Seminarski rad

Aleksandar Nikolić
Mašinski fakultet Istočno Sarajevo
05-maj-17
1
 UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU
MAŠINSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

BIOGAS IZ POLJOPRIVREDE KAO ALTERNATIVNO

GORIVO
GORIVA I MAZIVA

Kandidat: Odobrio:

Aleksandar Nikolić 08/13 Prof. dr Stojan Simić

Istočno Sarajevo, maj 2017.

2
 SADRŽAJ

1. UVOD .................................................................................................................................. 4
2. POTREBNI TEHNOLOŠKI USLOVI ZA ANAEROBNU DIGESTIJU .............................. 5
2.1. Vrste anaerobne digestije u zavisnosti od broja faza procesa ............................................ 10
2.1.1. Jednofazni procesi anaerobne digestije ........................................................................... 10
2.1.2.Dvofazni procesi anaerobne digestije .............................................................................. 14
3. TEHNIČKE I TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE POSTROJENJA ZA
ANAEROBNU OBRADU OTPADNI MATERIJALA ........................................................... 16
3.1. Veličine prinosa biogasa iz različitih sirovina ................................................................... 17
3.2. Biogasna postrojenja .......................................................................................................... 18
3.2.1. Postrojenja za dobijanje biogasa iz poljoprivrednog otpada ........................................... 18
4. PRIMENE BIOGASA ....................................................................................................... 20
4.1. Mogućnosti primene biogasa ............................................................................................. 20
4.1.1. Primena biogasa u kogeneracijskim postrojenjima za proizvodnju energije .................. 20
4.1.2.Primena biogasa za pogon malih turbina ......................................................................... 22
4.1.3. Primena biogasa za gorive ćelije ..................................................................................... 22
4.1.4. Primena biogasa za pogon motornih vozila i injektovanje u distributivnu gasnu mrezu
23
4.2. Prednosti primene biogasa ................................................................................................. 24
5. ZAKLJUČAK .................................................................................................................... 28

3
 1. UVOD
Biogas se može dobiti od različtih polaznih sirovina uz neznatne razlike u procesu
pripreme i proizvodnje. Osnovni preduslovi da bi se neka otpadna materija mogla
ekonomično koristiti kao sirovine za proizvodnju biogasa su:
-da bude na raspolaganju u dovoljnim količinama preko cele godine,
-da po svom sastavu omogućava efikasnu i ekonomičnu proizvodnju biogasa i
-da u njoj nema supstanci koje deluju toksično.

Razlikujemo više vrsta biogasa na osnovu sirovine za njegovu produkciju:

poljoproivredni biogas, biogas iz drvnih ostataka i biogas otpadnih voda iz industrijske
proizvodnje i gradova.

Poljoprivredni biogas se dobija iz otpada – ostatka koji nastaje u poljoprivrednoj

proizvodnji. Kao sirovina koristi se tečni stajnjak iz stočarske proizvodnje, biljni ostaci iz
poljoprivrede i bilo koja vrsta biomase koja u sebi ima uvećan odnos materija sa
ugljenikom, a da takoĎe imaju uvećan procenat vlažnosti.

U stočarstvu nastaju znatne količine tečnog stajnjaka koji se koristi za proizvodnju

biogasa, a količina proizvedenog biogasa zavisi od koncetracije suve materije, ukupne
količine organske materije i prisustva hranljivih materija potrebnih za razvoj
mikroorganizama u stajnjaku, kao i konstrukcije postrojenja u kome se vrši anaerobno
vrenje. Prema procenama u svetu se godišnje dobija oko 5 milijardi tona otpadne biljne
mase koja se može koristiti kao sirovina.

Prema klasifikaciji biomase koja bi se mogla koristiti za proizvodnju biogasa, a da je iz

poljoprivrede možemo napraviti sledeću podelu:
-biomasa dobijena iz silaže, ili viškovi u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji,
-biomasa koja se dobija iz sekundarne poljoprivredne proizvodnje – prehrambena
industrija,
-ostaci iz industrije mesa – biorazgradivi konfiskati krv, meso, koža,
-pojedini ostaci iz sekundarne mesne industrije finih mesnih preraĎevina,
-industrija testenine,
-proizvodnja sokova – pokvareno voće, sok koji dugo stoji, višak ugljenih hidrata i dr.,
-proizvodnje sokova – nerafinisana fruktoza,
-proizvodnja alkoholnih pića – gotovo svi ostaci u proizvodnji,
-proizvodni procesi za proizvodnju piva,
-tečni stajnjak iz stočarstva, izmet i fekalije životinja,
-kafilerijski konfiskat – otpad koji može biti čak i biohazardni, jer proces anaerobne
digestije eliminiše i patogene organizme.

U radu su obradjeni tehnički aspekti dobijanj biogasa korišćenjem otpada poljuprivredne

proizvodnje.

4
2. POTREBNI TEHNOLOŠKI USLOVI ZA ANAEROBNU DIGESTIJU
Tehnološki proces u kojem se produkuje biogas uslovljen je postojanjem i
ispunjavanjem odgovarajućih uslova kako bi se postigao viši stepen razgradnje organskih
materija, zadovoljavajući kvalitet i prinos biogasa.
Osnovni tehnološki uslovi potrebni za proces anaerobne digestije su:
- krupnoća i vrsta materijala,
- temperatura u toku procesa,
- pritisak u digestoru,
- vrednost pH,
- kvalitet metanskih bakterija,
- bezkiseonična atmosfera digestora,
- vreme zadržavanja supstrata u digestoru,
- odnos ugljenika i azota u supstratu,
- mešanje supstrata u digestoru,
- odnos organske suve materije i vode u supstratu,
- prisustvo toksičnih komponenata.

Svaki od navedenih uslova ima odreĎeni stepen uticaja na normalan tok procesa
anaerobne digestije. Da bi se ti uslovi mogli obezbediti, potrebno je poznavati njihovu
prirodu i veličinu uticaja na proces anaerobne digestije. Iz tog razloga potrebno je o
svakom od uslova znati osnovne činjenice.

