Orationes de imaginibus tres, Die Schriften des Johannes von Damaskos, vol. 3, Berlin 1975, p.
65-200, serie
Patristische Texte und Studien, edr Kotter.
Tou= e)n a(gi¿oij patro\j h(mw½n ¹Iwa/nnou tou=
Damaskhnou=
lo/goj a)pologhtiko\j pro\j tou\j
diaba/llontaj ta\j a(gi¿aj ei¹ko/naj
Orationes de imaginibus tres, Die Schriften des
Johannes von Damaskos, vol. 3, Berlin 1975, p.
65-200, serie Patristische Texte und Studien, edr
Kotter.
¹All' o( th=j a)lhqei¿aj e)xqro\j kaiì th=j swthri¿aj
tw½n a)nqrw¯pwn pole/mioj oÀ pote daimo/nwn kaiì
a)sebw½n a)nqrw¯pwn kaiì peteinw½n kaiì knwda/lwn
kaiì e(rpetw½n ei¹ko/naj poieiÍn kaiì tau/taij w¨j qeoiÍj
proskuneiÍn ou) mo/non ta\ eÃqnh, a)lla\ kaiì au)tou\j
tou\j ui¸ou\j ¹Israh\l polla/kij planh/saj nu=n
ei¹rh/nhn eÃxousan th\n tou= Xristou= e)kklhsi¿an
suntara/cai spouda/zei dia\ xeile/wn a)di¿kwn kaiì
glw¯sshj doli¿aj lo/goij qei¿oij th\n kaki¿an
parartu/wn kaiì tau/thj to\ aÃsxhmon kaiì skoteino\n
eiådoj e)pikalu/ptein peirw¯menoj kaiì ta\j kardi¿aj
tw½n a)sthri¿ktwn saleu/ein e)k th=j a)lhqou=j kaiì
patroparado/tou sunhqei¿aj (Ш, 2). a)ne/sthsan ga/r
tinej le/gontej, w¨j ou) deiÍ ei¹koni¿zein kaiì
Свети Јован Дамаскин
Апологетска слова против опадача
светих икона
Православље и уметност,
Градац мај-октобар 1988, 12-29.
прев. јермонах Амфилохије Радовић
(II, 4) Непријатељ истине и противник спасења
људи који је у своје време преварио не само
многобошце него чак и саме синове Израиљеве да
праве слике демона и безбожних људи и птица и
животиња и гмизаваца, и да им се клањају као
боговима, покушава сада да унесе немир у
спокојну Цркву Божју, устима неправедника и
језиком лукавим речима Божјим зло подмећући и
трудећи се да његову ружноћу и мрачни вид
прикрије и да срца верних помери из истинског и
Оцима преданог обичаја (Ш, 2). Јер устадоше
неки говорећи да не треба сликати и предлагати
за гледање и прослављање и дивљење и
ревновање Христова спасоносна чудеса и
protiqe/nai ei¹j qewri¿an kaiì do/can kaiì qau=ma kaiì
zh=lon ta\ tou= Xristou= swth/ria qau/mata/ te kaiì
pa/qh kaiì ta\j tw½n a(gi¿wn a)ndragaqi¿aj kata\ tou=
diabo/lou. Kaiì ti¿j eÃxwn gnw½sin qei¿an kaiì su/nesin
pneumatikh\n ou)k e)piginw¯skei, oÀti u(pobolh\ tou=
diabo/lou e)sti¿n; Ou) qe/lei ga\r th\n hÂttan kaiì th\n
ai¹sxu/nhn au)tou= dhmosieu/esqai ou)de\ th\n tou= qeou=
kaiì tw½n a(gi¿wn au)tou= do/can a)na/grapton gi¿nesqai.
Ei¹ me\n ga\r tou= qeou= tou= a)ora/tou ei¹ko/na
e)poiou=men, oÃntwj h(marta/nomen: a)du/naton ga\r to\
a)sw¯maton kaiì a)sxh- ma/tiston kaiì a)o/raton kaiì
a)peri¿grapton ei¹konisqh=nai. Kaiì pa/lin: ei¹
e)poiou=men ei¹ko/naj a)nqrw¯pwn kaiì tau/taj qeou\j
h(gou/meqa kaiì w¨j qeoiÍj e)latreu/omen, oÃntwj
h)sebou=men. ¹All' ou)de\n tou/twn poiou=men. Qeou=
ga\r sarkwqe/ntoj kaiì o)fqe/ntoj e)piì th=j gh=j sarkiì
kaiì a)nqrw¯poij sunanastrafe/ntoj di' aÃfaton
a)gaqo/thta kaiì fu/sin kaiì pa/xoj kaiì sxh=ma kaiì
xrw½ma sarko\j a)nalabo/ntoj th\n ei¹ko/na poiou=ntej
ou) sfallo/meqa: poqou=men ga\r au)tou= i¹deiÍn to\n
xarakth=ra: w¨j ga/r fhsin o( qeiÍoj a)po/stoloj: " ¹En
e)so/ptr% kaiì e)n ai¹ni¿gmati nu=n ble/pomen". Kaiì h(
ei¹kwÜn de\ eÃsoptro/n e)sti kaiì aiãnigma a(rmo/zon tv=
tou= sw¯matoj h(mw½n paxu/thti: polla\ ga\r ka/mnwn o(
nou=j ou) du/natai e)kbh=nai ta\ swmatika/, fhsiìn o(
qeiÍoj Grhgo/rioj.
äW a)po\ sou=, fqonere\ dia/bole, fqoneiÍj h(miÍn i¹deiÍn to\
tou= despo/tou h(mw½n o(moi¿wma kaiì di' au)tou=
a(giasqh=nai kaiì i¹deiÍn au)tou= ta\ swth/ria pa/qh kaiì
страдања, као ни јуначке подвиге Светих против
ђавола. А ко не увиђа од оних који имају
божанско знање и духовну мудрост да се ту ради
о ђавољем подметању? Јер он не жели да буде
објављен његов пораз и посрамљење нити слава
Божја и његових Светих да буде описана.
(II, 5) И заиста, ако бисмо ми правили слику
(икону) невидљивог Бога, грешили бисмо, јер је
немогуће изобразити оно што је бестелесно и без
облика, невидљиво и неописиво. Ако опет
правимо слике (иконе) људи и сматрамо их за
богове и као боговима им служимо, стварно
безбожно радимо. Међутим, ми ништа од свега
тога не чинимо. Јер то није грех ако сликамо
икону Бога који се оваплотио и јавио телесно на
земљи н по неизрецивој доброти поживео са
људима, и примио на себе природу и тежину и
облик и боју тела. То је само израз наше чежње да
видимо Његов лик. Јер као што каже божански
Апостол: „Сада видимо у огледалу и у загонетци"
(1. Кор. 13,12). А икона и јесте огледало и
загонетка прикладна тежи нашега тела. Јер по
речима божанског Григорија, ма колико се ум
трудио није у стању да изађе из телесности.
(II, 6; III, 3) О непомениче, завидљиви ђаволе,
криво ти је да видимо Владичин прилик, подобије
(омиома) и да се преко њега осветимо и видимо
qauma/zein au)tou= th\n sugkata/basin kaiì qewreiÍn
au)tou= ta\ qau/mata kaiì e)piginw¯skein kaiì doca/zein
au)tou= th\n th=j qeo/thtoj du/namin. FqoneiÍj toiÍj
a(gi¿oij th=j para\ qeou= dedome/nhj au)toiÍj timh=j. Ou)
qe/leij o(ra=n h(ma=j th\n au)tw½n do/can a)na/grapton
kaiì zhlwta\j gene/sqai th=j au)tw½n a)ndrei¿aj kaiì
pi¿stewj. Ou) fe/reij th\n e)k th=j ei¹j au)tou\j
pi¿stewj prosgenome/nhn h(miÍn swmatikh/n te kaiì
yuxikh\n w©fe/leian. Ou) peiqo/meqa/ soi, daiÍmon
fqonere\ kaiì misa/nqrwpe. ¹Akou/sate, laoi¿, fulai¿,
glw½ssai, aÃndrej, gunaiÍkej, paiÍdej, presbu/tai,
neani¿skoi kaiì nh/pia, to\ eÃqnoj tw½n xristianw½n to\
aÀgion: Eiã tij eu)aggeli¿zetai u(ma=j, par' oÁ
pare/laben h( kaqolikh\ e)kklhsi¿a para\ tw½n
a(gi¿wn a)posto/lwn pate/rwn te kaiì suno/dwn kaiì
me/xri tou= nu=n diefu/lace, mh\ a)kou/shte au)tou= mhde\
de/chsqe th\n sumboulh\n tou= oÃfewj, w¨j e)de/cato
EuÃa kaiì e)tru/ghse qa/naton. KaÄn aÃggeloj, kaÄn
basileu\j eu)aggeli¿zhtai u(ma=j, par' oÁ parela/bete,
klei¿sate ta\j a)koa/j: o)knw½ ga\r te/wj ei¹peiÍn, w¨j
eÃfh o( qeiÍoj a)po/stoloj: " ¹Ana/qema eÃstw",
e)kdexo/menoj th\n dio/rqwsin.
2,7=3,4 ¹Alla\ le/gousin oi¸ mh\ e)reunw½ntej to\n
nou=n th=j grafh=j, oÀti eiåpen o( qeo\j dia\ Mwse/wj
tou= nomoqe/tou: "Ou) poih/seij pa=n o(moi¿wma, oÀsa e)n
t%½ ou)ran%½ kaiì oÀsa e)n tv= gv=." kaiì dia\ Dauiìd tou=
profh/tou: "Ai¹sxunqh/twsan pa/ntej oi¸
proskunou=ntej toiÍj gluptoiÍj oi¸ e)gkauxw¯menoi e)n
toiÍj ei¹dw¯loij au)tw½n", kaiì toiau=ta polla\ eÀtera.
àOsa ga\r aÄn e)k th=j qei¿aj grafh=j kaiì e)k tw½n
Његова спасоносна страдања и да се дивимо
Његовом снисхођењу, да созерцавамо Његова
чудеса и познамо и прославимо силу Његовог
божанства. Ти завидиш Светима на части коју им
је Бог подарио. Не желиш да гледамо описану
њихову славу и да постанемо ревнитељи њихове
храбрости и вере. Не подносиш телесну и
душевну корист коју од вере у њих задобијамо.
Но, нећемо ти се покорити, завидљивче, демоне и
човекомршче! Почујте народи, племена, језици,
људи, жене, децо, старци, младићи, одојчади,
народе хришћански свети: Ако вам неко
проповеда другачије од онога што је примила
Католичанска црква од светих Апостола, Отаца и
Сабора и до сада сачувала, не слушајте га и
немојте примити змијин савет, као што га је Ева
примила и пожела смрт. Било анђео или цар да
вам проповеда другачије од онога што сте
примили, затворите уши ваше. Надајући се у
поправку устручавам се да засад кажем оно што
рече божански Павле: „(такав) проклет да буде!"
(Гал. 1,8).
(II, 7; III, 4) Него они који не истражују смисао
Писма кажу да је Бог рекао преко Мојсија
законодавца: „Не прави себи слике од онога што
је на небу и што је на земљи" (Изл. 20,4; Пон. зак.
5,8): и преко пророка Давида: „Нека се посраме
сви који се клањај) извајаним (предметима) и који
се хвале својим идолима" (Пс. 96,7) и много шта
друго овоме слично. Јер све оно што су навели из
a(gi¿wn pate/rwn proene/gkwsi, th=j au)th=j e)nnoi¿aj
ei¹si¿.
Ti¿ ouÅn h(meiÍj famen pro\j tau=ta; Ti¿ aÃllo ei¹ mh\
to\ u(po\ tou= kuri¿ou toiÍj ¹Ioudai¿oij ei¹rhme/non
"e)reuna=te ta\j grafa/j"; Kalh\ ga\r h( tw½n grafw½n
eÃreuna. ¹All' e)ntau=qa nounexw½j prose/xete.
¹Adu/naton, wÕ a)gaphtoi¿, qeo\n yeu/sasqai: eiâj ga/r
e)sti qeo/j, eiâj nomodo/thj palaia=j kaiì kainh=j
diaqh/khj o( pa/lai lalh/saj polumerw½j kaiì
polutro/pwj toiÍj patra/sin e)n toiÍj profh/taij kaiì
e)p' e)sxa/twn tw½n xro/nwn e)n t%½ monogeneiÍ au)tou=
ui¸%½. Prose/xete toi¿nun meta\ a)kribei¿aj. Ou)k e)mo\j
o( lo/goj e)sti¿. To\ pneu=ma to\ aÀgion dia\ Pau/lou
tou= a(gi¿ou a)posto/lou a)pefh/nato: "Polumerw½j kaiì
polutro/pwj pa/lai o( qeo\j lalh/saj toiÍj patra/sin
e)n toiÍj profh/taij." àOra, oÀti polumerw½j kaiì
polutro/pwj e)la/lhsen o( qeo/j. àWsper ga\r
e)pisth/mwn i¹atro\j ou) to\ au)to\ eiådoj pa=si di¿dwsin
pa/ntote, a)ll' e(ka/st% to\ e)pith/deion pare/xei kaiì
pro/sforon fa/rmakon diakri¿nwn kaiì xw¯ran kaiì
no/son kaiì wÐran toute/sti kairo\n kaiì eÀcin kaiì
h(liki¿an: kaiì t%½ me\n nhpi¿% eÀteron, t%½ de\ telei¿%
kata\ th\n h(liki¿an eÀteron: aÃllo t%½ a)sqeneiÍ kaiì
aÃllo t%½ u(giai¿nonti, kaiì e(ka/st% tw½n a)sqenou/ntwn
ou) to\ au)to/, a)lla\ pro\j th\n eÀcin kaiì th\n no/son:
kaiì aÃllo t%½ qe/rei kaiì t%½ xeimw½ni eÀteron,
metopw¯r% te kaiì eÃari, kaiì e)n e(ka/st% to/p% kata\
th\n tou= to/pou e)pithdeio/thta.
OuÀtw kaiì o( aÃristoj tw½n yuxw½n i¹atro\j toiÍj eÃti
Светог писма и из Светих Отаца, има исти
смисао.
Дакле, шта на ово да одговоримо? Шта друго ако
не оно што је рекао Господ Јудејима: „Истражујте
Писма" (Јн. 5, 39); јер је добро истраживање
Писама. Међутим, овде добро обратите пажњу!
Немогуће је, вољени, да Бог лаже. Јер један је
Бог, један Законодавац Старог и Новог завета,
који је у древна времена говорио многострано и
на разне начине Оцима преко пророка а ђ
последња времена преко Јединородног Сина
свога. Зато добро пазите, реч није моја. Дух Свети
је објавио преко светог Павла „Многострано и на
разне начине говорио је некада Бог оцима преко
пророка" (Јевр. 1.1) Видиш ли да је многострано и
на много начина Бог говорио. Јер као што вешти
лекар не даје увек свима исту врсту лека, него
свакоме даје прикладан и одговарајући лек,
разликујући и место и болест и моменат, тј. време
и стање и узраст; други даје детету а одрасломе
други; један болесноме а други здравоме, уз то, не
даје исти свакоме болеснику, него према стању и
болести. Други лек даје лети а други зими, у јесен
и у пролеће и на сваком месту сагласно месним
приликама.
Тако и одлични Лекар душа забранио је прављење
nhpi¿oij kaiì a)rrwstou=si th\n pro\j ei¹dwlolatrei¿an
no/son kaiì ta\ eiãdwla qeou\j h(goume/noij kaiì w¨j
qeoiÍj au)toiÍj proskunou=si kaiì a)qetou=sin th\n tou=
qeou= prosku/nhsin kaiì th\n au)tou= do/can tv= kti¿sei
prosa/gousin a)phgo/reuse tou= poieiÍn ei¹ko/naj.
Qeou= me\n ga\r tou= a)swma/tou kaiì a)ora/tou kaiì
a)u/lou kaiì mh/te sxh=ma mh/te perigrafh\n mh/te
kata/lhyin eÃxontoj a)du/naton poieiÍn ei¹ko/na: pw½j
ga\r to\ mh\ o(raqe\n ei¹konisqh/setai; "Qeo\n de\ ou)deiìj
e(w¯rake pw¯pote: o( monogenh\j ui¸o\j o( wÔn e)n toiÍj
ko/lpoij tou= patro/j, au)to\j e)chgh/sato." kaiì
"ou)deiìj oÃyetai to\ pro/swpo/n mou kaiì zh/setai", eÃfh
o( qeo/j.
à ti de\ toiÍj ei¹dw¯loij w¨j qeoiÍj proseku/noun,
O (II, 8; III, 5) А да су се клањали идолима као
aÃkoue, ti¿ fhsin h( grafh\ e)n tv= e)co/d% tw½n ui¸w½n
¹Israh/l, oÀte a)nh=lqe Mwsh=j ei¹j to\ oÃroj Sina= kaiì
e)xro/nise prosedreu/wn t%½ qe%½ labeiÍn to\n no/mon,
oÀte e)pane/sth o( a)gnw¯mwn lao\j ¹AarwÜn t%½ tou=
qeou= qera/ponti le/gontej: "Poi¿hson h(miÍn qeou/j, oiá
proporeu/sontai h(mw½n: o( ga\r aÃnqrwpoj ouÂtoj o(
Mwsh=j, ou)k oiãdamen, ti¿ ge/gonen au)t%½." Eiåta, oÀte
periei¿lonto to\n ko/smon tw½n gunaikw½n au)tw½n kaiì
e)xw¯neusan, eÃfagon kaiì eÃpion kaiì e)mequ/sqhsan u(po/
te tou= oiãnou kaiì th=j pla/nhj kaiì hÃrcanto pai¿zein
e)n a)frosu/nv le/gontej: "OuÂtoi oi¸ qeoi¿ sou,
¹Israh/l." ¸Or#=j, oÀti qeou\j eiåxon ta\ eiãdwla: ou) ga\r
e)poi¿hsan Dio\j eiãdwlon hÄ tou=de hÄ tou=de, a)ll', w¨j
eÃtuxen, eÃdwkan to\n xruso\n e)piì to\ poih=sai
eiãdwlon, oÀper aÄn tu/xv, kaiì a)nh=lqen e)ktu/pwma
boukra/nou. àWste au)ta\ ta\ xwneuta\ qeou\j eiåxon
слика онима који су још увек (духовна) одојчад и
који болују од болести идолослужења, који идоле
сматрају за богове и клањају им се као боговима и
који славу Божју приносе твари. Јер је немогуће
направити слику (икону) Бога бестелесног и
невидљивог и невештаственог, који нити има
облика ни описа ни појмљивости. Како је могуће
изобразити оно што је невиђено? „Бога нико није
видио никад: Јединородни Син који је у наручју
Оца, он га објави" (Јн. 1,18); и „Нико неће видети
Лице моје и жив остати" (Изл. 33,20) рекао је Бог.
боговима, чуј шта о томе каже Свето писмо. У
време изласка синова Израиљевих када се Мојсије
попео на Синајску гору па одоцни, чекајући да
прими Закон од Бога, побуни се неблагодарни
народ говорећи Арону слузи Божјем: „Начини
нам богове који ће ићи пред нама;јер човек овај
Мојсије, не знамо шта би са њим" (Изл. 32,14,6).
Онда пошто скидоше украсе са својих жена и
истопише, једоше и пише и опише се вином и
заблудом и почеше играти, говорећи у безумљу:
„Ови су богови твоји, Израиљу" (Изл. 32,4).
Видиш ли да су имали идоле за богове, чак нису
начинили идол Зевса или овог или оног
(божанства), него дадоше злато да се како било
направи идол било кога, и изађе глава телета.
Тако су имали за богове те одливке и њима се као
kaiì tou/toij w¨j qeoiÍj proseku/noun, aÀtina daimo/nwn
hÅsan katoikhth/ria. Kaiì oÀti tv= kti¿sei e)la/treuon
para\ to\n kti¿santa, fhsiì kaiì o( qeiÍoj a)po/stoloj:
"Oiàtinej hÃllacan th\n do/can tou= a)fqa/rtou qeou= e)n
o(moiw¯mati fqartou= a)nqrw¯pou kaiì peteinw½n kaiì
tetrapo/dwn kaiì e(rpetw½n kaiì e)la/treusan tv= kti¿sei
para\ to\n kti¿santa." Tou/tou xa/rin a)phgo/reusen o(
qeo\j poieiÍn pa=n o(moi¿wma, kaqwÜj Mwsh=j e)n t%½
Deuteronomi¿% fhsi¿:
Oiåda to\n a)yeudw½j ei¹po/nta: "Ku/rioj o( qeo/j sou
ku/rioj eiâj e)sti", kaiì "ku/rion to\n qeo/n sou
proskunh/seij kaiì au)t%½ mo/n% latreu/seij", kaiì
"ou)k eÃsontai¿ soi qeoiì eÀteroi", kaiì "ou) poih/seij
glupto\n pa=n o(moi¿wma, oÀsa e)n t%½ ou)ran%½ aÃnw kaiì
oÀsa e)n tv= gv= ka/tw", kaiì "ai¹sxunqh/twsan pa/ntej
oi¸ proskunou=ntej toiÍj gluptoiÍj", kaiì "qeoi¿, oiá to\n
ou)rano\n kaiì th\n gh=n ou)k e)poi¿hsan, a)pole/sqwsan",
kaiì oÀsa toioutotro/pwj "pa/lai o( qeo\j lalh/saj
боговима клањаху, ономе што је било обиталиште
демона. А да су служили твари а не Творцу то
потврђује и божански Апостол: „Они заменише
славу нетрулежног Бога подобијем трулежнога
човека и птица и четвороножаца и гмизаваца и
послужише твари наместо Творцу" (Рим. 1,25).
Ето ради тога забрани Бог прављење сваког
подобија (прилика) као што каже Мојсије у
Поновљеним законима: „И говори Господ вама из
огња: глас рече чусте а подобије не видесте, него
би глас", и мало после: „Чувајте крепко душе
ваше, јер подобије не видесте, у дан у који вам
говори Господ на Гори Хориву из огња, да не би
пали у безакоње и направили себи извајано
подобије, свакакву слику, прилик мушког или
женског, подобије сваке животиње од оних што
су на земљи, подобије сваке птице крилате", итд.;
а мало после: „Да не би погледавши на небо и
угледавши сунце и месец и звезде и сав украс
неба, пао у заблуду и поклонио им се и служио
им" (Понз 4,1517; 4,19).
(1,4) (А ја) знам онога који је нелажно рекао:
„Господ Бог твој Господ је један", и „Господу
Богу твоме се поклони и њему јединоме
богослужи", и „немој имати других богова"
(Понз. 6,4.14; Мат. 4,10; Понз. 5,7); и „не прави
било какво вајано подобије (прилик), од онога
што је на небу горе и што је на земљи доле" (Понз
5,8), и „нека се постиде сви који се клањају
вајаним ликовима" (Пс. 96,7), и „богови који нису
toiÍj patra/sin e)n toiÍj profh/taij e)p' e)sxa/twn tw½n
h(merw½n e)la/lhsen h(miÍn e)n t%½ monogeneiÍ au)tou=
ui¸%½, di' ou kaiì tou\j ai¹w½naj e)poi¿hsen." Oiåda to\n
ei¹po/nta: "AuÀth de/ e)stin h( ai¹w¯nioj zwh/, iàna
ginw¯skwsi¿ se, to\n mo/non a)lhqino\n qeo\n kaiì oÁn
a)pe/steilaj ¹Ihsou=n Xristo/n."
Pisteu/w ei¹j eÀna qeo/n, mi¿an tw½n pa/ntwn a)rxh/n,
aÃnarxon, aÃktiston, a)nw¯leqron kaiì a)qa/naton,
ai¹w¯nion kaiì a)i¿dion, a)kata/lhpton, a)sw¯maton,
a)o/raton, a)peri¿grapton, a)sxhma/tiston, mi¿an
u(perou/sion ou)si¿an, u(pe/rqeon qeo/thta, e)n trisiìn
u(posta/sesi, patriì kaiì ui¸%½ kaiì a(gi¿% pneu/mati, kaiì
tou/t% mo/n% latreu/w kaiì tou/t% mo/n% prosa/gw
th\n th=j latrei¿aj prosku/nhsin. ¸Eniì qe%½
proskunw½, mi#= qeo/thti, a)lla\ kaiì tria/di latreu/w
u(posta/sewn, qe%½ patriì kaiì qe%½ ui¸%½
sesarkwme/n% kaiì qe%½ a(gi¿% pneu/mati, e(niì qe%½. Ou)
proskunw½ tv= kti¿sei para\ to\n kti¿santa, a)lla\
proskunw½ to\n kti¿sthn ktisqe/nta to\ kat' e)me\ kaiì
ei¹j kti¿sin a)tapeinw¯twj kaiì a)kaqaire/twj
katelhluqo/ta, iàna th\n e)mh\n doca/sv fu/sin kaiì
qei¿aj koinwno\n e)perga/shtai fu/sewj.
Sumproskunw½ t%½ basileiÍ kaiì qe%½ th\n a(lourgi¿da
tou= sw¯matoj ou)x w¨j i¸ma/tion ou)d' w¨j te/tarton
pro/swpon aÃpageŸ a)ll' w¨j o(mo/qeon xrhmati¿sasan
kaiì genome/nhn, oÀper to\ xriÍsan, a)metablh/twj: ou)
ga\r qeo/thj h( fu/sij ge/gone th=j sarko/j, a)ll'
wÐsper o( lo/goj sa\rc a)tre/ptwj ge/gone mei¿naj, oÀper
створили небо и земљу пропашће" (Јер. 10,11); и
све што је на тај начин „из давнине Бог говорио
оцима преко пророка, у ове последње дане
говорио је нама у Јединородном своме Сину, кроз
кога је и векове створио" (Јевр. 1,12). Знам онога
који је рекао: „А ово је живот вечни да познају
тебе јединога истинитога Бога и кога си послао
Исуса Христа" (Јн. 17,3).
Верујем у једнога Бога, једино начело свега,
беспочетног, нествореног, непропадљивог и
бесмртног, вечног и вековитог, несхватљивог,
бестелесног, невидљивог, неописивог, необликог,
једну надсуштаствену суштину, надбожанствено
Божанство, у три Лица (ипостаси), Оцу и Сину и
Светоме Духу, и њему јединоме богослужим и
њему јединоме приносим богослужно поклоњење.
Једноме Богу се клањам, једноме Божанству, али
и Тројици богослужим Лица, Богу Оцу и Богу
Сину отеловљеном и Богу Духу Светом, једноме
Богу... Не клањам се твари наместо Творцу него
се клањам Творцу створившем оно што је моје и
сишавшем у твар непонижајно и непроменљиво,
да би прославио моју природу и учинио је
заједничарем божанске природе. Заједно с Царем
и Богом клањам се и „порфири" тела (Његовог),
не као оделу нити као четвртом лицу (да не буде!)
него као ономе што је, постало и остало
скупнобожно, као (бого)помазано, на
непроменљив начин. Јер природа тела
(Христовог) није постала Божанство, него као
hÅn, ouÀtw kaiì h( sa\rc lo/goj ge/gonen ou)k
a)pole/sasa touq', oÀper e)sti¿, tauti- zome/nh de\
ma=llon pro\j to\n lo/gon kaq' u(po/stasin. Dio\
qarrw½n ei¹koni¿zw qeo\n to\n a)o/raton ou)x w¨j
a)o/raton, a)ll' w¨j o(rato\n di' h(ma=j geno/menon
meqe/cei sarko/j te kaiì aiàmatoj. Ou) th\n a)o/raton
ei¹koni¿zw qeo/thta, a)ll' ei¹koni¿zw qeou= th\n
o(raqeiÍsan sa/rka. Ei¹ ga\r yuxh\n ei¹koni¿sai
a)mh/xanon, po/s% ma=llon qeo\n to\n kaiì tv= yuxv=
do/nta to\ aÃulon;
¸Or#=j, w¨j eiâj e)stin o( skopo/j, wÐste mh\ latreu=sai
tv= kti¿sei para\ to\n kti¿santa mhde\ prosa/gein th\n
th=j latrei¿aj prosku/nhsin, a)ll' hÄ mo/n% t%½
dhmiourg%½. Dio\ pantaxh= suna/ptei tv=
proskunh/sei th\n latrei¿an: pa/lin ga/r fhsin: "Ou)k
eÃsontai¿ soi qeoiì eÀteroi plh\n e)mou=.
1,7 ¸Or#=j, w¨j th=j ei¹dwlolatrei¿aj eÀneka
a)pagoreu/ei th\n ei¹konografi¿an kaiì oÀti a)du/naton
ei¹koni¿zesqai qeo\n to\n aÃposon kaiì a)peri¿grapton
kaiì a)o/raton. "Ou) ga\r eiådoj au)tou=", fhsi¿n,
"e(wra/kate", kaqa\ kaiì Pau=loj e(stwÜj e)n me/s% tou=
¹Arei¿ou pa/gou fhsi¿n: "Ge/noj ouÅn u(pa/rxontej tou=
qeou= ou)k o)fei¿lomen nomi¿zein xrusi¿% hÄ a)rguri¿% hÄ
li¿q%, xara/gmati te/xnhj kaiì e)nqumh/sewj a)nqrw¯pou,
to\ qeiÍon eiånai oÀmoion."
што је Логос постао тело и непроменљиво остао
оно што је био, тако и тело постаде Логос не
изгубивши оно што јесте, поистовећено уз то са
Логосом по ипостаси. Отуда мени и смелост да
изображавам Бога невидљивог, но не као
невидљивог него као онога који је за нас постао
видљив, заједницом тела и крви. Не изображавам,
дакле, невидљиво Божанство него изображавам
виђено Божје тело. Јер ако је немогуће насликати
душу, то тим пре важи за самога Бога који је дао
нематеријалну душу.
(1,6) Сада видиш да има једно за циљ (оно што
говори Мојсије): не служити твари наместо
Творцу и не приносити поклоњење богослужја
сем једино Створитељу. Зато Мојсије свугда
додаје поклоњењу богослужје, па опет каже: „Да
ти не буду други богови осим мене". (Пон. зак.
5,79).
(I, 7) Као што се види, због идолослужења
забрањује се сликање ликова, као и због тога што
је немогуће изображавати безкаквотног и
неописивог и невидљивог Бога... „Нисте, речено
је, лице његово видели" (Јн. 5,37). То каже и
Апостол Павле ставши посред Ареопага: „Када
смо дакле, род Божији, не треба да мислимо да је
Божанство подобно злату или сребру, или камену
изрезаном по вјештини и замисли човечијој" (Дап
17,29).

