Godina V Broj 98 15. oktobar 2009. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.

rs

Kultura
Ve`ba
ARSENAL

U fokusu

Jedi n i ce

Izlo`ba
Cileta
Prva
odgovor

34
Odlu~an

brigada

Marinkovi}a
ИСТОРИЈА СРПСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА

L O V A^ K I
AVION I

20 ПОСТЕРА
ФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИ
СА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ
И ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

NARUXBENICA
Novinski centar „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
@iro-ra~un: 840-49849-58

Naru~ujem _________KOMPLETA POSTERA LOVA^KIH AVIONA po ceni

od 850,00 dinara po kompletu.
Komplete dostavqamo Post ekspresom na ra~un kupca. Trenutna cena te
usluge je 240,00 dinara.
Uplatu izvr{iti na `iro-ra~un br. 840-49849-58. Dokaz o uplati i na-
ruxbenicu poslati na adresu NC „Odbrana”.
Kupac: ___________________________________________________________
Ulica i broj: _____________________________________________________
Mesto: ____________________________ Telefon: _____________________
Potpis naru~ioca _________________________________________________
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

8
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
SADR@AJ
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, U FOKUSU
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Zdru`ena takti~ka ve`ba na Pe{teru
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi} „ODLU^AN ODGOVOR 2009” 8
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Nau~no-stru~ni skup o odbrambenim tehnologijama Oteh 2009
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
PRIMEWENA VOJNA NAUKA 14
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik) INTERVJU
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktori
Ilija Pilipovi}, pomo}nik ministra odbrane
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski za materijalne resurse
Korektor VREME JE
Sla|ana Grba ZA PODMLA\IVAWE KADRA 16
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija Per aspera
Radovan Popovi} (foto-centar) POREKLO NASIQA 23
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 O DB RA N A
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 Prva brigada Kopnene vojske
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583 ^UVARI SEVERA 24
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 Kongres Evropskog udru`ewa vojnih novinara u Be~u
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
TRADICIONALNO I MODERNO 30
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail KATALOG IZDAWA NC 33
odbrana@beotel.rs
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet Sa galerije
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un
BRATOVA FARMA 37
840-49849-58 za NC „Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. oktobar 2009.

 re~ urednika
24

50 ODGOVOR
edan od te`i{nih zadataka Vojske Srbije, kako se to
vojni~kim re~nikom ka`e, u ovoj godini bila je obuka.
Osta}e, naravno, i ubudu}e, jer ~emu bi ina~e Vojska
posve}ivala ve}u pa`wu u doba mira. Posle nedavno
realizovane zdru`ene takti~ke ve`be „Odlu~an odgovor 2009”
na Pe{terskoj visoravni, najve}e ve`be VS u posledwih
nekoliko godina, mo`e se slobodno re}i da je zadatak izvr{en
na najboqi mogu}i na~in. U okviru zdru`ene operacije
anga`ovane jedinice Vojske pokazale su izvanrednu
osposobqenost za rad u terenskim uslovima i pri izvo|ewu
bojnih ga|awa namenskih takti~kih snaga u izvr{avawu obaveza
u domenu prve misije Vojske Srbije, odnosno odbrane zemqe
od oru`anog ugro`avawa spoqa, {to je i najboqi odgovor
na potencijalne bezbednosne izazove i pretwe.
I ne samo to, „Odlu~nim odgovorom” uspostavqeni su
savremeni standardi u izvo|ewu ve`bovnih aktivnosti, jer je to
prva ve`ba koja je izvedena po novom konceptu upravqawa
DRU[TVO obukom. Taj koncept je ove godine implementiran kao sistemska
Stojimir Ilijevi}, penzionisani major, vrednost i prilago|en novoj organizacijskoj strukturi Vojske.
ratnik i konstruktor tenkova Pored toga, posebno treba ista}i da je na ve`bi
GERILA ZA SLOBODU BEOGRADA 38 uspostavqen i moderan digitalni radio-relejni sistem kao
osnova telekomunikacionog informati~kog obezbe|ewa,
neophodnog za realizaciju tako slo`enih zadataka i istovremeno
Paralele komandovawe i rukovo|ewe vojskom na ~itavoj teritoriji Srbije
GADAFIJEVO CARSTVO 41 i snagama anga`ovanim u mirovnim operacijama.
Poseban doprinos karakteru i kvalitetu ve`be dalo je
i u~e{}e jedinica MUP-a, {to je pokazalo da je sistem odbrane
KULTURA i bezbednosti Srbije jedinstven i da su snage Vojske i policije
Milan Cile Marinkovi}, slikar sposobne da ispune svoje ustavne obaveze i nadle`nosti.
SVEDO^ANSTVO O BUDU]EM 42 Samo na prvi pogled izgleda ~udno {to je u jeku velike
ekonomske krize revitalizovana odbrambena industrija na{e
zemqe koja je ove godine postala najve}i izvoznik. Istina,
Izlo`ba Cileta Marinkovi}a u renoviranom to je jo{ uvek jako daleko od zlatnih sedamdesetih i osamdesetih
Centralnom domu Vojske Srbije godina pro{log veka, kada je ta privredna oblast bila na
KULTURA U SRCU BEOGRADA 44 vrhuncu svoje mo}i. Ali, kako sada stvari stoje, mogu se
o~ekivati jo{ sigurniji koraci u povratku na staze stare
slave jer se, kako je u intervjuu za „Odbranu” najavio pomo}nik
FEQTON ministra za materijalne resurse Ilija Pilipovi}, planira
110 godina Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki” podmla|ivawe nau~noistra`iva~kog kadra Vojnotehni~kog
(1899– 2009) instituta i mo`da, obnavqawe nekada{weg Vojnotehni~kog
fakulteta kao baze za {kolovawe stru~waka za potrebe
VOJNA MUZIKA U SRBIJI 50 odbrambene industrije.
Znawe je, dakle, najboqi odgovor na ekonomsku krizu.
^uda Kazanske ikone Presvete Bogorodice A ta istina je jo{ jednom potvr|ena u praksi na nedavno
ZA[TITNICA RUSIJE 54 odr`anom me|unarodnom nau~no-stru~nom skupu o odbrambenim
tehnologijama u Vojnotehni~kom institutu koji je okupio veliki
broj u~esnika. Oni su, na okruglom stolu u okviru „Oteha”,
KONKURSI 58 razmewivali iskustva i tragali za odgovorom na pitawe kakva je
budu}nost odbrambenih tehnologija Srbije i kako odgovoriti
zahtevima industrije. Jedno je sigurno, bez podr{ke dr`ave
to nije mogu}e. Ona, za sada, nije izostala, i to o~igledno
daje dobre rezultate.
A kako smo mi uspeli da odgovorimo na va{e zahteve
i potrebe vide}emo na predstoje}em sajmu kwiga u Beogradu.
Pripremili smo nova izdawa i {iroku lepezu vojnih suvenira.
Potra`ite nas u hali 1A (nekada{woj hali 5) i u hali 4
(nekada{woj hali 14) Beogradskog sajma, gde }e se nalaziti
{tandovi NC „Odbrana”.

5
 doga|aji
Rasprava o strategijama
nacionalne bezbednosti i
odbrane i setu vojnih zakona
u Skup{tini Srbije
U Narodnoj Skup{tini Republike Srbije, 6. oktobra ot-
po~ela je rasprava o Strategiji nacionalne bezbednosti i
Strategiji odbrane Srbije, a na dnevnom redu prve sednice
drugog redovnog zasedawa su i izmene Zakona o odbrani i
Zakona o Vojsci Srbije, predlozi zakona o vojnoj, radnoj i
materijalnoj obavezi, zakona o civilnoj slu`bi, zakona o
odlikovawima i zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih
snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica
Republike Srbije. Po hitnom postupku u dnevni red su
uvr{teni i predlozi zakona o Vojnoobave{tajnoj agenciji i
Vojnobezbednosnoj agenciji.
Obrazla`u}i predlo`ene dokumente i zakone, ministar
odbrane Dragan [utanovac rekao je da Srbija, kao nezavi-
sna dr`ava, prvi put usvaja strategije odbrane i bezbedno-
sti, koje su strate{ki va`ni dokumenti za za{titu vitalnih
nacionalnih interesa Srbije i gra|ana u oblasti bezbedno-
sti i odbrane.
Govore}i o predlo`enim strategijama nacionalne bez-
bednosti i odbrane, ministar je rekao da Srbija mora da
ja~a i izgra|uje sopstvene kapacitete, modernizuje i profe-
sionalizuje vojsku. Pored toga istakao je i ovom prilikom,
da je jednostrano i protivpravno progla{ena nezavisnost
Kosova i Metohije osnovna pretwa bezbednosti sa kojom se
Srbija suo~ava.
Prema wegovim re~ima, ~lanstvo u evropskim i drugim
strukturama predstavqa potvrdu politi~ke i civilizacijske
zrelosti Srbije.
– Nacionalni interes Srbije jeste aktivno u~e{}e u de-
lovawu me|unarodnih organizacija – naglasio je on.
[utanovac je naveo da terorizam i ekspanzija organi-
zovanog kriminala, korupcija, nedozvoqena trgovina narko-
ticima i oru`jem, te trgovina qudima, {to je najizra`enije
na Kosovu i Metohiji, znatno optere}uju stawe bezbednosti
u jugoisto~noj Evropi.
Ministar je precizirao da Strategija nacionalne bez-
bednosti, kao najva`niji strate{ki dokument, utvr|uje osnov
bezbednosne politike i za{tite nacionalnih interesa, raz-
voj demokratskih procesa u dru{tvu i vladavinu prava, od-
nosno princip po{tovawa qudskih i mawinskih prav. Stra-
tegija odbrane, dodao je on, sadr`i op{ta opredeqewa si-
stema odbrane.
Ukazav{i da je Srbija partner u o~uvawa mira u re-
gionu, on je naglasio da }e ona odbrambene potencijale u
mirovnim operacijama anga`ovati na osnovu Ustava, Pove-
qe UN i principa me|unarodnog prava koji reguli{u upo-
trebu sile.
S. \OKI]
6 15. oktobar 2009.
Obele`ena
godi{wica smrti
kraqa Aleksandra
Prvog Kara|or|evi}a
U okviru obele`avawa 75. godi{wice smrti kraqa Aleksandra
Prvog Kara|or|evi}a, 9. oktobra u crkvi svetog \or|a na Oplencu, na
wegov grob vence su polo`ili predsednik Republike Srbije Boris Tadi},
ministar odbrane Dragan [utanovac, ~lanovi diplomatskog i vojnodi-
plomatskog kora u Srbiji, te ~lanovi porodice Kara|or|evi}.
U pratwi ministra odbrane bili su na~elnik General{taba VS ge-
neral-potpukovnik Miloje Mileti} i komandant Garde brigadni general
Goran Radovanovi}.
Po okon~awu ceremonije polagawa venaca, ministar [utanovac je
u ku}i kraqa Petra Prvog na Oplencu otvorio izlo`bu „Dr`avni~ki i
ratni~ki put kraqa Aleksandra Prvog”, koju su zajedno organizovali
Vojni muzej u Beogradu i Zadu`bina kraqa Petra Prvog u Topoli.
Tom prilikom, ministar je podsetio na istorijsku ulogu kraqa
Aleksandra, naro~ito na wegove dr`avni~ke i diplomatske zasluge u
pogledu integracija u ovom delu Evrope. [utanovac je istakao da savre-
mena Srbija ~ini napore kako bi se ukqu~ila u sve zna~ajne politi~ke,
privredne, odbrambene, obrazovne i kulturne procese me|unarodne
zajednice. Time, prema wegovim re~ima, Srbija ~uva kontinuitet svoje
spoqne politike i obnavqa zaslu`eno mesto u porodici ravnopravnih
evropskih naroda.
Ministar je naglasio da saradwom i u~e{}em u savremenim toko-
vima me|unarodne scene ostvarujemo principe na{e dr`avne politike
i strategije razvoja Srbije, ali ~uvamo i wen teritorijalni integritet
i ja~amo dr`avne i demokratske kapacitete.
– Okupqeni oko jasno definisanih prioriteta sa bogatim i raznovr-
snim nasle|em mo`emo ostvariti ciqeve koje su u prethodnom periodu po-
stavili veliki srpski vladari, koji su svoju zemqu videli kao zemqu slobo-
de, napretka, zajedni{tva i razumevawa – rekao je ministar odbrane.
Obele`ena 90. godi{wica Saveza
Rezervne vojne stare{ine imale su i
ima}e mesto u sistemu odbrane, a vrata
Ministarstva uvek }e biti otvorena
za wihove sugestije i predloge,
poru~io je ministar [utanovac
Sve~anom akademijom u Centralnom domu Vojske Srbije, u prisustvu mi-
nistra odbrane Dragana [utanovca i predstavnika General{taba VS, 30.
septembra obele`ena je 90. godi{wica postojawa Saveza rezervnih vojnih
stare{ina Srbije.
Ministar [utanovac naglasio je da su rezervne stare{ine deo sistema
odbrane, a da je Savez rezervnih vojnih stare{ina Srbije organizacija koja
je imala i ima svoju ulogu u dru{tveno-politi~kim zbivawima u zemqi, u obli-
kovawu i izgradwi sistema odbrane. On je iskoristio priliku da predstavni-
ke saveza informi{e o kqu~nim pitawima iz sfere bezbednosne politike i
reforme sistema odbrane.
Ministar je ponovio strate{ko opredeqewe dr`ave da sva aktuelna pi-
tawa re{ava mirnim i diplomatskim sredstvima, ukqu~uju}i i problem Koso-
va i Metohije, koji, kako je rekao, mora biti re{avan putem kompromisa. On
je KiM identifikovao kao najve}u pretwu bezbednosti, ne samo Srbije, nego i
ovom delu Evrope. [utanovac je naglasio da kakav god da bude ishod inicija-

Na izlo`bi su predstavqeni li~ni predmeti kraqa Aleksandra,
umetni~ke slike iz porodi~ne kolekcije, fotografije i dokumenti koji
svedo~e o `ivotu i tragi~noj smrti kraqa Aleksandra Prvog
Kara|or|evi}a. Posebnu pa`wu posetilaca privukla je uniforma kra-
qa koju je nosio na dan atentata.
A. PETROVI]
Snimio R. POPOVI]
rezervnih vojnih stare{ina Srbije
tiva koje su preduzete po pitawu nelegalno proklamovane nezavisnosti ju`ne
pokrajine, Srbija tu nezavisnost nikada ne}e priznati.
[utanovac je naglasio da su izuzetni rezultati postignuti u sferi me|u-
narodne vojne saradwe, vojnog {kolstva i vojne ekonomije, a da }e Srbija te-
`iti da postane ravnopravna ~lanica EU i uzme puno u~e{}e u Programu Part-
nerstvo za mir. Ministar je naglasio da od Saveza o~ekuje, ne samo kritike
kada su u pitawu potezi i odluke u sistemu odbrane, nego pomo} u vidu predlo-
ga za pojedina re{ewa. On je rekao da su vrata MO, kao wihovog mati~nog
ministarstva, uvek otvorena svim wegovim ~lanovima.
Predsednik Saveza rezervnih vojnih stare{ina Srbije \or|e Malenko-
vi} podsetio je na bogatu istoriju organizacije, ali i aktuelni momenat u ko-
me se ona nalazi. On je naglasio posve}enost wenih ~lanova negovawu tradi-
cija i obavqawu mirnodopskih zadataka, pri ~emu je posebno izdvojio pomo}
civilnom stanovni{tvu u slu~aju elementarnih nepogoda ali i obuku rezer-
vnih stare{ina.
Udru`ewe rezervnih oficira i ratnika formirano je 15. septembra
1919, a za wegovog predsednika izabran je vojvoda Stepa Stepanovi}. I pored
~iwenice da nova normativna akta o odbrani i vojsci ne predvi|aju postoja-
we te organizacije, weni ~lanovi ~ine napore, ne samo za opstanak ve} za
osavremewavawe sadr`aja rada, na~ina delovawa i obuke sastava. Naredne
godine bi}e donet novi program obu~avawa, usagla{en sa Ministarstvom od-
brane i General{tabom Vojske Srbije. A. P.
Potpisan Protokol o
poslovno-tehni~koj saradwi
Ministarstva odbrane
i Republi~kog zavoda
za zdravstveno osigurawe
Ministar odbrane Dragan [utanovac i direktorka Re-
publi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vuka-
jlovi} potpisali su 12. oktobra Protokol o poslovno-tehni~koj
saradwi Ministarstva odbrane i Republi~kog zavoda za
zdravstveno osigurawe.
Potpisivawe tog dokumenta obezbedi}e boqe uslove za
dijagnostiku i le~ewe osiguranika RZZO u vojnim zdravstvenim
ustanovama sekundarnog nivoa – vojnoj bolnici u Ni{u i vo-
jnom medicinskom centru u Novom Sadu.
– Protokol koji smo danas potpisali omogu}i}e da vojne
bolnice u Ni{u i Novom Sadu sklope konkretne ugovore i stave
se u slu`bu pomo}i civilnom stanovni{tvu, koje ima potrebu
za le~ewem u vojnim ustanovama – rekao je posle potpisivawa
ministar [utanovac i podsetio da je prvi sli~an ugovor sa RZ-
ZO potpisan pre dve godine. Tim dokumentom Vojnomedicinska
akademija u Beogradu ukqu~ena je u zdravstveni sistem Repub-
like Srbije.
Ministar odbrane naglasio je da ta oblast saradwe ve}
dve godine funkcioni{e na najvi{em nivou. Prema wegovim
re~ima, otvarawe VMA za le~ewe civila doprinelo je ot-
varawu Ministarstva odbrane i vra}awu poverewa gra|ana,
koji su dobili mogu}nost da u VMA imaju isti tretman kao i vo-
jna lica. Akt koji je danas potpisan doprine}e da takav polo`aj
imaju i gra|ani Ni{a i Novog Sada.
– Zajedno sa ugovorima koje o~ekujemo da budu potpisani
na osnovu tog protokola, Republi~ki zavod za zdravstveno os-
igurawe ima}e oko dve i po milijardi dinara anga`ovanih
sredstava u Ministarstvu odbrane. To dokazuje da ozbiqno
pristupamo aktivnostima u vojnom zdravstvu, {to je na korist
svih zdravstvenih osiguranika u Srbiji – rekao je [utanovac i
podsetio da se sredstva koja obezbe|ena od RZZO koriste na
najboqi na~in, te da je pro{le godine deo tih sredstava inve-
stiran u nabavku savremene dijagnosti~ke i druge medicinske
opreme.
Direktorka RZZO Svetlana Vukajlovi} istakla je da }e
potpisani Protokol, posle potpisivawa ugovora sa vojnim bol-
nicama, osiguranicima omogu}iti mawe ~ekawe i jednostavno
upu}ivawe na le~ewe u vojne ustanove na osnovu uputa izabra-
nog lekara.
– Treba podsetiti da je i Zavod otvorio vrata svojih Do-
mova zdravqa vojnim licima koja nemaju zdravstvene centre u
gradovima u kojima `ive. To je dobar put ka me|usobnom dop-
uwavawu vojnog i civilnog zdravstvenog sektora. Nadam se da
}e dobra saradwa sa Ministarstvom odbrane biti nastavqe-
na, kako bi bile iskori{}ene sve mogu}nosti za boqu dostup-
nost zdravstvene za{tite i vojnih i civilnih osiguranika.
R. DRAGOVI]
7
Z d r u ` e n a t a k t i ~ k a v e ` b a n a P e { t e r u
ОДЛУЧАН ОДГОВОР
Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je
Bo ris Ta di} odao je pri zna we
ko mand nom ka dru i svim
pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je i
Mi ni star stva unu tra {wih
po slo va na kon re a li za ci je
ve `be ko ja je po ka za la iz u ze tan
po ten ci jal bez bed no snih sna ga
Sr bi je i iz ra zio za do voq stvo
{to je iz na |en no vi ka pa ci tet
u za {ti ti bez bed no snih
in te re sa ze mqe
8 15. oktobar 2009.
2009
З
dru`ena takti~ka ve`ba sa bojnim ga|awem „Odlu~an odgovor 2009”
izvedena je u periodu od 25. septembra do 11. oktobra na Pe{terskoj
visoravni. Glavnom delu ve`be, u kome su objediweni svi najzna~ajniji
sadr`aji, prisustvovali su predsednik Republike Srbije Boris Tadi},
zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova
Ivica Da~i}, ministar odbrane Dragan [utanovac, ministar rada
i socijalne politike Rasim Qaji}, ministar bez portfeqa Sulejman
Ugqanin, na~elnik G[ VS general-potpukovnik Miloje Mileti}, na~elnik
[taba Vojske Crne Gore general-major Dragan Milosavqevi}, na~elnik
Zdru`enog general{taba OS BiH general-pukovnik Miladin Miloj~i}, iza-
slanik na~elnika G[ OS Republike Turske brigadni general [enol Alpar-
slan, ~lanovi Odbora za odbranu i bezbednost Skup{tine Republike Srbi-
je, polaznici [kole nacionalne odbrane Vojne akademije, predstavnici lo-
kalnih samouprava iz op{tina zapadne Srbije, predstavnici vojnodiplomat-
skog kora i brojni gosti.
Zamisao ve`be
Na ve`bi „Odlu~an odgovor 2009” u~estvovalo je oko 1.200 pripad-
nika Druge brigade Kopnene vojske, Specijalne brigade, Me{ovite artiqe-
rijske brigade, Brigade veze, Petog bataqona vojne policije, 246. bataqo-
na ABHO, 98. i 204. avijacijske baze, Specijalne antiteroristi~ke jedini-
ce i @andarmerije MUP-a Republike Srbije. Ve`bom je rukovodio zamenik
 komandanta Zdru`ene operativne komande brigadni general Mi-
lan Mojsilovi}, dok je jedinicom koja je izvodila ve`bovne aktiv-
nosti komandovao komandant Druge brigade Kopnene vojske pukov-
nik Du{an Stojanovi}.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije i General{tab Voj-
ske Srbije planirali su izvo|ewe zdru`ene ve`be na terenu sa
bojnim ga|awem, kao jedan od te`i{nih zadataka Vojske Srbije u
2009. godini i sa ciqem da se uve`baju i provere sposobnosti
{tabnog rada i rada jedinica Vojske Srbije u terenskim uslovima
i pri izvo|ewu bojnih ga|awa namenskih takti~kih snaga u izvr{a-
vawu zadataka prve misije. Nosilac planirawa, razvoja koncepta,

Bo ris Ta di}, pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je

uvek imati na umu. Istovremeno }emo voditi aktivnu bezbednosnu

ODGOVOR NA BEZBEDNOSNE RIZIKE
Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} podvukao je da u
posledwih dvadeset godina nismo imali ovako veliku i komplek-
snu ve`bu, koja svedo~i o izuzetnoj sposobnosti na{ih bezbedno-
snih struktura.
– Ve`ba se odr`ava u bezbednosnom kontekstu, koji je za Sr-
biju veoma zna~ajan – rekao je Boris Tadi}. – Treba jo{ jednom is-
ta}i da je za Srbiju glavna bezbednosna pretwa nastala nakon ne-
legalnog progla{ewa takozvane nezavisnosti Kosova. Srbija pa-
`qivo sagledava sve bezbednosne rizike koji nakon jednog takvog
protivpravnog akta nastaju. Bilo je od velike va`nosti da se, po-
sle te{kih doga|aja koji su uru{avali na{u bezbednost devedese-
tih godina, podigne kredibilitet zemqe. To je korak po korak ~iwe-
no, tako da danas Srbija ponovo jeste uva`en ~inilac me|unarodne
politike, {to ukupno podi`e ne samo na{ me|unarodni politi~ki
kredibilitet ve} i potencijal i sposobnost da branimo na{e legi-
timne nacionalne interese i odbranimo na{u bezbednost.
Predsednik Republike rekao je i da }e se nakon usvajawa
strate{kih dokumenata u Skup{tini Srbije nastaviti rad na re-
formama oru`anih snaga. Prema wegovim re~ima, ta reforma tre-
ba da ukqu~i ne samo modernizaciju tehnike i obuke ve} i obezbe-
|ivawe najboqeg standarda za pripadnike Vojske i MUP-a.
– Samo Srbija koja je deo re{ewa problema, a ne problem
po sebi, mo`e efikasno braniti vlastite interese u domenu bez-
bednosti – naglasio je predsednik i dodao da je Srbija danas ~la-
nica programa Partnerstvo za mir, a u najskorije vreme }e otvo-
riti kancelariju u Briselu. – Srbija je zemqa ~iji je parlament
usvojio dokument o vojnoj neutralnosti, i to je ~iwenica koju }emo
politiku, sagledavati sve bezbednosne procese u regionu i u skla-
du sa tim procesima donositi odluke o suo~avawu sa postoje}im i
budu}im bezbednosnim pretwama i rizicima.
Predsednik Republike je posebno naglasio da je na{a prven-
stvena obaveza odbrana teritorijalnog integriteta, celovitosti
i suvereniteta na{e zemqe i da je ona tesno povezana sa ispuwa-
vawem na{ih me|unarodnih obaveza, kako u domenu me|unarodnog
prava, tako i u~e{}em Srbije u me|unarodnim mirovnim operaci-
jama. – Na taj na~in podi`emo politi~ki kredibilitet i samo tako
mo`emo braniti svoje granice svom snagom i ra~unati na me|una-
rodnu podr{ku. Srbija nikad vi{e ne sme biti izolovana, a demo-
kratija u Srbiji jeste visokorespektovan me|unarodni ~inilac i
obezbe|uje da gra|ani na{e zemqe daju podr{ku bezbednosnim i
odbrambenim reformama. To podi`e potencijal Srbije da se bo-
ri za o~uvawe vlastitog integriteta na me|unarodnom planu, ali
i da se bori protiv svih formi organizovanog kriminala, ugro-
`avawa imovine i interesa gra|ana. Tako koncipiramo na{u bez-
bednosnu politiku, tako }e biti i ubudu}e – rekao je Boris Tadi} i
zahvalio pripadnicima Vojske, policije i lokalne samouprave na
ve`bi koja je pokazala, kako je podvukao, izuzetan potencijal na-
{ih bezbednosnih snaga i izrazio zadovoqstvo {to je na ve`bi
iskazan novi kapacitet u za{titi bezbednosnih interesa zemqe.
On je zahvalio i predstavnicima me|unarodnih institucija koji su
svojim prisustvom pokazali da je Srbija nezaobilazan ~inilac
stabilnosti u jugoisto~noj Evropi i da je demokratija u Srbiji
predvidiv politi~ki ~inilac na koji svet mo`e ra~unati.
Tadi} je na kraju ocenio da su pripadnici Vojske i Policije
pokazali da imamo izuzetan bezbednosni potencijal da odgovori-
mo na svaki izazov.

9
 u fokusu

pripreme i organizacije zdru`ene ve-

`be bio je tim General{taba Vojske Sr-
bije, koji je formirala Zdru`ena ope-
rativna komanda G[ VS, a ve`ba je re-
alizovana u komandama operativnog i
takti~kog nivoa u okviru zdru`ene ope-
racije. Proces planirawa trajao je tri
meseca i obuhvatio je vi{e planskih
konferencija i radionica. U proces
planirawa i realizacije ukqu~eni su i
sastavi MUP-a, {to je zna~ajno pro{i-
rilo karakter i kvalitet ve`be.
Dinami~ki plan realizacije ve`be
obuhvatio je tri faze – dovo|ewe snaga,
izvo|ewe zdru`ene operacije i deanga-
`ovawe snaga. U fazi dovo|ewa snaga,
qudstvo i borbena tehnika stizali su u
zonu operacija iz nekoliko putnih prav-
ca, u skladu sa operativnim zadatkom i
dodeqenom misijom, i uva`avaju}i zada-
to vreme i kapacitet komunikacija. Zdru-
`ena operativna komanda je kao komanda
ve`be zadejstvovana 28. septembra. Kva-
litetnim sprovo|ewem civilno-vojne sa-
radwe stvoreni su, zajedno sa lokalnom
samoupravom i stanovni{tvom, povoqni
preduslovi za izvo|ewe ve`be.
– Za Pe{tersku visoravan opre-
delili smo se zbog prostornih mogu}no-
sti – ka`e rukovodilac ve`be brigadni
general Milan Mojsilovi}. – Mi nema-
mo dosta razvijene poligone, koji omo-
gu}avaju ovakav na~in izvo|ewa ve`be.
Pasuqanske livade su prostor koji se

Dragan [utanovac, ministar odbrane

VI SOK NI VO
OPE RA TIV NIH SPO SOB NO STI
Ministar odbrane Dragan [utanovac rekao je
da ve`ba „Odlu~an odgovor 2009“ predstavqa krunu
svega {to je Vojska radila tokom protekle godine i
podsetio da su nedavno realizovane i ve`ba „Diplo-
mac”, me|unarodna vojna ve`ba MEDCEUR, aeromi-
ting „Batajnica 2009” i vazduhoplovna ve`ba sa ru-
munskim vazduhoplovnim snagama.
On je ocenio da je ve`ba prikazala visok nivo
operativnih sposobnosti Vojske Srbije i interope-
rabilnost policije i Vojske. Ministar je izrazio i
zahvalnost lokalnoj samoupravi i posmatra~ima iz
inostranstva, isti~u}i da Srbija `eli da sara|uje
sa svim bezbednosnim strukturama u regionu. Pored
toga, ministar je rekao da }e, kao nastavak civilno-
vojne saradwe sa gra|anima koji `ive na Pe{teru,
in`iwerijske jedinice Vojske Srbije na tom prostoru
izgraditi put u du`ini od pet kilometara.

10
maksimalno koristi, ali on ima svoje limite, pogotovo u pogledu
upotrebe vazduhoplovnih snaga. Nije dobro da se ve`be sa visokim
stepenom rizika stalno izvode na istom mestu. Treba obu~iti na{e
vojnike, podoficire i oficire i na takvu vrstu terena, koji karak-
teri{u velika nadmorske visina i kra{ko zemqi{te.
Prema takti~koj pretpostavci ve`be, zami{qene protivni~-
ke snage zapo~ele su ugro`avawe teritorijalnog integriteta na{e
zemqe provokacijama i pograni~nim incidentima, uz uporedne te-
roristi~ke akcije u dubini teritorije. U skladu sa nastalim okol-
nostima, predsednik Republike Srbije doneo je odluku da snage
Vojske Srbije i MUP-a izvedu zdru`enu operaciju. Aktivnosti na
ve`bi odvijale su se u realnom vremenu i pokazale su efikasno
sadejstvo razli~itih rodova i slu`bi Vojske Srbije i sastava
MUP-a Srbije u izvo|ewu borbenih dejstava. Tokom ve`be kori-
{}ena je bojna municija, a svoje vatrene sposobnosti dokazali su
pripadnici lova~ko-bombarderske avijacije, helikopterskih jedi-
nica, oklopnih i pe{adijskih sastava, artiqerije i specijalnih
nistra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a, ve`ba na Pe{teru je pokaza-
la da u Srbiji postoji jedinstven sistem bezbednosti. On je istakao da su
Vojska i policija sposobne da ispune svoje ustavne obaveze i nadle`nosti.
snaga. ^ak dvadeset tona ~elika izba~eno je za vreme trajawa ve-
`be iz aviona, helikoptera, tenkova, topova, vi{ecevnih lansera
raketa, „maqutki” i razli~itog pe{adijskog naoru`awa. Uspe{no
izvedena odeqewska, posadna, vodna i baterijska bojna ga|awa
predstavqala su uslov da pojedini sastavi idu daqe u tok ve`be, a
~lanovi kontrolnog aparata za evaluaciju komandnih struktura i
rad jedinica mogli su samo da zakqu~e da je minimalan broj od
250 zadatih ciqeva ostao nepogo|en.
Novi koncept upravqawa obukom
Nema sumwe da je zdru`ena ve`ba na terenu „Odlu~an odgo-
vor 2009” najve}a ve`ba Vojske Srbije u posledwih nekoliko godi-
na, koja se posebno izdvaja sistemskim pristupom, dinamikom i na-
~inom izvo|ewa. To je prva ve`ba koja se izvodi po novom konceptu
upravqawa obukom, koji je implementiran kao sistemska vrednost u
2009. godini i prilago|en novoj organizacijskoj strukturi.
– Taj koncept nas vodi da uve`emo organizacijske softvere i
obuku, koja treba da bude odre|eni proizvod operativnih sposob-
nosti jedinice – nagla{ava general Mojsilovi}. – Na terenu se u
su{tini vidi modelovani sistem upotrebe Vojske, gde je borbena
organizacija prilago|ena fiktivnom protivniku. Naime, u mode-
lovanim snagama definisane su kopnena i vazduhoplovna kompo-
nenta i komponenta za specijalna dejstva, koje su pot~iwene Zdru-
`enoj operativnoj komandi. To je nova organizacijska vrednost.
Ivi ca Da ~i}, za me nik pred sed ni ka Vla de
i mi ni star unu tra {wih po slo va
JE DIN STVEN SI STEM BEZ BED NO STI
Prema re~ima zamenika predsednika Vlade Republike Srbije i mi-

General-potpukovnik Miloje Mileti}
na~elnik General{taba VS
RE ZUL TAT PRO FE SI O NA LI ZA CI JE
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti} naglasio je da je dana{wa ve`ba, u stvari, prvi
rezultat profesionalizacije i jo{ jedna potvrda da reforma si-
stema odbrane ide u pravom smeru.
Ve`ba na Pe{terskoj visoravni kao da je uspostavila nove
standarde za izvo|ewe ve`bovnih aktivnosti u Vojsci Srbije. Va-
zduhoplovne snage odavno nisu u ve}em obimu upotrebqavane, a
na ve`bi je vi|en spoj Vazduhoplovstva i Kopnene vojske kao retko
kada ranije. Vazduhoplovne jedinice bile su pot~iwene zameniku
komandanta Zdru`ene operativne komande i upotrebqavale su se
po wegovom nare|ewu – za ostvarivawe prevlasti u vazdu{nom
prostoru, vatrenu podr{ku jedinicama na terenu i stvarawu uslo-
va da Kopnena vojska savlada prostor na br`i na~in.
Nova doktrinarna re{ewa u zdru`enim aktivnosti zabele-
`ena su i delovawem u praksi komande strategijskog nivoa, koja je
sa svog isturenog komandnog mesta (na direktnoj vezi sa na~elni-
kom General{taba VS) komandovala snagama u operaciji. Kada se
govori o komandovawu dodeqenim snagama, treba ista}i da je pr-
vi put u terenskim uslovima zadejstvovana funkcija telekomunika-
cionog informati~kog obezbe|ewa po savremenom digitalnom ra-
dio-relejnom sistemu. Uspostavqene su sve vrste telekomunikaci-
ono-informati~kih servisa sa visokim nivoom kvaliteta, a Gene-
ral{tab i komande operativnog nivoa imale su mogu}nost da us-
postave video-televizijsku konferencijsku vezu. Zahvaquju}i tako
visokom nivou uspostavqenih komunikacija, rukovodilac ve`be je
imao mogu}nost da komanduje i upotrebqava vojsku na ~itavom pro-
storu Republike Srbije, pa ~ak i da prati delatnosti snaga koje su
anga`ovane u mirovnim misijama u Kongu, ^adu, Liberiji i na
Obali Slonova~e.
Po re~ima generala Mojsilovi}a, ni`i nivoi komandovawa
maksimalno su stavqeni u funkciju, dok se u realizaciji ve`be
i{lo od lak{eg ka te`em i od prostijeg ka slo`enijem.
– Prijatno sam iznena|en inicijativom ni`eg komandnog ka-
dra – ka`e general Mojsilovi}. – Jasno je da je profesionalni sa-
stav opredeqen da svoje zadatke izvr{ava u duhu takti~kih na~ela,
po{tuju}i nare|ewa i komande pretpostavqenih. Zdrava je klima,
moral je na visokom nivou. Tek }emo imati detaqne analize, ali se
ve} sada mo`e re}i da su mehanizovani i tenkovski sastavi, heli-
12
kopterske jedinice i avijacija izuzetno do-
bro radili.
U razgovoru sa vojnicima i stare{inama
vidi se da su i na wih dobar utisak ostavili pri-
mena teorije u praksi, samostalnost u radu, timski
duh i dobri uslovi sme{taja u terenskim uslovima.
Komandant ve`be pukovnik Du{an Stojanovi}
imao je pred sobom slo`en zadatak i obavio ga je na naj-
boqi mogu}i na~in. Treba naglasiti da je Druga brigada
KoV u proteklom periodu imala dva tima – jedan koji izvo-
di ve`bovne aktivnosti na privremenom poligonu Pe{ter i,
drugi, koji realizuje dnevne zadatke, usmerene pre svega prema
Kopnenoj zoni bezbednosti i obuci.
– Pripadnici Druge brigade ~ine najve}i deo kopnene kompo-
nente zdru`enih snaga – isti~e pukovnik Stojanovi}. – Zadovqan
sam pripremama u komandama i jedinicama brigade. Sve aktivno-
sti smo razra|ivali u skladu sa takti~kim na~elima. Nismo imali
nikakvih problema u ve`bovnim aktivnostima. Zdravstveno stawe
vojnika posle dolaska na logorsku prostoriju iz dana u dan bivalo
je sve boqe. Pokazalo se da obuku treba realizovati u uslovima,
u kojima vojnici, pored takti~ke osposobqenosti, moraju da prika-
`u i elemente psihofizi~ke izgra|enosti.
Pukovnik Stojanovi} posebno nagla{ava doprinos logistike
i in`iwerije Druge brigade u stvarawu dobrih uslova za realiza-
ciju ve`be. In`iwerijska jedinica }e odmah posle zavr{etka ve-
`be nastaviti sa radom na Pe{terskoj visoravni. Naime, Mini-
starstvo odbrane je `elelo da, nakon deanga`ovawa jedinica sa
prostora Pe{tera, ostavi ne{to na ovom prostoru {to }e kori-
stiti narodu. Doneta je odluka da se izgradi put u du`ini od pet
kilometara, {to na svojevrstan na~in potvr|uje dobre i korektne
odnose Vojske i civilnih struktura.
Tako je na najlep{i mogu}i na~in zavr{ena ve`ba „Odlu~an
odgovor 2009”. Treba naglasiti da je u posledwa tri meseca vi{e
od 2.000 pripadnika Vojske bilo anga`ovano na ve`bovnim aktiv-
nostima. To je impozantan podatak, koji predstavqa najboqi dokaz
da obuka i izgradwa operativnih sposobnosti Vojske Srbije imaju
prioritet i te`i{te u ukupnoj reformi Vojske Srbije.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Du{an ATLAGI]
15. oktobar 2009.
 Novi sanitetski tim Vesti
odlazi u ^ad
Ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General-
{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}, sa sa- Srpski kadeti na usavr{avawu u ^e{koj
radnicima, ispratili su 9. oktobra u Centru za mirovne operacije
21 pripadnika MO i VS koji odlaze u mirovnu misiju UN u ^ad i
Centralnoafri~ku Republiku (MINURCAT).
Novoformirani tim zameni}e prvu grupu pripadnika MO i
PUT U EVROPU
VS, koji su u tu misiju oti{li juna ove godine. Sanitetlije srpskih
oru`anih snaga le~i}e pripadnike mirovne misije i lokalno sta- Dve grupe kadeta Vojne akademije
novni{tvo na prostoru delovawa misije. ima}e tokom petnaestodnevnog
– Ovo je, mo`da, mali korak za vas, ali je ogroman za dr`avu
– rekao je ministar [utanovac i nagovestio da }e se u narednom studijskog putovawa priliku da
periodu razmatrati mogu}nost u~e{}a i u drugim misijama, kako upoznaju vr{wake i obaveste se
bi se Srbija vratila na svetsku mapu i ponovo bila prepoznatqi- o sistemu odbrane ^e{ke
va po u~estvovawu u mirovnim operacijama.
– Gradimo ne samo vojni~ki brend ve} i poma`emo qudima u Ministar odbrane Dragan [utanovac prisustvovao je, 30.
kriznim podru~jima – naglasio je ministar. septembra, prijemu u ambasadi ^e{ke Republike u Beogradu,
Ministar je pripadnike druge rotacije mirovne misije oba- odr`anom u ~ast studenata Vojne akademije, koje }e ta ambasada
vestio o nekim detaqima reforme vojnog zdravstva, te im je, na poslati na obrazovno putovawe u ^e{ku. Na edukativno putovawe
kraju, zahvalio u ime svih koji su u Parlamentu glasali za tu mi- oti}i }e trideset studenata Vojne akademije Republike Srbije.
siju i po`eleo im uspe{nu realizaciju tog zadatka. Pozdravqaju}i goste, ambasador ^e{ke Republike Hana Huba~ko-
Pripadnici MO i VS u~estvuju u mirovnoj operaciji MINURCAT va istakla je da se ta aktivnost ostvaruje u okviru ve} tradi-
u ^adu i Centralnoafri~koj Republici, od juna ove godine, sa sani- cionalne bilateralne vojne saradwe dve zemqe, odnosno uloge
tetskim timom u okviru poqske bolnice koja se nalazi u sastavu kon- ^e{ke kao ta~ke za kontakte sa Severnoatlantskim savezom.
tingenta Kraqevine Norve{ke. Zahvaquju}i na podr{ci Vlade ^e{ke, Ministarstva
S. \OKI]
odbrane i ambasade, ministar [utanovac je istakao:
– Kad govorimo o reformama, govorimo i o promenama koje
Ministar [utanovac odr`ao nosimo svi u sebi. Na{i budu}i oficiri ne mogu biti moderni
oficiri ukoliko nemaju mogu}nost da upoznaju svoje vr{wake
uvodni ~as studentima VA i VMA {irom Evrope i sveta. Danas imamo priliku da promovi{emo
putovawe na{ih kadeta i kadetkiwa, koji }e ovog puta i}i na us-
avr{avawe u ^e{ku. Kad se vratite, o~ekujem da svojim kolegama
VA[ JE ZADATAK ZNAWE ka`ete kakvu ste zemqu imali priliku da vidite. Pogotovo {to je
^e{ka zemqa koja je sli~na Srbiji i koja je u Evropskoj uniji, i
Ministar odbrane Dragan [utanovac odr`ao je, 5. oktobra, nadam se da }emo uskoro biti zajedno u tom dru{tvu.
predavawe studentima prve godine, odnosno 134. klase Vojne aka- Studenti VA na put }e oti}i u dve grupe. Prvih petnaest kre}e
demije i prve klase Vojnomedicinske akademije. Uvodni ~as mini- po~etkom oktobra, dok }e druga grupa put Praga po}i po~etkom no-
stra odbrane ve} tradicionalno ozna~ava po~etak ~etvorogodi- vembra. Za sedam dana studenti }e, izme|u ostalog, posetiti Prag
{weg, odnosno petogodi{weg {kolovawa, posle koga }e mladi}e i i obavestiti se o Vojsci ^e{ke Republike i wenom sistemu vojne
devojke, studenti VA, postati oficiri Vojske Srbije. obuke.
Ministar [utanovac ~estitao je najmla|oj klasi na izboru Prijemu, koji je priredila ambasada ^e{ke Republike u
{kole, naglasiv{i da su se opredelili za ~asno i te{ko zanimawe. Beogradu, prisustvovali su predstavnici ambasada u Beogradu,
On je naglasio da ni u jednu drugu visoku {kolu u dr`avi pa`wa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva spoqnih
javnosti nije toliko uprta kao u Vojnu akademiju, {to je potvrdila poslova i drugih organizacija i institucija. S.\.
nedavna promocija potporu~nika odr`ana ispred Doma Narodne
skup{tine.
– Vi ste izabrali Vojnu akademiju, a mi smo prema strogim
kriterijumima izabrali vas – rekao je [utanovac i dodao da zani-
mawe za {kolovawe na Akademiji raste i da je zbog toga i konkuren-
cija ve}a. On je pozvao akademce da se me|usobno takmi~e u znaw-
ima i ve{tinama. Ministar je obe}ao studentima podr{ku u svim
projektima i zahtevima koji }e doprineti boqem kvalitetu wihovog
obrazovawa.
Ministar je iskoristio priliku da studente informi{e o ak-
tuelnim pitawima u sistemu odbrane i rezultatima u prethodnom
periodu. Izdvojio je tom prilikom proces profesionalizacije i
sistematizacije, intenzivnu i plodnu me|unarodnu vojnu saradwu,
najzna~ajnije ve`bovne aktivnosti vojske i pitawa iz kulturnog i
sportskog `ivota.
On je zahtevao od studenata da se u potpunosti posvete nas-
Snimio D. BANDA

tavnim obavezama, naro~ito u~ewu stranih jezika, koji su uslov za

sve me|unarodne aktivnosti, a u Vojsci }e ih biti sve vi{e. Pre-
davawe je bilo i prilika da i studenti, u direktnom razgovoru sa
ministrom odbrane, iznesu svoje probleme, sugestije i predloge.
A. P.

13
N a u ~ n o
Primewena
vojna nauka
Tre}i nau~no-stru~ni skup
o odbrambenim
tehnologijama,
odr`an u Vojnotehni~kom
institutu, prvi put
imao je i me|unarodni
karakter. Svoje radove
predstavili su i
stru~waci iz Turske,
Libije, Austrije, BiH
i Crne Gore, a
organizator najavquje
da }e na slede}em skupu
biti predstavnici svih
zemaqa u regionu.
14
- s t r u ~
Vojnotehni~kom institutu, 8. i 9. ok-
U tobra, odr`an je Tre}i nau~no-stru~-
ni skup sa me|unarodnim u~e{}em
– Oteh 2009. Skup je otvorio mini-
star odbrane Dragan [utanovac, ko-
ji je tom prilikom rekao da je u sistemu od-
brane u proteklih {est decenija razvije-
no i u naoru`awe uvedeno vi{e od 1.300
sredstava koja su nastala u Vojnotehni~-
kom institutu, jednoj od najzna~ajnijih na-
u~noistra`iva~kih i razvojnih ustanova u
zemqi. On je naglasio da to potvr|uje zna-
~aj povezivawa ciklusa istra`ivawa,
razvoja, proizvodwe i upotrebe sredsta-
va, kori{}ewem nauke kao osnove za odr-
`avawe koraka sa tehni~ko-tehnolo{kim
razvojem danas u svetu.
– Ministarstvo odbrane, svesno zna-
~aja osnovnih i primewenih istra`ivawa,
n i s k
danas u periodu ote`anog finansirawa
nastoji da odr`i bazne projekte izdvaja-
wem neophodnih sredstava za wihovu re-
alizaciju. Nesumwivo je da }e se u kasni-
jim fazama razvoja takvo ulagawe vi{e-
struko isplatiti – naglasio je ministar.
Prema wegovim re~ima, Republika
Srbija }e, u skladu sa geostrategijskom
politikom, strategijom razvoja doma}e
privrede i ubudu}e razvijati projekte
naoru`awa i vojne opreme, prvenstveno
se oslawaju}i na svoje nau~ne i proizvod-
ne potencijale, a u wihovoj realizaciji
bi}e mesta i za saradwu sa drugim zemqa-
ma, uz po{tovawe bezbednosnih aspekata
Srbije, regiona i Evrope, te regulativnih
akata i konvencija UN i EU, koje se odnose
na tu oblast. Ministar [utanovac rekao
je da o~ekuje da }e radovi koji budu izlo-
`eni na skupu na}i prakti~nu primenu u
oblastima zna~ajnim za odbrambenu in-
dustriju i za partnere iz inostranstva.
Otvarawu Oteha prisustvovali su
pomo}nik ministra za materijalne resur-
se MO Ilija Pilipovi}, dr`avni sekre-
tar u Ministarstvu nauke i tehnolo{kog
razvoja prof. dr Milo{ Nedeqkovi},
rektor Beogradskog univerziteta prof. dr
Branko Kova~evi}, na~elnik General{ta-
ba general-potpukovnik Miloje Mileti},
15. oktobar 2009.
u p O T E H 2 0 0 9
predstavnici organizacijskih celina Mi- vo|ewe i upravqawe i senzori, stan- Delegacija MO
nistarstva odbrane i General{taba, Voj- dardno su bili dobro pose}eni. na konferenciji o
ne akademije i VMA, predstavnici fakul- Zanimqivo je da su radovi naj~e{}e naoru`awu i logistici
teta, direktori preduze}a odbrambene spoj vojnih i civilnih stru~waka – svoja u Be~u
industrije i remontnih zavoda. znawa iz pojedinih oblasti qudi iz VTI,
Posle pozdravne re~i direktora
Vojnotehni~kog instituta pukovnika prof.
TOC, VA, VMA udru`ili su sa kolegama
iz raznih instituta, {to je, kako se ~ulo, U dru{tvu
dr Mladena Panti}a, izlo`ena su i dva
plenarna rada. Rektor Beogradskog uni-
dobar osnov da se kasnije mogu anga`ova-
ti i na krupnijim projektima. priznatih
verziteta prof. dr Branko Kova~evi} Nau~ni skup o odbrambenim tehno- Delegacija Ministarstva odbrane i Voj-
podsetio je da je 8. oktobra1884. godine logijama prvi put imao je i me|unarodni ske Srbije, koju je predvodio pomo}nik mini-
zvani~no po~ela saradwa Univerziteta u karakter. Sa osam radova predstavili su stra za materijalne resurse Ilija Pilipo-
Beogradu i Vojske Srbije, ta~nije tada su se stru~waci iz Turske, Libije, Austrije, vi}, u~estvovala je na Konferenciji o naoru-
otpo~ela vojna predavawa na Velikoj BiH i Crne Gore, a organizator najavquje `awu i logisti~koj saradwi, odr`anoj u Be~u
{koli, a brigadni general doc. dr Danko da }e na slede}em skupu biti predstavni- od 23. do 27. septembra. Srpsku delegaciju na
Jovanovi}, na~elnik Uprave za odbram- ci svih zemaqa u regionu. tom skupu ~inili su i na~elnik Uprave za pla-
bene tehnologije, govorio je potom o upra- U~esnici Oteha imali su priliku da nirawe i razvoj General{taba Vojske Srbije
vqawu rizicima u proizvodwi naoru`a- obi|u i dve laboratorije Vojnotehni~kog general-major Bo`idar Forca i na~elnik
wa i vojne opreme. instituta – za eksperimentalnu ~vrsto}u odeqewa za odr`avawe Uprave za logistiku
U ime Ministarstva nauke i tehno- i za eksperimentalnu aerodinamiku. General{taba VS pukovnik Zoran Pati}.
lo{kog razvoja Republike Srbije u~esnike Drugog dana skupa odr`an je okrugli U~estvuju}i u radu Konferencije, Pili-
povi} je predstavio osnovne elemente orga-
nau~nog skupa pozdravio je prof. dr Mi- sto o temi Odbrambene tehnologije Sr-
nizacije i funkcionisawa logistike u Mini-
lo{ Nedeqkovi}. On je istakao da danas bije – stawe i trendovi. Direktor VTI-a
mali broj nau~nih skupova u zemqi oku- pukovnik prof. dr Mladen Panti} u uvod-
pqa vi{e od 200 autora. Odao je prizna- nom izlagawu predstavio je aktuelne pro-
we organizatorima, naglasiv{i da }e se u jekte te ustanove.
narednom periodu br`e i efikasnije re- Oteh je sve~ano zatvorio Ilija
{avati problemi koje danas imaju nau~ni Pilipovi}, pomo}nik ministra odbra-
radnici u Ministarstvu odbrane i Vojsci ne za materijalne resurse. On je, tako-
Srbije. |e, uru~io plakete sa znakom VTI mr
Najve}i broj radova na skupu izlo- Milutinu Nika~evi}u i mr Qubici Ra-
`en je u okviru oblasti Borbene platfor- dovi} za rad izlo`en na pro{lom Ote-
me – 35. Bilo je vidno da se na nekim se- hu, koji je sa aspekta primenqivosti re-
sijama tra`ila stolica vi{e, a da druge zultata ocewen kao najzna~ajniji, i Zo-
nisu mogle da se okon~aju po planu, jer je ranu Mihajlovi}u, studentu master stu-
te{ko ograni~iti diskusije i ukalkulisa- dija Elektrotehni~kog fakulteta, kao
ti ih u `eqene termine. Najve}e zanima- najmla|em u~esniku ovogodi{weg nau~- starstvu odbrane i Vojsci Srbije, te planove
we izazvala je oblast koja je ove godine no-stru~nog skupa. razvoja, opremawa i kapacitete za proizvod-
uvedena – Robotizovani borbeni siste- M. [VEDI] wu i remont naoru`awa i vojne opreme.
mi, a Sistemi za elektronsko ratovawe, Snimio Z. MILOVANOVI] Izlagawe pomo}nika ministra odbrane
Srbije u kasarni „Marija Terezija“ u Be~u
nai{lo je na zanimawe stranih delegacija,
Brigadni general dr Danko Jovanovi}, na~elnik Uprave ~iji su predstavnici veliku pa`wu poklonili
za odbrambene tehnologije mogu}nostima odbrambene industrije Srbije.
U~esnici skupa posebno su bili zaintereso-
Podsticaj za mlade istra`iva~e vani za kapacitete Tehni~kog remontnog zavo-
– Uo~ili smo na Otehu da sve vi{e mla|ih qudi dobija elan da pi{e stru~ne ra- da Kragujevac za delaboraciju i uni{tavawe
dove, {to je bio na{ ciq. Istina, nismo zadovoqni brojem radova direktno iz jedi- vi{kova ubojnih sredstava.
nica. Verovatno ni mi nismo u~inili dovoqno da ih animiramo, ali }emo to uraditi U okviru Konferencije organizovan je i
u narednom periodu. Znamo da neki na{i mladi oficiri izlaze iz Akademije sa pro- susret u Privrednoj komori Austrije, gde su
sekom oko 10 i odlaze u jedinice. Moramo ih podsticati da se ne razvodni wihova predstavqene proizvodne i kooperantske mo-
`eqa za nau~nim radom. U perspektivi, oni bi trebalo najpre da nau~e kako se sred- gu}nosti proizvo|a~a naoru`awa i vojne opre-
stva koriste, pa da do|u da rade u VTI i TOC. I zaista, moramo podmladiti kadar. me – telekomunikacionih sredstava, terenskih
Ho}emo da nam dolaze po automatizmu mladi in`eweri sa prosekom iznad 9 jer ovde i vi{enamenskih vozila, za{titnih sredstava i
imaju mogu}nosti da u potpunosti iska`u svoje sposobnosti. naoru`awa. U~esnici skupa posetili su i po-
Prema wegovim re~ima uskoro se o~ekuje akreditacija Vojnotehni~kog instituta znatu austrijsku fabriku pi{toqa „Glok“.
u Ministarstvu za nauku {to }e omogu}iti da se u zajedni~ke projekte ukqu~e svi rele- U~esnici skupa – direktori za naoru`a-
vantni faktori u zemqi. we i logisti~ku podr{ku zemaqa u~esnica –
– U perspektivi, mora}emo da na|emo modus saradwe i sa nekim inostranim potpisali su finalnu izjavu o daqem nastav-
kompanijama. Dolazi vreme da se VTI pozicionira kao brend u Srbiji sa me|unarod- ku saradwe u oblasti naoru`awa i logisti-
nim karakterom i obaveza je nas koji mo`emo ne{to da u~inimo, da sa~uvamo ono {to ke. General Forca i pukovnik Pati} bili su
je neko nekada ulo`io u wegove laboratorije – da ih oplemenimo i razvijamo kako bi gosti Vojne akademije u Vajner Noj{tatu, gde
ostale na vrhu, jer je u VTI nekad iz inostranstva dolazila oprema sa serijskim bro- su prisustvovali promociji oficira u ~in
jem 01. To se, u perspektivi, vratilo dugoro~no u dr`avu – rekao je na~elnik Uprave potporu~nika i vojnoj paradi u ~ast najmla-
za odbrambene tehnologije brigadni general dr Danko Jovanovi}. |ih oficira austrijske vojske.
R. DRAGOVI]

15
 Ilija Pilipovi}, pomo}nik ministra

Vreme je za p

Snimio Goran STANKOVI]

Ove godine zapo~iwemo eposredno posle zavr{etka 3. nau~no-stru~nog skupa o odbrambenim tehnologi-
jama Oteh 2009. razgovarali smo sa predsednikom Organizacionog odbora tog
sa podmla|ivawem kadra,
{to se odavno nije desilo.
U Vojnotehni~ki institut
do}i }e 20 mladih
in`ewera i te`i}emo
N skupa, pomo}nikom ministra odbrane za materijalne resurse Ilijom Pilipovi-
}em. U intervjuu za „Odbranu” on je izneo svoje utiske o Otehu i govorio o polo-
`aju nauke i vojne industrije.
– Oteh 2009 najve}i je nau~no-stru~ni skup koji je ove godine odr`an u Srbiji, i
veoma je va`an zbog razmene znawa, iskustava i upoznavawa qudi iz odbrambenih
tehnologija i tehnologija koje imaju dvostruku primenu. On nam slu`i i kao parame-
tar interesovawa stru~waka za nau~ni rad u toj oblasti. Rezultati koji su postignuti
na prethodna tri skupa pokazuju nam da smo na pravom putu, jer je svaki Oteh sve po-
da to ne bude jednokratno. se}eniji, a ve}i je i broj u~esnika i radova – rekao je Pilipovi}.
Verujem da }emo uz tu Œ „Oteh” je ove godine imao i me|unarodni karakter.
– Mi te`imo, ne samo ovim povodom nego i ina~e, da vrata odbrambenih tehno-
meru i uz neminovni logija na{e zemqe {to vi{e otvorimo, ne samo prezentacijom nau~nih radova ve} i
prirodni odliv, ipak, edukacijom. Te`imo da upravo VTI bude, po svojim infrastrukturnim mogu}nostima i
potencijalima, centar okupqawa qudi od nauke iz Srbije, regiona, i {ire. Uveren
zadr`ati kvalitetne sam da }e 2011. na Otehu biti prisutni stru~waci i nau~nici iz celog regiona.
stru~wake, koji su VTI ΠKolika je, prema Va{em mi{qewu, jaka veza nauke i odbrambene industrije?
– Svrha svake nauke koja se primewuje za vojne potrebe jeste opremawe vojske,
i odbrambenu industriju pa i kod nas. Veoma je va`no da se stru~waci i nau~nici iz tog domena pribli`e ko-
afirmisali u nauci i na risnicima. Mi ~inimo korake u tom pravcu, i to se moglo videti nedavno, na ve`bi
„Odlu~an odgovor 2009” na Pe{teru. Tu smo, prvi put posle niza godina, obezbedili
tr`i{tu – istakao je Ilija da stru~waci iz Vojnotehni~kog instituta budu nekoliko dana zajedno sa korisnicima
sredstava NVO koja oni razvijaju. Veoma je va`no za wih da shvate potrebe korisni-
Pilipovi}, pomo}nik ka, a i da korisnici vide {ta ih u perspektivi o~ekuje. Takve aktivnosti }emo planski
ministra odbrane za nastaviti i slede}ih godina. Posrednik izme|u korisnika i nauke jeste proizvo|a~, i
u narednom koraku u~ini}emo sve da {to vi{e u~vrstimo i funkcionalno pove`emo
materijalne resurse. proizvodwu i razvoj, ta~nije trijangl – nauku, proizvodwu i korisnike.

