3.

Metode za smanjenje
emisije
• Postupci i uređaji za precišćavanje ČVSTIH i GASOVITIH komponenti
otpadnih gasova (podela metoda, principi i opisi metoda sa primerima
uređaja)
Zašto prečišćavamo gasove?
Granična Vrednost Emisije (GVE)
je najveća dozvoljena količina materije sadržana u otpadnim gasovima
koja može biti emitovana u vazduh iz postrojenja u određenom
periodu.

Izražava se kao masa zagađujuće materije (masena koncentracija) koja

se nalazi u 1m3 otpadnih gasova, izražena u mg/Nm3 (mg/normalni m3),
pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu;
 Kategorije mera za smanjenje emisije
PRIMARNE MERE SEKUNDARNE MERE

• Mere koje se odnose na • Mere koje se odnose na prečišćavanje

promenu/modifikaciju efluenta pre ispuštanja u atmosferu,
energenta/sirovine recipijent.
• Procesi promene sagorevanja/procesa (prečišćavanje otpadnih gasova)
proizvodnje
1. Primarne mere
A) Promena vrste energenata
• čvrsto→tečno gorivo
• Tečno→gasovito gorivo

B) Priprema goriva za sagorevanje

• Ispiranje uglja →smanjuje količinu pepela i SO2
A) Promena vrste energenta
• Promene na gorivo koje manje zagađuje životnu sredinu je idealno rešenje
problema.
• Primer:
TE-TO emituje velike količine SO2 i prašine (letećeg pepela), a pri tome koristi
ugalj ili tečno gorivo koje ima visok sadržaj S
Rešenje:
1. Prelazak na gasovito gorivo što će dovesti do smanjenje emisije u
dozvoljenim granicama.
2. Primena goriva na bazi meteoroloških uslova je još jedna solucija i bila je
česta praksa u cilju smanenje opterećenja u određenim uslovima.
Promena vrste energenta
• Prilikom razmatranja promene energenta moraju se uzeti u obzir
trenutni i potencijalni načini snabdevanja alternativnim gorivom:

• Da li je raspoloživost gasa u regionu dovoljna za dugoročan rad

• Da li je izgrađena infrastruktura za dovod gasa sa daljih relacija

Primer: TETO-drvo/mazut →gas/mazut

vlasništvo nad gorivom sa niskim sadržajem S
B) Izmena procesa sagorevanja
• Aditivi koji se dodaju prilikom sagorevanja sa ciljem da poboljšaju
proces sagorevanja, istovremeno mogu da utiču na smanjenje emisije
prašine, NOx, SO2, kao i ostale elemente koji se nalaze u tragovima, a
prateće su komponente i predstavljaju specifičnost za dati energent.
B) Izmena procesa sagorevanja
• Promene u procesu sagorevanja mogu da uključe sledeće
aktivnosti:
• Smanjenje snage i kapaciteta
• Modifikaciju gorionika
• Modifikaciju samog sagorevanja
• Modifikaciju vazduha i goriva (recikliranje otpadnog gasa,
prethodno mešanje kiseonika i goriva, upotreba aditiva, mešanje
goriva, sušenje, fino mlevenje, piroliza....
 Primer:

• Za čišćenje (odmuljavanje kotla) postrojenja koristi se rastvarač A koji

je pokazao da zbog svoje velike isparljivosti prekoračuje propisane
granične vrednosti. Postoji nekoliko apsekata za rešavanje problema:
1. OPCIJA

promena rastvarača A, novim mnogo skupljim rastvaračem B koji manje isparava?

2. OPCIJA

• smanjiti temperaturu u procesu čišćenja, što smanjuje i stepen

isparavanja?
 3. OPCIJA

• instalirati opremu (haube, cevi) za rekuperaciju rastvarača, što će

smanjiti emisiju, a ujedno i troškove
4. OPCIJA

instalirati opremu koja ce sakupljati rastvarač i spaljiivati ga pre ispuštanja u

atmosferu, ali bez regeneracije rastvarača.
• Rešenje je bilo napustiti staru tehnologiju odmuljivanja, potpuno
novom tehnologijom jer svaka nova investiciJa bi samo doprinosila
kratkoročno smanjenju emisija i troškova.
objašnjenje
• Za čišćenje (odmuljavanje kotla) postrojenja koristi se rastvarač A koji je
pokazao da zbog svoje velike isparljivosti prekoračuje propisane granične
vrednosti. Postoji nekoliko apsekata za rešavanje problema:
– 1. promena rastvarača A, novim mnogo skupljim rastvaračem koji manje isparava
– 2. smanjiti temperaturu u procesu čišćenja, što smanjuje i stepen isparavanja
– 3. instalirati opremu (haube, cevi) za rekuperaciju rastvarača, što će smanjiti emisiju,
a ujedno i troškove
– 4. Instalirati opremu koja ce sakupljati rastvarač i spaljiivati ga pre ispuštanja u
atmosferu, ali bez regeneracije rastvarača.
• Rešenje je bilo napustiti staru tehnologiju odmuljivanja, potpuno novom
tehnologijom jer svaka nova investica bi samo doprinosila kratkoročno
smanjenju emsija i troškova.
Sekundarne mere
I deo
Podela metoda uklanjanja zagađujućih materija
iz otpadnih gasova
Izdvajanje
Gasovite
zagađujuće materije
Termička Transformacija

