Maturski Rad 1

You might also like

Download as doc, pdf, or txt
Download as doc, pdf, or txt
You are on page 1of 12

Гимназија ,,Патријарх Павле ”

Београд, Гочка 40

Матурски рад из психологије


Валтер Мишел-Манчмелоу тест

Ментор: Ученик:
Симонида Вукобрат, проф Зорана Вићентијевић, IV-6

Београд, јануар 2017. год.


САДРЖАЈ
Страна
1. Увод.........................................................................................................................................3
2. Биографија – Валтер Мишел................................................................................................4
3. Увод у експеримент...............................................................................................................5
3.1. О самом експерименту..................................................................................................6
3.2. Интуитивна валидност одлагања задовољстава..........................................................7
4. Стратегије за повећање уздржавања....................................................................................8
4.1. Истраживање можданих функција...............................................................................9
5. Закључак..............................................................................................................................10
6. Литература...........................................................................................................................11

2
1. УВОД

Да ли сте се икада запитали у чему је тајна доброг успеха током школовања? У


урођеној интелигенцији? Упорности? Дуготрајној пажњи?
Истраживања показују да је баш кључ успеха лежи у самоконтроли и
остваривању високог нивоа самоконтроле.
Вероватно сте некада досад чули за ,,манчмелоу’’ експеримент. То је
експеримент којим су тестирана деца и који нам говори о самоконтроли као основи
успешне будућности код деце.
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

2. БИОГРАФИЈА – ВАЛТЕР МИШЕЛ

Валтер Мишел је амерички психолог, рођен 22. фебруара 1930. у Бечу. Већ у
детињству, преселио се са породицом у Њујорк, услед окупације Аустрије од стране
нациста.
Студирао је уметност и психологију на CUNY (COLLEGE OF THE CITY OF
NEW YORK). Дипломирао је 1951. године у области психологије, а две године касније
је и магистрирао. Године 1956. је докторирао на Охајо Стејт Универзитету.

Слика 1 - Валтер Мишел

Након завршетка докторских студија, 4 године је радио као асистент на


Харварду. Године 1962. се придружио катедри Станфорд Универзитета, као професор
психологије.
Др Мишел је признат од стране његових савременика као значајна личност у
области психологије која се бави проучавањем личности човека. Његова најпознатија
дела су: "Introduction to Personality" и "Personality and Accessment". Добитник је великог
броја награда за своја постигнућа, а претежно се бавио истраживањем структуре
личности, процеса и њеног развоја и саморегулације1.

1
https://psychology.columbia.edu/content/walter-mischel 12.01.2017.

4
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

3. УВОД У ЕКСПЕРИМЕНТ

У другој половини двадесетог века, Мишел и колеге су развили једноставан


„Манчмелоу тест“ да би измерили способност предшколаца да се уздржавају од
задовољстава. У бројним истраживањима која су уследила у наредних 40 година,
испоставило се да је овај тест имао изненађујуће значајну предсказајућу улогу за
социјални, когнитивни и ментални развој током живота. Осврнућемо се на кључне
ставке из дуготрајних експеримената о уздржавању од задовољстава, који су
испитивали сазнајне способности и контролу пажње. Такође, расправљамо и о
феномену снаге воље.
Опирање искушењима у корист дугорочних циљева је суштина социјалног и
когнитивног развоја, као и друштвене и економске добити. Мишел и колеге су
покушали да утврде и разјасне процесе који представљају темељ „снаге воље“ или
самоконтроле суочене са искушењима предшколаца. Са тим циљем, Мишел је развио
парадигму уздржавања од задовољства, познату као „Манчмелоу тест“. Ова
лабораторијска ситуација мери колико дуго дете може да се уздржава од малих, одмах
доступних награда да би касније добило већу награду.

5
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

3.1. О самом експерименту

Манчмелоу тест је један од најпознатијих у области психологије и указује на


важност самоконтроле. Преко 600 деце узраста од 4 до 6 година у вртићу Bing Nursery
School на Станфорд Универзитету, извршило је тестирање уздржавања од задовољстава.
Експеримент је спроведен у веома малој прсоторији у којој није било ничега, осим
стола и столице. На столу су се налазили слаткиши којима је требало да малишани
одоле.

Слика 2 - Манчмелоу тест

Мишелов тим би посластицу ставио пред дете и притом рекао: "Слаткиш можеш
одмах појести, или можеш сачекати док се не вратимо, и тада ћеш добити два". Обећани
слаткиши су све време били у окружењу деце, односно она су могла да их виде. Деца су
знала да уколико не могу више да одоле искушењу, могу да позову чланове
истраживачког тима, али у том случају не би добили другу посластицу.

6
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

3.2. Интуитивна валидност одлагања задовољстава

Значај способности уздржавања показао се у различитим областима.Они који су


имали боље резултате,остварили су бољу социјалну, сазнајну и емотивну
сналаЖЉИВОСТ У ПЕРИОДУ АДОЛЕСЦЕНЦИЈЕ. Студије које су уследиле,
настаВИЛЕ СУ ДА ПРЕДВИЂАЈУ КАСНИЈЕ ИСХоде у одраслој доби, укључујући
виша образовна постигнућа, виши осећај самопоштовања, бољу способност у ношењу
са стресом и мању склоност пороцима Такође, резултати су показали да су они
предшколци који нису одолели искушењу, имали 30% више шанси да буду гојазни, него
они који су наставили да чекају удаљену награду.

