INTEGRALI I TEORIJA POLJA

- zadaci za vežbu -

1. Izračunati direktno krivolinijski integral:

I
I= ydx + x2 dy + zdz
C

duž presečne krive površi:

x2 y 2 x2 y 2 x y
z= + 2 i + = + ,
a2 b a2 b2 a b
orjentisane u pozitivnom smeru ako se posmatra sa z ose za vrednosti z > 2 (a ≥ b > 0).
x2 y 2 x y
Rešenje. Presek cilindrčne površi 2
+ 2 = + i ravni z = 0 je elipsa:
a b a b
¡ a 2¢ ¡ b ¢2
x− y−
2 + 2 = 1,
2 2
a /2 b /2
čije su parametarske jednačine:
a a b b
x= + √ cos t, y = + √ sin t,
2 2 2 2
x2 y 2
za t ∈ [0, 2π]. Dalje, na osnovu: z = + 2 nalazimo:
a2 b
1 1
z = 1 + √ cos t + √ sin t,
2 2
za t ∈ [0, 2π]. Tako dobijena parametarizacija krive C je pozitivna ako se posmatra kriva
sa z ose za vrednosti z > 2. Na osnovu parametarskih jednačina krive C:
a a
x = x(t) = + √ cos t,
2 2
b b
y = y(t) = + √ sin t,
2 2
1 1
z = z(t) = 1 + √ cos t + √ sin t,
2 2
za t ∈ [0, 2π] nalazimo odgovarajuće diferencijale:
a
dx = − √ sin t dt,
2
b
dy = √ cos t dt,
2
1
dz = √ (− sin t + cos t) dt.
2

1
Sveukupno, na osnovu prethodne parametarizacije:
Z2π µ³ ´³ ´ ³a ´2 ³ b ´
b b a a
I = + √ sin t − √ sin t + + √ cos t √ cos t
2 2 2 2 2 2
0 ¶
³ 1 1 ´³ 1 ´
+ 1 + √ cos t + √ sin t √ (− sin t + cos t) dt
2 2 2
Z2π µ 2 ¶
ab 3 ba2 +ab+2 2 a2 b+4 ab+2 ab+1
= √ cos t + cos t + √ cos t − √ sin t − dt
2 2 2 4 2 2 2 2
0
Z2π Z2π
ba2 +ab+2 ab+1 ba2 +ab+2 ab+1
= · cos2 t dt − · dt = ·π− · 2π
2 2 2 2
0 0
ab(a − 1)π
= .
2
Proverimo prethodni rezultat primenom Stokesove formule. Kontura C dobija se u
preseku parabolida: z = x2 /a2 + y 2 /b2 i cilindra: x2 /a2 + y 2 /b2 = x/a + y/b. Primetimo
da su funkcije P = P (x, y, z) = y, Q = Q(x, y, z) = x2 i R = R(x, y, z) = z sa neprekidnim
parcijalnim izvodima na površi paraboloida. Neka je S unutrašnja strana parabolida koja
se oslanja na orjentisanu konturu C. Samim tim, prema Stokesovoj formuli:
z
I 8

I = ydx + x2 dy + zdz
¯ L ¯ 6
¯ dydz dzdx dxdy ¯
¯ ¯
ZZ ¯ ¯
¯ ∂ ∂ ∂ ¯
= ¯
¯ ∂x
¯ 4
¯ ∂y ∂z ¯¯
S ¯ ¯
¯ y x2 z ¯
2
ZZ
= (2x − 1)dxdy.
–2
x –1 –2
S 2 1
4 3 2
y
(x − a/2)2 (x − b/2)2
Projekcija površi S na Oxy ravan je data skupom: Dx,y : + ≤ 1.
a2 /2 b2 /2
Samim tim: ZZ
I= (2x − 1)dxdy.
Dx,y
√ √
Uvedimo polarne koordinate: x = a/2 + a/ 2ρ cos ϕ ∧ y = b/2 + b/ 2ρ sin ϕ za
′ ab
(ρ, ϕ) ∈ D = {(ρ, ϕ) | 0 ≤ ρ ≤ 1 ∧ 0 ≤ ϕ ≤ 2π}. Tada je |J| = ρ. Samim tim
2
prethodni integral, posle uvod-enja novih promenljivih, ima vrednost:
ZZ Z2π³ Z1 √
¡ √ ¢ ab ab ¡ ¢ ´ 2
I = a + a 2ρ cos ϕ − 1 ρ dρ dϕ = (a − 1)ρ + a 2ρ cos ϕ dρ dϕ
2 2
D
′ 0 0
Z2π³ √´ Z2π
ab a−1 a 2 ab(a − 1) abπ(a − 1)
= + cos ϕ dϕ = dϕ = .
2 2 3 4 2
0 0

2
2. Zadan je krivolinijski integral:
I
ydx + zdy + xdz,
C

duž zatvorene presečne krive C sledećih površi: x2 + y 2 = r2 i x2 = rz (r > 0). Izračunati

vrednost krivolinijskog integrala ukoliko je kriva C orjetisana pozitivno ako se posmatra
sa z ose za z > r.

Rešenje. Koristeći se parametarskim jednačinama kružnice x2 + y 2 = r2 (u ravni Oxy)

zaključujemo da presečna kriva C u prostoru ima sledeće parametarske jednačine:

x = x(ϕ) = r cos ϕ ∧ y = y(ϕ) = r sin ϕ ∧ z = z(ϕ) = r cos2 ϕ,

gde je ϕ ∈ [0, 2π]. Tako dobijena parametarizacija krive C je pozitivna ako se posmatra
kriva sa z ose za vrednosti z > r. Sveukupno, na osnovu prethodne parametarizacije:

I Z2π
ydx + zdy + xdz = (−r2 sin2 ϕ + r2 cos3 ϕ − 2r2 cos2 ϕ sin ϕ) dϕ
C 0
π/2
³Z ´ ³ Z2π ´
= −4r2 · sin2 ϕ dϕ + r2 · cos3 ϕ dϕ
0 0
| {z }
=0
³ Z2π ´ 1
− 2r2 · cos2 ϕ · sin ϕ dϕ = −4r2 · B( 21 , 32 )
2
0
| {z }
=0
= −r2 π.

Primetimo da su funkcije P = P (x, y, z) = y, Q = Q(x, y, z) = z i R = R(x, y, z) = x sa

neprekidnim parcijalnim izvodima na površi S koja se oslanja na orjentisanu konturu C.
Samim tim, prema Stokesovoj formuli:
¯ ¯
¯ dydz dzdx dxdy ¯
I ¯ ¯ ZZ
¯ ∂ ∂ ∂ ¯
ydx + zdy + xdz = ¯¯ ¯=− dydz + dzdx + dxdy.
¯ ∂x ∂y ∂z ¯¯
C ¯ y z x ¯ S

Formirajmo tri površinska integrala:

ZZ ZZ ZZ
J1 = − dydz, J2 = − dzdx, J3 = − dxdy.
S S S

Računajući prethodne površinske integrale, preko odgovarajućih projekcija na koordinatne

ravni, nalazimo J1 = 0, J2 = 0 i J3 = −r2 π. Odatle dobijamo isti rezultat:
I
ydx + zdy + xdz = J1 + J2 + J3 = −r2 π.
C

3
3. Izračunati krivolinijski integral:
I
I= x2 y 3 dx + dy + zdz
L

gde je L pozitivno orjetisana kružnica data sa: x2 + y 2 = r2 i z = 0, ukoliko se posmata

sa pozitivnog dela z-ose (r > 0).
Rešenje. Parametarske jednačine kružnice L u ravni z = 0 glase:

x = x(t) = r cos t, y = r sin t, z = 0,

gde je t ∈ [0, 2π]. Tako dobijena parametarizacija kružnice L je pozitivna ako se posmatra
sa pozitivnog dela z-ose. Sveukupno, na osnovu prethodne parametarizacije:

I Z2π ³
2 3
¡ ¢2 ¡ ¢3 ¡ ¢ ¡ ¢´
I = x y dx + dy + zdz = r cos t r sin t −r sin t dt + r cos t dt
L 0
Z2π Z2π Zπ/2
2 4 6 1 ¡3 5¢
= −r6 cos t sin t dt + r cos t = −4r cos2 t sin4 t dt = −4r6 B ,
2 2 2
0 0 0
r6 π
= − .
8
Proverimo prethodni rezultat Stokesovom formulom. Primetimo da su funkcije P =
P (x, y, z) = x2 y 3 , Q = Q(x, y, z) = 1 i R = R(x, y, z) = z sa neprekidnim parcijalnim
izvodima na površi S koja se oslanja na orjentisanu konturu L. Samim tim, prema
Stokesovoj formuli:
¯ ¯
¯ dydz dzdx dxdy ¯
¯ ¯
I ZZ ¯ ¯ ZZ
2 3
¯ ∂ ∂ ∂ ¯
I = x y dx + dy + zdz = ¯
¯ ∂x
¯ = −3 x2 y 2 dxdy.
¯ ∂y ∂z ¯¯
L S ¯ 2 3 ¯ S
¯ xy 1 z ¯

Primetimo da se u ovom zadatku površ S podudara sa Oxy-projekcijom D = {(x, y)|x2 +

y 2 ≤ r2 }, odatle: ZZ
I = −3 x2 y 2 dxdy.
D
′
Uvedimo polarne koordinate: x = ρ cos ϕ ∧ y = ρ sin ϕ za (ρ, ϕ) ∈ D = {(ρ, ϕ)|0 ≤ ρ ≤
r ∧ 0 ≤ ϕ ≤ 2π}. Tada je |J| = ρ. Samim tim prethodni integral, posle uvod-enja novih
promenljivih, ima vrednost:

ZZ Zr Z2π
I = −3 2 2 5
(ρ cos ϕ) (ρ sin ϕ) ρ dρ dϕ = −3 ρ dρ sin2 ϕ cos2 ϕ dϕ
D
′ 0 0
Zπ/2
r6 ¡3 3¢ r6 π
= −3 · · 4 sin2 ϕ cos2 ϕ dϕ = −r6 B , =− .
6 2 2 8
0

4
4. Izračunati integral: ZZ
I= xy dxdy,
D

ako je oblast D ograničena pravama 2x − y = 1, 2x − y = 3, x + y = −2 i x + y = 0.