Zagađujuće materije

Čvrste zagađujuće Izdvajanje

materije
Podela metoda prečišćavanja otpadnih gasova

Izdvajanje
Gasovite
zagađujuće materije
Termička Transformacija

Zagađujuće materije

Čvrste zagađujuće Izdvajanje

materije
 Postupci i uređaji za
precišćavanje ČVSTIH
komponenti otpadnih gasova
Uklanjanje čvrstih čestica - podela metoda

A) Mehanički postuci
1. Suvi postupci
B) Elektrostatičko izdvajanje

Postupci izdvajanja C) Filtriranje

Čvrstih zagađujućih materija

Mehanički postupci

Vlažni postupci
Elektrostatički postupci
Koja metoda prečiščavanja će se primeniti
zavisi od veličine čestica
http://pocajt.tmf.bg.ac.rs/gasovi/Pres/5%20-%20Adsorpcija.pdf
Uklanjanje čvrstih čestica - podela metoda

A) Mehanički postuci
1. Suvi postupci
B) Filtriranje

Postupci izdvajanja C) Elektrostatičko izdvajanje

Čvrstih zagađujućih materija

Mehanički postupci

Vlažni postupci
Elektrostatički postupci
1)Suvi postupci izdvajanja a) Taložne komore
• Prostrane komore
A) MEHANIČKI • Smanjenje brzine kretanja 1m/s
• Pod dejstvom zemljine teže

• Često služe da odvoje krupne čestice pre

drugih uređaja
 Izgled taložne komore Jednostavni uređaji
Bez pokretnih delova
Pouzdane
Relativno jeftine
Smajuju troškove održavanja
uređaja visoke efikasnosti
uklanjanja čestica koji se
postavljaju nakon ovof pre-
prečistača

Izlaz relativno prečišćenog gasa

Ulaz otpadnog gasa

Veliki gabariti
Ograničena efikasnost
 Povećanje efikasnosti i smanjivanje
gabarita taložnih komora promenom
b) Inercioni odvajač čestica pravca kretanja čestica
 Izgled

http://pocajt.tmf.bg.ac.rs/gasovi/Pres/5%20-%20Adsorpcija.pdf
 • Gas se ubacuje u uređaj asimetrično, kretanje je
c) Cikloni vrtložno i veoma složeno
• Delovanje centrifugalne sile na čestice
• Čestice usled udara o zid komore gube Ek
I kreću se ka taložnoj komori
Izgled ciklona Multiciklon

http://pocajt.tmf.bg.ac.rs/gasovi/Pres/5%20-%20Adsorpcija.pdf
Uklanjanje čvrstih čestica - podela metoda

A) Mehanički postuci
1. Suvi postupci
B) Filtriranje

Postupci izdvajanja C) Elektrostatičko izdvajanje

Čvrstih zagađujućih materija

Mehanički postupci

Vlažni postupci
Elektrostatički postupci
 B) Filtriranje
U zavisnosti od temperature otpadnog
gasa, različiti materijali
• T ≤ 80°C - Prirodni (vuna, pamuk)
• T ≤ 160°C – Veštački (polimeri)
• T ≤ 300°C- Mineralna vlakna (staklena v)
• T≥300°C- Metalna prediva
Rukavni filtri
Vrećasti filtri

• Izdvajanje nataloženog praha sa

filtarskog materijala vrši se:
• mehaničkim (udar, zatezanje,
vibracije),
• pneumatskim (pneumatsko
ispiranje vazduhom, kratkotrajni
udari vazduha) ili
• kombinacijom prethodna dva
načina.
Uklanjanje čvrstih čestica - podela metoda

