Original: http://www.lovesensa.

rs/clanci/psihologija/dr-branimir-nestorovic-o-stresu-sta-mozemo-da-uradimo-kad-nam-se-
cini-da-nista-ne-mozemo-da-uradimo

14/12/2017

Dr Branimir Nestorović o stresu: šta možemo da uradimo kad

nam se čini da ništa ne možemo da uradimo
Medicina za lečenje stresa uglavnom nudi samo lekove, a evo kako da izlečite stres bez
lekova i loših navika, po savetu čuvenog srpskog doktora Branimira Nestorovića!
Tweetaj

Današnji način života je veoma stresan (posebno ako živite u Srbiji). Danas je potpuno poznato da je stres jedan
od glavnih uzročnika infarkta, hipertenzije, psihičkih problema i čega sve ne. Većina ljudi se od stresa brani
uzimanjem lekova, posebno anksiolitika (Bensedin i Apaurin su deo kulture u Srba). Iako se radi o relativno
sigurnim lekovima (predoziranje se uglavnom viđa kod osoba sklonih prekomernoj upotrebi alkohola), imaju
negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode do zavisnosti.

Kako da uvežbate pozitivnost: lična psihoterapija protiv stresa u 10 koraka

Kao klasično školovan lekar, primetio sam odavno da osim lekova, medicina ne nudi nikakve druge postupke ili
opcije (npr. esencijalna ulja, tehnike disanja, relaksacione tehnike, jogu itd). Moderna medicina se ponaša kao da
ovaj deo terapije uopšte ne postoji.

U svim savetima za smanjenje stresa postoji savet da promenite način života. Lično smatram da je to uglavnom
nemoguće, usled socijalnih uslova u kojima se nalazimo.  Dalje, trebalo bi suzbijati nezdrave navike koje nam
pomažu da savladamo stres. Tu na prvom mestu spadaju pušenje i alkohol. Prekomerna upotreba tableta za
smirivanje dovodi do obrntuog efekta. Cohen u studiji iz 1995 nalazi da je polovina pacijenata koji su dolazili
zbog napetosti i paničnih stanja imalo kao uzrok prekomernu primenu benzodiazepina (Bensedin, Apaurin i
slični) ili alkohola.Ne treba se povlačiti u sebe, jer to potencira stres,a treba izbegavati jedenje velike količine
nezdravih proizvoda (grickalica, slatkiša). Buljenje u telefon takođe neće pomoći da se stres suzbije, kao i
prekomerno spavanje. Ni istresanje na druge osobe nije rešenje (poseno ako niste šef, pa niste u poziciji da to
koristite).

Najpre, uvek pokušajte da izbegnete stres. Naučite se da kažete ne, ne preuzimajte više obaveza nego što možete
da obavite. Posebno ako se radi o aktivnostima koje se obavljaju istovremeno. Multitasking (obavljanje više
aktivnosti paralelno) je jedan od najvažnijih uzroka stresa. Iako žene bolje podnose multitasking, ni one ne bi
trebalo da preteruju sa prihvatanjem gomile obaveza.Izbegavajte osobe koje su stresne za vas (po
parapsihološkom tumačenju to su osobe koje vam oduzimaju energiju tzv. "energetski vampiri"). Posle kontakta
sa njima, osećate se iscrpeno. Kontrolišite svoju okolinu. Ako vas nerviraju vesti, isključite TV i nemojte čitati
novine. Ako vas guranje i gužva pri odlasku na posao nerviraju, pokušajte sa alternativnim, manje opterećenim
putem (iako je možda duži). Efekat promene ponekad ima odlično dejstvo.

Podelite osećanja sa osobama oko sebe, naučite da

praštate
Ukoliko se nađete u stresnoj situaciji, slobodno izrazite svoje
mišljenje (suzbijanje stvara napetost). Ukoliko vas neko gnjavi,
ljubazno se izvnite i kažite da imate hitne obaveze.

Pokušajte da se prilagodite situaciji. Ako ste u kolima zaglavljeni u

saobraćaju, umesto da se nervirate, shvatite to kao priliku da slušate
omiljenu muziku (zapamtite na 432 Hz).Kada se pojavi neki
problem, zapitajte se kakav će on imati značaj za godinu dana i
videćete da će se problem umanjiti. Ako ste perfekcionista,
pokušajte da smanjite očekivanja od sebe i drugih.

Ako je situacija takva da ne može da se kontroliše, prihvatite je. Ne

pokušavajte da se borite ako nema izgleda na uspeh. Podelite
osećanja sa osobama oko sebe, naučite da opraštate.

Šta je aktivni a šta pasivni stres: da li i vi trpite stres "iz druge

ruke"?

Kada sve ovo pročitam, shvatam da u stvari treba imati realnije

ciljeve u životu, jer iz njih potiču naše anksioznosti. Većina našeg stresa proističe iz socijalnih interakcija, straha
od neprihvatanja,  straha od ismevanja, da nećemo biti voljeni. Ovi su strahovi iracionalni, potencirani
savremenim trendovima (kao da je važno koliko imaš lajkova na FB, ako imaš pored sebe osobu koja je voli).

Kretanje je nezaobilazno u suzbijanju stresa. Šetajte psa, vozite biciklu, idite peške do prodavnice, igrajte uz
muziku. Nova istraživanja ukazuju da fizička aktivnost povećava srčani rad. Srce svojim delovanjem na mozak
(vidi post o tome) dovodi do stimulacije mozga, a posebno hipokamusa. Poznato je da stres posebno oštećuje ovaj
deo mozga i dovodi do njegove atrofije. Usled ovoga osobe u stresu često zaboravljaju stvari (hipokampus je deo
mozga gde se nalazi memorija.  American Psychological Association kaže "fizička aktivnost dovodi do
komunikacije srca sa bubrezima i mišićima,uz koordinaciju ovog procesa preko mozga. Ova komunikacija
organskih sistema je prava vrednost fizičke aktivnosti. Ovo uopšte ne znači da morate iči u teretanu ili trčati
kilometrima (ovo je čak uzrok stresa), dovoljna je umerena fizička aktivnost (brza šetnja, penjanje uz stepenice
umesto liftom).

Povezujte se sa drugim osobama i razgovarajte sa njima. Ljudska komunkacija ne nezamenljiva (i sve redja).
Najteža kazna u zatvoru je samica (mada mi se čini da savremena omladina već živi u samici, uz smartfon
doduše).

Konačno, najvažnije, pokušajte da u sve što radite unesete zabavu i zadovoljstvo. Smeh je kaže stara mudrost,
najbolji lek za sve bolesti. Dokazano je da osobe koje se više smeju imaju bolju funkciju imunog sistema, nići nivo
stres hormona, manje osećaju bol, imaju opuštene mišiće (pa time manje bolova u vratu i leđima), nižu
učestalost infarkta. Smeh suzbija napetost i depresiju, a poseduje i moćnu socijalnu komponentu. Ljudi vole
osobe koje se smeju, one privlače druge ljude, često su lideri u svojoj sredini. Osoba koja se smeje izbegava
konflikte.

Hobiji su veoma važni u suzbijanju stresa. Ukoliko se posle stresnog dana posvetite nečemu što volite (kao što ja
u sred noći pišem ovaj blog), osetićete se opuštenije i zadovoljnije.

Izvor: banenestorovic.blogspot.rs
Prof. dr Branimir Nestorović