Rešenje. Uvedimo smenu promenljivih:
½ ¾
u = u(x, y) = 2x − y,
v = v(x, y) = x + y.

Prethodnom smenom ostvaruje se uzajamno jednoznačno preslikavanje oblasti:

D = {(x, y) | 2x − 3 ≤ y ≤ 2x − 1, −x − 2 ≤ y ≤ −x}

i
D1 = {(u, v) | 1 ≤ u ≤ 3, −2 ≤ v ≤ 0}.
¯ ¯
¯ 1 1 ¯
1 1 ¯
D(x, y) ¯ 3 − ¯ 1
3 ¯
Kako je x = (u + v) i y = (−u + 2v), tada nalazimo: J = =¯ ¯= .
3 3 D(u, v) ¯ 1 2 ¯ 3
¯ ¯
Samim tim, smenom promenljivih, nalazimo vrednost integrala: 3 3
ZZ ZZ
1
I = xy dxdy = (u + v)(2v − u)|J| dudv
9
D D1
Z3 ³ Z0 ´
1 44
= (u + v)(2v − u) dv du = − .
27 81
1 −2

5. Izračunati zapreminu tela ograničenog površima z1 = z1 (x, y) = x2 + y 2 i z2 =

z2 (x, y) = x+y.

Rešenje. Projekcija preseka površi z1 = z1 (x, y) i z2 = z2 (x, y) predstavlja kružnicu:

1 1 1
(x − )2 + (y − )2 = .
2 2 2
1 1 1
Unutar kruga Dxy : (x − )2 + (y − )2 ≤ ravan z1 = z1 (x, y) je iznad parabolida
2 2 2
z2 = z2 (x, y). Samim tim tražena zapremina odred-ena je sa:

ZZ ³ ´
4 z
V = z1 (x, y) − z2 (x, y) dxdy
Dxy 3
Z Z ³ ´
= x + y − x2 − y 2 dxdy
2
Dxy
ZZ ³
1 1 2 1 2´ 1
= − (x − ) − (y − ) dxdy. –2

2 2 2 –2
–1
Dxy –1
y
1
2
x 1

5
Ako uvedemo polarne koordinate:
 1 
 x − = ρ cos ϕ 
 
2
 y − 1 = ρ sin ϕ 
 
2
′ √
krug Dxy je slika pravougaonika D : 0 ≤ ρ ≤ 1/ 2 ∧ 0 ≤ ϕ ≤ 2π. Tada je |J| = ρ.
Samim tim, posle uvod-enja smene promenljivih, tražena zapremina data je vrednošću:
√ √
1/ 2
ZZ ³ ´ Z2π ³ 1/
Z 2 ´ ³ ρ2 ρ4 ´ ¯¯
1 ¡ 1 ¢
¯ = π.
V = − ρ2 |J|dρdϕ = − ρ2 ρ dρ dϕ = 2π −
2 2 4 4 ¯ 8
D
′ 0 0 ρ=0

6. Izračunati zapreminu tela ograničenog površima:

y 2 = x, y 2 = 4x, z = 0, x + z = 4.

Rešenje. Za y ≥ 0 formirajmo u Oxy ravni skup:

√ √
Dx,y = {(x, y) ∈ R2 | x ≤ y ≤ 2 x ∧ 0 ≤ x ≤ 4}

Za funkciju z = z(x, y) = 4 − x tražena zapremina data je integralom:

ZZ
V =2 z dxdy.
Dx,y

Prema tome, tražena zapremina iznosi:

√
√ 2 ¯x
ZZ Z4 ³ 2 x
Z Z4 ³
´ ¡ ¢ ¯¯ ´ 256
V =2 (4 − x) dxdy = 2 (4 − x) · dy dx = 2 (4 − x) · y ¯ dx = .
√
¯ 15
Dx,y 0 x 0 √
y= x

ZZ
dx dy
7. Izračunati dvostruki integral: I = , gde je D = [0, 1] × [0, 1].
(1 + x2 + y 2 )3/2
D

Rešenje. Ako uvedemo polarne koordinate:

½ ¾
x = x(ρ, ϕ) = ρ cos ϕ,
y = y(ρ, ϕ) = ρ sin ϕ,

na osnovu |J| = ρ, dobijamo:

ZZ ZZ
|J|dρ dϕ ρdρ dϕ
I= = ,
(1 + ρ2 )3/2 (1 + ρ2 )3/2
′ ′
D D

6
gde je D oblast u R2 koja se skoro svuda jednoznačno preslikava na oblast D. Odredimo
′

′
oblast D . Primetimo da se granica oblasti D = [0, 1]×[0, 1] sastoji se od sledećih skupova:
© ª
A = (x, y) | 0 < x ≤ 1 ∧ y = 0 ,
© ª
B = (x, y) | x = 1 ∧ 0 ≤ y < 1 ,
© ª
C = (x, y) | 0 < x ≤ 1 ∧ y = 1 ,
© ª
D = (x, y) | x = 0 ∧ 0 < y ≤ 1 ,
© ª
O = (0, 0) .
Samim tim, preslikavanju polarnim koordinatama skupovi A, B, C, D i O dobijaju se kao
slike redom sledećih skupova:
′ © ª
A = (ϕ, ρ) | 0 < ρ ≤ 1 ∧ ϕ = 0 ,
′ © 1 πª
B = (ϕ, ρ) | ρ = ∧0<ϕ≤ ,
cos ϕ 4
′ © 1 π πª
C = (ϕ, ρ) | ρ = ∧ <ϕ≤ ,
sin ϕ 4 2
′ © πª
D = (ϕ, ρ) | 0 < ρ ≤ 1 ∧ ϕ = ,
2
′ © πª
O = (ϕ, ρ) | ρ = 0 ∧ 0 ≤ ϕ ≤ .
2
Prethodni skupovi ograničavaju oblast:
′
n ¡ 1 π¢ ¡ 1 π π ¢o
D = (ϕ, ρ) | 0 ≤ ρ ≤ ∧0≤ϕ≤ ∪ 0≤ρ≤ ∧ ≤ϕ≤ ,
cos ϕ 4 sin ϕ 4 2
koja se polarnim koordinatama skoro svuda jednoznačno slika na oblast D. Posle odred-i-
′
vanja oblasti D računamo vrednost integrala:
ZZ Zπ/4³1/Zcos ϕ ´ Zπ/2³1/Zsin ϕ ´
ρdρ dϕ ρ ρ
I= = dρ dϕ + dρ dϕ
(1 + ρ2 )3/2 (1 + ρ2 )3/2 (1 + ρ2 )3/2
D
′ 0 0 π/4 0
1/ cos
¯ ϕ
Zπ/4 1/Zcos ϕ Zπ/2 1/Zsin ϕ Zπ/4³
1 ³ d(1 + ρ2 ) ´ 1 ³ d(1 + ρ2 ) ´ 1 1 ¯ ´
= 2 3/2
dϕ + 2 3/2
dϕ = p ¯ dϕ
2 (1 + ρ ) 2 (1 + ρ ) 2 1 + ρ2
¯
0 0 π/4 0 0 ρ=0
1/ sin
¯ ϕ
Zπ/2 ³ Zπ/4 Zπ/2
1 1 ¯ ´ 1 ³ cos ϕ ´ 1 ³ sin ϕ ´
+ p ¯ dϕ = 1− p dϕ + 1− p dϕ
2 1+ρ 2 ¯ 2 1 + cos2 ϕ 2 1 + sin2 ϕ
π/4 ρ=0 0 π/4
π/4
Zπ/4 π/4
Z Zπ/2 Zπ/2 ³ sin ϕ ´ ¯¯
1 1 d(sin ϕ) 1 1 d(cos ϕ) π
= dϕ − p + dϕ − p = − arcsin √ ¯
2 2 2
2 − sin ϕ 2 2 2 − cos2 ϕ 2 2 ¯
0 0 π/4 π/4 ϕ=0
π/2
¯
³ cos ϕ ´ ¯ π ³1´ ³1´ π π π
+ arcsin √ ¯ = − arcsin − arcsin = − = .
2 ¯ 2 2 2 2 3 6
ϕ=π/4

8. Izračunati površinu dela površi S : z 2 = 2xy odred-ene u prvom oktantu u preseku sa

ravnima: x = 0, y = 0 i x + y = 1.