¹Ioudai¿oij me\n ouÅn dia\ to\ pro\j ei¹dwlolatrei¿an
eu)o/lisqon tau=ta nenomoqe/thto: h(meiÍj
qeologikw½j ei¹peiÍn, oiâj e)do/qh fugou=si
deisidai¿mona pla/nhn kaqarw½j meta\ tou= qeou=
gene/sqai, e)pegnwko/si th\n a)lh/qeian kaiì qe%½ mo/n%
latreu/ein kaiì th=j qeognwsi¿aj kataplouth=sai th\n
teleio/thta kaiì ei¹j aÃndra katanth=sai te/leion
parelqou=si th\n nhpio/thta, ou)ke/ti u(po\ paidagwgo/n
e)smen, labo/ntej th\n diakritikh\n eÀcin para\ qeou=
kaiì ei¹do/tej, ti¿ to\ ei¹konizo/menon kaiì ti¿ to\ mh\
ei¹ko/ni perigrafo/menon. "Ou) ga\r eiådoj au)tou=",
fhsi¿n, "e(wra/kate." Babaiì th=j sofi¿aj tou=
nomoqe/tou. Pw½j ei¹konisqh/setai to\ a)o/raton; Pw½j
ei¹kasqh/setai to\ a)nei¿kaston; Pw½j grafh/setai to\
aÃposon kaiì a)me/geqej kaiì a)o/riston;
poiwqh/setai to\ a)nei¿deon;
xrwmatourghqh/setai to\ a)sw¯maton; Ti¿ ouÅn to\
ai¹nigmatikw½j mhnuo/menon; Dh=lon w¨j, oÀtan iãdvj
dia\ se\ geno/menon aÃnqrwpon to\n a)sw¯maton, to/te
(1,8) Ово је Јудејима постављено као закон због
de/,
th\n њихове склоности идолослужењу. А ми,
богословски речено, који смо побегли од
сујеверне заблуде, којима је дато да у чистоти
будемо са Богом, који смо познали истину и да
једином Богу служимо и богатимо се
савршенством богопознања, како би достигли у
мужа савршена, прешавши детињство нисмо
више под васпитачем, стога што смо примили дар
расуђивања од Бога и познали шта је оно што је
сликом изобразиво а шта оно што је неописиво.
Јер је речено: „Његово лице нисте видели" (Јн.
Pw½j 5,37). Дивне ли мудрости Законодавца! Како
Pw½j изобразити оно што је невидљиво? Како описати
каквотно и невеличаво и неодредиво! Како
уобличити безоблично! Како описати каквотно и
невеличаво и неодредиво! Како уобличити

безоблично! Како бојом изразити бестелесно?!

