Ecologica – Životna sredina i biodiverzitet

Hemijski udesi u transportu

opasnih materija i zagađivanje
biodiverziteta

Stefanov Sonja, Mirjana Vojinovic Miloradov

Zakonska regulativa

 Zakon o prevozu opasnih materija Sl list SFRJ, br

20/84
 Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od
hemijskog udesa i zagađivanja životne sredine,
merama pripreme i merama za otklanjanje posledica
Sl. glasnik RS, br. 60/94 i 63/94
 Zakon o zaštiti životne sredine
 Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima
kvaliteta vazduha ("Sl. glasnik RS", br, 11/2010
Udes-termin u Zakonu zaštite životne
sredine
 udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj
koji nastaje oslobađanjem, izlivanjem ili
rasipanjem opasnih materija, obavljenjem
aktivosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi,
skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom
neadekvatnom čuvanju (hemijski udes)
Biodiverzitet – termin u Zakonu zaštite
životne sredine

 biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste

raznovrsnost organizama u okviru vrste, me|u
vrstama i me|u ekosistemima i obuhvata
ukupnu raznovrsnost gena, vrsta I
ekosistema na lokalnom, nacionalnom,
regionalnom i globalnom nivou;
Zagađenje vode i zemljišta
 Opasne materije mogu imati štetne posledice ukoliko u
prekomernim koncentracijama zagade vodotokove. Utvrđene su
određene koncentracije koje predstavljeju opasnost za žive
organizme u vodi.

 Akutna otrovnost za ribe - koncentracija koja izaziva uginuća

50% određenih vrsta riba u periodu 96 sati.

 Inhibicija razvoja algi – je test kojim se vrši provera uticaja

hemikalija na razvoj algi u normalnim uslovima. Prati se razvoj I
rast algi u periodu od 72 sata sa I bez prisustva hemikalija,
upoređuju se rezultati I prikazuju kao efektivna koncentracija koja
redukuje rast algi za 50% (IC50r) a takođe I formiranje biomase
(IC50b).
Biodegradibilnost
 Mnoge supstance su podložne biodegradibilnosti.
Biodegradibilnost se proverava u prisustvu bakterija i u
prisustvu vazduha (aerobni uslovi). Test obično traje
28 dana. U tom periodu se određuju sledeći parametri:
 Redukcija rastvorenog organskog ugljenika (DOC-dissolved
organic carbon)
 Stvaranje ugljen dioksida
 Potrošnja kiseonika
 Supstanca se smatra biodegradibilnom ako u prvih 10 dana
testa DOC vrednost dostigne 70% stvaranje ugljen dostigne
60% teoretske produkcije, a potrošnja kiseonika dostigne
60% od teoretskih potreba.
 Za ove potrebe su definisani pojmovi kao što su hemijska
(HPK) I biološka (BPK) potrošnja kiseonika.
Biološka potrošnja kiseonika (BPK5)

 Biološka potrošnja kiseonika (BPK5) je

masa kiseonika rastvorenog u vodi potrebna
za odvijanje procesa biohemijske oksidacije
pod određenim uslovima. Rezultati se
prikazuju gramima potrebnog kiseonika po
gramu testirane supstance. Normalni period
testiranja traje 5 dana.
Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)
 Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) je merilo oksidabilnosti
supstance izraženo kao ekvivalentna količina kiseonika u
oksidacionom reagentu koju supstanca potroši u definisanim
laboratorijskim uslovima. Rezultati se prikazuju u gramima
potrebnog kiseonika po gramu testirane supstance.
 Ukoliko su dostupni podaci za HPK I BPK, supstanca se smatra
trenutno biodegradibilnom ako je odnos HPK/BPK>0.5
 Pojedine supstance imaju veoma opasnu osobinu da se
zadržavaju I akumuliraju kada jednom dospeju u neki organizam.
Ova osobina se zove bioakumulacioni potencijal. Njena
veličina se izražava preko biokoncentracionog faktora.
Biokoncentracioni faktor

 Biokoncentracioni faktor je odnos koncentracija

supstance u nekom živom organizmu u odnosu na
koncentraciju supstance u vodi u ravnotežnim
uslovima
 Supstanca se smatra zagađivačem vode ako
zadovoljava jedan od sledećih kriterijuma:
 LC50, IC50 za ribe I alge je < 1 mg/l
 Veće od 1 mg/l a manje ili jednako 10 mg/l akop supstanca
nije biodegradibilna
 Veće od 1 mg/l a manje ili jednako 10 mg/l ako je
biokoncentracioni faktor manji ili jednak 100
Zagađenje vazduha

 Većina teretnih vozila kao pogonsko gorivo

koriste dizel i motorne benzine. Produkti
sagorevanja motornih goriva su:
 Ugljenmonoksid
 Ugljendioksid
 Ugljovodonici
 Azotni oksidi
 Čestice čađi
Postupci u slucaju akcidenta
 Ukoliko se u motornom vozilu koje prevozi opasne materije nalazi samo
vozač, u slučaju saobraćajne nezgode ili kvara, lice koje se tu zateklo ili
našlo dužno je na zahtev vozača o tome obavestiti najbližu stanicu milicije.