7
 √
Rešenje. U prvom oktantu posmatrajmo funkciju z = z(x, y) = 2xy. Neka je T
trougao odred-en u Oxy ravni pravima x = 0, y = 0 i x + y = 1. Tada je površina površi
data formulom:
3

z
2.5

ZZ q 2

1 + zx′ (x, y)2 + zy′ (x, y)2 dx dy,

1.5
P = 1
–2
S
3 2 1 –1
x
–0.5
2

gde je S deo površi odred-en funkcijom z = z(x, y) nad trouglom T . Samim tim iz
parcijalnih izvoda: √ √
′ y ′ x
zx = √ i zy = √
2x 2y
nalazimo traženu površinu površi:
ZZ ZZ
x+y 1 ¡ 1 −1 1 1¢
P = √ dx dy = √ x 2 y 2 + x− 2 y 2 dx dy
2xy 2
S T
Z1 ³ Z1−x ´
1 ¡ 1 −1 1 1¢
= √ x 2 y 2 + x− 2 y 2 dy dx
2
0 0
Z1 √ Z1
√ 1 2
1 1 3
= 2 x (1 − x) dx +
2 2 x− 2 (1 − x) 2 dx
3
0 0
Z1 √ Z1
√ 3
−1 3
−1 2 1 5
= 2 x 2 (1 − x) 2 dx + x 2 −1 (1 − x) 2 −1 dx
3
0 0
√
√ ¡3 3¢ 2 ¡1 5¢ π
= 2B , + B , = √ .
2 2 3 2 2 2 2

9. Izračunati površinu i zapreminu tela ograničenog loptom:

x2 + y 2 + z 2 = 3a2

i paraboloidom:
x2 + y 2 = 2az,
gde je a > 0.
Rešenje. Posmatrano telo se dobija u preseku površi gornje polulopte:
p
(1) z = f1 (x, y) = 3a2 − (x2 + y 2 )

i paraboloida:
1 2
(2) z = f2 (x, y) = (x + y 2 ).
2a
Eliminacijom x2 +y 2 iz (1) i (2) dobijamo kvadratnu jednačinu z 2 +2az −3a2 = 0. Budući
da je z > 0 zaključujemo da je presek posmatrana dva tela kružnica: x2 + y 2 = 2a2 na
visini z = a. Posmatrano telo se projektuje na krug Dxy : x2 + y 2 ≤ 2a2 .

8
 6

–6
–6 –4
–4 –2 y
–2
x 2 2
4
4 6
6

–2

(i) Odredimo površinu tela ograničenog delom lopte i delom paraboloida. Ako označimo
površinu dela lopte sa P1 tada je:
ZZ r ³ ∂f ´2 ³ ∂f ´2 √ ZZ
1 1 1
P1 = 1+ + dxdy = 3a p dxdy.
∂x ∂y 3a2 − x2 − y 2
Dxy Dxy

Ako označimo površinu dela paraboloida sa P2 tada je:

ZZ r ³ ∂f ´2 ³ ∂f ´2 ZZ p
2 2 1
P2 = 1+ + dxdy = a2 + x2 + y 2 dxdy.
∂x ∂y a
Dxy Dxy

Samim tim tražena površina celog tela je:

√ ZZ 1 1
ZZ p
P = 3a p dxdy + a2 + x2 + y 2 dxdy.
2 2
3a − x − y 2 a
Dxy Dxy
√
Uvod-enjem polarnih koordinata: x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ (|J| = ρ) oblast Dρϕ : 0 ≤ ρ ≤ 2a
∧ 0 ≤ ϕ ≤ 2π se skoro svuda jednoznačno preslikava na oblast Dxy . Na osnovu toga:
ZZ ZZ p
√ 1 1
P = 3a p ρ dρdϕ + a2 + ρ2 ρ dρdϕ
2
3a − ρ 2 |{z} a |{z}
Dρϕ |J| Dρϕ |J|
√ √
Z2π Z 2a Z2π Z2a
√ ρ 1 p
= 3a dϕ p dρ + dϕ a2 + ρ2 ρ dρ
3a2 − ρ2 a
0 0 0 0
µ ¶√¯2a µ ¶√¯2a
√ p 2π ¡ ¢ 3/2
a2 + ρ 2
¯ ¯
= 2 3πa − 3a2 − ρ2 ¯ + ¯
a
0 0
√ ¡ √ ¢ 2π ¡ √ 3 ¢ 16
= 2 3πa − a + 3a + 3 3a − a2 = a2 π.
a 3

9
(ii) Odredimo zapreminu µ = µ(V ) tela V ograničenog delom lopte i delom paraboloida:
ZZZ ZZ ³ ´
µ = 1 dxdydz = f1 (x, y) − f2 (x, y) dxdy
Z ZV µp Dxy ¶
1 2 2
= 3a2 − x2 − y 2 − (x + y ) dxdy.
2a
Dxy
√
Uvod-enjem polarnih koordinata: x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ (|J| = ρ) oblast Dρϕ : 0 ≤ ρ ≤ 2a
∧ 0 ≤ ϕ ≤ 2π se skoro svuda jednoznačno preslikava na oblast Dxy . Na osnovu toga:
√
Z Z µp ¶ Z2π Z 2aµp ¶
2 2
1 2 2 2
1 3
µ = 3a − ρ − ρ ρ dρdϕ = dϕ 3a − ρ ρ − ρ dρdϕ
2a |{z} 2a
Dρϕ |J| 0 0
√
µ ¶ ¯2a µ³ ¶
1¡ ¢3/2 1 a3 √ 3´ a3 a3 π ¡ √ ¢
= 2π − 3a2 − ρ2 − ρ4
¯
¯ = 2π − + 3a − = 6 3−5 .
3 8a 3 2 3
0

10. Izračunati površinski integral:

ZZ
x2 dydz + y 2 dzdx + z 2 dxdy,
S+
gde je S + spoljašnja strana kupe odred-ene omotačem z 2 = x2 + y 2 , 0 ≤ z ≤ h i osnovom
x2 + y 2 ≤ h2 , z = h za fiksirano h > 0.
Rešenje. I Način. Označimo sa V unutrašnjost kupe koju obuhvata površ S. Funkcije:
P = x2 , Q = y 2 , R = z 2 : V −→ R
ispunjavaju uslove za primenu teoreme Ostrogradskog. Samim tim:
ZZ ZZZ
2 2 2
I= x dydz + y dzdx + z dxdy = (2x+2y+2z) dxdydz.
S+ V

Uvedimo cilidrične koordinate: x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ, z = z za vrednosti (ρ, ϕ, z) ∈

V1 = {(ρ, ϕ, z) | 0 ≤ ϕ ≤ 2π ∧ ρ ≤ z ≤ h : ρ ∈ [0, h]}. Tada je |J| = ρ. Uvod-enjem
cilidričnih koordinata dobijamo:
ZZZ
¡ ¢
I = 2ρ cos ϕ + 2ρ sin ϕ + 2z ρ dzdρdϕ
V1
Z2π Zh Zh
¡ 2 ¢
= 2 ρ (cos ϕ + sin ϕ) + ρz dzdρdϕ
0 0 ρ
Z2π Zh
¡ h2 − ρ2 ¢
= 2 ρ2 (cos ϕ + sin ϕ)(h − ρ) + ρ dρdϕ
2
0 0
Z2π Zh
¡ h2 ρ3 ¢
= 2 (ρ2 h − ρ3 )(cos ϕ + sin ϕ) + ρ− dρdϕ
2 2
0 0
Z2π Z2π
¡ h4 h4 h4 h4 ¢ h4 h4 π
= 2 ( − )(cos ϕ + sin ϕ) + − dϕ = 2 dϕ = .
3 4 4 8 8 2
0 0

10
II Način. Integral: ZZ
I= x2 dydz + y 2 dzdx + z 2 dxdy,
S+
rastavimo na zbir dva površinska integrala:
ZZ
I1 = x2 dydz + y 2 dzdx + z 2 dxdy
M−

i ZZ
I2 = x2 dydz + y 2 dzdx + z 2 dxdy,
B+
gde je M omotač kupe i B baza kupe. Za računanje prvog integrala uvedimo smenu
promenljivih:
x = x(ϕ, ρ) = ρ cos ϕ,
y = y(ϕ, ρ) = ρ sin ϕ,
z = z(ϕ, ρ) = ρ;
za (ϕ, ρ) ∈ Dϕρ = [0, 2π] × [0, h]. Tada nalazimo redom parcijalne izvode:
′ ′
xϕ = −ρ sin ϕ, xρ = cos ϕ,
′ ′
yϕ = ρ cos ϕ, yρ = sin ϕ,
′ ′
zϕ = 0, zρ = 1.
Formirajmo odgovarajuće determinante:
¯ ′ ′
¯ ¯ ′ ′
¯ ¯ ′ ′
¯
¯ y zϕ ¯¯ ¯ z xϕ ¯¯ ¯ x yϕ ¯¯
¯ ϕ ¯ ϕ ¯ ϕ
A = ¯¯ ′ ′
¯ = ρ cos ϕ, B = ¯
¯ ¯ ′ ′
¯ = ρ sin ϕ, C = ¯
¯ ¯ ′ ′
¯ = −ρ.
¯
¯ yρ zρ ¯ ¯ zρ xρ ¯ ¯ xρ yρ ¯

Samim tim, na osnovu položaja vektora normale površine ~n = (A, B , C ), zaključujemo:

ZZ
I1 = x2 dydz + y 2 dzdx + z 2 dxdy,
−
M
ZZ µ ¶
= 2 2 2
(ρ cos ϕ) · (ρ cos ϕ) +(ρ sin ϕ) · (ρ sin ϕ) +(ρ) · (−ρ) dϕdρ
| {z } | {z } | {z }
Dϕρ A B C
Z2π µZh ¶
3 3 3
= ρ (cos ϕ + sin ϕ − 1) dρ dϕ
0 0
Z2π
h4 h4 π
= (cos3 ϕ + sin3 ϕ − 1) dϕ = − .
4 2
0

Sa druge strane za bazu B važi z = h i odatle očigledno:

ZZ ZZ ZZ
2 2 2
I2 = z dxdy = h dxdy = h 1 dxdy = h4 π,
B+ B xy B xy

gde je B xy : x2 + y 2 ≤ h2 . Sveukupno:
h4 π
I = I1 + I2 = .
2

11
11. Izračunati površinski integral:
ZZ
I= y 2 dydz + (y 2 + x2 ) dzdx + (y 2 + x2 + z 2 ) dxdy,
S+

gde je S + spoljašnja strana polusfere: x2 + y 2 + z 2 = 2Rx, z > 0 (za fiksirano R > 0).
Rešenje. I Način. Primenimo formulu Ostrogradskog. Zatvorimo datu površ S
delom ravni:
(S0− ) (x2 − R)2 + y 2 ≤ R2 ∧ z = 0,
∂ 2 ∂
uzimajući za jedinični vektor normale ~n0 = (0, 0, −1). Budući da je: y + (x2 +
∂x ∂y
∂
y 2 ) + (y 2 + x2 + z 2 ) = 2y + 2z, saglasno formuli Ostrogradskog, umesto polaznog
∂z
površinskog integrala I formirajmo:
ZZ ZZZ
I1 = y2 dydz + (y 2 +x2 ) dzdx + (y 2 +x2 +z 2 ) dxdy = (2y+2z) dxdydz ,
S + ∪S0− V
p
gde je V = {(x, y, z) ∈ R3 | 0 ≤ z ≤ 2Rx − x2 − y 2 ∧ (x, y) ∈ Dxy } i gde je Dxy = {(x, y) ∈
R2 | (x − R)2 + y 2 ≤ R2 }. Dalje, označimo:
ZZ
I2 = y 2 dydz + (y 2 +x2 ) dzdx + (y 2 +x2 +z 2 ) dxdy,
S0−

pri čemu je S0− uzeto sa negativne strane dela ravni z = 0. Tada važi:
ZZZ ZZ
I = I 1 − I2 = (2y+2z) dxdydz − y 2 dydz + (y 2 +x2 ) dzdx + (y 2 +x2 +z 2 ) dxdy
V S0−

Izračunajmo I1 . Uvedimo sferne koordinate:

x = R + ρ cos θ cos ϕ, y = ρ cos θ sin ϕ, z = ρ sin θ
π
za (ϕ, θ, ρ) ∈ [0, 2π] × [0, ] × [0, R]. Tada je |J| = ρ2 cos θ. Uvod-enjem sfernih koordinata
2
dobijamo:
ZZZ Z2π Zπ/2ZR ³ ´
I1 = (2y + 2z) dxdydz = 2ρ cos θ sin ϕ + 2ρ sin θ · ρ2 cos θ dρ dθ dϕ
V 0 0 0
Z2π Zπ/2ZR ³ ´
= ρ3 2 sin ϕ cos2 θ + 2 sin θ cos θ dρ dθ dϕ
0 0 0
Z2π Zπ/2³
R4 ´
= 2 sin ϕ · cos2 θ + 2 sin θ cos θ dθ dϕ
4
0 0
Z2π Zπ/2³
R4 1 + cos 2θ ´
= 2 sin ϕ · + 2 sin θ cos θ dθ dϕ
4 2
0 0
Z2π ³ π/2
R4 θ + sin θ cos θ sin2 θ ´
=
4
2 sin ϕ ·
2
+2
2
| dϕ
θ=0
0
Z2π ³
R4 π ´ πR4
= sin ϕ + 1 dϕ = .
4 2 2
0

12
Izračunajmo I2 (površinski integral po S0− ). Uočimo da važi:
ZZ ZZ
2 2 2 2 2 2
I2 = y dydz + (y + x ) dzdx + (y + x + z ) dxdy = − (x2 + y 2 ) dxdy,
S0− Dxy

jer je S0− uzeto sa negativne strane dela ravni z = 0. Uvedimo polarne koordinate:

x = ρ cos ϕ, y = ρ sin ϕ,
π π
za (ρ, ϕ) ∈ Dρϕ = {(ρ, ϕ) ∈ R2 | 0 ≤ ρ ≤ 2R cos ϕ ∧ − ≤ ϕ ≤ }. Tada je |J| = ρ.
2 2
Uvod-enjem polarnih koordinata dobijamo:
ZZ ZZ Zπ/2 ³ (2RZcos ϕ) ´
I2 = − (ρ2 )ρ dρdϕ = − ρ3 dρdϕ = − ρ3 dρ dϕ
Dρϕ Dρϕ −π/2 0
Zπ/2 Zπ/2
= −4R4 cos4 ϕ dϕ = −8R4 cos4 ϕ sin0 ϕ dϕ
−π/2 0
³4 + 1 0 + 1´ 3π 3πR4
= −4R4 · B , = −4R4 · =− .
2 2 8 2
πR4 ³ 3πR4 ´
Sveukupno: I = I1 − I2 = − − = 2πR4 .
2 2
II Način. Zadatak možemo rešiti i smenom promenljivih:
x = x(ϕ, θ) = R + R cos θ cos ϕ,
y = y(ϕ, θ) = R cos θ sin ϕ,
z = z(ϕ, θ) = R sin θ;

za (ϕ, θ) ∈ Dϕ,θ = [0, 2π] × [0, π/2]. Tada nalazimo redom parcijalne izvode:
′ ′
xϕ = −R sin ϕ cos θ, xθ = −R cos ϕ sin θ,
′ ′
yϕ = R cos ϕ cos θ, yθ = −R sin ϕ sin θ,
′ ′
zϕ = 0, zθ = R cos θ.

Formirajmo odgovarajuće determinante:

¯ ′ ′
¯ ¯ ′ ′
¯ ¯ ′ ′
¯
¯ y zϕ ¯¯ ¯ z xϕ ¯¯ ¯ x yϕ ¯¯
¯ ϕ ¯ ϕ ¯ ϕ
A = ¯¯ ′ ¯ = R2 cos ϕ cos2 θ, B = ¯ ¯ = R2 sin ϕ cos2 θ, C = ¯ ¯ = R2 cos θ sin θ.
′ ¯ ¯ ′ ′ ¯ ¯ ′ ′ ¯
¯ yθ zθ ¯ ¯ zθ xθ ¯ ¯ xθ yθ ¯

Samim tim, na osnovu položaja vektora normale površine ~n = (A, B, C), zaključujemo:
ZZ
I = y 2 dydz + (y 2 + x2 ) dzdx + (y 2 + x2 + z 2 ) dxdy
ZSZ µh i
= (R sin ϕ cos θ)2 · (R2 cos ϕ cos2 θ)
| {z }
Dϕθ A
h³ ´ i
+ (R sin ϕ cos θ)2 + (R+R cos ϕ cos θ)2 · (R2 sin ϕ cos2 θ)
| {z }
B
h³ ´ i¶
2 2 2 2
+ (R sin ϕ cos θ) + (R+R cos ϕ cos θ) + (R sin θ) · (R cos θ sin θ) dϕdθ
| {z }
C

13
Odatle, računamo vrednost traženog integrala:

Zπ/2µ Z2π µh i h
I = R4 sin2 ϕ cos ϕ cos4 θ + sin3 ϕ cos4 θ + sin ϕ cos2 θ + 2 sin ϕ cos ϕ cos3 θ
0 0 i h
+ sin ϕ cos ϕ cos4 θ
2 + sin2 ϕ sin θ cos3 θ + sin θ cos θ + 2 cos ϕ sin θ cos2 θ + cos2 ϕ sin θ cos3 θ

i¶ ¶ Zπ/2³ ´
+ sin3 θ cos θ dϕ dθ = 2R4 π sin θ cos3 θ + sin θ cos θ + sin3 θ cos θ dθ
³ ´ 0
= B(1, 2) + B(1, 1) + B(2, 1) πR4 = 2πR4 .

12. Neka je data je kriva koordinatama:

x = a cos2 t, y = a sin t cos t, z = a sin t

za a > 0 i t ∈ [0, 2π]. Pokazati da ova kriva leži u preseku jedne sfere i jednog cilin-
dra i odrediti jednačine tih površi. Odrediti površinu koju cilindar iseca na lopti iznad
ravni Oxy i odredti zapreminu tela ograničenog loptom, cilindrom i ravni Oxy u gornjem
poluprostoru.
Rešenje. (i) Važi:

x2 + y 2 + z 2 = a2 cos4 t + a2 sin2 t cos2 t + a2 sin2 t

= a2 cos2 t · (cos2 t + sin2 t) + a2 sin2 t = a2

i
x2 + y 2 = a2 cos4 t + a2 sin2 t cos2 t
= a2 cos2 t · (cos2 t + sin2 t) = a2 cos2 t = ax.
Samim tim posmatrana kriva nalazi se u preseku sfere: x2 + y 2 + z 2 = a2 i cilindra:
(x − a/2)2 + y 2 = (a/2)2 .