dra/seij th=j a)nqrwpi¿nhj morfh=j to\ e)ktu/pwma:
oÀtan o(rato\j sarkiì o( a)o/ratoj ge/nhtai, to/te
ei¹koni¿seij to\ tou= o(raqe/ntoj o(moi¿wma: oÀte o(
a)sw¯matoj kaiì a)sxhma/tistoj aÃposo/j te kaiì
a)ph/likoj kaiì a)mege/qhj u(peroxv= th=j e(autou=
fu/sewj o( e)n morfv= qeou= u(pa/rxwn morfh\n dou/lou
labwÜn tau/tv sustalv= pro\j poso/thta/ te kaiì
phliko/thta kaiì xarakth=ra peri¿qhtai sw¯matoj,
to/te e)n pi¿naci xa/ratte kaiì a)nati¿qei pro\j qewri¿an
to\n o(raqh=nai katadeca/menon. Xa/ratte tou/tou
th\n aÃfaton sugkata/basin, th\n e)k parqe/nou
ge/nnhsin, th\n e)n ¹Iorda/nv ba/ptisin, th\n e)n
QabwÜr metamo/rfwsin, ta\ pa/qh ta\ th=j a)paqei¿aj
pro/cena, ta\ qau/mata, ta\ th=j qei¿aj au)tou= su/mbola
fu/sewj di' e)nergei¿aj sarko\j e)nergei¿# qei¿#
Шта је онда оно што се нама тајанствено
објављује? Јасно је да невидљивог Бога нећеш
изобразити. Но, када видиш Бестелесног који је
ради тебе постао човек, онда ћеш израдити образ
људског лика. Када Невидљиви постане видљив
телом, онда ћеш изобразити лик Виђенога: када
Бестелесни и неуобличиви, некаквотни и
неколичиви и невеличави по преимућству своје
природе када Он који постоји у обличју Бога,
прими обличје слуге, њиме се сажме (скупи) до
каквоће и количине и обвије се обликом тела,
тада се Онај који је тако примио да буде видљив
pratto/mena, to\n stauro\n to\n swth/rion, th\n
tafh/n, th\n a)na/stasin, th\n ei¹j ou)ranou\j aÃnodon.
Pa/nta gra/fe kaiì lo/g% kaiì xrw¯masi. Mh\ fobou=,
mh\ de/diqi: oiåda diafora\n proskunh/sewn.
Proseku/nhse/ pote ¹Abraa\m toiÍj ui¸oiÍj ¹Emmw¯r,
oÀte to\ sph/laion to\ diplou=n ei¹j ta/fou klh=ron
w©nh/sato, a)ndra/sin a)sebe/si kaiì a)gnwsi¿an nosou=si
qeou=. Proseku/nhsen ¹IakwÜb ¹Hsau= t%½ a)delf%½
kaiì FarawÜ a)ndriì Ai¹gupti¿%, a)lla\ mh\n kaiì e)piì
to\ aÃkron th=j r(a/bdou proseku/nhse: proseku/nhsan
me/n, a)ll' ou)k e)la/treusan. Proseku/nhsan ¹Ihsou=j
o( tou= Nauh= kaiì Danih\l a)gge/l% qeou=, a)ll' ou)k
e)la/treusan. àEteron ga/r e)stin h( th=j latrei¿aj
prosku/nhsij kaiì eÀteron h( e)k timh=j prosagome/nh
toiÍj kata/ ti a)ci¿wma u(pere/xousin.
¹All' e)peidh\ periì ei¹ko/noj o( lo/goj kaiì
proskunh/sewj, fe/re to\n periì tou/twn lo/gon
dieukrinh/swmen. Ei¹kwÜn me\n ouÅn e)stin o(moi¿wma
xarakthri¿zon to\ prwto/tupon meta\ tou= kai¿ tina
diafora\n eÃxein pro\j au)to/: ou) ga\r kata\ pa/nta h(
ei¹kwÜn o(moiou=tai pro\j to\ a)rxe/tupon. Ei¹kwÜn
toi¿nun zw½sa, fusikh\ kaiì a)para/llaktoj tou=
a)ora/tou qeou= o( ui¸o\j oÀlon e)n e(aut%½ fe/rwn to\n
pate/ra, kata\ pa/nta eÃxwn th\n pro\j au)to\n
уцртава на плочама, и поставља за гледање.
Сликај, дакле, његово неизрециво снисхођење, од
Дјеве рођење, крштење у Јордану, преображење
на Тавору, страдања која су проузроковала
бестрашће, чудеса символе његове божанске
природе, која се творе кроз дејство тела
божанским деловањем, онда спасоносни крст,
погребање, васкрсење, вазнесење на небо. Све то
описуј и речју и бојом... Не бој се и не плаши: и те
како мије позната разлика врста поклоњења.
Некада се Аврам поклонио синовима Еморовим,
када је двоструку пећину купио за гробницу, и то
незнабожним људима, болујућим од непознавања
(правог) Бога. Поклонио се Јаков Исаву брату
својем и фараону човеку Египћанину, и то се
поклонио на врху штапа. Поклонили су се али му
нису као Богу служили. Поклонио се Исус Навин
и Данило анђелу Божјем али му нису
богослужили. Јер друго је богослужно поклоњење
а друго приношено из почасти онима који су по
неком достојанству уздигнути.
(1,9) Но, пошто је реч о икони и поклоњењу, дај
да објаснимо ту реч о њима. Икона је слика
(подобије) која карактерише прволик тако што
поседује и одређену разлику у односу на њега. Јер
икона није по свему слична са праликом
(архетипом). Жива пак икона невидљивога Бога,
природна и непроменљива, Син, који носи у себи
целога Оца, поседује по свему истоветност са
њим, разликујући се једино узрочношћу. Јер Отац
tauto/thta, mo/n% de\ diafe/rwn t%½ ai¹tiat%½. Aiãtion
me\n ga\r fusiko\n o( path/r, ai¹tiato\n de\ o( ui¸o/j: ou)
ga\r path\r e)c ui¸ou=, a)lla\ ui¸o\j e)k patro/j. ¹Ec
au)tou= ga/r, ei¹ kaiì mh\ met' au)to\n eÃxei to\ eiånai,
oÀper e)stiìn o( gennh/saj path/r.
Ei¹siì de\ kaiì e)n t%½ qe%½ ei¹ko/nej kaiì paradei¿gmata
tw½n u(p' au)tou= e)some/nwn, toute/stin h( boulh\ au)tou=
h( proaiw¯nioj kaiì a)eiì w¨sau/twj eÃxousa. ãAtrepton
ga\r to\ qeiÍon kata\ pa/nta, kaiì ou)k eÃstin e)n au)t%½
metabolh\ hÄ troph=j a)poski¿asma. Tau/taj ta\j
ei¹ko/naj kaiì ta\ paradei¿gmata proorismou/j fhsin o(
aÀgioj Dionu/sioj o( polu\j ta\ qeiÍa kaiì meta\ qeou=
ta\ periì qeou= diaskeya/menoj. ¹En ga\r tv= boulv=
au)tou= e)xarakthri¿zeto kaiì ei¹koni¿zeto pa/nta ta\ u(p'
au)tou= prowrisme/na kaiì a)paraba/twj e)so/mena priìn
gene/sewj au)tw½n, wÐsper, eiã tij bou/loito
oi¹kodomh=sai oiåkon, a)natupoiÍ kaiì ei¹koni¿zei prw½ton
to\ sxh=ma kata\ dia/noian.
Eiåta pa/lin ei¹ko/nej ei¹siì tw½n a)ora/twn kaiì
a)tupw¯twn, swmatikw½j tupoume/nwn pro\j a)mudra\n
katano/hsin. Kaiì ga\r h( qei¿a grafh\ tu/pouj qe%½
kaiì a)gge/loij periti¿qhsi kaiì th\n ai¹ti¿an dida/skwn
o( au)to\j qeiÍoj a)nh/r fhsin, oÀti me\n ga\r ei¹ko/twj
pro- be/blhntai tw½n a)tupw¯twn oi¸ tu/poi kaiì ta\
sxh/mata tw½n a)sxhmati¿stwn, ou) mo/nhn ai¹ti¿an fai¿h
tij eiånai th\n kaq' h(ma=j a)nalogi¿an a)dunatou=san
a)me/swj e)piì ta\j nohta\j a)natei¿nesqai qewri¿aj kaiì
deome/nhn oi¹kei¿wn kaiì sumfuw½n a)nagwgw½n. Ei¹
toi¿nun th=j h(mw½n pronow½n a)nalogi¿aj o( qeiÍoj
је природни узрок а Син проузрочени. Отац није
из Сина него Син из Оца. Од њега додуше јесте,
али нема биће после њега, тј. после родившег га
Оца.
(1,10) И у Богу постоје иконе и парадигме
(праузори) онога што је од њега настало, тј. његов
предвечни савет, вечно истоветни. Јер оно што је
Божанско по свему је непроменљиво и нема у
њему промене или сенке измене. Свети
Дионисије, дубоки зналац божанских ствари, који
је размишљао о Богу богонадахнут, назива ове
иконе и парадигме (праузоре) предодређењима.
Јер у његовом саветује пре свога настанка
уцртано и насликано све оно што је он
предодредио и што ће неизоставно бити, слично
човеку који намерава да сагради кућу те најпре
оцртава и одсликава њен план у своме уму.
(1.11) Поред овога постоје иконе (слике)
невидљивих и неизобразивих ствари које се чулно
изображавају ради бољег разумевања. Тако и
божанствено Писмо приписује образе Богу и
анђелима. Тражећи томе објашњење исти
божански муж каже да би се могло рећи да то што
се употребљавају образи неизобразивих ствари и
облици онога што је безобликовно за то није
једини разлог нама примерена аналогија, која није
у стању да се непосредно уздигне до умних
сазерцања, па се стога остварује у себи
lo/goj pa/ntoqen to\ a)natatiko\n h(miÍn porizo/menoj
kaiì toiÍj a(ploiÍj kaiì a)tupw¯toij tu/pouj tina\j
periti¿qhsi, pw½j mh\ ei¹koni¿sei ta\ sxh/masi
memorfwme/na kata\ th\n oi¹kei¿an fu/sin kaiì
poqou/mena me/n, dia\ de\ to\ mh\ pareiÍnai o(ra=sqai mh\
duna/mena; Dia\ ga\r th=j ai¹sqh/sewj fantasi¿a tij
suni¿statai e)n tv= e)mprosqi¿% koili¿# tou= e)gkefa/lou
kaiì ouÀtw t%½ kritik%½ parape/mpetai kaiì tv= mnh/mv
e)nqhsauri¿zetai. Fhsiì gou=n kaiì o( qeorrh/mwn
Grhgo/rioj, oÀti polla\ ka/mnwn o( nou=j e)kbh=nai ta\
swmatika\ pa/nth a)dunateiÍ: a)lla\ kaiì "ta\ a)o/rata
tou= qeou= a)po\ kti¿sewj ko/smou toiÍj poih/masi
noou/mena kaqora=tai." ¸Orw½men ga\r ei¹ko/naj e)n
toiÍj kti¿smasi mhnuou/saj h(miÍn a)mudrw½j ta\j qei¿aj
e)mfa/seij: w¨j oÀte le/gomen th\n a(gi¿an tria/da, th\n
u(pera/rxion, ei¹koni¿zesqai di' h(li¿ou kaiì fwto\j kaiì
a)ktiÍnoj: hÄ phgh=j a)nabluzou/shj kaiì phgazome/nou
na/matoj kaiì proxoh=j: hÄ nou= kaiì lo/gou kaiì
pneu/matoj tou= kaq' h(ma=j: hÄ r(o/dou futou= kaiì
aÃnqouj kaiì eu)wdi¿aj.
Pa/lin ei¹kwÜn le/getai tw½n e)some/nwn ai¹nigmatwdw½j
skiagrafou=sa ta\ me/llonta, w¨j h( kibwto\j th\n
a(gi¿an parqe/non kaiì qeoto/kon kaiì h( r(a/bdoj kaiì h(
sta/mnoj, kaiì w¨j o( oÃfij to\n to\ dh=gma dia\ staurou=
katargh/santa tou= a)rxeka/kou oÃfewj, hÀ te
qa/lassa, to\ uÀdwr kaiì h( nefe/lh to\ tou=
својственим и урођеним аналогијама
(узвођењима). Зато ако се божанска реч стара о
нама и од свуда проналази оно што нас узводи,
придајући и стварима које су просте и
неизбразиве неке образе, како онда да не ослика
изображењима ствари по самој природи
обликоване, оне за којима човек чезне а није у
стању да их види зато што нису присутне? Јер се
чулним путем ствара у предњем делу мозга нека
врста маште која се онде доставља моћи
расуђивања и бива похрањена у памћењу. То
потврђује и богоречити Григорије (Богослов):
„Ма колико се ум трудио, немоћан је да изађе из
телесности", али "и оно што је код Бога
невидљиво, од постања света умом се на
створењима јасно види" (Рим. 1,20; Григорије
Богослов, Беседа 28,44). Отуда видимо иконе
(слике) у створењима које нам дискретно
објављују божанска указања. Као, на пример, кад
кажемо „света надначална Тројица" да се
изображава сунцем, светлошћу и зраком, или
извором извирућим, водом која извире и ушћем;
или: нашим умом, речју и духом, или: кореном
биљке, цветом и мирисом.
(1.12) Икона се такође зове и оно што тајанствено
оцртава оно што ће се догодити у будућности, као
на пример: кивот и штап и сасуд, Свету
Богородицу; као што је змија указања на Онога
који је преко Крста уништио свезлу Змију, или
море, вода и облак на Духа крштења.
bapti¿smatoj pneu=ma.
Pa/lin ei¹kwÜn le/getai tw½n gegono/twn hÄ kata/ tinoj
qau/matoj mnh/mhn hÄ timh=j hÄ ai¹sxu/nhj hÄ a)reth=j hÄ
kaki¿aj pro\j th\n ei¹j uÀsteron tw½n qewme/nwn
w©fe/leian, w¨j aÄn ta\ me\n kaka\ feu/gwmen, ta\j de\
a)reta\j zhlw¯swmen. Diplh= de\ auÀth dia/ te lo/gou
taiÍj bi¿bloij e)ggrafome/nou, w¨j o( qeo\j to\n no/mon
taiÍj placiìn e)neko/laye kaiì tou\j tw½n qeofilw½n
a)ndrw½n bi¿ouj a)nagra/ptouj gene/sqai prose/tace,
kaiì dia\ qewri¿aj ai¹sqhth=j, w¨j th\n sta/mnon kaiì
th\n r(a/bdon e)n tv= kibwt%½ teqh=nai prose/tacen ei¹j
mnhmo/sunon. OuÀtw kaiì nu=n ta\j ei¹ko/naj tw½n
gegono/twn kaiì ta\j a)reta\j diagra/fomen. äH toi¿nun
pa=san ei¹ko/na aÃnele kaiì a)ntinomoqe/tei t%½ tau/taj
prosta/canti gene/sqai hÄ e(ka/sthn de/xou kata\ to\n
e(ka/stv pre/ponta lo/gon kaiì tro/pon. Ei¹po/ntej
toi¿nun tou\j th=j ei¹ko/noj tro/pouj eiãpwmen kaiì periì
proskunh/sewj.
1,14 ¸H prosku/nhsij u(poptw¯sewj kaiì timh=j e)sti
su/mbolon. Kaiì tau/thj de\ diafo/rouj eÃgnwmen
tro/pouj: Prw¯thn th\n kata\ latrei¿an, hÁn
prosa/gomen mo/n% t%½ fu/sei proskunht%½ qe%½.
ãEpeita th\n dia\ to\n fu/sei proskunhto\n qeo\n
prosagome/nhn toiÍj au)tou= fi¿loij te kaiì
qera/pousin, w¨j t%½ a)gge/l% ¹Ihsou=j o( tou= Nauh=
kaiì Danih\l proseku/nhsan, hÄ toiÍj qeou= to/poij,
wÐj fhsin o( Daui¿d: "Proskunh/swmen ei¹j to\n
to/pon, ou eÃsthsan oi¸ po/dej au)tou=", hÄ toiÍj au)tou=
(1.13) Икона се назива и сећање на догађаје или
неко чудо или почаст, посрамљење, врлину или
зло, ради користи оних који ће доцније ићи путем
обожења, да би од зла бежали а у добру
ревновали. Таква слика (икона) је двострука: она
или се записује у књиге као реч, као што је Бог на
плочама урезао Закон и заповедио да се записују
животи богољубивих људи, или чулним
(опипљивим, естетским) виђењем, као што
заповеди (Бог) да сасуд и штап буду положени у
кивот (завета) на спомен. Тако исто и ми данас
сликамо иконе (слике) догађаја и врлина. Зато или
треба одбацити сваку слику и окренути се против
онога који нам је наредио да ово чинимо, или
сваку прихватити по смислу и на начин који
свакој од њих приличи. Дотакнувши се пак
начина изображавања (сликања) иконе, да кажемо
нешто и о самом поклоњењу (њој).
(1.14) Поклоњење је символ припадања и
поштовања. Познати су нам његови различити
начини. Прво (поклоњење) је богослужног типа:
њега приносимо једино Богу, по природи
поклоњења достојном. Онда поклоњење
приношено ради по природи поклоњења
достојног Бога његовим пријатељима и слугама,
као што су се Исус Навин и Данило поклонили
анђелу, или божанским местима, по Давидовим
речима: „Поклонимо се месту на коме стајаху
a)naqh/masin, w¨j aÀpaj ¹Israh\l tv= skhnv=
proseku/nei kaiì t%½ e)n ¸Ierousalh\m na%½ ku/kl%
e(stw½tej kaiì pro\j au)to\n a(pantaxo/qen
proskunou=ntej ei¹se/ti kaiì nu=n, hÄ toiÍj u(p' au)tou=
xeirotonhqeiÍsin aÃrxousin, w¨j ¹IakwÜb t%½ te ¹Hsau=
w¨j progeneste/r% a)delf%½ u(po\ qeou= genome/n% kaiì
FarawÜ u(po\ qeou= xeirotonhqe/nti aÃrxonti kaiì t%½
¹Iwsh\f oi¸ au)tou= a)delfoi¿. Oiåda kaiì kata\ timh\n
th\n pro\j a)llh/louj prosagome/nhn prosku/nhsin
w¨j ¹Abraa\m toiÍj ui¸oiÍj ¹Emmw¯r. äH toi¿nun pa=san
prosku/nhsin aÃnele hÄ pa/saj de/xou meta\ tou=
o)fei¿lontoj lo/gou kaiì tro/pou.
1,15 Le/ge moi e)rwtw½nti: Eiâj qeo\j o( qeo/j; Nai¿,
fh/seij, w¨j eÃmoige dokeiÍ, eiâj nomoqe/thj. Ti¿ ouÅn
nomoqeteiÍ ta\ e)nanti¿a; Ou) ga\r eÃcw th=j kti¿sewj
ta\ xeroubi¿m. Ti¿ ouÅn prosta/ttei xeroubiìm glupta\
a)nqrw¯pwn xersiìn tektaino/mena skia/zein to\
i¸lasth/rion; äH dh=lon, w¨j qeou= me\n w¨j
a)perigra/ptou kaiì a)neika/stou poieiÍn ei¹ko/na
a)mh/xanon hà tinoj w¨j qeou=, iàna mh\ w¨j qeo\j
latreuome/nh proskunh=tai h( kti¿sij. Tw½n de\
xeroubiìm w¨j perigraptw½n kaiì t%½ qei¿% qro/n%
douloprepw½j parestw¯twn th\n ei¹ko/na prosta/ttei
poieiÍn douloprepw½j skia/zousan to\ i¸lasth/rion:
eÃprepe ga\r tv= ei¹ko/ni tw½n ou)rani¿wn leitourgw½n
th\n ei¹ko/na tw½n qei¿wn musthri¿wn skia/zesqai. Ti¿
de\ fh\j th\n kibwto/n, th\n sta/mnon, to\ i¸lasth/rion;
Ou) xeiro/teukta; Ou)k eÃrga xeirw½n a)nqrw¯pwn;
Ou)k e)c a)ti¿mou, w¨j su\ fh/j, uÀlhj kateskeuasme/na;
Ti¿ de\ h( skhnh\ aÀpasa; Ou)xiì ei¹kwÜn hÅn; Ou) skia\
ноге његове"; или ономе што је њему посвећено:
тако се сав Израил поклонио шатору и храму у
Јерусалиму, около стојећи и непрестано се
одсвуда према њему клањајући; или кнезовима
које је он изабрао: као Јаков Исаву, као старијем
брату по Богу и фараону Богом постављеном
кнезу, и Јосифу његова браћа. Знам и за почасно
узајамно приношење поклоњења, као Аврам
синовима Еморовим. Зато, дакле, или укини свако
поклоњење или свако прихвати са одговарајућим
смислом и начином.
(1.15) Одговори ми на питање: Је ли Бог један
Бог? Да, рећи ћеш, тако мислим, један је
Законодавац. Па зар он даје противуречне законе?
Јер херувими спадају у творевину. Како онда он
заповеда да вајани херувими и израђени људском
руком заклањају Ковчег измирења (Изл. 25,1820).
Зар није јасно да је немогуће правити икону Бога,
као неописивог и неизрецивог, или некога као
Бога, да не би дошло до поклоњења творевине на
начин само Богу доличан. За херувиме пак као
описиве и као оне који као слуге стоје око
престола Божјег заповеда да буде начињена
њихова икона (слика) и да у ставу служења
заклања Ковчег измирења. То стога што је
требало да се иконом (сликом) небеских
служитеља заклони икона (слика) божанских
тајни.
А шта кажеш за кивот, сасуд (стамну), Ковчег
kaiì u(po/deigma; Fhsiì toigarou=n o( qeiÍoj
a)po/stoloj periì tw½n kata\ to\n no/mon i¸ere/wn
dieciw¯n: "Oiàtinej u(podei¿gmati kaiì ski#= latreu/ousi
tw½n e)pourani¿wn, kaqwÜj kexrhma/tistai Mwsh=j
me/llwn e)piteleiÍn th\n skhnh/n. àOra ga/r fhsi,
poih/seij pa/nta kata\ to\n tu/pon to\n deixqe/nta soi
e)n t%½ oÃrei." ¹All' ou)de\ ei¹kwÜn hÅn o( no/moj, a)ll'
ei¹ko/noj proski¿asma: fhsiì gou=n o( au)to\j
a)po/stoloj: "Skia\n ga\r eÃxwn o( no/moj tw½n
mello/ntwn a)gaqw½n, ou)k au)th\n th\n ei¹ko/na tw½n
pragma/twn." Ei¹ ouÅn o( no/moj ei¹ko/naj a)pagoreu/ei,
au)to\j de\ ei¹ko/noj e)stiì proxa/ragma, ti¿ fh/somen;
Ei¹ h( skhnh\ skia\ kaiì tu/pou tu/poj, pw½j mh\
ei¹konografeiÍn o( no/moj diakeleu/etai; ¹All' ou)k
eÃstin ouÀtw tau=ta, ou)k eÃsti: "kairo\j" de\ ma=llon
"t%½ pantiì pra/gmati."
1,16 Pa/lai me\n o( qeo\j o( a)sw¯mato/j te kaiì
a)sxhma/tistoj ou)damw½j ei¹koni¿zeto, nu=n de\ sarkiì
o)fqe/ntoj qeou= kaiì toiÍj a)nqrw¯poij
sunanastrafe/ntoj ei¹koni¿zw qeou= to\ o(rw¯menon.
Ou) proskunw½ tv= uÀlv, proskunw½ de\ to\n th=j uÀlhj
dhmiourgo/n, to\n uÀlhn di' e)me\ geno/menon kaiì e)n
uÀlv katoikh=sai katadeca/menon kaiì di' uÀlhj th\n
swthri¿an mou e)rgasa/menon, kaiì se/bwn ou)
pau/somai th\n uÀlhn, di' hÂj h( swthri¿a mou
eiãrgastai. Se/bw de\ ou)x w¨j qeo/n®aÃpage: pw½j ga\r
измирења? Зар и они нису руком рађени? Нису ли
дела руку човечијих? Зар нису направљени од,
како ти кажеш, „нечасне" материје? Шта је цела
Скинија? Зар и она није икона (слика)? Зар није
сенка и предуказање? Зато божанствени Апостол,
говорећи о законским свештеницима, и каже:
„Који служе предуказањем и сенком небеских
ствари, као што се откри Моисију, кад је требало
да начини Скинију. „Гледај, каже, да начиниш све
по обрасцу који тије показан на Гори" (Јевр. 8,5).
Но, Закон није био чак ни икона него само
преднацрт (proski¿asma) иконе. Зато исти
Апостол каже: „Јер закон имајући само сенку
будућих добара, а не сами лик ствари" (Јевр.
10,1). Ако, дакле, закон забрањује иконе (слике) а
сам представља преднацрт (сенку) иконе, шта на
то да кажемо? Ако је Скинија сен и образац
образа (лика), како онда да закон забрањује
иконописање? Но, није то тако, није. Пре ће бити
да „свака ствар има своје време".
(1,16) Истина је да у старини бестелесни и
неизобразиви Бог уопште није сликан. Сада,
међутим, када се јавио у телу и поживео са
људима, слика се оно што је код Бога видљиво.
Не клањам се материји него се клањам Творцу
материје, ономе који је ради мене постао
материја, и изволео да се настани у материји, и
који ми је преко материје остварио спасење. Но,
не поштујем њу као Бога, не дао Бог! Јер како
може бити Бог оно што је из ничега настало? Ако
to\ e)c ou)k oÃntwn th\n ge/nesin e)sxhko\j qeo/j; ® ei¹
kaiì to\ tou= qeou= sw½ma qeo\j dia\ th\n kaq' u(po/stasin
eÀnwsin gegono\j a)metablh/twj, oÀper to\ xriÍsan, kaiì
meiÍnan, oÀper hÅn tv= fu/sei, sa\rc e)yuxwme/nh yuxv=
logikv= te kaiì noer#=, h)rgme/nh, ou)k aÃktistoj. Th\n
de/ ge loiph\n uÀlhn se/bw kaiì di' ai¹dou=j aÃgw, di' hÂj
h( swthri¿a mou ge/gonen, w¨j qei¿aj e)nergei¿aj kaiì
xa/ritoj eÃmplewn. äH ou)x uÀlh to\ tou= staurou=
cu/lon to\ triso/lbion kaiì trismaka/riston; äH ou)x
uÀlh to\ oÃroj to\ septo\n kaiì aÀgion, o( tou= krani¿ou
to/poj; äH ou)x uÀlh h( fere/sbioj pe/tra kaiì
zwhfo/roj, o( ta/foj o( aÀgioj, h( phgh\ th=j h(mw½n
a)nasta/sewj; äH ou)x uÀlh to\ me/lan kaiì h( tw½n
eu)aggeli¿wn panagi¿a bi¿bloj; äH ou)x uÀlh h(
zwhfo/roj tra/peza h( to\n aÃrton h(miÍn th=j zwh=j
xorhgou=sa; äH ou)x uÀlh o( xruso/j te kaiì o(
aÃrguroj, e)c wÒn stauroiì kaiì pi¿nakej kaiì krath=rej
kataskeua/zontai; äH ou)x uÀlh pro\ tou/twn
a(pa/ntwn to\ tou= kuri¿ou mou sw½ma kaiì aiâma; äH
pa/ntwn tou/twn aÃnele to\ se/baj kaiì th\n
prosku/nhsin hÄ paraxw¯rei tv= e)kklhsiastikv=
parado/sei kaiì th\n tw½n ei¹ko/nwn prosku/nhsin qeou=
kaiì fi¿lwn qeou= o)no/mati a(giazome/nwn kaiì dia\
tou=to qei¿ou pneu/matoj e)piskiazome/nwn xa/riti.
Mh\ ka/kize th\n uÀlhn: ou) ga\r aÃtimoj. Ou)de\n ga\r
aÃtimon, oÁ para\ qeou= gege/nhtai: tw½n Manixai¿wn
tou=to to\ fro/nhma. Mo/non de\ aÃtimon, oÁ mh\ th\n
ai¹ti¿an eÃsxen e)k qeou=, a)ll' h(me/tero/n e)stin euÀrema
tv= e)k tou= kata\ fu/sin ei¹j to\ para\ fu/sin
au)tecousi¿% e)kkli¿sei te kaiì r(opv= tou= qelh/matoj,
и јесте Божје тело постало Бог непроменљиво
због ипостасног јединства, као помазано али и као
остало оно што је по природи било: тело одушено
душом разумном и умном, започело, не
нестворено. А и осталу материју, преко које ми је
дошло спасење, поштујем и одајем јој почаст, као
испуњеној божанском силом и благодати. Зар
није материја предивно и трипут блажено крсно
дрво? Или зар није материја чесна и света Гора
место Лобање (распећа)? Или зар није материја
животодавни и живоносни камен, Гроб свети,
извор нашег васкрсења? Или зар није материја
мастило и свесвета књига Еванђеља? Зар није
материја и живоносна трпеза која нам даје Хлеб
живота? или зар није материја злато и сребро од
којих се праве крстови, плоче и чаше. Или, пре
свега овога, зар није материја тело и крв Господа
мога? Зато или одбаци поштовање и поклоњење
према свему овоме или уступи место црквеном
предању и поклоњењу икона Божјих и пријатеља
Божјих именом освећених, и отуда осењених
благодаћу Духа Божјег. Не називај материју злом
јер она није нечасна: ништа од онога што је Бог
створио није нечасно. Такво схватање је
манихејско. Само оно је нечасно што нема узрок у
Богу него представља нашу измишљотину,
слободним скретањем и стремљењем воље из
онога што је природно у оно што је неприродно, а
то управо и јесте грех. Ако обешчашћујеш иконе
ради Закона и забрањујеш их зато што су
toute/stin h( a(marti¿a. Ei¹ dia\ to\n no/mon ta\j
ei¹ko/naj a)tima/zeij kaiì a)pagoreu/eij w¨j e)c uÀlhj
kat- eskeuasme/naj, oÀra, ti¿ fhsin h( grafh/: "Kaiì
e)la/lhse ku/rioj pro\j Mwsh=n le/gwn: ¹Idou\
a)nake/klhka to\ oÃnoma Beseleh\l to\n tou= ¹Oreiì
to\n tou= áWr e)k fulh=j ¹Iou/da. Kaiì e)ne/plhsa
au)to\n pneu=ma qeiÍon sofi¿aj kaiì sune/sewj kaiì
e)pisth/mhj e)n pantiì eÃrg% dianoeiÍsqai
a)rxitektoneiÍn kaiì e)rga/zesqai xrusi¿on
a)rgu/rion kaiì to\n xalko\n kaiì th\n u(a/kinqon kaiì
th\n porfu/ran kaiì to\ ko/kkinon nhsto\n kaiì th\n
bu/sson th\n keklwsme/nhn kaiì ta\ liqourgika\ ei¹j
ta\ eÃrga kaiì tektonikh=j ei¹j ta\ cu/la, e)rga/zesqai
kata\ pa/nta ta\ eÃrga: kaiì e)gwÜ de/dwka au)to\n kaiì
to\n ¹Elia\b to\n tou= ¹Axisama\x e)k fulh=j Da/n:
kaiì pantiì sunet%½ kardi¿# e)gwÜ de/dwka su/nesin, kaiì
poih/sousi pa/nta, oÀsa soi sune/taca." kaiì pa/lin
"eiåpe Mwsh=j pro\j pa=san sunagwgh\n ui¸w½n
¹Israh/l: ¹Hkou/sate tou=to to\ r(h=ma, oÁ sune/tace
ku/rioj le/gwn: La/bete par' u(mw½n au)tw½n a)fai¿rema
t%½ kuri¿%. Pa=j katadexo/menoj th\n kardi¿an, kaiì
oiãsousi ta\j a)parxa\j t%½ kuri¿%, xrusi¿on, a)rgu/rion,
xalko/n, u(a/kinqon, porfu/ran, ko/kkinon diplou=n
dianenhsme/non kaiì bu/sson keklwsme/nhn kaiì
tri¿xaj ai¹gei¿aj kaiì de/rmata kriw½n
h)ruqrodanwme/na kaiì de/rmata u(aki¿nqina kaiì cu/la
aÃshpta kaiì eÃlaion th=j xri¿sewj kaiì to\ qumi¿ama
th=j sunqe/sewj kaiì li¿qouj sardi¿ouj kaiì li¿qouj ei¹j
th\n glufh\n kaiì ei¹j th\n e)pwmi¿da kaiì to\n podh/rh.
Kaiì pa=j sofo\j kardi¿# e)n u(miÍn e)lqwÜn e)rgaze/sqw
направљене од материје, пази шта каже Свето
писмо: „И рече Бог Мојсију говорећи: гле, позвах
по имену Веселеила сина Урије сина Орова од
племена Јудина. И напуних га Духа Светога,
мудрости и знања и сваке вештине, да обликује и
обрађује злато и сребро и мјед и драгоцено
камење и порфиру и црвену нит и љубичасти
kaiì конац, да умије резати камење и тесати дрво и
kaiì радити сваки посао. И ја сам му дао Елијава сина
Ахисамахова од племена Данова; и свакоме
мудроме срцем ја сам дао мудрост, и израдиће све
што сам ти заповедио" (Изл. 31,16). И опет: „Рече
Мојсије целоме збору синова Израиљевих: Чујте
ову реч, коју заповеди Господ говорећи: Скупите
између себе самих прилог Господу. Сваки
пријемчива срца, нека принесе првине Господу...
И сваки мудар срцем међу вама нека дође да ради
све оно што је заповедио Господ: шатор и све
друго" (Изл. 35,45,1011)... Као што се види,
материја која је по вама нечасна, достојна је
поштовања. Има ли шта бедније од козјих длака и
боја? И зар нису боје црвено и порфира и јакинт?
Гле, ту је и подобије херувима. Како онда кажеш
да Закон забрањује управо оно што Закон
заповеда? Ако ради Закона забрањујеш иконе,
онда си обавезан и суботу да празнујеш и да се
обрезујеш, јер то Закон тражи неизоставно.
Знајте, међутим, „да ако закон држите Христос
вам ништа неће користити. Ви који се законом
оправдавате, отпали сте од благодати" (Гал. 5,
pa/nta, oÀsa sune/tace ku/rioj, th\n skhnh/n", kaiì ta\ 2.4). Стари Израил није видео Бога, „а ми
e(ch=j, kaiì meq' eÀtera "kaiì e)poi¿hsen a)mfote/rouj откривеним лицем славу Господњу гледамо" (2
tou\j li¿qouj th=j smara/gdou sumpeporphme/nouj kaiì Кор 3,18).
perisesialwme/nouj xrusi¿% kaiì geglumme/nouj
e)kko/lamma sfragiÍdoj", kaiì pa/lin "oi¸ li¿qoi hÅsan
e)c o)noma/twn tw½n ui¸w½n ¹Israh\l dw¯deka e)k tw½n
o)noma/twn au)tw½n e)ggeglumme/nai sfragiÍdej,
eÀkastoj e)k tou= au)tou= o)no/matoj ei¹j ta\j dw¯deka
fula/j", kaiì auÅqij "kaiì e)poi¿hsan to\ katape/tasma
th=j skhnh=j tou= marturi¿ou e)c u(aki¿nqou kaiì
porfu/raj kaiì kokki¿nou nenhsme/nou kaiì bu/ssou
keklwsme/nhj, eÃrgon u(fanto\n xeroubi¿m", kaiì pa/lin
"kaiì e)poi¿hsan to\ i¸lasth/rion aÃnwqen th=j kibwtou=
e)k xrusi¿ou kaqarou= kaiì tou\j du/o xeroubi¿m." ¹Idou\
dh\ uÀlh timi¿a kaiì kaq' u(ma=j aÃtimoj. Ti¿ ga\r
trixw½n ai¹gei¿wn eu)tele/steron kaiì xrwma/twn; Kaiì
ou) xrw¯mata to\ ko/kkinon kaiì h( porfu/ra kaiì h(
u(a/kinqoj; ¹Idou\ dh\ kaiì o(moi¿wma xeroubi¿m. Pw½j
ouÅn dia\ to\n no/mon a)pagoreu/ein fh/j, oÁ poieiÍn o(
no/moj prose/tacen; Ei¹ dia\ to\n no/mon ta\j ei¹ko/naj
a)pagoreu/eij, wÐra soi kaiì sabbati¿zein kaiì
perite/mnesqai: tau=ta ga\r a)paraxwrh/twj o( no/moj
keleu/ei. ¹All' iãste, "w¨j, e)a\n to\n no/mon thrh=te,
Xristo\j u(ma=j ou)de\n w©felh/sei. Oiàtinej e)n no/m%
dikaiou=sqe, th=j xa/ritoj e)cepe/sete." Ou)x e(w¯ra
qeo\n o( ¹Israh\l o( pa/lai, "h(meiÍj de\
a)nakekalumme/n% prosw¯p% th\n do/can kuri¿ou
katoptrizo/meqa."

(I, 17) Тако видљиво постављамо свуда његов

Kaiì ai¹sqhtw½j to\n au)tou= xarakth=ra tou=
sarkwqe/ntoj fhmiì qeou= lo/gou proti¿qemen
лик, тј. лик оваплоћеног Бога Логоса и освећујемо
a(pantaxh= kaiì th\n prw¯thn a(giazo/meqa tw½n
ai¹sqh/sewn prw¯th ga\r ai¹sqh/sewn oÀrasijŸ wÐsper
kaiì toiÍj lo/goij th\n a)koh/n: u(po/mnhma ga/r e)stin h(
ei¹kw¯n. Kaiì oÀper toiÍj gra/mmata memuhme/noij h(
bi¿bloj, tou=to toiÍj a)gramma/toij h( ei¹kw¯n: kaiì oÀper
tv= a)kov= o( lo/goj, tou=to tv= o(ra/sei h( ei¹kw¯n:
nohtw½j de\ au)t%½ e(nou/meqa. Dia\ tou=to prose/tacen
o( qeo\j gene/sqai kibwto\n e)k cu/lwn a)sh/ptwn kaiì
kataxrusw½sai tau/thn eÃswqe/n te kaiì eÃcwqen kaiì
e)nqeiÍnai ta\j pla/kaj, th\n r(a/bdon, th\n sta/mnon th\n
xrush=n eÃxousan to\ ma/nna pro\j u(po/mnhsin tw½n
gegono/twn kaiì protu/pwsin tw½n mello/ntwn. Kaiì
ti¿j ou)k e)reiÍ tau/taj ei¹ko/naj diaprusi¿ouj te
kh/rukaj; Kaiì tau=ta ou)k e)k plagi¿wn eÃkeito th=j
skhnh=j, a)lla\ katenw¯pion panto\j tou= laou=, pro\j
aÁ ble/pontej t%½ di' au)tw½n e)nergh/santi qe%½
prose/feron th\n prosku/nhsin kaiì th\n latrei¿an.
Dh=lon ou)x w¨j au)toiÍj latreu/ontej, a)lla\ di' au)tw½n
ei¹j u(po/mnhsin tw½n qauma/twn a)go/menoi kaiì t%½
teratourg%½ qe%½ th\n prosku/nhsin ne/montej.
Ei¹ko/nej ga\r hÅsan pro\j u(po/mnhsin kei¿menai,
timw¯menai ou)x w¨j qeoi¿, a)ll' w¨j qei¿aj e)nergei¿aj
u(po/mnhsin aÃgousai.
Kaiì dw¯deka li¿qouj prose/tacen o( qeo\j lhfqh=nai
e)k tou= ¹Iorda/nou kaiì th\n ai¹ti¿an prosti¿qhsi: fhsiì
ga/r: " àIna, oÀtan e)rwt#= se o( ui¸o/j sou, ti¿ ei¹sin oi¸
li¿qoi ouÂtoi, dihgv=, pw½j e)ce/lipe to\ uÀdwr tou=
¹Iorda/nou qei¿# prosta/cei kaiì die/bh h( kibwto\j
kuri¿ou kaiì pa=j o( lao/j." Pw½j ouÅn h(meiÍj ou)k
ei¹konografh/somen ta\ swth/ria Xristou= tou= qeou=
прво међу чулима (а прво међу чулима је вид),
слично као што речима (освећујемо) слух. Јер
икона је подсетник: оно што је књига за писмене,
то је икона за неписмене; и што је за слух реч, то
је икона за вид. Њоме се умно са
њим(Христом)сједињујемо. Зато је Бог и
заповедио да се направи кивот од немољчавог
дрвета и да он буде позлаћен споља и изнутра, да
се у њега положе плоче Закона, штап (Аронов),
златни сасуд са маном, ради сећања на догађаје и
прасликовања онога што ће се збити, И ко не би
назвао ове иконе (слике) очевидним
проповедницима? А све то је стајало не негде по
страни у шатору него пред лицем целог народа:
гледајући на њих они су приносили преко тога
дејствујућему Богу поклоњење и богопоштовање.
Наравно, не тако што су те предмете обожавали
него што су се преко њих сећала чудеса и
приносили чудотворцу Богу поклоњење. Слике су
им биле дате на подсећање, да буду поштоване не
као богови, него као оно што подсећа на божанска
дејства.
(1.18) Бог је такође заповедио да се узме и
дванаест каменова из Јордана, па додаје разлог
речима: „Да испричаш када те пита син твој, шта
је то камење, како пресахну вода у Јордану
заповешћу Божјом, па пређе кивот Господњи и
сав народ" (Изл. 13,14). Како онда да ми не
изобразимо спасоносна страдања и чудеса Христа
h(mw½n pa/qh kaiì qau/mata, iàn', oÀtan e)rwt#= me o( ui¸o/j
mou, ti¿ tou=to/ e)stin, e)rw½, oÀti o( qeo\j lo/goj
aÃnqrwpoj ge/gone kaiì di' au)tou= ou)x o( ¹Israh\l
mo/noj to\n ¹Iorda/nhn dih=lqen, a)ll' h( fu/sij aÀpasa
pro\j th\n a)rxai¿an e)panh=lqe makario/thta, di' ou h(
fu/sij e)k tw½n katwta/twn th=j gh=j a)nh=lqen
u(pera/nw pa/shj a)rxh=j kaiì e)n au)t%½ t%½ patrik%½
keka/qike qro/n%.
1,19 ¹Alla\ nai¿ fhsi: Poi¿ei Xristou= to\
ei¹ko/nisma kaiì a)rke/sqhti hÄ kaiì th=j tou/tou mhtro\j
th=j qeoto/kou. äW th=j a)topi¿aj. ¹Exqro\n e(auto\n
diarrh/dhn tw½n a(gi¿wn kaqwmolo/ghsaj: ei¹ ga\r
Xristou= me\n ei¹ko/na poieiÍj, tw½n a(gi¿wn de\ ou)damw½j,
dh=lon w¨j ou)xiì th\n ei¹ko/na a)pagoreu/eij, a)lla\ th\n
tw½n a(gi¿wn timh/n, oÀper ou)deiìj tw½n a)p' ai¹w½noj
e)to/lmhse poih=sai hÄ e)gxeirh=sai toiou/t%
tolmh/mati. Tou= ga\r Xristou= w¨j dedocasme/nou
poiw½n ei¹ko/na tw½n a(gi¿wn w¨j a)doca/stwn dhladh\
a)poptu/eij to\ e)ceiko/nisma kaiì yeudh= th\n a)lh/qeian
deiknu/ein e)pixeireiÍj. "Zw½ ga\r e)gw¯," le/gei ku/rioj,
"kaiì tou\j doca/zonta/j me doca/sw", kaiì o( qeiÍoj
a)po/stoloj: " àWste ou)ke/ti eiå dou=loj, a)ll' ui¸o/j: ei¹
de\ ui¸o/j, kaiì klhrono/moj qeou= dia\ Xristou=." kaiì
"eiãper sumpa/sxomen, iàna kaiì sundocasqw½men." Ou)
kata\ tw½n ei¹ko/nwn hÃrw to\n po/lemon, a)ll' hÅ kata\
tw½n a(gi¿wn. Fhsiì gou=n ¹Iwa/nnhj o( qeo/logoj kaiì
e)pisth/qioj, "oÀti oÀmoioi au)t%½ e)so/meqa." àWsper ga\r
t%½ puriì e(nou/menoj o( si¿dhroj ou) tv= fu/sei, a)lla\
tv= e(nw¯sei kaiì purw¯sei kaiì meqe/cei pu=r gi¿netai,
ouÀtw kaiì to\ qeou/menon ou) tv= fu/sei a)lla\ tv=
Бога нашега, да би када ме упита син мој, шта је
ово? могао рећи: Бог Реч постаде човек и преко
њега пређе Јордан не само Израил, него се цела
природа поврати древном блаженству, кроз које
се наша природа уздигла из дубина земаљских
изнад сваког начела и села на самом престолу
Оца.
(1.19) у реду, кажеш: Насликај изображење
Христово и тиме се задовољи или и (изображење)
његове матере Богородице. О, како је то
неумесно! Тиме си отворено признао да си
непријатељ Светих! Јер ако сликаш Христа а не и
Свете, онда је јасно да ти не забрањујеш икону
него поштовање Светих, што се од памтивека
нико није усудио да учини, па чак ни да покуша
такву дрскост. Сликајући икону Христа као
прослављеног, одбацујеш изображење светих као
непрослављених и тиме покушаваш да прикажеш
истину за лаж. „Јер ја живим", каже Господ, „и
оне који ме славе прослављам"; а божански
Апостол: „Тако ниси више роб него син; а ако си
син и наследник си Божји кроз Христа" (Гал 4,7),
и још: „Пошто с њим страдамо, да се с њим и
прославимо" (Рим 8,17). Очевидно, не ради се о
борби против икона него против Светих. Јован
пак богослов, најприснији ученик, каже: „да ћемо
слични њему бити" (1 Јн 3,2). Јер као што гвожђе
кад се сједини с огњем, постаје огањ, али не
природом него сједињењем и усијаношћу и
meqe/cei qeo\j gi¿netai. Ou) th\n sa/rka fhmiì tou=
sarkwqe/ntoj ui¸ou= tou= qeou=: e)kei¿nh ga\r tv= kaq'
u(po/stasin e(nw¯sei kaiì meqe/cei th=j qei¿aj fu/sewj
a)tre/ptwj qeo\j e)xrhma/tisen, ou)k e)nergei¿#
xrisqeiÍsa qeou= wÐsper tw½n profhtw½n eÀkastoj,
parousi¿# de\ oÀlou tou= xri¿ontoj. àOti de\ tv= qew¯sei
qeoiì kaiì oi¸ aÀgioi, "o( qeo/j", fhsi¿n, "eÃsth e)n
sunagwgv= qew½n, e)n me/s% de\ qeou\j diakrineiÍ", oÀtan
iàstatai qeo\j e)n me/s% qew½n ta\j a)ci¿aj diairw½n, w¨j
e(rmhneu/wn fhsiìn o( qeolo/goj Grhgo/rioj.
заједничарењем, тако и обожени човек, не
природом него заједничарењем постаје Бог. Овде
не мислим на тело оваплоћеног Сина Божјег јер
оно је ипостасним јединством и заједничарењем
са божанском природом постало Бог
непроменљиво, не енергијом Божјом помазано
као сваки поједини од пророка, него целосним
присуством Помазујућег. А да и Свети постају
обожењем богови види се из реченога: „Стаде Бог
на сабору богова, посред богова ће пресудити"
(Пс 81,1); то када стане Бог посред богова да
раздељује достојанства, по тумачењу Григорија
Богослова.