16 15. oktobar 2009.

odbrane za materijalne resurse

odmla|ivawe kadra
Zajedno sa Vojnom akademijom razmatramo ideju o reaktivira- Tehni~kog opitnog centra uveliko su lobirali za nabavku neop-
wu vojnotehni~kog fakulteta, koji bi okupio mladi kadar iz civil- hodne merne opreme. Ima li nade da se udovoqi wihovim po-
stva, kako bismo mu preneli znawa i iskustva sticana decenijama. trebama?
Ta znawe i iskustvo sticali bi u kabinetima, laboratorijama, ali i – Da. Zaista je krajwe vreme da shvatimo kako kvalitet ima ce-
u praksi, u fabrikama odbrambene industrije. nu, nemerqivu, i da je nu`da i neophodnost osavremewivawe opre-
ΠNe ~ini li Vam se da je nau~no-stru~ni kadar u ovoj oblasti me za ispitivawe, tako da nema sumwe da }e slede}e godine, kakav
prili~no rasut po raznim institucijama i da ga, zbog op{teg god buxet bio, TOC zapo~eti sa zna~ajnijim opremawem svojih labo-
dobra, treba okupiti oko zna~ajnih projekata? ratorija i poligona u Nikincima.
РNe smeta nam rasutost kadra. Nema potrebe da na jednom me- ΠKako obja{wavate ~iwenicu da se u godini velike svetske
stu bude 3.000 qudi. Bitno je da ih ima. Ubudu}e }emo te`iti tome ekonomske krize kod nas intenzivira rad odbrambene industri-
da sve vi{e koristimo podra~un Vojnotehni~kog instituta koji se na- je, VTI, pove}a izvoz sredstava NVO i da „Jugoimport – SDPR”
lazi u trezoru, kako bismo, sa jedne strane, pratili parametre upo- po staje najve}i izvoznik u zemqi u prvom kvartalu ove godine?
slenosti kapaciteta VTI, a po potrebi bismo, za pojedine ve}e pro- – Sticaj okolnosti je hteo da nam krene ba{ sada kada je ve-
jekte, sredstva sa tog ra~una koristili i za anga`ovawe stru~waka lika ekonomska kriza, ali to ~ega smo sada svedoci jeste rezultat
izvan sistema odbrane, ne samo iz zemqe procesa koji, kada je re~ o odbrambenoj
nego i iz inostranstva. Sticaj okolnosti je hteo da nam industriji, traje dobrih {est-sedam godi-
Nedopustivo je da se jedan isti upa- krene ba{ sada kada je velika ekonom- na. Karika koja nam je nedostajala bila je
qa~ za istu municiju razvija na tri mesta – ska kriza, ali to ~ega smo sada svedoci dr`avna podr{ka. U posledwih dvadese-
u „Slobodi“, „Kru{iku“ i u VTI. Danas se jeste rezultat procesa koji, kada je re~ tak godina, nijedan ministar odbrane nije
i haubica 122 mm modernizuje na dva me- o odbrambenoj industriji, traje dobrih se toliko anga`ovao na obnavqawu me|u-
sta – u VTI i u Jugoimportu – SDPR. Srbi- {est-sedam godina. Karika koja nam je narodnih vojnoekonomskih odnosa kao mi-
ja je mala da bi to sebi dozvolila, tim pre nedostajala bila je dr`avna podr{ka. nistar [utanovac, a to o~igledno daje re-
{to je i jednima, i drugima, i tre}im vla- zultate. To nas ohrabruje i podsti~e da
snik dr`ava. Su{tina je u sinergiji. Te`i- * ubudu}e odr`imo dostignuti stepen. Ne
Zajedno sa Vojnom akademijom raz- bih voleo da to bude pik koji }e kasnije
}emo da fuzioni{emo ideje i qude koji ra-
de na tim projektima, bez obzira na to gde ma tra mo ideju o reaktivirawu Vojno- pasti. Jedini na~in da taj rast odr`imo
se oni nalaze. Naravno, i finansijska teh ni~ kog fakulteta, koji bi okupio jeste da zaposlimo mlade qude, osavreme-
sredstva, i time }emo omogu}iti da posto- mla di kadar iz civilstva, kako bismo nimo opremu u nau~noistra`iva~kim usta-
je}i qudski i materijalni resursi budu is- mu pre neli znawa i iskustva sticana novama, te da uvedemo nove tehnologije u
kori{}eni na najboqi mogu}i na~in. decenijama. Ta znawe i iskustvo stica- proizvodwi.
ΠPodmla|ivawe kadra u na{im na-
li bi u kabinetima, laboratorijama, ΠNa koji na~in danas dr`ava poma`e od-
u~noistra`iva~kim ustanovama je ne- ali i kroz praksu, u fabrikama od- brambenoj industriji?
minovnost. Koliko }e mladih qudi do- brambene industrije.
– Podstaknuta dobrim rezultatima
}i u VTI? koje ostvaruju preduze}a odbrambene indu-
– Ove godine zapo~iwemo sa podmla|ivawem kadra, {to se strije, dr`ava ima sluha da preduze}ima odbrambene industrije po-
odavno nije desilo. U Vojnotehni~ki institut do}i }e 20 mladih in- mogne vi{e nego ikada do sada. Omogu}ena je subvencionisana kre-
`ewera i te`i}emo da to ne bude jednokratno. Verujem da }emo uz tu ditna linija za odr`avawe likvidnosti wihovih preduze}a i za in-
meru i uz neminovni prirodni odliv, ipak, zadr`ati kvalitetne vesticiona ulagawa u opremu, a nadam se i verujem i u nove tehno-
stru~wake, koji su VTI i odbrambenu industriju afirmisali u nauci logije. Tako|e, verujem da }emo re{iti sve probleme iz prethodnog
i na tr`i{tu. perioda, od kojih pati cela na{a privreda, poput spajawa sta`a i
Œ [ta mislite o ideji koju je na okruglom stolu „Oteha” pred- drugo. Nema sumwe da dr`ava poma`e i ula`e u one koji imaju re-
lo`io direktor „Milana Blagojevi}a“ iz Lu~ana da ta fabri- zultate, ne samo verbalno i marketin{ki ve} i finansijskim sred-
ka primi na {kolovawe mlade in`ewere kako bi jo{ boqe stvima.
ovladali znawima potrebnim za wihov budu}i rad? ΠKada }e oblast odbrambene industrije biti detaqnije regu-
– Zamisao jeste dobra. Treba je razraditi i organizovati u sa- lisana? Ho}e li usvajawe strategijskih dokumenata i zakona u
radwi sa Vojnom akademijom. Odli~an je primer svojevremenog Voj- Skup{tini tome pomo}i?
notehni~kog fakulteta. Dakle, mlade qude iz mawih sredina u Srbiji – To su bazi~ni dokumenti iz kojih proisti~e sve ostalo. To je
treba stipendirati i obu~avati u Beogradu, ali bi i qude iz Beogra- ulaz. Sledi izrada dugoro~nog plana razvoja sistema odbrane, ~iji
da trebalo ~e{}e, vi{e i du`e slati u fabrike ne bi li se spoj pro- nacrt se ve} priprema. Posle usvajawa izmena i dopuna zakona, no-
izvodwe, kvaliteta i nauke uskladio sa potrebama korisnika. vih zakona i strategijskih dokumenata, koji su sada u Skup{tini, du-
bqe i preciznije }e se u}i u izradu tog dugoro~nog plana. Kada ga
ΠU opremawu Vojske Srbije akcenat je na doma}em razvoju i ministar usvoji, predlo`i}e ga Vladi, a Vlada Skup{tini. Veoma je
proizvodwi NVO, ali odre|ena sredstva ne mogu se nabaviti
va`no za sve ~inioce da se tim dokumentom dugoro~no opredequje-
na doma}em tr`i{tu. [ta }e se uvoziti?
mo, na primer, na deset godina, kuda bi sistem trebalo da ide – u
– [ta }emo uvoziti, to zavisi od potreba Vojske, od mogu}no- organizacionom smislu, qudskom potencijalu, po pitawu opreme, pa
sti doma}e odbrambene industrije i, naravno, od finansijskih sred- i finansija. Verujemo da }e taj plan, kada bude usvojen u Skup{tini,
stava koja }e biti opredeqena za slede}u godinu. a nadamo se dogodine, biti obavezuju}i ne samo za na{e ve} i za du-
ΠJedan od prioriteta nau~noistra`iva~kih ustanova jeste ga ministarstva.
nabavka savremene merne opreme. Na ovom skupu pripadnici Mira [VEDI]

17
doga\aji
Otvarawe misije
pri Natou
ne naru{ava
neutralnost Srbije
Dr`avni sekretar u Ministarstvu
odbrane Du{an Spasojevi} rekao je da
otvarawe misije Srbije pri Natou nije
ni na koji na~in u suprotnosti sa voj-
nom neutralno{}u Srbije, i podsetio
da svoja predstavni{tva u civilnom i
vojnom sedi{tu alijanse imaju i ostale
neutralne evropske dr`ave, pa ~ak i
Rusija.
– Otvarawe misije u Briselu ne
prejudicira na{ status i ne poni{tava
odluku iz decembra 2007. godine o voj-
noj neutralnosti. Prakti~no, to samo
zna~i da }emo biti u mogu}nosti da ko-
ristimo sve kapacitete Partnerstva za
mir ~iji smo punopravni ~lan jo{ od
2006. godine. Ovo je samo nastavak po-
litike nekoliko prethodnih vlada i ovo
je samo logi~an sled na{eg ~lanstva u
Partnerstvu za mir – izjavio je Spaso-
jevi} agenciji Tanjug.
On je naveo da je vlada odluku o
otvarawu na{e misije pri Natou done-
la jo{ u oktobru pro{le godine, a da je
pre dva meseca doneta i odluka da Sr-
bija imenuje svog ambasadora.
– Do sada smo imali specijalnog
izaslanika ministra spoqnih poslova,
to je bio ambasador Branislav Milin-
kovi}. Mi smo jedina zemqa na sever-
noj hemisferi koja trenutno nema svog
ambasadora u Briselu, a wega imaju sve
zemqe ~lanice Partnerstva za mir pa
i Rusija, [vedska, [vajcarska i Au-
strija. Otvarawe misije u Briselu ne
prejudicira na{e ~lanstvo u Alijansi
ili na{ neutralni status – istakao je
Spasojevi}.
On je objasnio da }e, pored civil-
ne misije, u kojoj }e biti predstavnici
ministarstva odbrane i spoqnih po-
slova, Srbija imenovati i svoje vojne
predstavnike pri Alijansi, i izrazio
nadu da }e formalne pretpostavke za
otvarawe misije Srbije pri Natou biti
stvorene do kraja godine.
– Vojna predstavni{tva u okviru
Alijanse postoje na nekoliko lokacija.
Dve najzna~ajnije su svakako u Monsu,
nadomak Brisela, i vojno predstavni-
{tvo u sedi{tu komande u Napuqu. Nama
je ono tako|e veoma zna~ajno zato {to
se iz te komande pokriva zona odgovor-
nosti na Kosovu i Metohiji, po{to je
komandant Kfora odgovoran komandan-
tu iz Napuqa – rekao je Spasojevi}.
18
Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u poseti SAD
NA STA VAK USPE [NE SA RAD WE
Saradwu treba nastaviti na
izuzetno uspe{nim programima
u oblasti vojnog obrazovawa,
odnosno saradwe Vojske Srbije
i Nacionalne garde Ohaja u
okviru Programa dr`avnog
partnerstva. Ameri~ki sekreter
za odbranu Robert Gejts pozvao je
ministra odbrane Srbije
Dragana [utanovca da poseti
Sjediwene Dr`ave.
elegacija Ministarstva odbrane i
D Vojske Srbije, koju je predvodio dr-
`avni sekretar Du{an Spasojevi},
boravila je od 28. septembra do 2. ok-
tobra u zvani~noj po se ti Sjediwenim
Ameri~kim Dr`avama. Delegaciju su u Pentago-
nu primili prvi zamenik pomo}nika sekretara
odbrane SAD za me|unarodne bezbednosne po-
slove Xozef Mekmilan i komandant Nacionalne
garde SAD general Krejg Mekinli. Zakqu~eno je
da je saradwa u oblasti odbrane najboqi deo
bilateralnih odnosa dve zemqe i da je ta ~iwe-
nica uveliko doprinela tome da Srbija bude
prepoznata kao kqu~an ~inilac stabilnosti u
regionu.
Zakqu~eno je da treba nastaviti saradwu
na izuzetno uspe{nim programima, poput sarad-
we u oblasti vojnog obrazovawa, te saradwe
Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja u okvi-
ru Programa dr`avnog partnerstva, a potom su
razmatrani novi modaliteti saradwe.
Gospodin Mekmilan je preneo zvani~ni po-
ziv sekretara odbrane SAD Roberta Gejtsa mi-
nistru odbrane Draganu [utanovcu da do kraja
godine poseti SAD.
Tokom sastanka razmeweni su stavovi o
bezbednosno-politi~koj situaciji na Balkanu.
Potvr|eno je da je saradwa Vojske Srbije sa
Kforom na odgovaraju}em nivou, te da je prisu-
stvo me|unarodnih snaga kao faktora mira i
stabilnosti, neophodno na Kosovu i Metohiji.
Dr`avni sekretar Spasojevi} izneo je princi-
pijelne stavove Srbije u vezi sa pitawem statu-
sa KiM i istakao zna~aj evropskih integrativnih
procesa u regionu. Spasojevi} je informisao
sagovornike o procesu implementacije Bezbed-
nosnog sporazuma i o perspektivama daqeg u~e-
{}a Srbije u regionalnim bezbednosnim inici-
jativama.
Susret sa generalom Mekkinlijem prvi je
zvani~ni susret jednog srpskog zvani~nika sa no-
vim komandantom Nacionalne garde SAD. Gene-
ral Mekkinli je istakao da saradwa Vojske Sr-
bije i NG Ohaja predstavqa model po kome }e na-
cionalne garde drugih dr`ava SAD razvijati sa-
radwu sa svojim partnerima.
Du{an Spasojevi} i Xozef Mekmilan
Potvr|eno je da }e u narednom periodu
preovladavati prakti~ne aktivnosti na terenu,
~ime }e se znatno unaprediti kvalitet saradwe
u pripremama za u~e{}e u mirovnim operacija-
ma, izvo|ewu zajedni~kih ve`bi i izgradwi pod-
oficirskog kora Vojske Srbije.
Uzajamni odnosi i saradwa tokom izvo|e-
wa projekta „Humanitarne asistencije“ oceweni
su odli~nom ocenom. General Mekkinli preneo
je informaciju da se razmatraju mogu}nost rea-
lizacije novog sli~nog projekta i modaliteti
pro{irivawa saradwe na civilno-civilnu
oblast.
Tokom posete Nacionalnom univerzitetu
odbrane, delegacija MO i VS obi{la je pripad-
nike Vojske Srbije koji se trenutno nalaze na
{kolovawu u toj presti`noj vojnoobrazovnoj
ustanovi.
Dr`avni sekretar Spasojevi} odvojeno se
susreo sa pomo}nikom dr`avnog sekretara za
Evropu Stjuartom Xonsom i prvim zamenikom po-
mo}nika dr`avnog sekretara za bezbednost i
kontrolu naoru`awa Tomasom Kantrimenom, po-
tom i sa predstavnicima Saveta za nacionalnu
bezbednost i kongresmenima iz Komiteta za OS
i Komiteta za spoqne poslove Majkom Tarnerom
i Denisom Ku~ini}em. U razgovorima u Stejt de-
partmentu, Savetu za nacionalnu bezbednost i
Kongresu dominirale su teme vezane za politi~-
ko-bezbednosnu situaciju u regionu Balkana i za
evropske integracije Srbije.
Tokom svih susreta konstatovano da su po-
seta potpredsednika SAD Bajdena Srbiji i ne-
davna poseta predsednika Tadi}a Ohaju omogu}i-
le boqe razumevawe i sagledavawe bezbednosnih
problema, te potvrdile neophodnost saradwe u
oblasti odbrane i bezbednosti izme|u Srbije i
SAD. Poseta je okon~ana razgovorima u sedi{tu
UN u Wujorku, gde je osnovna tema razgovora bi-
la u~e{}e pripadnika Vojske Srbije u mirovnim
misijama UN.
 Dr `av ni se kre tar Zo ran Jef ti}
na sa stan ku Vi {e grad ske gru pe
u Bu dim pe {ti
Dr`avni sekretar u Ministarstvu od-
brane Zoran Jefti} prisustvovao je 8. okto-
bra sastanku ministara odbrane Vi{egrad-
ske grupe koji je odr`an u Budimpe{ti. Re~ je
o prvom sastanku ministara odbrane Vi{e-
gradske grupe (Ma|arska, Poqska, ^e{ka i
Slova~ka), koji je bio posve}en integrativ-
nim procesima dr`ava zapadnog Balkana i
Ukrajine.
Sastanku su prisu-
stvovali ministri odbrane
^e{ke, Ma|arske, Slova~-
ke i Ukrajine, dr`avni se-
kretari, odnosno pomo}ni-
ci ministra odbrane iz
Poqske, Bosne i Hercego-
vine i Makedonije.
Dr`avni sekretar Jef-
ti} istakao je da je ~lanstvo
u Evropskoj uniji priorite-
tan spoqnopoliti~ki ciq
Republike Srbije. U vezi sa
anga`ovawem Srbije u Pro-
gramu Partnerstvo za mir,
on je naveo sadr`aj aktuel-
nih oblika saradwe posred-
stvom Individualnog pro-
grama partnerstva i Proce-
sa planirawa i pregleda,
ali i prioritete u nared-
nom periodu koji obuhvataju
implementaciju Sporazuma
Ita li jan ska do na ci ja
Mi ni star stvu od bra ne
U skladu sa protokolom o donaciji Mini-
starstva odbrane Republike Italije Ministar-
stvu odbrane Republike Srbije, potpisanog
krajem pro{le godine, 9. oktobra je na ni{kom
vojnom aerodromu vojni izaslanik Republike
Italije u Srbiji brigadni general Mauro de
Vi}entis uru~io na~elniku Uprave za vanredne
situacije MO Milanu Popadi}u, opremu vrednu
600.000 evra.
Oprema }e znatno unaprediti rad slu`bi
u Vojsci Srbije i Upravi za vanredne situacije,
koje se bave otklawawem i uni{tavawem neek-
splodiranih ubojnih sredstava. Re~ je o tehni~-
kim ure|ajima, najsavremenijim detektorima
metala, potom mina, te detektorima za otkri-
vawe avionskih bombi i ostalih eksplozivnih
naprava. Posebno je va`no {to se u tom kom-
pletu nalazi i 30 kompleta za{titne ode}e za
pirotehni~are. Donacija obuhvata i {est spe-
cijalnih terenskih vozila, opremqenih za deak-
tivirawe i uni{tavawe neeksplodiranih sred-
o bezbednosti informacija sa Natoom i otva-
rawe Misije Republike Srbije pri sedi{tu te
organizacije u Briselu.
Na marginama sastanka Jefti} se su-
sreo sa Valerijem Iva{~enkom, ministrom
odbrane Ukrajine. Tom prilikom, razmotrene
su mogu}nosti unapre|ewa saradwe dve ze-
mqe u oblasti odbrane, posebno u pogledu
razvoja saradwe u vojnoj medicini.
stava, koja }e 23. oktobra
`eleznicom biti dopremqe-
na u Ni{.
Opremu }e dobiti pri-
padnici struktura koje se ba-
ve pirotehni~kih poslovima
u sastavu Vojske Srbije, a
glavninu pomo}i koristi}e
Uprava za vanredne situacije
MO i wene operativne eki-
pe. Primaju}i donaciju Mi-
lan Popadi} je rekao: „Ova
donacija mnogo zna~i nama
koji planiramo, organizujemo
i odgovaramo za ove poslove
u Srbiji. Tehni~ki boqe
opremqeni, mo}i }emo da nastavimo posao koji
predstavqa jedan od najve}ih problema”.
Vojni izaslanik brigadni general Mauro
de Vi}entis izrazio je zadovoqstvo {to je ita-
lijanski avion sleteo u Ni{u i naglasio: „Re-
Jubilej
Voj no sa ni tet skog
pre gle da
Na Vojnomedicinskoj akademiji, 12. okto-
bra, obele`ena je 65. godi{wica Vojnosani-
tetskog pregleda, ~asopisa lekara i farmaceu-
ta Vojske Srbije. Dobrodo{licu prisutnima, u
ime ~asopisa, po`elela je glavni i odgovorni
urednik ~asopisa prof. dr Silva Dobri}.
Podse}aju}i na istorijat i razvoj Vojno-
sanitetskog pregleda, od 1944. do danas gene-
ral-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik
VMA, odao je priznawe uredni{tvu i svim sa-
radnicima ~asopisa koji su najve}im delom za-
slu`ni {to se on od juna pro{le godine nalazi
u vode}im svetskim bazama medicinske nau~ne
publicistike.
Govore}i o budu}nosti ~asopisa brigadni
general doc. dr Veqko Todorovi}, na~elnik
Uprave za zdravstvo, istakao je da ~asopis ne-
}e odustati od svoje dosada{we tematike ~iji
su osnov radovi sa vojnomedicinskom kompo-
nentom i nau~ne studije.
Urednica Vojnosanitetskog pregleda
prof. dr Silva Dobri} provela je prisutne
kroz istoriju ~asopisa i prikazala promene u
wegovom izgledu i sadr`aju nakon godina ne-
prekidnog izla`ewa.
Uredni{tvu, redakciji i saradnicima ~a-
sopisa jubilej su ~estitali predstavnici SANU i
Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogra-
du, a sve~anost su svojim programom ulep{ali i
prvaci opere beogradskog Narodnog pozori{ta
Nata{a Jovi} i Dejan Maksimovi}. N. D.
publika Italija je prva zemqa koja je odlu~ila
da konkretno pomogne Srbiji u otklawawu po-
sledica bombardovawa. Nadamo se da }e i dru-
ge zemqe pomo}i Srbiji na isti na~in”.
Z. M.
19
 Srpsko-rumunska vazduhoplovna
doga|aji

NAD NEBOM
Obe le `en Dan ARJ PVD Prvom fazom raspore|ivawa u zoni operacija, 6. oktobra po~ela
je dvodnevna bilateralna vazduhoplovna vojna ve`ba „Air solution 2009“.
Ve`ba vazduhoplovnih snaga odr`ana je u vazdu{nom prostoru Srbije i
Povodom Dana artiqerijsko-raketnih jedinica za protiv- Rumunije, ukqu~uju}i aerodrome „Batajnica“ i „Kampija Turzi“, te na
vazduhoplovna dejstva (ARJ PVD) – 30. septembra, na~elnik Gene- vojnim poligonima dve zemqe.
ral{taba general-potpukovnik Miloje Mileti} uputio je ~estit- Ciq zajedni~ke ve`be bio je osposobqavawe ViPVO za planira-
ku pripadnicima tog roda VS. we, organizovawe i izvo|ewe me|unarodnih vazduhoplovnih ve`bi sa
– Stru~nost, odgovornost i profesionalizam pripadnika
va{eg roda predstavqaju garanciju u izvr{avawu postavqenih
zadataka i potvrdu da ste jedan od oslonaca vida Vazduhoplov-
stva i protivvazduhoplovne odbrane.
Uz `equ da i ubudu}e uspe{no realizujete postavqene za-
datke, ~estitam vam praznik – ka`e se u ~estici na~elnika Gene-
ral{taba.
Delegaciju tog roda, koju je predvodio brigadni general dr
Miodrag Gordi}, komandant 250. raketne brigade PVO, povodom
praznika primio je zamenik na~elnika General{taba Vojske Sr-
bije general-potpukovnik Mladen ]irkovi}.
Centralna sve~anost povodom ARJ PVD odr`ana je 30. sep-
tembra u Kragujevcu. Sve~anosti su prisustvovali dr`avni se-

Po de qe ni kqu ~e vi
no vo i zgra |e nih sta no va
u No vom Sa du
Komandant Prve brigade Kopnene vojske i novosadskog garnizona
brigadni general \okica Petrovi} uru~io je, u prisustvu pukovnika Mi-
roquba Nikoli}a, na~elnika Vojnogra|evinske direkcije Uprave za in-
frastrukturu Ministarstva odbrane, dvojici profesionalnih i ~etvo-
rici penzionisanih pripadnika Vojske Srbije iz novosadskog garnizo-
na kqu~eve od novoizgra|enih stanova.
Stanovi se nalaze u novosadskom nasequ Jugovi}evo. Wihova iz-
gradwa otpo~ela je, na zemqi{tu u vojnom vlasni{tvu, jo{ 2.000. godine.
kretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i}, komandant Vazduho- Nakon vi{e puta otpo~iwane i prekidane izgradwe, devastirawa, bes-
plovstva i PVO brigadni general Ranko @ivak, predstavnici pravnog useqavawa i razmatrawa svojinskog udela, Ministarstvu odbra-
gradova Beograda i Kragujevca, Srpske pravoslavne crkve i dru- ne pripalo je deset stanova
gi gosti. u, za sada, zavr{ene dve la-
Komandant ViPVO brigadni general Ranko @ivak je ~esti- mele, od kojih {est jednoi-
tao Dan svim pripadnicima artiqerijsko-raketnih jedinica i posobnih i ~etiri trosobna.
podsetio na razvoj 250. raketne brigade, koja je danas zdru`ena Po re~ima pukovnika Ni-
takti~ka jedinica. koli}a, nakon ovih {est na
useqewe ~ekaju jo{ ~etiri
Udru`ewe ratnih i vojnih invalida i poginulih boraca do-
stana u koje }e novi stana-
delilo je priznawe „Zavet ratnika oslobodila~kih ratova Sr-
ri u}i nakon pravosna`no-
bije od 1912. do 1918“ komandi 250. raketne brigade PVO.
sti dodeqenih re{ewa.
B. M. POPADI]

20 15. oktobar 2009.

vojna ve`ba „Air solution 2009“
Vesti
TRE ]A GO DI [WI CA
SPE CI JAL NE BRI GA DE
U Pan~evu je 29. septembra obele`ena tre}a godi{wica
Specijalne brigade. Sve~anosti u kasarni „Rastko Nemawi}“,
izme|u ostalih, prisustvovali su na~elnik General{taba Vojske
Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} i komandant Kopnene
vojske general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}.

Snimio D. BANDA
General Mileti} je pripadnicima Specijalne brigade ~e-
stitao godi{wicu i odao priznawe za rezultate ostvarene u

DVE DR@AVE prethodnoj godini.

– Postigli ste puno na usavr{avawu operativnih sposobno-
sti. Brigada je na najvi{em nivou predstavila sebe, Vojsku Srbije
i na{u zemqu mnogim stranim delegacijama, i u zajedni~koj obuci
zemqama u okru`ewu, te podizawe nivoa koordinacije oru`anih snaga
Srbije i Rumunije u izvo|ewu zajedni~kih vazduhoplovnih operacija.
Od letilica doma}eg vazduhoplovstva u ve`bi su u~estvovala dva
aviona MiG 21, dva supergaleba G4 i AN 26, dok su rumunsku avijaciju
predstavqala ~etiri vazduhoplova MiG 21 lanser i AN 30.
Tokom dva dana ve`be jedinice lova~ko-bombarderske avijacije
izvele su fiktivna dejstva po ciqevima na zemqi, uz pra}ewe i za{titu
snaga lova~ke avijacije. Ovogodi{wa ve`ba nastavak je saradwe srp-
skog i rumunskog vazduhoplovstva i uspe{ne ve`be „Interceptor 2008“,
koja je realizovana pro{le godine.
U drugoj fazi zajedni~ke ve`be uve`bavani su anga`ovawe i de-
zanga`ovawe pomenutih vazduhoplovnih snaga, te povratak na mati~ne
aerodrome. Ve`ba „Air solution 2009“ organizovana je prema standar-
dima Natoa, a prilikom wenog izvo|ewa kori{}ena je i standardna
vojna terminologija na engleskog jeziku.
Komandant ve`be pukovnik Sreto Malinovi} i {ef rumunskog ti-
ma potpukovnik Danijel Pakuraru zajedni~ki su naglasili da je ve`ba
snaga Srbije i Rumunije izuzetno zna~ajna, tim pre {to se ove godine
odvijala na teritoriji obe dr`ave. sa specijalnim jedinicama tih zemaqa pokazala da mo`e ravno-
N. DRA@OVI] pravno izvr{avati sve zadatke – rekao je na~elnik General{taba.
Komandant jedinice brigadni general Ilija Todorov izra-
zio je veliko zadovoqstvo, jer su za tri godine ostvareni visoki
standardi, iza kojih stoji jedinstvo kvaliteta, tradicije, ponosa i
Su sret glav nih pod o fi ci ra duha legendarnih jedinica – 63. padobranske brigade, 72. speci-
jalne brigade i delova 82. pomorskog centra iz Kumbora.
Sr bi je i Ma ke do ni je Obele`avawu Dana Brigade prisustvovali su i predstavni-
U ni{koj kasarni „Kwaz Mihajlo“ 1. oktobra sastale su se delega- ci Srpske pravoslavne crkve, Ministarstva unutra{wih poslova
cije podoficirskog kora Armije Republike Makedonije i podoficirskg , te brojni prijateqi i po{tovaoci Brigade i rodbina poginulih
kora Vojske Srbije. Makedonsku delegaciju predvodio je zastavnik Bo- i umrlih saboraca, kojima je minutom }utawa odata po~ast.
ban Stojanovi}, glavni podoficir ARM, a wihovi doma}ini bili su za-
stavnici Goran Radi}, glavni podoficir Vojske Srbije, i Zoran Koci},
glavni podoficir Kopnene vojske. Raz me na is ku sta va u obla sti
Na radnom sastanku prezentovana su iskustva ARM u razvoju i or-
ganizaciji podoficirskog kora. Doma}ini su gostima predo~ili kako je ope ra ci ja po dr {ke mi ru
tekao dosada{wi razvoj podoficirskog kora u VS.
Z. M. U Centru za mirovne operacije ZOK G[ VS, 8. oktobra, re-
alizovan je seminar sa temom „Razmena iskustava u oblasti ope-
racija podr{ke miru – obuka trenera“.
Instruktori – predava~i na seminaru bila su dva predstav-
nika oru`anih snaga Kraqevine Danske, major Ufe Gekler Peder-
sen (Uffe Geckler Pedersen) i kapetan Mikel Qungberg (Michael
Ljungberg), i kapetan Danilo Jokovi} iz Ministarstva odbrane, a
polaznici seminara bili su 18 pripadnika MO i VS.
Ciq seminara je razmena iskustava i unapre|ewe znawa iz
oblasti multinacionalnih operacija. Tokom seminara prezento-
vana su iskustva oru`anih snaga Kraqevine Danske iz mirovnih
operacija na Kosovu, Iraku i Avganistanu, te specifi~nosti obu-
ke jedinica koje se upu}uju u mirovne operacije.

21
 doga|aji
Otvo re ni dan
u Tre }oj bri ga di
i Gar di
Pripadnici 3. brigade Kopnene vojske
Srbije su na svoj dan, 7. oktobar, otvorili
kasarnu „Kwaz Mihailo” u Ni{u sugra|ani-
ma. Dru`ewu su se najvi{e obradovali mali-
{ani i sa velikim zanimawem posmatrali
naoru`awe, vojnu opremu i deo obuke pripad-
nika jedinice. Najve}u pa`wu privuklo je pri-
kazivawe bespilotne letelice „Orbiter”.
Komanda Kopnene vojske i Tre}e brigada
tom su prilikom nagradili najboqe oficire,
podoficire, vojnike i civilna lica na slu-
`bi u brigadi.
Komandant Tre}e brigade pukovnik ^e-
domir Brankovi} je podvukao da su weni in-
`ewerci izme|u dve godi{wice izgradili
blizu 30 kilometara puteva i jedan most, iz-
vr{avaju}i i svoje svakodnevne vojni~ke du-
`nosti.
Tre}i put zaredom Garda je 29. septem-
bra otvorila kapije svoje kasarne gra|anstvu.
Doma}in je pripremio bogat program.
Sve je zapo~elo razgledawem Spomen-sobe u
Vojni~kom klubu, u kojoj sabqe, oru`je, foto-
grafije i dokumenta iz raznih perioda govo-
re o istorijatu jedinice.
Po~asni odred Garde, sa orkestrom, de-
monstrirao je kako izgleda davawe po~asti,
ovoga puta ne inostranim dr`avnicima, ve}
{kolarcima – oni su hodali po crvenom te-
pihu, predat im je raport i pratili su ih zvu-
ci mar{a. Prikazan je i rad posluga po~asne
artiqerijske paqbe koju izvode pripadnici
te jedinice.
Posetioci su mogli da vide izlo`ena
vozila koja se koriste za prevoz stranih de-
legacija i ~elnih li~nosti Ministarstva od-
brane, odnosno Republike Srbije. Vojna po-
licija predstavila se ve`bom koja je deo seg-
menta obuke za multinacionalne operacije.
Tako|e, izlo`ene su uniforme koje su se ko-
ristile i koje se danas koriste u Gardi. Pri-
kazan je i deo fizi~ke obuke sa akcentom na
borila~kim ve{tinama i klasi~na fizi~ka
priprema i obuka pripadnika Garde.
22
Sta`irawe potporu~nika
UVOD U OFICIRSKE DU@NOSTI
Naj mla |i ofi ci ri
Vojske Srbije 1. oktobra
zvani~no su po~eli sta`i-
rawe, nakon ~ega }e dobiti
prve stare{inske du`no-
sti. Komandant Komande za
obuku (KzO) general-major
Aleksandar @ivkovi} pri-
mio je 23 potporu~nika ko-
ji }e u naredna tri meseca
sta`irati u jedinicama
KzO. Tom prilikom, najmla-
|im stare{inama Komande za obuku predsta- vornije stare{ine tog sastava primili su
vqen je plan pripravni~kog sta`a i predo~eni najmla|e oficire na pripravni~kom sta`u,
su zadaci koji }e pred wih biti postavqeni to- raspore|ene u jedinicama Kopnene vojske.
kom uvo|ewa u po~etne oficirske du`nosti. Brigadni general @ivkovi} ~estitao je pot-
General @ivkovi} je podsetio potporu~-
poru~nicima uspe{no zavr{eno {kolovawe
nike da su, bez obzira na ~in koji nose, pr-
venstveno vojnici, te da su to principi koji- na Vojnoj akademiji, po`eleo im mnogo sre}e
ma u budu}nosti treba da se rukovode. On je, i uspeha u radu na po~etku vojni~ke karijere
po`elev{i im dobrodo{licu, istakao da od i predo~io im organizacijsko-formacijsku
wih o~ekuje da odgovorno i predano pristupe strukturu, misije i zadatke Kopnene vojske.
svojim budu}im zadacima, koriste}i sva zna- Mlade stare{ine ~iji probni rad bude
wa koja su stekli na Vojnoj akademiji, ali i ocewen pozitivno, ste}i }e pravo da pola`u
iskustva koja }e ste}i tokom sta`irawa i ra- stru~ni ispit, nakon ~ega }e dobiti odgova-
da u jedinicama. raju}i sertifikat i kona~an raspored u jedi-
Zamenik komandanta Kopnene vojske nicama i komandama.
brigadni general Vidoje @ivkovi} i najodgo- A. P. – Z. M.
^eta za obuku sanitetske slu`be u Ni{u
USKO RO RE GI O NAL NI CEN TAR
Dvadesetak profesi-
onalnih vojnika iz sastava
Kopnene vojske u ^eti za
obuku sanitetske slu`be u
Ni{u trenutno poha|a kurs
za bolni~are drugog nivoa,
prema me|unarodnim stan-
dardima, {to }e im omogu-
}iti da, pored osnovnih
specijalnosti, dobiju i do-
punsku vojnoevidencionu
specijalnost – bolni~ar. U
renoviranom objektu u kom
je ta ~eta sme{tena, obu~a-
vaju se oficiri, podofici-
ri, vojnici i civilna lica
za obavqawe redovnih zadataka u jedinicama }e biti obezbe|eni i prenosivi ra~unari i
i ustanovama VS i Ministarstva odbrane, ali prikqu~ci za Internet. Za obuku je predvi|eno
i za u~e{}e u mirovnim misijama. pet kabineta, potpuno opremqenih za izvo|ewe
^eta za obuku sanitetske slu`be, koja je prakti~ne nastave – ka`e potpukovnik Slobo-
trenutno u sastavu Centra za obuku logistike dan Andreji}, komandir ^ete za obuku sanitet-
iz Kru{evca, uskoro bi mogla da preraste u ske slu`be, koji nagla{ava da svi predava~i
regionalni centar, u kom bi se obu~avao ka- imaju sertifikate za izvo|ewe nastave na sva
dar za potrebe Vojske Srbije, oru`anih sna- tri nivoa, prema me|unarodnim standardima.
ga zemaqa u regionu i drugih partnerskih dr- Deo opreme za izvo|ewe prakti~ne nasta-
`ava. ve obezbedila je Vojska Kraqevine Norve{ke,
U renovirawe objekta za sme{taj i izvo- koja je i partner Vojsci Srbije u prilago|ava-
|ewe nastave u samom centru Ni{a, do sada je wu vojnomedicinske slu`be procedurama koje su
ulo`eno oko pet miliona dinara. usvojene u armijama razvijenih zemaqa.
– U renoviranoj zgradi mo}i }e da se sme- M. MILOJEVI]
sti 40 pripadnika VS i 15 stranaca, kojima Snimio S. \OR\EVI]
15. oktobarr 2009.

Poreklo nasiqa
Pi{e meri~ki veterani iz Vijetnama godinama su se
Qubodrag
STOJADINOVI]
A le~ili od te{kih psihi~kih tegoba ste~enih u sus-
retu sa svojom i tu|om smr}u. Oni koji su jo{
`ivi, bolova}e dok su `ivi. Taj skup traumatskim simp-
toma dobio je svoje op{te ime „vijetnamski sindrom“,
koji se kasnije mogao ste}i na bilo kom strati{tu. Vi-
jetnam je davno u istoriji, ali ratna ludila ili ludila
od rata i te kako traju.
Malo je onih koji su odoleli jezivim scenama smr-
ti, komadawu qudskih tela i nesavladivog straha od sop-
stvenog kraja. Pri~e o herojima sastavili su ratnici ko-
ji su pre`iveli tu|i pakao i izgradili svoj.
Uostalom, nije ni trebalo ~ekati vijetnamski had
da bi se razumelo za{to se veterani te{ko navikavaju
na novi po~etak `ivota. Isti su problem imale falange,
kohorte i legije u vremenima kratkih predaha. Ali, tada
ih niko nije ni za {ta pitao, niti brinuo za qudsko meso
Bilo bi suvi{e koje se za~arano krvqu kretalo ka kopqima, bode`ima i
lako i kowici. „^itava istorija ispisana je na qudskim kosti-
ma“. To u ~asovima stvarala~kog o~aja be{e izrekao
jednostavno Maltus, mo`da i ne slute}i koliko je u pravu.
objasniti kako Za prvog psihijatra rata u literaturi progla{en je
su nasiqe u Erih Marija Remark, ~iji su romani u`asna parabola
sveop{teg ludila u Prvom svetskom ratu. Na zapadu
Srbiji doneli ni{ta novo, ali ni na istoku. Posle Remarka je tek imao
ratovi i
da po~ne pravi pomor.
bombardovawe. atni veterani, pre`iveli logora{i i zarobqeni-
Moglo bi da
bude ta~no, ali
R ci avetali su po Evropi i svetu, ali tada niko nije
imao vremena za wih, jer su bili u ve}ini. Svet je
pod sindromom te{kih trauma podnosio sva poratna
nije. Bar ne u ludila lak{e nego ratna, sve u nadi da }e se ~ove~anstvo
potpunosti. bar jednoga dana uquditi.
Ima li u Srbiji postratnog ili vijetnamskog trau-
Dr`ava se matskog sindroma? Izgleda da socijalni, zdravstveni i
uglavnom bezbednosni sistemi dru{tva nisu u stawu da iza|u na
posve}ivala kraj sa ratnim o`iqcima. Neki su ve} zarasli, ali ru`ne
i duboke rane jo{ `igaju i ukazuju na nepredvidivo tra-
problemima koje jawe nevremena.
je mogla da Srpski veterani imaju od 15 do 50 godina. Ovi
drugi su bili na nekim od frontova u bratskom krvopro-
re{i. Ono {to
li}u. Najmla|i su imali ~etiri-pet godina kada je traja-
se ~inilo lo bombardovawe, pa se wihov strah ne mo`e istrijeri-
nere{ivim, ti obi~nim pubertetskim tegobama. Dana{wi srpski
adolescenti odrastaju na uspomenama u`asa umesto na
ostavqano je po
igru. Ali, ve}ina je u stawu da to nekako apsorbuje spa-
strani ili sonosnim zaboravom ili duhovitim otklonom prema na-
gurano u jranijoj mladosti.
skrovi{te da Bilo bi suvi{e lako i jednostavno objasniti kako
su nasiqe u Srbiji doneli ratovi i bombardovawe. Tak-
~eka „boqa vo obrazlo`ewe masovne frustracije i samo je frustri-
vremena“. raju}e. To bi moglo da zna~i kako je dru{tvo svoje gra|ane
Naravno da tek tako prepustilo masovnom bezna|u depresiji i agre-
sivnosti koja „osloba|a vi{ak napetosti!“
takav odnos Moglo bi da bude ta~no, ali nije. Bar ne u potpunos-
prema masovnoj ti. Dr`ava se (sa aktuelnim vladaju}im garniturama)
traumi ne uglavnom posve}ivala problemima koje je mogla da re{i.
donosi ni{ta Ono {to se ~inilo nere{ivim, ostavqano je po strani
ili gurano u skrovi{te da ~eka „boqa vremena“. Nar-
boqe, niti je avno da takav odnos prema masovnoj traumi ne donosi
mogao da donese. ni{ta boqe, niti je mogao da donese.
P E R A S P E R A
To se videlo ve} na drugi, ako ne i na prvi pogled.
Onda se poku{alo sa revizijom sistema vrednosti ili
dopu{tawem da se ona (revizija) izvr{i i zavr{i spon-
tano, pa kako nam bude. Videli smo mnoga nemila lica
koja je stvarni ili apstraktni rat, kao katastrofalno
nevreme, izbacio na sam vrh.
Oni koji su bili najgori i na samom dnu, postali su
kriterijum rodoqubqa i nacionalnih prioriteta. Na-
jkreativniji su oti{li u defanzivu pred tolerisanom
agresivno{}u, najsilovitiji su na op{tem strahu poten-
cirali svoju nasilnost i bezobzirnost, i gomilali svoje
bogatstvo na zaslugama koje su sami sebi pripisali.
akva atmosfera stvorila je eskadrone smrti, ner-
T azja{wena ubistva i nasiqe kao pre}utnu, ali
vrhunsku vrednost. U takvom ambijentu, alternativ-
na, podzemna Srbija, koja je sebi uzela monopol na
rodoqubqe, ubila je ~ak i premijera.
E sad, poznavaoci „sive zone“ tvrde da su ratne
{i}arxije devedesetih uglavnom re{ile svoje probleme.
Jedni su se previ{e osilili, te su ih eliminisali sil-
niji od wih. Drugi su bili umniji, pa su „oprali“ svoje
bogatstvo, umrqano najdragocenijom qudskom supstan-
com. @ele da budu ugledni gra|ani: da legalno grade,
doniraju, a ako je mogu}e da se domognu spasonosne poli-
ti~ke hladovine.
Stigla je, me|utim, nova generacija qubiteqa br-
zog i kratkog `ivota sa starom maksimom: „`ivi brzo i
bogato, umri mlad!“ Ve}ina, naravno, misli da ovo tre}e
ne}e zadesiti ba{ wih. U senci grupa koja je u mladim go-
dinama zauzela velegradski asfalt i po~ela da gospo-
dari pojedinim kvartovima, nalaze se wihovi imitatori,
~ija nasilnost za~u|uje ~ak i okorele pesimiste.
Da li je sve to postratna trauma, izazvana recidi-
vima devedesetih? Ne{to jeste, mnogo vi{e nije! Ovde je
vrednosni sistem i daqe okrenut naglavce. Nemaju mnogo
{anse na ugled oni koji postepeno idu ka uspehu zahvaqu-
ju}i svojoj voqi i talentu. Lak{e je oteti, povrediti, za-
stra{iti, uceniti. Ubiti!
Iza svega toga stoji patolo{ki srpski nadripatri-
otizam, ~iji su protagonisti ponovo oni najgori. Ta rel-
ativno mala, ali nesputana grupacija raznih desni~ar-
skih udru`ewa bez mnogo mozga, uverava sve oko sebe da
~ini nasiqe „U ime Srbije!“
Naravno da takva ruqa i sama ne veruje u to, ali
ona nije potpuno samonikla. Setimo se da su imali po-
dr{ku „odozgo“ kad su palili ambasade. „I to je demo-
kratski ~in“, rekao je jedan poznavalac qudskih sloboda,
tada u samom vrhu vlasti.
To }e re}i da dnevna politika mo`e i te kako biti
generator nasiqa. No, ne verujem da je onaj nedu`ni
Francuz, Bris Taton umro zbog toga {to je banda nepo-
sredno edukovana da to u~ini. Ma, ne. To je akumulacija
mr`we, nastala iz vi{egodi{we, uporne ksenofobije, iz
legende o svetskoj zaveri protiv Srba.
Samo par minuta pre nego {to je pretu~en na smrt,
Taton je sa svojim prijateqima nazdravqao Srbiji i
Beogradu. Do{li su ovde da se lepo provedu. Oni koji
istinski mrze Srbiju, ubili su ~oveka samo da bi se
pokazali pred gospodarima koji su ih nau~ili mr`wi.
23
Prva brigada Kopnene vojske