2 2
–2
0
–2
–2 2

(ii) Površ čiju površinu računamo odred-ena je jednačinom gornje polusfere: z = z(x, y) =
p
a2 − x2 − y 2 za (x, y) ∈ D = {(x, y) | (x − a/2)2 + y 2 ≤ (a/2)2 }. Tražena površina se
računa po obrascu:
ZZ q
P = 1 + zx′ 2 (x, y) + zy′ 2 (x, y) dx dy,
D

14
gde je:
′ x ′ y
zx = − p , zy = − p .
a2 − x 2 − y 2 a2 − x 2 − y 2
Samim tim tražena površina data je integralom:
ZZ
a dxdy
P = p .
a − (x2 + y 2 )
2
D

Uvedimo polarne koordinate:

(∗) x = aρ cos ϕ ∧ y = aρ sin ϕ
za (ρ, ϕ) ∈ D1 = {(ρ, ϕ) | 0 ≤ ρ ≤ cos ϕ ∧ −π/2 ≤ ϕ ≤ π/2}. Tada je |J| = a2 ρ. Odatle
prethodni integral, posle uvod-enja novih promenljivih, ima vrednost:
ZZ Zπ/2 cos
Z ϕ Zπ/2³ p ´cos¯ ϕ
|J| dρ dϕ ρ dρ
= 2a2 dϕ = 2a2 2 ¯
P = p p − 1 − ρ ¯ dϕ
1−ρ 2 1−ρ 2
D1 0 0 0 ρ=0
Zπ/2 ³ ´ ³π ´
= 2a2 1 − sin ϕ dϕ = 2a2 − 1 = (π − 2) · a2 .
2
0

(iii) Pri prethodno uvedenim oznakama tražena zapremina se računa pomoću formule:
ZZ p
V = a2 − (x2 + y 2 ) dxdy.
D

Tada, prelaskom na polarne koordinate (∗), nalazimo:

ZZ p Zπ/2³ cos
Z ϕp ´
V = a 1 − ρ2 |J| dρ dϕ = 2a3 1 − ρ2 ρ dρ dϕ
D1 0 0
Zπ/2 ³ cos
Z ϕ ´
π/2
3 Z ³ ´ cos¯ ϕ
p
2 2a 2 3/2 ¯
= −a3 2
1 − ρ d(1 − ρ ) dϕ = − (1 − ρ ) ¯ dϕ
3
0 0 0 ρ=0
Zπ/2 π/2
3 Z 3 Z
π/2
2a3 2a 2a
= − (sin3 ϕ − 1) dϕ = dϕ − · cos0 ϕ sin3 ϕ dϕ
3 3 3
0 0 0
a3 π 2a3 1 ¡ 0+1 3+1 ¢ ³ π 4 ´ 3
= − · B , = − ·a .
3 3 2 2 2 3 9

13. Izračunati: ZZ ³
dydz dzdx dxdy ´
I= + + ,
x y z
S+

gde je S + spoljašnja strana jedinične sfere.

Rešenje. I Način. Zadatak možemo rešiti smenom promenljivih:
x = x(ϕ, θ) = cos θ cos ϕ,
y = y(ϕ, θ) = cos θ sin ϕ,
z = z(ϕ, θ) = sin θ;

15
za (ϕ, θ) ∈ Dϕθ = [0, 2π] × [−π/2, π/2]. Tada nalazimo redom parcijalne izvode:
′ ′
xϕ = − sin ϕ cos θ, xθ = − cos ϕ sin θ,
′ ′
yϕ = cos ϕ cos θ, yθ = − sin ϕ sin θ,
′ ′
zϕ = 0; zθ = cos θ.

Formirajmo odgovarajuće determinante:

¯ ′ ′
¯ ¯ ′ ′
¯ ¯ ′ ′
¯
¯ y zϕ ¯¯ ¯ z xϕ ¯¯ ¯ x yϕ ¯¯
¯ ϕ ¯ ϕ ¯ ϕ
A = ¯¯ ′ ¯ = cos ϕ cos2 θ, B = ¯ ¯ = sin ϕ cos2 θ, C = ¯ ¯ = cos θ sin θ.
′ ¯ ¯ ′ ′ ¯ ¯ ′ ′ ¯
¯ yθ zθ ¯ ¯ zθ xθ ¯ ¯ xθ yθ ¯

Samim tim, na osnovu položaja vektora normale površine ~n = (A, B , C ), zaključujemo:

ZZ
1 1 1
I = dydz + dzdx + dxdy
x y z
S+
µ
ZZ h i h i h 1 i¶
1 2 1 2
= · cos ϕ cos θ + · sin ϕ cos θ + · cos θ sin θ dϕ dθ
cos θ cos ϕ | {z } cos θ sin ϕ | {z } sin θ | {z }
Dϕθ A B C

ZZ µ ¶ Z2π Zπ/2
= cos θ + cos θ + cos θ dϕ dθ = 3 · dϕ · cos θ dθ = 12π.
Dϕθ 0 −π/2

II Način. Izvršimo dekompoziciju:

I = I1 + I2 + I3 ,

gde je: ZZ ZZ ZZ
dydz dzdx dxdy
I1 = , I2 = , I3 = .
x y z
S+ S+ S+

Evidetno je da važi: I1 = I2 = I3 i odatle I = 3I3 . Izračunajmo integral I3 . Formirajmo

funkcije:
p p
z1 = z1 (x, y) = 1−x2 −y 2 , z2 = z2 (x, y) = − 1−x2 −y 2 : Dxy −→ R

sa domenom Dxy = {(x, y) ∈ R2 | x2 +y 2 ≤ 1}. Označimo sa S1 gornju polusferu i sa S2

donju polusferu. Tada važi:
ZZ ZZ ZZ ZZ
dxdy dxdy dxdy dxdy
I3 = = + =2 ,
z z z z
S+ S1+ S2− S1+

jer važi: ZZ ZZ ZZ ZZ
dxdy dxdy dxdy dxdy
=− = = .
z z2 (x, y) z1 (x, y) z
S2− Dxy Dxy S1+

Samim tim: ZZ
dxdy
I = 3I3 = 6 p .
1 − x2 − y 2
Dxy

16
Uvedimo polarne koordinate x = ρ cos ϕ ∧ y = ρ sin ϕ za vrednosti (ρ, ϕ) ∈ Dϕρ =
{(ρ, ϕ) | 0 ≤ ρ ≤ 1 ∧ 0 ≤ ϕ ≤ 2π}. Tada je |J| = ρ. Samim tim prethodni integral, posle
uvod-enja novih promenljivih, ima vrednost:

ZZ Z2π Z1 ³ ´ 1̄
|J| dϕ dρ ρ p ¯
I=6 p =6· dϕ · p = 6 · 2π · − 1 − ρ2 ¯ = 12π.
1 − ρ2 1 − ρ2 0
Dϕρ 0 0

Napomena. Funkcije:
1 1 1
P (x, y, z) = , Q(x, y, z) = , R(x, y, z) = : R3 \{Ox ∪ Oy ∪ Oz} −→ R
x y z
u unutrašnjosti jedinične sfere ne ispunjavaju uslov za primenu teoreme Ostrograd-
skog.

14. Neka su date redom funkcije f : R3 −→ R i f~ : R3 −→ R3 . Ako je ~r radijus vektor

∂2 ∂2 ∂2
i ∆= 2
+ 2 + 2 – Laplaceov operator dokazati da važe sledeće jednakosti:
∂x ∂y ∂z

∂f
∆(x · f ) = 2 + x · ∆(f ),
∂x
1³ ´
grad(f ) = ∆(~r · f ) − ~r · ∆(f ) ,
2
1³ ´
div(f~) = ∆(~r ◦ f~) − ~r ◦ ∆(f~) ,
2
1³ ´
rot(f~) = ∆(~r × f~) − ~r × ∆(f~) .
2
Rešenje. 10 . Dokazaćemo prvu jednakost i na osnovu nje dokazujemo da važe i os-
tale tri jednakosti. Napomenimo da se sve navedene jednakosti mogu direktno dokazati
izračunavanjem obe strane navedenih jednakosti. Za skalarnu funkciju f važi jednakost:
∂f
(∗) ∆(x · f ) = 2 + x · ∆(f ).
∂x
Zaista:
¡ ³ ∂2
¢ ∂2 ∂2 ´ ∂ ³ ∂f ´ ∂2f ∂2f ∂f
∆ x·f = 2
+ 2 + 2 (x · f ) = f +x +x 2 +x 2 = 2 + x · ∆(f ).
∂x ∂y ∂z ∂x ∂x ∂y ∂z ∂x

20 . Važi:
¡ ¢ ¡ ¢
∆ ~r · f (~r) = ∆(xf ), ∆(yf ), ∆(zf )
¡ ∂f ∂f ∂f ¢
= 2 + x · ∆(f ), 2 + y · ∆(f ), 2 + z · ∆(f )
(∗) ∂x ∂y ∂z
¡ ∂f ∂f ∂f ¢ ¡ ¢
= 2 , , + x, y, z · ∆(f (~r)) = 2grad(f (~r)) + ~r · ∆(f (~r)).
∂x ∂y ∂z
Odatle sleduje jednakost:
1³ ´
grad(f ) = ∆(~r · f ) − ~r · ∆(f ) .
2

17
30 . Važi:
¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢
∆ ~r ◦ f~(~r) = ∆ xf1 + yf2 + zf3 = ∆ xf1 + ∆ yf2 + ∆ zf3
¡ ∂f1 ¢ ¡ ∂f2 ¢ ¡ ∂f3 ¢
= 2 + x∆(f1 ) + 2 + y∆(f2 ) + 2 + z∆(f3 )
(∗) ∂x ∂y ∂z
¡ ∂f1 ∂f2 ∂f3 ¢ ¡ ¢ ¡ ¢
= 2 + + + x, y, z ◦ ∆(f1 ), ∆(f2 ), ∆(f3 )
∂x ∂y ∂z
= 2div(f~(~r)) + ~r ◦ ∆(f~(~r)).
Odatle sleduje jednakost:

~ 1³ ~ ~
´
div(f ) = ∆(~r ◦ f ) − ~r ◦ ∆(f ) .
2
40 . Važi:
¯ ¯
³ ¯¯ ~i ~j ~k ¯¯ ´ ¡ ¢
∆(~r × f~(~r)) = ∆ ¯¯ x y z ¯¯ = ∆ yf3 − zf2 , zf1 − xf3 , xf2 − yf1
¯ f1 f2 f3 ¯
¡ ¢
= ∆(yf3 ) − ∆(zf2 ), ∆(zf1 ) − ∆(xf3 ), ∆(xf2 ) − ∆(yf1 )
¡ ∂f3 ∂f2 ∂f1
= 2 + y∆(f3 ) − 2 − z∆(f2 ), 2 + z∆(f1 )
(∗) ∂y ∂z ∂z
∂f3 ∂f2 ∂f1 ¢
−2 − x∆(f3 ), 2 + x∆(f2 ) − 2 − y∆(fz )
∂x ∂x ∂y
¡ ∂f3 ∂f2 ∂f1 ∂f3 ∂f2 ∂f1 ¢
= 2 − , − , −
∂y ∂z ∂z ∂x ∂x ∂y
¡ ¢
+ y∆(f3 ) − z∆(f2 ), z∆(f1 ) − x∆(f3 ), x∆(f2 ) − y∆(f1 ),
¯ ¯
¯ ~i ~j ~k ¯
¯ ¯
= 2rot(f~(~r)) + ¯¯ x y z ¯¯ = 2rot(f~(~r)) + ~r × ∆(f~(~r)).
¯ ∆(f1 ) ∆(f2 ) ∆(f3 ) ¯

Odatle sleduje jednakost:

1³ ´
rot(f~) = ∆(~r × f~) − ~r × ∆(f~) .
2

15. Neka funkcije g, h : R3 −→ R ispunjavaju:

∆ g(x, y, z) = 0 i ∆ h(x, y, z) = 0,
∂2 ∂2 ∂2 3
gde je ∆ = 2
+ 2 + 2 – Laplaceov operator. Za funkciju f : R −→ R datu sa:
∂x ∂y ∂z

f (x, y, z) = g(x, y, z) + (x2 +y 2 +z 2 )h(x, y, z)

izračunati ∆ ∆ f (x, y, z).

Rešenje. Na osnovu ∆ g(x, y, z) = 0 nalazimo:

³ 2 ´³ ´
∂ ∂2 ∂2 2 2 2
∆f (x, y, z) = 2
+ 2+ 2 g(x, y, z) + (x +y +z )h(x, y, z) = . . . =
∂x ∂y ∂z
∂ ∂ ∂
= 6h(x, y, z) + 4x h(x, y, z) + 4y h(x, y, z) + 4z h(x, y, z).
∂x ∂y ∂z

Odatle, na osnovu ∆ h(x, y, z) = 0 nalazimo: ∆ ∆ f (x, y, z) = 0.

18
16. Neka je f : R −→ R četiri puta fierencijabilna funkcija i r = |~r| – intezitet radijus
∂2 ∂2 ∂2
vektora u R3 . Ako je ∆ = + + – Laplaceov operator dokazati jednakosti:
∂x2 ∂y 2 ∂z 2
∂2 r2 − x2 df (r) x2 d2 f (r)
a) f (r) = + 2 ,
∂x2 r3 dr r dr2
2 df (r) d2 f (r)
b) ∆f (r) = + ,
r dr dr2
4 d3 f (r) d4 f (r)
c) ∆2 f (r) = + .
r dr3 dr4
p
Rešenje. a) Za složenu funkciju u = f (r), gde je r = x2 + y 2 + z 2 , nalazimo parcijalni
izvod prvog reda:
∂f (r) df ∂f (r) ′ x
= · = f (r) · .
∂x dr ∂x r
Odatle nalazimo traženi parcijalni izvod drugog reda:
∂ 2 f (r) ∂ ³ ′ x´ ∂ ³ ′ ´ x ′ ∂ ³x´
= f (r) · = f (r) · + f (r) ·
∂x2 ∂x r ∂x r ∂x r
³ x´ x ′
³ r − x2 /r ´
′′
= f (r) · · + f (r) ·
r r r2
r 2 − x2 ′ x2 ′′
= f (r) + f (r).
r3 r2
b) Na osnovu dokazane jednakosti pod a) zaključujemo:
∂ 2 f (r) r 2 − x2 ′ x2 ′′
= f (r) + f (r),
∂x2 r3 r2
∂ 2 f (r) r2 − y 2 ′ y 2 ′′
= f (r) + f (r),
∂y 2 r3 r2
∂ 2 f (r) r2 − z 2 ′ z 2 ′′
= f (r) + f (r).
∂z 2 r3 r2
Sabiranjem prethodne tri jednakosti dobijamo traženu jednakost:
∂ 2 f (r) ∂ 2 f (r) ∂ 2 f (r) 2 df (r) d2 f (r)
∆f (r) = + + = + .
∂x2 ∂y 2 ∂z 2 r dr dr2
c) I Način. Na osnovu dokazane jednakosti pod b) zaključujemo:
¡ ¢ ³ 2 df (r)) d2 (f (r)) ´ ³ 2 df (r) ´ ³ d2 f (r) ´
∆2 f (r) = ∆ ∆f (r) = ∆ + = ∆ + ∆
r dr dr2 r dr dr2
2 d ³ 2 df ´ d2 ³ 2 df ´ ³ d2 f (r) ´
= + 2 +∆
r dr r dr dr r dr dr2
2³ 2 df 2 d2 f ´ d³ 2 df 2 d2 f ´ ³ d2 f (r) ´
= − 2 + + − 2 + +∆
r r dr r dr2 dr r dr r dr2 dr2
³ 4 df 4 d2 f ´ ³ 4 df 2 d2 f 2 df 2 2 d3 f ´ ³ d2 f (r) ´
= − 3 + 2 2 + 3 − 2 2 − 2 2+ + ∆
r dr r dr r dr r dr r dr r dr3 dr2
2 d3 f (r) ³ d2 f (r) ´ 2 d3 f (r) ³ 2 d ³ d2 f (r) ´ d2 ³ d2 f (r) ´´
= + ∆ = + +
r dr3 dr2 r dr3 r dr dr2 dr2 dr2
4 d3 f (r) d4 f (r)
= + .
r dr3 dr4

19
II Način. Na osnovu dokazane jednakosti pod b) zaključujemo:

2
¡ ¢ 2 d(∆f (r)) d2 (∆f (r))
∆ f (r) = ∆ ∆f (r) = +
r dr dr2
2 d ³ 2 df (r) d2 f (r) ´ d2 ³ 2 df (r) d2 f (r) ´
= + + +
r dr r dr dr2 dr2 r dr dr2
2³ 2 df (r) 2 d2 f (r) d3 f (r) ´
= − 2 + +
r r dr r dr2 dr3
d³ 2 df (r) 2 d2 f (r) d3 f (r) ´
+ − 2 + +
dr r dr r dr2 dr3
³ 4 df (r) 4 d2 f (r) 2 d3 f (r) ´
= − 3 + 2 +
r dr r dr2 r dr3
d³ 2 df (r) 2 d2 f (r) d3 f (r) ´
+ − 2 + +
dr r dr r dr2 dr3
³ 4 df (r) 4 d2 f (r) 2 d3 f (r) ´
= − 3 + 2 +
r dr r dr2 r dr3
³ 4 df (r) 4 d2 f (r) 2 d3 f (r) d4 f (r) ´
+ − + +
r3 dr r2 dr2 r dr3 dr4
4 d3 f (r) d4 f (r)
= + .
r dr3 dr4

17. Pokazati da je vektorsko polje:

¡ ¢
f~ = 2x + y + z, x + 2y + z, x + y + 2z

potencijalno i naći njegov potencijal.

Rešenje. Neposredno se proverava da za svako (x, y, z) ∈ R3 važi:

rot f~ = ~0 i div f~ = 6 (6= 0).

Samim tim vektorsko polje f~ je potencijalno. Dalje, za prethodno potencijalno polje

f~ : R3 −→ R, potencijal jeste svaka funkcija g : R3 −→ R takva da važi:

grad g = f~.

Prethodna jednakost dovodi do sistema:

∂g
(1) = 2x + y + z,
∂x

∂g
(2) = x + 2y + z,
∂y

∂g
(3) = x + y + 2z.
∂z

20
Iz jednačine (1) dobijalmo:

(4) g = x2 + xy + zx + a(y, z),

za neku funkciju a = a(y, z) : R2 −→ R. Dalje, iz jednačina (2) i (4) dobijamo sledeću

∂a
jednakost: = 2y + z i odatle:
∂y

(5) a(y, z) = y 2 + yz + b(z),

za neku funkciju b = b(z) : R −→ R. Iz jednačina (4) i (5) dobijamo:

(6) g = x2 + y 2 + xy + yz + zx + b(z).

Konačno, iz jednačina (3) i (6) dobijamo diferencijalnu jednačinu:

′
(7) b (z) − 2z = 0,

sa opštim rešenjem:

(8) b(z) = z 2 + C,

gde je C neka konstanta. Sveukupno, funkcija potencijala je oblika:

g = x2 + y 2 + z 2 + xy + yz + zx + C.