(1,20) Бог је заповедио Давиду да му сазида храм

1,20 T%½ Dauiìd e)phggei¿lato o( qeo\j oi¹kodomh=sai
au)t%½ nao\n dia\ tou= i¹di¿ou ui¸ou= Solomw½ntoj kaiì
kataskeua/sai oiåkon a)napau/sewj. Tou=ton преко његовог сина Соломона и да му сагради
SolomwÜn %©kodo/mhse kaiì e)poi¿hse xeroubi¿m, wÐj дом покоја, Соломон га сазида и направи
fhsin h( bi¿bloj tw½n Basileiw½n, kaiì perie/sxe ta\ херувиме, као што каже књига Царева, и обложи
xeroubiìm xrusi¿% kaiì pa/ntaj tou\j toi¿xouj ku/kl% херувиме златом и све зидове около изрезане
kolaptou\j e)ne/gluyen e)n grafi¿di xeroubiìm kaiì ослика херувимима и палмама, споља и изнутра
foi¿nikaj t%½ e)swte/r% kaiì t%½ e)cwte/r%®ou)k eiåpen не каже „са стране" но „около", уз то и воловима
e)k plagi¿wn, a)lla\ "ku/kl%"®a)lla\ kaiì bo/aj kaiì
и лавовима и речицама. Зар није много
прикладније да се зидови дома Господњег украсе
le/ontaj kaiì r(oi¿+skouj. Ou) poll%½ timiw¯teron
pa/ntaj tou\j toi¿xouj tou= oiãkou kuri¿ou kosmh=sai
a(gi¿wn morfaiÍj kaiì e)ceikoni¿smasin hÃper a)lo/gwn ликовима Светих и изображењима, него ли
kaiì de/ndrwn; Pou= o( diagoreu/wn no/moj: "Ou) животињама и дрвећем? где је закон који
poih/seij pa=n o(moi¿wma;" ¹All' o( sofi¿aj xu/sin заповеда: „не прави себе резана лика"? Него као
deca/menoj SolomwÜn ou) qeo\n ei¹koni¿zwn e)poi¿ei што Соломон, на кога се излила мудрост, није
xeroubiìm kaiì leo/ntwn kaiì bow½n o(moiw¯mata® tou=to изображавао Бога тиме што је сликао херувиме и
ga\r a)pagoreu/ei o( no/moj®ou)d' h(meiÍj qeo\n лавове и слике волова, зато што то закон
ei¹koni¿zontej poiou=men to\ tw½n a(gi¿wn ei¹ko/nisma. забрањује, тако ни ми не сликамо Бога када
правимо изображења Светих. Јер као што се у оно
àWsper ga\r to/te me\n a)lo/gwn aiàmati h(gni¿zeto oÀ te
nao\j kaiì o( lao\j kaiì spod%½ dama/lewj, nu=n de\
Xristou= aiàmati "tou= marturh/santoj e)piì Ponti¿ou
Pila/tou" kaiì e(auto\n a)parxh\n tw½n martu/rwn
dei¿cantoj, eÃti de\ kaiì t%½ tw½n a(gi¿wn aiàmati i¸er%½ h(
e)kklhsi¿a %©kodo/mhtai, ouÀtw to/te me\n morfaiÍj te
kaiì e)ktupw¯masin a)lo/gwn o( tou= qeou= oiåkoj
katekosmeiÍto, nu=n de\ a(gi¿wn tw½n naou\j e)myu/xouj
kaiì logikou\j e(autou\j ei¹j katoikhth/rion qeou=
zw½ntoj e)n pneu/mati kateskeuako/twn.
OuÀtwj kaiì e)n t%½ pra/gmati tw½n ei¹ko/nwn xrh\
e)reuna=n th/n te a)lh/qeian kaiì to\n skopo\n tw½n
poiou/ntwn kai¿, ei¹ me\n a)lhqh\j kaiì o)rqo\j kaiì pro\j
do/can qeou= kaiì tw½n a(gi¿wn au)tou= kaiì pro\j zh=lon
a)reth=j kaiì a)pofugh\n kaki¿aj kaiì swthri¿an yuxw½n
gi¿nontai, a)pode/xesqai kaiì tima=n w¨j ei¹ko/naj kaiì
mimh/mata kaiì o(moiw¯mata kaiì bi¿blouj tw½n
a)gramma/twn kaiì proskuneiÍn kaiì katafileiÍn kaiì
o)fqalmoiÍj kaiì xei¿lesi kaiì kardi¿# a)spa/zesqai w¨j
sesarkwme/nou qeou= o(moi¿wma hÄ th=j tou/tou mhtro\j
hÄ tw½n a(gi¿wn tw½n koinwnw½n tw½n paqhma/twn kaiì
th=j do/chj tou= Xristou= kaiì nikhtw½n kaiì
kaqairetw½n tou= diabo/lou kaiì tw½n daimo/nwn kaiì
th=j pla/nhj au)tw½n, ei¹ de\ qeo/thtoj th=j a)u/lou kaiì
a)swma/tou kaiì a)ora/tou kaiì a)sxhmati¿stou kaiì
a)xrwmati¿stou ei¹ko/na tij tolmh/sei poih=sai, w¨j
yeudh= a)poballo/meqa: kaiì e)a/n tij e)piì do/cv kaiì
proskunh/sei kaiì timv= tou= diabo/lou hÄ tw½n
daimo/nwn, kataptu/omen kaiì puriì a)nali¿skomen.
Kaiì e)a/n tij a)nqrw¯pwn hÄ peteinw½n hÄ e(rpetw½n hÄ
aÃllhj kti¿sewj qeopoih/sv ei¹ko/na, a)naqemati¿zomen
tou=ton. àWsper ga\r ta\ i¸era\ kaiì tou\j naou\j tw½n
време чистио храм и народ крвљу животиња и
пепелом јунице, тако се сада Црква саградила
крвљу Христовом „који је мученички пострадао у
време Понтија Пилата", и самог себе показао
првином мученика, а уз то и светом крвљу
Светих. Исто тако је тада био украшен дом
Господњи ликовима и изображењима животиња а
сада ликовима Светих који су сами себе учинили
храмовима духовним и словесним за обитавање
Бога живога у Духу.
(II, 10, ср. III, 9а) Тако и по питању икона треба
тражити истину и циљ оних који их праве, па ако
истинито и правилно и у славу Божју и његових
Светих то бива, за подстицање на врлину и
избегавање зла и спасење душа, онда их треба
примати и поштовати као иконе и узоре и слике и
књиге за неписмене; и поштовати и љубити, и
очима и уснама и срцем целивати као подобије
оваплоћеног Христа или његове Мајке или
Светих, заједничара страдања и славе Христове и
победника и уништитеља ђавола и демона и
њихове обмане. А ако се неко дрзне да прави
икону невештаственог, бестелесног (и
невидљивог и неизобразивог и необојивог)
Божанства, њу одбацујемо као лажну. Ако лије,
пак, прави у славу и поклоњење и почаст ђавола
или демона, презиремо је и огњем спаљујемо.
Ако, пак, неко обоготвори слику људи или птица
или гмизаваца или другог неког створења, таквога
проклињемо. Јер, као што Свети Оци порушише
daimo/nwn kaqeiÍlon oi¸ aÀgioi pate/rej kaiì e)n toiÍj
au)tw½n to/poij naou\j e)p' o)no/mati a(gi¿wn hÃgeiran,
kaiì tou/touj se/bomen, ouÀtwj kaiì ta\j ei¹ko/naj tw½n
daimo/nwn kaqeiÍlon kaiì a)nt' e)kei¿nwn hÃgeiran
ei¹ko/naj Xristou= kaiì th=j qeoto/kou kaiì tw½n
a(gi¿wn. Kaiì e)piì me\n th=j palaia=j ouÃte naou\j e)p'
o)no/mati a)nqrw¯pwn hÃgeiren o( ¹Israh\l ouÃte
mnhmo/sunon a)nqrw¯pou e(wrta/zeto®eÃti ga\r u(po\
kata/ran hÅn h( tw½n a)nqrw¯pwn fu/sij kaiì o( qa/natoj
kata/krisij hÅn, dio\ kaiì e)penqeiÍto, kaiì to\ sw½ma tou=
teqnhko/toj a)ka/qarton e)logi¿zeto kaiì o( a(pto/menoj
au)tou= ®, nu=n de/, a)f' ou h( qeo/thj tv= h(mete/r# fu/sei
sunekra/qh oiâo/n ti zwopoio\n kaiì swth/rion
fa/rmakon, e)doca/sqh h( fu/sij h(mw½n kaiì pro\j
a)fqarsi¿an metestoixeiw¯qh. Dio\ kaiì o( tw½n a(gi¿wn
qa/natoj e(orta/zetai kaiì naoiì au)toiÍj e)gei¿rontai kaiì
ei¹ko/nej a)nagra/fontai.
2,11 Ginwske/tw ouÅn pa=j aÃnqrwpoj, w¨j o( th\n
ei¹ko/na th\n pro\j do/can kaiì u(po/mnhsin tou=
Xristou= hÄ th=j tou/tou mhtro\j th=j a(gi¿aj qeoto/kou
hà tinoj tw½n a(gi¿wn kaiì pro\j ai¹sxu/nhn tou=
diabo/lou kaiì th=j hÀtthj au)tou= kaiì tw½n daimo/nwn
au)tou= e)k qei¿ou po/qou kaiì zh/lou genome/nhn
katalu/ein e)pixeirw½n kaiì mh\ proskunw½n kaiì timw½n
kaiì a)spazo/menoj w¨j ei¹ko/na timi¿an kaiì ou)x w¨j
qeo\n e)xqro/j e)sti tou= Xristou= kaiì th=j a(gi¿aj
qeoto/kou kaiì tw½n a(gi¿wn kaiì e)kdikhth\j tou=
diabo/lou kaiì tw½n daimo/nwn au)tou=, eÃrg%
e)pideiknu/menoj th\n lu/phn, oÀti o( qeo\j kaiì oi¸ aÀgioi
au)tou= timw½ntai kaiì doca/zontai, o( de\ dia/boloj
олтаре и храмове демонске и на њихова места
подигоше храмове посвећене имену Божјем и
Светима, и ми их поштујемо, тако они уништише
и слике (иконе) демона и поставише наместо њих
иконе Христа и његове Мајке и Светих, па и њих
поштујемо. У Старом завету Израил није подизао
ни храмове посвећене људима, нити се празновао
спомен на људе, јер се људска природа још увек
налазила под проклетством, а смрт била осуда, па
се зато туговало и тело умрлог сматрало за
нечисто, као и онај који би га се дотакао сада пак,
откада је само божанство прожело нашу природу
као неки животворни и спасоносни лек наша
природа се прослави и у нетрулежност претвори.
Зато се празнује и смрт Светих и подижу им се
храмови и њихове иконе сликају.
(II, 11) Нека сваки човек зна да онај који
покушава да уништи икону начињену из
божанске љубави и ревности у славу и спомен
Христа или његове Мајке свете Богородице или
некога од Светих, и на посрамљење ђавола и
победу њега и његових демона; и који је не
поштује и нечествује и не целива као чесну икону
а не као Бога такав је непријатељ Христов и свете
Богородице и Светих и заговорник ђавола и
његових демона. Он на делу показује жалост што
се Бог и његови Свети поштују и прослављају а
ђаво посрамљује. Јер икона је победа и откривење
и обелиск у спомен победе оних који су били
kataisxu/netai: h( ga\r ei¹kwÜn qri¿ambo/j e)sti kaiì
fane/rwsij kaiì sthlografi¿a ei¹j mnh/mhn th=j ni¿khj
tw½n a)risteusa/ntwn kaiì diapreya/ntwn kaiì th=j
ai¹sxu/nhj tw½n h(tthqe/ntwn kaiì katablhqe/ntwn.
2,12 Ou) basile/wn e)stiì nomoqeteiÍn tv= e)kklhsi¿#.
àOra ga/r, ti¿ fhsin o( qeiÍoj a)po/stoloj: "Kaiì ouÁj
me\n eÃqeto o( qeo\j e)n tv= e)kklhsi¿# prw½ton
a)posto/louj, deu/teron profh/taj, tri¿ton poime/naj
kaiì didaska/louj, pro\j to\n katartismo\n th=j
e)kklhsi¿aj", ®ou)k eiåpe basileiÍj®kaiì pa/lin "pei¿qesqe
toiÍj h(goume/noij u(mw½n kaiì u(pei¿kete: au)toiì ga\r
a)grupnou=sin u(pe\r tw½n yuxw½n u(mw½n w¨j lo/gon
a)podw¯santej." kaiì auÅqij "mnh- moneu/ete tw½n
h(goume/nwn u(mw½n, oiàtinej e)la/lhsan u(miÍn to\n
lo/gon, wÒn a)naqewrou=ntej th\n a)nastrofh\n zhlou=te
th\n pi¿stin." Ou)k e)la/lhsan h(miÍn to\n lo/gon
basileiÍj, a)lla\ a)po/stoloi kaiì profh=tai poime/nej
te kaiì dida/skaloi. T%½ Dauiìd e)nteila/menoj o(
qeo\j oi¹kodomh=sai au(t%½ oiåkon eÃfh pro\j au)to/n, oÀti
"ou)k oi¹kodomh/seij moi su\ oiåkon, e)peidh\ a)nh\r
ai¸ma/twn eiå su/". " ¹Apo/dote pa=si ta\j o)feila/j", o(
a)po/stoloj a)nake/krage Pau=loj, "t%½ th\n timh\n
th\n timh/n, t%½ to\n fo/bon to\n fo/bon, t%½ to\n fo/ron
to\n fo/ron, t%½ to\ te/loj to\ te/loj." Basile/wn e)stiìn
h( politikh\ eu)taci¿a, h( de\ e)kklhsiastikh\
kata/stasij poime/nwn kaiì didaska/lwn. Lvstrikh\
eÃfodo/j e)stin auÀth, a)delfoi¿. ¸O Saou\l to\ i¸ma/tion
tou= Samouh\l eÃsxise, kaiì ti¿ pe/ponqen; ãEsxise
сјајни и изврсни у борби, посрамљености
побеђених и поражених. Често сам гледао
чезнутљиве када виде хаљину онога за којим
чезну, како је целивају очима и уснама, као самог
вољеног. „Треба дати свакоме што смо дужни".
по светом Апостолу Павлу, „коме част част"
(Рим. 13,7), и „цару као господару, началницима
као његовим посланицима - свакоме по мери
достојанства (1 Петр 2,13).
(П, 12) Није за цареве да дају законе Цркви. Пази
шта каже божански Апостол: „И ове постави Бог
у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће
пастире и учитеље, за сазидање Цркве" (1 Кор
12,28; Еф 4,11). Цареве не помиње! И опет:
„Слушајте старешине своје и повинујте им се јер
они бдију над душама вашим, пошто ће
одговарати за њих" (Јевр. 13,17). И поново:
старешине ваше, који вам
„Памтите
проповиједаше ријеч Божју; гледајући на њихов
живот, будите ревносни у вери" (Јевр 13,7)
Цареви вам нису проповедали реч Божју него
пророци и апостоли, пастири и учитељи. Када је
бог заповедио Давиду да му сагради дом, рече му:
„Нећеш ми ти саградити дом зато што си ти човек
крви" (1 Днев 28,3). „Треба дати свакоме што смо
дужни", закликта Апостол Павле, „коме част част,
коме страх страх, коме порез порез, коме царину
царину" (Рим 13,7) Царевима, дакле, припада
грађански поредак, а црквено устројство је за
пастире и учитеље. Разбојнички метод је то,
th\n basilei¿an au)tou= o( qeo\j kaiì de/dwken au)th\n
Dauiìd t%½ pr#ota/t%. To\n ¸Hli¿an ¹Ieza/bel e)di¿wce,
kaiì oi¸ ku/nej e)lou/santo e)n t%½ au)th=j aiàmati.
¸Hr%¯dhj a)neiÍle to\n ¹Iwa/nnhn kaiì skwlhko/brotoj
geno/menoj e)ce/yuce. Kaiì nu=n o( maka/rioj
Germano\j o( bi¿% kaiì lo/g% e)castra/ptwn e)rrapi¿sqh
kaiì e)co/ristoj ge/gone, kaiì eÀteroi pleiÍstoi
e)pi¿skopoi kaiì pate/rej, wÒn ou)k oiãdamen ta\
o)no/mata. Ou) lvstriko\n tou=to; ¸O ku/rioj, oÀte
peirastikw½j au)t%½ oi¸ grammateiÍj kaiì
FarisaiÍoi prosv/esan, iàna pagideu/swsin au)to\n
lo/g%, kaiì e)phrw¯thsan au)to/n, ei¹ "eÃcesti dou=nai
kh=nson kai¿sari", pro\j ouÁj a)pekri¿nato: " ¹Aga/gete/
moi no/misma." Tw½n de\ a)gago/ntwn eÃfh: "Ti¿noj eÃxei
th\n ei¹ko/na;" Tw½n de\ fhsa/ntwn "kai¿saroj" le/gei:
" ¹Apo/dote ta\ tou= kai¿saroj kai¿sari kaiì ta\
qeou= t%½ qe%½." ¸Upei¿kome/n soi, wÕ basileu=, e)n toiÍj
kata\ to\n bi¿on pra/gmasi, fo/roij, te/lesi,
dosolhyi¿aij, e)n oiâj soi ta\ kaq' h(ma=j
e)gkexei¿ristai: e)n de\ tv= e)kklhsiastikv= katasta/sei
eÃxomen tou\j poime/naj tou\j lalh/santaj h(miÍn to\n
lo/gon kaiì tupw¯santaj th\n e)kklhsiastikh\n
qesmoqesi¿an. Ou) metai¿romen oÀria ai¹w¯nia, aÁ
eÃqento oi¸ pate/rej h(mw½n, a)lla\ kate/xomen ta\j
parado/seij, kaqwÜj parela/bomen: ei¹ ga\r a)rco/meqa
th\n oi¹kodomh\n th=j e)kklhsi¿aj kaiì e)n mikr%½
kaqaireiÍn, kata\ mikro\n to\ pa=n kataluqh/setai.
1,21=2,15 ¸Istorou=men Xristo\n to\n basile/a kaiì
ku/rion ou) gumnou=ntej au)to\n tou= strateu/matoj:
strato\j ga\r tou= kuri¿ou oi¸ aÀgioi. Gumnwsa/tw
e(auto\n tou= oi¹kei¿ou strateu/matoj o( e)pi¿geioj
браћо! Саул поцепа Самуилову хаљину и шта је
доживео? Поцепа Бог његово царство и даде га
веома смерном Давиду. Језавеља протера Илију и
пси се купаху у њеној крви. Ирод посече Јована и
изједен од црва, издахну. Тако и сада блажени
Герман (патријарх цариградски), који заблиста
животом и речју, би шамаран и протеран, и многи
други епископи и оци, чија нам имена нису знана.
oi¸ Зар то није разбојништво!? Господ, када му
приступише ради кушања књижевници и
фарисеји, да га ухвате у речи, и упиташе га да ли
треба давати порез ћесару, одговориим:
„Донесите ми новац". Када га донесоше, рече:
tou= „Чији лик има?" Кад му рекоше: ћесарев, каза:
„Подајте ћесарево ћесару а Божје Богу'' (Мт
22,17). Слушаћемо те, о царе, у питањима која се
тичу свакидашњег живота, порезима, царинама,
давањима и узимањима, у ономе што ти је од
нашега поверено. У црквеном устројству имамо
пастире који су нам проповедали реч Божју и који
су обликовали црквене уредбе. Нећемо померити
вечне границе, које поставише Оци наши, него
држимо предања као што смо их примили. Јер ако
почнемо рушити грађевину Цркве макар у
најмањем мало помало биће цела разорена.
(1,21; II, 15) Описујемо Христа Цара и Господа
али не лишавајући га његове војске. А војска
Господња су Свети. Нека се лиши своје војске
земаљски цар, па тек онда нека ње лиши свога
basileu\j kaiì to/te to\n e(autou= basile/a kaiì ku/rion.
¹Apoqe/sqw th\n a(lourgi¿da kaiì to\ dia/dhma kaiì to/te
tw½n kata\ tou= tura/nnou a)risteusa/ntwn kaiì
basileusa/ntwn tw½n paqw½n to\ se/baj periairei¿tw.
Ei¹ ga\r klhrono/moi qeou= kaiì sugklhrono/moi
Xristou= kaiì th=j qei¿aj do/chj kaiì basilei¿aj
koinwnoiì eÃsontai, pw½j ou)xiì kaiì th=j e)piì gh=j do/chj
summe/toxoi ge/nwntai oi¸ fi¿loi Xristou=; "Ou) le/gw
u(ma=j dou/louj", fhsiìn o( qeo/j, "u(meiÍj fi¿loi mou/
e)ste." Th=j ouÅn dedome/nhj au)toiÍj para\ th=j
e)kklhsi¿aj timh=j sterh/swmen au)tou/j; äW qrasei¿aj
xeiro/j. äW tolmhra=j gnw¯mhj a)ntairou/shj qe%½ kaiì
toiÍj au)tou= a)ntiprattou/shj prosta/gmasin. Ou)
proskuneiÍj ei¹ko/ni, mhde\ t%½ ui¸%½ tou= qeou=
prosku/nei, "oÀj e)stin ei¹kwÜn tou= a)ora/tou qeou="
zw½sa kaiì xarakth\r a)para/llaktoj.
1,21 Proskunw½ Xristou= ei¹ko/ni w¨j sesarkwme/nou
qeou=, th=j despoi¿nhj tw½n a(pa/ntwn th=j qeoto/kou
oiâa mhtro\j tou= ui¸ou= tou= qeou=, tw½n a(gi¿wn w¨j
fi¿lwn qeou= tw½n me/xrij aiàmatoj a)ntikatasta/ntwn
pro\j th\n a(marti¿an kaiì Xristo\n mimhsame/nwn tv=
u(pe\r au)tou= e)kxu/sei tou= aiàmatoj to\ oi¹keiÍon aiâma
u(pe\r au)tw½n proekxe/antoj kaiì tw½n kat' iãxnoj
au)tou= politeusame/nwn. Tou/twn ta\j a)ristei¿aj kaiì
ta\ pa/qh a)nagra/ptouj kaqi¿sthmi w¨j di' au)tw½n
a(giazo/menoj kaiì pro\j zh=lon mimh/sewj
a)leifo/menoj. Kaiì tau=ta di' ai¹dou=j aÃgw kaiì
proskunh/sewj: "h( ga\r th=j ei¹ko/noj timh\ pro\j to\
prwto/tupon diabai¿nei", fhsiìn o( qeiÍoj Basi¿leioj.
Ei¹ naou\j e)gei¿reij a(gi¿oij qeou=, kaiì ta\ tou/twn
Цара и Господа. Нека одбаци царски венац и
круну, па тек онда нека укине поштовање према
онима који су тиранина победили и зацарили се
над страстима. Ако ће они бити наследници
Божји и сунаследници Христови и заједничари
божанске славе и царства, како онда да не буду
пријатељи Христови и учесници земаљске славе?
„Не зовем вас слугама", каже Бог, „ви сте
пријатељи моји" (Јн 15,14). Зар онда да их
лишимо части коју им је Црква дала? О дрског ли
поступка! О дрског ли схватања које се противи
Богу и супротставља његовим заповестима! Ако
се не поклањаш икони онда се не поклањај ни
Сину Божјем „који је икона невидљивога Бога"
жива и обличје непроменљиво...
Клањам се икони Христа као оваплоћеног Бога,
Владичици свих Богородици као Мајки Сина
Божјег, Светих као пријатеља Божјих. Њих који
су се до смрти одупрли греху и угледали на
Христа проливањем крви за њега који је
претходно своју крв пролио за њих, и који су
његовим стопама ходили. Њихове, дакле, подвиге
и страдања осликавам, њима освећиван, и
подстицан на ревност угледања. И то чиним кроз
страхопоштовање и поклоњење: „Јер част иконе
прелази на прволик", каже божанствени Василије.
Ако подижеш храмове Светима Божјим, величај и
њихове славне подвиге. У стара времена није
подизан храм у човеково име, није прослављана
eÃgeire tro/paia. Ou)k h)gei¿reto pa/lai nao\j e)p'
a)nqrw¯pwn o)no/mati, ou)x e(wrta/zeto tw½n dikai¿wn o(
qa/natoj, a)ll' e)penqeiÍto, kaiì o( a(pto/menoj nekrou=
a)ka/qartoj e)logi¿zeto, kaiì Mwse/wj au)tou=. Nu=n de\
tw½n a(gi¿wn e(orta/zetai ta\ mnhmo/suna: e)penqh/qh o(
nekro\j tou= ¹Iakw¯b, a)ll' o( Stefa/nou
panhguri¿zetai qa/natoj. äH toi¿nun kaiì ta\j
panhgurika\j mnh/maj tw½n a(gi¿wn aÃnele para\ to\n
palaio\n no/mon a)gome/naj hÄ kaiì ta\j ei¹ko/naj para\
to\n no/mon, w¨j su\ fh/j, ouÃsaj sugxw¯rhson. ¹All'
a)mh/xanon mh\ e(orta/zein ta\ tw½n a(gi¿wn mnhmo/suna:
o( ga\r tw½n a(gi¿wn a)posto/lwn kaiì qeofo/rwn
pate/rwn xoro\j tau=ta prosta/ttei gi¿nesqai. ¹Af'
ou ga\r o( qeo\j lo/goj sa\rc e)ge/neto o(moiwqeiìj h(miÍn
kata\ pa/nta xwriìj a(marti¿aj kaiì a)sugxu/twj
e)kra/qh pro\j to\ h(me/teron kaiì a)metablh/twj th\n
sa/rka e)qe/wse dia\ th=j e)n a)llh/laij th=j au)tou=
qeo/thtoj kaiì th=j au)tou= sarko\j a)sugxu/tou
perixwrh/sewj, oÃntwj h(gia/smeqa. Kaiì a)f' ou o(
ui¸o\j tou= qeou= kaiì qeo\j o( a)paqh\j wÔn tv= qeo/thti t%½
proslh/mmati pe/ponqe kaiì to\ h(me/teron a)pe/tisen
oÃflhma lu/tron e)kxe/aj u(pe\r h(mw½n a)cio/xrew¯n te
kaiì a)cia/gaston duswphtiko\n ga\r patriì kaiì
ai¹de/simon aiâma ui¸ou=Ÿ, oÃntwj h)leuqerw¯meqa. Kaiì
a)f' ou katelqwÜn ei¹j #Àdhn taiÍj a)p' ai¹w½noj
pepedhme/naij yuxaiÍj w¨j ai¹xmalw¯toij e)kh/rucen
aÃfesin, w¨j tufloiÍj a)na/bleyin, kaiì dh/saj to\n
i¹sxuro\n t%½ u(pere/xonti th=j duna/mewj a)ne/sth to\ e)c
h(mw½n au)t%½ proslhfqe\n a)fqarti¿saj sarki¿on,
oÃntwj h)fqarti¿smeqa. ¹Af' ou te di' uÀdatoj kaiì
смрт праведника него се оплакивала, и онај који
би се дотакао мртваца, па и самога Моjсија,
сматран је за нечистога. А сада се празнују
успомене на Свете: смрт Јаковљева је оплакивана
а смрт Стефана (архиђакона) се празнује. Зато или
укини и свечане успомене на Свете које се
одржавају насупрот Старом завету, или дозволи и
иконе насупрот, како ти сматраш, Закону. Но,
било би немогуће не празновати спомене светих
јер сабор светих и богоносних Апостола заповеда
да се то чини. Јер откада је Бог Логос постао тело
(човек) поставши сличан нама у свему сем греха,
откада је несмешиво присајединио себи оно што
нама припада и непроменљиво обожио тело,
узајамним несмешивим сапрожимањем његовог
божанства и његовог тела, ми смо истински