Krupnoća i vrsta materijala

Organski materijal kojim se puni digestor neophodno je da bude što sitniji, kako bi
proces digestije imao normalan tok. Supstrat krupnijih čestica produžava vreme
anaerobne digestije, što utiče na povećanje potrebne zapremine digestora. Zato je na
postrojenju za prečišćavanje gradskih otpadnih voda, neophodna ugradnja rešetaka,
peskolova i taložnika za prethodnu obradu.

Temperatura procesa

Temperatura pri kojoj se odvija proces anaerobne digestije veoma je važan

parametar, od kojeg ne zavisi samo tip procesa, nego i koliko će se biogasa dobiti, koliko
će dugo trajati proces digestije i koliki će biti stepen razgradnje organske materije. Na
slici 1 prikazan je uticaj temperature na vreme razgradnje, odnosno na relativno vreme
razgradnje koje predstavlja odnos stvarnog vremena razgradnje prema optimalnom.

5
 Slika 1 Uticaj temperature na relativno vreme razgradnje

Anaerobna digestija se odvija u tri temperaturne oblasti:

- psihrofilna (ispod 25 oC),
- mezofilna (25 do 45 oC), i
- termofilna (45 do 70 oC).

Temperatura pri kojoj se odvija anaerobna digestija utiče na toksičnost amonijaka.

Porastom temperature povećava se toksičnost amonijaka, a snižavanjem temperature
može se smanjiti toksičnost. Snižavanje temperature procesa na 50 oC ili nižu uzrokuje
značajan pad rasta termofilnih mikroorganizama i predstavlja rizik da doĎe do potpunog
nestanka mikroorganizama usled smanjenja stope rasta. To znači da se digestori sa
termofilnim temperaturskim režimom mogu napuniti većom količinom suspstrata ili
raditi sa kraćim zadržavanjem suspstrata u odnosu na digestore sa mezofilnim režimom
jer je veća stopa rasta termofilnih od stope rasta mezofilnih organizama (slika 2).

6
 Slika 2 Stopa rasta metanskih bakterija

Pritisak u digestoru

Pritisak biogasa u digestoru je uglavnom uslovljen potrebnim pritiskom biogasa

kod potrošača i veličinom gubitaka u cevovodu i ureĎajima za prečišćavanje i regulaciju
pritiska. Uzimajući u obzir sve navedeno može se reći da je uobičajena vrednost
nadpritiska gasa u digestoru izmeĎu 2,5 i 4 kPa.

Kvalitet metanskih bakterija

Brzina nastajanja i količina dobijenog biogasa, odnosno njegovog najvažnijeg

sastojka metana, uslovljena je kvalitetom metanskih bakterija. Kvalitet metanskih
bakterija zavisi od ostalih uslova koji vladaju u digestoru:
- temperatura,
- pritisak,
- kiselost, i
- mešanje supstrata.

U novije vreme vrše se istraživanja sa ciljem da se stvori hibridna metanska bakterija

koja bi imala veću produktivnost i otpornost.

7
Bezkiseonična atmosfera digestora

Bezkiseonična atmosfera u digestoru je osnovni uslov za postojanje procesa

anaerobne digestije, jer samo u bezkiseoničnoj atmosferi digestora se mogu razvijati i biti
aktivne metanske bakterije. ObezbeĎenje bezkiseonične atmosfere vrši se dobrim
zaptivanjem svih spojeva konstrukcije digestora i cevovoda. U početku rada digestora
proces je aeroban, tj. u kiseoničnoj atmosferi gde se razvijaju aerobne bakterije. Kad one
potroše raspoloživi kiseonik, tek onda počinje proces anaerobne digestije.

Vreme zadržavanja supstrata u digestoru

Vreme zadržavanja supstrata u digestoru zavisi od procesa anaerobne digestije, a

to znači od temperturskog režima. Na slici 3 prikazana je zavisnost količine biogasa od
temperature i vremena trajanjanj procesa razgradnje. Izuzetno skraćenje zadržavanja
biomase u digestoru, uz dobre rezultate u prinosu biogasa, postiže se putem složenog
procesa razdvojenih faza anaerobne digestije.

Slika 3 Prinos biogasa iz jednog kg organske suve materije u zavisnosti od procesne

temperature i vremena razgradnje

8
Jedan od najznačajnijih faktora pri dimenzionisanju anaerobnih digestora je da se
bakterijama obezbedi dovoljno vremena za obradu isparljive materijekoja se nalazi u
supstratu.

Odnos ugljenika i azota u supstratu

Za normalnu aktivnost i reprodukciju metanskih bakterija neophodan uslov je

odgovarajući odnos ugljenika i azota u supstratu koji se digestira. Smatra se povoljnim
odnos C:N od 25:1 do 35:1. Najbolji odnos je 30:1. Ovakav odnos je potreban zato što
metanske bakterije za oko 30 puta brže troše ugljenik nego azot. Na održavanje odnosa
ugljenika i azota, kao i na količinu ugljenika u digestoru povoljno deluje svakodnevno
dodavanje supstrata i dobro mešanje u digestoru.

Mešanje supstrata u digestoru

Metanske bakterije su male pokretljivosti a kako se brzo razmnožavaju i još brže

koriste sastojke supstrata u svojoj aktivnosti, potrebno ih je dovesti u poziciju da se
navedene aktivnosti neometano obavljaju. Mešanjem dovedenog supstrata u digestoru
rešavase problem koji nastaje zbog slabe pokretljivosti metanskih bakterija. Mešanje je
povoljno i radi sprečavanja taloženja težih čestica na dno digestora a što dovodi do
smanjenja aktivne zapremine, odnosno zapremine u kojoj su aktivne metanske bakterije.

Odnos suve materije i vode u supstratu

U svakoj od faza anaerobne digestije izuzetno je važan udeo vode u supstratu. Ako
nema vode u dovoljnoj količini tada se aktivnost metanskih bakterija usporava, a ako je
vode previše razgradnja ne može da se obavi u predviĎenom obimu pa je materija koja
napušta digestor gotovo nerazgraĎena. Na slici 4 prikazana je zavisnost uticaja udela suve
materije na specifični prinos biogasa.