18. Pokazati da vrednost integrala

Z
J= (x4 + 4xy 3 )dx + (6x2 y 2 − 5y 4 )dy
⌢
AB

ne zavisi od krive koja spaja tačke A(0, 0) i B(α, β) (α, β ∈ R). Izračunati vrednost tog
integrala.
Rešenje. Za funkcije P = P (x, y) = x4 + 4xy 3 , Q = Q(x, y) = 6x2 y 2 − 5y 4 : R2 −→ R
ispunjen je uslov za nezavisnost krivolinijskog integrala od puta integracije:
∂P ∂Q
= 12xy 2 = .
∂y ∂x
Na osnovu:
¡1 ¢
(x4 + 4xy 3 ) dx + (6x2 y 2 − 5y 4 ) dy = d x5 + 2 x2 y 3 − y 5
5
nalazimo vrednost integrala:
Z
J = (x4 + 4xy 3 ) dx + (6x2 y 2 − 5y 4 ) dy
⌢
AB
(α,β)
¡1 ¢ 1 5
=
5
5 2 3
x + 2x y − y 5
| =
5
α + 2 α2 β 3 − β 5 .
(0,0)

21
19. Data su skalarna polja f = xyz, g = xy + yz + zx. 10 . Formirati vektorska
Z polja
~a = gradf , ~b = gradg i ispitati prirodu vektorskog polja ~a×~b. 20 . Izračunati (~a × ~b) · d~r,
C
gde je C duž koja spaja tačke O(0, 0, 0) i B(1, 2, 3).
Rešenje. 10 . Važi ~a = grad f = (yz, zx, xy) i ~b = div g = (y + z, z + x, x + y). Na osnovu
toga formiramo vektorsko polje:
¯ ¯
¯ ~i ~j ~k ¯
¯ ¯
~a × ~b = ¯¯ yz zx xy ¯¯ = x2 (z − y)~i + y 2 (x − z)~j + z 2 (y − x)~k.
¯ y+z z+x x+y ¯

Odatle se proverava: div(~a × ~b) = 0 i rot(~a × ~b) = (y 2 + z 2 )~i + (z 2 + x2 )~j + (x2 + y 2 )~k 6= ~0.
Samim tim polje ~a × ~b jeste solenoidno.
20 . Duž OB se može prikazati u obliku x = t, y = 2t, z = 3t, gde je t ∈ [0, 1]. Cirkulacija
vektora ~a × ~b po duži OB iznosi:

Z Z Z1
(~a × ~b) · d~r = x2 (z − y)dx + y 2 (x − z)dy + z 2 (y − x)dz = 12 t3 dt = 3.
C C 0

20. U prostoru R3 dato je vektorsko polje ~a = f (~b ◦ ~r) · (~b × ~r), gde je f : R −→ R
diferencijabilna funkcija i gde je ~b potencijalno polje sa potencijalom u(x, y, z) = x2 /2 +
yz −xz. Pokazati da je vektorsko polje ~a solenoidno. Ako je f (~b◦~r) = ~b◦~r, naći cirkulaciju
vektora ~a duž pozitivno orjetisane krive koja pripada ravni Oxy i sastoji se od segmenta
[0, 1] sa x ose, četvrtine kruga x2 + y 2 = 1 koji pripada prvom kavadrantu i segmenta [0, 1]
sa y ose.
Rešenje. (i) Polje ~b je potencijalno sa potencijalom u = u(x, y, z) = x2 /2 + yz − xz.
Odatle ~b = grad u = (x − z, z, y − x). Direktno nalazimo skalarni proizvod:
¡ ¢ ¡ ¢
~b ◦ ~r = x−z, z, y−x ◦ x, y, z = x2 − 2xz + 2yz

i vektorski proizvod:
¯ ¯
¯ ~i ~j ~k ¯
¡ ¢ ¡ ¢ ¯ ¯
~b × ~r = x−z, z, y−x × x, y, z = ¯ x−z z y−x ¯
¯ ¯
¯ x y z ¯
¡ ¢
= z 2 − y 2 + xy, xy − x2 − xz + z 2 , xy − yz − xz .

Na osnovu prethodnog dobijamo traženo vektorsko polje:

~a = f (~b ◦ ~r) · (~b × ~r)

= f (x2 −2xz +2yz) · (z 2 −y 2 +xy, xy−x2 −xz +z 2 , xy−yz −xz),

gde je f : R −→ R proizvoljna diferencijabilna funkcija.

22
(ii) Ako uvedemo pomoćnu funkciju u = x2 − 2xz + 2yz, tada važi:
µ ¶
′ 2 2
div ~a = f (u) (2x − 2z) ·(z − y + xy) + y · f (u)
| {z }
′
µ ux ¶
′ 2 2
+ f (u) (2z) ·(xy − x − xz + z ) + x · f (u)
|{z}
′
uy
µ ¶
′
+ f (u) (2y − 2x) ·(xy − yz − xz) + (−y − x) · f (u)
| {z }
′
³ uz ´
′
= f (u) (2x−2z)(z 2 −y 2 +xy)+(2z)(xy−x2 −xz +z 2 )+(2y−2x)(xy−yz −xz)
³ ´
+ y+x−y−x ·f (u)
³¡ ¢ ¡ ¢
′
= f (u) 2xz 2 −2xy 2 +2x2 y−2z 3 +2zy 2 −2xyz + 2xyz −2x2 z−2xz 2 +2z 3
¡ ¢´
+ 2xy 2 −2y 2 z−2xyz −2x2 y+2xyz +2x2 z = 0
Na sličan način može se pokazati da je rot ~a 6= ~0, pri tom za dokaz prethodnog tvrd-enja
dovoljno je dokazati da bar po jednoj kordinati funkcija rotora nije jednaka nuli. Odatle
sleduje zaključak da je vektorsko polje ~a solenoidno. Napomenimo da do prethodnog
rezultata možemo doći i primenom simboličkog računa.
(iii) Specijalno za f (t) = t imamo vektorsko polje:

~a = (x2 − 2xz + 2yz) · (z 2 − y 2 + xy, xy − x2 − xz + z 2 , xy − yz − xz)

koje u ravni z = 0 odred-uje vektorsko polje: ~a = (x2 ) · (xy − y 2 , xy − x2 , xy). Odatle,

cirkulacija je data integralom:
Z Z
I = ~a ◦ d~r = (x3 y − x2 y 2 , x3 y − x4 , x3 y) ◦ (dx, dy, dz),
L L

odnosno: Z
I= (x3 y − x2 y 2 )dx + (x3 y − x4 )dy.
L

Označimo sa D oblast koju obuhvata pozitivno orjetisana kontura L koja pripada ravni
Oxy i sastoji se od segmenta [0, 1] sa x ose, četvrtine kruga x2 + y 2 = 1 koji pripada
prvom kvadrantu i segmentu [0, 1] sa y ose. Funkcije:

P (x, y) = x3 − x2 y 2 , Q(x, y) = x3 y − x4 : D −→ R
∩
R2
ispunjavaju uslove za primenu Greenove formule. Samim tim:
ZZ ³ ZZ ³
∂Q ∂P ´ ´
I= − dx dy = 5 x2 y − x3 dx dy.
∂x ∂y
D D

Prelaskom na polarne koordinate: {x = ρ sin ϕ, y = ρ cos ϕ} (|J| = ρ), vrednost cirku-

23
lacije duž pozitivno orjetisane krive L je data integralom:
Zπ/2Z1
¡ ¢
I = 5 ρ3 cos2 ϕ sin ϕ − ρ3 cos3 ϕ ρ dϕ dρ
0 0
Zπ/2 Z1
¡ 2 3 0
¢
= 5 cos ϕ sin ϕ − cos ϕ sin ϕ dϕ ρ4 dρ
³0 ¡ ´ 0
1 2+1 1+1 ¢ 1 ¡ 3+1 0+1 ¢ 1 1
= 5 B , − B , = − .
2 2 2 2 2 2 5 3

21. Izračunati fluks vektora f~ = (x, −y 2 , x2 + z 2 − 1) iznutra površi elipsoida:

x2 y 2
+ + z 2 = 1.
9 4
Rešenje. Fluks vektora kroz površ iznutra te površi (koji uvire u površ) računa se po
formuli: ZZ
Φ = (x, −y 2 , x2 + z 2 − 1) ◦ (dydz, dzdx, dxdy)
S−
ZZ
= x dydz − y 2 dzdx + (x2 + z 2 − 1) dxdy,
S−
x2 y2 y2
gde je S elipsoid 2 + 2 + 2 = 1. Kako su ispunjeni uslovi za primenu teoreme
3 2 1
Ostrogradskog, tada važi:
ZZ ZZZ
2 2 2
¡ ¢
Φ=− x dydz − y dzdx + (x +z −1) dxdy = − 1−2y+2z dxdydz,
S+ x2 y 2 y 2 V
-enjem uopšetnih sfernih koordinata:
gde je V unutrašnjost elipsoida + + ≤ 1. Uvod
32 22 12
x = 3ρ cos θ cos ϕ, y = 2ρ cos θ sin ϕ, z = ρ sin θ (sa vrednošću |J| = 6ρ2 cos θ) oblast V1 :
0 ≤ ρ ≤ 1 ∧ −π/2 ≤ θ ≤ π/2 ∧ 0 ≤ ϕ ≤ 2π se skoro svuda jednoznačno preslikava na oblast V .
Na osnovu toga:
ZZZ ³ ´
Φ = − 1 − 2 (2ρ cos θ sin ϕ) +2 (ρ sin θ) 6ρ2 cos θ dρdθdϕ
| {z } | {z } | {z }
V1 y z |J|
Z2π Zπ/2Z1³ ´
= −6 ρ2 cos θ−4ρ3 cos2 θ sin ϕ+2ρ3 cos θ sin θ dρdθdϕ
0 −π/2 0

Z2π Zπ/2³ ´
1 1 1
= −6 cos θ−4 cos2 θ sin ϕ+2 cos θ sin θ dθdϕ
3 4 4
0 −π/2

Zπ/2³ Z2π ´
2π
= −6 cos θ−cos2 θ sin ϕ dϕ+π cos θ sin θ dθ
3
−π/2 0

Zπ/2
2π
= −6 cos θ dθ = −8π.
3
−π/2

24
22. Neka je f : R −→ R bar dva puta neprekidno diferencijabilna funkcija. Dokazati:
2 ′ ′′ ∂2 ∂2 ∂2
a) ∆f (r) = f (r)+f (r), gde je ∆ = 2 + 2 + 2 – Laplaceov operator
r ∂x ∂y ∂z
i gde je r = |~r| – intezitet radijus vektora u R3 .
b) Za vektorsko polje: ~a = rn gradf (r) (n ≥ 2) odrediti funkciju f (r) tako da
′
je polje ~a Laplaceovo i da pri tom važi: f (1) = α i f (1) = β za α, β ∈ R.