постали освећени. И откада је син Божји и Бог.
божанством нестрадални. пострадао примљеним
(телом) и наш дуг избрисао, изливши за нас
драгоцени откуп и добростојни (јер умолитељна
је пред Оцем и часна крв Сина), ми смо истински
стекли слободу. И откада је сишавши у ад
окованим душама, као заробљеним, проповедао
опроштај, као и прогледање слепима, свезавши
моћног силом Надмоћнога, васкрснуо
обесмртивши од нас примљено своје тело
истински смо постали бесмртни. Откада смо се
водом и Духом родили, уистину се усиновисмо и
постадосмо наследници Божји. Отуда Павле и
назива верне светима; отуда смрт Светих не
оплакујемо, већ празнујемо. Отуда „нисмо под
pneu/matoj gegennh/meqa, oÃntwj ui¸oqeth/meqa kaiì
klhrono/moi qeou= gegenh/meqa. ¹Enteu=qen tou\j
pistou\j a(gi¿ouj o( Pau=loj kaleiÍ. ¹Enteu=qen to\n
tw½n a(gi¿wn ou) penqou=men, a)ll' e(orta/zomen
qa/naton. ¹Enteu=qen "ou)x u(po\ no/mon, a)ll' u(po\
xa/rin e)sme/n", "dikaiwqe/ntej dia\ th=j pi¿stewj" kaiì
qeo\n mo/non ei¹do/tej to\n a)lhqino/n®"dikai¿% de\ no/moj
ou) keiÍtai"®, ou)x u(po\ ta\ stoixeiÍa tou= no/mou e)sme\n
dedoulwme/noi w¨j nh/pioi, a)ll' ei¹j aÃndra
katartisqe/ntej te/leion sterea\n trofh\n
trefo/meqa, ou) th\n pro\j ei¹dwlolatrei¿an. Kalo\j o(
no/moj w¨j lu/xnoj fai¿nwn e)n au)xmhr%½ to/p%, a)ll'
eÀwj ou h( h(me/ra diauga/sv: hÃdh de\ a)ne/teile
fwsfo/roj e)n taiÍj kardi¿aij h(mw½n kaiì uÀdwr zw½n
th=j qeognwsi¿aj qala/ssaj e)qnw½n e)peka/luye kaiì
pa/ntej to\n ku/rion eÃgnwmen. "Parh=lqe ta\ palaia/,
i¹dou\ ge/gone ta\ pa/nta kaina/." Fhsiìn gou=n o( qeiÍoj
a)po/stoloj pro\j Pe/tron, th\n korufai¿an
a)kro/thta tw½n a)posto/lwn: "Ei¹ su\ ¹IoudaiÍoj wÔn
e)qnikw½j zv=j kaiì ou)k ¹Ioudai+kw½j, pw½j ta\ eÃqnh
a)nagka/zeij i¹oudai¿+zein", kaiì pro\j Gala/taj gra/fei:
"Martu/romai pantiì a)nqrw¯p% peritemnome/n%, oÀti
o)feile/thj e)stiìn oÀlon to\n no/mon plhrw½sai."
1,22 Pa/lai me\n ouÅn mh\ ei¹do/tej qeo\n e)douleu/omen
toiÍj mh\ fu/sei ouÅsi qeoiÍj, nu=n de\ gno/ntej qeo/n,
ma=llon de\ gnwsqe/ntej u(po\ qeou= pw½j e)pistre/yomen
pa/lin e)piì ta\ a)sqenh= kaiì ptwxa\ stoixeiÍa;
Eiådon eiådoj qeou= to\ a)nqrw¯pinon, "kaiì e)sw¯qh mou h(
yuxh/." Qewrw½ ei¹ko/na qeou=, w¨j eiåden ¹Iakw¯b, ei¹
kaiì aÃllwj kaiì aÃllwj: e)keiÍnoj me\n ga\r aÃulon, to\
e)so/menon promhnu/ousan a)u/loij noo\j o)fqalmoiÍj,
законом него смо под благодаћу", „оправдани
вером" и познајући Бога једнога истинитога
„праведник не подлеже закону" нисмо
потчињени стихијама закона као деца, него
сазревши у мужа савршена, тврдом храном се
хранимо, не оном која води у идолослужење.
Добар је закон који сија као светилник у тамном
месту, али дотле док дан не сване. А сада ј е већ
засиј ао светлоносац у срцима нашим и вода жива
богопознања покри многобожачка мора и сви
познасмо Господа. „Старо прође, гле, све ново
постаде" (2 Петр 1,19; 2 Кор 5,17). Зато и каже
божански Апостол врховном апостолу Петру:
„Кад ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не
јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе
јудејски?" (Гал 2,14). И пише Галатима:
„Сведочим опет сваком човеку који се обрезује да
је дужан сав закон творити" (Гал 5,3).
(1,22) Некада не знајући Бога, робовали смо
боговима који то нису, а сада познавши Бога
боље будући познати Богом, како се можемо
поново вратити немоћним и бедним стихијама?
Видех људски лик Божји „и би спасена душа
моја". Гледам икону Божју као што је виде Јаков,
иако другачије: онај је виде невештаствену, која
e)gwÜ de\ tou= sarkiì o(raqe/ntoj mnh/mhj e)mpu/reuma.
¸H tw½n a)posto/lwn skia\ ta\ souda/ria/ te kaiì
simiki¿nqia no/souj a)ph/laune, dai¿monaj e)fuga/deue:
kaiì pw½j h( skia\ kaiì h( ei¹kwÜn tw½n a(gi¿wn ou)
docasqh/setai; äH pa/shj uÀlhj prosku/nhsin aÃnele
hÄ mh\ kainoto/mei "mhde\ me/taire oÀria ai¹w¯nia, aÁ
eÃqento oi¸ pate/rej sou."
1,23 Ou) mo/non gra/mmasi th\n e)kklhsiastikh\n
qesmoqesi¿an pare/dwkan, a)lla\ kaiì a)gra/foij tisiì
parado/sesi. Fhsiì gou=n o( qeiÍoj Basi¿leioj e)n
ei¹kost%½ e(bdo/m% tw½n pro\j ¹Amfilo/xion periì tou=
a(gi¿ou pneu/matoj tria/konta kefalai¿wn e)piì le/cewj
ouÀtwj: "Tw½n e)n tv= e)kklhsi¿# pefulagme/nwn
dogma/twn kaiì khrugma/twn ta\ me\n e)k th=j
e)ggra/fou didaskali¿aj eÃxomen, ta\ de\ e)k th=j tw½n
a)posto/lwn parado/sewj diadoqe/nta h(miÍn e)n
musthri¿% paredeca/meqa, aÀper a)mfo/tera th\n au)th\n
i¹sxu\n eÃxei pro\j th\n eu)se/beian. Kaiì tou/toij
ou)deiìj a)ntereiÍ ou)kou=n, oÀstij ge kaÄn mikro\n gou=n
qesmw½n e)kklhsi¿aj pepei¿ratai: ei¹ ga\r
e)pixeirh/saimen ta\ aÃgrafa tw½n e)qw½n w¨j mh\
mega/lhn eÃxonta th\n du/namin paraiteiÍsqai,
la/qoimen aÄn ei¹j au)ta\ ta\ kai¿ria zhmiou=ntej to\
eu)agge/lion." ... Dio\ kaiì o( qeiÍoj a)po/stoloj
Pau=lo/j fhsin: " ãAra ouÅn, a)delfoi¿, sth/kete kaiì
krateiÍte ta\j parado/seij, aÁj e)dida/xqhte eiãte dia\
lo/gou, eiãte di' e)pistolw½n h(mw½n." Pollw½n
toigarou=n kaiì tosou/twn a)gra/fwj tv= e)kklhsi¿#
је наговештавала умним очима оно што ће се
догодити, а ја онога који се у телу јавио, сећања
усијаност. Од болести су лечили, демоне
прогонили: сенка апостола, марамице и убруси.
Како онда да се не прослави сенка и икона
Светих? (Дап 5,15; 19,12). Зато или забрани
поштовање целог вештаства или не уводи
новотарије „нити померај границе вечне, које
поставише Оци твоји".
(I, 23) Нису предали очевици и слуге Речи само
писменима црквени поредак него и неким
неписаним предањима. Свети Василије у 27.
глави његових 30 поглавља упућених
Амфилохију „О светом Духу" дословно каже:
„Неке од догмата и учења у Цркви сачуваних
имамо из записаних предања а неке, пак, смо
примили из апостолског предања, пренетог нам
тајно. Но, и једно и друго поседују исту силу у
односу на побожност и исту вредност. Ово не
може нико порећи од оних који су макар мало
искусни у црквеним установама. Ако ли
покушамо одбацивати неписане обичаје као
безначајне, измаћи ће нам да тиме штетимо оно
што је суштинско у Еванђељу..." И божански
Павле каже: „Тако, дакле, браћо, стојте чврсто и
држите предања, којима сте научени, било нашом
речју, било посланицом" (2 Сол 2,15). Ако дакле,
постоји толико ствари које су неписано предате
Цркви и до сада сачуване, зашто онда умањујеш
paradedome/nwn kaiì me/xri tou= nu=n pefulagme/nwn,
ti¿ periì ta\j ei¹ko/naj smikrologeiÍj;
2,23 àOra, oÀti kaiì o( no/moj kaiì pa/nta ta\ kat'
au)to\n pa=sa/ te h( kaq' h(ma=j latrei¿a xeiropoi¿hta/
ei¹sin aÀgia di' uÀlhj prosa/gonta h(ma=j t%½ a)u/l%
qe%½, kaiì o( me\n no/moj kaiì pa/nta ta\ kata\ to\n
no/mon skiagrafi¿a tij hÅn th=j mellou/shj ei¹ko/noj,
toute/sti th=j kaq' h(ma=j latrei¿aj, h( de\ kaq' h(ma=j
latrei¿a ei¹kwÜn tw½n mello/ntwn a)gaqw½n, au)ta\ de\ ta\
pra/gmata h( aÃnw ¸Ierousalh\m h( aÃuloj kaiì
a)xeiropoi¿htoj, kaqw¯j fhsin o( au)to\j qeiÍoj
a)po/stoloj: "Ou) ga\r eÃxomen wÒde me/nousan po/lin,
a)lla\ th\n me/llousan e)pizhtou=men", hÀtij e)stiìn h(
aÃnw ¸Ierousalh/m, "hÂj texni¿thj kaiì dhmiourgo\j o(
qeo/j." Pa/nta ga\r ta/ te kata\ to\n no/mon kaiì ta\
kata\ th\n h(mete/ran latrei¿an e)kei¿nhj xa/rin
e)ge/nonto. Au)t%½ h( do/ca ei¹j tou\j ai¹w½naj tw½n
ai¹w¯nwn.
3,12 ¸O ku/rioj makari¿zwn tou\j maqhta\j eiåpe:
"Polloiì basileiÍj kaiì profh=tai e)pequ/mhsan i¹deiÍn,
aÁ ble/pete, kaiì ou)k eiådon, kaiì a)kou=sai, aÁ a)kou/ete,
kaiì ou)k hÃkousan. ¸Umw½n de\ maka/rioi¿ ei¹sin oi¸
o)fqalmoi¿, oÀti ble/pousin, kaiì ta\ wÕta, oÀti
a)kou/ousin." Eiådon ouÅn oi¸ a)po/stoloi swmatikw½j
to\n Xristo\n kaiì ta\ pa/qh kaiì ta\ qau/mata au)tou=
kaiì hÃkousan tw½n lo/gwn au)tou=: e)piqumou=men kaiì
h(meiÍj i¹deiÍn kaiì a)kou=sai kaiì makarisqh=nai. Eiådon
e)keiÍnoi pro/swpon pro\j pro/swpon, e)peidh\ parh=n
swmatikw½j: h(meiÍj de/, e)peidh\ swmatikw½j ou)
значај икона?!
(II, 23) Имај у виду да и Закон и све што је у вези
са њим, па и сво наше богослужење јесте
рукотворена светиња која нас преко вештаства
приводи невешстаственом Богу. Закон и све што
је у вези са законом био је нека врста нацрта
будуће иконе, тј. нашег служења Богу, а наше
служење Богу икона будућих добара; саме пак,
ствари су горњи Јерусалим, невештаствени и
нерукотворени. Као што каже исти Апостол
Павле: „Немамо овде постојана града него
тражимо будући" (Гал 4,26), који је горњи
Јерусалим „чији је неимар и творац Бог" (Јевр
13,14; 11,10). Јер све што је по Закону и у вези са
нашим служењем, постало је ради њега (горњег
Јерусалима), њему нека је слава у векове.
(III, 12) Називајући блаженим своје ученике
Господ рече: „Многи цареви и пророци желели су
видети што ви видите, и не видеше, и чути што ви
чујете и не чуше" (Мт 13,17). А ваше очи су
блажене што виде и уши што чују! Видели су,
дакле, апостоли телесно Христа и страдања и
чудеса његова и чули речи његове. И ми желимо
да га видимо и чујемо и да будемо названи
блаженим. Они га видеше лицем к лицу јер беше
присутан телесно, а ми пошто није телесно пред
нама, слушамо његове речи као преко књига и
pa/restin, wÐsper dia\ bi¿blwn a)kou/omen tw½n lo/gwn
au)tou= kaiì a(giazo/meqa th\n a)koh\n kaiì di' au)th=j th\n
yuxh\n kaiì makarizo/meqa kaiì proskunou=men
timw½ntej ta\j bi¿blouj, di' wÒn a)kou/omen tw½n lo/gwn
au)tou=, ouÀtwj kaiì dia\ grafh=j ei¹ko/nwn qewrou=men
to\ e)ktu/pwma tou= swmatikou= xarakth=roj au)tou=
kaiì tw½n qauma/twn kaiì tw½n paqhma/twn au)tou= kaiì
a(giazo/meqa kaiì plhroforou/meqa kaiì xai¿romen kaiì
makarizo/meqa kaiì se/bomen kaiì timw½men kaiì
proskunou=men to\n xarakth=ra au)tou= to\n
swmatiko/n. Qewrou=ntej de\ to\n swmatiko\n
xarakth=ra au)tou= e)nnoou=men w¨j dunato\n kaiì th\n
do/can th=j qeo/thtoj au)tou=: e)peidh\ ga\r diploiÍ
e)smen, e)k yuxh=j kaiì sw¯matoj kateskeuasme/noi,
kaiì ou) gumnh\ h(mw½n e)stin h( yuxh/, a)ll' w¨j u(po\
parapeta/smati kalu/ptetai, a)du/naton h(ma=j e)kto\j
tw½n swmatikw½n e)lqeiÍn e)piì ta\ nohta/. àWsper ouÅn
dia\ lo/gwn ai¹sqhtw½n a)kou/omen w©siì swmatikoiÍj
kaiì noou=men ta\ pneumatika/, ouÀtw kaiì dia\
swmatikh=j qewri¿aj e)rxo/meqa e)piì th\n
pneumatikh\n qewri¿an. Dia\ tou=to sw½ma kaiì yuxh\n
a)ne/laben o( Xristo/j, e)peidh\ sw½ma kaiì yuxh\n eÃxei
o( aÃnqrwpoj: dia\ tou=to kaiì to\ ba/ptisma diplou=n,
e)c uÀdatoj kaiì pneu/matoj, kaiì h( koinwni¿a kaiì h(
proseuxh\ kaiì h( yalm%di¿a, pa/nta dipla=, swmatika\
kaiì pneumatika/, kaiì fw½ta kaiì qumia/mata.
3,14 ¹All' e)peidh\ periì ei¹ko/noj o( lo/goj e)stiì kaiì
proskunh/sewj, fe/re platu/teron periì tou/twn to\n
lo/gon dieukrinh/swmen kaiì eiãpwmen: prw½ton, ti¿
e)stin ei¹kw¯n; deu/teron, ti¿noj xa/rin ge/gonen ei¹kw¯n;
освећујемо слух и преко њега душу и осећамо се
блаженим и клањамо се с поштовањем светим
књигама, преко којих чујемо речи његове. Тако и
преко сликања икона гледамо образац његовог
телесног лика и чудеса и страдања његових, и
освећујемо се и обавештавамо и радујемо и
осећамо блаженим; и чествујемо и поштујемо и
клањамо се његовом телесном лику. А гледајући
његов телесни лик поимамо, колико је то могуће,
и славу његовог Божанства. Јер пошто смо
двојаки, саздани од душе и тела те нам душа није
нага него покривена као завесом, немогуће нам је
независно од телеснога доћи до духовних ствари.
Као што, дакле, преко чулне речи слушамо
телесним ушима и поимамо духовне ствари, тако
и преко телесног гледања (сазерцања) долазимо
до духовног гледања (сазерцања). Христос је зато
примио душу и тело, зато што тело и душу има
сам човек. Зато је двојако и крштење, водом и
Духом, и причешће и молитва и појање, све је
двојако, телесно и духовно, па и светиљке и
кандила.
(III, 14) Али пошто је реч о икони и поклоњењу,
потребно је да то опширније објаснимо и да
кажемо: Прво, шта је икона? Друго, ради чега је
икона настала? Треће, каквих све врста икона
tri¿ton, po/sai diaforaiì ei¹ko/nwn; te/tarton, ti¿ to\
ei¹konizo/menon kaiì ti¿ to\ mh\ ei¹konizo/menon;
pe/mpton, ti¿j prw½toj e)poi¿hsen ei¹ko/naj;
3,15 Eiåta kaiì periì proskunh/sewj: prw½ton, ti¿ e)sti
prosku/nhsij; deu/teron, po/soi tro/poi
proskunh/sewj; tri¿ton, po/sa ta\ proskunou/mena
eu(ri¿skomen e)n tv= grafv=; te/tarton, oÀti pa=sa
prosku/nhsij dia\ to\n fu/sei proskunhto\n qeo/n
e)sti: pe/mpton, oÀti h( th=j ei¹ko/noj timh\ e)piì to\
prwto/tupon diabai¿nei.
3,16 Prw½ton, ti¿ e)stin ei¹kw¯n; Ei¹kwÜn me\n ouÅn
e)stin o(moi¿wma kaiì para/deigma kaiì e)ktu/pwma/
tinoj e)n e(aut%½ deiknu/on to\ ei¹konizo/menon, pa/ntwj
de\ ou) kata\ pa/nta eÃoiken h( ei¹kwÜn t%½ prwtotu/p%
toute/sti t%½ ei¹konizome/n%®aÃllo ga/r e)stin h( ei¹kwÜn
kaiì aÃllo to\ ei¹konizo/menon®kaiì pa/ntwj o(ra=tai e)n
au)toiÍj diafora/, e)peiì ou)k aÃllo tou=to kaiì aÃllo
e)keiÍno. Oiâo/n ti le/gw: ¸H ei¹kwÜn tou= a)nqrw¯pou, ei¹
kaiì to\n xarakth=ra e)ktupoiÍ tou= sw¯matoj, a)lla\
ta\j yuxika\j duna/meij ou)k eÃxei: ouÃte ga\r zv= ouÃte
logi¿zetai ouÃte fqe/ggetai ouÃte ai¹sqa/netai ouÃte
me/loj kineiÍ. Kaiì o( ui¸o\j ei¹kwÜn fusikh\ wÔn tou=
patro\j eÃxei ti parhllagme/non pro\j au)to/n: ui¸o\j
ga/r e)sti kaiì ou) path/r.
3,17 Deu/teron, ti¿noj xa/rin e)stiìn h( ei¹kw¯n;
Pa=sa ei¹kwÜn e)kfantorikh\ tou= krufi¿ou e)stiì kaiì
deiktikh/. Oiâo/n ti le/gw: ¹Epeidh\ o( aÃnqrwpoj ouÃte
tou= a)ora/tou gumnh\n eÃxei th\n gnw½sin sw¯mati
има? Четврто, шта је оно што се изображава а шта
је неизобразиво? Пето, ко је први сликао иконе?
(Ш, 15) Онда и о поклоњењу: Прво, шта је
поклоњење? Друго, колико има начина
поклоњења? Треће, колико ствари којима се
клања налазимо у Светом писму? Четврто, о томе
да је свако поклоњење ради Бога поклоњења
достојног. Пето, да поштовање иконе прелази на
прволик.
(III, 16) Прво, шта је икона?
Икона је подобије (слика) и приказање и
изображење некога, које собом показује оно што
је насликано. Свакако, икона није у потпуности
слична прволику, то јест ономе што је насликано,
јер друго је икона а друго оно што је насликано,
тако да се види међу њима разлика, пошто то
двоје није једно и исто. На пример: човекова
слика (икона), изражава црте тела, не поседује
душевне силе, јер нити живи нити мисли нити
говори нити осећа нити покреће удове. Па и син
који је природна слика (икона) оца има нешто
другачије у односу на њега: он је син а не отац.
(III, 17) Друго, ради чега је икона настала?
Свака икона (слика) открива и показује оно што је
скривено. Као на пример: будући да човек нема
чисто знање о ономе што је невидљиво, зато што
kaluptome/nhj th=j yuxh=j ouÃte tw½n met' au)to\n
e)some/nwn ouÃte tw½n to/p% diesthko/twn kaiì
a)pexo/ntwn w¨j to/p% kaiì xro/n% perigrafo/menoj,
pro\j o(dhgi¿an gnw¯sewj kaiì fane/rwsin kaiì
dhmosi¿eusin tw½n kekrumme/nwn e)penoh/qh h( ei¹kw¯n,
pa/ntwj de\ pro\j w©fe/leian kaiì eu)ergesi¿an kaiì
swthri¿an, oÀpwj sthliteuome/nwn kaiì
qriambeuome/nwn tw½n pragma/twn diagnw½men ta\
kekrumme/na kaiì ta\ me\n kala\ poqh/swmen kaiì
zhlw¯swmen, ta\ de\ e)nanti¿a toute/sti ta\ kaka\
a)postrafw½men kaiì mish/swmen.
3,18 Tri¿ton, po/sai diaforaiì ei¹ko/nwn; Diaforaiì
de\ ei¹ko/nwn ei¹si¿. Prw¯th me\n ouÅn ei¹kw¯n e)stin h(
fusikh/. ¹En e(ka/st% de\ pra/gmati deiÍ prw½ton eiånai
to\ kata\ fu/sin kaiì to/te to\ kata\ qe/sin kaiì
mi¿mhsin, oiâon deiÍ prw½ton eiånai fu/sei aÃnqrwpon
kaiì to/te qe/sei kata\ mi¿mhsin. Prw¯th ouÅn fusikh\
kaiì a)para/llaktoj ei¹kwÜn tou= a)ora/tou qeou= o( ui¸o\j
tou= patro\j e)n e(aut%½ deiknu\j to\n pate/ra. "Qeo\n
me\n ga\r ou)deiìj e(w¯rake pw¯pote", kaiì pa/lin "ou)x
oÀti to\n pate/ra tij e(w¯raken." àOti de\ ei¹kw¯n e)stin
o( ui¸o\j tou= patro/j, fhsiìn o( a)po/stoloj: " àOj e)stin
ei¹kwÜn tou= a)ora/tou qeou=", kaiì pro\j ¸Ebrai¿ouj "oÁj
wÔn a)pau/gasma th=j do/chj kaiì xarakth\r th=j
u(posta/sewj au)tou=", kaiì oÀti e)n e(aut%½ deiknu/ei to\n
pate/ra e)n t%½ kata\ ¹Iwa/nnhn eu)aggeli¿% tou=
Fili¿ppou ei¹po/ntoj: "DeiÍcon h(miÍn to\n pate/ra, kaiì
a)rkeiÍ h(miÍn", fhsiìn o( ku/rioj: "Tosou=ton xro/non
eÃxw meq' u(mw½n, kaiì ou)k eÃgnwka/j me, Fi¿lippe; o(
e(wrakwÜj e)me\ e(w¯rake to\n pate/ra." ãEsti me\n o(
му је душа покривена телом, нити о ономе што ће
после њега доћи, нити о стварима које су
просторно одвојене и удаљене, као биће које је
временом и местом ограничено то је ради
усмеравања знања и откривања и објављивања
скривених ствари пронађена икона (слика). Ово
свакако ради користи и добробити и спасења,
како би преко нацртаних и видљиво показаних
ствари познали оно што је сакривено, па онда за
оним што је сакривено чезнули и ревновали, а оно
што му је супротно, зло, одбацили и омрзнули.
(III, 18) Треће, каквих све врста икона има?
Постоје различите иконе. Прва врста иконе је
природна. У свакој ствари мора прво да има оно
што ј е она по природи а тек онда оно што је по
усвојењу и по подражавању. Тако и човек мора да
буде (то) прво природом а онда усвојењем по
подражавању. Прва, пак, природна и
непроменљива икона невидљивога Бога је Син
Очев који у себи показује Оца. „Бога нико није
видео никада" и опет: „не даје ко Оца видео" (Јн
1,18; 6,46). А даје Син икона Оца то каже сам
Апостол: „Који је икона невидљивога Бога" (Кол
1,15), а у посланици Јеврејима: „Он који је сјај
славе и обличје бића Његовог" (Јевр 1,3). Да у
себи показује Оца види се у Јовановом Еванђељу
када на Филипове речи: „Покажи нам Оца и биће
нам доста", Господ каже: „Толико времена сам са
вама, и ниси ме познао, Филипе; онај који је мене
видео, видео је Оца" (Јн 14,8). И заиста, Син је
ui¸o\j ei¹kwÜn tou= patro\j fusikh/, a)para/llaktoj,
kata\ pa/nta o(moi¿a t%½ patriì plh\n th=j a)gennhsi¿aj
kaiì th=j patro/thtoj: o( me\n ga\r path\r gennh/twr
a)ge/nnhtoj, o( de\ ui¸o\j gennhto\j kaiì ou) path/r. Kaiì
to\ pneu=ma de\ to\ aÀgion ei¹kwÜn tou= ui¸ou=: "ou)deiìj ga\r
du/natai ei¹peiÍn ku/rion ¹Ihsou=n, ei¹ mh\ e)n pneu/mati
a(gi¿%." Dia\ pneu/matoj ouÅn a(gi¿ou ginw¯skomen to\n
Xristo\n ui¸o\n tou= qeou= kaiì qeo\n kaiì e)n t%½ ui¸%½
kaqorw½men to\n pate/ra: fu/sei ga\r nou= me\n lo/goj
aÃggeloj, lo/gou de\ mhnutiko\n to\ pneu=ma. ¸Omoi¿a
de\ kaiì a)para/llakto/j e)stin ei¹kwÜn tou= ui¸ou= to\
pneu=ma to\ aÀgion e)n mo/n% t%½ e)kporeut%½ to\
dia/foron eÃxon: o( me\n ga\r ui¸o\j gennhto/j, a)ll' ou)k
e)kporeuto/j. Kaiì e(ka/stou de\ patro\j o( ui¸o\j
fusikh/ e)stin ei¹kw¯n. Kaiì ouÂtoj me\n o( prw½toj
tro/poj th=j ei¹ko/noj, o( fusiko/j.
природна икона Оца, непроменљива, по свему
Оцу слична изузев нерођености и очинства. Јер
Отац је нерођени Родитељ а Син рођен и није
Отац. И Дух Свети је икона Сина: „јер нико не
може назвати Исуса Господ осим Духом Светим"
(1 Кор 12,3). Кроз Духа Светога познајемо Христа
Сина и Бога и у Сину видимо Оца. Јер по самој
природи реч ј е весник ума а дух оно што
најављује реч. Дух Свети је потпуно слична и
непроменљива икона Сина, једино се разликује
исхођењем, јер Син је рођен а не исходи.
уосталом, син је природна икона свакога оца. Ово
и јесте прва врста, природна, иконе.