Specifi~nost jedinica oznato je da biti prvi u ne~emu ne predstavqa samo ~ast i veliki uspeh, ve} i oba-
koje ~ine Prvu brigadu
Kopnene vojske, jesu
stalni napori da
zadr`e mesto koje im
s pravom pripada.
Prvi, ne samo na
P vezu i odgovornost. Svakodnevno dokazivawe i nadmetawe, ponekad i sa samim so-
bom, te{ko je i neretko, veoma iscrpquju}e. Pripadnici Prve brigade Kopnene
vojske ve} tri godine na svojim ple}ima nose teret takve odgovornosti.
Teret prvog, teret repera od koga je, i prakti~no, zapo~ela reforma Vojske Srbi-
je. Formirana posledweg dana jula 2006. godine, od jedinica Novosadskog korpusa,
Prve oklopne brigade i pontonirskih bataqona, dana{wa Prva brigada poseduje zna-
~ajna iskustva u osmi{qavawu, planirawu i realizaciji velikog broja ve`bi i uve`ba-
papiru, po imenu i vawa, ne samo zdru`eno-takti~kih ve} i ni`ih sastava i jedinica Kopnene vojske. Takav
datumu formirawa ve} zna~aj, svakako, podrazumeva visok nivo odgovornosti, ali i daje mnogo razloga za
i po rezultatima koje opravdani ponos.
svakodnevno posti`u Opremqene veoma respektivnim naoru`awem, tenkovima M-84, samohodnim hau-
na brojnim ve`bama bicama kalibra 122 milimetra, samohodnim vi{ecevnim lanserima raketa ogaw, pro-
i aktivnostima iz prve tivavionskim topovima bofors, oklopnim transporterima, borbenim vozilima pe{a-
dije i izvi|a~kim oklopwacima BRDM-2, jedinice Prve brigade izvr{avaju veoma odgo-
i tre}e misije Vojske, vorne i zna~ajne zadatke iz prve i tre}e misije Vojske Srbije. Posebno isti~u}i da je
pripadnici te brigade wihova brigada svojevremeno bila model po kome je realizovana reorganizacija dru-
jednostavno isti~u gih zdru`enih takti~kih sastava Kopnene vojske, pripadnici Komande sa zadovoqstvom
da su svom narodu, iznose i dragocena iskustva, ste~ena tokom trogodi{weg delovawa na prostoru Srema,
posebno `iteqima Ba~ke i Banata, odnosno u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Ba~koj Topoli, gde se da-
mesta u kojima su nas nalaze jedinice te brigade. Ne zaboravqaju}i, naravno, i delove jedinice anga`o-
stacionirani, uvek vane na obezbe|ewu administrativne linije prema Kosovu i Metohiji.
na dohvat ruke. To se – Na{i zadaci, me|u kojima su najva`niji izgradwa i odr`avawe operativne spo-
posebno vidi prilikom sobnosti, priprema za izvr{ewe obaveza u kontroli Kopnene zone bezbednosti na jugu
Srbije, osposobqavawe i uve`bavawe za obavqawe brojnih namenskih zadataka i
pru`awa pomo}i u pru`awe pomo}i u sanaciji posledica elementarnih nepogoda i katastrofa, u najve}oj
otklawawu posledica meri opredequju i na{u svakodnevnu delatnost, isti~e komandant Prve brigade bri-
od poplava, u ~emu gadni general \okica Petrovi}. – Naravno, najve}u pa`wu poklawamo obuci iz koje
imaju bogato, mada sve ishodi. Uprkos finansijskoj restrikciji, nastavili smo da realizujemo sve oblike
ne`eqeno iskustvo. osposobqavawa komandi i jedinica. Samo ove godine realizovali smo nekoliko tak-

24 15. oktobar 2009.

 mulaciju novog modela
Ve`be osposobqavawa koman-
di. Realizovali smo i
Od formirawa Prve brigade do danas, pripadnici ko-
takti~ke ve`be bez u~e-
mandi i jedinica realizovali su mno{tvo ve`bi, od kojih pomi-
{}a jedinica, tako|e je-
wemo samo one najmasovnije. Sredinom oktobra 2007. godine,
dan novi oblik obu~a-
na intervidovskom poligonu „Pasuqanske livade“, u~estvovali
vawa, u kome je anga`o-
su na takti~koj ve`bi „Jesen 2007”, na kojoj je prikazana inte-
vawe qudskih i materi-
gracija rodovskih jedinica i wihovo sadejstvo u izvr{avawu
jalnih resursa znatno
takti~kih i vatrenih zadataka. Novembra iste godine u {aba~-
smaweno, ali je ciq,
koj kasarni „Ma~vanski partizanski odred” Komanda Brigade
osposobqavawe koman-
je, uz anga`ovawe pripadnika 110. pontonirskog bataqona, re-
di za efikasno plani-
alizovala zajedni~ku ve`bu pripadnika Vojske Srbije i oru`a-
rawe, pripremu i izvo-
nih snaga Ma|arske, nazvanu „Velika reka 2007”.
|ewe operacija, ispu-
Ve`bovnim aktivnostima bila je bogata i 2008. godina,
wen. Na prostoru Ba-
kada su pripadnici Prve brigade realizovali takti~ku ve`bu
nata i Ba~ke realizo-
„Titel 2008”. Tema je bila spasavawe qudi i materijalnih do-
vali smo i terensku ve-
bara iz podru~ja zahva}enog poplavama. Iste godine izvedena je
`bu „Dijamant 2009”,
i ve`ba „Vidra 2008”, na kojoj su prikazana borbena vozila za
Komandant Prve brigade KoV brigadni sa impozantnim kadrov-
kretawe po vodi, priprema qudstva i borbenih vozila za sav-
general \okica Petrovi} skim, prostornim i vre-
l|ivawe vodene prepreke, proces organizacije i savla|ivawa
menskim zamahom. Tom
vodene prepreke, kori{}ewe amfibijskih transportera za pre-
prilikom smo, mo`da i prvi put, prikazali ne `eqeni i za datu
laz preko reke, skela PM M-71, i druga sredstva za savladava-
priliku uve`bani nivo operativnih sposobnosti, ve} onaj stepen
we vodenih prepreka.
obu~enosti i komandi i jedinica koji se mo`e smatrati realnim,
Ove godine pripadnici Brigade realizovali su ve`bu
stvarnim u datim uslovima, u realnom prostoru i po realnom za-
„Sretewe 2009”, na kojoj su, u okviru prikaza dela operativnih
datku. Tokom dvodnevne intenzivne aktivnosti na prostru od dvade-
sposobnosti u izvr{avawu misija i zadataka Vojske, demonstri-
setak kilometara, sa oko 400 anga`ovanih qudi i zna~ajnom logi-
rali dejstvo desantno-juri{nih ~amaca u posedawu onostrane
obale, oklopnih i mehanizovanih jedinica i jedinica pe{adije u
napadu sa nasilnim prelaskom reke, posedawe obale i usposta-
vqawe mostobrana...

ti~kih ve`bi i uve`bavawa, na kojima smo prikazali realan nivo

obu~enosti kako jedinica, tako i komandi Brigade i bataqona. Po-
red ve`be „Sretewe 2009”, na kojoj smo bili nosioci organizacije
prikaza dela operativnih sposobnosti jedinica u izvr{avawu mi-
sija i zadataka Vojske Srbije, Komanda Prve brigade je, za Komandu
Kopnene vojske, proletos organizovala i realizovala pokaznu ve-
`bu na karti, nazvanu VEKAR, uz bogatu kompjutersku animaciju i si-

25
 jedinice
Civilno-vojna saradwa
Teritorijalna nadle`nost Prve brigade Kopnene vojske,
kada je re~ o civilno-vojnoj saradwi u ostvarivawu, pre svega
vojnih i zajedni~kih interesa, obuhvata ~etiri upravna okruga
stikom, prikazali smo operativ- na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. To su Severno-
nu sposobnost i obu~enost koje ba~ki, sa sedi{tem u Subotici, Ju`noba~ki, sa sedi{tem u No-
u`ivaju poverewe. Takve ve`be vom Sadu, Severnobanatski, sa sedi{tem u Kikindi, i Sremski
nas sna`e i razvijaju veru u sop- upravni okrug, ~iji je centar Sremska Mitrovica.
stvene sposobnosti, ne samo kod Kako zadaci koje Brigada izvr{ava ~esto prelaze granice
pripadnika komandi, ve} i u sva- tih podru~ja, civilno-vojna saradwa ostvaruje se i sa civilnim
kog vojnika pojedina~no – nagla- strukturama drugih upravnih okruga na teritoriji Vojvodine i
{ava komandant Prve brigade Republike Srbije. Kao primer uspe{nog anga`ovawa van uske
general \okica Petrovi}. teritorijalne nadle`nosti, potpukovnik Dragan Zaklan, na~el-
Predstavqaju}i svoju jedi- nik Odseka za civilno-vojnu saradwu u Prvoj brigadi, navodi i
nicu, pripadnici Brigade ~esto nedavnu, veoma uspe{nu promociju vojnog poziva u Pan~evu, u
isti~u da se ne pla{e stalnih kome je lociran 11. pe{adijski bataqon.
provera i ispita. Sti~e se uti- Svaki izlazak na ve`bovnu prostoriju koristi se i za spro-
sak da im redovne i vanredne vo|ewe akcije „Vojni lekar u selu”, koja je, za kratko vreme, po-
kontrole obuke i osposobqeno- brala sve simpatije lokalnog stanovni{tva. Samo tokom ovogo-
sti ~ak i imponuju. Zato mnogo- di{we akcije u banatskom selu Tara{, prilikom priprema za iz-
brojne ve`be na kojima su u~e- vo|ewe ve`be „Dijamant 2009”, sanitetska ekipa Prve brigade,
stvovali posmatraju vi{e kao sa vojnim lekarom majorom Mladenom Mijovi}em na ~elu, bes-
priliku za uvid u realno stawe platno je pregledala {ezdesetak uglavnom starijih `iteqa sela.
mo}i i prakti~ne osposobqeno- Stanovni{tvo u delu zone Prve brigade je, ve} nekoliko go-
sti, nego kao prikaz dostignutog dina, ~esto ugro`avano hirovima Dunava, Tise i drugih reka, pa
nivoa obu~enosti, mada je u Pr- je zna~ajno ista}i i dugogodi{wu saradwu pripadnika Vojske sa
voj brigadi to gotovo izjedna~e- odeqewima za vanredne situacije i {tabovima civilne za{tite
no. Poklawaju}i du`nu, general Pokrajine i gradova u regiji, ali i po`rtvovano anga`ovawe
Petrovi} ka`e veliku, pa`wu wenih pripadnika na spasavawu `ivota i imovine od poplava.
obuci, uspeli su, posebno tokom
ove godine, da se pribli`e veo-
ma ambicioznim projekcijama Uprave za obuku i doktrinu. Stoga – Zato smo i Komandi KoV i Upravi za obuku i doktrinu ponudili
wihova iskustva u realizaciji novog Uputstva za upravqawe obu- niz predloga, koji su rezultat ne samo realizovanih ve`bi ve} i na-
kom nesumwivo mnogo zna~e, ne samo drugim sli~nim jedinicama, {ih svakodnevnih aktivnosti u obuci. Izme|u ostalog, uo~ili smo
ve} i upravi u kojoj je osmi{qen. da sistem realizacije obuke jo{ nije u potpunosti saobra`en Uput-
– Imamo bogato iskustvo iz primene novog Uputstva za upra- stvu, odnosno da jo{ nisu ispuweni svi preduslovi za potpunu pri-
vqawe obukom – naglasio je brigadni general \okica Petrovi}. menu, ina~e veoma kvalitetnog Uputstva. Naravno, s vremenom }e se

Najboqe jedinice sredstava pod konac pore|ani tenkovi M-84, vozila BVP-80, lan-
seri ogaw… Ta borbena sredstva ~ine glavnu snagu bataqona i
udarnu pesnicu Prve brigade KoV.
Kqu~ Sremska Mitrovica, uz 13. divizion SVLR i 15. tenkovski ba-
taqon, dom je i 16. mehanizovanog bataqona. U razgovoru sa koman-

pobedni~kog dantima tih jedinica poku{ali smo da potra`imo kqu~ uspeha najbo-
qih bataqona Prve brigade. Za recept kako se stvara i odr`ava po-
bedni~ki duh pitamo prvog ~oveka sremskomitrova~kog garnizona i

duha komandanta 15. tenkovskog bataqona potpukovnika Ivana Dadi}a.

Me|u jedinicama Prve brigade Kopnene
vojske po uspehu i postignutim rezultatima
naro~ito se izdvajaju komande i sastavi 15.
tenkovskog bataqona i 13. diviziona SVLR
(samohodni vi{ecevni lanser raketa). Te
jedinice, osim {to posti`u najboqe
rezultate u obavqawu redovnih zadataka,
najvi{e su u~inili i za poboq{awe uslova
za `ivot i rad u jedinicima.
e} na samom ulazu u krug kasarne u Sremskoj Mitrovici pri-
– Svaki uspeh, pa i vojni~ki, rezultat je mukotrpnog, kontinui-
ranog i slo`nog rada svih oficira i vojnika u jedinici. Osim toga,
svaki stare{ina svojim li~nim primerom uti~e na pove}awe disci-
pline, marqivosti i zalagawa. Uz trud da se svaki postavqeni za-
datak izvr{i na najboqi mogu}i na~in, to bio bio jedini kqu~ za
postizawe rezultata – obja{wava potpukovnik Dadi} i napomiwe da
apsolutni prioritet u wegovoj jedinici ima proces obuke vojnika.
Sve ostale aktivnosti podre|ene su obuci i u funkciji su {to boqe
spremnosti vojnika i stare{ina.
Za postizawe vrhunskih rezultata radni dan je – kratak. Pre-
ma re~ima potpukovnika Dadi}a, metod rada u Prvoj brigadi takav
je da se najve}i deo obaveza zavr{ava tokom radnog vremena. Osam
~asova rada dovoqno je za zavr{avawe osnovnih dnevnih obaveza.
Vrhunski rezultati zahtevaju, me|utim, dodatni napor, vi{e energi-
je i ve}i stepen anga`ovanosti svih u jedinici.

V me}uje se da vladaju red i ~vrsta vojni~ka disciplina. Ofar-

bane ograde, uredni travwaci, cve}e i zelenilo, okre~ene i
pod konac ure|ene zgrade komandi bataqona… Sve odaje uti-
sak ~isto}e i beskompromisnog urednosti. U parku tehni~kih
– Komandovawe jednim bataqonom podrazumeva celodnevno
anga`ovawe, isti~ potpukovnik Dadi}. Ve} na samom po~etku radnog
dana treba primiti sve izve{taje, sumirati prethodne rezultate i
napraviti plan sa posebnim te`i{tima za dan koji sledi. Svako-

26 15. oktobar 2009.

 Na ve`bi „Dijamant 2009”
uo~ene slabosti otklawati, tako da }e efikasnost osposobqavawa
biti jo{ ve}a.
Mada se u Prvoj brigadi, kao i u drugim zdru`enim takti~kim
sastavima Vojske Srbije, osposobqavaju pripadnici svih rodova i
slu`bi Kopnene vojske, naro~ita pa`wa se, ipak, poklawa obuci iz-
vi|a~kih jedinica, posada oklopnih i mehanizovanih jedinica, po-
dnevna aktivnost je i prijem izve{taja o objektima pod stra`ar-
skom slu`bom, a treba saslu{ati i redovne raporte komandira ~e-
ta. Posle toga, sledi 20 minuta jutarweg ve`bawa, {to predvi|a
novo uputstvo o fizi~koj obuci, koje se, izme|u ostalih, opituje i u
Prvoj brigadi. Zatim sledi realizovawe zacrtanih zadataka. Da bi
sve to postigao neretko je potrebno da na du`nost do|em ve} oko
{est, a krug kasarne obi~no napu{tam oko 16 ~asova – ka`e Dadi}.
Najvi{e promena u na~inu rada bataqona Prve brigade, kao
i u ostalim jedinicama Vojske Srbije, donela je primena novog si-
stema izvo|ewa fizi~ke obuke. Komandant 13. diviziona SVLR, ko-
ji je jedna od dve artiqerijske jedinice u Prvoj brigadi, major Sr|an
Nikoli} napomiwe da je novo Uputstvo o izvo|ewu obuke dalo vi{e
slobode komandirima ~eta i ostalim u~esnicima u procesu obu~a-
vawa vojnika. To je utoliko zna~ajnije {to ovaj divizion izme}u
ostalih zadataka obu~ava snage za obavqawe du`nosti u Kopnenoj
zoni bezbednosti.
– Novi pristup doneo je obuku vojnika koja je u skladu sa dode-
qenom misijom jedinice. Uz to, ovaj koncept odgovara procesu pro-
fesionalizacije Vojske, koji je u toku i kojim smo za sada izuzetno
zadovoqni. To podrazumeva da u ovom procesu u~estvuje vi{e ~ini-
laca, {to je vidqivo na nivou obuka posada, voda, ~ete – ukazuje
Nikoli}.
Kada je re~ o obuci, u najuspe{nijim bataqonima Prve briga-
de napomiwu da su zadovoqni dosada{wim u~inkom novog sistema i
realizacijom zacrtanih tema. Osnovna razlika u odnosu na dosa-
da{wi na~in izvo|ewa obuke jeste u dodeqenoj misiji svake jedini-
ce, od ~ega zavisi i obuka qudstva. Jednostavno re~eno, re~ je o te-
mama koje su jedinici – neophodne.
Sajmovi zapo{qavawa
Prva brigada KoV i ove godine aktivno je u~estvovala u
promociji vojnog poziva. Preko lokalnih sredstava javnog in-
formisawa i u~estvovawem pripadnika jedinica Brigade na saj-
movima zapo{qavawa u Novom Sadu, Temerinu, Subotici, Ba~-
koj Palanci, [idu i Somboru, doprineli su da se wena popuna
profesionalnim vojnicima sa oko 60 % pove}a na oko 90%.
slu`ilaca i posluga artiqerijskih i artiqerijsko-raketnih jedinica
PVO i poslu`ilaca in`iwerijskih sredstava. Nivo wihove obu~e-
nosti prikazan je u spomenutim mnogobrojnim ve`bama razli~itog
nivoa, ali i na poligonima i streli{tima, na kojima svaka genera-
cija vojnika na odslu`ewu vojnog roka, a s wima i profesionalnih
vojnika, dokazuje svoje ume}e.
– Iako su ve`be realizovane tokom godine bile razli~itog ni-
voa, za nas je svaka imala isti zna~aj. @ele}i da sagledamo stvarnu
mo} i osposobqenost, kako komandi, tako i pot~iwenih jedinica, in-
sistirali smo na demonstracijama stvarne sposobnosti, ne one koja
je rezultat priprema za ve`bu, ve} one na koju mo`emo da ra~unamo
u svakom trenutku, u realnim, ponekad i nepredvidqivim, iznenad-
nim, ali ne i iznena|uju}im uslovima. Takve ve`be i takva obuka
omogu}ile su dostizawe rezultata kojima se ponosimo – isti~e gene-
ral Petrovi}, napomiwu}i da ja~awe organizacijsko-formacijske
strukture Brigade, koje se upravo realizuje, omogu}ava ostvarivawe
jo{ ambicioznijih ciqeva.
– Na bazi dosada{wih iskustava i na{ih predloga za dograd-
wu organizacijsko-mobilizacijske strukture, ~etiri na{e jedinice
su pove}ale stepen razvijenosti, {to je dovelo i do promene odnosa
izme|u stalnog i ro~nog sastava. Projektovani odnos profesional-
nog i ro~nog sastava sada je 93 prema sedam odsto. To je veoma do-
bro. Broj profesionalnih vojnika u na{im jedinicama je udvostru-
~en, {to svedo~i ne samo o nezaustavqivom procesu profesionali-
zacije Vojske ve} i o pove}anom interesovawu za vojnu profesiju i
porastu ugleda vojske u dru{tvu. Tome je, svakako, doprinelo i otva-
rawe Vojske, transparetnost na{ih aktivnosti i na{e sve ~e{}e
pojavqivawe u medijima – smatra general Petrovi}.
Osnovno borbeno sredstvo 13. diviziona jeste samohodni vi-
{ecevni lanser raketa 128 milimetara M-77 ogaw. Wegova name-
na je da ostvarivawem sna`nih iznenadnih i brzih vatrenih udara
po ciqevima velike va`nosti podr`ava izvo|ewe operacija Prve
brigade KoV. Divizion prema formaciji, uz Komandu i komandnu
bateriju, u svom sastavu ima tri artiqerijske baterije naoru`ane
ogwevima, a i ~etiri odeqewa ~uvarskog voda Sremska Mitrovica.
Obuka je apsolutni prioritet i u 16. mehanizovanom bataqo-
nu. Komandant tog bataqona potpukovnik Dejan Miti} daje svoju de-
finiciju uspeha garnizona Sremska Mitrovica.
– Najboqi rezultati zahtevaju i najboqi rad. Treba imati u
vidu da su na{i vojnici na administrativnoj liniji sa Kosovom i
Metohiji, gde se smewuju svake tri nedeqe. Uz profesionalne vojni-
ke, u na{im bataqonima imamo i vojnike na redovnom slu`ewu voj-
nog roka, koji tako|e prolaze zacrtane vidove obuke. Vojnici nam
dolaze svaka tri meseca. Posle op{teg osposobqavawa u centri-
ma, sledi stru~no-specijalisti~ka obuka, tako da dobijamo vojnike
dobro osposobqene za slu`bu u oklopnim jedinicima – za du`nosti
voza~a tenkova, ni{anxija, strelaca... Kod nas u~estvuju u kolektiv-
noj obuci – posade, voda, ~ete. Planske redovne aktivnosti sprovo-
de se na poligonima Desi}, Ore{ac i Pasuqanske livade. Tu vrstu
obuke u ga|awu prolazi svaka generacija vojnika, obja{wava potpu-
kovnik Miti}.
Iako ova tri bataqona ~ine svojevrsne celine u Brigadi i
garnizonu Sremska Mitrovica, komandanti isti~u i najva`niju za-
jedni~ku crtu. Jedni bez drugih ne mogu, isto kao {to se zadatak ne
mo`e izvr{iti ako makar jedan ~lan posade tenka, ili posluge ar-
tiqerijskog oru|a nedostaje.
27
 jedinice
i tokom svih ve`bi na kojima smo u~estvovali. I kad je re~ o for-
mirawu i opremawu budu}e Spomen-sobe Brigade, tako|e u`ivamo
nepodeqenu podr{ku svih nadle`nih i zainteresovanih ~inilaca u
Novom Sadu, ba{ kao i kad je re~ o podizawu spomenika `rtvama
ratova od 1990. do 1999. godine – napomiwe kapetan Halimovi}.
O zna~aju koji u Prvoj brigadi pridaju medijima, govorio je i Tradicija i negovawe svevremenskih istorijskih i patriot-
kapetan Damir Halimovi}, referent za odnose s javno{}u. skih vrednosti predstavqaju op{ta mesta, na kojima je susret Bri-
– Od po~etka ove godine primili smo vi{e od sto profesional- gade i lokalne samouprave logi~an i razumqiv. Iako smo posled-
nih vojnika, a do kraja o~ekujemo da se taj broj udvostru~i, pa i utro-
stru~i, s obzirom na to da }emo vrlo brzo na obuku poslati i sedmu
grupu kandidata za profesionalne vojnike. Ova je brigada veoma
atraktivna. Mi smo veoma aktivni ne samo u Novom Sadu, ve} i u svim
drugim ve}im mestima, u~estvovali smo na nekoliko sajmova zapo{qa-
vawa, sara|ujemo sa ustanovama i institucijama koje mogu da budu iz-
vori{te kadra opredeqenog za vojni poziv. Prisutni smo i u Suboti-
ci, i u Somboru, i u Ba~koj Palanci, i u Pan~evu, i u Sremskoj Mitro-
vici. Tamo gde su nam jedinice, ali ne samo u tim mestima, mi smo
„otvorili prozor”, od{krinuli vrata za slobodnije kretawe qudi i
ideja. Efikasnijom, kvalitetnijom i bogatijom saradwom s medijima, mi
smo, prakti~no, krenuli u susret javnosti, ne ~ekaju}i da mladi}i, a ove
godine i devojke, sami potra`e informacije u vojnim odsecima. Po-
stali smo prisutniji, vidqiviji na svakom mestu, u svakom gradu i gra-
di}u. To daje rezultate. Popuna na{e jedinice je veoma dobra, a s ob-
zirom na pove}awe formacije i znatno ve}i broj radnih mesta za
profesionalne vojnike, o~ekujemo jo{ masovnije interesovawe za na-
{e jedinice, rekao je kapetan Halimovi}.
Iako su tri godine, koliko Brigada deluje na prostoru Banata,
Srema i Ba~ke, relativno kratak period za razvoj neposrednijih i
dubqih socijalnih odnosa, kapetan Halimovi} isti~e da je srda~na
otvorenost odlika sredina u kojima se nalaze wihove jedinice.
– Na ovim prostorima ranije je postojao korpus, umesto wega
sada je tu Brigada, ali su qudi, ve}inom, isti kao ranije. Zato nam
nije bilo te{ko da se u svakom gradu, u kome imamo jedinicu, namet-
nemo kao va`an subjekat `ivota i rada, zajedno sa svim drugim `i-
teqima. U skoro svim na{im aktivnostima imamo veliku podr{ku
lokalnih vlasti. To se posebno odnosi na Novi Sad, koji je na svaki
na{ predlog, molbu, ili zahtev reagovao tako brzo, tako kvalitet-
no, tako efikasno i s razumevawem da smo, s obzirom na poslovi~-
nu sporost administracije, ponekad i sami bili iznena|eni. Ja to
vidim kao jo{ jedan rezultat na{e veoma uspe{ne medijske, ali i
svake druge aktivnosti, to je taj „kambek”, koji dobijamo kao dokaz
kvalitetnih odnosa s javno{}u. Zna~aj i ugled koji u`ivamo u sredi-
nama u kojima su stacionirane jedinice Brigade vidqivi su, kako
prilikom obele`avawa Dana Vojske i drugih zna~ajnih datuma, tako

Kopnena zona bezbednosti

Komanda i jedinice Prve brigade Kopnene vojske anga`ova-
ne su na obezbe|ewu administrativne linije prema Kosovu i Me-
tohiji na bazama „Kadrova ~uka“, „Devoja~ka ~uka” i „Jezerska
mahala“. Najboqe ocewena baza u 2007. godini bila je baza „De-
bela Glava”, koju su tada obezbe|ivale jedinice Prve brigade,
dok je u 2008. godini to priznawe dobila baza „Kadrova ~uka“.

Me|uarmijska saradwa
Realizacija zadataka iz me|uarmijske saradwe jedna je od
redovnih aktivnosti koju realizuju Komanda i jedinice Prve
brigade. U tom smislu realizovano je vi{e evaluacijskih pose-
ta, zajedni~kih ve`bi, inspekcija po Be~kom i Dejtonskom spora-
zumu, a obavqena je i poseta stranih vojnih ata{ea sa porodi-
cama Novom Sadu. Komandant Prve brigade brigadni general
\okica Petrovi} boravio je u Komandi Nacionalne garde Oha-
ja, a me|unarodna saradwa do sada je realizovana sa oru`a-
nim snagama SAD, Rusije, Ma|arske, Hrvatske, Crne Gore i Bo-
sne i Hercegovine.
Na poligonu „Pasuqanske livade”

28
wih godina, u svakodnevnim nastojawima da nadoknadimo propu-
{teno i spre~imo ve}e zaostajawe za razvijenim svetom, mo`da i
olako prenebregli one nacionalne specifi~nosti i vrednote, koje
nas ~ine „svojim na svome”, u Brigadi isti~u da poznavawe sop-
stvene nacionalne istorije i po{tovawe `rtava, datih u vekovnim
naporima za osvajawe i o~uvawe slobode, uvek iznova sna`e sva-
kog wenog pripadnika.
– @elimo da, ve} slede}e godine, osnujemo Spomen-sobu u ko-
joj bismo prikazali istorijat borbi za slobodu u ovim krajevima.
Poznato je da ta borba, s prekidima, traje vi{e od dva veka i da je
srpski narod na ovim prostorima uporno te`io zajedni~kom `ivo-
tu s maticom. U spomen na ta nastojawa obele`avamo i Dan jedini-
ce, 9. novembar, kada je, 1918. godine, srpska vojska u{la u Novi
Sad, tada centar politi~kog pokreta za odvajawe Srema, Banata,
Ba~ke i Barawe od onda{we Ugarske. Takve aktivnosti, poput obe-
le`avawa Dana jedinice, ili organizovawa „Otvorenog dana”, ka-
da gra|ani u velikom broju imaju priliku da nas bli`e upoznaju i
sagledaju kakvi su na{i zadaci, predstavqaju sponu koja nas neras-
kidivo povezuje s me{tanima – tvrdi kapetan Halimovi}.
Podoficiri
Najva`niji oslonac komandantu Brigade, kada je u pitawu
funkcionisawe brojnog podoficirskog kadra, predstavqa glav-
ni podoficir, kome su na liniji podoficirske podr{ke glavni
podoficiri u bataqonima – divizionima i prvi podoficiri u
~etama – baterijama. Obilascima jedinica, planskim kontrola-
ma, svakodnevnim kontaktima, linijom podoficirske podr{ke,
prikupqawem i analizirawem informacija, glavni podoficir
sti~e neposredan uvid u stawe podoficirskog kadra, o ~emu iz-
ve{tava komandanta Brigade i predla`e mu mere za otklawawe
eventualno uo~enih nedostataka.
Nivo individualne obu~enosti podoficira, profesional-
nih vojnika i vojnika na redovnom odslu`ewu vojnog roka za oba-
vqawe formacijske du`nosti i wegovo unapre|ewe, sagledava-
we i re{avawe profesionalnih, statusnih i drugih pitawa, ve-
zanih za `ivot i rad brojne podoficirske i vojni~ke strukture,
predstavqa veoma va`an segment delovawa glavnog podoficira
u Brigadi.
– Podizawe individualne obu~enosti podoficira i pro-
fesionalnih vojnika do standarda kojim se obezbe|uje uspe-
{nost izvr{avawa svakog zadatka iz tri misije Vojske Srbije
jeste prioritetan zadatak, koji je komandovawe, u ovom zdru`e-
nom takti~kom sastavu, postavilo pred ~elne stare{ine podo-
ficirskog kora – ka`e zastavnik prve klase Petko Kuzmi}, glav-
ni podoficir Prve brigade KoV.
Mada, po mi{qewu Kuzmi}a, uloga glavnih podoficira u
Vojsci Srbije jo{ nije u potpunosti sagledana, pa samim tim ni
dovoqno normativnopravno regulisana, kompletna linija podo-
ficirske podr{ke u Prvoj brigadi za`ivela je u februaru ove
godine. Od tada do danas, u odnosu na period u kome u Vojsci nije
postojalo takvo ustrojstvo, kvalitet osposobqenosti podoficira
i wihov profesionalni pristup radu znatno su se poboq{ali.
Svemu tome uveliko doprinose i redovni radni dogovori glavnog
podoficira u Brigadi sa kolegama u bataqonima – divizionima i
prvim podoficirima u ~etama – baterijama, te me|usobni dogo-
vori na nivou Kopnene vojske.

Sumiraju}i zapa`ene rezultate, postignute ove godine, brigad-

ni general \okica Petrovi} ve} razmi{qa o narednoj. Za najva-
`niji ciq isti~e o~uvawe `ivota i radne sposobnosti qudi kojima
komanduje i spre~avawe mogu}nosti za vanredne doga|aje.
– Prioritet je pove}awe nivoa kolektivne obu~enosti i ospo-
sobqenosti za zadatke koji nam predstoje. Ova brigada obezbe|uje
vi{e od 40 objekata, deo administrativne linije s Kosovom i Meto-
hijom, realizuje obuku s respektivnim naoru`awem. S obzirom na
na{a iskustva, s pravom mo`emo re}i da je Brigada u samom vrhu u
procesu osposobqavawa komandi za planirawe i pripremu opera-
cija po novim normativnim dokumentima. Stoga smatramo da proces
kolektivne obuke treba nastaviti s mnogo vi{e ve`bi u prakti~nim,
realnim, situacijama, u prostoru u kome su jedinice ina~e razme-
{tene. Samo tako realizovane ve`be omogu}avaju sagledavawe
stvarnih sposobnosti oficira i podoficira da komanduju jedini-
com u slo`enim vremenskim i zemqi{nim uslovima. Treba da se
oslobodimo straha od neuspeha, od gre{aka, od uo~enih slabosti.
Slede}e te`i{te jeste da projektovani broj profesionalnih vojni-
ka dovedemo do propisanog. Profesionalizacija nam omogu}ava
efikasnije izvr{avawe mnogobrojnih obaveza i zadataka. Priori-
tet nam je i fizi~ka obuka kojoj u narednoj godini treba pokloniti
jo{ ve}u pa`wu. Prva brigada ima sportski duh u sebi. Mi ve} godi-
nu, ili dve di{emo za vratom Specijalnoj brigadi na gotovo svim
sportskim takmi~ewima u Vojsci. Zapa`en nivo fizi~ke opremqeno-
sti potreban je i radi efikasnijeg izvr{avawa odgovornih i te{kih
zadataka. Nemamo ni vremena ni mesta za predah. A ni prava na
predug odmor – zakqu~io je brigadni general \okica Petrovi}.
Du{an GLI[I]
Budimir M. POPADI]
Rade DRAGOVI]

29
 saradwa
radi sagledavawa rezultata
reforme sistema odbrane.
Razmatrana je i organi-
zacija naredna tri kongresa
EMPA, a u planu da budu doma-
}ini su Srbija, [vajcarska i
Nema~ka. Odluku o tome do-
nosi Upravni odbor, posle
konsultacija sa ministarstvi-
ma odbrane zemaqa koje bi
bile organizatori.
Prema sadr`ajnom pro-
gramu ovogodi{weg kongresa,
u~esnicima je omogu}eno da
prisustvuju izuzetno atraktiv-
noj alpinisti~koj obuci au-
strijskih specijalaca u prela-
sku stenovitog terena i sa-
vladavawu brojnih prepreka.
Za ubacivawe terorista ko-
ri{}eni su helikopteri, koji-
ma su kasnije raweni izvla-
~eni sa mesta akcije.
Posle akcije prikazani
Kongres Evropskog udru`ewa vojnih novinara u Be~u su uslovi za druga~iji na~in
obuke, a to su kursevi za do-
ma}e i strane u~esnike u Se-

Tradicionalno minarskom centru u Rehenau.

Stari dvorac s kraja 19. ve-
ka, koji je podigao baron Rot-
{ild, sa~uvao je svoju auten-

i moderno ti~nost iako je u wemu omogu-

}ena nastava uz kori{}ene
najnovije audio-vizuelne teh-
nike.
Program kongresa spojio je austrijsku Prilikom posete avio-
vojnu tradiciju i istoriju sa dana{wom bazi u Langenlebarnu u~esni-
modernizacijom vojske s ciqem ispuwewa cima su prikazane karakteri-
stike i mogu}nosti aviona eu-
osnovnih zadataka i misija austrijskih rofajter tajfun (Eurofighter
oru`anih snaga „Typhoon”)i helikoptera blek
houk (S-70 „Black Hawk”). Dva
vogodi{wi kongres Evropskog udru`ewa vojnih novinara (EM- eurofajtera izvela su kratak
PA), 30. po redu od osnivawa organizacije 1977. godine, odr- le ta~ki program, a onda su

O `an je u Be~u od 6. do 10. oktobra, a organizator je redakcija

lista austrijskih oru`anih snaga „Truppendienst”.
U Udru`ewu su urednici vojnih listova i ~asopisa iz 22 evrop-
ske zemqe. Skupu u austrijskom glavnom gradu prisustvovalo je vi{e
od 70 ~lanova, posmatra~a i gostiju iz drugih organizacija sa koji-
ma EMPA sara|uje.
qe na
Nagrada EMPA
Ove
na
go
gra
di
da
ne dru
EM PA
gi put
za
je
naj
~lanak objavqen u evropskim vojnim
do
bo
de
qi
-
u~e

ko
snici, po grupama, imali
priliku za polu~asovni let
blek houkom.

man
nih
Novinare je pozdravio

sna
dant austrijskih oru`a-
ga general-potpukovnik
Program kongresa koncipiran je tako da, pored odr`avawa Ge- glasilima izme|u dva kongresa. Gin ter Hefler i informisao
Od lukom pe to~la nog `i ri ja ih o osnovnim zadacima i mi-
neralne skup{tine, bude prikazan spoj austrijske vojne tradicije i
istorije sa dana{wom modernizacijom oru`anih snaga s ciqem od- „EMPA Award” dodeqena je norve- sijama austrijske vojske.
{kom potpukovniku Knutu Verneru Nakon toga, bilo je govo-
brane zemqe, pomo}i stanovni{tvu u slu~aju prirodnih katastrofa ra o organizaciji i realiza-
i u~estvovawa u mirovnim misijama. Ha genu, istori ~a ru i pre da va~u na
Na sve~anosti otvarawa Kongresa u Vojnom muzeju u Be~u, pri- Ratnoj akademiji u Oslu, za ~lanak ciji saradwe vojske i civil-
re|en je koncert Gardijskog orkestra. o obnovi nema~ke privrede posle nih struktura na poslovima
Na Generalnoj skup{tini, odr`anoj u zgradi Nacionalne od- Drugog svetskog rata, objavqen u odbrane i pomo}i stanovni-
austrijskom listu „Truppendienst”. {tvu. Prezentacija je izvede-
brambene akademije, pored uobi~ajenih ta~aka dnevnog reda gde su na u Sent Peltenu, glavnom
razmatrani i usvojeni izve{taji za pro{lu godinu i plan rada za gradu Dowe Austrije, gde pokrajinska vlast ima dobru saradwu sa
narednu, predstavqena je nedavna poseta grupe novinara iz tog Rajfajsen bankom na tim poslovima.
udru`ewa nema~koj mornarici i prikaz dela obuke i spremnosti za Zavr{na poseta bila je Centru za obuku „Tritolwerk”, gde se iz-
predvi|ene zadatke. Posebno zanimqiva bila je obuka ronilaca i vodi obuka protiv nuklearnih, biolo{kih i hemijskih dejstava. Od-
uve`bavawe spasavawa qudi iz vode. lika te obuke je primena najnovijih tehni~ko-tehnolo{kih dostignu}a
Poseta novinara nekoj od zna~ajnijih aktivnosti ili oru`anim koje austrijske oru`ane snage primewuju prilikom pru`awa pomo}i
snagama jedne zemqe redovna je godi{wa aktivnost, a za narednu go- u stvarnim katastrofama koje su se doga|ale u svetu.
dinu planirana je poseta oru`anim snagama Bosne i Hercegovine R. MUTAVXI]

30 15. oktobar 2009.

 Goran ^egar pobedio na
Novosadskom maratonu
Atleti~ar i pripadnik Vojne akademije stariji vodnik Goran
^egar pobedio je na Prvenstvu Srbije u maratonu, koje je 11. okto-
bra odr`ano u okviru 17. novosadskog maratona. Trku na stazi du-
`ine 42.195 metara ^egar je zavr{io sa tri minuta prednosti is-
pred drugoplasiranog Neboj{e Milinkovi}a iz Atletskog kluba Be-
ograd, i minutom vi{e ispred pripadnika @andarmerije Neboj{e
Ogwanovi}a, koji je zauzeo tre}e mesto.
– Maraton je najte`a atletska disciplina i izuzetno mi je dra-
go {to sam postao dr`avni prvak. Uslovi za tr~awe nisu bili naj-
boqi, jer je vreme bilo ki{ovito i prohladno uz jak vetar. Dodatna
Zakletva najmla|e klase studenata
Vojne akademije i VMA
Na Vojnoj akademiji u Beogradu 2. oktobra zakletvu su polo`i-
li studenti 134. klase Vojne akademije i prva klase integrisanih
studija za doktore medicine VMA. ^estitaju}i novim polaznicima,
na~elnik Vojne akademije, brigadni general Mladen Vuruna, izra-
zio je zadovoqstvo zbog velikog broja novih pripadnika Ministar-
stva odbrane i Vojske Srbije i podsetio na odgovornosti i obaveze
koje vojni~ka zakletva sa sobom nosi.
General Vuruna je naglasio da }e studenti na Vojnoj i Vojnome-
dicinskoj akademiji ste}i znawa u skladu sa najvi{im obrazovnim i
vojnim standardima. Tako|e, izrazio je o~ekivawa da }e polaznici
te klase studije zavr{iti na Vojnom univerzitetu, ~ije je formirawe
ciq reformi koje se sprovode u vojnoobrazovnom sistemu.
Pored studenata, zakletvu su polo`ili i slu{aoci {kole za
rezervne oficire iz sastava Vojne akademije i VMA i vojnici sport-
skog voda partije „Septembar 2009”. Sve~anosti su prisustvovali
rodbina i prijateqi studenata, gosti iz Ministarstva odbrane i
General{taba VS i profesori Vojne akademije.

Nastavna poseta
u~enika Vojne
ote`avaju}a okolnost bila je i {to sam dobar deo trke pretr~ao
gimnazije sam. Ipak, ova pobeda mi je utoliko va`nija, jer sam prvi maraton
U~enici 37. klase Vojne u `ivotu pretr~ao pre ta~no 15 godina, tako|e u Novom Sadu – na-
gimnazije boravili su po~etkom gla{ava stariji vodnik ^egar.
oktobra u jednodnevnoj nastav- Od starta trke pripadnik Vojske Srbije bio je na ~elu atleti-
noj poseti zapadnoj Srbiji, gde ~ara, a prednost nad ostalim takmi~arima gotovo do samog ciqa
su posetili vi{e istorijskih, iznosila je izme|u osam i devet minuta.
kulturnih i verskih znamenito-
sti. Vojni gimnazijalci obi{li Pobeda u maratonu samo je nastavak wegovih uspeha. ^e-
su manastir Kaonu, Brankovi- gar je u martu pobedio i na Novosadskom polumaratonu, a isti
nu, okolinu Vaqeva i istra`i- uspeh ponovio je i na duplo du`oj deonici.
va~ku stanicu „Petnica“. Zapa`ene rezultate na Novosadskom maratonu zabele`i-
Prema re~ima poru~- le su i ekipe Vojske Srbije i Vojne akademije, koje su u~estvo-
nika fregate Miroslava ]iti}a, na~elnika klase, nastavne posete, vale u {tafeti.
poput ove, postale su redovna praksa u ovoj vojno{kolskoj ustanovi. R. D.
– Ciq takvih poseta je da se u~enici saznaju {to vi{e o
Srbiji, kojoj }e kao oficiri slu`iti posle zavr{etka {kolovawa.
@elimo da budu}i oficiri uvide zna~aj i bogatstvo na{e kulture,
istorije i verskih spomenika. Re~ je o sastavnom delu {kolovawa u
Osmi susret
Vojnoj gimnaziji, kakvi su i drugi programi koje organizujemo – obuka veterana in`iweraca
u plivawu i skijawu, sportske aktivnosti... Polaznici prve klase In`iwerijske podoficirske {kole, ko-
Osim znamenitih mesta, u~enici Vojne gimnazije posetili ja je {kolovawe po~ela davne 1952. u Karlovcu, sastala se po~et-
su istra`iva~ku stanicu „Petnica”, gde su se iz prve ruke informi- kom septembra u Beogradu. Susreti veterana in`iweraca odr`a-
sali o uslovima konkurisawa za boravak i rad u tom istra`iva~kom vaju se ve} osmi put, a posledwi susret iskori{}en je za posetu mu-
centru, te o mogu}nostima za usavr{avawe i produbqivawe ste~e- zeju Bawi~kog logora i Muzeju istorije Jugoslavije.
nih znawa. Vojna gimnazija ve} tradicionalno svake godine po neko- Za idu}i sastanak klase planirano je krstarewe feribotom
liko darovitih u~enika upu}uje u tu istra`iva~ku stanicu. od Beograda do \erdapa.
N. DRA@OVI] S. S.

31
 zdravstvo
Prvi ~as za studente VMA
Posle zavr{ene jednomese~ne vojnostru~ne obuke, prva klasa Visoke {kole
VMA, kojima su se pridru`ila dva kadeta iz Republike Crne Gore i Bosne i Hercego-
vine, zapo~eli su nastavu tako {to su se detaqno informisali o studijskom programu
i obavezama koje ih o~ekuju. Studentima vojne medicine, prvo predavawe u {kolskoj
godini, koja je zvani~no zapo~ela 28. septembra, odr`ao je na~elnik VMA general-
major prof. dr Miodrag Jevti}.
On im je tom prilikom po`eleo da postanu budu}i lideri srpske medicine,
profesori i nastavnici ali i rukovodioci i vrhunski oficiri spremni da odgovo-
re izazovima svakodnevice.
General Jevti} istakao je da }e studenti u VMA imati nastavu po svetskim stan-
dardima i strogim kriterijumima, da od wih o~ekuje da budu posve}eni sticawu zna-
wa, ali i da wihove ocene budu merilo kvaliteta obrazovawa koje sti~u. Rad u malim
grupama najboqi je preduslov za sticawe kvalitetnog znawa, kako ka`e na~elnik
VMA, pa je zato i odlu~eno da se shodno potrebama sistema odbrane upi{e mala gru-
pa studenata. On je rekao i da }e svaki student imati svog mentora. Jevti} je podsetio
da su studijskim programom integrisanih akademskih studija medicine predvi|ena 34
obavezna i 34 izborna predmeta
Dekan Visoke {kole VMA, akademik, pukovnik prof. dr Miodrag ^oli} predsta-
vio je studentima nastavni program i rukovodioce predmeta na prvoj godini studija, i
informisao ih o sa svim pravima i obavezama na Visokoj {koli VMA.
Nagrada udru`ewa
reumatologa Srbije
Doktor Gorica Risti} sa Klinike za reu-
matologiju i klini~ku imunologiju VMA dobila
je nagradu Udru`ewa reumatologa Srbije, a
wen rad „Koncentracije pro i antiinflama-
tornih citokina kod bolesnica sa reumatoid-
nim artritisom“ progla{en je najboqim na ne-
davno odr`anom Godi{wem kongresu reumato-
loga Srbije.
Glavne teme kongresa, koji je odr`an u Su-
botici, bile su sistemske bolesti vezivnog tki-
va i osteoporoza, a poseban akcenat stavqen je
na terapiju reumatoidnog artritisa biolo{kim
lekovima. U radu kongresa u~estvovalo je i 12
predava~a iz inostranstva, a stru~waci Klini-
ke za reumatologiju i klini~ku imunologiju VMA
prezentovali su vi{e radova u vidu usmenih iz-
lagawa i poster sesija.
32
Uspe{na saradwa VMA
i privatne lekarske
prakse
Organizacija, tradicija, dostignu}a, misije
i vizije Vojnomedicinske akademije, mogu}nosti
Dijagnosti~ko-poliklini~kog centra, akademski
potencijal i nau~noistra`iva~ki projekti usta-
nove predstavqeni su u okviru „Prvog kongresa
privatne lekarske prakse Srbije”, koji se odr-
`ava u Beogradu.
U svojstvu gosta, a u okviru specijalne sesi-
je „VMA – 165 godina tradicije i iskustva” pre-
davawa su odr`ali nau~ni saradnik dr sc. med.
Elizabeta Ristanovi}, pukovnik prof. dr \oko
Maksi}, prof. dr Mirjana @ivoti} Vanovi} i
akademik pukovnik prof. dr Miodrag ^oli}.
– Vojnomedicinska akademija je ponos Sr-
bije – rekao je prof. dr Vi{eslav Haxi-Tanovi},
predsednik Udru`ewa privatnih lekara Srbije,
~estitaju}i na{oj ustanovi za sve ostvarene re-
zultate, a posebno po~etak akademske godine za
prvu generaciju studenata medicine u VMA.
Prof. Haxi-Tanovi} istakao je da se pri-
vatna lekarska praksa u Srbiji razvila zahva-
quju}i dobroj saradwi sa lekarima iz dr`avnog
zdravstva i apostrofirao izuzetnu saradwu
Udru`ewa sa VMA.
Visok me|unarodni
ugled toksikologa VMA
Na~elnik Klinike za urgentnu i klini~ku
toksikologiju Centra za kontrolu trovawa VMA
profesor dr Slavica Vu~ini} izabrana je za
~lana Nau~nog savetodavnog odbora Organiza-
cije za zabranu hemijskog naoru`awa (Organisati-
on for the Prohibition of Chemical Weapons).
Organizacija za zabranu hemijskog naoru-
`awa (OPCW), sa sedi{tem u Hagu, osnovana je
1997, a do sada joj je pristupilo 188 dr`ava. Re-
publika Srbija postala je ~lan ove organizacije
20. aprila 2000. godine.
Pripremila Elizabeta RISTANOVI]
15. oktobar 2009.
 KATALOG IZDAWA KATALOG IZDAWA
Novinskog centra Novinskog centra

310148

SUKOBI U SENCI
210293

Autor Slavi{a Vla~i}

Izdawe 2009.
LOVA^KI AVIONI
Bro{iran povez, 200 strana, 20 postera
Format 14 h 20 Format A3 u za{titnoj korici
Cena 1.000,00 sa osnovnim istorijskim i takti~kim
Sa popustom 800,00 podacima
Cena 850,00
POPUST 20-70%

Autor se potrudio da sabere

detaqne informacije o tome
kako su tekle desetina okr{aja
na vru}im ta~kama {irom plan-
ete. Brojni zainteresovani, di-
O
rektni akteri i indirektni
profiteri u svetu informacija, NOV
O NOV
stvorili su maglu oko doga|aja
koji su teme Sukoba u senci. Autor se odlu~io za hrabar korak
i{~itavawa velikog broja izvora, zatim analize kontradiktornih
tvrdwi, da bi na kraju do{ao do zakqu~ka i pri~e koja bi trebalo da
bude {to pribli`niji prikaz stvarnog toka desetina incidenata i in-
tervencija. Sukobi u senci u velikom broju slu~ajeva odnose se na pri-
menu specijalnih snaga, koje su upravo i formirane i obu~ene
za upotrebu u kratkim ali `estokim konfliktima

140045 140047

Format Format
22,3 h 30,6 22,3h 30,6
Cena Cena
350,00 400,00

210303

BOMBARDERI JURI[NICI
I HELIKOPTERI
20 postera
Format A3 u za{titnoj korici
sa osnovnim istorijskim i takti~kim
podacima
140049
Cena 850,00
Format ARSENAL magazina
22,3 h 30,6 Odbrana:
Cena Deset specijalnih priloga.
O
400,00
NOV
Pregled najnovijih dostignu}a vojne
tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim
borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima,
bespilotnim letelicama, NARUXBENICA
satelitima, brodovima,
podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd Tel: 011/3241-009,
ispitiva~a, novinara. telefaks: 011/3241-363

O @iro-ra~un : 840-49849- 58

NOV
Razvoj, tehni~ke karakteristike,
borbena upotreba, ali i istorija.
Opremawe armija sveta.
NARUXBENICA
NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, 3241-009, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840-49849-58
Naru~ujem (zaokru`iti)
1) ,,Arsenal1 “ ___ PRIMERAKA PO CENI OD 350,00 dinara po primerku
2) ,,Arsenal 2 “ ___ PRIMERAKA PO CENI OD 400,00 DINARA PO PRIMERKU
3) ,,Arsenal 3 “ ___ PRIMERAKA PO CENI OD 400,00 DINARA PO PRIMERKU
4) Komplet dva broja ____ (navesti) __ kom. po ceni od 700,00 din.
5) Komplet sva tri broja ___ kom. po ceni od 1.000,00 din.
Izdawa dostavqamo Post ekspresom na teret kupca.
UPLATITI NA `IRO RA~UN 840-49849-58. DOKAZ O UPLATI I NARUXBENICU
POSLATI NA ADRESU NC ,,Odbrana“
Kupac ________________________________
Ulica i broj:________________________________
Mesto ________________________________ telefon ____________
Potpis naru~ioca
________________________________
Naru~ujem slede}a izdawa (navesti {ifru / koli~inu):
__________________________________________________________________________
________po ukupnoj ceni od _________________________ dinara.
Izdawa }u platiti (zaokru`iti broj):
1. odjednom (pla}awe unapred)
2. na kredit u _______________ mese~nih rata (najvi{e 10) po _________ din.
(min. rata 1.000,00), putem administrativne zabrane.
Kod pla}awa unapred poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa, nakon ~ega
isporu~ujemo kwige.
Kupqena izdawa bi}e dostavqena putem Post ekspresa, na teret kupca.
Kupcima na kredit dostavi}emo administrativnu zabranu radi overe.
Kupac:_____________________________________________________
JMBG _______________________________
Broj li~ne karte: __________________
izdate u MUP_________________________________________________
Ulica i broj:
__________________________________________________________________
Mesto: _______________________________________
Telefon: _________________________
Potpis naru~ioca:
_______________________________________________________________
 POPUST 20-70% POPUST 20-70%