A) Mehanički postuci
1. Suvi postupci
B) Filtriranje

Postupci izdvajanja C) Elektrostatičko izdvajanje

Čvrstih zagađujućih materija

Mehanički postupci

Vlažni postupci
Elektrostatički postupci
C) Elektro Statički Filteri
(ESP- ElektroStatic Precipitators)
• Elektrostatički taložnici su jedan od najviše korišćenih uređaja za odvajanje
čestica iz vazdušne struje.
• Imaju puno prednosti:
• dijapazon dimenzija im je vrlo širok,
• koriste se kod najvećih ložišta za sagorevanje fosilnih goriva, ali i u domaćinstvima za
kondicioniranje vazduha.
• Prikupljaju čvrste čestice i kapljice raznih dimenzija.
• Mogu da rade na visokim temperaturama i pritiscima, a potrebna im je mala snaga.
• Elektrostatički taložnici su često korišćeni tamo gde postoji potreba za visokim
stepenom efikasnosti pri prikupljanju malih čestica.
• Nedostaci su im da ne mogu da prikupljaju neke vrste prašine i gasne
polutante.
Elektro Statički Filteri
(ESP- ElektroStatic Precipitators)
• Izdvajaju čestice svih prečnika, za otpadne gasove do 450°C
• Bazira se na jonizaciji gasa
 Jednostepeni ESP Dvostepeni ESP sa paralelnim pločama
Koronske elektrode su vertikalne žice; elektrode kolektorskog
polja su ploče. Ovde je koronska elektroda na višem potencijalu
od elektroda kolektorskog polja i napajaju se sa različitih izvora

Dvostepeni taložnici koriste se uglavnom u uređajima za kondicioniranje vazduha (klima uređajima), a jednostepeni taložnici
u industriji. Jednostepeni taložnici obično rade sa negativnom koronom, a dvostepeni sa pozitivnom
Маша Букуров, УРЕЂАЈИ ЗА МЕХАНИЧКО ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ВАЗДУХА, Нови Сад, 2006.
Princip rada/objašnjenje
•U elektrostatičkim taložnicima, osnovne sile koje deluju na odvajanje čestica iz gasne struje su elektrostatičke
sile. U prvom delu procesa prikupljanja, elektrostatičko naelektrisanje čestica igra najvažniju ulogu. Mnoge
čestice već su naelektrisane u prethodnim procesima, ali je ovo naelektrisanje obično suviše slabo za praktičnu
primenu. Kada su čestice dovoljno naelektrisane i kada se nađu u eletričnom polju, dolazi do kretanja
naelektrisanih čestica usled postojanja privlačnih elektrostatičkih sila ka suprotno naelektrisanoj elektrodi pod
pravim uglom u odnosu na strujanje. Čestice se prikupljaju na elektrodi. U slučaju kapljica, nakon prianjanja na
elektrodu, tečnost klizi niz elektrodu usled sile gravitacije i prikuplja se na dnu. Ukoliko su u pitanju čvrste
čestice, odvojene čestice se uklanjaju sa elektrode otresanjem. Odvojeni materijal se prikuplja u kolektoru
smeštenom ispod uređaja. Negde se prikupljeni materijali uklanjaju iz uređaja ispiranjem vodom.

Naelektrisavanje čestica vrši se pomoću korone koja okružuje visoko naelektrisanu elektrodu u obliku žice.
Električno polje koje se koristi za prikupljanje čestica formira se između dve elektrode. Isti par elektroda može
da koristi i za naelektrisavanje čestica i za prikupljanje čestica. U tom slučaju se radi o jednostepenom taložniku.
Ako se koriste dva para elektroda, jedan za naelektrisavanje, a drugi za prikupljanje čestica, radi se o
dvostepenom taložniku.
Uklanjanje čvrstih čestica - podela metoda

A) Mehanički postuci
1. Suvi postupci
B) Filtriranje

Postupci izdvajanja C) Elektrostatičko izdvajanje

Čvrstih zagađujućih materija

Mehanički postupci

Vlažni postupci
Elektrostatički postupci
Vlažni postupci izdvajanja
• Kod vlažnih izdvajača izdvojena čvrsta čestica se vezuje za tečnost.
• Uređaji u kojima se obavlja prečišćavanje gasova vlažnim postupkom
nazivaju se skruberi. Postoji veliki broj različitih tipova vlažnih izdvajača.
Glavni tipovi su:
• Rotacioni vlažni izdvajači sa centrifugalnim raspršivanjem tečnosti
• Venturi i vrtložni izdvajači
• kolone sa raspršivanjem tečnosti

• Svi vlažni izdvajači koriste kao svoj glavni mehanizam izdvajanja inerciju
kapljica i čestica. Unutar izdvajača heterogena gasna smeša se dovodi u
kontakt sa tečnim kapljicama, slojem tečnosti na ispuni ili mlazom vode.
SISTEM ZA VLAŽNO IZDVAJANJE Svaki vlažni izdvajač (skruber) je deo, većeg, ponekad složenijeg sistema za vlažno izdvajanje.
 Prednosti i nedostaci vlažnih izdvajača čvrstih čestica (skruberi)

