Professional Documents
Culture Documents
03GrkovicMilica PDF
03GrkovicMilica PDF
03GrkovicMilica PDF
У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
МИЛИЦА ГРКОВИЋ
43
44 Милица Грковић
овај свети храм саздах да служи Вазнесењу Господњем, то јест Милешеви, где
почива први архипископ и учитељ српски и прародитељ наш светитељ Хрис-
тов Сава...“ Том прилком приложио је низ поседа који носе српска имена. Да-
кле архиепископија је српска, топоними српски, а закључак једино може бити
да је овај крај у тринаестом веку био у средишту српске државе, односно пред-
стављао централни део територије насељене Србима. Из овога се види да су
данашње области Косова и Метохије биле чврсто повезане с осталим српским
крајевима у којима су владали Немањини потомци.
Краљ Драгутин је 1276. године даровао Хиландару низ поседа и тим
поводом издао повељу7. Ту се помиње река Белча, Пећки студенац, црква све-
тог Димитрија у Призрену. Од српског имена Првослав изведено је име рода
Првославићи. Овде поменути топоними и антропоними настали су од речи
српског језика и сведоче о српском карактеру овог простора.
Краљ Милутин је 1282. године потврдио манастиру Хиландару дарове
свога оца, деде и прадеде, а то све је допунио и новим даровима и све то запи-
сао у даровници.8 Поред већих насеља убележено је и низ микротопонима који
носе српске називе. То су: Рибник, Козник, Вељи врх, Понор, Градиште, Рупе,
Горачево, Љубижња. Те микротопониме именовали су Срби речима из свог је-
зика јер су ту живели. Једино је име реке Дрим несловенског порекла као што
су и имена других великих река: Дрина, Дунав, Врбас. Имена људи који су жи-
вели у овом крају јесу српска или хришћанска у српској варијанти: Обрад,
Ђурђиц, Радослав, Продан.
Почетком четрнаестог века краљ Милутин је одлучио да подигне манас-
тир у Бањској у близини Звечана и данашње Косовске Митровице. Нема
сумње, краљ Милутин, велики задужбинар, у својим дворовима дао је доста
исправа, али нажалост оне нису све сачуване па не можемо ни имати потпуну
слику простора који је поседовао, а ни становништва које је ту живело.
Међутим, даровница коју је дао својој задужбини, манастиру светог Стефана у
Бањској,9 који је наменио за своју гробницу и ризницу блага, садржи богате
податке о местима и људима. То је једна од највећих српских златопечатних
повеља у којој је забележено 75 села и заселака, 9 катуна и преко пет стотина
породица. Осим имена ових села и катуна забележени су микротопоними на
међама тих села. Поред личних имена сточара пописана су имена пчелара, не-
ких свештеника и неких других становника пространог Бањског властелинства
које се налазило већином на територији данашњег Косова и Метохије. Већина
села у околини разрушеног манастира Бањске сачувала је своје име током ве-
—————
7
Љ. Стојановић, Краљ Стефан Драгутин дарује села манастиру Хиландару, Стари
српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, поменици, записи и др. Споменик
СКА XI, Београд, 1892, стр.117.
8
Fr. Miklosich, Stephanus Uros, Serbiae rex, ecelesias, pagos et homines donat monasterio
Chilandar, нав. дело, 57–65.
9
Љ. Ковачевић, Светостефанска хрисовуља, Споменик СКА IV, Београд 1890.
46 Милица Грковић
жио, он потврђује све оно што су пре њега дали његови родитељи и прароди-
теља. Поред потврде ранијих дарова он истиче да је даровао село Белаћевац у
Дреници које до данас није променило име.
У јулу 1327. године Стефан Урош Трећи дао је дарове манастиру Хилан-
дару као што су пре њега чинили његови преци.11 Дао је пловину села
Добродољане јер је једна половина одраније припадала Хиландару. Назив села
и сви остали микротопоними потичу из српског језика.
Три године доцније Стефан Урош Трећи основао је манастир Дечане и об-
дарио га богатим даровима. Том приликом манастиру је дао даровницу у којој су
убележени поседи и људи који су били дужни да раде за манастир.12 Пространо
Дечанско властелинство простирало се од поседа у данашњој северној Албанији
до Плава и Гусиња у садашњој Црној Гори. Ова повеља сачувана је у три
примерка на основу којих може данас да се сагледа живот у средњовековној
српској држави. Међутим, од свега је најважнији попис насеља и њихових међа
као и пореских обвезника који су живели у тим насељима. Стотине топонима и
хиљаде личних имена могу показати структуру становништва на овом
пространом манастирском добру. Краљ Стефан, по својој задужбини назван
Дечански није хтео да прикрије чињеницу да у његовој држави поред Срба живе
и Арбанаси. Нагласио је да манастиру дарује и два катуна Арбанаса. На основу
имена која су забележена у арбанашким катунима да се закључити да су у овој
области постојала два антропонимијска система, један је српски а други
арбанашки. Разлика између ова два система је велика. Имена места и људи
забележених у Дечанској повељи су изразито српског порекла. Албанских имена
је мало, не прелазе ни два процента. Дакле, имена, патроними и топоними
сведоче да је Дечанско властелинство било српска област.