310116 310117

KULTURNA BA[TINA SRBIJE

ZEMQA @IVIH KULTURNA BA[TINA
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini}
i \or|e Borozan REPUBLIKE SRPSKE
Izdawe 2004. KULTURNA BA[TINA CRNE GORE
Tvrdi povez, 372 strane, kutija-kesa, Autori: Qiqana Ševo i Sreten Petkovi}
Format 28,3 h 29 Izdawe 2004.
Cena: 7.560,00 sa popustom 4.536,00 Tvrdi povez, pakovawe u kutiji tri kwige, 342, 223
i 206 strana;
Reprezentativno izdawe na srpskom i engleskom jeziku. Govori o genezi srpsko- Format kwiga 24 h 29
albanskih odnosa u 19. i 20. veku. Tekst je potkrepqen do sada neobjavqenim, Cena: komplet 18.900,00,
istorijskim dokumentima koji pojašwavaju svu slo`enost teme. Sa popustom 9.450,00
Pojedina~no 6.480,00 sa popustom 3.240,00
310089 Reprezentativno izdawe sa uporednim tekstom na srpskom i engleskom
jeziku. Bogato ilustrovano i opremqeno izdawe posve}eno je jedinstvenom
MANASTIRI SRBIJE kulturnom blagu Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Ugledni autori
nam predstavqaju baštinu koja pobu|uje zanimawe stru~waka širom sveta
Autor Slobodan Mileusni} a otkriva korene nacionalnog bi}a, pravoslavne vere i istorijske tokove
Izdawe 2002. na vekovima zanimqivim prostorima.
Suizdava~
„Pravoslavna re~” Novi Sad
Dva toma, omot, kutija
Tvrd povez, 1.040 strana, 310104
Format 25 h 33
Cena: 14.580,00 sa popustom 7.290,00 [KOLSKI BROD ,,JADRAN”
1933-2003
310106 Autor Boško Anti}
Izdawe 2003.
PO^ECI MODERNE SRPSKE DR@AVE Trvd povez, 140 strana,
Format 22 h 25
Autor akademik Vladimir Stojan~evi} Cena: 1.296,00 sa popustom 518,40
Izdawe 2004. godine
Tvrd povez, 276 strana, kutija-kesa,
Format 28 h 30
Cena: 14.580,00 sa popustom 7.290,00
310124

Monografija je objavqena povodom 200-godi{wice od Prvog srpskog ustan-

VE[TINA RATOVAWA
ka i u woj je predstavqena kompletna istorija ustanka i po~eci moderne
srpske dr`ave. Ovo delo na poseban na~in opisuje razdobqe 1804–1813. VO@DA KARA\OR\A
godine, koje se una{oj istoriografiji smatra vremenom vaskrsa srpske Autor Novica Stevanovi}
dr`avnosti. Izdawe 2004.
Tvrdi povez, 350 strana,
Format 16 h 24
310136 Cena: 540,00 sa popustom 270,00
VODI^ DO PRAVOSLAVNIH MANASTIRA Kwiga se bavi Prvim srpskim ustankom, stvarawem vojne sile, ve{tinom
SRBIJE I CRNE GORE (NA ENGLESKOM) ratovawa Vo`da Kara|or|a, logistikom, diplomatijom i komandantskim
osobinama slavnog ratovo|e.
Prire|iva~i:
Branka Gugoq, Qubica Jelisavac
i Mirko Sajlovi}, 310125
Izdawe 2004.
Tvrdi povez, 324 strane, OBAVEŠTAJNA SLU@BA U
Format 22,5 h 24,5, KARA\OR\EVOJ
Cena 3.888,00 sa popustom 1.166,40 I MILOŠEVOJ SRBIJI
Vodi~ na engleskom jeziku u kome je slikom i re~ju predstavqeno 275 manastira u Autor dr Vladimir Stojan~evi}
Srbiji i Crnoj Gori. Namewen je, pre svega, putnicima koji `ele da obi|u ta sve- Izdawe 2004.
Broširan povez, 196 strana,
ta mesta, ali i svima koji nadahnu}e nalaze u svetu duhovnog prostora. Format 14 h 20
Cena: 237,60 sa popustom 166,32
140047
Reprint izdawe kwige iz 1964. godine, autora
akademika Vladimira Stojan~evi}a, koja se bavi
za~ecima obaveštajnog rada, formirawem
MUZEJ STARIH COKULA obaveštajnih organa i koriš}ewem obaveštajnih
Autor Qubodrag Stojadinovi} podataka u Prvom i Drugom srpskom ustanku
Izdawe 2008. i u vreme vladavine Kneza Miloša.
Bro{iran povez, 200 strana,
Format 14 h 20 310075
Sajamska cena 400,00
SRPSKA ODISEJA
Ako `elite da se podsetite starih dobrih vremena Autor Bo{ko Anti}
s malo i tuge i sete svratite u muzej starih cokula ulaz je slo- Izdawe 2002.
bodan ali nije xabe.Svega tamo ima ne}ete verovati svojim Tvrd povez, 132 strane,
o~ima-iako je muzej od papira sazdan Format 24h17
Osniva~ muzeja - Qubodrag Stojadinovi} Cena: 270,00 sa popustom 135,00
Muzej starih cokula je sazdan od tekstova objavqenih
u kolumni Per Aspera magazina Odbrana
 POPUST 20-70% POPUST 20-70%

310130 310102

VERNI OTAXBINI JUGOSLAVIJA I NATO

I POZIVU Autor Bojan B. Dimitrijevi}
Autor Ivan Matovi} Izdawe 2003.
Izdawe 2005. Broširan povez, 200 strana,
Bro{iran povez, 264 strane, Format 15,5 h 23
Format 16,5 h 24 Cena: 540,00 sa popustom 162,00
Cena: 702,00 sa popustom 351,00
Kwiga je posve}ena aktivnim stare{inama Jugoslovenske vojske koji su
aprila 1941. godine, naspram li~ne ~asti i moralne odgovornosti 310123
odabrale najte`i put – antifa{isti~ku borbu na svim frontovima.
Okupatoru su se po`rtvovano suprotstavili na moru, kopnu i vazduhu. ETIKA RATOVAWA
Tokom te{kih ratnih godina, bezmalo trinaest hiqada profesionalnih
stare{ina Jugoslovenske vojske pokazalo je sve qudske i vojni~ke odlike, u Autor Ilija Nikezi}
najboqem smislu te re~i. Izdawe 2004.
Tvrdi povez, 144strane,
Format 18 h 24
Cena: 540,00 sa popustom 162,00
310128 Veoma zanimqiva kwiga koja se bavi etikom kao naukom, primerima vite{tva,
humanizma, ~ove{tva i ne~ove{tva u ratovima u na{oj bli`oj i daqoj istoriji,
OTIMAWE KOSOVA I METOHIJE etikom rata i ratovawa u vijetnamskom i ira~kom ratu i agresiji Natoa na SR
Autor dr Radoslav Ga}inovi} Jugoslaviju, sa osvrtom na me|unarodne konvencije i protokole. U prilogu je dat
Izdawe 2004. - predlog kodeksa ratovawa.
Tvrdi povez, 228 strana, 310072
Format 13 h 20
Cena: 432, 00 sa popustom 216,00
PRIMENA PRAVA ORU@ANIH SUKOBA
Sadr`aj kwige se bavi problemom Srba na (Vojska Jugoslavije i Kosovo i Metohija
Kosovu i Metohiji, terorizmom Albanaca u 1998-1999)
te`wi da otmu i stvore nezavisno Kosovo i Drugo dopuweno izdawe
delovawu jugoslovenskih i srpskih vlasti kroz Priredio Ivan Markovi}
istoriju na spre~avawu secesije i suzbijawa Izdawe 2002.
terorizma. Tvrd povez, 244 strane,
Format 24,5 h 30
Cena: 432,00 sa popustom 129,60
310091
310139

TERORIZAM ALBANSKIH
EKSTREMISTA NESMRTONOSNO ORU@JE
Autori: Milan Mijalkovski i Petar Damjanov Autor Dane Subo{i}
Izdawe 2002. Izdawe 2005.
Tvrd povez, 512 strana, Bro{iran povez, 272 strane,
F ormat 16h 24 Format 17 h 24
Cena: 756,00 sa popustom 378,00 Cena: 1.242,00 sa popustom 496,80
Kwiga sadr`i osnovna znawa o upotrebi nesmrtonosnih oru`ja u
310064 prepadima, zasedama i obezbe|ewima, te takti~ko-tehni~ke odlike
RAMBUJE ILI RAT tog oru`ja koje koriste protivteroristi~ke jedinice.
Me|unarodnopravna dilema 310133
Autor Gavro Perazi}
Izdawe 2001. OSNOVI RAKETNE TEHNIKE
Bro{iran povez, 234 strane,
Format 16,5 h 23 Autor Mateja An|elkovi}
Cena: 324,00 sa popustom 162,00 Izdawe 2005.
Bro{iran povez, 168 strana
U studiji su obra|ene me|unarodnopravne institucije i doga|aji koji su Format 18 h 240
prethodili agresiji Natoa na SRJ. Autor, eminentni poznavalac Cena: 1.080,00 sa popustom 432,00
me|unarodnog prava, pi{e jezikom ~iwenica, koje imaju snagu nepobitnih
Osnovi raketne tehnike je stru~na kwiga o raketama i wihovom pogonu, me-
dokaza o povredi me|unarodnog prava, kr{ewu Poveqe UN i nepravdi
hanici leta, sistemima vo|ewa i konstrukciji. Kwiga je dopuweno izdawe
nanetoj srpskom narodu.
uxbenika za vojne {kole. U woj su odabrani delovi iz svih oblasti zna~ajnih
za raketnu tehniku i kosmi~ke sadr`aje.
310138
310108

DRU[TVENO-POLITI^KA
ASIMETRI^NI RATOVI DELATNOST JOVANA CVIJI]A
Autori: Bartelemi Kurmon i Darko Ribnikar Grupa autora
(prevod s francuskog) Izdawe 2005.
Izdawe 2003. Bro{iran povez, 300 strana,
Broširan povez, 220 strana, Format 17 h 24
Format 14 h 22
Cena: 270,00 sa popustom 162,00 Cena: 486,00 sa popustom 145,80
 POPUST 20-70% POPUST 20-70%

310085 310051

TENKOVI SVETA
PROFESIJA NOVINAR
Autori: Milenko Sti{ovi} i @ivorad Lazi}
Izdawe 2002. Autor Du{an \uri}
Suizdava~ „Trikontinental”, Beograd Izdawe 2001.
Bro{iran povez, 118 strana, Bro{iran povez, 408 strana,
Format 14 h 20 Format 13 h 20
Cena: 410,40 sa popustom 287,28 Cena: 324,00 sa popustom 226,80
310042
310087

ARHITEKTURA ZGRADE
ARTIQERIJA SVETA GENERAL[TABA
Autor Dragoqub Petrovi} Autor Bojan Kova~evi}
Izdawe 2002. Izdawe 2001.
Suizdava~ „Trikontinental”, Beograd Tvrd povez, 224 strane,
Bro{iran povez, 138 strana, Format 22,5 h 25,5
Format 14 h 20
Cena: 540,00 sa popustom 162,00
Cena: 410,40 sa popustom 287,28

310111
310100

@IVI JEZIK U
SPECIJALNE SNAGE SVETA BALKANSKOM LAVIRINTU
Autori: Mihajlo Mihajlovi} i Stanislav Arsi} Autor Ivan Markovi}
Izdawe 2004. Izdawe 2003.
Suizdava~ „Trikontinental”, Beograd
Tvrdi povez, 251 strana,
Tvrd povez, 180 strana,
Format 17 h 23 Format 14,5 h 25
Cena: 907,20 sa popustom 544,32 Cena: 648,00 sa popustom 194,40
Kwiga sabira i hronološki re|a razgovore o Balkanu u posledwoj
310134 deceniji 20. veka, lomova i kriza koje su oblikovale naše `ivote.
Izuzetno delo jednog od najdarovitijih novinara lista „Vojska” ~ija se
`ivotna zvezda prerano ugasila.
VOJNICI SA DVE ZAKLETVE
Autor Vladica Krsti}
310140
Izdawe 2005.
Tvrdi povez, 184 strane, KORENI VOJNE PISANE RE^I
Format 22 h 25 Autor Ivan B. Mijatovi}
Cena: 1.512,00 sa popustom 756,00 Izdawe 2006.
Bro{iran povez, 284 strane,
Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene 63.
padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu: Format 17 h 24,
sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu. Vojnici sa dve zakletve, kako Cena: 864,00 sa popustom 259,20
zovu pripadnike te elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,
po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve ose}awa odanosti otaxbini U kwizi je predstavqena kvalitativna i kvantitativna analiza vojne
i uniformi koju ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim znakom {tampe Vojske Kraqevine SHS u periodu od 1918. do 1929. godine.
wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

310103
310115
PORODI^NA ISHRANA
I ZDRAVQE
POZNATI U ^IZMAMA Autor dr Nedeqko Joki}
Autor Dušan Gliši} Izdawe 2003.
Tvrd povez, 400 strana,
Izdawe 2004. Format 16 h 24,5
Broširani povez, 238 strana, Cena: 972,00 sa popustom 486,00
Format 15,5 h 24
Cena: 324,00 sa popustom 129,60 310112

Se}awa 50 poznatih javnih li~nosti iz sveta nauke, kulture,

NEUROTRAUMA
umetnosti i sporta na dane provedene u vojni~koj uniformi.
Autor Ranko Rai~evi}
Izdawe 2004.
310028
Broširan povez, 352 strana,
Format 17 h 24
OTKUCAJI VREMENA Cena: 378,00 sa popustom 226,80
Autor Dragana Markovi}
Izdawe 2000. Visokostru~no štivo koje se bavi konzervativnim aspektom
neurotraume, temeqno obra|uje etologiju, patofiziologiju,
Tvrd povez, 400 strana, dijagnostiku i terapiju. Kwiga predstavqa kontinuitet zalagawa
Format 15h 24 autora o potrebi sagledavawa organizma kao celine u fiziološkim
i patološkim stawima i doga|ajima.
Cena: 324,00 sa popustom 97,20

Bratova farma
Pi{e
Branko KOPUNOVI]
o~etak jeseni, sve`a jutra i sun~ani dani
P dali su za pravo qudima koji ga opisuju
kao godi{we doba lep{e od prole}a. Na-
ravno da se mnogi ne}e slo`iti, jer znamo da do-
laze ki{e i vetrovi, novi ra~uni za grejawe i
sve te`e rate kredita. Dodu{e, sladuwave re-
klame koje se muwevito smewuju na televizijskim
ekranima pravi su „melem“ za probleme. Banke
se naprosto utrkuju da vam izle~e glavoboqu, uz
pregr{t atributa „lako“, „brzo“, „jednostavno“...
Ne brinite, samo do|ite, sve patwe i minusi ne-
staju ~im se nalaktite na {alter, gde }e zacvrku-
tati napadno qubazna slu`benica sa bexom oko
vrata i mirisom skupog parfema za anesteti~ko
delovawa na klijenta...
\aci su krenuli u {kolu, sinove vaqa is-
pratiti u vojsku, studentima treba platiti kwi-
ge, a tu su jo{ i neki sitni dugovi prijateqima,
kom{ijama, kolegama... Pa jo{ recidiv onog neo-
prezno uzetog kredita (u samoodbrani) od lane,
koji stalno „vu~e“ minus na „teku}em“, pa eto
razloga za nesvesno upu{tawe u novu avanturu.
Lako i brzo, tako ka`e TV spot. Do|e se do tre-
nutnog re{ewa, banka otplati preostale rate,
vrate se dugovi, |aci, studenti i budu}i vojnici
dobiju svoje, a u koverti ne ostane ni{ta! Jo{
tri godine, svakog tog i tog u meseci treba nama-
}i ratu pomno`enu indeksnom stopom rasta valu-
te, kamatnom razlikom, razlikom razlike... Ako
se, daleko bilo, zakasni neki dan, ista ona bla-
goglagoqiva slu`benica banke zare`i preko
ku}nog, mobilnog ili telefona na poslu. Ona i
wene kolege imaju razra|ene metode upozorava-
wa, zastra{ivawa i pretwi kao da su iz arsena-
la eksperata za psiholo{ko delovawe protiv
najozlogla{enijeg neprijateqa. Rata postaje op-
sesija...
ankarstvo i banke imaju svoja pravila
B igre, mawe ili vi{e usagla{ena sa zako-
nima, s tim {to ve{to pronalaze i pukoti-
ne u wima. O rupama da i ne govorimo. Ko je kriv
klijentu {to nije ~itao sitnim slovima ispisan
tekst ispod ugovora. Tako glasi naj~e{}i odgovor
kada neko zavapi da je `rtva zelena{tva. Ta~no
je da se u tim redovima kriju minska poqa, ali
za{to su na margini i otkud jedva vidqivi?
Ako se sve to mo`e podvesti pod tranzicio-
no odrastawe bankarstva kod nas, ~ije su `rtve
oni prinu|eni da uzmu kredit, a kolateralna
{teta {ire okru`ewe, nije jasna i zakonom de-
finisana uloga „uteriva~a dugova“. Neprijatni
telefonski pozivi, ~ak i u nevreme, obra}awe
maloletnoj deci koja treba da „podsete mamu ili
tatu“ da se dugovi moraju vra}ati, jer }e im se
desiti to i to, nisu niti smeju biti u opisu po-
slova banaka. Postoje legalne institucije i usta-
nove vlasti: policija, sudovi, pravosu|e...
SA
galerije
I to je vrsta silexijstva s kojim Srbija
energi~no ho}e (mora) da se obra~una. U ~ijoj je
„nadle`nosti“ zlo, vide}emo kasnije, za sada su
sudovima i policiji data ovla{}ewa da batina-
{e, galamxije, primitivce i sve koji blate lice
Srbije stavi tamo gde im je jedino mesto.
Televizija je mo}no sredstvo informisawa,
kreirawa javnog mwewa i svesti gledalaca. Na-
ravno, zavisi koliko se konzumira i s kakvim
(kriti~kim) stavom u odnosu na ponudu. Udarni
termini su preplavqeni „rijaliti“ programima.
Opet se ra{irila {atra „Velikog brata“, nado-
mak Beograda podignuta je „Farma“, a u emisiji
„Javni konkurs“ dele se radna mesta, bez protek-
cije... „Ja imam talenat“ – to je novi {ou, trka za
ve} famoznih 100.000, {to je, izgleda, postao
srpski san. Ako tome dodamo da se du`e vreme
jevtina popularnost i ne{to para sti~e za „Me-
wam `enu“, a `ene se i udaju („Svadba za 48 sa-
ti“) o tro{ku televizije, onda ili da zatamnimo
ekran, ili da im se pridru`imo.
Nastavqa se nemilosrdna afirmacija do-
kolice, besmisla, tra~arewa, vulgarnosti... Uo-
stalom „brat“ je najavio da }e biti „zao, surov i
dvoli~an“.
arenoliko dru{tvo u ku}i, odabrano
[ po ko zna kakvim kriterijumima, u igri
bez pravila, bori}e se za famoznu su-
mu. Na „imawu“ }e jo{ ne{to da se radi, muzu
krave, sadi, zida, pravi sir… uz mnogo prene-
magawa, rafala psovki, nervoze i svega {to
obi~no biva kada se razma`eni svet na|e u „lo-
gorskim uslovima“. Kao da je „bratova“ farma...
Producenti trqaju ruke, jer je gledanost sve
ve}a kako su dani kra}i i hladniji. Za to vreme
ulicama zagospodarilo nasiqe, preko svakog
o~ekivawa. Grupe i grupice primitivaca silexij-
stvom i mra~wa{tvom bacile su senku na Beo-
grad. De`urna tema za medije, posebno za tele-
viziju, ali kako? Povr{no, mlako, nedore~eno,
bez vaqane analize i ~vrstog stava. Osim {to
se pozivaju na policiju i pravosu|e koji se bave
posledicama, a ne uzrocima pojava.
U tom sivilu bezidejnosti i nedostatka hra-
brosti, mladi su rekli svoje. Na inicijativu u~e-
nika Pete beogradske gimnazije organizovane su
tribine, pozvani stru~waci, roditeqi, vr{wa-
ci, profesori drugih {kola... Govorilo se o na-
siqu, sasvim otvoreno, ali ne po principu „is-
pri~ali smo se bi}e nam lak{e“. Podelili su za-
datke, napravili plan kako }e daqe, gde i s kim,
jer ovako kako je ne ide! Pozvane su sve TV ku}e,
do{li su predstavnici samo jedne. Kakva je to vaj-
na tema kad „brat“ ima pre~a posla. Treba {to
vi{e da zamrsi svoju opskurnu pri~u, posva|a po-
sva|ane, dosadu u~ini nepodno{qivom... Sve dok
ga ne ~uju oni sa „farme“...
37
Stojimir Ilijevi}, penzionisani major, ratnik i konstruktor tenkova

Gerila za slobodu
Beograda
Uzbudqiva `ivotna pri~a kru`en svojim uspomenama, planovima, bele{kama i fotogra-
~oveka ~iji ratni nadimak
Gerila sadr`i poglavqe
o te{kim borbama za
oslobo|ewe Beograda.
Probijaju}i se ka centru
O fijama, ~iji su opisi vredni uzbudqivog romana, Stojimir Ili-
jevi} sabira svoje 93 godine u susret 20. oktobru, datumu kojim
se obele`ava 65 godina od oslobo|ewe Beograda.
Uprkos te{kom detiwstvu, svekolikim isku{ewima, rawavawu i
geleru koji jo{ nosi u grudima, temperamentno pri~a se}aju}i se go-
tovo svih detaqa neobi~nog `ivota ~ija je prekretnica bila – rat.
Gospodin Ilijevi} je ~ovek li{en svake forme, jo{ je brzog uma i
grada, wegova ~eta je britke re~i koja ga je svojeveremeno ko{tala. Malo ga ko oslovqava
po imenu, ve} po ratnom nadimku Gerila. Duga je to pri~a...
zaslu`na za razbijawe [ta je bilo makedonsko selo Kosenica davne 1919. godine?
grupe elitnih nema~kih Ra{trkani ku}erci upisani u srezu Carevo selo (dana{we Del~evo),
jedinica „[tetner“, posle gde se `ivelo od sto~arstva i pa{waka. Tako je hranio svoje {esto-
ro dece otac Veselin, dok je majka Mara brinula o tri }erke i tri
~ega je sloboda stigla na sina.
ulice prestonice... Iako Osnovnu {kolu je jo{ nekako zavr{io u Kamenici, ali znawa
`eqni Stojimir je hteo vi{e. Do [tipa je prepe{a~io 78 kilometa-
ro|en u Makedoniji, isti~e ra kako bi se upisao u tamo{wu gimnaziju.
da mu je majka Srbija.
Sudbina je htela da NEVEROVATAN LET
postane borac Crvene Wegova qubav su bili mehanika, materijali, motori, konstrukci-
je... Sasvim se dobro sna{ao u zagreba~koj tehni~koj {koli, ~iji su naj-
armije, a potom oficir boqi u~enici odlazili na praksu u pogone „[kode“ i „Simensa“.
na{e vojske, vrhunski Me|utim, rastu}e zlo fa{izma uveliko je brinulo Evropu. Rat se ose}ao
konstruktor Vojnotehni~kog u vazduhu. Wegov miris Gerila je spoznao prilikom okupacije ^e{ke
1939. godine, kada je u posledwi ~as napustio {kolu, vratio se u Za-
instituta i Instituta za greb, da bi ga wegova zvezda povela do Beograda. Susret s prestonicom
ispitivawe materijala. nije mu bio ni lep, ni lak. Prva stanica – izbegli~ki centar kod

38 15. oktobar 2009.

dana{weg ta{majdanskog parka. Imao je nagla{en konstruktorski
dar, ve{te ruke i podosta znawa, ali ne be{e posla...
Fabrika aviona „Rogo`arski“, gde se decenijama nalazi
fabrika IKL, privla~ila mu je pa`wu, ali momka `eqnog da
radi terali su ~uvari jo{ na kapiji, ne daju}i mu ama ba{ nika-
kvu nadu. E, Gerila je jo{ u to vreme zavredio svoj nadimak.
Osmislio je kako da nadmudri portire sa „propusnicom“ ru~ne
izrade, pa je satima posmatrao pogone, gledao {ta rade meha-
ni~ari, monteri, drejeri... Jednom se osmelio i zakucao na vra-
ta direktora fabrike Du{ana Nikoli}a. Ovaj se malo snebi-
vao, ali je dao posao snala`qivom mehani~aru.
Brzo je ovladao poslom, a neke wegove ideje prihva}ene su
kao veoma korisne. Tada{we konstrukcije aviona bile su od dr-
veta, pa je trebalo mnogo ve{tine da se pojedini delovi oja~aju,
postanu funkcionalniji. Proizvodili su se doma}i IK-3, Sim-
14BH, RVD i hariken, po licenci.
Iako po sta`u veoma mlad, osvojio je poverewe kolek-
tiva...
U zoru 6. aprila 1941. nebo nad Beogradom prekrili su
grabqivice koje su razarale prestonicu i sejale smrt. Radnici
fabrike aviona skupili su se u park preko puta glavne po{te.
Novo radno mesto bilo je Stari aerodrom. Jedan kodron je
~ekao hitnu popravku, pa su Gerila i wegove kolege prionuli na
posao. Kada se zavr{i popravka, sledi probni let. Ukrcali su
se u avion, za ~ijim je komandama bio ruski pilot Sergej (samo
su mu znali ime). Motor je radio besprekorno, letelica stabil-
na u vazduhu, ali let se ne{to odu`ilo...
Umesto na beogradski, sleteli su na aerodrom u Besarabi-
ji. Nisu mogli da veruju kuda ih je Sergej odveo i za{to? Tajni
zadatak, {ta li? Pustara, malo ku}a, jo{ mawe qudi. Baz hra-
ne u nepoznatom delu sveta, samo radni~ki kombinezon na sebi.
Sa sto~arima koji su vodili stada stigao je do Volvograda (Sta-
qingrada). I opet neka vrsta logora koji se zvao Prestrojka...
ZASEDA KOD CVETKOVE MEHANE
Znao je nema~ki, pa mu je dodeqena du`nost da prevodi do-
kumenta poginulih i zarobqenih okupatorskih vojnika. Sre}om
to nije dugo trajalo, jer se rat rasplamsavao a bili su potre-
bni mehani~ari. Brzo je zavr{io kurs za odr`avawe radio-sta-
nica i ni{anskih sprava.
Opet igrom sudbine, umesto vazduhoplova, Gerili su dopa-
li tenkovi. Sjajno se snalazio za komandama ~uvene T-34 i po-
stao borac 14. gardijske mehanizovane brigade 4. gardijskog
mehanizovanog korpusa 3. ukrajinskog fronta. Uprkos te{kim
borbama, wegova jedinica je brzo napredovala. Kod Kurska se
1943. godine odigrala legendarna bitka, kada su se su~elile na
hiqade tenkova s obe strane. Pakao vatre i dima, razbacanih
delova ~eli~nih orija{a, tela poginulih i vapaja rawenih. Ge-
rila je tada zadobio svoju prvu ratnu ranu...
Srce mu je zaigralo kada je wegova jedinica dobila zada-
tak da krene prema teritoriji Jugoslavije. Granicu su pre{li
kod Kladova, a onda daqe preko Crnog vrha i Gorwaka, prema
Petrovcu na Mlavi i Markovcu, do podno`ja Avale.
Oktobar 1944. godine...
Nemci su o~ajni~ki branili polo`aje. Sa neopisivim fa-
natizmom zagor~avali su `ivot oslobodiocima Beograda. Da
situacija bude gora, borbenu grupu „[tetin“, sastavqenu od de-
lova elitnih jedinica snage 30.000 vojnika, prebacili su u Sme-
derevo kako bi bo~nim udarima nanosila gubitke pripadnicima
Nrodnooslobodila~ke vojske i Crvene armije.
Gerilina tenkovska ~eta sa~ekala je „{tetinovce“ kod
Cvetkove mehane. Pra{talo je na sve strane. U `estokim bor-
bama potpuno su razbijeni, a pravac prema centru grada bio je
nadohvat ruke i na doma{aju tenkovskih topova...
Izmu~eni grad je do~ekao svoje oslobodioce. Ali, kako to
ve} biva, grupe fanatika su se zabarikadirale i nanosile gu-
bitke. Tako je pogo|en jedan tenk iz Geriline ~ete, na sredo-
kra}i izme|u zgrada dana{wih ministarstava odbrane i ino-
stranih poslova, gotovo ispred ulaza zgrade u kojoj `ivi Geri-
la. Wegovih 14 drugova je sahraweno u parku ispred Central-
nog doma Vojske Srbije, uz po~asnu paqbu tenka i ~etori topa.
Beograd je i danas prepun nevidqivih tragova wegove te{ke
istorije. Me|u wima su i humke hrabrih tenkista.
U STROJU JUGOSLOVENSKE ARMIJE
Za Gerilu je kraj rata bio daleko. Budimpe{tanska opera-
cija ga umalo nije stajala glave. Rana na nozi i geler u plu}ima,
koji i danas nosi, uspomene su na te dane. Oporavqao se u bol-
nici „Tesnickaja“, nekada{wem sindikalnom odmarali{tu preu-
re|enom za novu ulogu. Tu je saznao da }e posle oporavka biti
preba~en u Manxuriju. Energi~no se pobunio, rizikuju}i ~ak i
najstro`u kaznu. Me|utim, prevladale su wegove ratne zasluge i
znawe. U to vreme, Jugoslovenska armija je od saveznika dobila
engleske „stjuarte“, a bratskoj vojsci su trebali instruktori.
Tako se Gerila obreo u Top~ideru...
Brza obuka i jo{ br`a komanda, pravac Sremski front. Iz
Golubinaca prema zapadu. Ka`e, nagledao se kobnih odluka ne-
potrebnih `rtava, naslu{ao pogre{nih komandi, ishitrenih
planova. Pokazao je {ta zna~i hrabrost i ve{tina kada je tenk
„prodenuo“ kroz uzani prolaz minskog poqa. Demonstrirao je
taktiku kada je gaze}i gusenicom tenka ta~no po {irini nema~kih
rovova, vatrom iz oborenih cevi topa i mitraqeza naprosto
kr~io bezbedan put pe{adiji.
Naravno, ~esto nije ratovao po stereotipima i na na~in
„kako su ga u~ili“. Imao je dosta ratnog iskustva i mogao je da
proceni odnos snage i ve{tine, tvrdoglavih odluka i visprenih
re{ewa. Ali, u tim vremenima silno optere}enim gvozdenom
partijskom disciplinom, slobodan um i britka re~ nisu imali
nadu za uspeh. Uprkos svemu, Gerila je vojni~ku ~ast pretpostav-
qao karijeri, znawe pukom autoritetu, pronicqivost krutoj
frazi...
Posle podviga na Sremskom frontu, kada je svojim
takti~kim re{ewima ubrzao napredak na{ih jedinica i spre~io
mnoge `rtve, dobio je nadimak Gerila. On ga do danas prati.
Ako pitate za gospodina Ilijevi}a, mnogi }e se zamisliti, ali
ukoliko ka`ete Gerila, svi }e vam pokazati wegovu zgradu.
VRHUNSKI STRU^WAK
Wegov hiqadama kilometara dug ratni put zavr{en je sa
~inom poru~nika, ordenom za ratne zasluge i medaqom za hra-
brost. Najpre je nosio uniformu pripadnika slavne Crvene ar-
mije, a na kraju oficira Druge tenkovske brigade Jugoslovenske
armije.
Tenk i wegovu konstrukciju Gerila je imao u malom prstu. Nije
mu bilo ravnog, i to su svi znali. U vojsci i gra|anstvu. Wegovi pla-
novi, skice, makete i crte`i jo{ se ~uvaju u arhivi Vojnotehni~kog
instituta, gde je ostavio dubok trag i plemenitu misao.
Uprkos mnogim protivqewima iz armije je oti{ao ~asno sa
~inom majora i mnogim priznawima. Malo se umorio u krutom
sistemu, gde nije bilo mnogo prostora za kreativan duh i slobo-
dnu ideju. A merewe, hidrologija i meteorologija su wegove da-
vne qubavi. U Institut za ispitivawe materijala primqen je s
velikim uva`avawem. Mnogo je doprineo uspe{nom radu na{ih
poznatih hidrocentrala \erdap 1 i 2, preusmeravawu vodoto-
kova, izradi dugoro~nih planova...
Uvek marqiv, temeqan, do kraja posve}en onom {to radi,
Gerila je pre svega vojnik, strog najpre prema sebi, ~ovek koji
se ne miri s mediokritetima, ne priznaje la`ne autoritete, ve-
ruje u znawe i rad. Zato je, veli, dugog veka i bistra uma. A rat?
Eh, kao da je ju~e stigao u Beograd u svom tenku sa oznakom 320.
A davno be{e, Gerila...
Branko KOPUNOVI]
Snimio Zoran MILOVANOVI]
39
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

SAD ne planiraju antiraketni {tit za Balkan Austrija }e pomo}i

BiH u izgradwi vojne
Zamenik komandan- akademije
ta snaga SAD u Evropi,
ameri~ki viceadmiral
Ri~ard Galager, izjavio je
da SAD ne planiraju da
razmeste na Balkanu bilo
kakvu antiraketnu odbra-
nu, o ~emu se spekulisalo
posle odluke predsednika
Baraka Obame da odusta-
ne od name{tawa delova
ameri~kog antiraketnog Austrija }e intenzivirati bilateralnu sa-
{tita u Poqskoj i ^e{koj. radwu sa Bosnom i Hercegovinom u vojnoj obla-
On je ponovio u Podgorici da }e SAD u prvo vreme koristiti brodove sa raket- sti, najavio je u Be~u ministar odbrane Austri-
nim rampama, jer su veoma pokretni i mogu biti poslati u bilo koji deo sveta. Wihov je Norbert Darabo{, posle razgovora sa svo-
zadatak preuze}e, u prvo vreme, ratni brodovi sa raketnim rampama, a kasnije bi bi- jim bosanskim kolegom Selmom Cikoti}em.
le napravqene antiraketne baze i na ~vrstom tlu. Darabo{ je Cikoti}u ponudio poja~anu sa-
Ameri~ki viceadmiral Galager rekao je da Nato nije odustao od pregovora o an- radwu, konkretno preno{ewe znawa i saveto-
tiraketnoj odbrani i da SAD i daqe te`e da obezbede odbranu te oblasti i da sara- vawe eksperata, koje }e Austrija staviti na ras-
|uje sa Severnoatlantskim savezom. polagawe BiH u izgradwi vojne akademije. U
okviru balkanske inicijative EU zemqe zapad-
nog Balkana dobijaju podr{ku u oblasti odbra-
ne, a te`i{te je na obrazovawu.
100 vojnika iz BiH ide u Avganistan Darabo{ i Cikoti} su istakli zna~aj mi-
sije Evropske unije „EUFOR/ALTHEA“ za bezbed-
Na prole}e 2010. godine oko nost u BiH. Austrijski ministar je u vezi sa pla-
stotinu vojnika iz BiH trebalo bi niranim smawewem me|unarodnih mirovnih
da bude upu}eno u misiju u okviru snaga kazao da ne}e jednostrano izvr{iti re-
turskog kontingenta u Avganistanu, dukciju, ve} samo u saglasnosti sa EU.
ako Predsedni{tvo BiH prihvati
predlog Ministarstva odbrane
BiH, a Parlament BiH ratifikuje tu Mawe vojnika, vi{e
odluku. bespilotnih letelice
Ministar odbrane BiH Selmo
Cikoti} rekao je da bi, prema sada-
Strategija ameri~kog predsednika Baraka
{wim procenama, u prvoj rotaciji
Obame protiv Al kaide mogla bi da dovede do
bilo poslato izme|u 50 i 60 vojnika pe{adije, dok bi oko ~etrdeset vojnika bilo anga-
odustajawa od slawa ve}eg broja vojnika u Avga-
`ovano na uni{tavawu neeksplodiranih ubojnih sredstava.
nistan, ali i do pove}awa broja napada bespi-
Prema wegovim re~ima, vi{e od godinu dana Oru`ane snage BiH i Ministarstvo
lotnim letelicama na teroristi~ke mete u toj ze-
odbrane pripremaju se za eventualno upu}ivawe vojnika u Avganistan. „Od po~etka
mqi.Dvojica neimenovanih vi{ih zvani~nika
smo preferirali anga`ovawe na{ih jedinica u nema~kom kontingentu, ali nismo do-
ameri~ke administracije rekli su da bi obna-
bili pozitivan odgovor s nema~ke strane. S druge strane, Turska je bila izuzetno su-
vqawe borbe protiv Al kaide moglo da dovede
sretqiva. S Turskom smo sve zavr{ili za dve-tri sedmice“, izjavio je Cikoti}.
do vi{e raketnih napada bespilotnim {pijun-
skim avionima na teroristi~ka upori{ta u Pa-
kistanu. Bespilotne letelice mogle bi da dopru
Podr{ka SAD za poziv Crne Gore u NATO do mawih i udaqenijih upori{ta Al kaide, te da
spre~e wene lidere da se vrate u Avganistan,
Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts obe}ao je podr{ku SAD za {to sko- objasnili su ti zvani~nici.
riji poziv Crnoj Gori u Akcioni plan za ~lanstvo u Natou (MAP), {to je posledwa eta- To se kao jedan od alternativnih pristupa
pa ka punopravnom ~lanstvu u Alijansi. Gejts je u Va{ingtonu tokom razgovora sa crno- Bele ku}e za re{ewe situacije u Avganistanu po-
gorskim ministrom odbrane Borom Vu~ini}em rekao da wegova zemqa „prepoznaje i javilo kao posledica debate da li treba posla-
visoko ceni napore koje je Crna Gora u~inila na ja~awu regionalne stabilnosti“, kao ti vi{e vojnika u tu zemqu, {to je tra`io koman-
i weno u~e{}e u misiji u Avganistanu, saop{teno je iz vlade. dant ameri~kih i snaga Natoa u Avganistanu, ge-
Vu~ini} je istakao da su SAD „strate{ki partner“ Crne Gore na poqu odbrane i neral Stenli Mekkristal.
obavestio Gejtsa o toku priprema za slawe vojnika u Avganistan. Dva zvani~nika su On je u izve{taju koji je prosledio Penta-
razgovarala i o re{avawu problema vi{ka naoru`awa i municije u Crnoj Gori. gonu, izme|u ostalog, naveo da bi, ukoliko u Av-
Crnogorski ministar odbrane boravi u vi{ednevnoj poseti SAD, tokom koje }e se ganistanu ne bude raspore|eno jo{ vojnika, ame-
sastati i sa guvernerom dr`ave Mejn, Xonom Baldahijem, a i sa komandantom Nacio- ri~ke i savezni~ke snage mogle da izgube rat u
nalne garde te dr`ave, Gregom Mekinijem. toj zemqi.

40 15. oktobar 2009.


Gadafijevo
Pi{e
Aleksandar RADI]
carstvo
uamer El Gadafi, ekscentri~ni lider koji se
M ve} 40 godina nalazi na ~elu Libijske Xama-
hirije, pokazao se izuzetno ve{tim politi~a-
rem koji se tokom karijere vrlo dobro snalazio u ro-
lama pu~iste, oca nacije, protivnika i saveznika mo}-
nih sila. Gadafi se odr`ao na vlasti u vremenima ka-
da se o~ekivalo da }e se na}i pritisnut iz rub prova-
lije. Pre`iveo je napad ameri~kih aviona 1986. go-
dine, kada se i on sam na{ao na meti i kada je ostao
bez jedne k}erke. Godinama je kasnije bio u izolaciji
zbog podr{ke me|unarodnom terorizmu.
Kada se god na{ao u neprilici Gadafije je ~ekao
i iznova prire|ivao iznena|ewe povratkom u glavne
tokove savremene istorije. ^inilo se da ne}e mo}i da
prona|e na~in da se izvu~e iz tereta stalnog ameri~-
kog pritiska, a onda se, posle teroristi~kih zlo~ina
2001. godine, odlu~io za borbu protiv Al kaide. Svoj
stav potvrdio je delima odrekav{i se svih ambicija za
Iako je libijski razvoj naoru`awa za masovno uni{tavawe.
lider za sada Pristao je ~ak i da plati od{tetu od 2,7 mili-
u nabavkama jardi ameri~kih dolara porodicama poginulih u xam-
bo-xetu firme Pan-Am 1988. godine, uz ponovu potvr-
naoru`awa du prihva}awa odgovornosti za taj teroristi~ki ~in.
i vojne opreme U senci iza bombasti~nih javnih dela potrudio se da
okrenut prema poka`e vode}im silama da zaista `eli da se ugu{i te-
rorizam. Wegovi potezi bili su toliko verodostojni
istoku, u EU se da su 2004. godine obnovqeni odnosi sa SAD i Veli-
nadaju da ne}e kom Britanijom.
biti zaobi|eni Uz poneki pad u odnosima Gadafi se uglavnom do-
`ivqava kao konstanta na severoafri~koj politi~koj
jer ima indicija sceni i {ire, za {ta se i li~no pobrinuo. Sada, kada
da }e Libija su na pomolu novi veliki konflikti u Africi, kada se
nabaviti mo`e pretpostaviti da }e veliki izbegli~ki talasi
podstaknuti promenama klime, nedostatkom hrane,
helikoptere propa{}u sistema vlasti i ratovima, krenuti sa tog
firme kontinenta prema severu, Gadafi se ceni kao jedan od
Eurokopter. retkih qudi koji mo`e da ima pozitivan uticaj na bu-
du}nost. On to, naravno, uvi|a i na tome se zasniva
Samo su strate{ki zna~aj Libije.
Amerikanci za e radi se, dakle, samo o rezervama nafte i veli-
sada iskqu~eni
iz poslova u N kim ambicijama dr`ava u nabavkama robe i vi-
soko tehnolo{kih proizvoda. U skoroj budu}nosti
za SAD i EU od vitalnog zna~aja bi}e Gadafijev uticaj
razvoju libijske na afri~ke lidere tokom preraspodele politi~ke mo}i.
oru`ane sile. Libija se nalazi na granicama Sudana i ^ada – kriznih
prostora gde se bez rizika od lo{e procene mo`e prog-
Me|utim, nozirati oru`ani konflikt {irokih razmera.
politi~ari Gadafi sve to sagledava i zato mo`e na Ist Rive-
iz Va{ingtona ru da odr`i vatrenu govor sa radikalnim zahtevima,
bi}e vi{e nego kao na primer da se Africi pru`i 777 milijardi do-
lara pomo}i kao od{teta za eru kolonijalizma. Libij-
zadovoqni ako ski lider je nesumwivo iskusan u verbalnom egzibicio-
Gadafi svoje nizmu, ali i vrlo realan kada se radi o procenama za
carstvo dr`i budu}nosti i vlastite pozicije i sudbine Xamahirije.
Pod pritiskom mase sa juga Libija bi se na{la
podaqe od prva na udaru i zato }e Gadafi morati da poradi na
protivnika SAD. obnovi posrnule mo}i oru`ane sile. Velike nabavke
P A R A L E L E
naoru`awa iz perioda s po~etka sedamdesetih godina
do sredine osamdesetih godina, zlatnog doba libijske
vojske, sada su se pretvorile uglavnom u gomile starog
gvo`|a. Nedostatak redovnog odr`avawa, rezervnih
delova, kadra i saharsko sunce naneli su ve}e {tete
libijskog ratnoj ma{ini od oru`anih konflikata. U
nedavno prikazu mo}i libijskih vazdu{nih snaga pao je
MiG-23 i poginula su oba ~lana posade. Bilo je to jo{
jedno bolno podse}awe na slabosti nekada vrlo mo}-
ne sile. Sada, kao prate}e sredstvo obnove Gadafije-
vog uticaja mora}e se remontovati ratna ma{ina.
regovori o novim velikim nabavkama ve} su u
P toku. Francuzi su prvi poku{ali da promenu
odnosa Gadafija i sila Zapada iskoriste za
plasman proizvoda odbrambene industrije, ali za sa-
da nisu vidqivi ve}i rezultati kampawe koju je li~no
podr`ao predsednik Nikola Sarkozi. Rusi se trude
da se vrate na tr`i{te Libije na kojem su nekada do-
minirali jer libijska vojska uglavnom koristi rusko
naoru`awe. Ne{to }e biti remontovano i moderni-
zovano, ali Libija `eli nova borbena sredstva. Avi-
jacijska izlo`ba LAVEX-2009 (ona na kojoj se sru{io
MiG-23) pretvorila se u utakmicu proizvo|a~a za li-
bijske ugovore. Rusi su za sada puni nada u trci za za-
menu nekoliko preostalih lovaca MiG-21, MiG-23 i
MiG-25 i ne{to juri{nika Su-22 i Su-24 sa libij-
skom oznakom. Ponudili su vi{enamenske avione no-
ve generacije suhoj Su-35 i alternativno jeftiniju va-
rijantu Su-30MK2 i MiG-35, a analogno ponudi suho-
ja kao prelazno ili povoqnije re{ewe Mig-29SMT.
Za obuku libijskih pilota Rusi su predlo`ili ja-
kovqev Jak-130 koji bi trebalo da zameni jugosloven-
ske avione galeb G-2A i ~ehoslova~ke avione alba-
tros. U listi ruske ponude visoko se kotira i borbeni
helikopter kamov Ka-52 aligator. Tradicionalno,
Libijci su vrlo tvrdi kada se radi o objavqivawu in-
formacija bilo koje prirode, a naro~ito bezbedno-
snih. Zato se za sada samo pretpostavqa da su ve} pot-
pisani prvi ugovori za modernizaciju libijske oru-
`ane sile. Za po~etak }e, navodno, biti naru~ena
eskadrila od 12 Su-35, najsavremenijih proizvoda
ruske industrije i pride {kolskih aviona Jak-130.
Na listi novih nabavki navodno su i 48 tenkova
T-90S i neodre|ene koli~ine raketnog sistema PVO
S-300PMU-2 i Tor-M2E i paket za modernizaciju ra-
ketnih sistema S-125 i Osa-AKM i tenkova T-72. Jo{
od prole}a pro{le godine kada je Vladimir Putin po-
setio Gadafija, u Rusiji se ozbiqno ra~una sa proda-
jom naoru`awa u vrednosti od pribli`no 2,3 do goto-
vo 3 milijarde dolara.
Iako je Gadafi za sada u nabavkama okrenut pre-
ma istoku, u EU se nadaju da ne}e biti zaobi|eni. Ima
indicija da }e Libija nabaviti helikoptere firme Eu-
rokopter. Samo su Amerikanci za sada iskqu~eni iz po-
slova u razvoju libijske oru`ane sile. Me|utim, politi-
~ari iz Va{ingtona bi}e vi{e nego zadovoqni ako Ga-
dafi svoje carstvo dr`i podaqe od protivnika SAD.
41
kultura
MILAN CILE MARINKOVI], SLIKAR
SVEDO^ANSTVO O
BUDU]EM
Svaki umetnik gradi svoj svet, a ti svetovi
su razli~iti. Moji protagonisti su poput
familije nekog putuju}eg pozori{ta.
Qudi sa margina, sa svojim `ivotima,
traumama, strahovima, radostima,
sudbinama, `ive svoje `ivote na mojim
slikama, susre}u se, razilaze, nestaju,
pa se ponovo vra}aju sa nekom druga~ijom
ulogom, na nekoj druga~ijoj slici... Oni
poti~u iz asocijacija na razli~ite gradove,
`eqe, nadawa, snove... Ponekad sa wima
na moja platna dolazi i nekakav predose}aj,
trag onoga {to }e se tek dogoditi...
enovirani Centralni dom Vojske sve~ano je otvoren izlo`bom
slika Milana Cileta Marinkovi}a. Okru`eni Ciletovim
platnima vrlo brzo sti~emo utisak da to i jeste svetkovina.
„Uzbudqiva boja koja osvaja sakupqena je ovde da bi objedinila
svoje ~udesne tvorevine. Wegovo delo daje vedrinu ovom prili~no
tamnom svetu“ – pisao je o Ciletu Marinkovi}u ~uveni likovni kriti~ar
iz Pariza @an Leskur. Nova figuracija, neoekspresionizam su kod
Cileta spakovani u izrazitu individualnost. To {to je i laiku vidqivo
u Ciletovom radu, ~emu se divimo ve} decenijama, jeste neiscrpno vrelo
neverovatne energije. @ivost, igra, duhovitost i istina – uobli~ene su u
likovnu misao koja lako dopire do qudi, likovnih autoriteta i sasvim
obi~nih qubiteqa umetnosti. Sve to potvr|uje vi{e od 90 samostalnih
izlo`bi i vi{e od 200 grupnih, odr`anih u skoro svim ve}im gradovima
nekada{we Jugoslavije, ali i u Francuskoj, Belgiji, Americi, Italiji,
[paniji, Rusiji, [vedskoj... Toj paleti „prizora“ u sasvim samosvojan
svet Cileta Marinkovi}a – pridru`uje se i izlo`ba u Velikoj galeriji
Centralnog doma sa nazivom Akcija, napad, odbrana.
42
Kakav Vam je ose}aj u ovom renoviranom i prvi put
pro{irenom galerijskom prostoru Centralnog doma koji je
otvoren Va{om izlo`bom? Kako su se tu smestile Va{e
slike?
– Galerija Centralnog doma je uvek bila presti`na. Jo{ u
vreme mojih studija, sedamdesetih godina, ovde smo ~esto dolazili da
gledamo neke vredne i va`ne slike. Se}am se da sam u to vreme i ja
redovno izlagao na nekim tematskim konkursima koje je Galerija
organizovala. Jednom je tema bila NOB u delima jugoslovenskih
umetnika. Mislim da u depou ove galerije postoji jedna moja slika na tu
temu. Neko moje vi|ewe partizana, mo`da novo, kao {to i na ovoj
sada{woj izlo`bi postoji tematski ciklus, specijalac, ~ija je tema
vojska, a obuhvata slike slike Komanda, Marinci i `ene lovci, Dogovor
stare{ina, Leta~i velikog neba... Izlo`beni prostor Galerije je
dodatno uve}an postavkom u Sve~anoj sali i Medija centru, tako da je
zaista impozantan i pru`a savr{ene mogu}nosti da se sagledaju moji
veliki formati.
„Akcija, napad, odbrana” je zanimqiv, reklo bi se i
odgovaraju}i naslov izlo`be za prostor u kome se ona
de{ava.
– Kada smo pre osam meseci ugovorili ovu izlo`bu bio sam
potpuno ushi}en. Nisam slu`io vojni rok, zbog nesre}e koju sam
pre`iveo. A zaista sam svim srcem `eleo da idem u vojsku. ^ak sam
pravio i glinene vojnike. Bio sam ube|en da }u, ako dobro pro|em
rehabilitaciju, oti}i u vojsku i biti neki dobri vojnik [vejk. Slu{ao
sam pri~e iz vojske od mog brata, govorio mi je da umetnici u vojsci imaju
poseban tretman, da mogu da slikaju, nekad po slobodnom izboru, a nekad
na zadate teme, da imaju ~ak i ateqee. I ja sam to zaista `eleo. Zbog
svega toga sam, spremaju}i ovu izlo`bu, sam sebi zadao temu. U{ao sam
u neku svoju dresuru, obavezu, kao da slu`im vojni rok, ~ak sam nosio
maslinaste ko{uqe sa mnogo xepova, poku{avaju}i da prizovem to
ose}awe vojnika i na pravi na~in pro|em kroz vojnu temu koju sam
izabrao. Da pro|em svim tim stazama akcije, napada, odbrane...
Vi ste, dakle, vojni rok slu`ili u prethodnoj godini.
– Jesam, jo{ uvek sam u uniformi, i evo 24. oktobra ga
zavr{avam.
15. oktobar 2009.
 Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama
oblikovani, na{i `ivoti se odvijaju na razli~ite na~ine.
[ta je to {to je odredilo Va{ `ivot, {to ga je u~inilo
ba{ ovakvim kakav jeste? To, naravno, mogu biti qudi,
doga|aji, procesi, izbori, trenuci...
– U detiwstvu, na nekim po~ecima, nisam imao ~ak ni predstavu
da }u se baviti likovnom umetno{}u, da }u biti umetnik. Moju sudbinu je
na neki na~in odredila pomenuta saobra}ajna nesre}a koju sam imao u
mladosti. Do tog trenutka bio sam potpuno zainteresovan za sport. ^ak
sam bio golman u pionirima OFK Beograd. Posle saobra}ajne nesre}e
veoma dugo sam bio u bolnici i tu sam po~eo da crtam. Kako sam bio
skoro sav okovan u nekakav ogromni gips, po~eo sam da crtam po wemu.
Moja doktorka Mirjana @ivkucin bila je odu{evqena kada je videla te
crte`e. Onda su po~eli da me odvode na radnu terapiju. Bio sam okru`en
bojama, ~etkama, platnima – i se}am se da sam bio prili~no sre}an. Da
sam se lepo zabavqao. Ve} tada je po~ela da nastaje moja serija Slike
iz belih soba, samo su slike na tom samom po~etku bile vi{e poeti~ne i
lirske, nije bilo jakog kolorita. Tokom gimnazije, a i{ao sam u [estu
mu{ku, kod Liona, poha|ao sam i ~asove slikawa. Kasnije sam saznao za
{kolu u [umatova~koj... Na kraju sam upisao Akademiju. Na tom nekom
putu, o kome vam govorim, sam se i potpuno odredio da postanem slikar.
Negde 1968. godine imali ste prvu samostalnu izlo`bu,
1972. zavr{ili ste studije slikarstva. Kako su Vam iz te
perspektive mladosti, pune snage, ideja, ideala – a ipak
bez iskustva, izgledali `ivot, svet, umetnost, a kako vam se
sve to danas ~ini – sa iskustvom? Koliko se ~ovek promeni?
– U vreme studija, mladosti, vedrine, veoma sam voleo da se
dru`im. Imao sam mnogo dobrih prijateqa. ^ini mi se da je to vreme
bilo druga~ije od ovog sada{weg. Znam da nam, recimo, da se dobro
provedemo, dru`imo, novac nije bio preko potreban. I kad nismo imali
para, uvek se ne{to de{avalo. Kad je neko od nas imao novaca, imali
smo ga svi. A onda smo stalno mewali te uloge. I uvek je za sve nas bilo
svega dovoqno, po principu – kada imam ja, imaju i moji prijateqi.
Akademiju sam zavr{io 1972. godine, u klasi moje profesorke Qubice
Cuce Soki}. Ona je uvek volela to {to radim, iako je bilo potpuno
druga~ije od onoga {to rade moj kolege sa klase, a bilo nas je troje.
Ovo vreme `ivqewa ima neku oporost u sebi, ne{to {to me
tera da se odre|ujem, pristajem... Nekada su to odnosi sa qudima, nekad
svakodnevica, sa razli~itim situacijama u kojima se nalazimo. ^ak mi se
~ini da je u tome Pariz, ipak, mek{i. Tamo sam nekako u{u{kan. Ili sam
se samo navikao na tu vrstu odnosa.
Ne verujem da treba tra`iti poruku u nekom umetni~kom
delu, ali sam prili~no ube|ena da svojim radom umetnici
poku{avaju ne{to da saop{te. Kakva je Va{a pri~a?
– Kada sam se opredelio za slikarstvo, taj moj slikarski miqe
gradio sam stalno dodaju}i nove slike celinama koje ve} unutar wega
postoje. To se vidi i na ovoj izlo`bi, gde su izlo`ene poneke od slika iz
ciklusa Prolaznica, Grupa, Biciklisti, @ena, Pla`a, Muzi~ari,
Modiskiwa... moja ~uvena tema, neiscrpna. Kada pogledate istoriju
umetnosti vidqivo je i da su svi veliki slikari imali svoje stalne teme.
U Parizu smo `iveli u blizini Pikasovog muzeja. Obi{ao sam, ina~e,
sve wegove druge muzeje {irom sveta. I tu se susre}emo sa onom ~uvenom,
narodnom, koju ~esto umem da pomenem – svako bu{i svoju burgiju.
Umetnik ispoqavaju}i svoju kreativnost, uvek stvara neki
svoj svet. Ko su `iteqi Va{eg sveta, za{to su tu... \or|e
Kadijevi} je pomenuo da Vi slikate svakodnevicu, naizgled
sasvim obi~ne, marginalne stvari...
– Svaki umetnik gradi svoj svet, a ti svetovi su razli~iti. Moji
protagonisti su poput familije nekog putuju}eg pozori{ta. \or|e ima
obi~aj da ka`e da su to qudi sa margina, sa svojim `ivotima, traumama,
strahovima, radostima, sudbinama... Oni `ive svoje `ivote na mojim
slikama, susre}u se, razilaze, nestaju, pa se ponovo vra}aju sa nekom
druga~ijom ulogom, na nekoj druga~ijoj slici... Oni poti~u iz asocijacija
na razli~ite gradove, `eqe, nadawa, snove... Ponekad sa wima na moja
platna dolazi i nekakav predose}aj, trag onoga {to }e se tek dogoditi.
^esto {etaju}i nekim zalutalim ulicama Pariza, sasvim iznenada
otkrivam Beograd, delove koji me podse}aju na grad u kome sam ro|en. Ta
Zvezdara na kojoj sam `iveo, kada sam po~eo da studiram bila je
stra{no daleko od grada, a danas su to tek tri, ~etiri autobuske
stanice... do Doma Vojske.
„Uzbudqiva boja koja osvaja sakupqena je ovde da bi
objedinila svoje ~udesne tvorevine. Wegovo delo daje
vedrinu ovom prili~no tamnom svetu“ – pisao je o Va{im
platnima ~uveni likovni kriti~ar iz Pariza @an Leskur.
Otkud vedrina, ~esto tako oskudna u svakodnevici?
– Vedrina na moja platna putuje iz samog mog bi}a. Ona dolazi
iz do`ivqaja putovawa, razli~itih gradova, qudi. Tu su prizori
`ivqewa u Americi, Londonu, Valensiji, Parizu, posebno. Ali ih ja,
ipak, sagledavam sa dozom optimizma, koja mi je svojstvena, sa dozom
radosti – koja je u meni. Se}am se mladosti u Beogradu, ameri~kog sna
provociranog Xemsom Dinom, Merlin Monro, pop-artom. Kada sam
kasnije oti{ao u Wujork imao sam ose}aj da je to grad kao sazidan za
mene. Moje vizije izvla~e moju lucidnost, duhovitost, i ~ini se da qudi
to prepoznaju. Pre neki dan u Galeriji je bila vojna delegacija Turske.
Turski general bio je fasciniran izlo`bom, potpuno ga je uzbudila ta
moja `uta boja na slikama Bar, Pla`a, Modiskiwe... Rekao mi je da ima
tako malo umetnika koji tako hrabro mogu da koriste tu toplu, a ipak
intenzivnu `utu.
Isto tako hrabro Vi ostajete i opstajete u figuraciji.
– To je moje vi|ewe slikarstva. Nove tendencije su ve}
pro{le. Slika je ne{to drugo. Sliku uvek mo`ete da do`ivite druga~ije,
iz dana u dan. Kada smo posledwi put bili u Madridu ja sam jedan ~itav
dan proveo u muzeju Prado, gledaju}i samo jednu Velaskezovu sliku.
Od 1993. godine `ivite u Parizu. Kakav je Pariz, kao
ram, okvir, za jednu slikarsku karijeru?
– Pariz vas nekako ponese. Taj grad kao da ima neko svoje
svevreme. Tu kao da uporedo `ive svi raniji i sada{wi svetovi. Jednom
sam sa @ikom Lazi}em {etao oko Luvra. Tu kao da se i danas ~uju
damari `ivota svih Lujeva... Znam da mi je @ika rekao: Ti nikada ne}e{
propasti, jer slika{ `ene.
Vi crtate, slikate i, ka`u kriti~ari – mislite bojom.
Jeste li nekada osetili strah pred belinom platna? Kako
kre}ete u sliku. Da li i tu va`i princip: akcija, napad,
odbrana?
– Ja kao da se rukovodim tim principom dok slikam. To belo
platno uvek stavqam na pod velike terase mog ateqea na 18 spratu u
Parizu. Ceo Pariz je na dnu te slike. Neprestano gmi`em po toj slici.
Platno to sve podnosi. U drugoj fazi sliku podi`em i ona se onda slika.
Nekada danima, a nekada izleti u dahu – za pet, {est sati. Tako da je
naziv izlo`be u Domu Vojske na neki na~in metafora mog rada, a na neki
na~in – tema. Jer, ja kao da napadam to belo platno, a belina se sama
po sebi brani. Tako su nastale sve ove slike oko nas. Slikar je uvek
odan prometejskom gr~u tra`ewa, uvek novog, u sve slo`enijim oblicima
u kojima se materija posredstvom stvarala~ke ma{te javqa. To vam
izgleda kao ulaz u pakao ili obe}anu zemqu, taj trenutak kada slikar
poku{a da se zarije u „samu sr` materije”. Nikada nisam i{ao za
stvarawem manirizovanog izraza. Komponentu stila izgra|ujem prema
temi, do`ivqaju ili ideji.
Dragana MARKOVI]
Snimio Goran STANKOVI]
43