Rešenje. I Način. Zadatak se može uraditi i direktnim računom po koordinatama.

a) Važi:
³ ∂2f ∂2f ∂2f ´ ³
∂ ∂f ∂r
´ ∂ ³ ∂f ∂r ´ ∂ ³ ∂f ∂r ´
∆ f (r) = 2
+ 2
+ 2
f (r) = · + · + ·
∂x ∂y ∂z ∂x ∂r ∂x ∂y ∂r ∂y ∂z ∂r ∂z
∂
³ x
´ ∂³ y
´ ∂³ z
´ ³ ∂f ′ x 2 2 ´ ³ ∂f ′ y
′ ′ ′ ′y + z
= f · + f · + f · = +f 3
+
∂x r ∂y r ∂z r ∂x r r ∂y r
x2 + z2
´ ³ ∂f ′ z x2 + y2
´ 2r2
³ x ´2 ³ y ´2 ³ z ´2
′ ′ ′ ′′ ′′ ′′
+ f + +f =f +f +f +f
r3 ∂z r r3 r3 r r r
2 ′ ′′
= f (r) + f (r).
r
b) Vektorsko polje ~a dato je sa vektorom:
¢ ³ ∂f ´ ³ ´ ³ ´
~i + rn ∂f ~j + rn ∂f ~k.
¡
~a = rn · grad f (r) = rn
∂x ∂y ∂z
Rotor vektorskog polja ~a koordinatno računat iznosi:
¯ ¯
¯ ~i ~j ~k ¯
¯ ¯
¯ ¯
¯ ∂ ∂ ∂ ¯ ³∂¡ ´
n ∂f ∂ ¡ n ∂f ¢ ~
¯ ¯ ¢
rot ~a = ¯ ∂x ∂y ∂z ¯ = r · − r · i
¯ ¯ ∂y ∂z ∂z ∂y
¯ ³ ´ ³ ´ ³ ´
∂f ¯¯
¯ rn ∂f rn
∂f
rn
¯ ∂x ∂y ∂z
¯
³∂¡ ∂f ¢
´
∂ ¡ n ∂f ¢ ~
³∂ ¡ ∂f ¢
´
∂ ¡ n ∂f ¢ ~
+ rn · − r · j + rn · − r · k
∂z ∂x ∂x ∂z ∂x ∂y ∂y ∂x
∂2f ∂2f ~
³ ∂r ∂r ∂r ∂r
´
′ ′
= nrn−1 · f (r) + rn − nrn−1 · f (r) − rn i
∂y ∂z ∂y∂z ∂z ∂y ∂z∂y
∂2f ∂2f ~
³ ∂r ∂r ∂r ∂r
´
′ ′
+ nrn−1 · f (r) + rn − nrn−1 · f (r) − rn j
∂z ∂x ∂z∂x ∂x ∂z ∂x∂z
∂2f ∂2f ~
³ ∂r ∂r ∂r ∂r
´
k = ~0.
′ ′
+ nrn−1 · f (r) + rn − nrn−1 · f (r) − rn
∂x ∂y ∂x∂y ∂y ∂x ∂y∂x
Divergencija vektorskog polja ~a koordinatno računata iznosi:
∂
³ ∂f
´ ∂
³ ∂f
´ ∂
³ ∂f
´
div ~a = rn · + rn · + rn ·
∂x ∂x ∂y ∂y ∂x ∂x
∂r ∂f 2
∂ f ∂r ∂f ∂2f ∂r ∂f ∂2f
= nrn−1 · + rn 2 + nrn−1 · + rn 2 + nrn−1 · + rn 2
∂x ∂x ∂x ∂y ∂y ∂y ∂z ∂z ∂z
∂f
³ ¡ ∂r 2
¢ ¡ ∂r 2
¢ ¡ ∂r 2
¢ ´ ³ 2
∂ f 2
∂ f 2
∂ f
´
= nrn−1 + + + rn 2
+ 2+ 2
∂r ∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z
³2 ′ ′′
´
′ ′
= nrn−1 · f (r) + rn · ∆f (r) = nrn−1 · f (r) + rn · f (r) + f (r)
a) r
′ ′′
= (n + 2)rn−1 · f (r) + rn · f (r).

25
Ispitajmo kad je vektorsko polje ~a = rn grad f (r) Laplaceovo, tj. kad važi:

rot ~a = ~0 ∧ div ~a = 0 ⇐⇒ (n + 2)rn−1 · f (r) + rn · f (r) = 0

′ ′′
(∗)

Trivijalno rešenje diferencijalne jednačine (∗) jeste konstantna funkcija f (r) = c, gde je c
neka konstanta. Primetio da ako je ispunjeno α 6= c ∨ β 6= 0, tada trivijalno rešenje ne
zadovoljava postavljene početne uslove. Dalje, pod pretpostavkom da f nije konstantna
funkcija i da r 6= 0, važi:
′′
n−1 ′ n f (r)
′′ (n + 2)
div ~a = 0 ⇐⇒ (n + 2)r · f (r) + r · f (r) = 0 ⇐⇒ ′ =−
f (r) r
′ c1 c1
⇐⇒ f (r) = n+2 ⇐⇒ f (r) = − + c2 ,
r (n + 1)rn+1

za neke konstante c1 , c2 ∈ R. Iz početnih uslova dobijamo:

c1 ′
f (1) = − + c2 = α ∧ f (1) = c1 = β.
n+1
β
Odatle nalazimo: c1 = β i c2 = α + . Samim tim, tražena funkcija f data je u
n+1
obliku:
β β
f (r) = − n+1
+α+ (r 6= 0).
(n + 1)r n+1
II Način. a) Primenenom simboličkog računa nad vektorima važi:
¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ′ ¢ ¡ ′ ¢
∆ f (r) = div grad(f (r)) = div f (r) · grad(r) = div f (r) · ~r0
′ ¡ ′ ¢ ′ 2 ¡ ′′ ¢
r0 ) + ~r0 ◦ grad f (r) = f (r) · + ~r0 ◦ f (r) · grad(r)
= f (r) · div(~
r | {z }
2 ′ ′′ =~
r0
= f (r) + f (r).
r
b) Primenom simboličkog računa rotor vektorskog polja ~a = rn grad f (r) iznosi:

¡ ¢
rot ~a = rot rn grad f (r) = rn rot grad f (r) − grad f (r) × grad(rn ) = −f (r)~r0 × nrn−1~r0 = ~0.
′

| {z }
=~0
Primenom simboličkog računa divergencija vektorskog polja ~a = rn grad f (r) iznosi:
¡ ¢
div ~a = div rn grad f (r) = rn div grad f (r) + grad(rn ) ◦ grad f (r)
| {z }
¡ ¢ =∆¡ ′ ¢
= rn · ∆f (r) + nrn−1 · ~r0 ◦ f (r) · ~r0
³2 ′ ′′
´
′
= nrn−1 · f (r) + rn · f (r) + f (r)
a) r
n−1 ′ ′′
= (n + 2)r · f (r) + rn · f (r).

Dalje, nepoznata funkcija f (r) odred-uje se na isti način kao u prethodnom rešenju.

23. U prostoru R3 dato je vektorsko polje ~a(~r) = rn · ~r, gde je ~r vektor položaja, r = |~r| i
n ∈ N . Dokazati da je ~a potencijalno polje i odrediti potencijal tog polja. Odrediti fluks
polja ~a kroz spoljašnju površ polusfere x2 + y 2 + z 2 = R2 , z > 0 (R > 0).

26
Rešenje. Primenom simboličkog računa nad vektorskim poljem ~a(~r) = rn · ~r dobijamo:

rot(rn · ~r) = rn · rot(~r) − ~r × grad(rn ) = −~r × grad(rn ) = −~r × (nrn−2 · ~r) = ~0.

i
div(rn · ~r) = rn · div(~r) + ~r ◦ grad(rn ) = rn 3 + ~r ◦ (nrn−2 · ~r) = (n + 3)rn 6= 0.
Samim tim polje ~a = ~a(~r) je potencijalno. S obzirom da je grad(rn ) = nrn−2 · ~r, za-
ključujemo da je potencijal polja ~a dat funkcijom:

rn+2
g~a (~r) = .
n+2
Na polusferi S je d~σ = ~r0 dσ, pa je fluks vektora ~a:
R RR n RR n+1 RR n+1
Φ~a = ~a ◦ d~σ = (r ~r) ◦ ~r0 dσ = r dσ = R dσ
S RR S S S
= Rn+1 dσ = Rn+1 · P (S) = Rn+1 · (2πR2 ) = 2πRn+3 .
S

27