9
 Slika 4 Uticaj udela suve materije na specifični prinos biogasa

2.1. Vrste anaerobne digestije u zavisnosti od broja faza procesa

Proces anaerobne digestije je dugo vremena razvijan i usavršavan. Anaerobni

procesi najčešće se odvijaju u jednom ili dva reaktora (anaerobna digestora), pa se
shodno tome dele na jednofazne i dvofazne. Jednofazni procesi, u zavisnosti od
kapaciteta i stepena zagaĎenja, najčešće se izvode kao konvencionalni nisko opterećeni i
konvencionalni visoko opterećeni proces ili kao dvostepeni proces. U novije vreme se
primenjuju i anaerobni sekvencionalni šaržni procesi najčešće pri tretmanu specifičnih
industrijskih otpadnih voda.

2.1.1. Jednofazni procesi anaerobne digestije

Konvencionalni nisko opterećeni proces anaerobne digestije

Procesi ovog tipa spadaju u najstariji način anaerobnog tretmana otpadnih

materijala. Osnovni elementi sistema su prikazani na slici 5. U principu, to je jedan
anaerobni digestor u obliku cilindra čiji je donji deo konusno, a gornji torisferično ili

10
ravno dance. Može biti opremljen spoljašnjim elementima za zagrevanje, ali to nije
obavezno i ne poseduje sistem za mešanje. Gas koji se stvara i kreće ka površini
obezbeĎuje slabo mešanje mase koja se nalazi u digestoru. Kada doĎe do stabilizacije
mase unutar digestora, dolazi do stvaranja nekoliko slojeva kao što je prikazano na slici
5.

Slika 5 Šema nisko opterećenog procesa anaerobne digestije

Plutajući sloj (supernatant) se izdvaja u procesu i sistemom recirkulacije odlazi na

ponovnu obradu. Stabilizovana biomasa koja se taloži na dnu digestora, povremeno biva
drenirana da bi se oslobodio prostor za priliv nove sirovine. Metan koji se generisao
tokom mikrobiološke aktivnosti, odvodi se iz procesa kroz otvore koji se nalaze iznad
površine radne materije, najčešće kroz dance. Nedostatak ovog procesa je u tome što je
vreme zadržavanja radne materije u proseku 30 do 60 dana. Nisko opterećeni proces
anaerobne digestije se primenjuje kod postrojenja čiji je dnevni kapacitet manji od 3800
m3.

Konvencionalni visko opterećeni proces anaerobne digestije

Tokom pedesetih godina prošlog veka, izvršena su odreĎena tehnološka

unapreĎenja procesa anaerobne digestije sa niskim stepenom opterećenja. Zagrevanje,
mešanje, ugušćivanje i kontinuirano dovoĎenje supstrata u proces se vrši u cilju

11
obezbeĎenja jednakih uslova po celoj zapremini digestora. Tehnološki proces sa
prethodno navedenim poboljšanjima se naziva visoko opterećeni proces anaerobne
digestije. Kao rezultat toga, smanjena je zapremina digestora, a stabilnost i efikasnost
procesa začajno povećana.

Na slici 6 prikazana je šema visoko opterećenog procesa anaerobne digestije.

Slika 6 Šema visoko opterećenog procesa anaerobne digestije

Zagrevanje je izuzetno važno za odvijanje ovog procesa jer od temperature zavisi

mikrobiološki rast, a samim time i brzina digestije i produkcija metana. Sa porastom
temperature dolazi do ubrzavanja ovih procesa. Ovaj tip anaerobne digestije najčešće se
odvija u mezofilnom temperaturnom režimu. Pri ovom procesu, sadržaj u digestoru se
zagreva i temperatura održava u opsegu ±1 oC u odnosu na projektovanu, jer su
metanogene bakterije veoma osetljive na promenu temperature. Zagrevanje se najčešće
vrši spoljašnjim ureĎajima jer su fleksibilni i jednostavni za održavanje. Postoje i druga
tehnička rešenja zasnovana na primeni unutrašnjih jedinica i injektora pare.

12
Pri visoko opterećenom procesu anaerobne digestije dodatno mešanje supstrata u
digestoru je korisno iz više razloga:
- smanjuje se potrebna količina toplote za zagrevanje,
- vrši se raspršivanje mase koja se obraĎuje i obezbeĎuje bolji kontakt,
- smanjuje se količina pene i skrame na površini supstrata,
- dolazi do razreĎivanja svih neophodnih materija koje se sa suspstratom unose u sistem,
- povećava se efektivna zapremina digestora,
- omogućava se lakše izdvajanje dobijenog gasa,
- neorganske komponente sklone taloženju održavaju se u plivajućem stanju, i dr.

Jednofazni dvostepeni proces anaerobne digestije

Proces anaerobne digestije se odvija u dva visoko opterećena digestora povezana

redno kao što je prikazano na slici 7.

Slika 7 Šema dvostepenog visoko opterećenog procesa anaerobne

digestije

13
Kao što se vidi na slici 7 proces anaerobne digestije se odvija u dva digestora, primarnom
i sekundarnom. Sekundarni digestor ne poseduje elemente za zagrevanje i mešanje.
Osnovna funkcija mu je gravitaciono taloženje čvrstih komponenata i pretakanje tečnosti
koja se nalazi u plutajućem sloju. Na ovaj način se postiže smanjenje zapremine
digestata, a samim time olakšava rukovanje i njegovo odlaganje. Gornji deo sekundarnog
digestora je izveden u obliku plivajućeg zvona koje služi za prihvat generisanog gasa. U
nekim slučajevima u konstrukciji sekundarnog digestora se nalaze ureĎaji za mešanje i
zagrevanje supstrata. Na taj način se obezbeĎuje da sekundarni digestor predstavlja
rezervni ureĎaj ukoliko doĎe do havarije na primarnom digestoru.

Problem koji se javlja kod sekundarnih digestora je što se čestice supstrata lepe za
mehurove novostvorenog gasa i bivaju uznošene, što nepovoljno utiče na čistoću
plutajućeg sloja.