Kultura u srcu B
Pr vi kul tu r ni do ga |aj
u re no vi ra nom zda wu
Cen tral nog do ma Voj ske
Sr bi je je iz lo `ba
sli ka ra Mi la na
Ci le ta Ma rin ko vi }a
„Ak ci ja, na pad,
od bra na“, otvo re na
od 24. sep tem bra
do 24. ok to bra
Zorica Tomi}
IZ LO@BA CI LE TA MA RIN KO VI }A U RE NO VI RA NOM CEN TRAL N
tvaraju}i izlo`bu ministar odbrane Dragan [utanovac istakao je
da je u neprekidnim nastojawima Ministarstva i sistema odbrane da
O podigne ugled pripadnika Vojske Srbije i kultura imala zna~ajnu ulo-
gu. Tome svakako doprinose i orkestar Garde i Umetni~ki ansambl
„Stanislav Bini~ki”, s jedne strane, a s druge i slikarske kolonije,
koje ve} niz godina ostavqaju trag u na{oj kulturi.
– Ove godine uspeli smo da renoviramo Centralni dom, objekat
koji je izgra|en sredstvima ratnika iz Prvog svetskog rata. Otvaraju}i
ovu izlo`bu na{eg uva`enog slikara u, za nas veoma va`nom i obnovqe-
nom Domu, `elim da zahvalim predstavnicima norve{ke ambasade i Kra-
qevine Norve{ke koji su svojom donacijom pomogli renovirawe prostora
i opremawe Medija centra, u kome }emo informisati javnost o dostignu-
}ima sistema odbrane i svim aktivnostima Vojske Srbije – rekao je mini-
star [utanovac.
Du{ka Jovani}
i Biqana Vilimon
Isidora Bjelica
OM DO MU VOJ SKE SR BI JE

eograda
Sve~anosti otvarawa izlo`be prisustvovali su
brojni gosti, prijateqi i po{tovaoci stvarala{tva Cileta
Marinkovi}a, predstavnici beogradskih ustanova kulture,
poznate li~nosti iz sveta umetnosti, muzike, medija, predstav-
nici diplomatskog i vojnodiplomatskog kora, generali i ofi-
ciri Vojske Srbije, studenti Vojne akademije…
O umetni~kom stvarala{tvu Cileta Marinkovi}a go-
vorio je likovni kriti~ar \or|e Kadijevi}, koji je istakao
osobenost i vi{ezna~nost Ciletovog slikarstva, u kome do-
miniraju boja i igra boja.
Izuzetno kulturno ve~e u Centralnom domu, muzi~kim
programom upotpunili su ~lanovi Umetni~kog ansambla Mini- Ambasador Norve{ke Hakon Blankenborg
starstva odbrane „Stanislav Bini~ki”. i vojni izaslanik potpukovnik Terje Haverstad
D. GLI[I].
Snimili M. PERI] i J. MAMULA

Milica Mil{a
i @arko Jokanovi}

Slobodan Unkovi}

Madlena Cepter
 kultura

Srpski vojni sanitet

Podr{ka u ratnim
dejstvima
Pi{e brigadni general
Veqko TODOROVI],
na~elnik Uprave za zdravstvo

storija saniteta i vojne medicine na prostorima Srbije duga je vi{e od 220

I godina i neraskidivo je povezana sa sudbinom dr`ave i naroda. Po{to su u

istoriji Srbije periodi kada se ratovalo ili kada su obavqane pripreme za
borbu za oslobo|ewe bili du`i nego periodi stabilnog mira, bilo je neop-
hodno formirati staja}u vojsku, a nakon toga i wenu sanitetsku slu`bu, koja }e dava-
ti podr{ku i zdravstveno obezbe|ewe trupama, {to se i dogodilo tridesetih godina
devetnaestog veka.
Ove godine obele`avamo 170 godina od formirawa srpskog vojnog saniteta,
{to se vezuje za 30. juli 1839, kada je dr Emerih Lindenmajer zvani~no postavqen za
„{tab doktora“, odnosno na~elnika saniteta srpske vojske. Bila je to inspiracija i
motiv dr Zoranu Vesi}u i primarijusu dr Branislavu Popovi}u, general-majoru u
penziji, da na 206 stranica, sa 180 fotografija, prirede monografiju „Srpski voj-
ni sanitet“, ~iji je izdava~ Ministarstvo odbrane Republike Srbije, odnosno Vojno-
izdava~ki zavod.
Monografija je objavqena na engleskom i srpskom jeziku i podeqena u 12 po-
glavqa. U svakom je obra|eno po jedno zna~ajno podru~je delatnosti vojnog saniteta,
jedan istorijski period ili jedna od zdravstvenih institucija koje su svojom delatno-
{}u obele`ile ranije epohe ili u dana{wem vremenu predstavqaju oslonac za funk-
cionisawe i razvoj.
TEMEQI VOJNOG SANITETA
U prvom, najdetaqnijem i najobimnijem poglavqu „Istorija srpskog vojnog sani-
teta“ hronolo{ki su obra|eni bitni doga|aji, institucije i li~nosti, od momenta
uvo|ewa lekara u regularne jedinice srpske vojske, tridesetih godina devetnaestog
veka. Tada su postavqeni temeqi, a slede}i zna~ajniji datumi i doga|aji su osniva-
we vojnih bolnica u Beogradu 1844. godine, iz koje je nastala dana{wa Vojnomedi-
cinska akademija, u Ni{u 1878. godine i u Novom Sadu 1787. godine, u okviru tada-
{we Austrougarske, ratovi za oslobo|ewe Srbije, vo|eni 1912. i 1913. godine,
Prvi i Drugi svetski rat i agresija Natoa u toku 1999. godine. Sve to vreme posto-
jao je organizovan sanitet, kao va`an funkcionalni deo, kao aktivna podr{ka i
obezbe|ewe u najte`im situacijama u osam velikih ratova koje je vodila srpska voj-
Obele`avawe 170. godi{wice
od formirawa srpskog vojnog
saniteta, {to se vezuje za
30. juli 1839, kada je dr Emerih
Lindenmajer zvani~no postavqen za
„{tab doktora“, odnosno na~elnika
saniteta srpske vojske, bila je
inspiracija i motiv dr Zoranu
Vesi}u i primarijusu dr Branislavu
Popovi}u, general-majoru u penziji,
da na 206 stranica, sa 180
fotografija, prirede monografiju
„Srpski vojni sanitet“, u izdawu
Vojnoizdava~kog zavoda.

46
ska. U svim tim ratovima, koji su ~esto bili golgote i borba za opsta-
nak, lekari, medicinski tehni~ari i bolni~ari bili su u prvim borbe-
nim redovima, uvek spremni da istinski i do kraja pomognu povre|eni-
ma, bolesnima i nesre}nima, ~esto `rtvuju}i i svoj `ivot.
To poglavqe napisano je sa dubokim po{tovawem i punom sve{}u
da je u tim te{kim vremenima va`an akter bila sanitetska slu`ba kao
celina, ali i svaki wen pripadnik kao pojedinac, od rodona~elnika do
dana{wih dana, od brojnih neznanih junaka do velikana, ne samo u lo-
kalnim nego i planetarnim razmerama. Od osnivawa do dana{wih da-
na, izgra|ena je moderna, dobro organizovana, funkcionalna vojna
Poqska
zdravstvena slu`ba. Ta slu`ba danasbolnica
obezbe|uje preventivno-medicin-
{umadijske
sku za{titu i le~ewe na primarnom (sanitetska odeqewa u jedinicama
divizije
Vojske Srbije), sekundarnom (Vojna bolnica u Ni{u, Centar vojnomedi-
cinskih ustanova u Beogradu i Vojnomedicinski centar u Novom Sadu) i
tercijarnom nivou (Vojnomedicinska akademija). Svaki segment sanitet-
ske slu`be izuzetno je va`an, a u funkcionalnom i organizacionom smi-
slu zajedno predstavqaju jednu celinu.
Drugo i tre}e poglavqe monografije posve}eni su veterinarskoj
slu`bi, integralnom delu zdravstvene slu`be i sanitetskim odeqewima,
osnovnim formacijskim jedinicama u sada{woj organizaciji sanitetske
slu`be u Vojsci Srbije. U ~etvrtom poglavqu predstavqeni su zadaci i
uloga najmla|e ustanove u okviru vojnog zdravstva – Centra vojnomedi-
cinskih ustanova u Beogradu, u kome se realizuje zdravstvena za{tita
na primarnom i delimi~no sekundarnom nivou.
Peto poglavqe predstavqa preventivno-medicinsku za{titu, jedan
od najva`nijih segmenata vojnog zdravstva, zbog zna~aja koji ima za o~u-
vawe zdravqa, prevenciju akutnih zaraznih oboqewa i hroni~nih neza-
Me|unarodni sajam kwiga u Bawa Luci
Monografija „Srpski vojni sanitet”
Vojnoizdava~kog zavoda, koju su priredili
dr Zoran Vesi} i prof. dr Branislav Po-
povi}, nagra|ena je bronzanom plaketom
„Gutemberg” za najkvalitetnije od{tampa-
nu kwigu na nedavno odr`anom 14. me|u-
narodnom sajmu kwiga, {kolskog pribora
i kancelarijske opreme „Bawa Luka
2009”. Vojnoj {tampariji ovu nagradu do-
delio je peto~lani `iri in`ewera iz sa-
stava udru`ewa grafi~kih radnika Repu-
blike Srpske.
Na ovoj sajamskoj manifestaciji,
odr`anoj od 22. do 28. septembra, Vojno-
izdava~ki zavod kao organizacijska celi-
na Direkcije za IBID – izdava~ka ku}e Ministarstva odbrane –
predstavio je tri stotine naslova sa standardnim bibliotekama ko-
je ga ve} dugo ~ine prepoznatqivim me|u izdava~kim ku}ama.
Od izdawa Vojnoizdava~kog zavoda veliko interesovawe iza-
zvala je i monografija „Hilandar”, autora
Slobodana Mileusni}a. Ova kwiga oven~a-
na je nagradom „Stupqe”, koju dodequje
Udru`ewe izdava~a Republike Srpske za
negovawe srpske tradicije i pravoslavne
duhovnosti.
[tand Direkcije za IBID posetili su
tokom Sajma gradona~elnik Bawaluke Dra-
goqub Davidovi}, direktor organizatora
„Glasa Srpske” Boris Dmitra{inovi},
brojni predstavnici udru`ewa i ustanova
kulture Republike Srpske, te predstavnici
Oru`anih snaga Bosne i Hercegovine. Na-
stup Vojnoizdava~kog zavoda na ovoj mani-
festaciji izazvao je veliku pa`wu medija iz
Republike Srpske, a dodela nagrada prikazana je na dr`avnoj tele-
viziji.
Na 14. bawalu~kom sajmu kwiga predstavilo se vi{e od 30 izda-
va~a iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i drugih zemaqa.
R. D.
raznih bolesti, naro~ito pri masovnim povredama i obolevawu, ali i
prirodnim i tehnolo{kim nesre}ama. Istaknut je zna~aj preventivne
medicine u savremenom svetu, optere}enom nagomilavawem oru`ja za
masovno uni{tavawe.
U {estom poglavqu dati su istorijat i pregled sada{weg stawa sa-
nitetskog snabdevawa, jednog od zna~ajnih delova integralnog sistema
sanitetske slu`be, dok se u sedmom govori o najstarijoj vojnoj bolnici u
Srbiji – Vojnoj bolnici Petrovaradin u Novom Sadu. Osim preventiv-
no-medicinskog rada i le~ewe pripadnika Vojske i vojnih osiguranika,
zna~ajno podru~je aktivnosti te ustanove bilo je i {kolovawe i edukaci-
ja kadra, a u pojedinim periodima imala je i prosvetiteqsku misiju.
ZNA ^AJ ISTRA@IVA WA
U osmom poglavqu dati su istorijski prikaz i aktuelno stawe Voj-
ne bolnice u Ni{u, koja je, zbog geostartegijskog polo`aja, kadrovskih i
materijalnih resursa, uvek imala strate{ki zna~aj za Vojsku Srbije.
Istaknuta je aktivnost bolnice u najte`im periodima borbe za opsta-
nak i oslobo|ewe Srbije, prikazani su svi segmenti delatnosti, a po-
sebno podru~je ratne hirurgije, sa plejadom vojnih hirurga koji su obe-
le`ili svoju epohu, poput generala Mihaila – Mike Petrovi}a, koji je u
toku balkanskih ratova uveo nove pojmove i metode u ratnu hirurgiju to-
ga doba (primarna obrada ratne rane i zna~aj dezinfekcije i asepse u
hirurgiji). U dana{wim uslovima pripadnici Vojne bolnice u Ni{u sa
uspehom u~estvuju u sve tri misije Vojske Srbije.
Deveto poglavqe posve}eno je Institutu za vazduhoplovnu medici-
nu, koji, po organizaciji, opremi i stru~nim mogu}nostima, predstavqa
jedinstvenu vojnu i preventivno-medicinsku instituciju u jugoisto~noj
Evropi, sa specifi~nim delokrugom rada. Vizijom budu}eg razvoja de-
finisano je da Institut bude u potpunosti u funkciji na{eg vazduho-
plovstva i da zadr`i lidersku poziciju u oblasti vazduhoplovne medi-
cine u ovom delu Evrope.
U desetom i jedanaestom poglavqu pi{u o Vojnomedicinskoj akade-
miji, vrhunskoj medicinskoj ustanovi tercijarnog nivoa, koja svojim do-
stignu}ima u slu`bi le~ewa, edukacije i nau~noistra`iva~kog rada,
svojim kadrovskim i materijalnim resursima, sposobnostima da prati
svetske trendove i novine u medicini, zauzima lidersku poziciju u mno-
gim oblastima medicine u Republici Srbiji. Istorijskim presecima
predstavqen je razvoj svake od delatnosti kojom se bavi VMA tokom
165 godina wenog postojawa, a dat je i detaqan prikaz sada{weg sta-
wa. Prikazani podaci o edukaciji zdravstvenih radnika svih profila,
od osnovnih studija koje se prvi put realizuju od ove, 2009. godine, do
poslediplomskog usavr{avawa lekara, stomatologa i farmaceuta u
formi specijalizacija i u`ih specijalizacija iz 42 stru~ne oblasti,
zatim izrada magistarskih i doktorskih radova. Nau~noistra`iva~ki
rad realizuje se preko 42 nau~noistra`iva~ka projekta iz razli~itih
oblasti bazi~ne i klini~ke medicine. Na osnovu svih tih performansi,
VMA je navedena kao va`an adut Republike Srbije u prezentacionom
dokumentu Partnerstva za mir, a promovisana je u referentni centar
za edukaciju iz oblasti vojne medicine za prostor Balkana.
Dvanaesto poglavqe posve}eno je drugoj misiji Vojske Srbije i
wenom u~e{}e u mirovnim i humanitarnim misijama. Opisano je neka-
da{we delovawe sanitetske slu`be u mirovnim misijama na Sinaju, u
Jemenu, Namibiji, Angoli i Liberiji, te weno aktuelno u~e{}e u mirov-
nim misijama u Kongu i ^adu.
Na osnovu svega navedenog mo`e se zakqu~iti da su u monogra-
fiji „Srpski vojni sanitet“ na adekvatan na~in predstavqeni isto-
rijski razvoj i sada{wi trenutak vojne zdravstvene slu`be Vojske Sr-
bije. Iako se ne radi o klasi~noj istoriografskoj publikaciji, ipak
ozbiqnost pristupa, metodologija rada i izlo`ena faktografija
obezbe|uju ovoj monografiji zapa`eno mesto me|u publikacijama
sli~nog karaktera i doprinos ukupnoj istoriografskoj misli u Srbi-
ji. U woj su izneti su{tinski podaci o tradiciji, pro{losti i sada-
{wosti. Monografija je omogu}ila da se istina i realna predstava o
srpskom vojnom sanitetu pribli`i i ekspertima i laicima, i u tome je
wena izuzetno velika vrednost.
47
 kultura

U susret Sajmu kwiga

Pogled
iza senke
ajnovije izdawe Novinskog centra „Odbrana“ Sukobi u senci Slavi{e Vla~i}a kwiga je

N neobi~no intrigantne tematike, za koju postoji skoro univerzalno interesovawe u svim

generacijama, profesijama i dobima na{ih ~italaca. Jer to {ta se de{avalo unutar
tajnih operacija Leopard, Opera, Karolinin mesec, Uzvi{ena nada, Opravdani raz-
log, Drvena noga, Gift, Ajvi bels, Bogomoqka, Crveni {e{ir, Grimizna plima, Azaleja, Ana-
konda... kako je teklo spasavawe opozicionara u Panami, ili engleskih mirovwaka u Sijera
Leoneu, kada se dogodio najve}i vazdu{ni desant posle Drugog svetskog rata, kako su Grci
oborili turski F-16, samo su neke od tema koje mame na ~itawe, otkrivawe, saznavawe. Su-
kobi u senci ovih dana izlaze iz {tampe i nose mnoge o~ekivane i neo~ekivane odgovore.
Slavi{a Vla~i}, autor Sukoba u senci, potrudio se da sabere detaqne informacije o
tome kako su tekle desetine okr{aja na vru}im ta~kama {irom planete. Kwiga obuhvata dve
tre}ine tekstova objavqivanih u istoimenoj rubrici lista „Vojska“ po~ev{i od aprila 2004.
godine i nekoliko kasnije objavqenih u magazinu „Odbrana“, zakqu~no sa 1. martom 2008, ali
i tre}inu potpuno novog, do sada neobjavqivanog materijala. Pri proceni vrednosti teksta
treba imati u vidu da se do podataka o doga|ajima u lokalnim sukobima, intervencijama i
incidentima dolazi izuzetno te{ko. U ve}inu javnih izve{taja ne mo`e se verovati, ~ak ni
kada ih publikuju renomirani mediji ili li~nosti. Brojni zainteresovani, direktni akteri i
indirektni profiteri u svetu informacija, stvorili su maglu oko doga|aja koji su teme Suko-
ba u senci. Autor se odlu~io za hrabar korak i{~itavawa velikog broja izvora, zatim ana-
lize kontradiktornih tvrdwi, da bi na kraju do{ao do zakqu~ka i pri~e koja bi trebalo da
bude {to pribli`niji prikaz stvarnog toka desetina incidenata i intervencija.
Slavi{a Vla~i}, autor Izabrao je vrlo {arolike primere kada je re~ o obimu konflikta, broju anga`ovanih
Sukoba u senci, najnovijeg qudi, koli~ini materijala, ali i posledicama. Neki incidenti imali su dramati~an poli-
ti~ki zna~aj, na primer, ameri~ki gubici u Mogadi{u, koji su bili razlog za povla~ewe ame-
izdawa Novinskog centra ri~kog kontingenta iz Somalije i prepu{tawe te propale dr`ave godinama haosa i vladavi-
ne bandi i verskih fanatika. Nekoliko projektila iz ru~nog baca~a RPG-7, poslatih na ame-
„Odbrana“, potrudio se ri~ke letelice, posredno je izazvalo smrt desetina hiqada qudi.
da sabere detaqne U Sukobe u senci svrstani su i incidenti koji nisu doveli do tako velikih posledica ili
~ak nisu imali ni fatalne ishodne po u~esnike, ali su zna~ajni za vojnu istoriju, kao {to su
informacije o tome kako dobro pripremqena „kra|a“ egipatskog radara, koju su izveli izraelski komandosi, ili pre-
su tekle desetine okr{aja beg sovjetskog pilota Belenka sa lovcem MiG-25. U takvim incidentima najve}i dobitnici bi-
li su obave{tajci, koji su se domogli poverqivih informacija o takti~ko-tehni~kim mogu}no-
na vru}im ta~kama {irom stima protivni~ke tehnike. Sukobi u senci u velikom broju slu~ajeva odnose se na primenu
planete. Kwiga obuhvata specijalnih snaga, koje su upravo i formirane i obu~ene za upotrebu u kratkim, ali `estokim
konfliktima.
dve tre}ine tekstova Autor se, osim konflikata u dalekim dr`avama, potrudio da neka od zbivawa iz senke
prona|e i na na{em prostoru. Kao primer hladnoratovske obave{tajne igre opisao je dva
objavqivanih u istoimenoj slu~aja prebega pilota iz Isto~nog bloka, koji su u Jugoslaviju 1953. godine sleteli sa u to
rubrici lista „Vojska“ vreme Amerikancima izuzetno zanimqivim mlaznim avionima proizvedenim u SSSR-u. Od-
li~an primer kako i o~igledne stvari mogu da se sakriju jeste to {to se Tito slikao pred zva-
po~ev{i od aprila 2004. ni~nim fotografima, nadvijen nad pilotsku kabinu aviona MiG-15. Fotografije su objavqe-
godine i nekoliko kasnije ne u vi{e prilika, ali malo ko je primetio da je re~ o avionu kakav se nikada nije koristio
u jugoslovenskom RV i PVO. Oru`ani konflikti vo|eni devedesetih godina pro{log veka, u
objavqenih u magazinu vreme nasilnog umirawa jugoslovenske ideje, bili su prepuni sukoba u senci. Autor je za ~i-
taoce odabrao primer drske akcije u kojoj su padobranci legendarne 63. brigade izvukli qu-
„Odbrana“, zakqu~no sa 1. de blokirane u kasarni u ^apqini i incident sa ameri~kim lovcem F-16, ~iji se pilot posle
martom 2008, ali i iskakawa danima krio u bosanskim {umama.
Vla~i} se, kao oficir i pilot, i sam tokom karijere suo~io sa sukobima u senci i
tre}inu potpuno novog, do zato se mo`e smatrati za autora, koji se sa profesionalnim samopouzdawem upustio u
sada neobjavqivanog tragawe za ~iwenicama, a rezultat toga jeste kwiga privla~nog naziva i jo{ privla~nijeg
sadr`aja – Sukobi u senci.
materijala. Aleksandar RADI]

48 15. oktobar 2009.

Novi katalog eksponata u eksterijeru Vojnog muzeja
VODI^ ZA
POSETIOCE
Zbirka u eksterijeru ima svoje specifi~nosti u odnosu na
uobi~ajene muzejske zbirke, {to proizlazi iz ~iwenice
da su predmeti gotovo stalno dostupni posetiocima. Ba{
zbog toga je va`no da su autori uspeli da katalog
prilagode ovim posebnostima i da omogu}e da se koristi
i kao veoma iscrpan vodi~ po svojevrsnoj stalnoj
postavci na otvorenom.
ksponati izlo`eni na platou oko Vojnog muzeja na ju`nom fron-
E tu Beogradske tvr|ave ve} decenijama predstavqaju jedinstven sim-
bol ne samo Vojnog muzeja ili Beogradske tvr|ave, ve} ~itavog gra-
da Beograda. Iako se nalaze na istom mestu jo{ od 1961. godine,
tek skoro su se stekli uslovi da se ovi biseri Vojnog muzeja podvrgnu te-
meqnoj konzervaciji i neophodnoj rekonstrukciji. Kao rezultat ovih
obimnih radova nastao je i katalog Artiqerijska i oklopna sredstva u
eksterijeru Vojnog muzeja autora vi{eg kustosa mr Mirka Pekovi}a i
potpukovnika mr Ivana Mijatovi}a.
Zbirka u eksterijeru ima svoje specifi~nosti u odnosu na
uobi~ajene muzejske zbirke, {to proizlazi iz ~iwenice da su ti predme-
ti gotovo konstantno dostupni posetiocima, bez obzira na radno vreme
muzeja, doba dana ili vremenske uslove. Ba{ zbog toga je va`no da su au-
tori uspeli da katalog prilagode ovim posebnostima i da omogu}e da se
koristi i kao veoma iscrpan vodi~ po svojevrsnoj stalnoj postavci na
otvorenom.
Upotrebqivosti ovog kataloga kao pravog vodi~a svakako je umno-
gome doprineo i kvalitetan prevod celokupnost teksta na engleski jezik,
koji je uradio potporu~nik Dejan Milivojevi}. Katalog sadr`i 124 stra-
nice u punom koloru sa 103 veoma lepo osmi{qene i grafi~ki uspele
fotografije svih eksponata u eksterijeru. Za grafi~ki dizajn i fotogra-
fiju bio je zadu`en vojnik na civilnom odslu`ewu vojnog roka Lazar La-
zarevi}.
Formalnu strukturu kataloga ~ine uvodno i {est zasebnih poglav-
qa. U uvodnom delu autori su izneli kratki istorijat Vojnog muzeja s na-
glaskom na zbirku artiqerijskih sredstava, dok su u ostalim poglavqi-
Nova dostignu}a vojne teorije
UPRAVQAWE VANREDNIM SITUACIJAMA
U [koli nacionalne odbrane predstavqen je Zbornik radova sa
Me|unarodnog nau~nog skupa o vanrednim situacijama, odr`anog krajem
januara 2009. u organizaciji Instituta za strategijska istra`ivawa
Ministarstva odbrane i Misije OEBS u Srbiji.
Javnosti je tom prilikom predo~ena i kwiga pukovnika dr
Katarine [trbac „Vanredne situacije – Kako upravqati”, koja u ~etiri
poglavqa daje pregled pojma, trenutnu situaciju u dr`avnim organima
nadle`nim za upravqawe vanrednim situacijama, ulogu Vojske Srbije i
iskustva iz drugih zemaqa.
Pozdravqaju}i goste, predstavnike Misije OEBS u Srbiji, Fakul-
teta bezbednosti, vojnih i dr`avnih ustanova i institucija koje se bave
upravqawem vanrednim situacijama,
na~elnik Instituta za strategijska is-
tra`ivawa general-potpukovnik mr
Milan Zari} naglasio je da organi-
zacija veoma uspe{ne nau~ne konfer-
encije o vanrednim situacijama,
odr`ane 28. i 29. januara ove godine,
dokazuje da Ministarstvo odbrane i
Vojska Srbije pridaju odgovaraju}i
zna~aj upravqawu vanrednim situaci-
ma sredstva svrstana prema name-
ni i tipu. Tako su svi eksponati po-
deqeni na celine kao {to su;
spredpune}i topovi, protivoklop-
ni topovi, topovi i haubice, oklop-
no-mehanizovana sredstva, merze-
ri i minobaca~i i protivavionska
i mornari~ka sredstva.
Skoro svakom sredstvu po-
sve}ena je ~itava stranica kata-
loga na kojoj se nalazi kratak tek-
st o oru|u – na~in nabavke, vreme
kada je u{lo u proizvodwu ili je
uvedeno u naoru`awe, zatim veli-
ka, pregledna fotografija sred-
stva i wegove najva`nije tehni~ko-takti~ke karakteristike. Ovakvo
re{ewe omogu}ava ~itaocu jednostavan i brz pristup tra`enoj infor-
maciji {to je od ogromne va`nosti za posetioce muzeja koji obilaze
eksterijer ali i za qude od struke kojima }e iscrpan priru~nik svaka-
ko biti od koristi.
Za ovu zbirku, kao za retko koju u Srbiji, mo`e se re}i da je uisti-
nu od globalnog zna~aja, ne toliko po broju prikazanih sredstava, mada
je i on impresivan, ve} po pojedinim eksponatima koji stvarno pred-
stavqaju prave raritete u svetskim razmerama. Najboqi primeri za ovu
tvrdwu je tanketa poqske proizvodwe TK-F koja je izra|ena u svega 18
primeraka. Jedini sa~uvani primerak se nalazi u eksterijeru Vojnog mu-
zeja. Kao drugi primer mo`emo navesti nema~ki laki tenk PzKpfw I Ausf F,
koji je proizveden po~etkom Drugog svetskog rata u 30 primeraka od ko-
jih su sa~uvana samo dva. Jedan se nalazi upravo u zbirci Vojnog muzeja
dok je drugi u najve}em svetskom muzeju tenkova u Kubinki u Rusiji. Jo{
zanimqiviji je podatak da je i taj drugi primerak u Kubinku stigao kao
poklon Vojnog muzeja u Beogradu. Sli~no je i sa prvim tenkom jugoslaven-
ske proizvodwe koji nosi oznaku Vozilo A, a koji je proizveden u svega
pet primeraka, od kojih je sa~uvan samo jedan koji se nalazi, upravo u
eksterijeru Vojnog muzeja.
Publikovawe kataloga Artiqerijska i oklopna sredstva u ekste-
rijeru Vojnog muzeja predstavqa zna~ajan pomak u nastojawima da se
blaga srpskih muzeja {to vi{e otvore prema svojim posetiocima i sve-
tu, i na taj na~in u~ine istoriju srpskog naroda jasnijom i pristupa~ni-
jom obi~nom gra|aninu, u~enicima ili strancima koji pose}uju Srbiju.
Vuk OBRADOVI]
jama i pomo}i u slu~aju elementarnih nepogoda i katastrofa s masovnim
razmerama.
– Rezultat te nau~ne konferencije predstavqa i ovaj veoma
kvalitetan zbornik, objavqen zahvaquju}i razumevawu Misije Oebsa u
Srbiji i na{im nastojawima da stru~noj javnosti i zainteresovanima u
dr`avnim ustanovama i institucijama koje se bave spasavawem i up-
ravqawem vanrednim situacijama, pribli`imo stavove vode}ih eksper-
ata iz te oblasti. I ovaj zbornik radova pomo}i }e da u narednom peri-
odu reagujemo kvalitetnije, efikasnije i promi{qenije na sve izazove
vanrednih situacija – rekao je, izme|u ostalog, general-potpukovnik mr
Milan Zari}.
O Zborniku radova i kwizi
pukovnika dr Katarine [trbac
govorio je prof. dr Vladimir
Jakovqevi} sa Fakulteta bezbed-
nosti koji je naglasio da se u Sr-
biji sve ve}a pa`wa poklawa
efikasnom i uspe{nom up-
ravqawu i delovawu u vanrednim
situacijama.
D. G.
49
Pi{e dr Predrag Pej~i} 110 godina Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki” (1899– 2009)
muzika u Srbiji
Umetni~ki ansambl „Stanislav
Bini~ki” Ministarstva odbrane
Srbije obele`ava 110. godi{wicu
rada brojnim koncertima svojih
poslenika i se}awem na sve one koji
su decenijama, zalaze}i u tri veka,
obele`avali muzi~ki `ivot u
Srbiji. Ansambl je i danas glavni
nosilac muzi~kog `ivota u Vojsci
Srbije i jedini na ovim prostorima
koji neguje, podsti~e i {iri vojni~ko
muzi~ko stvarala{tvo i vojni~ke
tradicije na{eg naroda.
50
rvi istorijski izvori o postojawu vojne muzike u Srbiji vezuju se za pobede
srpske vojske mladog kraqa Du{ana na Velbu`du 28. jula 1330. protiv bugar-
P skog cara Mihaila. Prema re~ima vizantijskog istori~ara Ni}ifora Grgura,
u srpskoj vojsci bilo je mnogo zastava koje su nosile stegono{e, pored kojih su
se nalazili odredi ratnika sa trubama i dobo{ima. Od druge polovine 15.
veka uvode se i veliki duva~ki instrumenti na~iweni od ratni~ki metalnih
rogova, koje kasnije zamewuju drugi duva~ki instrumenti.
U sredwevekovnoj Srbiji, kako kazuje na{e izvorno narodno stvarala{tvo,
tako|e se pomiwu svirale i bubwevi. Kada su srpski vitezovi odlazili u boj na Ko-
sovo, kao u epskoj pesmi Musi} Stevan, s razvijenim krsta{ barjacima „udari{e
bubwi i svirale“. Narodni stvaralac spomiwe davorije – svirke i popevke, a jo{,
kao u pesmi Boj na Loznici, kada su Turci usred poraza ostavili kowe i topove,
bubwari „tad bubweve, baci{e“, a svira~i „ostavi{e instrumente: svirale: bori-
je, zile i }emana“.
U Voenom ustavu Ustani~ke vojske, za vreme Kara|or|a i srpskih ustanika, re-
gulisan je status dobo{ara i truba~a na osnovu Ustava dobo{ara. Ovaj ustav pro-
pisivao je vrste mar{eva i kako ih izvoditi. Po wemu lagano su se svirali Grandir
mar{ i Mu{katir mar{, a pri brzom koraku Ekuze mar{ i Fir{tski mar{, dok se
uz zvuke General mar{a polazilo s mesta, a uz mar{irawe preko poqa, svirao se
Feld mar{.
I knez Milo{ je, na po~etku svoje vladavine, nastojao da formira „dvorsku
muziku” i „bandu za srpsku kwa`evsku gardu” a prvi srpski kapelnik Kwa`eve garde
bio je [leziger. Vojna muzika, „banda”, dobila je posebne zakonske regulative u
Ustroenniu garnizonskog voinstva 10. januara 1845, kada se tretira kao posebna
muzi~ka struka.
Beogradska vojna muzika
Beogradski vojni orkestar vu~e poreklo iz 1833. kada je u tri pe{adijska
puka – Beogradskom, Timo~kom i [umadijskom – formirana vojna muzika. [est go-
dina kasnije, 1899. vojna muzika nalazi se u pet srpskih divizija, a te godine for-
mirana je i Beogradska vojna muzika.
15. oktobar 2009.
 Za kapelana Beogradske vojne muzike ukazom kraqa Aleksan- veliki duhovni koncert sa Bo`i}nim oratorijumom Sen-Sansa i
dra Prvog Obrenovi}a 2. avgusta 1899. postavqen je Stanislav Bi- 42. psalmom Mendelsona.
ni~ki, koji je prvi umetni~ki koncert sa Beogradskim vojnim orke- Balkanski ratovi, povla~ewe do Krfa i Solunski front u
strom izveo ve} krajem 1899. godine, kada je postavio i sopstvenu Prvom svetskom ratu, pa nedugo zatim i Drugi svetski rat, nisu bi-
uvertiru „Iz mog zavi~aja”. Prvi Simfonijski koncert Beogradskog li prikladno vreme za razvoj vojne muzike. Ipak, srpska vojska ni
vojnog orkestra za Uskrs 1900. godine sadr`ao je [ubertovu nedo- tada nije bila bez svojih orkestara. Oni su tada bili anga`ovani
vr{enu Simfoniju u ha – molu, Rapsodiju br. 2. Franca Lista, Vag- u tradicionalnom politi~kom, propagandom i borbenom radu, ko-
nerovu uvertiru Rienci – Posledwi tribun, zatim Per Gint kompo- jim je podizana vera narodna u boqe sutra i ja~ao borbeni duh
zitora Griga i, naravno, Dvor`akove Slovenske igre (1. i 3). oslobodilaca. Posle formirawa vojne muzike na Krfu u prole}e
Veliko interesovawe izazvala je i 49. predstava Kraqev- 1916, i Muzika Kraqeve garde otpo~iwe svoja veoma uspela izvo-
sko-srpskog narodnog pozori{ta 6. (18) marta 1902, kada je u izvo- |ewa, koja }e dosti}i vrhunac pri izvo|ewu umetni~kih koncerata
|ewu Beogradskog vojnog orkestra na simfonijskom koncertu pod u Solunu, kada je savezni~ka {tampa Bini~kog opisivala kao „qu-
upravom Bini~kog nastupila wegova supruga, sopran Miroslava Bi- bimca solunske publike“.
ni~ki, tada tako|e istaknuti umetnik.
Nastupaju}i u Oficirskom domu, Beogradski vojni orkestar Muzi~ka sekcija doma JNA
sara|ivao je i sa drugim umetni~kim ansamblima, vojnim i civil- Tokom 1941–1945. godine partizanski horovi izvodili su
nim. U beogradskom garnizonu bila su, pored ovog velikog orkestra, revolucionarne pesme doma}ih autora, u prvom redu originalnih,
jo{ ~etiri vojna ansambla – Ko- ali i na osnovu preuzetih melodi-
wi~ke divizije i Prvog kowi~kog Mnogobrojna anga`ovawa ja kao Komandant Sava (na osnovu
puka, zatim Sedmog pe{adijskog pesme o pogibiji jednog crvenoar-
puka Kraqa Petra i [estog pe- Vojna muzika bila je kori{}ena u raznim oblicima dejsta- mijskog komandanta) ili Po {uma-
{adijskog puka Kraqevi}a Alek- va svojih jedinica. Sviralo se na odmoru, na mar{u, na koncer- ma i gorama (tako|e od ruskog kom-
sandra, tako da je Beograd tih go- tima za vojsku i narod, kada se agitovalo za mobilizaciju, ali i pozitora).
dina predstavqao pravi muzi~ki pri mawim sve~anostima, kao pri proslavi oktobarske revolu- Aktivno je delovao vrlo ve-
grad. Bini~ki je sara|ivao i sa cije 7. novembra 1941. u U`icu, kada je odr`an i prvi Festival liki broj poznatih kompozitora i
Prvim beogradskim peva~kim narodnih pesama i igara (ili 9. novembra 1941. u ^a~ku). Vojni umetnika, me|u kojima su bili Kre-
dru{tvom, s kojim je organizovao orkestri anga`ovani su i pri formirawu novih jedinica, ula- {imir Baranovi}, Vojislav Vu~ko-
koncerte u Oficirskom domu. sku u oslobo|ena mesta, tokom politi~kih manifestacija... vi}, Oskar Danon, Logar Mihovil,
Josif Slovenski, Nikola Hercigo-
wa, Ivan Rupnik i drugi. Wihove
Muzika Stanislav Bini~ki kompozicije bile su inspirisane
kraqeve garde borbom za slobodu i motivisale,
Veliki srpski kompozitor, di- pored visokih umetni~kih vredno-
Po~etkom 1904. Bini~ki
rigent i muzi~ki pedagog Stanislav sti, na daqa pregnu}a.
je formirao Muziku Kraqeve
Bini~ki ro|en je 27. jula 1872. u se- Odmah po zavr{etku Drugog
garde, na ~ijem }e se ~elu na-
lu Jasika kraj Kru{evca. Zavr{io svetskog rata otpo~iwe razvoj voj-
laziti 16 godina, odnosno do
je Filozofski fakultet u Beogradu, ne muzike na novim umetni~kim i
1920. U vremenu od 1908. do
a u Minhenu je studirao kompoziciju organizacijskim osnovama. U fe-
1912. Bini~ki je na Vojnoj aka-
i muzi~ko pevawe. Bio je kapelnik i bruaru 1945. godine formirana
demiji srpske vojske pitomci-
dirigent Vojne muzike Beograda, di- je Muzi~ka sekcija Doma Jugoslo-
ma predavao muzi~ku teoriju i
rigent prvog Simfonijskog orkestra venske armije, zatim su, juna i de-
istoriju muzike, uz organizo-
u Srbiji i Muzike Kraqeve garde, od cembra iste godine, oformqeni
vawe horskog pevawa rodoqu-
1904. do 1920. godine, direktor Duva~ki orkestar i vojni~ki hor u
bivih pesama.
Muzi~ke {kole „Stankovi}“ i prvi okviru Simfonijskog orkestra.
Orkestar Kraqeve
direktor Beogradske opere Posle stvarawa Muzi~kog odseka
garde prire|ivao je vrhunske
(1920–1924. godine). u decembru 1946, formira se i
koncerte, pored ostalih oba-
Najzna~ajnije kompozicije su: Na uranku, prva srpska ope- Umetni~ka grupa Centralnog doma
veza vojnog i protokolarnog
ra, koja je izvedena 1899. godine, Qiqan i omorika i druge, a Jugoslovenske armije u januaru
karaktera. Sa svojih sedamde-
od vokalnih dela ciklusi solo i horskih pesama. 1947. godine.
setak ~lanova i plejadom po-
Poznat je i po mnogim mar{evima koje je svirala srpska Muzi~ka sekcija Doma imala
znatih srpskih kompozitora i
vojska, a posebno po mitskoj kompoziciji Mar{ na Drinu. je tri orkestra: simfonijski, sa-
muzi~ara, me|u kojima su bili
Jovan Mokrawac, Jovan Zor- lonski i duva~ki. O prvom ve}em
ko, Ru`i~ka, Petar Krsti}, koncertu Simfonijskog orkestra u
bra}a Neme~ek i drugi, svake Kapelnik druge klase listu „Narodna armija“ od 22. ja-
godine izvodio je velika vokal- nuara 1946. ostalo je zabele`eno:
Ukazom kraqa Aleksandra Prvog Obrenovi}a, 2. avgusta „U koncertnoj dvorani Cen-
no-instrumentalna dela, koja 1899, „na predlog Na{ega ministra vojnog, postavqamo: Za
su izazivala pa`wu qubiteqa tralnog doma Jugoslovenske ar-
kapelnika druge klase, Stanislava Bini~kog, svr{enog konzer- mije odr`ano je 11. maja uve~e za-
muzike. vatoristu, dosada{weg dr`avnog pitomca”.
Jedan od briqantnih bavno ve~e sa igrankom. Ve~e je
Ubrzo slede i naredbe ministra vojnog da „Beogradska otvoreno izvo|ewem 3. stava
uspeha Orkestra i Hora Kra- vojna muzika prestane dejstvovati 31. ovog meseca” (oktobra) i
qeve garde, sa 50 guda~a i 23 [este simfonije od ^ajkovskog.
da „Beogradski vojni orkestar otpo~ne dejstvovati 1. novembra To je bio prvi ve}i nastup orke-
duva~a, bilo je izvo|ewe Beto- ove godine!“.
venove Devete simfonije u Na- stra Centralnog doma, koji je
Gotovo istog dana sledi jo{ jedna naredba: „Od 23. okto- predstavio prisutnima svoje ne-
rodnom pozori{tu 1910. godi- bra ove godine, po potrebi slu`be odre|eni su:
ne. Krajem te godine, za Bo`i} sumwive izvo|a~ke kvalitete. Sa-
Za kapelnika Beogradskog vojnog orkestra, kapelnik druge stav orkestra je solidan. Izvede-
(25. decembra 1910 – 7. janua- klase Stanislav Bini~ki, sada kapelnik Beogradske vojne muzi-
ra 1911) Orkestar Kraqeve no delo je bri`qivo uve`bano i
ke, s tim da i daqe vr{i du`nost referenta za vojnu muziku majstorski odsvirano.
grade izveo je, zajedno sa Pe- pri op{te-vojnom odeqewe vojnog ministarstva, pored redovne
va~kim dru{tvom Stankovi}, Na koncertu su sudelovali,
mu du`nosti“! kao gosti, ~lanovi Beogradske

51
 feqton

opere: Melanija Bugari-

novi}, Anita Meze, Nada
[terle, @arko Cveji} i
Josip Rijavec, pijanisti
Milica Stojanovi} i Bog-
dan Babi}, violinista do-
cent Muzi~ke akademije
Marjanovi} i folklorna
grupa Abra{evi}.
Izvo|ene su operske
arije i dela: ^ajkovskoga,
Bizea, Glijera, Pu~inija,
Verdija, Rosinija, Mu-
sorgskoga, Suka, Dvor`a-
ka, Smetane, Taj~evi}a i
drugih. Na kraju je fol-
klorna grupa Abra{evi}
izvela nekoliko stilizo-
vanih verzija jedne od na-
rodnih igara.”
Muzi~ka publika
glavnog grada je, uz najvi-
{e znake hvale i odu{e-
vqewa, pratila koncerte
orkestra Centralnog do-
ma. Naro~ito su bili po-
se}eni koncerti u ~ast ro- „Marseqeza” – Pozdrav Parizu na `elezni~koj stanici 16. septembra 1914. godine
|endana J. B. Tita.
Formirawem Muzi~kog odseka, tre}eg odseka Centralnog do-
ma Jugoslovenske armije, prestala je da postoji Muzi~ka sekcija.
Dva wegova ansambla, duva~ki orkestar i mu{ki peva~ki hor, razvi- [efovi umetni~kog ansambla
jali su se samostalno i wihovi dirigenti vodili su brigu o kadrov- Po~ev od 1947. na ~elu Umetni~kog ansambla nalazili su,
skom popuwavawu. Uskoro, ve} po~etkom 1947. godine, naredbom vr- pored ostalih: Anton Kvaternik, Andrija Milek, Ratko Kova~i},
hovnog komandanta i ministra odbrane, ukinut je tre}i odsek i for- Frawo Bauk, Vojislav [iqegovi}, Budimir Gaji}, Ilija Ili-
mirana Umetni~ka grupa, ~ime su, u stvari, udareni temeqi Umet- jevski, Branko Karaka{, Robert Ivanovi}, Igor Mitrovi},
ni~kog ansambla. Budmir Gaki}, Ilija Ilijevski, Vladimir Mustajba{i}, \or|e
Umetni~ka grupa Centralnog doma Jugoslovenske armije for-
Minov, Milan Vlajin, Tihomir Mari}, Rado Simenuti, Emil
mirana je „radi uspje{nog razvijawa kulturnog i prosvjetnog rada u
Koseto, Milan Bau{anski, Branko Cveji}, Karel Ba}a, Davo-
Jugoslovenskoj Armiji i reprezentacije kulturno – umjetni~kog `ivo-
rin Zupani}, Vojkan Borisavqevi} i drugi.
ta u Jugoslovenskoj armiji”. Ovu grupu sa~iwavali su: peva~ki hor,
simfonijski orkestar i folklorna grupa.
Prvi ve}i javni nastupi Umetni~ke grupe Centralnog doma JA
usledili su krajem 1947. Na koncertu hora i orkestra, odr`anom Hor i orkestar Centralnog doma
21. oktobra, samo za ~lanove Doma, izvo|ene su masovne pesme pa- Za prvih {est meseci 1949. godine, Hor Centralnog do-
triotskog i narodnog karaktera, uz obaveznu igranku na kraju. Uspeh ma, koji broji 90 ~lanova, nastupio je {est puta na sve~anim
i aplauzi pobrani te ve~eri ozna~ili su dobar po~etak serije jav- akademijama u Domu, priredio {est koncerata za jedinice be-
nih nastupa Simfonijskog orkestra i hora. ogradskog garnizona i tri na Kolar~evom univerzitetu. Hor je
Simfonijski orkestar bio na turneji u Ni{u, Skopqu, Prokupqu, Pan~evu, Zemunu i
Beloj Crkvi. Tom prilikom izveo je devet koncerata za Armiju
Prvi javni nastup, izveden 4. decembra 1947. u Kolar~evom i devet za gra|anstvo. Ansambl hora nastupio je i na radio-
narodnom univerzitetu, uzburkao je poklonike muzi~ke umetnosti
stanicama Beograda i Skopqa, wegov odabrani repertoar dva
glavnog grada. Za ~lanove vokalno-instrumentalnog ansambla prvi
puta je sniman za plo~e, koje su ~esto na programu radio-emi-
javni koncert bio je i pokazateq budu}e programske orijentacije.
sija. Svim wegovim koncertima i nastupima prisustvovalo je
Koncert je bio podeqen u dva dela. Prvi deo programa obuhva-
tio je slede}e kompozicije: Logar – Pesma regruta, Adami~ – ^uj nas, oko 20.000 slu{alaca.
zemqo, Mokrawac – Peta rukovet i Kozar, Taj~evi} – Pesma od ko-
la, Mateti} – Pesma slobodi, Gotovac – Novi grad, Simoniti – Na- Obuhvatio je sva tri `anra ~iste vokalne i vokalno-instrumen-
{e gorje i Kozina – Obru~! talne muzike, koji }e ubudu}e biti osnovni materijal izvo|a~kog
Drugi deo programa obuhvatio je dela pisana za hor i orke- repertoara ovog ansambla: horske umetni~ke kompozicije, kompo-
star: Slavenski – Heroj Tito, Dru`e Tito i Staqin i Tito, Ha~aturi- zicije na narodne motive, borbene pesme i pesme izgradwe i kan-
jan – Pesma o Staqinu, Novikov – Rodina moja i kantata kompozito- tate progresivne idejno-estetske orijentacije. Uz to, ovaj program
ra Ivana Rupnika – Pjesma mrtvih proletera, pisana na tekst Bran- (sa mawim izuzecima, koje je diktirala tada{wa politi~ka situa-
ka ]opi}a, koja je, na konkursu Ministarstva kulture FNRJ, dobila cija) bio je ispuwen iskqu~ivo delima doma}ih kompozitora, {to
drugu nagradu. }e i daqe biti jedna od smernica programske politike ovog armij-
Ovaj program kao da je trasirao osnovnu liniju programske skog muzi~kog kolektiva!
politike budu}eg vokalno-instrumentalnog ansambla na{e armije. (Nastavak u idu}em broju)

52 15. oktobar 2009.