 U slučaju saobraćajne nezgode vozač i suvozač, odnosno pratilac dužni su

da preduzmu sledeće mere:
 da isključe rad motora, da isključe struju i otklone ostale izvore
toplote,
 Iznesu iz vozila dokumenta za prevoz opasnih materija,
 Spreče prosipanje ili razlivanje opasne materije, spreče nastajanje i širenje
požara,
 Spreče pristup prolaznika i upozoravaju ih na opasnost, obeleže mesto nezgode i
upozore učesnike u saobraćaju i prolaznike,
 Obaveste najbližu stanicu milicije o nezgodi,
 Po dolasku službenog lica detaljno ga obevestiti o svemu (o vrsti i
karakteristikama opasne materije)
U slucaju da je prilikom nezgode došlo i
do pozara potrebno je još:
 Obrate pažnju na smer vetra, smer zračenja toplote,
upotrebe dovoljan broj aparata za gapšenje požara, požar
lokalizuje (ugasi) ili spreči njegovo širenje, obezebde
područje opanosti, zatvore okna I otvor ekanalizacije
ukoliko postoje
 Ukoliko je gašenje neuspešno ostave tečnost da izgori uz
stalnu kontrolu, i sprečavanje širenja na okolinu, preiprema
sredstva za sakupljanje ostataka zapaljive tečnosti.
 Manje količine prosutog materijala se moraju odmah
pokupiti pogodnim apsorpcionim sredstvom ili oprati
vodom.
 Oksidirajuće materijale pre čišćenja jen obavezbo pokavaiti
vodom
 U slučaju da je prilikom nezgode ili iz drugih
razloga došlo do razlivanja po putu ili
spadanje predmeta sa opasnim materijama,
potrebno je sprečiti po mogućnosti isticanje,
oticanje i razlivanje opasne meterije, kao i
upotrebiti odgovarajući materijal za upijanje ili
neutralizaciju, i prikupljanje predmeta kako bi
se otklonila opasnost i obavestiti policiju i
vatrogasce.
Zakljucak

 Mere koje se preduzimaju da te su u uputstvu o

posebnim merama bezbednosti koje je vozač dobio
na utovaru za svaku opasnu materiju koju prevozi
osim za zbirne tovare gde je uputstvo zajedničko.
 Razlivanje veće količine prosutog materijala na
okolno zemljište može se ograničiti pravljenjem
plitkog nasipa oko mesta prosipanja.
 Postupci u udesnim situacijama unutar fabričkih
krugoca se moraju odvijati po sledećim osnovnim
prioritetima
Postupci u udesnim situacijama unutar
fabrickih krugova se moraju odvijati po
sledecim osnovnim prioritetima
 Spašavanje osoblja:
 Potraga za ugroženim osobljem
 Iznošenje pvređenih do bezbedne zone
 Prva pomoć
 Dekontaminacija povređenih
 Transport povređenih u bolnice
 Zaustaviti ili ograničiti emisiju ili izlivanje
 Redukovati štetu gašenjem požara, halđenjem
rezervoara, praženjenjem magacina itd.
Aktivnosti u odgovoru na udes
 Nisu dozvoljeni bilo kakvi brzopleti postupci. U slučaju hemijskog akcidenta bez obrira ne njegov obim , koristiti
jedenostvnu logiku i pristupiti rešavanju nastale situacije veoma pažljivo.
 Postupanje sa svakom pojedinom hemikalijom ima svojih specifičnosti. Kvalitena obuka zaposlenih u ovom smislu ima
suštinski značaj.
 Incidentana situacija se veoma retko ponavlja na potpuno isti način. Zbog toga se nemože tvrditi da postoji tipični
incident, ali postoje opšti rutinski postupci i lista saveta koji se mogu primeniti u večini slučajeva.
 Proceniti situaciju i oceniti potrebu za pojedinim hitnim aktivnostima (restrikcija pristupa određenom prostoru,
evakuacija, redukcija prosipanja itd.)
 Obavestiti prolaznike, javnost, prema potrebi blokirati saobraćajnice u okolini, obavestiti nadležne organe i sredstva
informisanja.
 Identifikovati hemikalije, ambalažu i posade u kojoj se nalaze, definisati način emitovanja ili prosipanja.
 Proceniti opasnost od požara, ekspozicije kao i opasnost po zdravlje. Na raspolaganju moraju biti MSDS obraci kao i
baza podataka
 Ustanoviti zone rizika i zone ograničenog pristupa iz primenu obezbeđenja ugroženog prostor ako i zabrane njegovom
pristupu.
 Pripremiti odgovarajuče procedure za dekontaminaciju, zamenu povređeneog osoblja, primeniti odgovarajuća zaštitne
sredstav I opremu.
 Vršiti kontinualna meerenja koncentracija u okolnom prostoru ručnim prenosnim instrumantima.
 Na osnovu merenja I uvida u akcident proceniti količine emitovanih supstanci
 Proceniti osovni pravac širenja polutanata I zavisno od pravaca širenja preduzimati odgorajuće aktivnosti
 Primeniti sve odgovarajućče mere u cilju zaustavljanja ili redukovanja emisije kao I redukovanja štet po kolinu I
imovinu
 Kontaktirati odgovarajuće inspektorke organe u cilju planiranja odlaganjka opasnog otpada kao I otpada koji će se javiti
prilikom sanacije posledica
Metode za redukciju posledica zagađenja