2.1.2.Dvofazni procesi anaerobne digestije

Kod dvofazne anaerobne digestije u primarnom digestoru se odvija proces

hidrolize i stvaranja kiselina, a u drugom nastaje metan. Istraživanja raĎena na pilot
postrojenjima, sa dva digestora, pokazuju da se odvajanjem i optimizacijom ovih procesa
dobija digestat boljeg kvaliteta. Na slici 8 prikazana je šema dvofaznog procesa
anaerobne digestije.

Slika 8 Šema dvofaznog procesa anaerobne digestije

14
U primarnom digestoru, poznatom pod nazivom acidno-fazni digestor, odvija se hidroliza
i acidogena faza razgradnje sa vremenom zadržavanja supstrata 1 do 2 dana. Ova faza se
odvija i u mezofilnom i u termofilnom temperaturnom režimu. Vrednost pH u digestoru
se kreće od 5,5 do 6,5. Količina gasa koja nastane u ovoj fazi je zanemarljiva.
U sekundarnom digestoru vreme zadržavanja supstrata je preko 10 dana. Ovaj digestor
radi u mezofilnom temperaturnom režimu.
Prednosti dvofaznog sistema anaerobne digestije u odnosu na jednofazni su sledeće:
- bolja razgradnja isparljivih materija i stvaranje optimalnih uslova za nastajanje kiselina,
- dobijanje veće količine biogasa,
- veći udeo metana u biogasu,
- veća redukcija patogenih mikroorganizama,
- smanjeno stvaranje pene,
- stabilniji proces, i dr.

15
 3. TEHNIČKE I TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE POSTROJENJA
ZA ANAEROBNU OBRADU OTPADNI MATERIJALA

Biogasna postrojenja mogu se ukomponovati u prirodni ciklus proizvodnje hrane,

tako da pored proizvodnje biogasa imaju i funkciju proizvodnje bioĎubriva (slika 9). Iz
otpadaka koji se javljaju na farmama (stajnjak, krmni i organski otpaci), dobijaju se
biogas (koji se koristi za sušenje sena, žitarica i dr.) i bioĎubrivo koje povećava i ubrzava
proizvodnju krmnog i industrijskog bilja. Ovi procesi imaju funkciju zaštite čovekove
životne i radne sredine (uklanjanja čvrstih i tečnih otpadaka). Sve češće se susreću
rešenja koja objedinjavaju sva tri cilja.

Slika 9 Proizvodnja biogasa u sklopu prirodnog ciklusa proizvodnje hrane

16
3.1. Veličine prinosa biogasa iz različitih sirovina

Pri procesu anaerobne digestije različite organske materije daju različite prinose
biogasa. Prinos biogasa zavisi od strukture materije, a posebno od udela nerastvorljivih
sastojaka i odnosa ugljenika prema azotu.

Prinos biogas direktno zavisi od tehnoloških uslova anaerobne digestije. Na primer, pri
anaerobnoj digestiji industrijske organski zagaĎene otpadne vode produkuje se od 0,20 do
0,40 m3 CH4/kg HPK, a udeo metana u biogasu je 60 do 80 %. Na stočnim farmama
produkcija biogasa varira u zavisnosti od životinjske vrste i načina uzgoja i kreće se u
granicama od 20 od 40 m3/m3 stajnjaka. Pri anaerobnoj digestiji kukuruzovine, trave,
lisne mase i drugog otpada od poljoprivrednih kultura produkuje se 0,6 do 0,64 m3
biogasa/kg OSM.Najveći deo digestora danas radi u mezofilnom režimu sa produkcijom
oko 2 m3 biogasa/m3 digestora. Nekada su digestori radili pri temperaturi okoline sa
dugim vremenima zadržavanja supstrata i znatno manjom produkcijom biogasa, odnosno
metana.

Na prinos biogasa značajan uticaj ima vrsta sirovine kao i njena priprema. Uobičajeno je
da udeo vode u pripremljenoj masi (supstratu) bude od 88 do 92 %, a organske suve
materije 8 do 12 %. Kada su u pitanju stočni ekskrementi, osim neophodnih tehnoloških
uslova, prinos biogasa zavisi i od zdravstvenog stanja i načina ishrane životinje.

U poljoprivrednim biogasnim postrojenjima najčešće se za proizvodnju biogasa koriste

stočni ekskrementi. S obzirom na to da životinje imaju različitu masu, pa bi ih bilo teško
izučavati, usvojena je jedinica mere u odnosu na koju se vrše prikazi svih značajnih
podataka i rezultata vezanih za tehniku proizvodnje biogasa iz stočnih ekskremenata. Ova
jedinica mere se naziva stočna jedinica i ima oznaku SJ. U zemljama u regionu ovaj
termin se najčešće koristi, ali se susreće i termin uslovno grlo (UG). Stočna jedinica
označava meru priliva stajnjaka i predstavlja životinju ili više njih, mase 500 kg.

U tabeli 1 su navedeni faktori preračunavanja za domaće životinje čiji se ekskrementi

najčešće koriste za dobijanje biogasa u zemljama u regionu.

17
Tabela 1 Preračunavanje domaćih životinja u stočne jedinice

Korišćenje stočnih jedinica u biogasnoj tehnici za proračune je relativno jednostavno i

brzo se dolazi do rezultata čije su vrednosti zadovoljavajuće. Za tačnija izračunavanja
neophodno je izvršiti analizu stajnjaka i obaviti eksperimentalno anaerobnu digestiju.

3.2. Biogasna postrojenja

Razlikuje se više tipova biogasnih postrojenja u zavisnosti od vrste supstrata koji

se u njima obraĎuje. Najširu primenu imaju postrojenja za dobijanje biogasa iz:
- poljoprivrednog otpada,
- industrijskogotpada,
- pri obradi otpadnih voda i stabilizaciji mulja, i
- čvrstog komunalnog otpada.

3.2.1. Postrojenja za dobijanje biogasa iz poljoprivrednog otpada

Stajnjak je organsko Ďubrivo koje predstavlja smešu čvrstih i tečnih ekskremenata

životinja i prostirke. Za stajnjak se obično kaže da je potpuno Ďubrivo, za razliku od
veštačkih, koja su dopunska (nepotpuna). Sastav stajnjaka je različit i zavisi od više
činilaca. Uzima se da je prosečno stajsko Ďubrivo sledećeg sastava: voda 75 %, suva
materija 25 %, azot 0,5 %, fosfor 0,15 % i kalijum 0,6 %.