V E R SK I P RAZ N I C I
16.-31. oktobar
Pravoslavni
17. oktobar – Sveti Stefan i Jelena
([tiqanovi})
19. oktobar – Sveti apostol Toma –
Tomindan
20. oktobar – Sveti mu~enici Sergije
i Vakho – Sr|evdan
22. oktobar – Sveti apostol Jakov;
sveti Stefan Srpski
(Slepi)
26. oktobar – Sveta novokomu~enica
Zlata Meglinska
27. oktobar – Prepodobna mati
Paraskeva – Sveta Petka
31. oktobar – Sveti apostol
i jevan|elist Luka;
Sveti Petar Cetiwski
Jevrejski
18. oktobar – Ro{ hode{
Islamski
19. oktobar – Zulkada.
SR\EVDAN
Sveti mu~enici Sergije i Vakho bili su prva-
ci i velika{i na dvoru cara Maksimilijana, koji ih
je po{tovao i uva`avao zbog wihove hrabrosti,
vernosti i mudrosti. Kada je car saznao da su oni
hri{}ani, sva wegova qubav pretvorila se u gnev,
naro~ito kada su otvoreno odbili da u~estvuju u
sve~anostima `rtvoprino{ewa idolima. Naredio
je da im se oduzmu vojni~ka odela i svi znaci ~asti,
dostojanstva i ~ina. Potom ih je poslao u izgnan-
stvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Namesnik je
poku{ao da ih ubedi da se odreknu Hrista kako bi
sebe spasli be{~a{}a, muka i smrti. Ali oba sve-
titeqa ostali su ~vrsti u svojoj veri.
Sveti Vakho je izdahnuo pod batinama name-
snikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom, mu-
~en i pose~en u gradu Rosafu u Siriji. Oba ova
mu~enika i viteza vere Hristove stradali su 303.
godine.
RO[ HODE[
Pojava mladog meseca ozna~ava po~etak novog
meseca u jevrejskom kalendaru. Iako se danas na
Ro{ hode{ gleda kao na polupraznik, sa~uvan je
obi~aj da se subotom u hramovima, posle ~itawa
Tore, objavquje i blagosiqa novi mesec.
Smatra se prekretnicom koja pozitivno od-
slikava zbivawa na poslu, u porodici i duhovnom
`ivotu. Veruje se da donosi novo nadahnu}e i pre-
gala{tvo, nastavak dobro~instva i u~vr{}ivawe
vere. Ne postoje neka posebna pravila slavqa i
obele`avawa Ro{ hode{a osim prihvatawa ve-
drine koju treba preneti na ~lanove porodice i
prijateqe.
vremeplov
DOGODILO SE...
17. oktobar 1944. 19. oktobar 1918.
U Moskvi je zavr{en sastanak Dan oslobo|ewa Kru{evca u
izme|u ^er~ila i Staqina, na kome Prvom svetskom ratu. U Vojsci Sr-
je postignut sporazum o podeli inte- bije taj datum se obele`ava kao Dan
resnih sfera prilikom ure|ivawa 6. centra za obuku.
unutra{wih odnosa i odre|ivawa
me|unarodnog polo`aja balkanskih 23. oktobar 1944.
dr`ava nakon Drugog svetskog rata.
Sporazum je poznat pod nazivom
U filipinskom zalivu Lejte po-
~ela je jedna od najve}ih pomorsko-
„Dogovor o procentima“ i podrazu- vazdu{nih bitaka u Drugom svetskom
mevao je 50:50% britanskog i so- ratu, u kojoj u~estvovala gotovo cela
vjetskog uticaja u Ma|arskoj i Jugo- japanska flota i tri ~etvrtine flo-
slaviji, u Gr~koj 90% britanskog i te SAD. Bitka je okon~ana porazom
10% sovjetskog, u Rumuniji obrnuto, Japanaca 25. oktobra.
a u Bugarskoj 75 posto sovjetskog i
25 posto britanskog. 23. oktobar 1954.
19. oktobar 1957. Posle serije sastanaka u Pa-
rizu, SSSR, SAD, Velika Britanija
Savezna Republika Nema~ka
i Francuska sporazumele su se da
prekinula je diplomatske odnose sa
okon~aju okupaciju Nema~ke.
Jugoslavijom zato {to je Beograd
priznao Nema~ku Demokratsku Repu-
23. oktobar 1956
bliku. Odnosi su obnovqeni u fe-
bruaru 1968. godine. Uli~nim demonstracijama stu-
denata i radnika u Ma|arskoj je po-
19. oktobar 1918. ~ela antikomunisti~ka pobuna. Po-
Dan oslobo|ewa Zaje~ara. U buna je ugu{ena intervencijom so-
Vojsci Srbije taj datum se prosla- vjetskih trupa 4. novembra 1956.
vqa kao Dan Petog centra za obuku. godine.
Oslobo|ewe Beograda
Beograd je
oslobo|en 20. ok-
tobra 1944. go-
dine. Do spajawa
jedinica Crvene
armije i Prve ar-
mijske grupe Na-
rod no o slo bo di -
la~ke vojske Jugo-
slavije do{lo je
10. oktobra 1944,
kod Velike Plane.
Zajedni~ka bitka
jedinica NOVJ,
pod komandom generala Peka Dap~evi}a, i Crvene armije, pod komandom ge-
nerala Vladimira @danova, za Beograd otpo~ela je 14. i trajala do 20. ok-
tobra. U oktobru su oslobo|eni i mnogi drugi gradovi u Srbiji. z
Pripremio Miqan MILKI]
53
 duhovnost wa su bila stra{na, na sve
strane su neka`weno vr{e-
ni brojni zlo~ini, pqa~ke
Do obretewa (javqawa) Kazanske ikone do{lo je u Kazanu 23. i ubistva. Bilo je to vreme
juna 1579, nakon stra{nog po`ara u kome je izgorela polovina bezvla{}a, kada je svako

D grada. Devetogodi{wa Matrona videla je u snu Presvetu Bogo-

rodicu, koja joj je saop{tila da se ikona nalazi u zemqi, na
mestu gde je do izbijawa po`ara bio devoj~icin roditeqski
dom. Naredila joj je da to prenese arhiepiskopu i gradskim voj
vodama, kako bi je oni uzeli iz zemqe. Devoj~ici niko nije vero-
vao, ~ak ni wena majka. Nakon {to se ~udesno javqawe ponovilo
jo{ dva puta, sada mnogo stra{nije, majka je poverovala u }erkine
mislio samo o sebi i u svo-
ju korist, a ne na spasewe
otaxbine.
U`as je zavladao na-
rodom. ^ekano je spasewe, a
wega nije bilo niotkuda.
Najve}e poni`ewe nastupi-
re~i i re{ila da sama kopa na mestu svog izgorelog doma. Devoj- lo je kada su la`ni Dimi-
~ica je uzev{i a{ov i kopaju}i na mestu gde je bila pe} u wihovom trije i Poqaci okupirali
izgorelom domu, na wenu veliku radost, spazila ne{to zamotano u Moskvu vre|aju}i ruske sve-
par~e sukna. Kada su ga ra{irili, videli su ikonu Presvete Bogo- tiwe, hramove i sve {to je
rodice sa Mladencem, kakvu niko ranije nije video. Bila je savr- rusko. Ermogen, tada ve} pa-
{eno nova, kao da je tog momenta naslikana i sva je sijala. Vest o trijarh, veliki po{tovalac
tome ra{irila se celim gradom i mno{tvo naroda do{lo je na Presvete Bogorodice i u to
mesto javqawa. vreme jedan od malobrojnih
pregalaca za Rusiju, tvrdo
Pobeda nad se dr`ao svojih ube|ewa i
poqacima i{ao putem spasonosnim za
dr`avu i ruski narod. U av-
Tada{wi sve{tenik hrama svetog Nikolaja, u koji je ikona prenese- gustu 1611. godine u tamni-
na, i o~evidac svih doga|aja bio je budu}i ruski patrijarh Ermogen. ci, u koju su ga zatvorili
On je opisao obretewe ikone, wena ~uda i sastavqa~ je wene slu- Poqaci, napisao je posla-
`be. U toku prenosa ikone ka hramu, u povorci su isceqena dva slep- nicu, kojom je pozvao sav ru-
ca – Josif i Nikita. To je bio znak da je ona projavqena, radi du- ski narod u za{titu otaxbi-
hovnog prosve}ewa i progledawa zaslepqenih neverjem. Mnogo puta ne, prestonice i pravoslav-
kasnije ona je pravoslavnoj vojsci pokazivala put pobede, ka ispu- ne vere od stranaca, koju
wewu svetog duga pred Bogom i otaxbinom. Prepis ikone su poslali oni `ele da uni{te.
caru Ivanu Vasiqevi~u Groznom. Saznav{i za obretewe, car je na- Tada je iz raznih kra-
redio da se na tom mestu izgradi hram i osnuje `enski manastir, gde jeva Rusije ka Moskvi po~ela
je Matrona primiv{i mona{ki da pristi`e narodna vojska,
postrig, kao wegova igumanija sa knezom Po`arskim i Ku-
okon~ala zadwe dane ovozemaq- zmom Miwinom na ~elu. Ka- ^uda Kazanske ikone
skog `ivota. Posle smrti mu`a, zanski odred je tako|e kre-
tu je u mona{kom podvigu, ovoze- nuo, ponev{i sa sobom Ka-
maqski `ivot zavr{ila i wena zansku ikonu. Kada su Po-
majka.
Opisuju}i doga|aje iz 1612.
godine, jedne od najstra{nijih u
istoriji ruske dr`ave i naroda,
qacima nakloweni boqa-
ri saznali za namere Mi-
wina i Po`arskog, zahte-
vali su od patrijarha da ih
ZA[TITNI
autor navodi da je veliko zlo na- odvrati. On im je odgovo-
stupilo kao posledica neverja, rio: „Na wima neka bude
grehova i izdajstva. Rusija je tada milost Bo`ja i blagoslov Opisuju}i zna~ajne
bila pred uni{tewem. Cela ze- na{eg smirewa, a na izdaj-
mqa je bila u po`arima, razara- Ivan Grozni doga|aje iz ruske vojne
nike neka se izlije gnev
Bo`ji i da budu prokleti za istorije protojerej
sva vremena.“ Tada su ga Vasilij [vec u tekstu
umorili gla|u.
Ruska vojska je nemaju- „^uda Kazanske ikone
}i snaga za napad i sa~e- Presvete Bogorodice“,
kav{i da pro|e zima, tek
objavqenom u zborniku
22. oktobra 1612, uz `e-
stok otpor Poqaka zauzela radova „Rusija pred drugim
Kremq. ^udotvorna Kazan- dolaskom“ Sergeja i Tamare
ska ikona se pri opsadi
nalazila u najisturenijim Fomin, navodi i brojna
redovima vojske. Narod je ~uda koja svedo~e da
u znak blagodarnosti za
izbavqewe od neprijateqa Rusija zaista predstavqa
napravio sve~anu molebnu mesto pod pokroviteqstvom
litiju sa Kazanskom iko-
nom. Svi vojnici i prisut-
Majke Bo`ije.
ni narod pevali su tropar,
Kazanski hram u Sankt Peterburgu koji je tada napisan. Qudi

54 15. oktobar 2009.

 su padali na kolena pred
~udotvornom ikonom, koja
se nalazila na ~elu ruske
vojske i ~ijim posredova-
wem je Presveta Bogorodi-
ca darovala pobedu nad
Poqacima. Time je do{ao
kraj velikih razarawa i
haosa u dr`avi.
Pripovedawe autora
o u~e{}u Kazanske ikone u
sudbini Rusije, daqe vodi
ka epohi Petra Prvog i no-
vom gradu na obalama Ne-
ve, gradu svetog Petra –
Sankt Peterburgu. Malo je
crkvenih pastira u to vre-
me podr`avalo Petra Pr-
vog. Sveti Mitrofan Voro-
we{ki je u tome bio jedan
od retkih. Imperator je
imao Bo`ji blagoslov za
mnoga dela i nije se zau-
stavqao pred te{ko}ama,
ve} ih je prosto brisao sa
puta. Znao je da je ono {to
radi nu`no i korisno za
dr`avu i sudbinu budu}ih
ruskih pokolewa.
Kada je 1695. godine
do{ao u Vorowe` sa ciqem
da izgradi flotu za napad
na Azov, sveti Mitrofan mu
je mnogo pomogao, ube|uju}i
narod u potrebu ovog dela.
Pred bitku sa [ve|anima,
Presvete Bogorodice svetiteq je imperatoru
predskazao pobedu nad ne-
prijateqem i izgradwu ve-
likog grada na severu. Tada
CA RUSIJE mu je rekao: „Uzmi Kazansku
ikonu Presvete Bogorodi-
ce i ona }e ti pomo}i da
pobedi{. Sa Wom se ne-
}e{ ni~ega pla{iti, ni~ega. Pobedi}e{ mnoge protivnike. Osnova-
}e{ novu prestonicu, veliki grad u ~ast svetog Petra, jer te je Bog
blagoslovio za to. Kazanska ikona }e biti pokrov grada i tvog na-
roda. Sve dok ona bude u prestonici i pred wom se budu molili pra-
voslavni, neprijateqska noga u grad ne}e kro~iti“.
Daqa ruska istorija svedo~i da su se re~i svetiteqa u potpu-
nosti obistinile. Nakon upokojewa svetog Mitrofana Vorowe{kog
i podizawa Sankt Peterburga, po nare|ewu Petra Prvog prepis
Kazanske ikone je 1710. godine donesen iz Moskve i postavqen u
centru nove prestonice.
Dr`avna ikona
Tokom Otaxbinskog rata 1812. godine, glavnokomanduju}i ge-
neral Mihail Ilarionovi~ Kutuzov, ~esto je odlazio u hram i mo-
lio se pred Kazanskom ikonom. Majka Bo`ja ni tada nije ostavila
svoja ~eda, nego je za{titila rusku zemqu od invazije. Ruska vojska je
22. oktobra – na dan praznovawa Kazanske ikone, odnela prvu po-
bedu u ratu. Neprijateq je tada izgubio sedam hiqada qudi. Pao je
prvi sneg i po~ele su hladno}e, koje su francuski vojnici te{ko pod-
nosili. Tog dana neprijateqska armija po~ela je da se smawuje i ne-
staje. Kazanski saborni hram u Sankt Peterburgu postao je hram –
spomenik ruske slave u Otaxbinskom ratu 1812. godine. Pred wim
su postavqene skulpture vojskovo|a Mihaila Ilarionovi~a Kutuzo-
va i Barklaja de Tolija. Nije slu~ajno veliki ruski strateg i vojnik
Kutuzov, koji je rusku
armiju doveo do pobede,
zave{tao da ga sahrane
u Kazanskom sabornom
hramu, posve}enom Ka-
zanskoj ikoni Presvete
Bogorodice, onoj koju je
tako po{tovao ceo svoj
`ivot. I sada iznad
grobnice vojskovo|e ne-
prekidno gori kandilo
pred Kazanskom ikonom
Majke Bo`je. Petar Veliki
U februaru
1917. godine, na dan
uo~i abdikacije impe-
ratora Nikolaja Dru-
gog i kraja samodr`a-
vqa u Rusiji, u Mo-
skovskom sabornom
hramu podignutom u
~ast Kazanske ikone,
javila se ikona Majke
Bo`je, nazvana Dr-
`avna. I sada na me-
stu javqawa ikone po-
stoji izvor sa svetom
Mihail Ilarionovi~ Kutuzov
U godinama velikog Otaxbinskog rata bilo je u Rusiji brojnih
~udesnih znakova i svedo~ewa koji su govorili o blagodatnoj milosti
bo`ijoj.
Dvadesetog aprila 1941. godine, Nemci su praznovali ro-
|endan svog firera, a ruski narod je praznovao Vaskrs.
Podudarawe po~etka Otaxbinskog rata sa praznika Sabora
ruskih svetiteqa govori o wihovom nebeskom zastupni{tvu pred Go-
spodom za branioce ota~astva.
Po~etak protivnapada Crvene armije, 6. decembra 1941.
kod Moskve, desio se na dan svetog Aleksandra Nevskog – za{titni-
ka zemqe Rusije.
Vaskrs se 1942. godine proslavqao 5. aprila, na dan bitke
na ledu koju je Aleksandar Nevski vodio sa [ve|anima. U toj bici
Rusi su izvojevali pobedu jer su [ve|ani, zbog te`ine svojih oklo-
pa, propadali kroz led.
Intronizacija mitropolita Sergija u patrijarha moskovskog
i cele Rusije na dan svetog Aleksandra Nevskog ukazivala je, tako-
|e, na pokroviteqstvo svetiteqa novoizabranom patrijarhu i ru-
skom narodu.
Vaskrs se 1945. godine proslavqao na dan svetog velikomu-
~enika i pobedonosca Georgija, {to je bio znak skore pobede nad
fa{isti~kom Nema~kom. Vest o pobedi sjedinila se sa rado{}u
Svetle sedmice.
Na praznik Svete Trojice 24. juna 1945, na Crvenom trgu
odr`ana je Parada pobede. Tada je iz kapije Spaske kule iza{ao
Pashalni Georgije – mar{al @ukov na belom kowu.
PO KROV CA RI CE NE BE SKE
Rusku zemqu sa svih strana ogra|uju ~udotvorne ikone Majke
Gospoda. Tihvinska ikona ~uva i blagosiqa severne predele, Iver-
ska blagosiqa ju`ne krajeve, a Po~aevska i Smolenska ogra|uju ru-
sku zemqu sa zapada.
Na istoku, Kazanska ikona Presvete Bogorodice sijaju}i do
kraja zemqe zracima blagodati, ogra|uje i blagosiqa Rusiju. U cen-
tru sija Vladimirska ikona Majke Bo`je, naslikana rukom jevan|e-
liste Luke, na dasci od stola, za kojim se dogodila Tajna Ve~era –
prva Evharistija, ozna~iv{i po~etak spasewa ~ove~anstva na Krvi
na{eg Gospoda i po~etak novog `ivota.
55
 duhovnost
Kada se rat zavr{i
mitropolit Ilija tre-
ba da otputuje u Rusiju
i ispri~a na koji na~in
vodom i do wega drugi izvor svetog velikomu~enika Georgija. To je je ona spasena.“
bio jasan znak da Majka Bo`ja ni u tim stra{nim danima ru{ewa Vladika je uspo-
dr`ave, koja je vla{}u careva – samodr`aca opstajala vekovima, stavio vezu sa pred-
kada su se bezdani greha otvorili u qudima, kada je sve ru{eno u stavnicima Ruske crkve
plamenu stra{nog bratoubila~kog rata i poni`ewe svega svetog i sa sovjetskom vladom
i qudskog dostiglo posledwe granice, nije ostavila Rusiju, ve} je i preneo im sve {to mu
bila sa ruskim narodom. Celom svetu je pokazala da je od tada je nalo`eno. I sada se
ona dr`avna upraviteqica Rusije i da dr`i sudbinu dr`ave i ru- u arhivama ~uvaju pi-
skog naroda u svojim rukama. sma i telegrami koje je
mitropolit Ilija slao u Mitropolit Ilija
Kakva god da bude vlast na zemqi to ne}e biti toliko va`no, jer
je od februara 1917. godine cela Rusija pod za{titom Presvete Moskvu. Ne vide}i bilo
Bogorodice. Kakva je to potresna ~iwenica bila i va`no zname- kakvu mogu}nost da se si-
we?! Koja su jo{ svedo~anstva bila potrebna? Autor nagla{ava da tuacija popravi, Staqin
se u tom doga|aju krije i odgovor na pitawe {ta ustvari ozna~ava je odlu~io da ispuni sve
Divjejevo, opisuju}i detaqno wegov zna~aj u posledwim vremenima. {to je preneo mitropo-
Da su tih godina shvatili {ta zna~i znamewe – javqawe Dr`avne lit Ilija.
ikone, koliko stra{nih dela ne bi bilo u~iweno. Sve se desilo ona-
ko kako je i prore~eno.
Molitva Mitropolita Ilije Iz Vladimirskog hrama
izneli su Kazansku iko-
U kwizi zatim sledi opis doga|aja iz Drugog svetskog rata, u nu Presvete Bogorodice
kome je Hitler imao za ciq uni{tewe svete Rusije, wenog naroda i i obi{li Lewingrad u
brisawe sa lica zemqe svega {to je rusko. Tada se desilo ne{to od litiji. Grad je spasen.
izuzetnog zna~aja za sudbinu Rusije i celog sveta. Bila je zima 1941. Mnogima je i dan-danas
godine. Nemci su nastupali ka Moskvi. Zemqa je bila na ivici kata- ostalo nepoznato kako Josif Visarionovi~ Staqin
strofe. Tih dana niko nije verovao u pobedu i svi su videli samo se on odr`ao, kada mu
smrt. Svuda su vladali panika, strah i o~ajawe. pomo}i prakti~no nije
Promislom Bo`jim izabran je prijateq i molitvenik za Rusiju bilo. Do sada su mnogi
iz jedne bratske crkve – mitropolit Livanskih gora Ilija (Antiohij- istra`iva~i velikog
ska patrijar{ija). On je re{io je da se zatvori i da moli Majku Bo`- Otaxbinskog rata uza-
ju da mu otkrije na koji na~in je mogu}e pomo}i Rusiji. Spustio se u ludno tra`ili odgovor
katakombu, gde nije dopirao nijedan zvuk sa zemqe i gde nije bilo ni- na pitawe: „Za{to
~ega, osim ikone Majke Bo`je sa kandilom. Nakon trodnevnog bdewa Nemci u jesen 1941. go-
javila mu se u ogwenom stubu sama Presveta Bogorodica i objavila dine nisu zauzeli Le-
mu da je on izabran da
prenese opredeqewe Bo`-
je za dr`avu i ruski narod.
JU RI[ NA KE NING SBERG
Ako sve to {to je objavqe- Pri~e o ~udesnim slu~ajevima Kazanske ikone u Otaxbinskom
no ne bude ispuweno, Ru- ratu mogle su da se ~uju od mnogih ratnika sa fronta, ~ak i od neve-
sija }e propasti. Georgij Konstantinovi~ @ukov
ruju}ih. Navodimo jedno takvo svedo~anstvo. Bilo je to u vreme juri-
„Moraju se u celoj {a na Keningsberg 1944. godine. Evo {ta govori oficir koji je u bi- wingrad, kada su ve} bili na wegovoj pe-
zemqi otvoriti hramovi, ci za taj grad tvr|avu, bio u samom sredi{tu doga|aja: riferiji?“ Narodno predawe ka`e da
manastiri, duhovne akade- „Na{a vojska je bila pred porazom, a Nemci sve nadmo}niji. to nije bilo mogu}e, jer su nai{li na ne-
mije i bogoslovije. Sve- Gubici su bili ogromni, ishod neizvestan. Odjednom vidimo da je do- premostivu prepreku, na krug koji je po
{tenici moraju biti vra- {ao komandant fronta sa mnogo oficira i sa wima sve{tenici sa karti prstom nacrtao mitropolit le-
}eni sa frontova i iz lo- ikonom. Mnogi su po~eli da zbijaju {ale: „Evo doveli su popove, sa- wingradski Aleksej, a zatim obleteo po
gora i po~eti sa bogoslu- da }e nam oni pomo}i...“ No, komandant je energi~no presekao sve tom krugu avionom, pokropiv{i ga sve-
`ewima. U toku je pripre- {ale narediv{i da se svi postroje i skinu kape. Sve{tenici su od- tom vodom. Kada su do{li te linije, ne-
ma za predaju Lewingrada, slu`ili moleban i nose}i ikonu po{li prema prvoj borbenoj liniji. ma~ki tenkovi su stali kao da su se uko-
a on se ne sme predati. Mi smo sa nevericom posmatrali: kuda idu potpuno uspravqeni? pali. Iako im je put bio skoro potpuno
Neka se iznese, rekla je Sve }e ih pobiti! Sa nema~ke strane je bila strahovita paqba, pra- otvoren, ni metar vi{e nisu mogli da se
Ona, ~udotvorna Kazanska vi vatreni zid! Ali oni su spokojno i{li u vatru. Odjednom je paqba pomere napred. Opet su se potvrdile
ikona i u litiji pronese sa nema~ke strane prestala, kao prese~ena. Tada je dat signal i na- re~i svetiteqa Mitrofana Vorowe-
oko grada. Tada ni jedan {a vojska je sa kopna i sa mora otpo~ela op{ti juri{ na Keningsberg. {kog koje je izrekao Petru Prvom, da je
neprijateqski vojnik ne}e Desilo se ne{to neverovatno. Na hiqade Nemaca je ginulo i grad svetog apostola Petra izabran od
stupiti na wegovo tlo, jer hiqade ih se predalo. Zarobqenici su posle u jedan glas govorili same Presvete Bogorodice i dok je we-
je on izabrani grad. Pred da se pred sam ruski juri{ „na nebu pojavila Madona” (tako oni zo- ne Kazanske ikone i molitvenika u we-
Kazanskom ikonom se mo- vu Bogorodicu), koja je bila vidqiva svoj nema~koj armiji i kod koje je mu, neprijateq ne}e u}i u grad.
ra i u Moskvi slu`iti mo- apsolutno otkazalo svo oru`je. Nisu mogli da ispale ni jedan metak. Zanimqivo je i to da je blokada
leban. Zatim ikonu treba Tada je Ruska vojska savladav{i prepreke i nanev{i neprijatequ ve- Lewingrada bila probijena na dan pra-
odneti u Staqingrad, koji like gubitke, lako slomila otpor i zauzela grad koji je do tada bio znika svete ravnoapostolne Nine, pro-
se tako|e ne sme predati neosvojiv. U vreme Bogorodi~inog javqawa, Nemci su padali na ko- svetiteqke Gruzije. Posle Lewingrada,
neprijatequ. Ikona se mo- lena i zaista su tada mnogi me|u wima shvatili o ~emu se radi i ko Kazanska ikona po~ela je svoj pohod po
ra nositi sa vojskom sve do poma`e Rusima“. Rusiji. Nema~ki poraz kod Moskve bio
zapadnih granica Rusije. je tako|e ~udo, projavqeno molitvama i

56 15. oktobar 2009.

 BLAGOSLOV BEOGRADU
Kazanska ikona Presvete Bogorodice, sa blagoslovom pa-
trijarha sveruskog Aleksija Drugog, doneta je u Beograd 1. aprila
1999. godine. Ikonu su, tokom bombardovawa Natoa, doneli mo-
nasi manastira sv. Sergejeve lavre, a putovawe po Srbiji
zapo~ela je od Saborne crkve.
Nakon Saborne crkve, ikona je preneta u nekada{wu vojnu crkvu
Ru`icu na Kalemegdanu, da bi kona~no stigla i na plato hrama svetog
Save, gde ju je do~ekalo vi{e od 3. 000 qudi. Radi celivawa, ikona je
bila izlo`ena u maloj crkvi svetog Save, a kasnije tog dana u hramu
svetog Save slu`ena je i molitva (akatist) ~uvenoj Kazanskoj ikoni.
Posle celivawa, ikona nastavqa svoje putovawe do crkve
Aleksandra Nevskog, Bogoslovskog fakulteta, a litija je pre{la i
Pan~eva~ki most. Ikona je potom odneta i na vrh Beogra|anke,
odakle je blagosiqana srpska prestonica, a posle tri dana
vra}ena je u crkvu svetog Save. Iako su postojale `eqe da se sa
ikonom ode i na Kosovo, patrijarh srpski gospodin Pavle nije dao
blagoslov za to.
Na vra~arskom platou slu`en je moleban za spas srpskog na-
roda uz pomo} Majke Bo`je, a Kazanska ikona Presvete Bogorodi-
ce, uz ikonu Presvete Trojeru~ice, jo{ jedan je poklon Srpskoj
pravoslavnoj crkvi, koji je po obilasku Srbije na{ao svoj novi
dom u crkvi svetog Save na Vra~aru.
N. DRA@OVI]
zastupni{tvom Majke Bo`je, ~ija ikona je tako|e pronesena avionom
oko Moskve. Nemci su u panici be`ali goweni strahom. Po putu je
bila ba~ena tehnika i niko od nema~kih i sovjetskih generala nije
mogao da shvati kako i zbog ~ega se to desilo. Volokolamski put je
bio slobodan i ni{ta nije spre~avalo Nemce da u|u u Moskvu.
Odbrana Staqingrada
Zatim su Kazansku ikonu preneli u Staqingrad. Ikona,
pred kojom je vr{ena neprekidna slu`ba nalazila se u sredini
ruske vojske, na desnoj obali Volge i koliko god da su napora
ulagali, Nemci nisu mogli da pre|u reku. U to vreme u wihovim
rukama nalazio se znatan deo Staqingrada, usred ~ijih ru{e-
vina je od svih zdawa, jedini potpuno neo{te}en ostao hram po-
dignut u ~ast Kazanske ikone Majke Bo`je. Legendarni koman-
dant general Vasilij Ivanovi~ ^ujkov ~esto je tu dolazio, }ute-
}i stajao i pale}i sve}e pred svetim ikonama molio se za spa-
sewe grada.
Bilo je trenutaka kada su branioci dr`ali samo mali pe-
daq obale Volge, ali Nemci nisu uspeli da ih potisnu, jer je na
tom mestu bila Kazanska ikona (to mesto se sada zove „Mala ze-
mqa”). Ikonu su nosili na delove fronta gde je situacija bila
najkriti~nija i na mestima gde su vr{ene pripreme za napad.
Sve{tenici su slu`ili molebane i vojnike kropili svetom vo-
dom. Sa kakvim su samo umiqewem i rado{}u svi to prihvatali.
Celom svetu postala je poznata „Pavlovqeva ku}a” blagodare}i
podvigu starijeg vodnika Jakova Pavlova. On je predvodio juri-
{nu grupu, koja je u po~etku bitke izbacila Nemce iz ku}e, a za-
tim, pretvoriv{i je u neosvojivu tvr|avu, dr`ala je nekoliko
meseci sve do likvidacije staqingradskog „kotla”. Ratnici sa
Pavlovqeva ku}a za vreme Staqingradske bitke i sada
Snimio D. ATLAGI]
staqingradskog fronta govorili su da je Pavlov, ina~e sin
sve{tenika, pre armije bio monah. Blagoslov Gospodwi mu je
i pomogao da opstane.
U to vreme je u Rusiji bilo otvoreno 20.000 hramova Ruske
pravoslavne crkve. Cela Rusija se tada molila. Molio se ~ak, i
Staqin, o ~emu, tako|e postoje svedo~anstva. Boris [apo{wi-
kov, carski general, nije skrivao svoja religiozna ube|ewa. Sa-
te i sate provodio je u razgovorima sa Staqinom i svi wegovi
saveti (me|u mnogobrojnim i onaj o obla~ewu ruske vojske u sta-
re uniforme sa carskim epoletama) bili su usvojeni.
Aleksandar Vasilevski, koji je na predlogu Borisa [apo-
{wikova postavqen za na~elnika General{taba, bio je sve{te-
nikov sin, a wegov otac je tada bio jo{ `iv. Crkva je blagoslo-
vila Otaxbinski rat ruskog naroda i taj blagoslov je bio utvr-
|en na nebu. Od Prestola Svevi{weg razgoreo se duh Rusije...!
Koliko se samo visokih oficira, o vojnicima da i ne govorimo,
molilo satima pre bojeva. Mnogi komandanti, pa i sam mar{al
Georgij Konstantinovi~ @ukov, govorili su pred bitku: „S Bogom!”
Jedan oficir koji je za vreme borbenih letova odr`avao vezu sa
pilotima, govorio je kako je ~esto u slu{alicama mogao da ~uje
da piloti zapaqenih aviona vi~u: „Gospode! Primi s mirom duh
moj....”. Vratilo se vreme slavne pro{losti Rusije. Kakvi su tada
molitvenici bili na ruskoj zemqi! I Majka Bo`ja je wihovim mo-
litvama progonila neprijateqe, unose}i u`as u wih.
Staqin je posle rata ispunio datu re~ i u oktobru 1947. go-
dine, pozvao mitropolita Iliju u Rusiju. Bojao se da ne ispuni
naloge Presvete Bogorodice, zato {to su se ostvarila sva pro-
ro~anstva predana preko vladike Livana. Mitropolit Ilija do-
{ao je u Moskvu gde su ga sve~ano do~ekali. Na dar su mu predali
ikonu, krst i panagiju ukra{enu dragim kame-
wem iz svih delova zemqe, ~ime je simboli~-
no cela Rusija u~estvovala u poklonu. Staqin
je li~no organizovao izradu panagije i krsta
anga`uju}i najiskusnije juvelire u dr`avi.
Do 2001. godine ~udotvorna Kazanska
ikona Presvete Bogorodice bila je u Vladi-
mirskoj crkvi u Sankt Peterburgu, a te godine
svetiwa je vra}ena u Kazanski hram gde se i
sada nalazi i predstavqa znamewe blagodat-
nog pokrova Carice Nebeske.
Preveo i priredio
Stevica S. KARAPANXIN
57
 – za izbor lica pod brojem 8: da je zavr{ilo Medicinski ili Bi-
olo{ki fakultet i da radi na poslovima mikrobiolo{ke dijagnostike;
– za izbor lica pod brojem 9: da je zavr{ilo Medicinski fakul-
tet i da ima objavqene nau~ne radove iz oblasti fiziologije, patofi-
ziologije i srodnih disciplina;
– da su u posledwa dva perioda ocewivawa slu`benom ocenom
najmawe „vrlo dobar“;
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak niti postupak zbog
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno koji ni-
su osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`om od {est meseci;
Prednost pri izboru imaju kandidati koji imaju vi{e objavqenih
nau~nih i stru~nih radova iz oblasti predmeta za koji konkuri{u.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA NA^IN KONKURISAWA

Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd,
raspisuje Crnotravska broj 17 (preko delovodstva).

Uz molbu se prila`e:
KONKURS – overena fotokopija diplome o zavr{enom fakultetu;
– overena fotokopija diplome o ste~enom nazivu specijaliste za
predmet za koji se bira,
Za izbor lica u nastavni~ka i saradni~ka – overena fotokopija diplome magistra i/ili doktora nauka;
zvawa Vojnomedicinske akademije – kopija slu`bene ocene za dva posledwa perioda ocewivawa;
u Beogradu – spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima u
prilogu;
a) I z b o r – na formaciji VMA popuwen obrazac o ispuwenosti uslova za izbor/reizbor u zva-
we (koji je potpisao {ef mati~ne Katedre);
– potvrda da nije osu|ivan;
1. jednog nastavnika za predmet
– ocenu Katedre o sposobnosti za nastavni rad po Odluci Na-
MEDICINSKA MIKROBIOLOGIJA u zvawe docent stavno-nau~nog ve}a VMA broj 8/491 od 22.01.2008. godine.
2. Jednog saradnika za predmet Fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog organa je-
dinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.
INTERNA MEDICINA u zvawe asistent Nepotpune i neblagovremeno dostavqene molbe ne}e se razma-
3. Tri saradnika za predmet trati.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa
SUDSKA MEDICINA u zvawe asistent u magazinu „Odbrana“.
4. Jednog saradnika za predmet Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-nau~-
nog ve}a VMA, na telefon 2661-122, lokal 26-384.
GINEKOLOGIJA SA AKU[ERSTVOM u zvawe asistent
5. Jednog saradnika za predmet
GENERAL[TAB VOJSKE SRBIJE
MEDICINSKA NAU^NA INFORMATIKA u zvawe asistent UPRAVA ZA QUDSKE RESURSE (J-1)
6. Jednog saradnika za predmet
PATOLO[KA ANATOMIJA u zvawe asistent raspisuje
7. Jednog saradnika za predmet
FIZIKALNA MEDICINA SA REHABILITACIJOM
u zvawe asistent
INTERNI KONKURS
8. Jednog saradnika za predmet za prijem u profesionalnu vojnu slu`bu
u svojstvu profesionalnog oficira
MEDICINSKA MIKROBIOLOGIJA u zvawe asistent na neodre|eno vreme
9. Jednog saradnika za predmet
FIZIOLOGIJA u zvawe asistent Na osnovu ~lana 39. i 40. Zakona o Vojsci Srbije (Slu`beni gla-
snik Republike Srbije br. 116/07) i ~lana 3. stav 1. ta~ka 2. Uredbe o
USLOVI KONKURSA prijemu u profesionalnu vojnu slu`bu (Slu`beni glasnik Republike
Srbije br. 112/08), General{tab Vojske Srbije raspisuje interni kon-
Na konkurs se mogu javiti profesionalna vojna lica na slu`bi u kurs za prijem u profesionalnu vojnu slu`bu, u svojstvu profesional-
Vojnomedicinskoj akademiji koja ispuwavaju ove uslove: nog oficira na neodre|eno vreme, na formacijsko mesto
Op{ti uslovi Na~elnik 2. referata (za finansije) Komande Objekata po-
– da su zavr{ili odgovaraju}i fakultet za predmet za koji konkuri- sebne namene Garde G[ VS, F^ kapetana, FPG 14, FVES 33101, me-
{u, da ispuwavaju uslove propisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim sto slu`bovawa Beograd – 1 izvr{ilac.
nau~noistra`iva~kim ustanovama i bli`e uslove definisane Odlukom
Nastavno-nau~nog ve}a Vojnomedicinske akademije broj 8/491 od Op{ti uslovi konkursa:
27.12.2007. za izbor u odgovaraju}e nastavno ili saradni~ko zvawe; – da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
– za izbor lica pod brojem 1: da je doktor medicinskih nauka iz – da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije,
oblasti mikrobiologije; – da se nalaze na slu`bi u Ministarstvu odbrane ili Vojsci Sr-
– za izbor lica pod brojem 2,3,4, 6 i 7: da imaju zdravstvenu spe- bije u svojstvu oficira na odre|eno vreme ili vojnog, odnosno dr`av-
cijalizaciju za predmet za koji se biraju; nog slu`benika,
– za izbor lica pod brojem 5: da je u`eg stru~nog usmerewa iz – da nisu osu|ivani i da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,
oblasti medicinske nau~ne informatike:

58 15. oktobar 2009.


VOJNA AKADEMIJA
raspisuje
KONKURS
Za izbor i NASTAVNIKA i SARADNIKA
u {kolskoj 2009/2010. godini
a) Za nastavnike:
1. za u`u nau~nu oblast operatika, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, doktor vojnih na-
uka iz oblasti ratne ve{tine)
2. za u`u nau~nu oblast op{te ma{inske konstrukcije,
izbor
– jedan u zvawe vanredni profesor (posebni uslovi: VS, VES
63540)
3. za u`u nau~nu oblast mehanika, izbor
– jedan u zvawe redovni profesor (posebni uslovi: VS, VES
63539)
b) Za saradnike:
4. za u`u nau~nu oblast strategija, izbor
– jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka
iz oblasti Bezbednost i za{tita)
5. za u`u nau~nu oblast za{tita od NHB oru`ja, izbor
– jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka
iz oblasti za koju se bira)
v) Za nastavnike ve{tina:
6. za u`u oblast vojna tehnika i oprema jedinica KoV,
izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, VES 31299)
g) Za spoqne saradnike – nastavnike:
7. za u`u nau~nu oblast strategija, izbor
– jedan u zvawe vanredni profesor (posebni uslovi: doktor
nauka iz oblasti za koju se bira, zavr{eno G[U)
– da nemaju negativnih slu`benih ocena, a da su posledwe dve
najmawe vrlo dobar (za vojne slu`benike pretposledwa najmawe 125
bodova) i
– da su psihofizi~ki zdravi i zdravstveno sposobni za vojnu
slu`bu bez ograni~ewa.
Posebni uslovi:
– da imaju zavr{en ekonomski fakultet,
– da imaju iskustvo u radu na poslovima finansijskog poslova-
wa i
– da imaju pozitivnu bezbednosnu proveru za rad u objektima
posebne namene.
Kandidati molbe podnose Vojnoj po{ti 1084 Beograd, po{tom
preporu~eno ili predaju li~no u delovodstvu. Uz molbu prila`u:
– biografiju (sa navedenim osnovnim li~nim podacima, adre-
som i telefonom za kontakt),
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
– overenu fotokopiju diplome o ste~enoj {kolskoj spremi,
– uverewe nadle`nog suda o neka`wavawu, odnosno da se ne vo-
di krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du-
`nosti (ne starije od {est meseci),
– fotokopiju li~ne karte.
Pre prijema u profesionalnu vojnu slu`bu kandidati koji ispu-
wavaju uslove konkursa i koji u|u u naju`i izbor bi}e upu}eni na le-
karski pregled radi ocene sposobnosti za prijem u slu`bu.
Neblagovremene i nekompletne molbe ne}e biti razmatrane.
Rok za podno{ewe prijava za prijem u slu`bu je 15 dana od dana
objavqivawa konkursa.
Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa mogu se dobiti na tele-
fon 011/2063-178.
8. za u`e nau~ne oblasti vojna tehnika i oprema jedini-
ca ViPVO i taktika jedinica ViPVO, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor nauka iz obla-
sti za koje se bira)
9. za u`u nau~nu oblast vazduhoplovno ma{instvo, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor nauka iz obla-
sti za koju se bira)
10. za u`u nau~nu oblast transport u logistici, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor nauka iz obla-
sti za koju se bira)
11. za u`u nau~nu oblast ekonomija, izbor
– jedan u zvawe redovni profesor (posebni uslovi: doktor eko-
nomskih nauka)
12. za u`u nau~nu oblast ekonomija, izbor
– jedan u zvawe vanredni profesor (posebni uslovi: doktor
ekonomskih nauka)
13. za u`u nau~nu oblast ekonomija, izbor
– dva u zvawe docent (posebni uslovi: doktor vojnoekonomskih
nauka)
14. za u`u nau~nu oblast op{ta logistika, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, doktor nauka iz
oblasti `ivotne sredine)
15. za u`u nau~nu oblast sistem logistike, izbor
– jedan u zvawe docent – vanredni profesor (posebni uslovi:
PVL, VES 32179)
d) Za spoqne saradnike – saradnike:
16. za u`u nau~nu oblast pravo odbrane, izbor
– jedan u zvawe asistent – pripravnik (posebni uslovi: PVL,
zavr{en pravni fakultet)
USLOVI KONKURSA I NA^IN KONKURISAWA
Pored posebnih uslova navedenih za svaku ta~ku ovog konkursa
kandidati moraju da ispuwavaju i slede}e uslove:
1) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar
(ne odnosi se na lica iz gra|anstva);
2) da su osnovne studije zavr{ili sa prosekom najmawe 8 (os-
am) – odnosi se samo na lica koja konkuri{u za zvawe asistenta –
pripravnik i
3) da ispuwavaju i ostale uslove za izbor u zvawe nastavnika
za koje konkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim
nau~noistra`iva~kim ustanovama i Statutom VA.
Kandidati iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije molbe za
izbor podnose redovnim putem, na adresu VP 2977, Beograd, sa na-
znakom „Za konkurs“, a kandidati iz gra|anstva po{tom, preporu~e-
no, na adresu: Vojna akademija, Pavla Juri{i}a [turma br. 33, Be-
ograd. U molbi OBAVEZNO navesti adresu i telefon, U@U NAU^NU
OBLAST ZA KOJU SE PODNOSI MOLBA i BROJNU OZNAKU U@E
NAU^NE OBLASTI U KONKURSU.
Uz molbu kandidati treba da prilo`e:
– dokaze o ispuwavawu uslova konkursa;
– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom
radnih du`nosti i
– bibliografiju objavqenih nau~nih i stru~nih radova.
Pored navedenih dokumenata, profesionalna vojna lica koja se
nalaze van sastava Vojne akademije, i koja konkuri{u za mesta pod
„a“, „b“ i „v“, treba da dostave upitnik za preme{taj (popuwen i ove-
ren) i saglasnost nadle`ne pretpostavqene komande. Lica iz gra-
|anstva treba da dostave jo{: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uve-
rewe o dr`avqanstvu, uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni
postupak i uverewe da nisu ka`wavani.
O rezultatima konkursa kandidati iz Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije bi}e obave{teni redovnim putem, posredstvom svojih
komandi, a kandidati iz gra|anstva na dostavqenu ku}nu adresu.
Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe ne}e biti razma-
trane.
Konkursna dokumentacija ne}e se vra}ati.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.
59
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje

KONKURS
za popunu radnih mesta u Direkciji za nabavku i prodaju Uprave za snabdevawe
Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije, prijemom lica
iz gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika, u radni odnos na odre|eno vreme:

1. {est (6) referenata, VSS, sa zavr{enim ekonomskim
fakultetom,
2. jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim pravnim fa-
kultetom,
3. tri (3) referenta, VSS, sa zavr{enim farmaceutskim
fakultetom,
4. jedan (1) referent, magistar nauka, sa zavr{enim
farmaceutskim fakultetom,
5. tri (3) referenta, VSS, sa zavr{enim ma{inskim ili
saobra}ajnim fakultetom,
6. dva (2) referenta, VSS, sa zavr{enim elektrotehni~-
kim fakultetom,
7. dva (2) referenta, VSS, sa zavr{enim prirodno-mate-
mati~kim fakultetom ili elektrotehni~kim fakultetom – smer in-
formatika ili telekomunikacije.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog
dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|i-
vani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
– da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok sa
oru`jem.

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje

KONKURS
za popunu radnih mesta u Vojnotehni~kom institutu Uprave za odbrambene tehnologije Sektora
za materijalne resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije, prijemom lica iz gra|anstva u svojstvu
vojnih slu`benika, u radni odnos na odre|eno vreme:

1. dva (2) istra`iva~a saradnika, VSS, sa zavr{enim
ma{inskim fakultetom,
2. ~etiri (4) istra`iva~a saradnika, VSS, sa zavr-
{enim ma{inskim fakultetom,
3. jedan (1) istra`iva~ saradnik, VSS, sa zavr{enim
elektrotehni~kim fakultetom,
4. pet (5) istra`iva~a saradnika, VSS, sa zavr{enim
tehnolo{ko-metalur{kim fakultetom,
5. tri (3) istra`iva~a saradnika, VSS, sa zavr{enim
ma{inskim fakultetom,
6. jedan (1) istra`iva~ saradnik, VSS, sa zavr{enim
tehnolo{ko-metalur{kim fakultetom,
7. jedan (1) vi{i istra`iva~, VSS, sa zavr{enim teh-
nolo{ko-metalur{kim fakultetom,
8. jedan (1) vode}i istra`iva~, VSS, sa zavr{enim
tehnolo{ko-metalur{kim fakultetom.
9. jedan (1) istra`iva~ saradnik, VSS, sa zavr{enim
arhitektonskim fakultetom,
10. jedan (1) samostalni referent za pravne poslo-
ve, VSS, sa zavr{enim pravnim fakultetom.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~-
nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da ni-
su osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`em od {est me-
seci,
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
– da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok sa oru`-
jem.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) Za radno mesto na rednom broju 1 – zavr{en ma{inski fa-
kultet, smer vojno ma{instvo, prose~na ocena u toku studija osam
i vi{e,

60 15. oktobar 2009.

 POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) za sva radna mesta:
– po`eqno da kandidati imaju najmawe godinu dana radnog
iskustva u struci,
– da poznaju rad na ra~unaru (ECDL),
– po`eqno poznavawe jednog od svetskih jezika,
– da im ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu
zbog te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa.
NAPOMENA: Prilikom odlu~ivawa o prijemu u radni odnos
prvenstvo pod jednakim uslovima ima}e kandidati: supru`nik, od-
nosno ~lan porodice poginulog profesionalnog pripadnika Vojske
Srbije, poginulog ili umrlog od posledica povreda zadobijenih u
vr{ewu slu`be u Vojsci Srbije i supru`nik profesionalnog pri-
padnika Vojske Srbije preme{tenog iz jednog u drugo mesto slu-
`bovawa i vojni stipendisti.
Uz molbe kandidati prila`u:
– CV ili kratku radnu biografiju,
– overena fotokopija diplome kojom se potvr|uje stru~na
sprema – zavr{ena {kola,
– uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– overena fotokopija radne kwi`ice,
– potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog
pola) ili overena fotokopija vojne kwi`ice,
– overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci,
b) Za radno mesto na rednom broju 2 – zavr{en ma{inski fa-
kultet, smer vojno ma{instvo – raketna tehnika, prose~na ocena u
toku studija osam i vi{e,
v) Za radno mesto na rednom broju 3 – zavr{en elektroteh-
ni~ki fakultet, smer elektronika, prose~na ocena u toku studija
osam i vi{e,
g) Za radno mesto na rednom broju 4 – zavr{en tehnolo-
{ko-metalur{ki fakultet, da kandidat ima zvawe diplomira-
ni in`ewer tehnologije, prose~na ocena u toku studija osam i
vi{e,
d) Za radno mesto na rednom broju 5 – zavr{en ma{inski fa-
kultet, smer vazduhoplovni, prose~na ocena u toku studija osam i
vi{e,
|) Za radno mesto na rednom broju 6 – zavr{en tehnolo{ko-
metalur{ki fakultet, da kandidat ima zvawe diplomirani in`e-
wer metalurgije, prose~na ocena u toku studija osam i vi{e, rad-
no iskustvo u struci do tri godine,
e) Za radno mesto na rednom broju 7 – zavr{en tehnolo{ko-
metalur{ki fakultet, da kandidat ima zvawe diplomirani in`e-
wer metalurgije, prose~na ocena u toku studija osam i vi{e, da je
kandidat specijalista za oblast zavarivawa po kriterijumima
Evropskog instituta za zavarivawe,
`) Za radno mesto na rednom broju 8 – zavr{en tehnolo-
{ko-metalur{ki fakultet, da kandidat ima zvawe diplomirani
in`ewer tehnologije ili zavr{en prirodno-matemati~ki fakul-
tet, zvawe diplomirani hemi~ar ili diplomirani fizikohemi-
~ar i akademsko zvawe magistra nauka, ili zavr{ene master
studije u navedenoj oblasti, prose~na ocena u toku studija osam
i vi{e,
z) Za radno mesto na rednom broju 9 – zavr{en arhitektonski
fakultet, prose~na ocena u toku studija osam i vi{e,
– overena fotokopija sertifikata ili drugog dokaza o po-
znavawu rada na ra~unaru,
– overena fotokopija sertifikata ili drugog dokaza o po-
znavawu jednog od svetskih jezika,
– lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti,
– uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi kri-
vi~ni postupak i
– overena fotokopija re{ewa o vojnom stipendirawu.
Uverewa koja se prila`u uz prijavu ne mogu biti starija od
{est meseci.
Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e biti razmatrane.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o
izboru }e svi kandidati biti obave{teni pisanim putem u zakon-
skom roku.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Mini-
starstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za materi-
jalne resurse, Uprava za snabdevawe, Direkcija za na-
bavku i prodaju, Beograd, ul. Nemawina br. 15, sa na-
znakom „Za konkurs za prijem u slu`bu”, po{tom preporu-
~eno ili li~no na delovodstvo Direkcije za nabavku i prodaju.
Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na
telefon 011/3203-055.
Oglas ostaje otvoren do 13. novembra 2009. godine.
i) Za radno mesto na rednom broju 10 – zavr{en pravni fa-
kultet, polo`en pravosudni ispit, radno iskustvo od pet godina.
NAPOMENA: Prednost imaju vojni stipendisti.
Uz molbe kandidati prila`u:
– CV ili kratku biografiju,
– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli,
– uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– overena fotokopija radne kwi`ice,
– potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog
pola) ili overena fotokopija vojne kwi`ice,
– lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti,
– uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi kri-
vi~ni postupak i
– overena fotokopija re{ewa o vojnom stipendirawu.
Uverewa koja se prila`u uz prijavu ne mogu biti starija od
{est meseci.
Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e biti razmatrane.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o
izboru }e svi kandidati biti obave{teni pisanim putem u zakon-
skom roku.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Vojno-
tehni~ki institut, Beograd, ul. Ratka Resanovi}a br. 1,
sa naznakom „Za konkurs“, po{tom preporu~eno ili li~no na
delovodstvo Direkcije za nabavku i prodaju.
Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na
broj telefon 011/2051-313 ili 011/2051-317.
Oglas ostaje otvoren do 13. novembra 2009. godine.
61
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje

KONKURS
za prijem lica iz gra|anstva u Odeqewe za pripremu nepokretnosti po Master planu
Uprave za infrastrukturu Sektora za materijalne resurse, u svojstvu vojnog slu`benika,
na odre|eno vreme:
1. Jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim arhitektonskim 6. Jedan (1) operater za obradu i unos podataka,
fakultetom, SSS, sa zavr{enom sredwom {kolom – op{teg, birotehni~kog, eko-
nomskog ili elektrotehni~kog, odnosno elektronskog smera i
2. Tri (3) referenta, VSS, sa zavr{enim pravnim fakul-
tetom, 7. Jedan (1) voza~ motornog vozila, SSS, KV.
3. Jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim ekonomskim fa-
OP[TI USLOVI KONKURSA:
kultetom,
– da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
4. Dva (2) referenta, SSS, sa zavr{enom sredwom {kolom – da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog
– geodetski smer, dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|i-
5. Jedan (1) tehni~ki sekretar, SSS, sa zavr{enom sred- vani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
wom {kolom – op{teg, birotehni~kog, ekonomskog ili elektroteh- – da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
ni~kog, odnosno elektronskog smera, – da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok sa oru`jem.

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje

KONKURS
za prijem lica iz gra|anstva u Vojnogra|evinski centar „BEOGRAD” Uprave za infrastrukturu
Sektora za materijalne resurse, prijemom lica iz gra|anstva u svojstvu vojnih slu`benika,
u radni odnos na odre|eno vreme:

1. jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim ekonomskim fa-
kultetom,
2. jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim ma{inskim fa-
kultetom,
3. jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim gra|evinskim
fakultetom – smer puteva, mostova, `eleznica,
4. jedan (1) na~elnik, VSS, sa zavr{enim gra|evinskim
fakultetom – smer konstruktivni,
5. jedan (1) na~elnik, VSS sa zavr{enim pravnim fakul-
tetom,
6. jedan (1) referent, V[S, sa zavr{enom vi{om uprav-
nom {kolom,
7. jedan (1) referent, V[S, sa zavr{enom vi{om ekonom-
skom {kolom,
8. jedan (1) operater, SSS, sa zavr{enom sredwom eko-
nomskom {kolom ili gimnazijom,
9. tri (3) referenta, SSS, sa zavr{enom sredwom geodet-
skom {kolom.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog
dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|i-
vani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci,
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
– da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok sa oru`-
jem.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
1. za radno mesto pod rednim brojem 1 – zavr{en ekonomski
fakultet, pet godina iskustva u struci,
2. za radno mesto pod rednim brojem 2 – zavr{en ma{inski
fakultet, pet godina iskustva u struci,

62 15. oktobar 2009.

 POSEBNI USLOVI KONKURSA:
1. Za mesto na rednom broju 1 – zavr{en arhitektonski fa-
kultet, pet godina iskustva u struci,
2. Za mesto na rednom broju 2 – zavr{en pravni fakultet, pet
godina iskustva u struci,
3. Za mesto na rednom broju 3 – zavr{en ekonomski fakultet,
pet godina iskustva u struci,
4. Za mesto na rednom broju 4 – zavr{ena sredwa {kola –
smer geodetski, tri godine iskustva u struci,
5. Za mesto na rednom broju 5 – zavr{ena sredwa {kola –
op{teg, birotehni~kog, ekonomskog ili elektrotehni~kog odnosno
elektronskog smera, tri godine iskustva u struci,
6. Za mesto na rednom broju 6 – zavr{ena sredwa {kola –
op{teg, birotehni~kog, ekonomskog ili elektrotehni~kog odnosno
elektronskog smera, tri godine iskustva u struci i
7. Za mesto na rednom broju 7 – SSS, pogonski tehni~ar – me-
hani~ar za motore i vozila, tri godine iskustva u struci.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Mini-
starstvo odbrane Sektor za materijalne resurse Uprava za in-
frastrukturu, Beograd, Balkanska br. 53, sa naznakom „za kon-
kurs“.
3. za radno mesto pod rednim brojem 3 – zavr{en gra|evinski
fakultet – smer puteva, mostova, `eleznica, pet godina iskustva u
struci,
4. za radno mesto pod rednim brojem 4 – zavr{en gra|evinski
fakultet – smer konstruktivni, pet godina iskustva u struci,
5. za radno mesto pod rednim brojem 5 – zavr{en pravni fa-
kultet, polo`en pravosudni ispit, pet godina iskustva u struci, od
toga dve godine na imovinsko-pravnim poslovima u katastru,
6. za radno mesto pod rednim brojem 6 – zavr{ena vi{a
upravna {kola, tri godine iskustva u struci,
7. za radno mesto pod rednim brojem 7 – zavr{ena vi{a eko-
nomska {kola, tri godine iskustva u struci,
8. za radno mesto pod rednim brojem 8 – zavr{ena sredwa
ekonomska {kola ili gimnazija, tri godine iskustva u struci,
9. za radno mesto – pod rednim brojem 9 – zavr{ena sredwa
geodetska {kola, tri godine iskustva u struci, od toga jedna godina
na poslovima u katastru.
Za sva radna mesta posebni uslovi su:
– da kandidati imaju polo`en dr`avni ispit,
– da poznaju rad na ra~unaru (ECDL) sa poznavawem jednog od
svetskih jezika,
– da im ranije nije prestao radni odnos u dr`avnom organu
zbog te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa.
NAPOMENA: Prilikom odlu~ivawa o prijemu u radni odnos
prednost }e imati vojni stipendisti.
Uz prijavu kandidati prila`u:
– CV ili kratku radnu biografiju,
– overenu fotokopiju diplome kojom se potvr|uje stru~na spre
ma – zavr{ena {kola–fakultet,
NAPOMENA: Prednost imaju vojni stipendisti.
Uz molbe kandidati prila`u:
– CV ili kratku biografiju,
– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli,
– uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– overena fotokopija radne kwi`ice,
– potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog
pola) ili overena fotokopija vojne kwi`ice,
– lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti,
– uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi kri-
vi~ni postupak i
– overena fotokopija re{ewa o vojnom stipendirawu.
Uverewa koja se prila`u uz molbu ne mogu biti starija od {est
meseci.
Neblagovremene i nepotpune molbe ne}e biti razmatrane.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina i ista
}e, u zakonskom roku, pisanim putem biti dostavqena svim u~esni-
cima javnog konkursa.
Bli`a obave{tewa o op{tim i posebnim uslovima oglasa mo-
gu se dobiti na broj telefona 011/3203-308.
Oglas ostaje otvoren do 13. novembra 2009. godine, a za
ogla{ena mesta koja ne budu popuwena u navedenom roku – do wi-
hove popune.
– uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– overenu fotokopiju radne kwi`ice,
– potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu{kog
pola) ili overenu fotokopiju vojne kwi`ice,
– overenu fotokopiju sertifikata ili drugog dokaza o pozna-
vawu rada na ra~unaru i o poznavawu jednog od stranih jezika,
– overenu fotokopiju dokaza o radnom iskustvu u struci,
– uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi kri-
vi~ni postupak,
– lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti i
– overenu fotokopiju re{ewa o vojnom stipendirawu (za voj-
ne stipendiste).
Uverewa koja se prila`u uz prijavu ne mogu biti starija od
{est meseci.
Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e biti razmatrane.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina i ona
}e, u zakonskom roku, pisanim putem biti dostavqena svim u~esni-
cima javnog konkursa.
Prijavu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Mini-
starstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse Uprava za in-
frastrukturu, Beograd, Balkanska br. 53, sa naznakom „za kon-
kurs“.
Bli`a obave{tewa o op{tim i posebnim uslovima oglasa mo-
gu se dobiti na broj telefona 011/3203-308.
Oglas ostaje otvoren do 13. novembra 2009. godine.
63
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje

KONKURS
za prijem lica iz gra|anstva u Odsek za zatvarawe projekta Uprave za infrastrukturu
Sektora za materijalne resurse, u svojstvu vojnog slu`benika, na odre|eno vreme:

1. jedan (1) na~elnik, VSS, sa zavr{enim pravnim fakul-
tetom i polo`enim pravosudnim ispitom,
2. jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim pravnim fakul-
tetom,
3. jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim ekonomskim
fakultetom,
4. jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim gra|evinskim
fakultetom i
5. jedan (1) referent, VSS, sa zavr{enim arhitektonskim
fakultetom.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
– da su kandidati dr`avqani Republike Srbije,
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~-
nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu
osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est
meseci,
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije i
– da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok sa
oru`jem.
– lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti,
– uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi kri-
vi~ni postupak i
– overena fotokopija re{ewa o vojnom stipendirawu.
Uverewa koja se prila`u uz molbu ne mogu biti starija od {est
meseci.
Neblagovremene i nepotpune molbe ne}e biti razmatrane.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina i ona
}e, u zakonskom roku, pisanim putem biti dostavqena svim u~esni-
cima javnog konkursa.
Bli`a obave{tewa o op{tim i posebnim uslovima oglasa mo-
gu se dobiti na broj telefona 011/3203-308.
Oglas ostaje otvoren do 13. novembra 2009. godine.

POSEBNI USLOVI KONKURSA:

– za mesto na rednom broju 1 – zavr{en pravni fakultet i
polo`en pravosudni ispit, pet godina iskustva u struci,
– za mesto na rednom broju 2 – zavr{en pravni fakultet,
pet godina iskustva u struci,
– za mesto na rednom broju 3 – zavr{en ekonomski fakul-
tet, pet godina iskustva u struci,
– za mesto na rednom broju 4 – zavr{en gra|evinski fakul-
tet, pet godina iskustva u struci i
– za mesto na rednom broju 5 – zavr{en arhitektonski fa-
kultet, pet godina iskustva u struci.

NAPOMENA: Prednost imaju vojni stipendisti.

Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu: Mini-

starstvo odbrane Sektor za materijalne resurse Uprava za in-
frastrukturu, Beograd, Balkanska br. 53, sa naznakom „za kon-
kurs“.

Uz molbu se prila`u:
– CV ili kratku biografiju,
– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli,
– uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,
– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– overena fotokopija radne kwi`ice,
– potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi (za kandidate mu-
{kog pola) ili overena fotokopija vojne kwi`ice,

64 15. oktobar 2009.

 {ah
IZABRANA PARTIJA „nakqukanih varijantama” kojima se Znak uzvika je Svetlanin i ona 15. f4!
druk~ije ne mo`e dosko~iti. Ina~e se smatra da je ve} sada postigla pred- Slaba ta~ka je poqe f6 na kome
ORIGINALNA smatra da onaj ko ne igra po teoriji nost, {to }e re}i da je ovu diskusiju se nalazi dama.
IGRA – mo`e igrati samo slabije, ali ovde zasad dobila. 15...e5 16. fe5 Dg6 17. Lf4 Le6
Prudwikova – @ukova to ne va`i. Prudwikova igra „po teo- 12...Df6 18. Sc5?
Beograd, 1998. riji”, ali je razradila mawe poznat Suo~ena sa neobi~nim tokom par- Beli vu~e slab potez, dok bi sa
sistem, originalan i – vide}e se – ni- tije, @ukova je odigrala ovaj potez 18. Sd6! stajao jasno boqe. Ali,
1. Sf3 d5 2. d4 c5 3. g3 Sc6 4. koji predstavqa teoretsku novost.
Lg2 Sf6 5. 0-0 e6 6. c4 cd4 7. Sd4 kako bezopasan. Doda}emo na ovom igra se...
mestu da me|u vo|ama belih figura Nije ni ~udo {to nije odigrala 18. Lc4 19. Dc4 Le5 20. Kh1
Lc5 8. Sb3 12...b6 ili 12...b5, kada tako|e ne
Svetlana Prudwikova-^urovi} koji su ovako ili sli~no igrali ne na- Tad8?
lazimo velika imena, osim nekoliko bi izjedna~ila, kao ni 12...De7... Igra bi bila jednaka posle
igrala je na beogradskom `enskom 13. Dc2 a5 14. e4 Sde7
turniru protiv zemqakiwe Natalije poku{aja T. Petrosjana. 20...Lb2 21. Ta2 Ld4 22. Sb7
@ukove. Igrala je originalno i na{ Sama Prudwikova je iz svog kom- 21. Sb7 Td4 22. De2 Tb8?
poku{aj da ovom otvarawu odredimo pjutera izvukla da je izvesni Jande- Nova gre{ka sa katastrofalnim
ime nije uspeo. Re~ je o zatvorenom mirov protiv isto tako izvesnog Be- posledicama. Trebalo je 22...Lf4
sistemu koji je u Enciklopediji otva- lozerova igrao 8. Sc6 bc6 9. Dc2 sa daqim 23. Tf4
rawa svrstan u rubriku ED1. Time je Le7 itd... stekav{i boqu igru. Tb8 24. Sc5 Dd6 25. Tc1 Td2 26.
beli izbegao kwi{ke diskusije, pa 8...Lb6 9. cd5 Sd5 10. Sa3 0-0 Df1 Se5 i kompenzacijom.
kako se ko sna|e! Ima, naime, igra~a 11. Sc4 Lc7 12. a3! 23. Sa5!
1:0
ZANIMQIVOSTI
PORU^NIK I GENERAL
U jednoj kafani u Parizu igrali su general Kamija Frencenok i REKLI SU...
pukovnik Aristid Bonsa. Kada je general krenuo da rukom poru{i figure u Samo se u sredi{wici igra
znak predaje, za~u se glas jednog poru~nika koji je pratio zanimqiv duel. pravi {ah.
– Nemojte predati gospodine generale, imate sigurnu pobedu! Beli: Kg1, Dc2, Ta1, Tf1, Lc1, Lg2, E. Znosko-Borovski
Pukovnik se ironi~no nasmejao, a general je ustupio mesto mladom Sb3, Sc4, a3, b2, e4, f2, g3, h2
poru~niku, koji je izveo lep mat u pet poteza uz `rtvu kraqice. Crni: Kg8, Df6, Ta8, Tf8, Lc7, Lc8,
Sc6, Se7, a5, b7, e6, f7, g7, h7
– Kako se zovete poru~ni~e? – upitao je general. Pripremio
Iako je potez crnog u tekstu bio Rade MILOSAVQEVI]
– Napoleon Bonaparte – odgovorio je mladi}.
jedini, pozicija je slaba. majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

EA, r~, Kserks, vrisak, `anr, a, Branko, abijetin, PTK, jodati, palata-
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA VODORAVNO: uniforma, odbrana,
vata, nasilnost, Arago, koren, Stelea, Trivan, amarant, ki~ma,
kre{endo, aporti, Aka, tilovina, vikawe, n, Kaka, Masimo, pecare,

li, Amaro, irenika, macani, Ararat, Note}, rzati, otkresati, Aris,

A
B
R
[
O X
skitalo, izuzetak.

V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
17. @ena osniva~, 19. Hitno pismo, depe{a, 20. Oni koji se o nekom sta- 1. U~enica osnovne {kole, 2. Iskusna, prepredena osoba (fig.), 3. Rugo-
Q

raju, 21. Grupa ostrva kod Filipina, 22. Koje se ti~e nosa, 24. Nakaza,
S
rugoba, 25. Prili~no tupasto, 26. Magistar (skr.), 27. Mesto u Rumuni-
ji, 28. Prepodnevna predstava, 29. Britanska pop-grupa, 30. Lice u N
ba, 4. Reka u Mjanmaru, 5. Kuvano povr}e (mn.), 6. Napad, navala (mn.),
7. Mu{ko ime, Čedomir, 8. Ime ruskog slikara Rjepina, 9. Oznaka za
A
kiri, 10. Velika batina, 11. @ensko ime, Jelena, 12. Vrsta ribe (mn.),
S
A
lice (str.), 31. Kr{evitost, 32. Ime glumca Pa}ina, 34. Balvan, trupac,
A 13. Esteta, 14. Gusta te~nost iz upaqenog tkiva, 15. Gr~ko slovo, 16. Pla-
K

35. Dovesti u nered, 37. Izdava~ko preduze}e (skr.), 38. Prvi i tre}i neta Sun~evog sistema, 18. Jedna od prirodnih nauka, 19. Ispuwa-
vati se, 21. Izgubiti ne~iju naklonost, 22. Pewati se, 23. Ratoboran,
O

samoglasnik, 40. Birati dovoqno, 41. Krema (mn.), 42. Auto-oznaka

Saudijske Arabije, 43. Stupiti u brak (o vi{e mu{karaca), 44. Mesto u 25. Italijanski pisac, Emilio, 26. Auto-oznaka Zaje~ara, 28. Ameri~ki
Sloveniji, 45. Mra~ni ponor iz starogr~ke mitologije, 46. Mre`wa~a

w
oka (mn.), 47. Zanemarqivo, neznatno (lat.), 48. Ra~unski centar (skr.),
49. Zanesewa{tvo, 50. Sna`na, `estoka, 51. Pojava na uzburkanoj vo-

R G
di, 52. Mu{ko ime, Isidor, 53. Marveni lekar, 54. Stanovnik Sajgona,
55. Prastanovnici Palestine, Samaritanci.
M
glumac, Xejms, 29. Nema~ki kompozitor, Hans, 31. [titono{a, 32. Jedan
od trenera „Partizana”, Vuk, 33. @enski ku}ni ogrta~ (mn.), 35. Ime
L
pisca Majlera, 36. Provalije, 37. @ena o~evog brata, 39. Stoti deo
hektara, 40. Italijansko mu{ko ime, 41. Nema~ki pesnik, Fridrih,
42. Potres, zemqotres, 43. Otisak na mekoj podlozi 44. Mu{ko ime,

\
R

Dimitrije odmila, 46. Kraq stare Judeje, 47. Osim, izuzev, 49. To jest
(skr.), 50. Auto-oznaka Vaqeva.

66 15. oktobar 2009.

PRODAVNICA „VOJNA KWIGA”

magazin "Odbrana"
vojnostru~ni ~asopisi
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda"
audio kursevi stranih jezika
izdawa na kompakt-diskovima
posteri, geografske karte i planovi
makete tenkova, aviona i brodova
replike naoru`awa i vojne opreme
sabqe i bode`i
pribor za boravak u prirodi
baterijske lampe, busole i dr.
vojna obu}a i ode}a
majice i ka~keti, privesci, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
perorezi, hemijske olovke i upaqa~i
sa oznakama Vojske Srbije
suveniri sa nacionalnim simbolima

U BEOGRADU
Ulica Vase ^arapi}a 22
Tel/faks 011 21 84 925
Radno vreme od 8 do 21 ~asova
subotom od 8 do 16 ~asova
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC „Odbrana”.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________
 S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL 34
RUSKI PI[TOQ MP 446 VIKING

Ne zna
za zastoj

MITRAQEZI

Nezamenqivi
decenijama

AVION JAK-1

Neumorni
ratnici
 RUSKI PI[TOQ MP 446 VIKING
Ruski pi{toq MP 446 Viking
Ne zna za zastoj 2 Rusi su dokazali
Mitraqezi
Nezamenqivi
decenijama 4
redinom devedesetih godina, skoro
Ru~na kumulativna bomba RKG-3
Jedna od ikona rata
u Iraku 9
S istovremeno, u reformisanoj ruskoj
fabrici oru`ja „I`evski mehani~e-
sku zavod” u I`evsku, pojavilo se ne-
koliko savremenih konstrukcija pi-
{toqa. Jedan od tih modela konstruisao je
Jargin iz istog Zavoda i nazvan je gra~
(Grach). Taj model nastao je na bazi kon-
Avion JAK-1 cepta o savremenim borbenim vojno-poli-
Neumorni ratnici 10 cijskim pi{toqima velikog kalibra (uglav-
nom je to 9 h 19 mm parabelum). Od po~etka
je privukao pa`wu i Rusi su re{ili da sa
wim zamene slu`beni pi{toq u kalibru 9 h
18 mm makarov, koji je i vi{e nego zaslu`io
penziju.
Gra~ je napravqen po uzoru na najsa-
vremenije zapadne pi{toqe u toj klasi koji
su se tih godina pojavili. U praksi se poka-
zao kao izuzetno oru`je. Imao je bravqe-
we po ugledu na Sig Sauerov pi{toq, blok
cevi u otvoru za izbacivawe ~aura, poznat
pripremila kao modifikovani Browning sistem, okida-
Mira [vedi} we otvorenim orozom sa SA/DA re`imom,
ravne i jednostavne linije, kompaktne di-
menzije i kapacitet od 17 + 1 metak. Kada
je posle prvih testirawa konstruktor uvi-
deo da je to pi{toq po tra`enim karakte-
ristikama, nastavio je, sa svojom ekipom,
daqe razvoj tog modela. Nakon nekih izme-
2 15. oktobar 2009.
Ne zna
za
zastoj
Tokom testirawa i
upotrebe pi{toq se
pokazao kao pouzdan
i precizan. Pokretni
delovi glatko i lagano
rade. Ni{ani su pregledni.
Odli~no le`i u ruci,
a za zastoje uop{te ne zna.
Sa ovim modernim i
kvalitetnim oru`jem
da talenat wihovih
konstruktora uop{te
ne zaostaje za zapadnim.
na, usvojen je kao novi ruski slu`beni pi-
{toq, pod imenom MP-443 gra~, a pridodat
je vojnom arsenalu 2003. godine.
Jednostavan i robustan, u potpunosti
izra|en od ~elika, odmah je osvojio simpa-
tije vojnog personala. Svojim kvalitetom,
izgledom i karakteristikama dokazao je da
Rusi ni za dlaku ne zaostaju za najnovijim
trendovima u svetu.
Ka rak te ri sti ke
Pored vojske, za novi model velikog
borbenog pi{toqa zainteresovala se i po-
licija pa su iz Zavoda uskoro iza{la jo{
dva modela iste porodice – sa oznakama MP
446 viking i MP 446 P (policijski). ^im se
pojavio ovaj drugi, nakon kratkog ali veoma
uspe{nog testirawa, policija ga je odmah
prihvatila kao slu`beno oru`je wenih elit-
nih, specijalnih jedinica. U su{tini, to su
identi~ni pi{toqi sa MP 446 gra~, sa mi-
nimalnim izmenama – novi je polimerski
ram, a ne{to malo izmewene su i spoqne li-
nije. Oru`je je odmah ba~eno u vatru. Nai-
me, 2004. ruski takmi~ari ga|ali su iz tog
novog pi{toqa na evropskom prvenstvu u IP-
SC koje se odr`avalo u ^e{koj. U `estokoj
konkurenciji pokazao se kao odli~an.

Model MP 446 viking ima liveni ram
od sna`nog, plasti~nog materijala poznatog
kao poliamid. U ram je ulivena ~eli~na ba-
za sa vo|icama i, istovremeno, usa|ena gru-
pa od okida~a. Takvo re{ewe, koje danas
primewuju skoro svi renomirani proizvo-
|a~i u svetu, donela je tom pi{toqu potreb-
nu ~vrstinu i izuzetnu tanku i zgodnu dr{ku,
uz veoma malu ukupnu masu. Na takav ram
montirana je klasi~na ~eli~na navlaka, ~i-
stih, jednostavnih linija i potpuno ravne,
veoma pregledne gorwe strane.
Jedina specifi~nost, koja se odnosi na
dizajn (u odnosu na sve zapadne pi{toqe), vi-
di se tek sa zadwe strane – bo~ne stranice
produ`ene su iza ~ela udarne igle, sve do
kraja navlake, odnosno iznad gorweg dela
usadnika, tako da se od pogleda krije zaobqe-
ni rep oroza. To je novina i na prethodnom
modelu – gra~. Takvo skrivawe oroza oprav-
dano je radi za{tite od prqav{tine, koja mo-
`e da dospe u le`i{te oroza, a i od delova
ode}e ili opreme, koji mogu ponekad da spre-
~e nesmetano kretawe oroza u predwu stra-
nu. Me|utim, koliko ti zidovi pru`aju za{ti-
tu od prqav{tine, toliko i ometaju manipu-
laciju prilikom zapiwawa ili otpu{tawa
oroza palcem, pa se zbog toga postavqa
opravdano pitawe o postojawu tih zidova, od-
nosno, da li su oni prednost ili mana.
Na spoqa{woj strani navlake, sem in-
dikatora metka u le`i{tu cevi, izvlaka~a,
nema nikakvih pokretnih delova. Sa gorwe
strane montirani su ni{ani koji mogu biti
fiksni ili potpuno {teluju}i. I sam indika-
tor metka u cevi nalazi se sa gorwe strane
navlake, odmah iza otvora za izbacivawe
~aura, koji je veliki. Indikator se uo~ava
pogledom, a po mraku mo`e da se oseti dodi-
rom jer kada se nalazi metak u le`i{tu rep
indikatora podosta viri van navlake.
Sve komande postavqene su na ram pi-
{toqa, ukqu~uju}i i ko~nicu, koja se mo`e ak-
tivirati i na nategnuti i na otpu{teni meha-
nizam. Ko~nica je obostrana, odli~no je po-
zicionirana i po gabaritu relativno je ma-
la. Sme{tena je odmah iza spojnice pa se ma-
nipulisawe sa wom obavqa palcem, bez po-
trebe za pomerawem {ake strelaca. Rep spoj-
nice dovoqno je duga~ak, a istovremeno i po-
vu~en malo unazad, tako da je manipulacija i
sa wim veoma lagana, ~ak i kod strelaca koji
imaju mawe {ake. Dugme utvr|iva~a okvira
nije obostrano, ali se
bez ikakvih posebnih
priprema i radwi sa la-
ko}om montira na po-
trebnu stranu, u zavisno-
sti od `eqe strelca, ta-
ko da sa ovim modelom
pi{toqa uspe{no mogu
rukovati i levoruki
strelci. Rep obara~e je
relativno prav i gladak,
zbog ~ega se stvara utisak da je hod obara~e
preduga~ak. Me|utim, sila okidawa dosta je
korektna i ona iznosi u SA re`imu paqbe
2.450 g. dok je u DA re`imu 5.890 grama.
Zahvaquju}i, tehnologiji livewa od
plastike, rukohvat je uzan i udoban, dobro i
krupno ~ekiran tako da prilikom dr`awa u
ruci odli~no le`i. Sa dowe strane i spreda
le`i{ta okvira ise~en je tako da se potpuna
silueta dobija tek kada se u le`i{te postavi
okvir sa relativno debelim plasti~nim
amortizerom. Me|utim, okvir kod ovoga mo-
dela pi{toqa zaslu`uje posebnu pa`wu iz
nekoliko razloga. Najpre, on je geometrijski
pravilno odabran, zatim postignuto je da se
municija u wega sla`e sasvim paralelno sve
do vrha okvira i, kona~no, u takav kompaktni
34
pi{toq sme{ta se neverovatnih 18 metaka.
Ovakvom konstrukcijom okvira olak{ano je
i ubrzano wegovo puwewe jer se municija jed-
nostavno samo pritiska prema dole (nema
potrebe da se istovremeno i gura unazad da
bi se metak podvukao pod usnice okvira kao
{to je kod boks okvira).
Mo de ran i kon ku ren tan
Viking je do sada pokazao da ne zna {ta
zna~i zastoj. Spoqa je „uglancan”, {to nije
slu~aj za modele ruskog oru`ja, ali u ovome
slu~aju to je bilo neophodno – takvi su zah-
tevi postavqeni Zavodu. Sa tim „{minka-
wem” pi{toqa Rusi su `eleli da se nametnu
konkurentima na komercijalnom tr`i{tu i
~iwenica je da su u tome uspeli – ponudili
su kvalitetan i pouzdan pi{toq. Pored to-
ga, veoma su konkurenti na tr`i{tu zbog ne-
koliko puta ni`e cene.
Za plasman na komercijalno tr`i{te
Rusi su predvideli dva modela – MP 446 vi-
king i MP 446 P u tri varijante. Tako se MP
446 viking nudi sa razli~itim du`inama ce-
vi – od 112,8 i 135 mm sa ukupnim dimenzi-
jama pi{toqa od 196 h 142 h 38 mm i masom
od 830 grama, kada je oru`je prazno. Model
sa du`om cevi koja viri napred iz navlake
predvi|en je uglavnom za sportska takmi~e-
wa, ali i za monta`u prikqu~aka, ukqu~uju}i
i prigu{iva~ pucwa. Na predwem delu rama
sa obe strane fabri~ki je ura|en kanal ra-
di lak{eg montirawa optoelektronskih ure-
|aja. Ne{to kompaktniji MP 446 P ima cev
od 107 mm i dimenzije su mu skoro identi~-
ne, sem du`ine, i iznose 195 h 142 h 38 mm.
Ima i neznatno druga~ije ise~ene bo~ne
stranice navlake. U su{tini, kada se boqe
pogleda, oba modela pi{toqa su identi~na.
Ni{ani su kod oba modela niski, ali
izuzetno pregledni. Zadwi je duga~ak i ve-
lik, {to nije ba{ obi~aj za pi{toqe, ali
ima „U” kanal za ni{awewe celom du`inom
svoga tela du` navlake. Ima mogu}nost po-
de{avawa i po visini i po pravcu. Oba ni-
{ana – i predwa mu{ica i zadwi ni{an –
imaju bele ta~kice koje su ujedno i borbeni
ni{ani, a slu`e i za ni{awewe u uslovima
ograni~ene vidqivosti i no}u. Pi{toq se
tokom testirawa i upotrebe pokazao kao
pouzdan, precizan. Pokretni delovi rade
glatko i lagano. Ni{ani su pregledni i od-
li~no le`e u ruku, a up{te ne zna za zastoje.
Sa ovim modernim i kvalitetnim pi{to-
qem Rusi su dokazali da talenat wihovih kon-
struktora uop{te ne zaostaje za zapadnim.
Jednostavno, oni su sa tim modelima pi{toqa
povukli pravi potez i sebi, ali i svima koji
veruju u wihovo oru`je, stvorili zaista pr-
voklasnu porodicu slu`benog oru`ja kako voj-
sci tako i policiji, naro~ito wihovim speci-
jalnim jedinicama. Sa wim mogu mirno i uz-
dignutih glava zakora~iti u 21. vek.
I{tvan POQANAC
3
 MITRAQEZI

Nezamenqivi ograni~ewima) i bile su dugo kori{}ene (do

18 veka).
Englez James Puckle, po zanimawu prav-
nik, izumeo je 1718. rotiraju}i puwa~, {to
je omogu}avalo da se koristi samo jedna cev

decenijama koja se hranila iz rotiraju}eg tamburastog

okvira. [ar`er je puwen sa devet metaka i
jednom prilikom uspeo je da ispali 67 me-
taka za sedam minuta, {to je za to vreme
Jedno od najubojitijih pe{adijskih oru`ja dana{wice jeste predstavqalo neverovatnu vatrenu mo}. Taj
wegov izum bio je prili~no primitivan i tek
mitraqez, oru`je koje je dobilo na zna~aju krajem 19 veka. su u drugoj polovini 19. veka po~eli da se
Na po~etku je imao rotiraju}u cev i radio je na „ru~ni pogon”, prave precizniji mitraqezi.
to jest okretawem jedne ru~ice – kurble. Takav sistem dobio je Godine 1856, Amerikanac ^arls Emer-
naziv Gatling, i on je jo{ uvek aktuelan. Danas mo`emo videti
son Barnes poboq{ao je izum iz 1718. do-
daju}i mu jednu polugu – ru~ku, koja je pome-
moderne mitraqeze ili topove maweg kalibra rala zatvara~ napred-nazad. To je omogu}a-
sa rotiraju}im cevima, samo {to umesto ru~nog pogona valo da se ga|a rafalno samo pokretawem
te poluge. Barnesovo oru`je prvi put se ko-
sada koriste elektri~ne motore. ristilo tokom ameri~kog Gra|anskog rata,
kada je dobilo nadimak mlin za kafu. Mi-
o{ od nastanka baruta i pojave vatre- guqe (Orgues), koja su bila sa~iwena od ce- traqez je opslu`ivalo dvoje vojnika.

J nog oru`ja, mnogi majstori oru`ari po-

ku{avali su da naprave oru`je koje bi
moglo konstantno da ispaquje veliku
koli~inu metaka za kratko vreme. Tada-
{wa tehnologija (iz 14. veka) nije mogla re-
{iti taj problem. Od po~etka XV veka po~e-
la su se proizvoditi oru`ja, takozvane or-
vi pu{aka stavqenih jedne pored drugih (broj
cevi varirao je od 10 do 50), pore|anih u
jedan ili vi{e horizontalnih redova. Po-
sle dugog procesa puwewa, te naprave ispa-
qivale su za kratko vreme neprecizno do-
sta metaka. Tako|e, orguqe su se montirale i
na to~kasta postoqa (iako sa navedenim
Potom je Ri~ard Xordan Getling izu-
meo metalne metke koji su se koristili za
hrawewe mitraqeza. Wegov getling (Gatling)
mitraqez imao je {est cevi, a puwen je iz
cilindri~nog tamburastog okvira, sme{te-
nog na gorwem delu oru`ja. Puwewe (hrawe-
we) se obavqalo ru~icom koja je, okre}u}i

4 15. oktobar 2009.


se, okretala i cilindar – okvir. Meci su pa-
dali u cev zahvaquju}i wihovoj te`ini, dok
je rotacioni mehanizam naoru`avao udarnu
iglu. Mitraqez getling (kadenca 400 metaka
u minuti) imao je razne varijante – Norden-
feldt i Gardner (1879), Bailey (1881).
Hiram Maksim, oru`ar i projektant,
1883. godine poboq{ao je model Bailey, na-
slu}uju}i mogu}nost da iskoristi energiju ko-
ja je oslobo|ena od baruta prilikom ispa-
qewa metka. Taj potisak barutnih gasova is-
kori{}en je za pokretawe zatvara~a koji,
pri svom hodu, izbacuje zrno. Povla~e}i
okida~, povratna opruga povla~i zatvara~ u
zatvoreni polo`aj i omogu}ava da se ubaci
novi metak u cev, izazivaju}i tako jo{ jedan
pucaw. Na taj na~in vi{e nisu bile potreb-
ne ru~ice i asistenti koji bi punili munici-
ju (koristili su se redenici Bailey). Oru`je
je pokazalo iznena|uju}e dobru preciznost,
daju}i na znawe da je re~ o zaista pravom
automatskom mitraqezu sa kadencom od 600
met/min, {to je za to vreme bila neverovat-
na vatrena mo}. Definitivnu savr{enost
mitraqez do`ivqava 1885. zahvaquju}i iz-
umima John M. Browning.
Raz voj
Po~etkom 20. veka pojavquju se prvi au-
tomatski mitraqezi, koji su koristili silu
eksplozije metka za pokretawe zatvara~a
unazad, daju}i energiju za opaqewe. Bila su
to oru`ja poput mitraqeza maksim. Mitra-
qezi su se ubrzo pokazali tokom rusko-ja-
panskog rata. Tada su japanski vojnici do`i-
veli te{ke gubitke upravo od tog tipa oru`-
ja. Me|utim, evropske vojske nisu izvukle po-
uke iz tog rata i kasno su shvatile mo} mi-
traqeza.
Tokom Prvog svetskog rata pojedini mi-
traqezi koristili su sistem rashla|ewa vo-
dom, poput Vickers, Maxim, MG 08 i Fiat. Oni
hla|eni vazduhom bili su lak{i. Oru`ja po-
put Browning 1919 i pu{komitraqezi B. A. R.
mogu se jo{ na}i u rukama pojedinih vojnika
{irom sveta.
Pu{komitraqezi se pojavquju po~etkom
20. veka, iako su prakti~no prvi put kori{}e-
ni tokom rusko-japanskog rata. To su bila lak-
{a automatska oru`ja, koja su se hranila iz
okvira i mogla su se koristiti i za zadatke
vatrene podr{ke prilikom pe{adijskog juri-
{a, budu}i da su lak{a i kompaktnija od mi-
traqeza. Najpoznatiji pu{komitraqezi tog
perioda bili su danski MADSEN, francuski
M1909 Benet-Mercie, britanski Hotchkiss MkI i
Lewis mod. 1908, Chauchat...
U periodu izme|u dva svetska rata,
Nemci, koji su mitraqez smatrali osnovnim
sredstvom za ratovawe, proizvode vrlo za-
nimqiv MG 34, kalibra 7,92 h 51 mm, opre-
mqen dvono{cem (no`icama), ali i sa mo-
gu}no{}u da se montira na trono`ac. To
oru`je bilo je revolucionarno, samim time
Getling model 1876
Ranija verzija „maksima”
Browning 1919
i {to ga je mogao opslu`ivati samo jedan voj-
nik. Slede}i korak bio je razvoj mitraqeza
MG 42, ~ija je verzija 7,62 h 51 mm, odnosno
model MG 3, rasprostrawena u mnogim ar-
mijama sveta.
Tako|e, pre po~etka Drugog svetskog ra-
ta pojavila su se oru`ja koja se i daqe nala-
ze u naoru`awu mnogih armija sveta, poput
te{kog mitraqeza Browning M2 12,7 h 99 mm
i sovjetskog D[K, u najja~em kalibru 12,7 h
Pravi draguq
Nema~ki mitraqez MG 42 bio je
pravi draguq me|u mitraqezima, sa za-
mewivom cevi, koji mo`e da ispali fan-
tasti~nih 1.200 met/min. I danas je ver-
zija 7,62 h 51 mm tog oru`ja (sa razli~i-
tim modifikacijama), odnosno modela
MG 3, rasprostrawena u mnogim armija-
ma sveta, iako sa smawenom kadencom ga-
|awa.
34
107 mm i SG 43 u kalibru 7,62 h 54 mm R.
Kada je re~ o pu{komitraqezima va`no je
spomenuti ~e{ki ZB 26, od koga je nastao i
~uveni britanski BREN. U Italiji je razvi-
jen ne tako uspe{an mitraqez Breda 30, dok
je te{ki mitraqez Breda 37 u kalibru 8 mm
pokazao dobre rezultate. Sovjeti su reali-
zovali i robusni mitraqez DP, sa tipi~nim
gorwim okruglim okvirom, poboq{an odmah
posle zavr{etka rata.
Veoma je va`no spomenuti i to da su se
mitraqezi po~eli koristiti i za protivavi-
onsku borbu. Montirani su, u kombinaciji
sa vi{e cevi, na pokretne i nepokretne
platforme. Me|utim, kako su avioni imali
sve ve}e manevarske sposobnosti, uloga tih
oru`ja se smawila i preusmerila samo na
borbu protiv transportnih helikoptera, ko-
ji obi~no lete nisko i malim brzinama. Ta-
ko|e, poja~ana je i municija, sa probojnim
zrnima – u slu~aju 12,7 mm u stawu je da pro-
bije oklop lakih oklopnih vozila. Me|utim,
kadenca ga|awa limitirana je na oko
700–800 met/min, {to se smatra dovoqnim
za kopnene ciqeve.
Po sle rat ni mo de li
Naravno, svi nabrojani mitraqezi
upotrebqavali su se i posle Drugog svetskog
rata, ali su po~eli da se pojavquju i drugi
tipovi, poput RP-46 i RPD – sovjetska oru`-
ja u kalibru 7,62 h 54R mm. Direktno proi-
za{ao od ~uvene juri{ne pu{ke AK-47 kala-
{wikov bio je pu{komitraqez RPK, u kali-
bru 7,62 h 39 mm, sa kutijastim ili sa me-
talnim linearnim okvirom od 75 metaka.
Tako|e, na osnovu kala{wikovke nastaje i
mitraqez PK, kalibra 7,62 h 54 R, koji ra-
di na principu pozajmice barutnih gasova, a
mo`e se koristiti sa dvono{ca ili monti-
ran na trono`ac.
U Natou je, kao odgovor na sovjetske
projekte, razvijen odli~an mitraqez FN
Herstal MAG u kalibru 7,62 h 51 mm, koji ra-
di na principu pozajmice barutnih gasova
(isti sistem ima i ameri~ki M-60). Po~et-
kom pedesetih Francuska je razvila mitra-
qez AA-52, najpre u kalibru 7,62 h 54 mm, a
potom i u 7,62 Nato, ostvaruju}i odli~an
komercijalni uspeh. U sektoru sredwih mi-
traqeza, mo`emo re}i da se u okviru Natoa
koriste MG-3 (poznatiji i kao MG-42/58),
zatim FN MAG, te ameri~ki M-60, svi u ka-
libru 7,62 h 51, prvi sa zatvara~em sa
kratkim trzajem, a druga dva sa principom
pozajmice barutnih gasova.
Ako uzmemo u obzir da ve}i deo vojski
jo{ koristi veliki broj starog oru`ja poput
Browning M2, D[K, BREN, BAR, mo`emo re}i
da tr`i{te mitraqeza stagnira. Rusi su pro-
izveli mitraqez 12,7 h 107 mm NSV, nazvan
UTYOS, ~iji je razvoj zapo~eo 1969. i koji je
trebalo da zameni stari D[K, ukqu~uju}i i
5
ona oru`ja instalirana na vozilima. Me|u-
tim, iako je to oru`je, zanimqivo po raznim
primewenim re{ewima, uvedeno u naoru`a-
we nije potpuno zamenilo svog prethodnika.
Kada je u pitawu Browning M2, mo`emo
re}i da je to danas jedan od najrasprostra-
wenijih te{kih mitraqeza na svetu. Kako je
razvijan u mnogim zemqama, postoje razni
modeli u kalibru 12,7 mm koji su me|usobno
dosta razli~iti.
Kina, koja je, za razliku od ostalih ze-
maqa, kopirala sve sovjetske mitraqeze i
ve}inu ostalog oru`ja, proizvela je nekoli-
ko miliona komada mitraqeza. Obi~no se
za naziv oru`ja uzimala godina proizvod-
we. Tako je pu{komitraqez DPM postao Ty-
pe 53, mitraqez D[K 38/46 ozna~en je kao
Type 54, pu{komitraqez RPD isto tako Type
54, mitraqez SG-43 postao je Type 57, pu-
{komitraqez RP46 ozna~en je sa Type 58.
Me|u modernijim mitraqezima, PK je ozna-
~en kao Type 67, a modernizovana verzija Ty-
pe 80.
Originalan je, me|utim, mitraqez Type
74 u kalibru 7,62 h 39 mm sa tamburastim
okvirom i te`inom od 6,4 kilograma. Type 81
je pu{komitraqez nastao od juri{ne pu{ke
Type 69. Kineske proizvodwe je i te{ki mi-
traqez Type 77 u kalibru 12,7 h 107 mm, ko-
jem se dodaje moderniji W-85, koji se pojavio
sredinom osamdesetih, u kalibru 12,7 h 107
mm i te`ine 39 kg. Ta-
ko|e, Kinezi su kopi-
rali i te{ki mitra-
qez KPV daju}i mu
oznaku Type 75.
Ruski mitraqezi
su tako|e imali svoje
replike u mnogim ze-
mqama poput Bugar-
ske, Rumunije, Poq-
ske, Iraka, Jugosla-
vije (Srbija), Sever-
ne Koreje, Vijetnama.
^ehoslova~ka je, pak,
realizovala auto-
nomnu proizvodwu
modela 59, u kalibru
7,62 h 54R, sa pojedi- Ameri~ki M60
nim vrlo zanimqivim re{ewima.
Sva ta oru`ja kori{}ena su u mnogim
ratnim sukobima, a raspad Var{avskog pak-
ta i SSSR-a doveo je do toga da se na crnom
tr`i{tu na|u ogromne koli~ine lakog nao-
ru`awa po veoma niskim cenama, {to ide u
korist mnogim teroristi~kim organizacija-
ma {irom sveta i diktatorskim vladama.
Rat ka li ba ra
Krajem {ezdesetih i po~etkom sedamde-
setih pojavquju se prve pu{ke kalibra 5,56 h
45 mm. I u ovom slu~aju razvijene su verzije
kao pu{komitraqezi, sa te`om cevi, dvono-
{cem... Me|u najpoznatije realizacije, osim
6 15. oktobar 2009.
Legendarni D[K
na tenku T-55
nekoliko verzija M-16, mo`emo spomenuti
austrijski Steyr AUG LSW, kanadski C7 (deri-
vat M-16), ruski RPK-74 (verzija AK-74 u
5,45 h 39 mm), nema~ki HK-11 i HK-13, izra-
elski GALIL ARM, britanski Enfield L-86 A1
(poznatiji jo{ kao SA-80 EWS). Tako|e, i ita-
lijanska Beretta poku{ala je da razvije pu-
{komitraqez na osnovu juri{ne pu{ke AR-
70/90, ali je sve ostalo samo na papiru.
Potencijal tih oru`ja za nijansu je ve-
}i od normalnih juri{nih pu{aka, budu}i da
imaju isti kalibar i koriste kutijaste okvi-
re ili (dosta re|e) obi~ne metalne okvire.
Ubrzo zatim pojedini stru~waci do{li su
na ideju da razviju mitraqeze u kalibru
5,56 mm, pre svega zbog istog kalibra, ali
sa malo ve}om kadencom ga|awa. Bio je to
neophodan iskorak koji je na kraju doneo do-
bre rezultate – kalibar 5,56 mm omogu}ava
izradu lak{ih oru`ja i stoga se lak{e
transportuju i, izme|u ostalog, smawuje se i
te`ina rezervne municije koju treba poneti.
Za druge, me|utim, rezultati nisu bili za-
dovoqavaju}i, zato {to je, iako uveden ja~i
metak SS 109 (koji je zamenio prethodni
M193), vatrena mo} bila znatno inferior-
nija od kalibra 7,62 h 51 mm, podse}aju}i
da mitraqezi treba da budu oru`ja za va-
trenu podr{ku.
Oru`ja razvijena u novom kalibru bila
su na prvom mestu belgijski FN Herstal Minimi,
koji je kasnije postao fakti~ki glavno oru`je
za vatrenu podr{ku na zapadu, a uveden je u
naoru`awe ameri~kih oru`anih snaga (ka-
snije je proizvo|en u Americi pod oznakom
M-249). Ovaj mitraqez je razvijen i u verzi-
ji PARA, sa skra}enom cevi sa 465 na 347 mm
i metalnim preklapaju}im kundakom. Tako|e,
i nema~ka ku}a Heckler und Koch realizovala
je nekoliko modela lakih mitraqeza, od kojih
je pojedine samo prebacila u kalibar 5,56 h
45, dobijaju}i tako mitraqeze HK 13 i 13E,
te HK 23E, koji ipak nisu ostvarili zna~ajni-
Browning M2HB
ji uspeh. Izraelci su proizveli NEGEV, a Ju-
`noafrikanci mitraqez SS-77 u 7,62 mm i
mini SS, u kalibru 5,56 mm. Nasuprot wima,
odre|eni uspeh na tr`i{tu imao je singapur-
ski mitraqez ULTIMAX 100, jednostavno i
prakti~no oru`je ali slabijih osobina od MI-
NIMI. U [paniji je razvijan mitraqez AMELI,
sa mehanizmom bravqewa sa vaqcima.