 Manje količine ispuštenih gasova se mogu “obarati”

sa vodenm sprejom (maglom). Može se primeniti na
sve gasove koji su dobro rastvorljivi u vodi, kao što
su sumpor dioksid i amonijak. Primenjuje se kod
relativno male brzine vetra.
 Ovaj postupak se primenjuuje kod gasova koji nisu
rastvorljivi u vodi (metan, TNG, etilen, propile itd.).
Ovim postupkom se gasovi hlade, disperguju,
eliminišu se eventualne varnice.
 Rekondenzacija manjih količina emitovanih gasova
se može izvršiti prekrivanjem rezervoara
odgovarajućom folijom na način koji je na slici.
 Sprečavanje ili redukovanje isparavanja
prosutih tečnosti se može izvesti
prekrivanjem sa vatrogasnom penom.
 Primenjuje se na ograničene relativno male
površine.
 Prosute kiseline ili baze se prvo moraju neutralisati. Univerzalna
sredstav za neutalizaciju su natrijjum bikarbonat za kiselline i
mononatrijom fosfat za baze. U svakom konkretnom slučaju se
moraju koristiti sredstva koja su prepoučena za neuttlizaciju u
MSDS obrazcima. Netralizacija se može vršiti na bezbedan način
samo kada su u pitanju rastvori kiselina i baza. Pre neutalizacije
koncentrovanih kielina i baza obavezno konsultovati stručnjake.
 Ovo se naročito odnosi na neutalizaciju koncetrovane sumporne
kiseline koja je uljasta tečnost gušća od vode.
 Koncetrovana sumoprna kisleina se mora prvo razrediti.
Razređivanje se obavlja pomoću vatrogasnih šmrkova, iz
zaklona, sa što veće udačljenosti
 Redukovanje površine po kojoj se razliva tečnost se može vršiti
priručnim ili odgovarajućim sredstvima za sprečavanje izlivanja.
 Barijera za sprečavanje razlivanja se mogu improvizovati na
primer (vatrogasno crevo ispunjeno pskom, imporovizopvanje
plitkih zemljanih nasips ai sli) u slučajevima razlivanja po čvrstim
površinama.
 U slučaju razlivanja po vodenim stajaćim površinama, koriste se
creva za naduvavanje vazduhom koja su opremljenja teškom
zavesom
 U svakom od navedenih slučaja potrebno je što pre ograničiti I
neutalisati posledice prosipanja kako bi se maksimalno
redukovao negativan uticaj prosute tečnosti, posebno na
vodotokove.
Dekontaminacija

 Nakon završetka intervencije obavezno je

izvršiti dekontaminaciju zaštitnog odela,
ukoliko za to postoji potreba. U svakon
slučaju, nakon korišćenja zaštitnog odela je
obavezno njegovo čišćenje ili pranje I
odlaganje na mesto. Nakon skidanja odela u
kojem je vršena intervencija ili rad sa
hemikalijama, obavezno j etuširanje.
Zakljucak

 Poštovanje zakonske regulative

 Izrada Procene opasnosti od hemijskog udesa
 Poštovanje procedure prijavljevanje hemisjkog
udesa u transportu opasnih materija
 Reagovanje nakon udesa po MSDS I propisanim
uputstvima
 Informisanje o udesu svih propisanih po zakonu
 Propisati kaznu za lica koja ne sprovode zakonom
propisane mere