3,19 Deu/teroj tro/poj ei¹ko/noj h( e)n t%½ qe%½ tw½n (III, 19) Друга врста иконе јесте појам у Богу
u(p' au)tou= e)some/nwn eÃnnoia, toute/stin h( његове будуће творевине, тј. његов предвечни
proaiw¯nioj au)tou= bou/lhsij h( a)eiì w¨sau/twj eÃxousa: савет, вечно исти. Јер Божанско је непроменљиво
aÃtrepton ga\r to\ qeiÍon, kaiì h( bou/lhsij au)tou= и савет (замисао) његов беспочетан. Њиме онако
aÃnarxoj, vÂ, kaqwÜj proaiwni¿wj e)boulh/qh, e)n t%½ како је предвечно замислио тако, у времену које
proorisqe/nti u(p' au)tou= kair%½ gi¿netai ta\ је предодредио, бива оно што је одређено. Јер
o(risqe/nta: ei¹ko/nej ga\r kaiì paradei¿gmata tw½n u(p' иконе и преднацрти оног што њиме бива јесте
au)tou= e)some/nwn h( periì e(ka/stou au)tw½n eÃnnoia, oiá замисао о свакоме од њих. Њих Св. Дионисије
kaiì proorismoiì para\ t%½ a(gi¿% Dionusi¿% (Ареопагит) назива и „предодређења". Тако се у
o)noma/zontai. ¹En ga\r tv= boulv= au)tou= његовом савету (замисли) оцртава и изображава
e)xarakthri¿zeto kaiì ei¹koni¿zeto priìn gene/sewj оно што је он предодредио и што ће неизоставно
au)tw½n ta\ u(p' au)tou= prowrisme/na kaiì a)paraba/twj постати пре његовог настанка.
e)so/mena.
3,20 Tri¿toj tro/poj ei¹ko/noj o( kata\ mi¿mhsin u(po\
qeou= geno/menoj, toute/stin o( aÃnqrwpoj. Pw½j ga\r
o( ktisto\j th=j au)th=j fu/sewj eÃstai t%½ a)kti¿st%
a)lla\ kata\ mi¿mhsin; àWsper ga\r nou=j o( path\rŸ
kaiì lo/goj o( ui¸o\jŸ kaiì pneu=ma to\ aÀgion eiâj qeo/j,
ouÀtw kaiì nou=j kaiì lo/goj kaiì pneu=ma eiâj
aÃnqrwpoj, kaiì kata\ to\ au)tecou/sion kaiì to\
a)rxiko/n: le/gei ga\r o( qeo/j: "Poih/swmen aÃnqrwpon
kat' ei¹ko/na h(mete/ran kaiì kaq' o(moi¿wsin", kaiì
eu)qe/wj e)ph/gage: "Kaiì a)rxe/twsan tw½n i¹xqu/wn th=j
qala/sshj kaiì tw½n peteinw½n tou= ou)ranou=", kaiì
pa/lin "kaiì aÃrxete tw½n i¹xqu/wn th=j qala/sshj kaiì
tw½n peteinw½n tou= ou)ranou= kaiì pa/shj th=j gh=j kaiì
katakurieu/sate au)th=j."
3,21 Te/tartoj tro/poj ei¹ko/noj th=j grafh=j
sxh/mata kaiì morfa\j kaiì tu/pouj a)naplattou/shj
tw½n a)ora/twn kaiì a)swma/twn swmatikw½j
tupoume/nwn pro\j a)mudra\n katano/hsin qeou= te kaiì
a)gge/lwn dia\ to\ mh\ du/nasqai h(ma=j ta\ a)sw¯mata
aÃneu sxhma/twn a)nalogou/ntwn h(miÍn qewreiÍn,
kaqw¯j fhsin o( polu\j ta\ qeiÍa Dionu/sioj o(
¹Areopagi¿thj. àOti me\n ga\r ei¹ko/twj probe/blhntai
tw½n a)tupw¯twn oi¸ tu/poi kaiì ta\ sxh/mata tw½n
a)sxhmati¿stwn, ou) mo/nhn ai¹ti¿an fai¿h tij eiånai th\n
kaq' h(ma=j a)nalogi¿an a)dunatou=san a)me/swj e)piì ta\j
nohta\j a)natei¿nesqai qewri¿aj kaiì deome/nhn
oi¹kei¿wn kaiì sumfuw½n a)nagwgw½n. Ei¹ toi¿nun th=j
h(mw½n pronow½n a)nalogi¿aj o( qeiÍoj lo/goj, pa/ntoqen
to\ a)natatiko\n h(miÍn porizo/menoj, kaiì toiÍj a(ploiÍj
(Ш, 20) Трећа врста иконе је она коју је Бог
створио по подражавању, тј човек. Јер како би
могао бити исте природе са нествореним онај који
је створен сем по подражавању (угледању)? Као
што је Ум (Отац)и Реч (Син) и Свети Дух један
Бог, тако је и ум, реч и дух један човек, и по
слободи воље и по сили владања. Сам Бог каже:
„Да створимо човека по лику (икони) и по
подобију нашем" и одмах додаје: „И нека владају
рибама морским и птицама небеским", и опет: „И
владаће рибама морским и птицама небеским и
целом земљом и господариће њоме" (Пост
1,26.28).
(III, 21) Четврта врста иконе (слике) бива када
Свето писмо ствара образе и изображења
невидљивих и бестелесних ствари, телесно
изображаваних, ради (макар) извесног поимања
Бога и анђела, стога што ми нисмо у стању да
сагледавамо оно што је бестелесно без нама
одговарајућих слика (образа), како каже дубоки
зналац божанских ствари Дионисије Ареопагит.
То што су показивани образи неизобразивих
ствари и облици онога што је безоблико
(бесформно), могло би се рећи да томе није
једини разлог нама одговарајућа аналогност,
немоћна да се непосредно уздигне до умних
сазерцања (сагледавања), па се зато остварује у
својим и себи сродним анагогијама (узвођењима).
kaiì a)morfw¯toij tu/pouj tina\j periti¿qhsi, pw½j mh\
ei¹koni¿sei ta\ sxh/masi memorfwme/na kata\ th\n
oi¹kei¿an fu/sin kaiì poqou/mena me/n, dia\ de\ to\ mh\
pareiÍnai o(ra=sqai mh\ duna/mena; Fhsiì gou=n o(
qeorh/mwn Grhgo/rioj, oÀti polla\ ka/mnwn o( nou=j
e)kbh=nai ta\ swmatika\ pa/nth a)dunateiÍ: " ¹Alla\ kaiì
ta\ a)o/rata tou= qeou= a)po\ kti¿sewj ko/smou toiÍj
poih/masi noou/mena kaqora=tai." ¸Orw½men de\ kaiì e)n
toiÍj kti¿smasin ei¹ko/naj mhnuou/saj h(miÍn a)mudrw½j
ta\j qei¿aj e)mfa/seij, w¨j oÀte le/gomen th\n a(gi¿an
tria/da th\n u(pera/rxion ei¹koni¿zesqai di' h(li¿ou kaiì
fwto\j kaiì a)ktiÍnoj hÄ phgh=j a)nabluzou/shj kaiì
phgazome/nou na/matoj kaiì proxoh=j hÄ nou= kaiì
lo/gou kaiì pneu/matoj tou= kaq' h(ma=j hÄ r(o/dou futou=
kaiì aÃnqouj kaiì eu)wdi¿aj.
3,22 Pe/mptoj tro/poj ei¹ko/noj le/getai o(
proeikoni¿zwn kaiì prodiagra/fwn ta\ me/llonta w¨j
h( ba/toj kaiì o( e)piì po/kon u(eto\j th\n parqe/non kaiì
qeoto/kon kaiì h( r(a/bdoj kaiì h( sta/mnoj kaiì w¨j o(
oÃfij tou\j to\ dh=gma dia\ staurou= katargh/santaj
tou= a)rxeka/kou oÃfewj hÀ te qa/lassa, to\ uÀdwr kaiì
h( nefe/lh to\ tou= bapti¿smatoj pneu=ma.
3,23 àEktoj tro/poj ei¹ko/noj o( pro\j mnh/mhn tw½n
gegono/twn hÄ qau/matoj hÄ a)reth=j pro\j do/can kaiì
timh\n kaiì sthlografi¿an tw½n a)risteusa/ntwn kaiì
Ако, дакле, божанска Реч у промишљању о ономе
што нам је прикладно (аналогно), од свуда нам
црпе оно што (нас) узводи и примењује на просте
и безоблике (бесформне) ствари, образе, како
онда да не изобрази оно што је по самој природи
својој уобличено образима, оно за чим човек
чезне али што није у стању да види јер није
присутно? Богоречити Григорије каже да ма
колико се ум трудио, немоћан је да изађе из
телесности (чулности): „Али што је на Богу
невидљиво од постања света, умом се у
створењима сагледава" (Рим 1,20). Ми и у
створењима видимо иконе (слике) које нам собом
наговештавају дискретно божанске појаве. Тако,
на пример, кажемо да се надначална Света
Тројица одсликава кроз сунце, светлост и сунчев
зрак, или кроз извор, реку која из њега истиче и
сами ток; или: ум и реч и наш дух, или ружу, цвет
и мирис.
(III, 22) Пета врста иконе се зове она која
прасликује и предуказује на будуће догађаје, као
купина (Изл 3,2) и роса пала на руно (Суд. 6,40)
на Богородицу Дјеву; такође и жезал (Бр. 17,10) и
стамна (Изл. 16,33). Тако је и змија предуказивала
оне који су крстом уништили свелукаву змију
(Број. 21,9), а море, вода и облак Духа крштења.
(III, 23) Шеста врста иконе, то су оне слике које
представљају сећање на догађаје или чуда или
e)n a)retv= diapreya/ntwn hÄ kaki¿aj pro\j qri¿ambon
kaiì ai¹sxu/nhn tw½n kaki¿stwn a)ndrw½n, pro\j th\n ei¹j
uÀste- ron tw½n qewme/nwn w©fe/leian, w¨j aÄn ta\
me\n kaka\ fu/gwmen, ta\j de\ a)reta\j zhlw¯swmen.
Diplh= de\ auÀth: dia/ te lo/gou taiÍj bi¿bloij
e)ggrafome/nou®ei¹koni¿zei ga\r to\ gra/mma to\n lo/gon,
w¨j o( qeo\j to\n no/mon taiÍj placiìn e)neko/laye kaiì
tou\j tw½n qeofilw½n a)ndrw½n bi¿ouj a)nagra/ptouj
gene/sqai prose/tace® kaiì dia\ qewri¿aj ai¹sqhth=j, w¨j
th\n sta/mnon kaiì th\n r(a/bdon e)n tv= kibwt%½
teqh=nai prose/tacen ei¹j mnhmo/sunon ai¹w¯nion kaiì
w¨j ta\ o)no/mata tw½n fulw½n e)gkolafqh=nai toiÍj
li¿qoij th=j e)pwmi¿doj e)ke/leusen, ou) mh\n a)lla\ kaiì
tou\j dw¯deka li¿qouj a)rqh=nai e)k tou= ¹Iorda/nou ei¹j
tu/pon tw½n i¸ere/wn®babaiì tou= musthri¿ou, w¨j
me/giston toiÍj pistoiÍj e)n a)lhqei¿#® tw½n ai¹ro/ntwn
th\n kibwto\n kaiì th=j tou= uÀdatoj e)klei¿yewj.
OuÀtw kaiì nu=n ta\j ei¹ko/naj tw½n gegono/twn
e)nare/twn a)ndrw½n pro\j zh=lon kaiì mnh/mhn kaiì
zh=lon h(mw½n po/q% a)nagra/fomen. äH toi¿nun pa=san
ei¹ko/na aÃnele kaiì a)ntinomoqe/tei t%½ tau=ta
prosta/canti gi¿nesqai hÄ e(ka/sthn de/xou kata\ to\n
e(ka/stv pre/ponta lo/gon kaiì tro/pon.
3,24 Te/tarton kefa/laion, ti¿ to\ ei¹konizo/menon
kaiì ti¿ to\ mh\ ei¹konizo/menon kaiì pw½j eÀkaston
ei¹koni¿zetai. Ta\ me\n sw¯mata w¨j kaiì sxh/mata kaiì
perigrafh\n swmatikh\n eÃxonta kaiì xrw½ma ei¹ko/twj
ei¹koni¿zontai. ãAggeloj de\ kaiì yuxh\ kaiì dai¿mwn,
ei¹ kaiì mh\ swmatikw½j kaiì paxe/wj, a)lla\ kata\ th\n
e(autw½n fu/sin kaiì sxhmati¿zontai kaiì
врлине, у славу и част и обележавање врсних и
врлинама прослављених људи, или слику порока,
ради победе и посрамљења злих људи, на каснију
корист оних који се обожују, како би зло
избегавали а у врлини ревновали. Ова врста иконе
је двојака: записује се у књиге преко речи, јер
слово изображава реч, као што је Бог урезао
Закон у таблице (Изл. 31,18; 32,16) и заповедио да
се записују животи богољубивихљуди; и преко
чулног гледања, као што је Бог заповедио да се
ставе стамна и жезал у кивот завета за вечни
спомен и као што је наредио да се имена племена
извајају на камењу нарамника (Изл. 28,21). И не
само то, него и да се 12 каменова узму из Јордана
за знаменовање свештеника (дивне ли и уистину
велике тајне!) који су носили кивот и ишчезавања
воде (Ис., Нав. 4,39). Исто тако, и ми сада са
љубављу сликамо иконе врлином украшених
људи на ревност и наше сећање и саревновање.
Зато, или забрани сваку слику и постави закон
супротан Ономе који је заповедио да се овако
ради, или прихвати сваку, сагласно смислу и
врсти сваке поједине од њих.
(III, 24) У четвртом поглављу ће бити речи о томе
шта може да се слика а шта не може бити
сликано, и како се свако појединачно слика.
Природно је да се сликају тела која имају облике
и телесни опис и боју. Анђели, пак, и душа и
демон такође се по својој природи обликују и
описују, иако не телесно и грубо, јер будући да су
perigra/fontai®nohtoiì ga\r oÃntej e)n nohtoiÍj to/poij
nohtw½j pareiÍnai kaiì e)nergeiÍn pisteu/ontai®,
ei¹koni¿zontai me\n ouÅn swmatikw½j, w¨j ei¹ko/nise
Mwsh=j ta\ xeroubiìm kaiì w¨j w¨ra/qhsan toiÍj a)ci¿oij,
a)ll' a)sw¯maton kaiì nohth/n tina qewri¿an dhlou/shj
th=j swmatikh=j ei¹ko/noj. ¸H de\ qei¿a fu/sij
a)peri¿grapto/j e)sti mo/nh kaiì pantelw½j a)nei¿deoj
kaiì a)sxhma/tistoj kaiì a)kata/lhptoj, ei¹ kaiì h( qei¿a
grafh\ tu/pouj qe%½ periti¿qhsi to\ me\n dokeiÍn
swmatikou/j, wÐste sxh/mata o(ra=sqai, kaiì au)tou\j de\
a)swma/touj: ou) ga\r swmatikoiÍj o)fqalmoiÍj, a)lla\
noeroiÍj e(wrw½nto toiÍj profh/taij kaiì oiâj
a)pekalu/ptonto, ou) ga\r pa=sin e(wrw½nto. ¸Apl%½ de\
lo/g% ei¹peiÍn, duna/meqa poieiÍn ei¹ko/naj pa/ntwn tw½n
sxhma/twn, wÒn eiãdomen: noou=men de\ tau=ta, kaqwÜj
w¨ra/qh. Ei¹ ga\r kaiì a)po\ tw½n lo/gwn eÃsq' oÀte
katanoou=men sxh/mata, a)ll' e)c wÒn eiãdomen, kaiì e)piì
th\n tou/twn e)rxo/meqa katano/hsin. OuÀtw kaiì e)f'
e(ka/sthj ai¹sqh/sewj, e)c wÒn w©sfra/nqhmen hÄ
e)geusa/meqa hÄ h(ya/meqa, dia\ lo/gwn e)piì th\n tou/twn
e)rxo/meqa katano/hsin.
3,25 Oiãdamen ouÅn, oÀti ouÃte qeou= ouÃte a)gge/lou
ouÃte yuxh=j ouÃte dai¿monoj dunato\n qeaqh=nai fu/sin,
a)ll' e)n metasxhmatism%½ tini qewrou=ntai tau=ta
th=j qei¿aj pronoi¿aj tu/pouj kaiì sxh/mata
peritiqei¿shj toiÍj a)swma/toij kaiì a)tupw¯toij kaiì mh\
eÃxousi sxhmatismo\n swmatikw½j pro\j to\
xeiragwghqh=nai h(ma=j kaiì pro\j paxumerh= kaiì
merikh\n au)tw½n gnw½sin, iàna mh\ e)n panteleiÍ a)gnoi¿#
духовни, верује се да су на духовним местима
присутни и духовно делатни. И они се сликају
телесно, као што је Моисије изобразио херувиме
и као што су се они јавили достојнима, али та
телесна слика указује на неко бестелесно и
духовно виђење. Божанска природа једина је
неописива и савршено непојмљива и
неизобразива и несхватљива, иако божанско
Писмо приписује Богу образе, на изглед телесне,
тако да се виде форме (облици), а и саме
бестелесне. Јер пророци и они којима су се
откривали гледали су их не телесним него
духовним очима, тако да они нису били видљиви
свима. Просто речено, можемо сликати иконе
свих образа (утвара) што смо видели а поимамо
их онако као што су се јавили. Понекад се догађа
да од речи схватамо образе (утваре), међутим, до
њиховог разумевања долазимо на основу оног
што смо видели. Тако бива и код сваког чула: на
основу онога што смо омирисали или окусили
или опипали, преко речи допиремо до њиховог
схватања.
(Ш, 25) Видели смо, дакле, да није могуће видети
природу ни Бога ни анђела, ни душе ни демона.
Међутим, то се даде видети у неком
преобликовању, тиме што божанска промисао
даје ономе што је бестелесно и неизобразиво и без
телесног уобличења образе и облике, ради нашег
руковођења и ради макар овлашног (грубог) и
делимичног њиховог познања, да не бисмо били у
wÕmen qeou= kaiì tw½n a)swma/twn ktisma/twn. ¸O
me\n ga\r qeo\j fu/sei kaiì pantelw½j a)sw¯matoj:
aÃggeloj de\ kaiì yuxh\ kaiì dai¿mwn pro\j me\n qeo\n
sugkrino/menoi to\n mo/non a)su/gkriton sw¯mata/ ei¹si,
pro\j de\ ta\ u(lika\ sw¯mata a)sw¯matoi. Mh\ qe/lwn
ouÅn o( qeo\j pantelw½j a)gnoeiÍn h(ma=j ta\ a)sw¯mata
perie/qhken au)toiÍj tu/pouj kaiì sxh/mata kaiì
ei¹ko/naj kata\ th\n a)nalogi¿an th=j fu/sewj h(mw½n
sxh/mata swmatika\ e)n a)u/l% o(ra/sei noo\j o(rw¯mena,
kaiì tau=ta sxhmati¿zomen kaiì ei¹koni¿zomen, e)pei¿ pwj
e)sxhmati¿sqh kaiì ei¹koni¿sqh ta\ xeroubi¿m. ¹Alla\
kaiì qeou= sxh/mata kaiì ei¹ko/naj h( grafh\ eÃxei.
3,26 Ti¿j prw½toj e)poi¿hsen ei¹ko/na; Au)to\j o(
qeo\j prw½toj e)ge/nnhse to\n monogenh= ui¸o\n kaiì
lo/gon au)tou=, ei¹ko/na au)tou= zw½san, fusikh/n,
a)para/llakton xarakth=ra th=j au)tou= a)idio/thtoj,
e)poi¿hse/ te to\n aÃnqrwpon kat' ei¹ko/na au(tou= kaiì
kaq' o(moi¿wsin. Kaiì ¹Ada\m eiåde qeo\n kaiì hÃkouse
th=j fwnh=j tw½n podw½n au)tou= peripatou=ntoj to\
deilino\n kaiì e)kru/bh e)n t%½ paradei¿s%, kaiì ¹IakwÜb
eiåde kaiì e)pa/laise meta\ tou= qeou=®dh=lon de/, oÀti w¨j
aÃnqrwpoj e)fa/nh au)t%½ o( qeo/j®, kaiì Mwsh=j w¨j
o)pi¿sqia a)nqrw¯pou eiåde, kaiì ¸Hsai¿+aj w¨j aÃnqrwpon
eiåde kaqh/menon e)piì qro/nou, kaiì Danih\l o(moi¿wma
a)nqrw¯pou eiåde kaiì w¨j ui¸o\n a)nqrw¯pou e)lqo/nta e)piì
to\n palaio\n tw½n h(merw½n. Kaiì ou) fu/sin qeou= eiåde/
tij, a)lla\ to\n tu/pon kaiì th\n ei¹ko/na tou=
me/llontoj eÃsesqai: eÃmelle ga\r o( ui¸o\j kaiì lo/goj
потпуном незнању Бога и бестелесних створења.
Бог је савршено бестелесан по природи, анђео,
пак, и душа и демон, упоређени са Богом, јединим
неупоредивим представљају тела, а (упоређени)
са вештаственим телима бестелесни су. Зато их је
Бог, не хотећи да останемо у потпуном незнању
бестелесних бића, обложио образима и облицима
типосис; и сликама (иконама), дао им је аналогно
нашој природи телесне облике гледане
невештаственим видом ума. Њих обликујемо и
сликамо, као што су на неки начин били
уобличени и насликани херувими. Но, Свето
писмо има и Божје образе (shemata) и иконе
(слике).
(Ш, 26) Ко је први насликао икону? Сам Бог је
први родио Јединородног Сина свога, своју живу
икону, природну, непроменљиво обличје своје
вечности. Створио је и човека по лику (икони)
својем и подобију (Пост 1,26). И Адам виде Бога
и чу глас ногу његових док је ходио у
предвечерје, и сакри се у Рају (Пост 3,8). И Јаков
|е видео Бога и рвао се с њим (Пост 32,24), што
значи да му се Бог јавио као човек. И Моисије га
виде као озадину човечију (Изл. 33,23) и Исаија
као човека га виде како седи на престолу (Ис.
6,1). Такође и Данило виде обличје човека и као
Сина човечјега, дошавшега ка Староме данима
(Дан. 7,13). Но, нико није видео природу Божју
него само образ () и икону (слику) онога што ће се
догодити у будућности. Јер је требало да Син и
tou= qeou= o( a)o/ratoj aÃnqrwpoj gi¿nesqai e)n a)lhqei¿#,
iàn' e(nwqv= tv= fu/sei h(mw½n kaiì o(raqv= e)piì gh=j.
Proseku/nhsan ouÅn pa/ntej oi¸ i¹do/ntej to\n tu/pon
kaiì th\n ei¹ko/na tou= me/llontoj, kaqwÜj Pau=lo/j
fhsin o( a)po/stoloj e)n tv= pro\j ¸Ebrai¿ouj
e)pistolv=: "Kata\ pi¿stin a)pe/qanon ouÂtoi pa/ntej mh\
komisa/menoi ta\j eu)aggeli¿aj, a)lla\ po/rrwqen au)ta\j
i¹do/ntej kaiì a)spasa/menoi."
¹EgwÜ ouÅn ou) mh\ poih/sw ei¹ko/na tou= di' e)me\
o)fqe/ntoj sarko\j fu/sei kaiì proskunh/sw kaiì
timh/sw au)to\n dia\ th=j ei¹j th\n ei¹ko/na au)tou= timh=j
kaiì proskunh/sewj; Eiåden ¹Abraa\m ou) fu/sin qeou=
"qeo\n ga\r ou)deiìj e(w¯rake pw¯pote"Ÿ, a)ll' ei¹ko/na
qeou= kaiì peswÜn proseku/nhsen. Eiåden ¹Ihsou=j o(
tou= Nauh= ou) fu/sin a)gge/lou, a)ll' ei¹ko/na fu/sij
ga\r a)gge/lou swmatikoiÍj ou)x o(ra=tai o)fqalmoiÍjŸ
kaiì peswÜn proseku/nhsen, o(moi¿wj kaiì Danih/l
aÃggeloj de\ ou) qeo/j, a)lla\ kti¿sma kaiì dou=loj qeou=
kaiì parasta/thjŸ, proseku/nhse de\ ou)x w¨j qe%½,
a)ll' w¨j qeou= parasta/tv kaiì leitourg%½. Ka)gwÜ mh\
poih/sw ei¹ko/na tw½n fi¿lwn tou= Xristou= kaiì mh\
proskunh/sw ou)x w¨j qeoiÍj, a)ll' w¨j ei¹ko/si fi¿lwn
qeou=; OuÃte ga\r ¹Ihsou=j ouÃte Danih\l w¨j qeoiÍj
proseku/nhsan toiÍj o)fqeiÍsin a)gge/loij, ou)de\ e)gwÜ
w¨j qe%½ proskunw½ tv= ei¹ko/ni, a)lla\ dia\ th=j ei¹ko/noj
kaiì tw½n a(gi¿wn t%½ qe%½ prosa/gw th\n prosku/nhsin
kaiì th\n timh/n, di' oÁn kaiì tou\j au)tou= fi¿louj se/bw
kaiì di' ai¹dou=j aÃgw. Ou)x h(nw¯qh fu/sei a)gge/- lwn
o( qeo/j, h(nw¯qh de\ fu/sei a)nqrw¯pwn. Ou)k e)ge/neto o(
qeo\j aÃggeloj, e)ge/neto de\ o( qeo\j fu/sei kaiì a)lhqei¿#
Логос Божји невидљиви постане истински човек,
да би се сјединио са нашом природом и јавио на
земљи. Зато су се сви који су видели образ и
икону (слику) будућега поклонили, као што каже
Апостол Павле у посланици Јеврејима: „У вјери
помријеше сви ови не дочекавши остварење
обећања, али их видјеше из далека и целиваше"
(Јевр 11,13).
Зар онда да ја не насликам икону Онога који је
ради мене постао видљив природом тела и зар да
му се не поклоним и да му не одам почаст преко
поклоњења и почасти икони? Аврам је видео не
природу Божју („Бога нико никад није видео", Јн.
1,18) него икону Бога, и павши ничице поклони се
(Пост 17,17). Исус Навин виде не природу анђела,
него икону (слику) (природа анђела се не да
видети телесним очима) и павши поклони се (Ис.
Нав. 5,14); слично и Данило (анђео није Бог него
створење и слуга који предстоји Богу) поклони се
анђелу не као Богу, него као Божјем предстојнику
и служитељу (Дан. 8,18). Зашто онда да и ја не
сликам икону пријатеља Христових и да им се не
поклоним, не као боговима, него као иконама
пријатеља Божјих? Јер ни Исус Навин ни Данило
се нису поклонили анђелима које су видели као
боговима. Тако се ни ја не поклањам икони као
Богу, него преко икона и Светих приносим Богу
поклоњење и част ради кога чествујем и његове
пријатеље и смерно уважавам. Јер Бог се није
сјединио са природом анђела него се сјединио са
aÃnqrwpoj. "Ou) ga\r dh/ pou a)gge/lwn e)pilamba/netai, природом људи. Бог није постао анђео, него је
a)lla\ spe/rmatoj ¹Abraa\m e)pilamba/netai." Ou)k Бог постао по природи и истински човек: „Јер
e)ge/neto fu/sij a)gge/lwn ui¸o\j qeou= kaq' u(po/stasin, заиста се не присаједини анђелима, него се
e)ge/neto de\ fu/sij a)nqrw¯pou ui¸o\j qeou= kaq' присаједини сјемену Аврамову" (Јевр 2,16). Није
u(po/stasin. Ou) mete/sxon aÃggeloi ou)de\ e)ge/nonto природа анђела постала Син Божји по ипостаси,
qei¿aj koinwnoiì fu/sewj, a)ll' e)nergei¿aj kaiì него је људска природа постала Син Божји
xa/ritoj, aÃnqrwpoi de\ mete/xousi kaiì koinwnoiì поипостаси (личности). Нису се анђели
qei¿aj fu/sewj gi¿nontai, oÀsoi metalamba/nousi to\ присајединили ни постали заједничари божанске
sw½ma tou= Xristou= to\ aÀgion kaiì pi¿nousi to\ aiâma природе него енергије и благодати, а људи се
au)tou= to\ ti¿mion: qeo/thti ga\r kaq' u(po/stasin присаједињују и постају заједничари божанске
hÀnwtai kaiì du/o fu/seij e)n t%½ metalambanome/n% природе (2 Петр 1,4): они људи који се
u(f' h(mw½n sw¯mati tou= Xristou= h(nwme/nai kaq' причешћују телом Христовим светим и пију крв
u(po/stasi¿n ei¹sin a)diaspa/stwj kaiì tw½n du/o fu/sewn његову часну. Јер се (људска природа) сјединила
mete/xomen, tou= sw¯matoj swmatikw½j, th=j qeo/thtoj ипостасно са Божанством, тако да су две природе
pneumatikw½j, ma=llon de\ a)mfoiÍn kat' aÃmfw, ou) сједињене нераздељиво у телу Христовом којим
kaq' u(po/stasin tautizo/menoi u(fista/meqa ga\r се ми причешћујемо, те са две природе општимо,
prw½ton kaiì to/te e(nou/meqaŸ, a)lla\ kata\ тела телесно, Божанства духовно, боље рећи с
sunana/krasin tou= sw¯matoj kaiì aiàmatoj. Kaiì pw½j обадве узајамно. При том се ипостасно не
ou) mei¿zonej a)gge/lwn oi¸ fula/ttontej dia\ th=j поистовећујемо (јер прво постојимо па се онда
thrh/sewj tw½n e)ntolw½n ei¹likrinh= th\n eÀnwsin; ¸H сједињујемо) него по прожимању тела и крви. Па
me\n fu/sij h(mw½n braxu/ ti par' a)gge/louj како онда да нису већи од анђела они који
h)lattwme/nh dia\ to\n qa/naton kaiì th\n tou= sw¯matoj држањем заповести чувају истинско сједињење.
paxu/thta, a)ll' eu)doki¿# kaiì sunafei¿# qeou= ge/gonen Наша природа је унеколико умањена од анђелске
a)gge/lwn mei¿zwn: pari¿stantai ga\r au)tv= meta\ због смрти и тромости тела алије благовољењем и
fo/bou kaiì tro/mou aÃggeloi kaqhme/nv e)piì tou= сједињењем са Богом постала већа од анђела. Јер
qro/nou th=j do/chj e)n t%½ Xrist%½ kaiì пред њом која седи на престолу славе у Христу,
parasth/sontai eÃntromoi e)n tv= kri¿sei: ou) анђели стоје са страхом и трепетом и стаће пред
sugkaqeu/dontej ou)de\ koinwnoiì th=j qei¿aj do/chj њу устрашени на Дан судњи. Свето писмо њих не
u(po\ th=j grafh=j e)rrh/qhsan "ei¹siì ga\r pa/ntej назива сапричасницима и заједничарима
leitourgika\ pneu/mata, ei¹j diakoni¿an божанске природе („јер су сви духови који
a)postello/mena dia\ tou\j me/llontaj klhronomeiÍn богослуже, шиљани на служење онима који ће
swthri¿an"Ÿ ou)d' oÀti sumbasileu/sousin ou)d' oÀti наследити спасење", Јевр 1,14), нити да ће
sundocasqh/sontai ou)d' oÀti e)piì th=j trape/zhj tou= сацаровати ни бити сапрослављени, нити да ће
patro\j kaqi¿sousin, oi¸ de\ aÀgioi ui¸oiì qeou=, ui¸oiì th=j сести за Очевом трпезом, а Свети су названи
basilei¿aj kaiì klhrono/moi qeou= kaiì синови Божји и наследници Божји и
sugklhrono/moi Xristou=. Timw½ ouÅn tou\j a(gi¿ouj сунаследници Христови. Зато поштујем Свете и
kaiì sundoca/zw tou\j dou/louj kaiì fi¿louj kaiì сапрослављам слуге и пријатеље и сунаследнике
sugklhrono/mouj Xristou=, tou\j dou/louj e)k Христове, слуге по природи и пријатеље по
fu/sewj kaiì fi¿louj e)k proaire/sewj kaiì ui¸ou\j kaiì слободном опредељењу и синове и наследнике по
klhrono/mouj e)k qei¿aj xa/ritoj, wÐj fhsin o( ku/rioj божанској благодати, као што Господ каже Оцу.
Пошто смо говорили о икони да кажемо нешто и
pro\j to\n pate/ra. Ei¹po/ntej toi¿nun periì ei¹ko/noj
о поклоњењу, и то прво: шта је поклоњење?
eiãpwmen kaiì periì proskunh/sewj, kaiì prw½ton, ti¿
e)sti prosku/nhsij.