Слика 3 - Валидност експеримента

Посебно занимљиво, изгледа да рана способност самоконтроле ублажује


различите рањивости у каснијем животу, као на пример неке врсте психичких
поремећаја. Способност уздржавања предвидела је мању психичку и вербалну агресију,
мање насилничко понашање и веће самопоуздање. Ови закључци потврђују важност
откривања стратегија које деца могу да користе за самоконтролу и превазилажење
тренутних искушења. Ове стратегије им касније у животу могу помоћи да превазиђу све
захтевније задатке који захтевају снагу воље.

7
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

4. СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ УЗДРЖАВАЊА

Многи ранији експерименти открили су више стратегија који омогућавају


уздржавање од задовољстава, олакшавајући појединцу да се опире искушењима у
корист дугорочних циљева. Уопштено говорећи, ове стратегије укључују
преусмеравање фокуса пажње или мењање сазнајног приказа објекта искушења. На
пример, склањање погледа са искушења може бити ефикасна стратегија за смањивање
фрустрације због чекања;ово је примећено у предшколцима који су се успешно
уздржавали.
Друга стратегија је поновна процена или другачије опажање ситуације, од
„врућих“, апетитивнихили хранљивих карактеристика примамљивих подстицаја, према
„хладнијем“ приказу. У напору опирања искушењу за моменталним добијањем
манчмелоуа који је доступан, ефикасна стратегија је да се манчмелоу замисли као
нешто мање привлачно, уместо као укусна посластица. Такви процеси поновне процене,
показали су се као веома ефикасни у повећању уздржавања од задовољства.

Слика 4 - Стратегије уздржавања

Ови експериментални прикази сугеришу да стратегије за успешну самоконтролу


могу да се науче. Неопходно је да истренирамо наш мозак да смањи те потребе
засноване на емоцијама, и усмери их ка нечему што желимо да избегнемо. Родитељи
могу научити децу овим стратегијама још у детињству, али се оне, такође, могу научити
и у било ком другом периоду живота.

8
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

4.1. Истраживање можданих функција

Ова истраживања су и даље у раним фазама прикупљања података.


Идентификовани су различити делови мозга који су се активирали када се људи укључе
у неки од три горе описана процеса (блокирање опажања нежељене информације,
потискивање нежељених мисли, прекидање радње у корист неке друге), као и
повезаност различитих делова мозга који играју кључну улогу у овим радњама.
У наредном пројекту, видело се да су деца која су успела да одложе задовољства, боље
искористила одређене инхибиторне процесе него она која су слабо одлагала
задовољства. Управо ова разлика у инхибиторним способностима се одржала и у
наставку њиховог сазревања и показала колико су одређене особе способне да правилно
расуђују и доносе одлуке о различитим питањима везаним за одлагање задовољстава.

9
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

5. ЗАКЉУЧАК

Вештине и мотивације које изазивају феномен "снага воље" и способност да се


инхибирају брзи одговори, реакције и импулси у корист будућих позитивних последица,
показују се као веома битни фактори у раном животу за дугорочно ментално и физичко
адаптирање и развој.
Оно што је почело као експеримент са предшколцима, претворило се у студију о
развоју животног века. Четири деценије касније, ово истраживање наставља да открива
повезаност у психолошким, здравственим и економским ишодима, као и ишодима
понашања, од раног детињства до зрелог доба учесника у експерименту. Са датим
закључцима и методолошким напретком који сада омогућава испитивање дубљег нивоа
самоконтроле, ова дугорочна студија даје објашњење основних сазнајних и нервних
механизама, који су темељ снаге воље, и омогућавају ефикасну самоконтролу.

10
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

6. ЛИТЕРАТУРА

1. https://www.britannica.com/biography/Walter-Mischel 12.1.2017.
2. http://www.columbia.edu/cu/psychology/indiv_pages/mischel/Walter_Mischel.html
12.1.2017.
3. Metcalfe, J., Mischel, W. (1999). A hot/cool system analysis of delay of gratification:
dynamics of willpower. Psychological Review, 106, 3-19.
4. Mischel, W. (1974). Processes in delay of gratification. In: Berkowitz, L., editor.
Advances in Experimental Social Psychology, Vol. 7, New York: Academic Press, pp.
249-92
5. Mischel, W., Ayduk, O. (2004). Willpower in a cognitive-affective processing system:
The dynamics of delay of gratification. In: Baumeister, R.F., Vohs, K.D., editors.
Handbook of Self-Regulation: Research, Theory and Applications. New York:
Guilford, pp. 99-129.
6. Mischel, W., Ebbesen, E.B., Yeiss, A.R. (1972). Cognitive and attentional Psychology,
21, 204-18
7. Mischel, W., Shoda, Y., Rodriguez, M.L., (1989). Delay of gratification in children,
Science, 244, 933-8.

11
Валтер Мишел – Манчмелоу тест Зорана Вићентијевић, IV-6

Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

12

You might also like