Skripta sa časa

- pluralitet morala
- vrednosti predstavljaju blokiranje vremena pod vidom večnosti
- običaj može biti nepravedan
- sofistički pokret; običaji koji su važili do tada se odjednom nepodrazumevaju; šta je prihvatljivo?
- u Grčkoj se smatralo da se sposobnost tolerancije ne može razviti pre akme-a (oko 40 godina ima
čovek koji je u akme-u)
- okoštalost društvenih normi u društvima gde se postavljanje pitanja tretira kao nešto nepristojno
jer preispituje ono što se podrazumeva
- normalnost podrazumeva zatvoreno društvo u kojem postoji totalna deskripcija; komforno je živeti
u takvom društvu jer imate spiskove vrlina; negativne strane: vrlo malo individualne odgovornosti,
društvo stoji u mestu, nije produktivno i razvija se sporo
- promene nisu predviđene i nastaju u 2 slučaja:

1. Pojava nove prakse (novih znanja, tehnologije)

2. Promena tumačenja osnovnih pojmova (mora biti kardinalna promena kao u Sokratovo vreme)

- moralni zakoni su prirodni (fizis) zakoni; ko ih ne sledi on nije prirodan (normalan)

- svašta se može promišljati i zbog toga dolazi do sukoba dve lojalnosti, stare i nove
- šta je dobro?
- čovečanstvo se može podeliti na dva dela: one koji slede pravila tj. konvencije i one koji traže
autonomiju
- relativizam ima logičku implikaciju; društva ne mogu da dosegnu taj nivo univerzalnosti; ono što će
uvek biti dobro je ono što vodi ka uspehu, ali šta je to što vodi ka uspehu?
- sistem normi se uspostavlja slučajno tako da ono što vodi ka uspehu će biti ono što je u skladu sa
očekivanjima koja su uspostavljena slučajno
- srećni smo onoliko koliko realizujemo naše ciljeve
- za SAD ustav je izvor morala (postoje različiti izvori morala); ono što je prihvaćeno jeste sistem
normi koji je nužan jer je najbolji
- sistem običaja je isto izvor morala i on je različit
- postoji ideja o idealnom društvu i ona podrazumeva najbolje društvo; koliko god menjali zakone ne
možemo je dosegnuti
- primer kako običaji nastaju: Asteki u Meksiku su razvili nove tehnologije ratovanja i vladanja kojima
su pokorili veliku teritoriju. Kako vladati tako velikom populacijom? Uveli su sistem ljudskog
žrtvovanja (danak onima koji su izgubili rat) kao ponižavanja jer se volja za otporom uništava
ponižavanjem. Birani su svake godine mladići i devojke koji su žrtvovani. Kasnije se ovaj običaj
mehanički podrazumevao.
- kulturni relativizam postoji; ne postoje univerzalno nedopustivi postupci
- da li kulturni relativizam povlači moralni relativizam?
- Babić smatra da postoje neki univerzalni moralni standardi (primer Hal iz Odiseje u svemiru)
- moralni imperijalizam – moćni narodi nameću svoje civilizacijske standarde
- nema moralne uporedivosti – svako živi svoj život
- njegova shema:
1. univerzalni hospitalitet – dužnost je da se pomogne drugom kada je u nevolji (imamo dužnost
prema drugima, onima koji nam se nameste da možemo da im pomognemo); pasivan mehanizam
2. ohrabrivanje promena na bolje – naši običaji su moralno bolji i imamo pravo da ubeđujemo druge
da promene svoje običaje; prisila nije dozvoljena; aktivan mehanizam
3. intervencija – žrtvujte se i intervenišite tako da sprečite zlo; podrazumeva se shema Krstaških
ratova
- Babićev zaključak: kulturni relativizam je kao i moral socijalna činjenica; kulturni relativizam ne
povlači moralni relativizam jer onda morala nema i cela priča o moralu je fikcija; sve je pitanje
socijalne higijene, priča o osudi je besmislena