3,27 Periì proskunh/sewj, ti¿ e)sti prosku/nhsij; (III, 27) О поклоњењу. Шта је поклоњење?
Prosku/nhsij toi¿nun e)stiì shmeiÍon u(poptw¯sewj, Поклоњење је знак покорноти, потчињености и
toute/stin u(poba/sewj kaiì tapeinw¯sewj. Tro/poi de\ смирења. Постоје многе врсте (начини)
proskunh/sew¯j ei¹si pleiÍstoi. поклоњења.

(Ш, 28) Колико има врста (начина) поклоњења?

3,28 Po/soi tro/poi proskunh/sewj;

Prw½toj tro/poj proskunh/sewj o( kata\ latrei¿an, Прва врста (начин) поклоњења јесте
hÁn prosa/gomen mo/n% t%½ fu/sei proskunht%½ qe%½, богопоклоњење које приносимо једино
kaiì ouÂtoj kata\ diafo/rouj tro/pouj. Prw½ton me\n поклоњења по природи достојном Богу, и то на
kata\ to\n th=j doulei¿aj: proskunou=si ga\r au)t%½ разне начине. Прво, на начин служења Њему се
pa/nta ta\ kti¿smata w¨j dou=loi despo/tv, "oÀti ta\ клањају сва створења као слуге господару, јер
su/mpanta" ga/r, fhsi¿, "dou=la sa/", kaiì oi¸ me\n Писмо каже: „Све и сва теби служи" (Пс. 118,91),
e(kousi¿wj, oi¸ de\ a)kousi¿wj. Oi¸ me\n gnw¯sei једни то чине добровољно, други невољно. Једни
e(kousi¿wj proskunou=sin w¨j oi¸ eu)sebeiÍj, oi¸ de\ се поклањају добровољно и свесно као што то
e)piginw¯skontej kaiì mh\ qe/lontej a)kousi¿wj чине побожни, а други познајући га и не хотећи,
proskunou=sin w¨j oi¸ dai¿monej: aÃlloi mh\ ei¹do/tej невољно му се поклањају као демони. Трећи опет
to\n fu/sei qeo\n proskunou=sin a)kousi¿wj, oÁn не познајући Бога по природи, невољно се
a)gnoou=sin.
3,29 Deu/teroj tro/poj o( kata\ qau=ma kaiì po/qon,
kaq' oÁn proskunou=men t%½ qe%½ dia\ th\n fusikh\n
do/can au)tou=: mo/noj ga/r e)sti dedocasme/noj ou)k eÃk
tinoj eÃxwn th\n do/can, a)ll' au)to\j wÔn pa/shj do/chj
aiãtioj kaiì panto\j a)gaqou= fw½j a)kata/lhpton,
glukasmo\j a)nei¿kastoj, ka/lloj a)mh/xanon,
a)gaqo/thtoj aÃbussoj, sofi¿a a)necixni¿astoj,
a)peirodu/namoj du/namij, mo/noj aÃcioj di' e(auto\n
qauma/zesqai proskuneiÍsqai¿ te kaiì doca/zesqai kaiì
poqeiÍsqai.
3,30 Tri¿toj tro/poj o( th=j eu)xaristi¿aj u(pe\r tw½n
gegono/twn ei¹j h(ma=j a)gaqw½n: pa/nta ga\r ta\ oÃnta
xrewsteiÍ eu)xaristeiÍn t%½ qe%½ kaiì prosfe/rein
a)e/nnaon prosku/nhsin, oÀti te e)c au)tou= eÃxei to\
eiånai ta\ pa/nta kaiì e)n au)t%½ suni¿statai kaiì pa=si
metadi¿dwsin a)fqo/nwj tw½n e(autou= dwrew½n kaiì di¿xa
ai¹th/sewj kaiì qe/lei pa/ntaj swqh=nai kaiì mete/xein
th=j e(autou= a)gaqo/thtoj kaiì makroqumeiÍ e)f' h(miÍn
a(marta/nousi kaiì a)nate/llei to\n hÀlion e)piì
dikai¿ouj kaiì a)di¿kouj kaiì bre/xei e)piì ponhrou\j kaiì
a)gaqou\j kaiì oÀti o( ui¸o\j tou= qeou= di' h(ma=j kaq'
h(ma=j ge/gone kaiì qei¿aj koinwnou\j fu/sewj e)poi¿hsen
h(ma=j, oÀti "oÀmoioi au)t%½ e)so/meqa", wÐj fhsin
¹Iwa/nnhj o( qeolo/goj e)n tv= kaqolikv= e)pistolv=.
3,31 Te/tartoj tro/poj o( kat' eÃndeian kaiì e)lpi¿da
eu)ergesiw½n, kaq' aÁj e)piginw¯skontej, w¨j ou)
duna/meqa e)kto\j au)tou= poieiÍn ou)de\n hÄ eÃxein
поклањају ономе кога не познају.
(Ш, 29) Други начин је начин дивљења и
богочежње, на који се Богу поклањамо ради
његове природне славе. Јер он је једини
прослављен, не у смислу да од неког другог има
славу него зато што је он сам узрок сваке славе и
сваког добра, светлост непојмљива, сладост
неизрецива, бездан доброте, мудрост неиспитива,
лепота неописива, свесилна сила, једини сам по
себи достојан дивљења, поклоњења, прослављења
и богочежње.
(Ш, 30) Трећи начин јесте начин благодарности за
добра која су се ради нас догодила. Јер сва бића
су дужна да благодаре Богу и да му приносе
вечно поклоњење, зато што све од њега има
постојање и у њему се садржи и што свима
предаје изобилно од својих дарова и без тражења,
и жели да се сви спасу и учествују у његовој
доброти. Дуготрпељив је због наших грехова,
обасјава сунцем праведне и неправедне и излива
кишу на зле и добре. И зато што Син Божји
постаде ради нас оно што смо и ми, и учини нас
заједничарима божанске природе, јер „бићемо
њему слични" као што каже Јован Богослов у
Саборној посланици (1 Јн 3,2).
(Ш, 31) Четврти начин јесте начин лишености и
наде на доброчинства, на основу којих знамо да
без њега не можемо ништа чинити или имати
a)gaqo/n, proskunou=men ai¹tou=ntej par' au)tou=
eÀkastoj, ou ai¹sqa/netai e)ndew½j eÃxein kaiì oÁ poqeiÍ,
r(usqh=nai¿ te kakw½n kaiì tuxeiÍn a)gaqw½n.
3,32 Pe/mptoj tro/poj o( th=j metanoi¿aj kaiì th=j
e)comologh/sewj: a(marta/nontej ga\r proskunou=men
kaiì prospi¿ptomen t%½ qe%½ deo/menoi sugxwrhqh=nai
ta\ ptai¿smata w¨j dou=loi eu)gnw¯monej. Kaiì ouÂtoj o(
tro/poj trisso/j e)stin: hÄ ga\r kat' a)ga/phn lupeiÍtai¿
tij hÄ w¨j mh\ a)potu/xv tw½n tou= qeou= eu)ergesiw½n hÄ
dediwÜj ta\j kola/seij. Kaiì eÃstin o( me\n prw½toj e)c
eu)gnwmosu/nhj kaiì po/qou au)tou= tou= qeou= kaiì
ui¸i+kh=j diaqe/sewj, o( deu/teroj misqwtikh=j, o( de\
tri¿toj doulikh=j.
3,33 Po/sa ta\ proskunou/mena eu(ri¿skomen e)n tv=
grafv= kaiì kata\ po/souj tro/pouj prosa/gomen
prosku/nhsin kti¿smasi; Prw½ton me/n, e)f' oiâj
a)nape/pautai o( qeo\j o( mo/noj aÀgioj kaiì "e)n a(gi¿oij
a)napauo/menoj" w¨j tv= a(gi¿# qeoto/k% kaiì pa=si toiÍj
a(gi¿oij. OuÂtoi de/ ei¹sin oi¸ kata\ to\ dunato\n
o(moiwqe/ntej qe%½ eÃk te th=j e(autw½n proaire/sewj
kaiì th=j qeou= e)noikh/sewj kaiì sunergi¿aj, oiàtinej
kaiì qeoiì le/gontai a)lhqw½j, ou) fu/sei, a)lla\ qe/sei,
w¨j pu=r le/getai o( pepuraktwme/noj si¿dhroj, ou)
fu/sei, a)lla\ qe/sei kaiì meqe/cei puro/j: fhsiì ga/r: "
àAgioi eÃsesqe, oÀti e)gwÜ aÀgio/j ei¹mi." Tou=to prw½ton,
h( proai¿resij. Eiåta pantiì t%½ proairoume/n% to\
a)gaqo\n o( qeo\j sunergeiÍ ei¹j to\ a)gaqo/n, eiåta
"e)noikh/sw e)n au)toiÍj kaiì e)mperipath/sw", kaiì "naoi¿
e)smen qeou= kaiì to\ pneu=ma tou= qeou= oi¹keiÍ e)n h(miÍn",
добро: поклањамо се сваки иштући од њега оно
што нам је потребно и за чим чезнемо, да се
избавимо зала и задобијемо добра.
(III, 32) Пети начин је начин покајања и
исповести. Јер кад грешимо поклањамо се и
припадамо Богу молећи се за опроштај грехова
као захвалне слуге. Овај начин је тројак: човек
тугује или из љубави или да се не лиши Божјих
доброчинстава или зато што се плаши пакла.
Први начин је из захвалности и љубави према
самом Богу и синовског расположења, други је
најамнички, а трећи робовски.
(Ш, 33) Шта све у Светом писму налазимо за
поклоњење и који су све начини на које
приносимо поклоњење створењима?
На првом месту то су она (створења) на којимаје
починуо Бог, једини свети и „у светима
почивајући", као у Светој Богородици и свима
Светима. То су они који су се колико је могуће
уподобили Богу својом слободном вољом и
Божјим усељењем и сарадњом; они се истински
називају и богови, но не по природи него по
усвојењу, као што се усијано гвожђе назива огањ,
но не по природи него по усвојењу и примању
огња. Јер се каже: „Будите свети, јер сам ја свет"
(Левит 19,2). Прво је, слобода воље. Потом,
свакоме који слободно бира добро Бог сарађује на
eiåta "eÃdwken au)toiÍj e)cousi¿an kata\ pneuma/twn
a)kaqa/rtwn, wÐste e)kba/llein au)ta\ kaiì qerapeu/ein
pa=san no/son kaiì pa=san malaki¿an", kaiì "oÀsa
poiw½, kaiì u(meiÍj poih/sete kaiì mei¿zona tou/twn
poih/sete", eiåta "zw½ e)gw¯", le/gei ku/rioj, "a)ll' hÄ
tou\j doca/zonta/j me doca/sw", kaiì "eiãper
sumpa/sxomen, iàna kaiì sundocasqw½men", kaiì "o( qeo\j
eÃsth e)n sunagwgv= qew½n: e)n me/s% de\ qeou\j
diakrineiÍ." àWsper toi¿nun a)lhqw½j ei¹si qeoiì ou)
fu/sei, a)ll' w¨j tou= fu/sei qeou= me/toxoi, ouÀtwj ei¹siì
proskunhtoi¿, ou)xiì fu/sei, a)ll' w¨j to\n fu/sei
proskunhto\n e)n e(autoiÍj eÃxontej, wÐsper o(
pepuraktwme/noj si¿dhroj ou) fu/sei e)stiìn a)pro/sitoj
a(fv= kaiì kaustiko/j, a)ll' w¨j mete/xwn tou= fu/sei
kaustikou=. Proskunou=ntai ouÅn w¨j dedocasme/noi
u(po\ qeou=, w¨j u(po\ qeou= geno/menoi toiÍj u(penanti¿oij
foberoiì kaiì eu)erge/tai toiÍj pi¿stei prosiou=sin ou)x
w¨j fu/sei qeoiÍj kaiì eu)erge/taij, a)ll' w¨j qera/pousi
kaiì leitourgoiÍj qeou= kaiì th\n e)c a)ga/phj pro\j
au)to\n eu)moirh/sasi parrhsi¿an. Proskunou=men ouÅn
au)toiÍj, e)peidh\ qerapeu/etai o( basileu\j qewrw½n
proskunou/menon to\n h)gaphme/non au)t%½ qera/ponta
ou)x w¨j basile/a, a)ll' w¨j leitourgo\n u(ph/koon kaiì
eu)noi+ko\n fi¿lon. Kaiì lamba/nousi ta\j ai¹th/seij oi¸
prosio/ntej pi¿stei, eiãte tou= qera/pontoj ai¹tou=ntoj
tou=to para\ tou= basile/wj, eiãte tou= basile/wj
a)podexome/nou th\n timh\n kaiì th\n pi¿stin tou=
zhtou=ntoj para\ tou= qera/pontoj au)tou=: di' au)to\n
ga\r vÃthsen. OuÀtw dia\ tw½n a)posto/lwn oi¸
prosio/ntej e)tu/gxanon tw½n i¹a/sewn. OuÀtwj h( skia\
добру, а онда: „уселићу се у њих и живећу у
њима" (2 Кор 6,16); и „храмови смо Божји и Дух
Божји борави у нама" (1 Кор 3,16); а онда „даде
им власт над духовима нечистим, да их изгоне и
да их исцељују, сваку болест и сваку немоћ" (Мт
10,1), и „оно што ја чиним и ви ћете чинити и
више од тога ћете чинити" (Јн 14,12), и још:
„живим ја", говори Господ, „него прославићу оне
који ме прослављају" (1 Цар 2,30), и „ако му
састрадавамо, да се и сапрославимо" (Рим 8,17), и
„стаде Бог на сабору богова, посред богова ће
расудити" (Пс 81,1). Они заиста и јесу богови али
не по природи, него као заједничари Бога по
природи. Тако су и поклоњења достојни али не по
природи него као они који у себи имају по
природи поклоњења достојног, као што усијано
гвожђе није по природи недоступно додиру и
пламено, него као оно што општи са природним
огњем. Поклањамо им се као онима који су од
Бога прослављени, као онима који су Богом
постали страшни непријатељима и добротвори
онима који им приступају са вером, не као
боговима по природи и добротворима него као
служитељима и литурзима Божјим и као онима
који су из љубави према њему стекли смелост.
Поклањамо им се јер се тиме служи Цару, који
гледа како је поштован љубљени његов слуга, не
као цар, него као послушни служитељ и
благонаклони пријатељ. И примају по молитвама
они који са вером приступају, било да то иште
kaiì ta\ souda/ria kaiì ta\ simiki¿nqia tw½n a)posto/lwn служитељ од цара, било да цар прима почаст и
e)ph/gazon ta\ i¹a/mata. àOsoi de\ a)ntartikw½j kaiì веру онога који иште преко његовог служитеља,
a)postatikw½j qe/lousi proskuneiÍsqai w¨j qeoi¿, ouÂtoi¿ јер због њега је тражио. Тако су се исцељивали
ei¹sin a)prosku/nhtoi kaiì tou= ai¹wni¿ou puro\j aÃcioi. они који су преко апостола приступали (Богу);
Kaiì oÀsoi katafronhtikw½j u(perhfa/n% fronh/mati тако су сенка и убруси и појасеви апостола давали
mh\ proskunou=si toiÍj qeou= qera/pousin, w¨j исцељења (Дап 5,15; 19,12). Они пак, који хоће на
a)lazo/nej kaiì u(perh/fanoi, w¨j ei¹j qeo\n бунтовнички начин и отпаднички да им се
a)sebou=ntej katadika/zontai. Kaiì marturou=sin oi¸ приноси поклоњење као боговима, такви су
paiÍdej oi¸ ¹Elissai¿ou katafronhtikw½j поклоњења недостојни и достојни вечног огња. И
kataboh/santej kaiì bora\ toiÍj aÃrktoij geno/menoi. који из презира и гордом мишљу не поштују
слуге Божје, као надмени и гордљивци, такви су
за осуду као они који Бога обешчашћују. Сведоци
тога су деца која су се ругала Јелисеју и зато
постала плен медведима (4 Цар 2,23.24).