Наследник Стефана Дечанског је његов син цар Душан. Нема сумње,
Косово и Метохију је сматрао најзначајнијим областима земље својих предака
па је у околини Призрена подигао манастир 1348. године и посветио га светим
Архангелима. Као и његови преци манастиру је дао многа насеља и људе који
ће за манастир радити и дао даровницу како би се за сва времена знало како је
цар обдарио своју задужбину.13 Нажалост, у хрисовуљи није убележен сваки
порески обвезник као што је то учинио његов отац, Стефан Дечански. Овде су
најважнији топоними од којих је већина у призренској области. Велика већина
је српског порекла као и у Дечанском властелинству. Примера ради, ево каква
су била имена кројача: Мирослав Стапнић, Рад, Десислав Петровић, Петар
Прикљуковић, Бојко Становић, Куљебић Коста, Хранковић Доброслав, Ка-
луђеровић Драгомир. Када се погледа узорак имена кројача који су свакако у то
—————
11
Fr. Miklosich, Stephanus Uros III, Serbiae rex, monasterio Chilandar donat pagos
quosdam, нав. дело, 86–88.
12
Милица Грковић, Имена у Дечанским хрисовуљама, Нови Сад, 1983, стр. 1–220.
13
Синиша Мишић и Татјана Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља,
Историјски институт, Извори за српску историју, књ. 3, Београд, 2003, стр. 1–242.
48 Милица Грковић
—————
23
Милица Грковић, Хрисовуља Вука Бранковића Хиландару, Прилози за књижев-
ност, језик, историју и фолклор, књ. 43, св. 1–2, Београд, 1977, 59–75.
24
Из повеље госпође Маре Бранковић Хиландару 1406. године, Косово у повељама
српских владара, Бања Лука – Београд, 2000, стр. 189–190.
25
Из Светопављанске повеље Бранковића 1410. године, Косово у повељама српских
владара, Бања Лука – Београд, 2000, стр. 191–192.
26
Из Хиландарске повеље деспота Стефана 1411. године, Косово у повељама српских
владара, Бања Лука – Београд, 2000, стр. 195–196.
27
Из Пантелејмонске повеље Ђурђа Бранковића, Косово у повељама српских владара,
Бања Лука – Београд, 2000, стр.199–200.
Имена места и људи на Косову и у Метохији у средњем веку 51
Milica Grković
Summary
The historical sources from the period of the Serbian medieval state, and also
Turkish sources from the fifteenth century, testify to the fact that the personal names
and place names in Kosovo are mostly of Serbian origin, taken from a generally
Slavic background.
This is, therefore, further testimony to the fact that the region was inhabited
from ancient times by the Serb population. The lengthiest charters, containing thou-
sands of pertinent facts, are King Milutin’s Banjska Charter, Stefan’s Dečani Char-
ter, and the Prizren Charter of Tsar Dušan which founded the Monastery of the Arch-
angels Michael and Gabriel at Prizren.
After the Battle of Kosovo, few documents were produced in Cyrillic which
speak of the personal and place names in Kosovo and Metohia. In the fifteenth cen-
tury the Turks ruled over the Serbian regions. The Turks took careful censuses in the
territories they conquered so that they could have reliable data about subjects who
paid taxes to them. One of the important censuses was the one in the region of Vuk
Branković that included Kosovo and part of Metohia. The Turkish sources testify to
the fact that the Serbian populace was numerous in those regions, and that the place
names from the time of the Serbian medieval state had not been changed.
Key words: anthroponimy, toponymy, charter, medieval Serbia, Kosovo and
Metohia, Stefan Nemanja, Stefan the First-Crowned, Stefan Dečanski, King Milutin,
Tsar Dušan, Turkish defters, the Branković lands.
—————
28
Милица Грковић, Антропонимија и топонимија, у: Милош Мацура, Насеља и
становништво области Бранковића 1455. године, Српска академија наука и уметности,
Одељење друштвених наука и ЈП Службени гласник, Демографски зборник, књ. VI, Београд,
2001, стр. 613 –746.
52 Милица Грковић