18
Količina proizvedenog stajnjaka zavisi od vrste stoke. Goveče godišnje daje oko 9, a konj
oko 7 t stajnjaka. Na sastav stajnjaka najviše utiču sledeći činioci:vrsta i starost stoke,
vrsta hraniva, cilj gajenja stoke (tov ili priplod), vrsta prostirke, upravljanje stajnjakom,
stepen razgradnje, i dr.

Svaka vrsta stoke daje različit sastav ekskrementa (stajnjaka), što zavisi od vrste hrane i
načina varenja. Naprimer, konji i ovce daju stajnjak koji je suvlji i bogatiji hranljivim
sastojcima. Zato se konjski i ovčiji stajnjak brže razlažu uz oslobaĎanje mnogo toplote i
zato se stajnjak ovih životinja svrstava u topao stajnjak. GoveĎi stajnjak sadrži više vode,
a manje hranljivih sastojaka, pa se svrstava u hladan stajnjak. Svinjski stajnjak može da
bude i topao i hladan, što zavisi od vrste hrane koju svinje koriste. Stajnjak pernatih
životinja je najkvalitetniji po svom sastavu, jer sadrži mnogo više hranljivih sastojaka od
prethodno pomenutih.

Poljoprivredni biogas se dobija iz otpada odnosno ostatka koji nastaje u poljoprivrednoj

proizvodnji. U stočarstvu nastaju znatne količine stajnjaka tečljive i polutečljive
konzistencije koji se koristi za proizvodnju biogasa, gde količina proizvedenog biogasa
zavisi od koncetracije suve materije, ukupne količine organske materije i prisustva
hranljivih komponenata potrebnih za razvoj mikroorganizama u stajnjaku, kao i
konstrukcije postrojenja u kome se vrši anaerobna digestija.

U većini poljoprivrednih biogasnih postrojenja vrši se obrada stajnjaka goveda, svinja i

peradi. MeĎutim, u poslednje vreme raste broj postrojenja za čiji rad se koriste energetski
usevi. Uobičajeno je da se sirovi stajnjak koristi kao organsko Ďubrivo za prihranu
različitih vrsta poljoprivrednih kultura.

Procesom anaerobne digestije poboljšava se stajnjak na sledeći način:

- stajnjaci različitog porekla (goveda, svinje, perad i dr.) se mešaju u istom digestoru pri
čemu se dobija bolji odnos hranljivih komponenata,
- anaerobnom digestijom se razlažu složene organske materije (uključujući i organski
azot) i povećava se količina hranljivih komponenata koje biljka može direktno da koristi,
- kodigestija stajnjaka sa drugim supstratima (klanički otpad, otpadne masti i ulja, otpad
iz domaćinstva, biljni ostaci i dr.) dobija se bioĎubrivo sa većom hranljivom vrednošću.

19
 4. PRIMENE BIOGASA
Da bi korišćenje bilo ekonomično i bezbedno, neophodno je dobro poznavati svojstva
biogasa i poznavati uslove njegovog sakupljanja, prečišćavanja, skladištenja, transporta i
upotrebe. Kvalitet sirovog biogasa u potpunosti odgovara odreĎenim oblicima njegove
upotrebe. Relativno velika toplotna moć biogasa čini ga interesantnim izvorom energije
što mu omogućava različite primene.

4.1. Mogućnosti primene biogasa

Kao i drugi gorivi gasovi, tako i biogas ima široku oblast primene. Biogas se
najčešće koristi za proizvodnju toplotne energije, električne energije pomoću energetskih
ćelija ili malihturbina (mikroturbina), u kogeneracijskim postrojenjima za proizvodnju
toplotne i električne energije, i kao pogonsko gorivo za motorna vozila.

Biogas se koristi kao gorivo u domaćinstvu, na poljoprivrednim dobrima i stočarskim

farmama. Primena u domaćinstvu obuhvata: osvetljenje, grejanje (gasne grejalice, gasni
kotlovi), hlaĎenje (klima ureĎaji, gasni hladnjaci), pripremu tople sanitarne vode (gasni
bojleri), kuvanje i slično. Na poljuprivrednim gazdinstvima i stočarskim farmama biogas
se koristi kao gorivo u sušarama poljoprivrednih proizvoda (žita, sena i dr.), za pogon
traktora, irigacionih pumpi, u kovačkim pećima, pripremu vode za grejanje staklenika,
loženje u pekarama, agregatima za proizvodnju električne energije i dr.

U velikim digestorskim postrojenjima dobija se biogas koji se koristi za proizvodnju

električne energije i sagorevanje u gasnim kotlovima etažnog ili centralnog grejanja.
Najjednostavniji i najrašireniji način korišćenja biogasa je u gasnim kotlovima za
dobijanje toplotne energije. Ovakav način primene je uobičajen za biogas koji nastaje u
malim postrojenjima (zapremina digestora 6 do 8 m3). Za proizvodnju toplotne energije
biogas se može koristiti na mestu produkcije ili se gasovodom transportovati do krajnjih
korisnika. Pri proizvodnji toplotne energije biogas nije potrebno dodatno prečišćavati jer
prisustvo nečistoća do odreĎenog nivoa ne predstavlja ograničenje, kao što je to slučaj za
druge načine primene. Pre upotrebe vrši se kondenzacija, eliminacija čestica, kompresija,
hlaĎenje i sušenje biogasa.

4.1.1. Primena biogasa u kogeneracijskim postrojenjima za proizvodnju energije

Proizvodnja toplotne i električne energije kogeneracijom predstavlja efikasan
način korišćenja biogasa. Pre korišćenja u kogeneracijskim postrojenjima biogas se suši i
obogaćuje odgovarajućim komponentama u cilju postizanja potrebnog kvaliteta. Većina
gasnih motora ima ograničenje na udeo vodonik-sulfida, halogenih ugljenih hidrata i
siloksanau neobraĎenom biogasu. Stepen iskorišćenja savremenih generatora za

20
kogeneraciju je do 90 %, pri čemu proizvodnja toplotne energije iznosi 65, a električne
35 %.