3,34 Deu/teroj tro/poj, kaq' oÁn proskunou=men
kti¿smata, di' wÒn kaiì e)n oiâj e)nh/rghsen o( qeo\j th\n
swthri¿an h(mw½n eiãte pro\ th=j tou= kuri¿ou
parousi¿aj, eiãte meta\ th\n eÃnsarkon au)tou=
oi¹konomi¿an, w¨j to\ SinaiÍon oÃroj kaiì th\n
Nazare/t, th\n fa/tnhn th\n e)n Bhqlee\m kaiì to\
sph/laion, to\n Golgoqa\ to\n aÀgion, tou= staurou=
to\ cu/lon, tou\j hÀlouj, to\n spo/ggon, to\n ka/lamon,
th\n lo/gxhn th\n i¸era\n kaiì swth/rion, th\n e)sqh=ta,
to\n xitw½na, ta\j sindo/naj, ta\ spa/rgana, to\n ta/fon
to\n aÀgion, th\n phgh\n th=j h(mw½n a)nasta/sewj, to\n
li¿qon tou= mnh/matoj, th\n SiwÜn to\ oÃroj to\ aÀgion,
to\ tw½n e)laiw½n auÅqij oÃroj, th\n probatikh\n kaiì
Geqshmanh=j to\ oÃlbion te/menoj. Tau=ta kaiì ta\
toiau=ta se/bw kaiì proskunw½ kaiì pa/nta nao\n qeou=
aÀgion kaiì pa=n, e)f' %Ò qeo\j o)noma/zetai, ou) dia\ th\n
(III, 34) Други је начин онај на који се клањамо
створењима преко којих и у којима је Бог
дејствовао наше спасење, било пре доласка
Господњег, било после његовог домостроја у
телу, као што су: Синајска гора и Назарет, јасле у
Витлејему и пећина, света Голгота, дрво Крста,
клинови, сунђер. трска, свештено копље и
спасоносна одежда, хитон, пелене, плаштаница.
свети гроб извор нашега спасења, гробни камен,
света Гора сионска, такође Маслинска гора,
Овчија купељ, Гетсиманска башта. Све ово и све
њему слично поштујем и поклањам му се, и сваки
храм Божји свети, и све оно у чему се Бог
именује, и то не ради њихове природе него зато
што су сасуди божанске енергије и што је преко
њих и њима Бог изволео да изврши наше спасење.
au)tw½n fu/sin, a)lla\ oÀti qei¿aj e)nergei¿aj ei¹siì doxeiÍa
kaiì di' au)tw½n kaiì e)n au)toiÍj hu)do/khsen o( qeo\j th\n
swthri¿an h(mw½n katerga/sasqai. Kaiì a)gge/louj
ga\r kaiì a)nqrw¯pouj kaiì pa=san uÀlhn th=j qei¿aj
e)nergei¿aj me/toxon kaiì diakonhsame/nhn th\n
swthri¿an mou se/bw kaiì proskunw½ dia\ th\n qei¿an
e)ne/rgeian. Ou) proskunw½ ¹Ioudai¿oij: ou) ga\r qei¿aj
ei¹siìn e)nergei¿aj me/toxoi ou)de\ skop%½ th=j e)mh=j
swthri¿aj to\n ku/rion th=j do/chj, to\n qeo/n mou,
e)stau/rwsan, fqo/n% de\ ma=llon kaiì mi¿sei pro\j to\n
qeo\n kaiì eu)erge/thn ballo/menoi. "Ku/rie, h)ga/phsa
eu)pre/peian oiãkou sou", fhsiìn o( Daui¿d, "kaiì to/pon
skhnw¯matoj do/chj sou," kaiì "proskunh/sate ei¹j
to\n to/pon, ou eÃsthsan oi¸ po/dej au)tou=", kaiì
"proskuneiÍte ei¹j oÃroj aÀgion au)tou=." ãOroj aÀgion
eÃmyuxon qeou= h( a(gi¿a qeoto/koj, oÃrh qeou= logika\
oi¸ a)po/stoloi: "ta\ oÃrh e)ski¿rthsan w¨seiì krioi¿, kaiì
oi¸ bounoiì w¨j a)rni¿a proba/twn."
3,35 Tri¿toj tro/poj, kaq' oÁn proskunou=men ta\ t%½
qe%½ a)nakei¿mena, ta\ i¸era/ fhmi eu)agge/lia kaiì ta\j
loipa\j bi¿blouj: "e)gra/fhsan ga\r pro\j nouqesi¿an
h(mw½n, ei¹j ouÁj ta\ te/lh tw½n ai¹w¯nwn kath/nthsan."
Di¿skoi te kaiì poth/ria, qumiatoi¿, luxni¿ai kaiì
tra/pezai, dh=lon ga/r, w¨j pa/nta tau=ta seba/smia:
oÀra ga/r, oÀte Balta/sar e)poi¿hsen u(phrethqh=nai
to\n lao\n toiÍj skeu/esin toiÍj i¸eratikoiÍj, pw½j
kaqeiÍlen o( qeo\j th\n basilei¿an au)tou=.
3,36 Te/tartoj tro/poj, kaq' oÁn proskunou=ntai ai¸
ei¹ko/nej ai¸ o)fqeiÍsai toiÍj profh/taij e)n ei¹konikv=
Јер и анђеле и људе и свако вештаство које је
постало заједничар божанске енергије и
послужило моме спасењу поштујем и поклањам
се, управо ради божанске енергије. Но, Јудејцима
се не клањам јер они нису заједничари божанске
енергије, нити су Господа славе, Бога мога, с
циљем мога спасења разапели него пре Бога и
добротвора нападајући мржњом и завишћу.
„Господе, заволех лепоту дома твога", каже
Давид, и место обитавања славе твоје" (Пс 25,8).
Такође „поклоните се месту где стајаху ноге
његове" (Пс 98,5), и још:
„Поклоните се Гори светој његовој" (Пс 98,9),.
Света одуховљена Гора Божја јесте Света
Богородица, а горе словесне Божје апостоли:
„горе заиграше као овнови, а брда као јагањци
овчији" (Пс 113,4).
(Ш, 35) Трећи је начин онај на који се поклањамо
ономе што је Богу посвећено, светим еванђељима
и другим књигама: „јер написа се за поуку нама,
на које дође свршетак векова" (1 Кор 10,11).
Дискоси, путири, кадионице, светиљке и трпезе,
јасно је да је све то достојно поштовања. Јер, гле,
кад је Валтазар заповедио да народ употреби
свештене сасуде, како разори Бог његово царство!
(Дан 5,28).
(Ш, 36) Четврти начин је онај на који се
поклањамо образима који су се открили
ga\r o(ra/sei eiådon qeo/nŸ kaiì ai¸ tw½n e)some/nwn
ei¹ko/nej, w¨j h( r(a/bdoj ¹AarwÜn ei¹koni¿zousa to\ th=j
parqe/nou musth/rion kaiì h( sta/mnoj kaiì h( tra/peza:
kaiì ¹IakwÜb de\ proseku/nhsen e)piì to\ aÃkron th=j
r(a/bdou, tu/poj de\ hÅn tou= swth=roj. ãEti de\ tw½n
gegono/twn ei¹ko/nej ei¹j mnhmo/sunon: au)th\ ga\r h(
skhnh\ ei¹kwÜn hÅn pagko/smioj "oÀra" ga/r, fhsiì t%½
Mwsv=, "to\n tu/pon to\n deixqe/nta soi e)n t%½ oÃrei"Ÿ
kaiì ta\ xeroubiìm ta\ xrusa=, eÃrgon xwneuto/n, kaiì ta\
xeroubiìm e)n t%½ katapeta/smati eÃrgon u(fanto/n.
OuÀtw proskunou=men to\n tu/pon tou= staurou= to\n
ti¿mion, tou= te swmatikou= xarakth=roj tou= qeou=
mou to\ o(moi¿wma kaiì th=j au)to\n kata\ sa/rka
tekou/shj kaiì tw½n au)tou= qerapo/ntwn.
3,37 Pe/mptoj tro/poj, kaq' oÁn proskunou=men
a)llh/loij w¨j moiÍran qeou= eÃxousi kaiì kat' ei¹ko/na
qeou= gegenhme/noij a)llh/loij te tapeinou/menoi kaiì
no/mon plhrou=ntej a)ga/phj.
пророцима (видели су Бога у иконичним
виђењима), као и образима (иконама) онога што
ће се догодити. Такви су: Аронов штап који
изображава тајну Дјеве, и стамна и трпеза; и Јаков
се поклонио на врху штапа, а он је био праслика
Спаситеља. Ту спадају и образи (слике) онога што
се догодило, за спомен, на пример: скинија која је
изображавала цео свет (јер, гле, Бог говори
Моисију: „Образ показах ти на Гори" (Изл. 25,40),
златни херувими, извајани, и херувими на завеси,
извезени. Тако се клањамо образу крста часнога,
телесном подобију Бога мога, оне која гаје родила
и његових служитеља.
(III, 37) Пети начин је онај на који се поклањамо
једни другима, као судионицима Божјим и по
лику Божјем створеним, смирујући се једни пред
другима и испуњујући закон љубави.

3,38 àEktoj tro/poj tw½n e)n a)rxaiÍj kaiì e)cousi¿aij (Ш, 38) Шести начин се односи на начелнике и
oÃntwn "a)po/dote" ga/r, fhsi¿, "pa=si ta\j o)feila/j, t%½ оне који власт имају („подајте, речено је, свима
th\n timh\n th\n timh/n"Ÿ, w¨j ¹IakwÜb t%½ te ¹Hsau= оно што им припада, коме част част" Рим 13,7).
w¨j progeneste/r% a)delf%½ kaiì FarawÜ u(po\ qeou= Тако се Јаков поклонио старијем брату Исаву
xeirotonhqe/nti aÃrxonti proseku/nhsen. (Пост 33,3), и фараону од Бога постављеном
владару (Пост 47,7).
3,39 àEbdomoj tro/poj, kaq' oÁn toiÍj despo/taij oi¸
(Ш, 39) Седми начин је када се робови поклањају
dou=loi kaiì toiÍj eu)erge/taij kai¿, wÒn aÄn de/ointo, oi¸
господарима и добротворима и молитељи онима
deo/menoi w¨j ¹Abraa\m toiÍj ui¸oiÍj ¸Emmw¯r, oÀte to\
diplou=n w©nh/sato sph/laion.
који су им потребни, као Аврам синовима
3,40 Kaiì a(plw½j ei¹peiÍn, fo/bou kaiì po/qou kaiì Еморовим, кад од њих купи сугубу пећину (Пост
timh=j e)stin h( prosku/nhsij su/mbolon u(poptw¯sew¯j
te kaiì tapeinw¯sewj, a)ll' ou)deniì deiÍ proskuneiÍn
w¨j qe%½ ei¹ mh\ mo/n% t%½ fu/sei qe%½, pa=si de\ o)feilh\n
a)pone/mein dia\ to\n ku/rion.
23,9).
(Ш, 40) Просто речено, поклоњење је символ
страхопоштовања, љубави и почасти, покорности

и смирења. Међутим, никоме се не сме клањати

као Богу, осим једином Богу по природи, а
другима свима давати оно што им припада ради
Господа.

3,41 ¸Ora=te, po/sh i¹sxu\j kaiì poi¿a qei¿a e)ne/rgeia (Ш, 41) Видите каква крепост и каква божанска
toiÍj pi¿stei kaiì kaqar%½ suneido/ti prosiou=si taiÍj сила се даје онима који вером и чистом савешћу
tw½n a(gi¿wn ei¹ko/si di¿dotai. Dio/, a)delfoi¿, stw½men приступају светим иконама. Зато, браћо, стојмо
e)n tv= pe/tr# th=j pi¿stewj kaiì tv= parado/sei th=j на камену вере и предању Цркве, не померајући
e)kklhsi¿aj mh\ metai¿rontej oÀria, aÁ eÃqento oi¸ aÀgioi границе које поставише Свети Оци наши, не
pate/rej h(mw½n, mh\ dido/ntej to/pon toiÍj boulome/noij уступајући онима који желе да уводе новотарије и
kainotomeiÍn kaiì katalu/ein th\n oi¹kodomh\n th=j да разарају грађевину свете Божје католичанске и
a(gi¿aj tou= qeou= kaqolikh=j kaiì a)postolikh=j апостолске Цркве. Јер ако се допусти свакоме да
e)kklhsi¿aj: ei¹ ga\r doqv= aÃdeia pantiì boulome/n%, ради што хоће, мало помало ће се разорити цело
kata\ mikro\n oÀlon to\ sw½ma th=j e)kklhsi¿aj тело Цркве. Не, браћо! Не, христољубива чеда
kataluqh/setai. Mh/, a)delfoi¿, mh/, te/kna Цркве! Не постидите мајку нашу, не лишите је
filo/xrista th=j e)kklhsi¿aj, mh\ kataisxu/nhte th\n украса њеног! Примите њу која се за мене моли!
mhte/ra u(mw½n, mh\ kaqe/lhte to\n ko/smon au)th=j. Научите шта Бог за њу каже: „Сва си дивна,
De/casqe au)th\n di' e)mou= presbeu/ousan. Ma/qete, ti¿ ближња моја, и нема мрље на теби" (Песма
fhsi periì au)th=j o( qeo/j: " àOlh eiå kalh/, h( plhsi¿on надпесмама. 4,7).
mou, kaiì ou)k eÃstin e)n soiì mw½moj." Поклонимо се и богослужимо јединоме Творцу и
Proskunh/swmen kaiì latreu/swmen mo/n% t%½ Саздатељу као по природи поклоњења достојном
kti¿stv kaiì dhmiourg%½ w¨j fu/sei proskunht%½ qe%½. Богу. Поклонимо се и Светој Богородици не као
Proskunh/swmen kaiì tv= a(gi¿# qeoto/k% ou)x w¨j qe%½, Богу, него као Мајци Божјој по телу. Још се
a)ll' w¨j mhtriì qeou= kata\ sa/rka. ãEti поклонимо и Светима као изабраним
proskunh/swmen kaiì toiÍj a(gi¿oij w¨j e)klektoiÍj пријатељима Божјим и онима који су стекли
fi¿loij qeou= kaiì th\n pro\j au)to\n kekthme/noij смелост према њему. Јер ако се људи клањају
parrhsi¿an. Ei¹ ga\r basileu=si fqartoiÍj polla/kij
kaiì a)sebe/si kaiì a(martwloiÍj kaiì toiÍj u(p' au)tw½n
xeirotonoume/noij aÃrxousi kaiì toiÍj tou/twn
labra/toij proskunou=sin aÃnqrwpoi kata\ to\ qeiÍon
tou= a)posto/lou lo/gion: " ¹ArxaiÍj kaiì e)cousi¿aij
u(pota/ssesqe", kaiì "a)po/dote pa=si ta\j o)feila/j, t%½
th\n timh\n th\n timh/n, t%½ to\n fo/bon to\n fo/bon",
kaiì "a)po/dote ta\ kai¿saroj kai¿sari", wÐj fhsin o(
ku/rioj, "kaiì ta\ tou= qeou= t%½ qe%½", po/s% ma=llon
e)xrh=n proskuneiÍn t%½ basileiÍ tw½n basileuo/ntwn
w¨j mo/n% fu/sei despo/zonti kaiì toiÍj au)tou= dou/loij
kaiì fi¿loij toiÍj basileu/sasi tw½n paqw½n kaiì
katastaqeiÍsin aÃrxousi pa/shj th=j gh=j
"katasth/seij ga\r au)tou/j", fhsiìn o( Daui¿d,
"aÃrxontaj e)piì pa=san th\n gh=n"Ÿ, kata\ daimo/nwn
kaiì no/swn e)cousi¿an labou=si kaiì sumbasileu/sousi
Xrist%½ basilei¿an aÃfqarton kaiì a)kata/luton, wÒn h(
skia\ mo/nh a)ph/laune no/souj kaiì dai¿monaj; Mh\
ouÅn skia=j a)sqeneste/ran kaiì a)timwte/ran
logisw¯meqa th\n ei¹ko/na: skiografeiÍ ga\r a)lhqw½j
to\ prwto/tupon. ¹Adelfoi¿, o( xristiano\j pi¿stij
e)sti¿n: o( ouÅn pi¿stei proserxo/menoj kerdaneiÍ
polla/, "o( de\ diakrino/menoj eÃoike klu/dwni
qala/sshj a)nemizome/n% kaiì r(ipizome/n%", oÁj ou) mh\
lh/yetai ou)de/n: pa/ntej ga\r oi¸ aÀgioi dia\ pi¿stewj
eu)hre/sthsan t%½ qe%½. Decw¯meqa ouÅn th\n
para/dosin th=j e)kklhsi¿aj e)n eu)qu/thti kardi¿aj kaiì
mh\ e)n polloiÍj logismoiÍj: o( qeo\j ga\r e)poi¿hse to\n
aÃnqrwpon eu)qh=, au)toiì de\ e)zh/thsan logismou\j
pollou/j. Mh\ katadecw¯meqa ne/an pi¿stin maqeiÍn
трулежним царевима веома често безбожним и
грешним, и кнежевима које су они поставили и
киповима, сагласно апостолској речи:
„Началствима и властима покоравајте се" (Тим
3,1), и „подајте свима оно што им припада, коме
част част, коме страх страх" (Рим 13,7), и по речи
Господњој: „Подајте ћесару ћесарево а Божије
Богу" (Мт 22,21); колико ли се тек треба
поклањати Цару царева, као Једином КОЈИ по
природи господари, и његовим пријатељима и
слугама који су загосподарили над страстима и
постали началници по свој земљи („поставићеш
их", каже Давид, „началницима по свој земљи"
Пс 44,17); који су примили власт над демонима и
болестима и који ће заједно са Христом царовати
царством нетрулежним и неразоривим. Сама
њихова сенка одгонила је болести и демоне! Зато
не сматрајмо да је икона немоћнија од сенке, јер
она истински оцртава прволик. Браћо, хришћанин
је вера. Зато онај који с вером приступа много
шта ће задобити а „који се двоуми сличан је
таласу морском, ветром гоњеном и узбурканом"
(Јаков 1,6), такав неће ништа задобити. Јер сви
Свети су вером Богу угодили. Зато прихватимо
предање Цркве правим срцем а не многим
помислима. Бог је човека створио правим а људи
потражише помисли многе. Нећемо допустити
учење нововерја као супротног предању Светих
Отаца. „Ако вам неко благовести друго од онога
што примисте, да буде проклет". Поклањамо се,
w¨j kategnwsme/nhj th=j tw½n a(gi¿wn pate/rwn
parado/sewj: fhsiì ga\r o( qeiÍoj a)po/stoloj: "Eiã tij
u(ma=j eu)aggeli¿zetai, par' oÁ parela/bete, a)na/qema
eÃstw." Proskunou=men ouÅn taiÍj ei¹ko/sin ou) tv= uÀlv
prosfe/rontej th\n prosku/nhsin, a)lla\ di' au)tw½n
toiÍj e)n au)taiÍj ei¹konizome/noij. " ¸H ga\r th=j
ei¹ko/noj timh\ e)piì to\ prwto/tupon a)nabai¿nei", kaqw¯j
fhsin o( qeiÍoj Basi¿leioj.
Ὑµᾶς δέ͵ ὦ ἱερώτατον τοῦ Χριστοῦ ποίµνιον͵ ὁ
χριστώνυµος λαός͵ τὸ ἔθνος τὸ ἅγιον͵ τὸ σῶµα
τῆς ἐκκλησίας͵ ἐµπλήσαι Χριστὸς τῆς χαρᾶς τῆς
αὐτοῦ ἀναστάσεως καὶ καταξιώσαι ἑποµένους τοῖς
ἴχνεσι τῶν ἁγίων τῶν ποιµένων τε καὶ διδασκά
λων τῆς ἐκκλησίας͵ προαγοµένους τυχεῖν τῆς δό
ξης αὐτοῦ ἐν ταῖς λαµπρότησι τῶν ἁγίων͵ ἧς
γένοιτο πάντας ἡµᾶς ἐπιτυχεῖν τῇ αὐτοῦ χάριτι
αἰωνίως αὐτὸν δοξάζοντας σὺν τῷ ἀνάρχῳ πατρί͵
ᾧ ἡ δόξα εἰς τοὺς αἰῶνας τῶν αἰώνων. Ἀµήν.
дакле, иконама приносећи поклоњење не
материји него преко њих онима који су на њима
насликани. Јер „част иконе узлази прволику", као
што каже божанствени Василије.
(Ш, 42) А вас, најсвештеније стадо Христово,
христоименити народе, народе свети, тело Цркве,
нека Христос испуни радошћу његовог васкрсења
и нека вас удостоји да следите стопама светих
пастира и учитеља Цркве и да задобијете славу
његову у сјају Светих. Нека би њу сви задобили
његовом благодаћу, како би га вечно славили, са
беспочетним Оцем, коме нека је слава у векове
векова. Амин.