uzajamnog

učešća: matičnog preduzeća u zavisnim i podređenih zavisnih preduzeća u matičnom-
dominantnom preduzeću. Ovaj holding obavlja i neke zajedničke poslove za preduzeća
u sastavu: istraživačko-razvojne,inženjering, marketing poslove, finansiranje i sl.

2.5 Odredbe Zakona o preduzećima koje se odnose na holding

1.) Holding je preduzece koje ima u svojini akcije ili udele zavisnog preduzeca, a
prvenstveno obavlja delatnost upravljanja, sticanja, ucesca kapitala u drugom
preduzecu putem akcija, udela ili zamenljivih obveznica (osnivanje, trajno ulaganje,
kupovina, razmena), kao i delatnost raspolaganja tim hartijama.

2.) Holding se moze organizovati kao ortacko drustvo, komanditno drustvo, akcionarsko
drustvo, drustvo s ogranicenom odgovornoscu, drustveno preduzece i javno preduzece.

9
3.) Na odnose holdinga i zavisnih preduzeca shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o maticnom i zavisnom preduzecu, kao i odredbe o preduzecu s uzajamnim
ucescem.

2.6 Primer holding preduzeća

Kao primer jednog holding preduzeća uzeli smo Delta holding.Delta holding ima
isprepletanu strukturu na primer ima višestepenu strukturu. U njenom sastavu
funkcionišu:

 Delta M grupa, koja u svom sastavu ima više odeljenje, a poseduje i:

 Delta Maxi

 Tempo

 ...

 Delta Generali osiguranje, koje pored sopstvenih aktivnosti poseduje preko

99% firme

 Delta Generali reosiguranje ad

 Delta sport grupa - uprkos nazivu, nema u svom posedu preduzeća, već samo
profitne grupe, tj. odeljenja: Delta Sport Balkan i Delta Sport ZND,

 Delta MC grupa, pored sopstenih aktivnosti kao preduzeće, poseduje i

 Delta bike

 Delta star

 Jugohemija ad.

 Jugohemija-Farmacija d.o.o.

 Jugohemija-Hemija d.o.o.

 Jugohemija-FSA Grafopak d.o.o.

 Lea Group (koje uprkos nazivu, izgleda ne poseduje nijedno zavisno

preduzeća)

Isprepletenost je u tome što su firme povezane i poprečno (npr. DELTA REAL ESTATE
DOO poseduje deo (manje od 1%) Delta Generali reosiguranje ad.

10
 3.Zaključak
Preduzece je bitan činilac jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomske
jačine i stabilnosti. Udruživanje preduzeća putem holdinga izdvaja se kao jeftin I lak na
čin sticanja upravljačke kontrole nad preduzećima. Ovakva vrsta odnosa ipak
dozvoljava da preduzeće-kćerka zadrži deo svog indentiteta kao poslovni entitet. Ali
postoje I negativne strane ovih odnosa koje se odražavaju u smanjenoj efikasnosti zbog
složenih odnosa između firmi unutar holding kao I u povećanju poreskih obaveza u
odnosu na druge vrste odnosa.

11
 4.Literatura
1. ”Ekonomika poslovanja”,prof.dr Momčilo Živković
2. “Ekonomika preduzeća-principi I primena”,Svetlana Kisić, Mileva Perović-
Jovanović
3. www.wikipedia.org
4. sr.wikipedia.org
5. www.deltaholding.rs

12