Kogeneracijska postrojenja na biogas su najčešće termoelektrane iz više blokova sa

motorima za sagorevanje direktno povezanim sa generatorom. Motor generatora može
biti gasni-oto motor, gasni-dizel motor ili gasni-dizel motor sa pilot paljenjem.
Alternativa ovim tipovima motora su male gasne turbine, Stirlingovi (Stirling)motorii
gorive ćelije. Ove su tehnologije još u fazi istraživanja i razvoja ili izrade prototipa.

Gasni-oto motori su specijalno razvijeni motori za korišćenje biogasa. Kod ovih motora
se formira smeša sa koeficijentom viška vazduha tako da se minimizira emisija ugljen-
monoksida. Na ovaj način se smanjuje potrošnja gasa, ali je i manja efikasnost motora,
što se kompenzuje korišćenjem turbo punjača pogonjenog izduvnim gasovima.

Kod gasnih-oto motora minimalan udeo metana u biogasu je 45 %. Gasni-oto motori

snage do 100 kW su najčešće oto motori. Ukoliko su zahtevi za proizvodnjom električne
energije veći, koriste se prilagoĎeni dizel agregati sa svećicama. Obe vrste motora se
nazivaju gasni-oto motori s obzirom da se njihov način rada zasniva na oto ciklusu. Ovi
motori kao pogonsko gorivo mogu koristiti biogas ili druge vrste goriva, kao što je
prirodni gas.

Gasni-dizel motori sa pilot paljenjem imaju isti princip rada kao i klasični dizel motori na
tečno gorivo. Ovaj tip motora najčešće se koristi za pogon traktora i teretnih vozila. Kao
pogonsko gorivo koristi se biogas pomešan u gasnu smešu sa vazduhom u
odgovarajućem odnosu. Ova mešavina se ubrizgava u komoru za sagorevanje gde se
zapali pomoću ubrizganog ulja za potpaljivanje. Obično se ubrizgava do 10 % ulja za
potpaljivanje. Gasni-dizel motori sa pilot punjenjem rade sa velikim koeficijentom viška
vazduha. U slučaju prekida dovoda biogasa motor bez problema može raditi na čisto ulje
za potpaljivanje ili dizel gorivo.

Stirlingov motor radi bez unutrašnjeg sagorevanja.Kod ovog tipa motora koristi se
princip promene temperature gasa koja dovodi do promene zapremine. Klipovi motora
pokreću se usled ekspanzije gasa, koja je uzrokovana ubrizgavanjem gasa iz okoline.
Potrebna toplota može biti obezbeĎena iz različitih izvora kao što je npr. gasni gorionik
koji koristi biogas. Za korišćenje biogasa kao pogonskog goriva u Stirlingovom motoru
neophodne su odreĎene tehničke korekcije motora. S obzirom da se radi o spoljašnjem
sagorevanju kod motora ovog tipa može se koristiti biogas sa manjim udelom metana. Sa
aspekta proizvodnje električne energije efikasnost ovih motora je izmeĎu 24 i 28 %, što
je niže od efikasnosti gasnih-oto motora. Kapacitet Stirlingovih motora je najčešće niži
od 50 kW, a temperatura izduvnih gasova se kreće od 250 do 300 oC. Ovaj tip motora se
može koristiti u termoelektranama sa više blokova.

21
4.1.2.Primena biogasa za pogon malih turbina

Biogas je našao primenu kao energent za pogon malih turbina (mikroturbine). U

malim biogasnim turbinama se vazduh pomešan sa biogasom uvodi u komoru za
sagorevanje pod visokim pritiskom. Mešavina vazduha i biogasa sagoreva i usled porasta
temperature dolazi do ekspanzije gasne smeše. Na slici 10 prikazana je tehnološka šema
male gasne turbine.

Slika 10. Mala gasna turbine

Najčešće se male gasne turbine projektuju tako da je njihova snaga do 200 kW. U
poreĎenju sa drugim tehničkim rešenjima, danas je proizvodnja električne energije
primenom malih biogasnih turbina neisplativa, ali se očekuje da će u narednom periodu
ova tehnologija napredovati što će dovesti do smanjenja pogonskih troškova.

4.1.3. Primena biogasa za gorive ćelije

U poslednje vreme sve više se razmatra mogućnost primene biogasa kao goriva za
gorive ćelije. U karakterističnoj gorivoj ćeliji, gasovito gorivo (biogas) se kontinuirano
dodaje u anodni deo (negativna elektroda), a oksidant (kiseonik iz vazduha) u katodni deo
(pozitivna elektroda). Na elektrodama dolazi do elektrohemijske reakcije pri čemu se
stvara električna energija.

22
Gorive ćelije nose naziv prema tipu korišćenog elektrolita, a postoje nisko, srednje i
visoko temperaturne gorive ćelije. Izbor tipa gorivih ćelija zavisi od gasa koji se koristi i
načina iskorišćenja toplote.
Kod gorivih ćelija sa polimerno-elektrolitnom membranom (PEM) može se
koristiti biogas. Radna temperatura je 80 oC i direktno se prenosi u sistem vruće, odnosno
tople vode. Elektrolit koji se koristi utiče na efikasnost PEM ćelija, koje su jako osetljive
na nečistoće u gasovitom gorivu i prisustvo ugljen-dioksida. Zbog toga je pre upotrebe
neophodno izvršiti prečišćavanje gasovitog goriva.
Najrazvijenije su gorive ćelije sa fosfornom kiselinom (PAFC) kod kojih se
uglavnom koristi prirodni gas. U poreĎenju sa drugim tipovima, ovaj tip gorivih ćelija
ima nisku efikasnost sa aspekta proizvodnje električne energije, ali su manje osetljive na
prisustvo ugljen-dioksida i ugljen-monoksida u gasu.
U gorivim ćelijama sa rastvorenim ugljenikom (MCFC) elektrolit je tečni ugljenik.
Ove ćelije nisu osetljive na prisustvo ugljen-monoksida, a zapreminska koncentracija
ugljen-dioksida do 40 % nema uticaja na rad ćelije. Pri radnoj temperaturi od 600 do 700
oC konverzija metana u vodonik se odvija unutar ćelije. Otpadna toplota se može
iskoristiti za proizvodnju električne energije.
Visokotemperaturne gorive ćelije sa kiseonikom u čvrstom stanju (SOFC) rade pri
temperaturi od 750 do 1000 oC. Imaju visoku efikasnost sa aspekta proizvodnje
električne energije, a konverzija metana u vodonik se odvija unutar ćelije. Kod ovog tipa
ćelija moguća je primena biogasa zato što one nisu osetljive na prisustvo sumpora u gasu.
Tehnologija biogasnih ćelija je u razvoju, a investicioni troškovi su izuzetno visoki što
trenutno predstavlja ograničenje za njihovu primenu u praksi.