Noviji mitraqezi u kalibru 5,56 mm je-
su nema~ki HK MG 4, konstruisan radi za-
mene klasi~nog MG 3, sa odli~nim finitu-
rama i mehanizmom po principu pozajmice
barutnih gasova.
U posledwe vreme mitraqezi kalibra
5,56 mm opremaju se raznim pomo}nim ure|a-
jima – dnevni i no}ni ni{ani, baterijske lam-
pe, ni{ani za brzo ga|awe i sve ono {to se
mo`e videti i na savremenim juri{nim pu-
{kama. ^ak je na pojedine mitraqeze mogu}e
instalirati prigu{iva~e za jedina~nu paqbu.
Ako se te{ki mitraqezi po obi~aju in-
staliraju na vozila, onda tr`i{te ostaje
podeqeno izme|u malog kalibra 5,56 mm
(ukqu~uju}i ruski 5,56 h 39, jo{ slabiji) i
7,62 Nato (7,62 h 54 R i 7,62 h 39 mm u Ru-
siji i zemqama koja realizuju oru`ja po li-
cenci). Mawi kalibar se recimo pokazao
boqe pri dinami~koj upotrebi. Me|utim, je-
dinica ameri~kih podvodnih komandosa SE-
AL US Navy opredelila se za kalibar 7,62 h
51 mm i koristi modifikovani M-60, odno-
sno zadu`ili su firmu Saco da im proizvede
verzije M-60 A3 i A4, sa kra}om cevi, kuti-
jastim okvirom i predwim rukohvatom.
Kada se, recimo, dejstvuje u {umi ili
gde je visoko rastiwe, male projektile 5,56
mm mogu skrenuti ili zaustaviti gran~ice pa
~ak i listovi, pre svega zbog male mase zr-
na. Mitraqez u kalibru 7,62 mm zasigurno
ima ve}e sposobnosti, a o mitraqezu kali-
bra 12,7 mm da i ne govorimo. Isto va`i i
kada je re~ o ga|awu u neku strukturu od ce-
menta. Zid od blokova i maltera stvara ve-
like probleme mawim kalibrima (zavisi ta-
34
Mitraqez M249 MINIMI PARA Sva ta municija, raspo-
re|ena na osobqe jednog
pe{adijskog odeqewa,
slu`ila je da podmiri
potrebe mitraqeza.
Kako je danas? Ako je,
recimo, potrebno otvo-
riti paqbu da bi se zau-
stavilo vozilo koje je mo-
`da puno eksploziva za je-
dan samoubila~ki napad?
Mitraqezi 5,56 mm imaju
problem da probiju lim
obi~nog automobila ili 4
h 4, uglavnom ako se `eli
blokirati rad motora. Sa
oru`jem 7,62 mm to je mo-
gu}e ostvariti, dok rafal iz 12,7 mm mo`e
zaustaviti vozilo i ubiti atentatora. Ako je
u pitawu veliki kamion, samo mitraqezi 12,7
mm mogu biti efikasni, a boqe je imati pri
ruci protivoklopni baca~ granata.
Isto va`i i za dejstvo protiv helikop-
tera, koji su sve boqe za{ti}eni, a da ne go-
vorimo o onim borbenim koji su oklopqeni.
Mitraqezi 5,56 mm nemaju nikakve {anse,
oni u kalibru 7,62 imaju boqe {anse da
Izraelski IMI NEGEV o{tete helikopter (sigurno 7,62 h 54 R vi-
ko|e i od ugla pod kojim metak udari) dok ga {e nego 7,62 h 39), dok D[K, po mogu}stvu
ve}i projektili probijaju. Naravno, sigurno sa ni{anom za PA ga|awe, mo`e stvoriti
je te`e ako treba nositi na le|ima mitra- ozbiqne probleme helikopteru, a o KPV
qez od 7,62 mm na ve}im daqinama i prate- 14,5 mm da i ne govorimo.
}u municiju. Mo`emo se prisetiti vojnika iz Kada se govori o mitraqezu 5,56 mm,
Drugog svetskog rata ili vijetnamskog, koji oni su najboqe oru`je za direktnu vatrenu po-
su imali redenike od municije oko vrata, ia- dr{ku pe{adijskih jedinica, a koriste i pred-
ko su bili naoru`ani juri{nim pu{kama. nost iste municije kao i juri{ne pu{ke. Za-
hvaquju}i kutijstim okvirima od 50 i 100 me-
taka oru`ja ovog tipa mogu
Posebni mitraqezi pratiti i podr`avati razna
napredovawa pe{adinaca.
Kada je re~ o mitraqezima ve}ih kalibara – izme|u Rasprava o prednostima
12,7 i 20 mm, definitivno je izbor su`en i limitiran na i nedostacima oru`ja u ka-
KPV 14,5 mm, metak razvijen pre svega za upotrebu sa ruskih libru 5,56 i mitraqeza u
protivtenkovskih pu{aka (za PTRD-41 DAGTYEREV). To 7,62 pokazuje da u odre|e-
oru`je je u stawu da nanese, posebno na mawim daqinama, nim sektorima prednosti
ozbiqne probleme mnogim oklopnim vozilima. Na primer imaju nekad oru`ja kalibra
u afri~kim stepama, probojna zrna KPV-a imaju po~etnu 5,56 mm, a nekad 7,62 mm.
brzinu od ~ak 1.000 met/sek i probijaju oklop ju`noafri~- Va`no je napomenuti da FN
kog oklopnog transportnog vozila 6h6 RATEL. Oru`je na la- Herstal, prva ku}a koja je
fetu ZPU-1 i sa jednom cevi poseduje sedi{te za ni{anxiju proizvela mitraqez u kali-
i mo`e se lako instalirati na laka vozila koja imaju plat- bru 5,56 h 45 mm (prvi pro-
formu pozadi. Wegova mo} mo`e ozbiqno ugroziti i heli- totip MINIMI pojavio se
koptere, a postoje i verzije sa dve (ZPU-2) i ~etiri cevi 1974), od pre nekoliko godi-
(ZPU-4), koji je jo{ opasniji po helikoptere. na nudi MINIMI u kalibru
Tokom duge istorije ovog oru`ja, bilo je i poku{aja da 7,62 h 51 mm, kao zamenu za
se razviju oru`ja u ve}im kalibrima od 12,7 (h 99 ili h107). zastareli FN MAG (istog tog
Podsetimo se ~e{kog projekta Vz.60, u kalibru 15 h 101, proizvo|a~a).
koje su Nemci koristili pod oznakom M 38(t). Mauser je re-
alizovao MG 151/15 u kalibru 15 h 96 mm, koje se dosta
Naj bo qi miks
koristilo pred kraj Drugog svetskog rata. Po~etkom osam-
desetih belgijska firma FN po~ela je razvoj mitraqeza U sektoru oru`ja za po-
BRG-15 u kalibru 20 mm, te`ine 60 kg, sa duplim sistemom dr{ku, koje je nekada na ni-
hrawewa, za prelaz sa jednog tipa projektila na drugi (npr. vou pe{adije ukqu~ivalo sa-
sa projektila HE na probojne AP), zavisno od ciqa. mo mitraqeze i minobaca~e,
danas se ubrajaju i baca~i
7
granata (od individualnih do automatskih)
sna`niji i te`i, koji se koriste samo sa vo- Pu{komitraqezi
zila ili postoqa. Re~ je o mo}nom oru`ju ve-
like vatrene mo}i. Prakti~no, sve
Kada je re~ o te{kim mitraqezima, juri{ne pu{ke imale
Browning M2 je nedavno dodatno modernizo- su svoje verzije pu{ko-
van i ~ini se da postaje besmrtan sa svojom mitraqeza, koji su se
ne ba{ preterano velikom kadencom ga|a- obi~no razlikovale
wa, ali velikom pouzdano{}u. Sa novim ni- po du`oj i te`oj cevi i
{anskim sistemima ta oru`ja i daqe daju od- dvono{cu. Osim ve}
li~ne rezultate uprkos wihovoj starosti. Je- spomenutog RPK, mo-
dini problem je {to pojedini primerci po- `emo se setiti i deri-
staju prestari. ^ini se da ruski NSV ne}e vata FN FAL-a, Armalite
ponoviti uspeh legendarnog D[K, ne zato AR-10 u verziji pu{ko-
{to ima mana ve} {to koristi kalibar 12,7 mitraqeza i HK-21 (na
h107, ja~i od 12,7 h 99, ali koji nije po stan- slici). Ta oru`ja mogu pru`iti solidnu vatrenu podr{ku, iako nemaju veliku kadencu, ali
dardu Natoa. se zato obi~no hrane iz kutijastih okvira, kapaciteta od 30 do 40 projektila, koji su la-
ko zamenqivi. Dvono`ac omogu}ava preciznije ga|awe, ~ak i na ve}im daqinama, a te`a
cev du`e rafale. Wihova te`ina je malo ve}a od juri{nih pu{aka, pa su lako prenosivi
pri juri{u i sa wima se mo`e brzo mewati pozicija. Me|utim, ne{to te`e je bilo kon-
trolisati automatsku paqbu, zbog snage metka 7,62 h 51, dok je metak 7,62 h 39 bio lak-
{i za kontrolisawe. Sa uvo|ewem novih mawih kalibara (5,56 h 45 mm i 5,45 h 39 mm)
pove}ana je kontrola oru`ja prilikom dugih rafala, ali se zato usled malog kalibra
smawila vatrena mo}, toliko da ograni~i rasprostrawenost takvih pu{komitraqeza,
posebno u okviru Natoa.

Doma}i M-84 7,62 h 54 mm
Amerikanci su projektovali te{ki mi-
traqez M-312 u kalibru 12,7 h 50 mm. Re~
je o inovativnom oru`ju, koje je razvio Ge-
neral Dynamics Armament and Technology Pro-
ducts, nastalom od baca~a granata, sa te`i-
nom od samo 19 kg, {to je tre}ina od M-2.
Mo`e se puniti sa leve i sa desne strane.
Oru`je ima kadencu od samo 240 met/min,
{to zna~i da se lako kontroli{e i da se cev
fakti~ki ne zagreva, ali je time smawena
mogu}nost dejstva protiv letelica. Zatvara~
je obrtni i ciklus zapo~iwe sa otvorenim
zatvara~em, tako da omogu}ava hla|ewe. Si-
stem funkcioni{e na principu pozajmice
barutnih gasova. Za samo dva minuta, mewa-
ju}i samo ~etiri elementa, M-312 mo`e bi-
ti transformisan u automatski baca~ gra-
nata kalibra 25 mm M-307, sa municijom
budu}nosti (koja mo`e eksplodirati iznad
ciqa).
Bu du }a upo tre ba
Evidentno je da sektor mitraqeza tre-
nutno stagnira, odnosno da je najstati~niji
me|u pe{adijskim naoru`awem i mo`emo ga
definisati fakti~ki nepokretnim, budu}i
da su oru`ja poput M2 Browning u 12,7 h 99
mm u upotrebi jo{ od 1923. dok je mawi
Browning M1919 jo{ stariji. Tako|e, jo{
uvek su u prvoj liniji i derivati nema~kih
MG, a ruski D[K-38 je veoma rasprostra-
wen po svetu. Isto tako, drasti~no je sma-
wen broj modela koji su trenutno u slu`bi,
u odnosu na period posle Drugog svetskog
rata.
Mo`emo re}i da je razvoj mitraqeza
tokom godina napredovao, nestali su te~ni
sistemi za rashla|ivawe i pove}ana je pou-
zdanost. Kadence ga|awa su, me|utim, osta-
le prakti~no nepromewene. Velike kadence
korisne su iznad svega za borbu protiv vo-
zila, ali za kopnenu upotrebu imaju preve-
liku potro{wu, {to je upravo razlog zbog
Pogon na baterije
Posebna oru`ja jesu i tzv. MINI-
GUN, odnosno mitraqezi sa rotiraju}im
cevima, koje se pokre}u elektri~nim mo-
torom na baterije. To su pre svega oru`-
ja velike mase (te`ina bez baterija za
kalibar 7,62 je oko 25 kg, odnosno 10 za
kalibar 5,56 mm bez municije), ali zato
ispaquju 6.000 met/min. Obi~no se takvi
mitraqezi instaliraju na helikoptere.
koga su se proizvo|a~i orijentisali na ma-
wu kadencu. Jedini veliki napredak ostva-
ren je u masi oru`ja, koja su postala lak{a i
sa mogu}no{}u brze zamene cevi.
Poneke mutacije desile su se u sektoru
lakih mitraqeza i pu{komitraqeza (~esto
proiza{li od juri{nih pu{aka, sa du`om i
te`om cevi i dvono{cem), posebno posle do-
laska novih kalibara, poput 5,56 h 45 mm.
Fakti~ki, sve moderne juri{ne pu{ke imaju i
svoju verziju pu{komitraqeza. Isto tako ne
zaboravimo i va`nost mitraqeza instali-
ranih na vozila. Rafali kalibra 12,7 mm,
imaju veliku vatrenu mo} i wihova proboj-
nost je takva da nije dovoqan jedan obi~an
zaklon da bi se bilo na sigurnom. Upotreba
mitraqeza, pre svega onih iznad 7,62 mm,
uti~e i psihi~ki na protivnika i omogu}ava
ga|awe ciqeva na ve}oj daqini nego {to to
mogu moderne juri{ne pu{ke, posebno one u
kalibru 5,56 milimetara.
Jo{ uvek je u toku raspava izme|u onih
koji podr`avaju upotrebu lakih mitraqeza
kalibar 5,56 mm i onih 7,62 mm. Svaka po-
zicija ima svoje za i protiv. Spomenimo jo{
jednom da mawi kalibar omogu}ava lak{i
hvat oru`ja i ga|awe iz wega, {to je te`e kod
mitraqeza kalibra 7,62 mm. Sem toga, ma-
wi trzaj pove}ava preciznost, posebno kada
se ga|a oru`jem bez naslona. Kalibar 7,62
mm sna`niji je pa za wega ne predstavqa
problem dejstvo u {umovitim predelima, a
isto tako je u stawu da probija lak{e zidove
unutar modernih zgrada, dok kalibar 5,56
mm Nato kada udari u neku povr{inu, ~ak i
onu koja nije preterano otporna, ima ten-
denciju da se destabilizuje.
Zoran MILO[EVI]

8 15. oktobar 2009.


Jedna od ikona
rata u Iraku
Donedavno su se ira~ki pobuwenici slikali sa kala{wikovim,
RPG-7 baca~ima ili zaplewenim M-4 karabinima, a od skora su i
robusne RKG-3 bombe postale omiqeni detaq za wihovim pojasom.
Ameri~ki mediji, tu bombu nazivaju „najubojitijom na svetu“.
u~ne kumulativne bombe je-
R su sredstvo borbe pe{a-
dinca protiv neprijateq-
skih oklopnih sredstava.
One ulaze u masovniju upo-
trebu tokom Drugog svetskog ra-
ta, ali je prva istinski masovno
proizvedena i kopirana bila
sovjetska ru~na kumulativna
bomba RKG-3. Ona je uspe{no
re{ila osnovne probleme koje
su imale takve bombe u Drugom
svetskom ratu: premali domet,
slab efekat na ciqu, lo{u sta-
bilizaciju prilikom leta, pre-
mali ugao udara bombe u ciq.
Da bi svaka kumulativna
bomba bila efikasna morala
je da ima domet dovoqan da
obezbedi sigurnost vojnika koji
je koristi, ta~nije da bude van
ubojnog dometa bombe, a da pri
tom ima dovoqno jako razorno
dejstvo, da bude stabilna tokom
leta i da udari u ciq pod opti-
malnim uglom. Ru~na kumulativ-
na bomba RKG-3 sastoji se od
eksplozivnog puwewa sme{te-
nog u cilindri~noj glavi bom-
be, dr{ke sa upaqa~em, sigur-
nosnim mehanizmom i sistemom
za stabilizaciju leta. Ona ni-
je visoko tehnolo{ko ~udo ve}
jednostavno, gotovo primitiv-
no, re{ewe.
Vatrene fla {e
Bojna glava bombe RKG-3 sadr`i kumula-
tivno puwewe poput svih savremenih bojnih
glava savremenih protivtenkovskih sredstava.
Sastoji se od oblikovanog puwewa sa jezgrom
od metala, koje pod pritiskom i visokom tem-
peraturom prilikom detonacije prelazi u te~-
no stawe i pod optimalnim uglom od 90 stepe-
ni probija oklop tenka.
Dr{ka, koja se na{rafquje na glavu
bombe pre upotrebe, sadr`i stabilizuju}i,
ko~e}i padobran koji se izbacuje iz we (dr-
RU^NA KUMULATIVNA BOMBA RKG-3
{ke) oprugom u toku leta bom-
be. Kako bi se bomba dovela u
stawe bojne gotovosti na{ra-
fi se dr{ka na telo bombe.
Potom vojnik, kao kod ka{ika-
re, rukom uhvati limeni osigu-
ra~ u vidu ka{ike, priqubqen
uz telo bombe, vadi osigura~ u
obliku prstena i bomba je
spremna za dejstvo. Opruga unu-
tar dr{ke vi{e nije pod bloka-
dom prstenastog osigura~a ve}
„ka{ike“. Potom se iz zaklona
ili sa sprata stambenih zgrada
bomba baca na neprijateqevo
oklopno vozilo.
Tokom leta bomba RKG-3,
nakon osloba|awa „ka{ike“
od stiska {ake, odbacuje „ka-
{iku“, a opruga izbacuje ~ep sa
dna dr{ke iz koje izle}e sta-
bilizuju}i padobran koji bom-
bu usmerava u letu, ali joj i
obara putawu tako da ona uda-
ra o ciq pod uglom od 90 ste-
peni. Masa ru~ne kumulativne
bombe RKG-3 je ne{to preko je-
dan kilogram, a ima du`inu od
362 mm.
Iako su ove bombe bile
izuzetno efikasne protiv ten-
kova nakon Drugog svetskog ra-
ta, sve do pojave savremenih
oklopwaka, danas su gotovo sa-
svim neefikasne protiv savre-
menih tenkova. Mala proboj-
nost RKG-3 od 125 mm kod
osnovne i 165 mm kod verzije
RKG-3M nedovoqna je da onesposobi savre-
mene tenkove.
Kada je re~ o operativnoj upotrebi bom-
be RKG-3, postoje dva perioda. Bombe RKG-3
masovno su upotrebqavane i sa prili~nim
uspehom protiv izraelskih tenkova u Jom-Ki-
purskom ratu, kada su efikasno probijale
oklope tenkova paton i daleko starije {er-
mane. Me|utim, razvojem oklopa i tenkova
one zastarevaju, ali ostaju u velikim koli~i-
nama po magacinima. Tada se povla~e u maga-
34
cine i gotovo da prestaje obuka vojnika za
wihovu upotrebu, posebno ulaskom u naoru-
`awe daleko efikasnijih lakih protivoklop-
nih sredstava, poput na{e zoqe.
Posledwih godina bomba RKG-3 vaskr-
sava na bojnom poqu kao nenadano ili oru`-
je iz nu`de. Koalicione snage u Iraku posta-
le su meta napada improvizovanim eksplo-
zivnim napravama. Sve do skora bile su re-
lativno bezbedne u gradskim sredinama, po-
sebno u malim gradovima sa tradicionalno
kratkim i uskom arapskim ulicama gde oru|a
poput RPG-7 ili sli~nih nisu bila podesna
za upotrebu zbog svoje glomaznosti. Najve}i
broj napada izveden je u i oko grada Samare.
Do pobuwenika su nekako do{le ve}e
koli~ine bombi RKG-3 i oni su po~eli medij-
ski vrlo propra}enu kampawu wihove upo-
trebe protiv koalicionih lakih oklopnih vo-
zila. Naime, svesni da protiv tenkova kakvi
su abrams i ~elenxer-2 RKG-3 nemaju nikakve
{anse, pobuwenici su se preorijentisali na
iznenadne napade na laka izvi|a~ka i tran-
sportna vozila koja su imala minimalnu
oklopnu za{titu.
Mit sko oru` je
Ira~ki pobuwenici pokazali su veliku
ume{nost u upotrebi RKG-3 ~ak i protiv mno-
go hvaqenog ameri~kog tenka M-1 abrams.
Iako je slede}i doga|aj mo`da slu~ajnost, tek
7. februara 2007. u Faluxi te{ko je stra-
dao komandir tenka M-1 abrams, narednik
Xekson, kada su pobuwenici napali wegovo
vozilo, kako se u izve{taju navodi izve{taj,
bombama RKG-3. Tom prilikom narednik je
imao tu nesre}u da bombe probiju obe komo-
re sa 34 granate 120 mm, {to je matemati~-
ki gotovo neverovatno, i da se obe zapale i
izazovu eksploziju i po`ar na tenku. Nesre}-
ni Xekson dobio je te{ke opekotine po licu i
od sigurne smrti spasao ga je za{titni kom-
binezon koji je nosio, poput onih koje nose
voza~i formule 1. Ko`a za{ti}ena kombi-
nezonom sa~uvana je, dok je nepokriveno li-
ce zadobilo te{ke opekotine.
Ovaj slu~aj je po mi{qewu mnogih po-
kazao veliku osetqivost abramsa na gor-
wem delu kupole, koji je prakti~no najsla-
bije za{ti}eni deo tenka i gde su bombe
RKG-3 i probile oklop. Tako je gotovo sa-
svim zaboravqeno ubojno sredstvo, potpu-
no prevazi|eno i neefikasno za ciq kome
je nameweno, postalo jedna od ikona rata u
Iraku. ^ak je postalo i mitsko oru`je, po-
sebno u medijima i me|u ira~kim pobuwe-
nicima ali isto i me|u koalicionim snaga-
ma. Ameri~ki mediji skloni, ipak, svaka-
kvom preterivawu bombu RKG-3 nazivaju
„najubojitijom bombom na svetu“. U svakom
slu~aju, RKG-3 dokazuje krilaticu: „Ne po-
stoji zastarelo oru`je“, ve} „Oru`je vredi
koliko onaj koji ga upotrebqava“.
Aleksandar KI[
9
 AVION JAK-1

Neumorni talnim delovima, lo{eg stawa spojeva kon-

trolnih otvora i prelaznih limova.
Paralelno sa ispitivawima u CAGI,
konstruktori aviona usavr{avali su let-
no-tehni~ke karakteristike serijskih Jak-1.
U pogonu opitne vazduhoplovne fabrike No.

ratnici 115, dodeqene birou Jakovqev, na primer-

ku Jak-1 No. 1047 olak{ana je konstrukcija
i ostvarena kru`na preglednost iz kabine
pilota. Olak{awe je izvedeno tako {to su
ukloweni mitraqezi [KAS (ostavqen je
samo top [VAK od 20 mm u osi motora), a
Rodona~elnik porodice poznatih sovjetskih klipnih lova~kih repne povr{ine izvedene su od metala, po
aviona Konstruktorskog biroa Jakovqev i jedan od osnovnih uzoru na ve} ranije primewene na Jak-7.
i najbrojnijih lovaca sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Radi smawewa otpora predvi|eno je i uvla-
~ewe repnog to~ka. Ipak, glavna izmena bio
Drugom svetskom ratu bio je Jak-1. Kruna radova na poboq{awu je nov kapqi~asti pokrov kabine i, u skladu
tih serijskih aviona bila je krajem 1942. wegova posledwa sa tim, sni`ewe le|nog hrbata iza kabine.
modifikacija – Jak-1b. Upotrebqavan je od krajweg severa Fabri~ka ispitivawa, koja su zavr{ena
do juga sovjetsko-nema~kog fronta, a wime su opremqena 25. juna 1942, pokazala su znatna poboq-
{awa manevarskih osobina u vertikalnoj i
i novoformirana vazduhoplovstva Poqske i Jugoslavije. horizontalnoj ravni. Vreme vira`a smawe-
Wime su leteli piloti francuske eskadrile Normandija-Weman, no je do 16-17 s, a znatno boqa postala je
a posledwe zadatke na Jak-1b izvr{ila je i proslavqena preglednost iz kabine – ugradwa ogledala
omogu}ila je pilotu osmatrawe zadwe po-
Lidija Litvjak, najuspe{nija `ena pilot lovac Drugog svetskog lusfere bez okretawa
rata. U Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu najmasovnije glave. Ideja za kabinom
kori{}en lovac biroa Jakovqev bio je upravo Jak-1b. boqe preglednosti pod-
staknuta je informaci-
jom da je jedna takva mo-
o~etna istra`ivawa radi usavr{ava- torom M-105PF. Izmene, kojim je poboq- difikacija ve} uspe{no
wa serijskih aviona Jak-1 sprovedena {an rad sistema hla|ewa vode i uqa, a i izvedena na Jak-7 u 42.

P su u periodu prole}e–leto 1942. u so-

vjetskom Centralnom aerohidrodina-
mi~kom institutu (CAGI). Od 24. maja
do 10. juna 1942. ispitivana su re{ewa za
poboq{awe efektivnosti hladwaka vode i
uqa, a od 20. do 26. jula mere koje bi dopri-
ostale dorade na ovom serijskom primerku
dovele su do pove}awa maksimalne brzine
od 23 km/~ na 3.500 m visine (do 594 km/~).
Brzina pewawa ostala je nepromewena. Re-
zultati izmena bili su ohrabruju}i jer su po-
boq{awa postignuta na primerku preuze-
lova~kom puku majora
[inkarenka.
Piloti nisu prihvatili
olak{awe aviona na ra~un

nele pove}awu maksimalne brzine. Bili su
to prvi ve}i koraci na putu korenitog usavr-
{avawa tog aviona. Pokazalo se da u serij-
skoj proizvodwi mo`e prili~no jednostav-
nim i dostupnim sredstvima da se pove}a
maksimalna brzina za 25-28 km/~, a uvla~e-
wem repnog to~ka i potpunim zatvarawem
prostora stajnog trapa i za 33 do 38 km/~.
tom iz borbene jedinice koji je prethodno,
usled eksploatacije, pretrpeo pogor{awa
aerodinami~kih karakteristika
poput o{te}ewa povr{in-
skog za{titnog bojewa,
udubqewa na me-

Mo di fi ka ci je
Na preporuku CAGI u Opitnom centru
Ministarstva vazduhoplovne industrije
SSSR-a prepravqen je i tokom avgusta–sep-
tembra 1942. ispitan Jak-1 No. 0868 sa mo-

10 15. oktobar 2009.

 34
smawewa naoru`awa. Zbog toga je istog me- uvede modifikacije izvedene na Jak-1 No.
seca u fabrici No.115 podvrgnut remontu i Proizvodwa 3560. Tim re{ewem predvi|ano je da se na
preradama drugi Jak-1 No. 3560. Kao i na modifikovanim jakovima ugrade uqni hlad-
prethodnom primerku, umawen je hrbat i mon- Jedan tip aviona u Sovjetskom Save- wak, tipa Jak-7, elise VI[-105 umesto
tirana kapqi~asta kabina. Za razliku od zu, posebno onog u ve}oj seriji, proizvo|en VI[-61, usisni kanal kompresora sa filte-
prethodnog Jak-1, kod koga je ~eoni deo kabi- je u vi{e fabrika paralelno kako bi se rima konstrukcije CAGI i uvla~ewe repnog
ne izveden iz jednog zaobqenog dela, na ovom postigla masovnost. Fabrika No.292 u to~ka.
primerku on je ura|en od pravih povr{ina. Saratovu jedna je od retkih koja je proiz-
^ak ni u opitnom pogonu fabrike aviona No. vodila Jak-1 od po~etka wegove izrade u Se rij ska pro iz vod wa
115 nisu uspeli da izbegnu deformacije plek- 1941. do kraja serijske proizvodwe – jula
siglasa koje su kvarile vidqivost. U uslovi- 1944, koja je zavr{ena 193. serijom avi- Modifikacije su u serijsku proizvod-
ma serijske izrade jednodelno ~eono staklo ona. Od uvo|ewa Jak-1b u proizvodwu, u wu uvo|ene postepeno. Izrada jakova sa po-
bilo bi jo{ lo{ijeg kvaliteta pa se od wega jesen 1942, organizovano je osam (!) teku- boq{anom pregledno{}u, sa kapqi~astom
privremeno odustalo (ovo re{ewe bi}e pri- }ih traka za monta`u, ~ime je znatno sma- kabinom, bila je serijski primewena od 10.
meweno na Jak-3 1944). Na Jak-1 No. 3560 wen broj potrebnih radnih sati za izradu oktobra. Prvo je u seriju uvedeno uvla~ewe
postavqeno je predwe i zadwe pancirno sta- aviona. Serijska proizvodwa lovca Jak- repnog to~ka, od 87. serije, a zatim od 89.
klo debqine 65 mm, a sem toga pilot je bio 1b realizovana je samo u fabrici aviona serije montirana za{tita od zalivawa ka-
za{ti}en oklopqenim sedi{tem, oklopnom u Saratovu i ukupno je izra|eno 4.461 ko- bine uqem, dok su novi pokrov kabine i iz-
plo~om iznad glave na nepokretnom delu ka- mada (4.188 Jak-1b i jo{ 273 primerka meweno naoru`awe izvedeni od 99. serije.
bine i oklopnom podlakticom za levu ruku. pre lazne konstrukcije). Kako su ispitivawa modifikacija za posti-
Naoru`awe je, ta- zawe ve}ih brzina, koje je predlagao CAGI,
ko|e, izmeweno, ali kva- zavr{ena do 11. septembra, wihova prime-
litativno: umesto dva na na serijskim ma{inama otpo~ela je od
laka mitraqeza [KAS 15. novembra 1942. godine. Celokupan
7,62 mm postavqen je je- proces uvo|ewa modifikacija za prelaz sa
dan te{ki UBS 12,7 mm Jak-1 na Jak-1b ostvaren je tek sa 110. se-
(na mestu skinutog levog rijom aviona. Od 158. serije palica R-1
mitraqeza) sa borbenim an ANTI
] postala je standardni deo opreme, a od 163.
cija Gor
kompletom od 200 meta- Ilustra serije izvedeno je i prinudno odbacivawe
ka. Pneumo-mehani~ko pokrova kabine u vanrednim slu~ajevima.
upravqawe oru`jem za- Paralelno, delimi~no je olak{avana
meweno je elektromeha- ukupna te`ina aviona u proizvodwi ranijeg
Crte` aviona Jak-1b 111. puka tipa Jak-1. Radi toga uklowen je deo do tada
ni~kim, koje se aktivira-
lo prekida~em i obara~em na pilotskoj pa- industriju) da se izradi predserija od 20 le- standardne opreme: sletni reflektor i sva
lici. Nova palica, tipa R-1, kopija palice sa telica sa svim tim izmenama kako bi se oni wegova oprema, svetlosna signalizacija iz-
nema~kog lova~kog aviona meser{mit Bf-109, ispitali na frontu u borbenim uslovima. vu~enog polo`aja repnog to~ka, za{tita
omogu}avala je da se otvara paqba samo de- Preimu}stva su bila o~igledna pa opitna elektri~ne mre`e van razvodnih kutija, in-
snom rukom, ostavqaju}i levu slobodnom za partija nije ni ra|ena ve} je Ministarstvo stalacija grejawa instrument table, repno
upravqawe re`imima rada motora prilikom odbrane SSSR-a (Dr`avni sekretarijat od- aeronavigaciono svetlo, automat pritiska,
borbenih manevara. manometar naoru`awa, radiopolukompas
brane) izdalo re{ewe 11. avgusta 1942. sa
RPK-10, variometar, rezervna sajla no-
Takti~ki kvaliteti Jak-1 porasli su to- zadatkom direktoru vazduhoplovne fabrike
`nih komandi, grani~ni prekida~ ru~ice ga-
liko da je konstruktor Jakovqev ve} 1. jula No. 292 u Saratovu da u serijsku proizvodwu
sa. Oprema za no}no letewe mogla je da
1942. predlo`io ministru vazduhoplovne in-
ostane u proizvodwi samo prema specijal-
dustrije (narodnom komesaru za vazduhoplovnu
nom zahtevu za opremawe jedinica PVO.
Jo{ ranije, od 20. avgusta 1942, unapre|e-
ne su takti~ke karakteristike Jak-1 ugrad-
wom radioprijemnika RSI-4 „maqut-
ka” na svim avionima i radiopredaj-
nika RSI-3 na svakom petom proiz-
vedenom avionu (od 1. oktobra 1942.
na svakom ~etvrtom).
Na uporednim kontrolnim ispitiva-
wima u fabrici No. 292, koja je sprovela

11
ekipa Opitnog centra Ministarstva vazdu-
hoplovne industrije SSSR-a u saradwi sa
letno-opitnom grupom fabrike, modifika-
cija Jak-1b bila je u svemu boqa od serij-
skih Jak-1, a u odnosu na olak{anu verziju
bila je slabija samo u vertikalnom manevru.
Ve} od oktobra 1942. serijski se proizvo-
dila samo verzija Jak-1b.
Od 10. decembra 1942. do 28. januara
1943. godine 58 aviona Jak-1b upu}eno je
na armijska ispitivawa za borbenu prime-
nu u 32. gardijski lova~ki puk 210. lova~ke
divizije 3. vazdu{ne armije na Kaliwinskom
frontu i u 176. lova~ki puk 283. lova~ke di-
vizije 16. vazdu{ne armije na Staqingrad-
skom frontu. Za vreme tih ispitivawa izve-
deno je 669 borbenih zadataka sa 6.174 le-
ta, bilo je 38 vazdu{nih borbi, pri kojima
je oboreno 25 neprijateqevih aviona uz gu-
bitak {est sopstvenih Jak-1b.
Nov sistem upravqawa vatrom i pokrov
kabine sa poboq{anom pregledno{}u (tzv.
kapqi~asta kabina) dobili su najvi{u ocenu
pilota. Takvo re{ewe je od tada primewiva-
no na svim lova~kim konstrukcijama proizve-
denim u seriji tokom Drugog svetskog rata u
SSSR-u. Ranije proizvedeni avioni Jak-1
prepravqani su na standard Jak-1b po neki
put i u frontovskim uslovima, kao na primer
januara 1944. prilikom remonta u terenskoj
avio-radionici aviona Jak-1 No. 4353 iz sa-
stava 20. lova~kog puka mornari~ke avijacije
Severne flote. U novembru 1942. CAGI je
razradio jo{ jednu varijantu oblika hladwa-
ka uqa koji je doprineo pove}awu maksimal-
ne brzine za 6 do 8 km/~. Jula 1943. to re{e-
we primeweno je u seriji. Posle ovog vi{e
nije poboq{avana aerodinamika Jak-1b ve}
se pristupilo razvoju nove varijante Jak-1
koja }e dovesti do stvarawa Jak-3.
Jedan od puteva za pove}awe perfor-
mansi Jak-1b bila je i primena motora ve}e
snage. Jo{ je na avionu I-26, prototipu Jak-1
iz 1939, bila predvi|ena ugradwa novog per-
spektivnog motora M-106P, ali, po{to on ta-
da jo{ nije bio zavr{en, privremeno je ugra-
|en na M-105P. Taj motor, tada smatran pri-
vremenim re{ewem, ostao je, u raznim modi-
fikacijama, osnovni tip koji je pogonio prak-
ti~no sve serijske modele lova~kih aviona jak
12
Popravke
Intenzivna upotreba is-
tih aviona za borbene i tre-
na`ne zadatke dovela je do
smawewa broja upotrebqivih
letelica. Tako je ve} polovi-
nom marta 1945. godine tre-
balo da se popravi u {to kra-
}em roku 50 aviona Jak-1b.
Zbog toga je u dogovoru sa so-
vjetskim tehni~kim oficirima
tokom marta na aerodromu u Zemunu osposobqena radionica za generalnu opravku avio-
na. Samo u toku jedne nedeqe, sredinom aprila, popravqeno je 17 aviona Jak-1b!
na svim visinama u pro-
seku za 10 do 25 km/~.
Motor je po~etkom no-
vembra 1942. pu{ten u
serijsku proizvodwu pod
oznakom M-106-1sk. Od
januara 1943. trebalo je
da se u fabrici No. 292
proizvode samo lovci
Jak-1b sa motorima M-
106-1sk. Tokom januara-
februara 1943. proiz-
vedeno je 47 letelica
Jak-1b M-106-1sk, od
kojih je samo 19 upu}eno
u jedinice. Ta verzija
Prva grupa komandira u Rumi na lova~kom kursu 18. januara 1945. motora aviona Jak-1b
tokom rata. Razvoj perspektivnog M-106P ni- bila je skinuta iz proizvodwe tokom marta
je obustavqan i od 27. avgusta do 9. novem- usled problema sa pregrevawem. Poku{aji
bra 1942. eksperimentalni obrazac motora dovo|ewa M-106-1sk do pouzdanog opera-
pro{ao je 100 ~asovna dr`avna ispitivawa. tivnog stawa ostali su bezuspe{ni i kona~-
Motor je u odnosu na serijski M- no su prekinuti oktobra 1943.
105PF imao pove}anu snagu na poletawu sa
1.210 na 1.350 KS, a nominalna snaga na Na ju go slo ven skom ne bu
prora~unskoj visini uve}ana je sa 1.260 na
Priznawem partizanskog antifa{i-
1.350 KS. Radi letnih ispitivawa ugra|en
sti~kog pokreta uspostavqeni su politi~ki i
je na Jak-1 No. 5085 motor M-106P. Wego-
vojni odnosi sa saveznicima. Sa ideolo{ki
va ve}a snaga, pre svega u dijapazonu visina
bli`im SSSR-om pregovori o isporuci voj-
gde se naj~e{}e vode borbe u vazduhu, a gde
ne pomo}i po~eli su ve} u maju 1944, a radi
dolazi do pada snage kod motora M-105PF
(zbog ukqu~ewa brzinskog kompresora),
znatno je poboq{ala brzinu aviona Jak-1
15. oktobar 2009.

Avion broj 5 na kome je prvi zadatak izveo Arso Boqevi}
osposobqavawa ve}ih operativnih jedinica
(12 pe{adijskih i dve vazduhoplovne divizi-
je) zatra`ena je tehnika za wihovo oprema-
we i obuka na{eg kadra u sovjetskim vojnim
{kolama. Situacija na jugoslovenskom rati-
{tu u jesen 1944. i predstoje}e zajedni~ke
operacije sovjetskih i jugoslovenskih snaga
zahtevale su brzo ukqu~ewe jedinica ospo-
sobqenih i opremqenih sovjetskom tehnikom.
Kako qudi ranije upu}eni na {kolovawe u
vazduhoplovne {kole u Sovjetskom Savezu
nisu mogli da se na vreme pridru`e jedini-
cama, odlu~eno da se u okviru vazduhoplov-
nih divizija (10. gardijskoj juri{noj i 236.
lova~koj), dodeqenih za sadejstvo jugosloven-
skim trupama, organizuje dopunska preobuka
doma}eg leta~kog i tehni~kog sastava. Ujed-
no, odlu~eno je da se sva tehnika tih divizi-
ja preda Jugoslaviji za opremawe doma}eg
vojnog vazduhoplovstva.
Sovjetska 236. lova~ka divizija, koja je
bila osnova za stvarawe novih jugosloven-
skih lova~kih jedinica, formirana je po~et-
kom juna 1942. kod Starominska 100 km jugo-
zapadno od Rostova na Donu. Sredinom juna
1943, posle borbi za oslobo|ewe Kavkaza,
divizija je prenaoru`ana sa 98 lova~kih
aviona Jak-1b primqenih od 3. lova~kog
korpusa. Pro{la je ratni put od Severnog
34
Takti~ko-tehni~ke odlike aviona Jak-1b
Namena lovac za dnevna dejstva
Tip i snaga motora „Klimov VK-105PF” maksimalne
snage na poletawu 1.210 KS,
odnosno 1.260 KS na 700 m
elisa: VI[-105SV, pre~nika
3 m promenqivog koraka
Dimenzije – razmah krila 10,00 m
– ukupna du`ina 8,48 m
– povr{ina krila 17,15 m2
Masa – prazan opremqen 2.394 kg
– maksimalna poletna 2.884 kg
Performanse – maksimalna brzina pri zemqi
531 km/~
– maksimalna brzina na visini
4.100 m 592 km/~
Kavkaza, Crnomorskog – vreme pewawa na 5.000 m 5,4 min
priobaqa kroz Donski
– prakti~ni vrhunac leta 10.050 m
Basen, Ukrajinu, Molda-
– dolet 700 km
viju, Rumuniju i Bugarsku
Naoru`awe – jedan top u osi motora [VAK
sve do Jugoslavije.
od 20 mm sa 140 granata
Oslobo|ewem Be-
– jedan sinhroni mitraqez UBS
ograda sva tri lova~ka
puka 236. divizije pre- od 12,7 mm sa 240 zrna
dislocirani su u {iri – bombardersko: dve bombe
rejon Beograda. Do sre- od po 100 kg
dine novembra sa~iwen
je popis celokupne tehnike koja je ustupqena piloti, zatim oni mawe iskusni. U centru je
na{oj zemqi i 15. novembra uru~ena je ko- Jugoslovenima komandovao major Kosta Le-
mandantu vazduhoplovstva NOVJ general- ki}. Program borbene preobuke zavr{ila
majoru Frawi Pircu. Prema tom popisu, po- su 134 pilota od 186 upu}enih na lova~ki
red ostalog, dodeqeno je 103 lova~ka avio- kurs. Do sredine januara 1945. sovjetski pi-
na Jak-1b. loti su samostalno davali vazdu{nu podr-
Preobuka pilota lovaca obavqana je {ku jugoslovenskim trupama na Sremskom
od 9. decembra 1944. do 25. aprila 1945. u frontu, a zavr{etkom preobuke pridru`ili
privremeno formiranom trena`nom centru su im se i jugoslovenski piloti iz prve gru-
pri 236. lova~koj diviziji pod ruskim ruko- pe, lete}i na istim avionima do kraja rata.
vodstvom na aerodromu u Zemunu, a kasnije u
Rumi. Jugoslovenski piloti odre|eni za pre-
obuku na lovce podeqeni su, prema iskustvu,
u ~etiri grupe. U prvoj su bili najiskusniji
Na lova~kom kursu u Rumi, 1945.
13
Sve do kraja aprila 1945. na{i piloti le-
teli su na avionima sa sovjetskim obele`ji-
ma, iako su nam oni zvani~no predati na ko-
ri{}ewe jo{ u novembru 1944! U me|uvre-
menu, osnovana je jugoslovenska 11. vazduho-
plovna lova~ka divizija sa 111. (od sovjet-
skog 117. gardijskog puka), 112. (od 168. gar-
dijskog puka) i 113. (od 267. puka) lova~kim
pukovima.
Prvi ratni zadatak 11. lova~ka divi-
zija imala je 20. januara 1945. godine. U tri
sata popodne, sa leteli{ta kraj Rume, pole-
tela su dva aviona: u prvom je bio koman-
dant 267. puka (i inspektor po tehnici pi-
lotirawa u 236. diviziji), heroj SSSR-a,
major Sergej [~irov, a u drugom Jak-1b ko-
mandant 11. lova~ke divizije major Arseni-
je Boqevi}. Prvi borbeni let na{e lova~ke
avijacije na sremskom rati{tu trajao je je-
dan sat i pet minuta, tokom koga je na putu
izme|u [ida i Tovarnika mitraqirana ne-
prijateqska kolona, a prilikom izvi|awa
predwe linije fronta, izveden je jo{ jedan
napad na neprijateqa na putu Tovar-
nik–Orolik. Dva dana kasnije i piloti 113.
lova~kog puka poleteli su na prve zadatke:
komandant puka, kapetan Miqenko Lipov-
{}ak i komandir 1. eskadrile, potporu~nik
Andrija Arapovi}. Leteli su kao pratioci
ruskim pilotima na odvojenim zadacima.
Zbog odsustva neprijateqa u vazdu{nom pro-
storu, piloti jakova su, po zavr{enom za-
datku pratwe i za{tite juri{nih aviona Il-
2, izvi|ali ili napadali neprijateqeve po-
14
Nesvakida{wi vazdu{ni boj
U Klenku gde je bazirao 112. puk 26.
aprila 1945. odigrao se nesvakida{wi
vazduhoplovni boj. Suparnici u simuli-
ranoj borbi bili su komandant sovjetskog
168. gardijskog puka, major Ivan Kaliwin
u avionu Jak-3 broj 10 (No. 1013) i ko-
mandant jugoslovenskog 112. lova~kog pu-
ka, kapetan Sava Poqanec na Jak-1b broj
01 (No. 36175). Avione su pripremili ju-
goslovenski aviomehani~ari u 9.15 i po-
sle 10 minuta zagrevawa motora na ze-
mqi piloti su poleteli u boj koji je tra-
jao 35 minuta. Poqanec je na slabijoj le-
telici stalno uspevao da u|e u rep avio-
nu majora Kaliwina, vazduhoplovnog asa
sa priznatih sedam pojedina~nih i ~etiri
grupne pobede, ostvarenih u 44 vazdu{ne
borbe na 308 borbenih letova.
lo`aje na zemqi. Tokom januara jugosloven- ji se pewao u kursu 90 stepeni. Krenuli su u
ski piloti izveli su ukupno devet borbenih napad i ispalili nekoliko rafala, posada
letova na Jak-1b. Do-17 ih je primetila i izbegav{i dva na-
pada okrenula je avion u pravcu zapada i iz-
Bor be u va zdu hu gubila se u bri{u}em letu. Kako su piloti
jakova bili dubqe u neprijateqevoj pozadi-
Prvi susret jugoslovenskih pilota na ni, nisu produ`ili gowewe ve} su se vrati-
jakovima sa neprijateqevom avijacijom odi- li na aerodrom Novi Sad. U istom podru~ju
grao se 1. februara u rejonu Virovitice. primetili su i ~etiri neprijateqeva lova~-
Borbeni par: poru~nik Vladimir Platonov ka aviona tipa Me-109G na visini od ~eti-
i wegov pratilac kapetan Qubomir Popa- ri-pet kilometara na letu ka Pe~uju, koji ni-
di}, komandant 111. puka, naleteli su na hr- su reagovali. U februaru su na{i piloti iz-
vatski Do-17Z na visini od oko 2.000 m ko- veli 106 borbenih letova na Jak-1b. Pove-
}an obim anga`ovawa u 17 leta~kih dana u
februaru doneo je i prvi gubitak: 22. fe-
bruara na izvi|a~kom zadatku poginuo je pi-
lot 111. puka, vodnik Kosta Muwin, kao po-
sledwi pratilac u grupi od tri aviona. We-
gov Jak-1b No. 27170 direktno je pogodila
15. oktobar 2009.

Jugoslovenski
i sovjetski piloti
po zavr{etku obuke.
U sredini je
Josip Kri`aj, as iz
[panskog
gra|anskog rata.
neprijateqeva PA artiqerija kod `elezni~-
ke stanice Kugler, ~etiri kilometra sever-
no od \akova.
U martu je pove}an broj letova na Jak-
1b: 146 borbenih i 380 neborbenih (najvi-
{e trena`nih). Nema~ko-hrvatska ofanziva
preduzeta po~etkom meseca stvorila je mo-
stobrane kod Doweg Mihoqca i Valpova.
Glavni ciq jugoslovenskog vazduhoplovstva,
sve do likvidacije tih mostobrana, 21. mar-
ta, bila su dejstva po neprijateqevim trupa-
ma na tim pravcima. Prime}ena je i poja~a-
34
na aktivnost u vazdu-
hu sa suprotne stra- Centar za preobuku, Ruma, prole}e 1945. godine
ne: 6. marta kod Do-
weg Mihoqca uo~ena
su tri Me-109G koji
su odmah okrenuli u
pravcu zapada, kad su
shvatili da su osmo-
treni; za dva dana
piloti 111. puka u
istom podru~ju pri-
metili su na velikoj
visini dva Fw-190, a
10. marta desio se i
okr{aj sa neprijate-
qevom formacijom.
Toga dana, tokom pratwe juri{nika Il-2 dve lovci izbegli su borbu pobegav{i u oblake.
patrole na Jak-1b susrele su grupu protiv- Zbog gubitka kontakta sa protivnikom, a i
ni~kih aviona (dva Me-109 i Fw-190). Prvu male preostale koli~ine goriva, Stankovi}
patrolu iz 111. puka pod vo|stvom sovjetskog je krenuo na polazni aerodrom i tom prili-
pilota Fjodorova i pratioca vodnika Radi- kom mimoi{ao se sa Fw-190 severno od
voja Ka}anskog presrela je neprijateqeva Osijeka. Pratilac Milovanovi} nastavio
grupa. Vo|a ih je na vreme primetio i izbe- je za{titu juri{nika, a kada je primetio da
gao, a pratilac Ka}anski na Jak-1b broj 14 mu nema vo|e i on je krenuo nazad. Oba pi-
bio je potpuno iznena|en. Wegov avion bio lota su zbog nedostatka goriva, umesto na
je pogo|en topovskim zrnom u desno krilo, a svoj aerodrom kod Rume, sleteli u Novi Sad.
on lak{e rawen. Ipak, sna{ao se i krenuo Posledwa vazduhoplovna borba jugoslo-
da goni jednog napada~a. Ispalio je 24 gra- venskih pilota na Jak-1b zabele`ena je 21.
nate 20 mm iz topa [VAK i 80 zrna 12,7 mm marta 1945. godine. Stariji vodnik Milorad
iz mitraqeza UBS. Nije osmotrio rezultat Pe{i}, na Jak-1b broj 13 iz 113. puka, pra-
dejstva jer su protivnici odmah prekinuli tilac sovjetskog pilota Konajka, ugledao je u
borbu. rejonu Valpova tri nema~ka Fw 189 koji su se
U to vreme je i druga patrola iz 113. pribli`avali polo`ajima na{ih trupa na vi-
puka na lovcima Jak-1b: vo|a, stariji vod- sini od 2.000 m. Pe{i} je iz pravca sunca
nik Todor Stankovi} na avionu broj 12 i po~eo da pewe ka wima i kada je dostigao do-
pratilac, vodnik Dobrivoje Milovanovi} na voqnu visinu napao je posledweg u grupi otvo-
avionu broj 15, imala susret sa dva Me- riv{i vatru iz topa sa daqine od oko 150 m,
109G. Vo|a patrole upozorio je svog prati- utro{iv{i 40 granata. Sva tri protivni~ka
oca i odmah krenuo u napad. Neprijateqevi aviona odbacili su bombe i rastere}eni
krenuli u zaokret, a prva dva poku{ala su da
na{em pilotu do|u u rep. Shvativ{i to izbe-
gao ih je o{trim zaokretom i ponovo se na-
{ao u poziciju za napad. Tada su neprijateqi
pobegli u bri{u}em letu ka jugozapadu.
Dejstvuju}i u prvih 21 dan aprila, jugo-
slovenska lova~ka avijacija izvela je 228
Sa aerodroma Ma|arme~ke poletali su
avioni Jak-1b, sa jugoslovenskim
oznakama, na posledwe borbene zadatke
15
borbenih letova na avionima Jak-1b. Na ~e-
tvrtu godi{wicu Aprilskog rata u rejonu
Doboj–Derventa, prilikom za{tite juri{ni-
ka, oboren je i poginuo pilot 112. puka, mla-
|i vodnik Josip Grabar na avionu Jak-1b
broj 22 (No. 48149). Na dan proboja Srem-
skog fronta, 12. aprila, jugoslovenska lo-
va~ka avijacija izvr{ila je na Jak-1b 28
borbenih letova. Usled brzog udaqavawa
linije fronta od polaznih aerodroma i ne-
mogu}nosti blagovremenog bli`eg prebazi-
rawa, od 22. aprila do 4. maja jugoslovenska
lova~ka avijacija nije dejstvovala.
U maju su jugoslovenski piloti iz 112. i
113. puka na Jak-1b (ovoga puta sa jugoslo-
venskim oznakama pripadnosti na avioni-
ma!) izveli 99 borbenih letova. Posledwi
zadatak na{e lova~ke avijacije u Drugom
svetskom ratu izveli su 15. maja sa aero-
droma Pleso kraj Zagreba piloti 113. puka:
stariji vodnik Todor Stankovi} na avionu
Jak-9T i mla|i vodnik Stevan Dimitrijevi}
na Jak-1b broj 11, kome je to ujedno bio pr-
vi borbeni let. Sletawem pilota Stevana
Dimitrijevi}a zavr{en je posledwi od ukup-
no 588 borbenih letova koje su na{i leta~i
izveli na avionima Jak-1b.
Is tro {e ni bor ci
Uslovi bazirawa u ratu na otvorenom
i iscrpquju}a eksploatacija doveli su do
znatnog osipawa broja Jak-1b u borbenim
pukovima: na kraju rata, 15. maja, bilo je 64
ispravnih i deset neispravnih letelica, a
jo{ desetak nalazilo se u radionicama na
opravci. Prema izve{taju iz Registra nao-
ru`awa vazduhoplovnih jedinica na dan 6.
juna 1945. stawe lova~kih aviona Jak-1b bi-
lo je slede}e: u {tabu 11. divizije u Skopqu
dva Jak-1b, u 111. puku u Skopqu 32 Jak-1b, u
112. puku na Plesu 30 Jak-1b (od toga tri ne-
ispravna) i u 113. puku u Qubqani 22 Jak-
1b (pet neispravnih). Veliki problem bio je
nedostatak potro{nih delova, poput unutra-
{wih guma zbog ~ega je krajem jula samo u 111.
i 112. puku van stroja bilo 15 Jak-1b.
Kako je proizvodwa tog tipa aviona
prestala jo{ sredinom 1944, nije bilo na-
~ina da se nedostaju}i broj nadomesti dru-
gim delovima istog tipa.
U prvim mirnodopskim danima nastoja-
lo se da se sva o{te}ewa i nedostaci {to
pre poprave, ali je ipak konstatovano da
avioni u takvom stawu da se ne mogu bez ri-
zika koristiti. Zbog mnogobrojnih proble-
ma ubrzano su gubili borbenu vrednost, pre
svega, u osnovnoj lova~koj nameni {to je
propisano i Biltenom aviotehni~ke slu`be
broj 3 kojim se zabrawuje izvo|ewe svih
akrobacija na Jak-1b! Ugovori sklopqeni sa
Sovjetskim Savezom o nabavci aviona za
mirnodopsku popunu Jugoslovenskog ratnog
vazduhoplovstva nisu najredovnije realizo-
vani, a posebno oko opremawa lova~ke avi-
16
Asovi, natpisi i li~na obele`ja
U znak zahvalnosti
za borbe vo|ene prilikom
oslobo|ewa gradova Don-
skog basena (Donbas) sta-
novnici tog kraja sakupi-
li su novac i kupili avio-
ne za opremawe 3. eska-
drile 267. puka. Sa obe
strane trupa bio je sta-
vqen natpis „Osvobo`do-
nij Donbas” (Oslobo|eni
Donbas). Avioni sa tim
obele`jima leteli su i
nad Sremskim frontom, a
na nekima od wih su se i obu~avali na{i piloti u centru za preobuku u Rumi.
U pukovima 236. divizije bilo je vi{e pilota asova sa pet i vi{e priznatih pobe-
da. Oni su li~na obele`ja ~esto imali na svojim avionima kao i zvezde kojima je ozna~a-
van broj tih pobeda. Na svom Jak-1b imao je 14 ucrtanih zvezdica komandir 2. eskadrile
117. puka major Genadij [adrin.
U Drugom {kolskom puku na aerodromu E~ka
Na prelazu 1945. i 1946. godine usta-
novqen je registar vojnih aviona. Upisana je
82 aviona Jak-1b i dodeqeni su brojevi od
2001 do 2082. U ovom nizu bili su primer-
ci iz proizvodwe od 147. serije pa sve do
193. – posledwe proizvodne serije! Ogra-
ni~eno kori{}ewe Jak-1b u borbenim puko-
vima (od kojih je najve}i broj bio u aero-
planskim radionicama na generalnoj revi-
ziji) omogu}ilo je da se na kraju 1946. wihov
broj ne smawi zna~ajno – po spisku je bilo 77
komada. Tokom te i slede}e 1947. godine
avion je uglavnom kori{}en za ve`be rula-
wa i zatr~avawa bez poletawa. Deo aviona
Jak-1b preba~en je 1947. u 2. {kolski puk u
E~ku radi obuke pitomaca Prve klase Vazdu-
hoplovnog vojnog u~ili{ta u Pan~evu za pi-
lote lovce. Na kraju 1947. u Jugoslovenskom
ratnom vazduhoplovstvu kori{}eno je 20
Jak-1b, a do kraja 1948. ostalo ih je upotre-
Obuka pitomaca u [koli specijalista bi 12. Posledwi primerci preba~eni su po-
jacije, pa su se nametala razna re{ewa za ~etkom 1950. u [kolu specijalista u Rajlo-
primenu i produ`etak radnog veka istro{e- vac gde su slu`ili kao u~ila.
nih Jak-1b. Milan MICEVSKI
15. oktobar 2009.