4.1.4. Primena biogasa za pogon motornih vozila i injektovanje u distributivnu

gasnu mrezu
Kada se biogas injektujeu distributivnu gasnu mrežu ili kada se koristi kao pogonsko
gorivo za motorna vozila potrebno ga je dodatno obraditi i prilagoditi. PrilagoĎavanje
biogasa podrazumeva uklanjanje iz njega ugljen-dioksida i sumpora. Da bi se biogas
mogao injektovati u distributivnu gasnu mrežu koncentracija metana mora biti minimalno
95 %. Ovaj postupak se naziva dorada ili prečišćavanje biogasa u biometan. Postoji
nekoliko tehnoloških postupaka koji se koriste za izdvajanje nečistoća i povećanje udela
metana u biogasu. Ukupni troškovi prečišćavanja biogasa se sastoje od investicionih i
pogonskih troškova, i troškova održavanja postrojenja. Investicioni troškovi u postrojenje
za doradu biogasa u pogonsko gorivo za potrebe transportnih sredstava zavise od
nekoliko faktora, pri čemu je najvažniji veličina postrojenja. Investicioni troškovi rastu sa
povećanjem kapaciteta postrojenja, ali su jedinični troškovi manji za velika postrojenja.

23
Tehnološki postupak obrade biogasa u gorivo za transportna sredstva je složen i relativno
skup postupak, a najkompleksniji njegov deo je potpuno uklanjanje ugljen-dioksida.

Korišćenje biometana kao pogonskog goriva za motorna vozila ima relativno veliki
potencijal. Biometan kao pogonsko gorivo ima najveću primenu u Švedskoj, Nemačkoj i
Švajcarskoj. Broj putničkih automobila, vozila u javnom prevozu i kamiona koji koriste
gasovito gorivo je u stalnom porastu. Biometan se u motornim vozilima može koristiti na
isti način kao i prirodni gas. U Evropi je sve veći broj gradova u kojima se zamenjuju
gradski autobusi na dizel gorivo sa onim koji koriste biometan.

U poreĎenju sa drugim biogorivima doraĎeni biogas (biometan) ima najveći potencijal da

se u budućnosti primenjuje kao gorivo za motorna vozila iz više razloga, a jedan od
najznačajnijih je uticaj na životnu sredinu.

Da bi se biogas mogao plasirati i distribuirati do potrošača sistemom gasne mreže

potrebno ga je prethodno komprimovati na nivo pritiska u gasnoj mreži. Zakonski propisi
u većini zemalja Evropske unije garantuju proizvoĎačima biogasa plasman biometana u
gasnu mrežu. Korišćenje gasne mreže za distribuciju biometana ima odgovarajuće
prednosti. Jedna od njih je povezivanje gasnom mrežom mesta proizvodnje biometana
obično lociranog u ruralnom području sa urbanim područjem koje je gusto naseljeno. Na
ovaj način je omogućen pristup novim potrošačima, a ujedno se stvara mogućnost za
povećanje proizvodnje biogasa u udaljenim područjima. Da bi se moglo vršiti
injektovanje biogasa u gasnu mrežu potrebna je mala kogeneracijska jedinica u sastavu
biogasnog postrojenja koja će obezbediti potrebnu energiju za injektovanje ili gorionik na
biogas.

Glavno ograničenje za injektovanje biometana u gasnu mrežu i distribuiranje do

potrošača su visoki troškovi dorade biogasa i povezivanje postrojenja za doradu na gasnu
mrežu.

4.2. Prednosti primene biogasa

Korišćenje biogasa iz anaerobne digestijeima pozitivan uticaj na životnu sredinu i
koristi društvu u celini. Osnovne prednosti primene biogasa su:
- obnovljiv izvor energije,
- smanjenje posledica globalnog zagrevanja,
- smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva,
- doprinosi ciljevima Evropske unije značajnim za energetiku i životnu sredinu,
- smanjenje nastajanja otpada,
- fleksibilan i produktivan energent i dr.

24
Obnovljiv izvor energije

Današnje globalno snabdevanje energijom najvećim delom je zavisilo od fosilnih

izvora (sirova nafta, lignit, ugalj, prirodni gas, i dr.). Ovi izvori energije su fosilizirani
ostaci biljaka i životinja koji su stotinama miliona godina bili izloženi visokim
temperaturama i pritisku unutar Zemljine kore. Upravo zbog toga fosilna goriva su
neobnovljiv izvor energije, čije se rezerve iscrpljuju znatno brže nego što se stvaraju
nove.
Prema mišljenju nekih analitičara “vrhunac naftne ere“ se već dogaĎa ili se očekuje u
predstojećem periodu. Za razliku od fosilnih goriva, biogas dobijen procesom anaerobne
digestije je trajno obnovljiv izvor energije, budući da se proizvodi iz biomase koja u sebi
procesom fotosinteze akumulira sunčevu energiju.

Smanjenje posledica globalnog zagrevanja

Korišćenjem fosilnih goriva kao što su lignit, mrki ugalj, sirova nafta i prirodni
gas dolazi do oksidacije ugljenika taloženog milionima godina u Zemljinoj kori, pri čemu
se sagorevanjem oslobaĎa energija, a u atmosferu ispušta ugljen-dioksid. Povećanje
koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi uzrokuje globalno zagrevanje. Isparavanjem
biogasa takoĎe se oslobaĎa ugljen-dioksid, ali razlika u odnosu na fosilna goriva je u
tome što je ugljen-dioksid iz biogasa pre oslobaĎanja bio apsorbovan iz atmosfere
fotosintetskom aktivnošću biljaka. Korišćenjem biogasa umesto fosilnih goriva smanjuje
se za 50 % emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Na slici 11 dat je uporedni
prikaz emisije ugljen-dioksida za postrojenje instaliranog kapaciteta 190 kWkoje
godišnje proizvede 1,4 miliona kWh električne energije i 350 hiljada kWh toplote, kada
kao energent koristi fosilno gorivo i biogas dobijen anaerobnom digestijom supstrata sa
64 % biootpada i 36 % tečnog životinjskog stajnjaka.

Slika 11 Emisija ugljen-dioksida za biogas i fosilna gorivo

25
Proizvodnjom biogasa anaerobnom digestijom smanjuju se emisije metana i azotnih
oksida do kojih dolazi tokom odlaganja i korišćenja stajskog Ďubriva. Korišćenjem
biogasa smanjuje se potrošnja fosilnih goriva za proizvodnju energije i pogonskog goriva,
i znatno se smanjuje emisija ugljen-dioksida (CO2), metana (CH4) i azot-oksida (N2O)
što doprinosi ublažavanju pojave globalnog zagrevanja.

Smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva

Fosilna goriva su ograničen resurs, koncentrisan u nekoliko regiona. Zemlje koje se

nalaze izvan naftom bogatih područja imaju trajno nesiguran status i zavise od uvoza
energenata. Privreda većine evropskih zemalja u značajnoj meri zavisi od uvoza fosilnih
goriva iz regiona bogatih fosilnim gorivima kao što su Rusija i zemlje Bliskog Istoka.
Razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što je biogas dobijen procesom
anaerobne digestije, povećava stabilnost snabdevanja energijom i smanjuje zavisnost od
uvoza energenata pojedinih zemalja.

Smanjenje nastajanja otpada

Jedna od glavnih prednosti anaerobne digestije je transformacija većih količina

otpada u vredan izvor energije, jer se organski otpad može koristi kao supstrat za proces.
Mnoge evropske zemlje suočene su sa problemom nastanka velikih količina otpada
organskog porekla prvenstveno iz industrije, poljuprivredne proizvodnje i postrojenja za
obradu komunalnih otpadnih voda. Biogasna postrojenja predstavljaju dobar način za
ispunjavanje sve restriktivnijih nacionalnih i evropskih propisa iz područja obrade otpada
i iskorišćavanja organskog otpada za proizvodnju energije i bioĎubriva za potrebe
poljuprivrede. Tehnologija biogasa u značajnoj meri doprinosi uklanjanju velike količine
otpada i smanjenju troškova njegovog odlaganja.

Stvaranje novih radnih mesta

Razvoj biogasnog sektora u pojedinim zemljama pogoduje otvaranju novih

preduzeća sa značajnim ekonomskim potencijalom koja mogu ekonomski osnažiti ruralna
područja i stvoriti nova radna mesta. U poreĎenju sa korišćenjem fosilnih goriva iz
uvoza, proizvodnja biogasa anaerobnom digestijom zahteva znatno više radne snage za
proizvodnju, sakupljanje i transport supstrata, proizvodnju tehničke opreme, izgradnju,
upravljanje i održavanje biogasnih postrojenja i ostalih aktivnosti vezanih za rad
postrojenja.

26
Fleksibilan i produktivan energent

Biogas je fleksibilan energent primenljiv za različite upotrebe. U zemljama u

razvoju najjednostavnija primena biogasa je za kuvanje i rasvetu. U mnogim evropskim
zemljama biogas se koristiti kao energent za kogeneracijsku proizvodnju toplote i
električne energije. Biogas se uz doradu i prečišćavanje može distribuirati u sistem
postojeće mreže prirodnog gasa ili koristiti kao pogonsko gorivo u motornim vozilima.

Smanjenje potrošnje vode

U poreĎenju sa ostalim biogorivima, pri procesu anaerobne digestije gde se

produkuje biogas troši se najmanja količina vode. Ovaj aspekt jednako je važan kao i
energetska produktivnost biogasa s obzirom na rezerve vode u mnogim delovima sveta.

27
 5. ZAKLJUČAK
Proizvodnja biogasa na farmama doprinosi očuvanju životne sredine, ali i
unapreĎenju poljuprivredne proizvodnje tako što:
 donosi potencijalne nove prihode poljuprivrednicima,
 donosi uštedu u vještačkom djubrivu,
 smanjuje emisije stakleničkih gasova,
 predstavlja relativno jeftin i jednostavan način reciklaže otpadnih organskih
materijala,
 smanjuje prisustvo neugodni mirisa,
 smanjuje broj patogenih organizama.

Prednosti anaerobnih procesa izmeĎu ostalog je proizvodnja biogasa, proces koji troši
malo energije, kontrola širenja neprijatnih mirisa, insekata i glodara, rešava se i problem
zaštite životne sredine . Ekonomski benefiti primene biogas postrojenja su – dobiti od
proizvodnje električne i toplotne energije , digestat kao vredno Ďubrivo, smanjeni
troškovi plaćanja za ispuštanje otpadnih voda, smanjenje zdravstvenih i veterinarskih
troškova.

U Republici Srpskoj pravilnim podsticajima od strane države ili lokalne samouprave u

bliskoj budućnosti može se izgraditi značajan broj biogas postrojenja koja će kao sirovinu
koristiti poljuprivredni organski otpad.U poslednj nekoliko godona na prostoru Republike
Srpske izgradjeno je i pušteno u rad ili je u fazi izgradnje nekoliko biogasni postrojenja
na poljuprivrednim farmama.Instalisana snaga ovi postrojenja se uglavnom krece oko
1MW.Ovo je dobra strategija koja ce u buducnosti sigurno pokazati pozitivne rezultate
koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.
Energija dobijena korišćenjem biogasa ima odredjen udeo u energetskom bilansu većine
zemalja i u narednom periodu će rasti naročito u oblastima gde se pojavljuju otpadni
materijali organskog porekla.

28