Prednosti:
1.Ne predstavljaju dodatni izvor čvrstih čestica
2.Ne zauzimaju veliki prostor
3.Pogodni za izdvajanje čvrstih čestica i gasovitih zagađujućih komponenata (posebno lepljivih)
4.Pogodni za rad pri visokim temperaturama i visoko vlažnim gasovima
5.Niski investicioni troškovi (ako se ne zahtevaju dodatni uređaji za tretman otpadnih voda),
6.Pogodni za rad pri velikim pritiscima gasnih struja
7.Visok stepen izdvajanja finih čestica (ali, sa visokim padom pritiska)
Nedostaci:
1.Često je potrebno dopunsko prečišćavanje otpadnih voda i taloga,
2.Izdvojeni materijali su u vlažnom stanju,
3.Povećana opasnost od korozije i smrzavanja,
4.Moguća neprozirna perjanica gasova iz dimnjaka i/ili ispuštanje kapljica u atmosferu,
5.Moguć visok pad pritiska i viša potrošnja energije,
6.Opasnost od stvrdnjavanja čvrstih čestica u kontaktu sa vodom,
7.Visoki eksploatacioni troškovi.
http://pocajt.tmf.bg.ac.rs/gasovi/Pres/5%20-%20Adsorpcija.pdf
 Uklanjanje gasovitih
polutanata iz otpadnog gasa
Postupci i uređaji za
precišćavanje GASOVITIH
komponenti otpadnih gasova
Podela metoda prečišćavanja

Izdvajanje:
Gasovite zagađujuće (adsoprcija, apsorpcija)
materije
Termička transformacija
(sagorevanje, transformacija uslova
sagorevanja)
Podela metoda prečišćavanja gasovitih komp.

Izdvajanje:
Gasovite zagađujuće (adsoprcija, apsorpcija)
materije
Termička transformacija
(sagorevanje, transformacija uslova
sagorevanja)
Postupci izdvajanja
1) Gasna Adsorpcija
 Adsorpcija iz gasne faze na čvrstoj površini
• Selektivno povećavanje
koncentracije komponenata iz
gasovite ili tečne smeše
(adsorbat) na površini čvrstog
supstrata (adsorbent)

http://pocajt.tmf.bg.ac.rs/gasovi/Pres/5%20-%20Adsorpcija.pdf
Fizička Adsopcija Hemijska Adsorpcija
• Slabe medjumolekulske sile • Hemijske veze
• Egzoterman proces (2-20kJ/mol) • Egzoterman proces (20-490kJ/mol)
• Povratan proces • Nepovratan proces
• Adsorpbovani molekili nisu • Adsorpbovani molekili su fiksirani
fiksirani • spora
• brza
http://pocajt.tmf.bg.ac.rs/gasovi/Pres/5%20-%20Adsorpcija.pdf
http://pocajt.tmf.bg.ac.rs/gasovi/Pres/5%20-%20Adsorpcija.pdf
Osobine koje adsorbent mora da ispunjava
• Pakovani sloj adsorbenta ne sme pružati preveliki otpor proticanju
gasa
• Adsorbenti treba da budu mehanički otporni na pritisak i habanje
(pokretni sloj)
• Dimenzije zrna adsorbenta treba da budu takve da se izbegne njihovo
odnošenje gasnim tokom iz fluidizovanog sloja
• Ako se adsorbent regeneriše toplotom, mora raspolagati otpornošću
na termičke udare
• Ne sme se kruniti i tako gubiti adsorpcione osobine
Primena
• U kontroli zagađenja vazduha adsorpcija je naročito pogodna metoda
kada:
• gasoviti polutant teško sagoreva,
• je polutant neka supstanca čija je rekuperacija ekonomski značajna,
• je niska koncentracija polutanta u otpadnom gasu

Primena adsorpcije je sve šira u kontroli kvaliteta vazduha, naročito u slučaju

vrlo malih količina polutanata u otpadnim gasovima, kada su troškovi drugih
načina prečišćavanja previsoki
Tipovi adsorbenata
Adsorpberi
Adsorberi sa nepokretnim slojem koriste se pri
većem zapreminskom protoku gasova i većoj
koncentraciji zagađujuće gasovite komponente.
Postoje dva tipa adsorbera:
•sa tankim, i
•debelim (0.3-1m) slojem sredstva za adsorpciju.
 ADSORPCIONI POSTUPCI PREČIŠĆAVANJA
GASOVITIH KOMPONENTI

Proces regenerativne adsorpcije

1 – neprečišćen gas
2 – adsorber
3 – vodena para za regeneraciju
4 – prečišćen gas
5 – kondenzator
6 – izdvajač vode
7 – izdvojena gasovita zagađujuća komponenta
Primena adsorpcije
• Kontrola mirisa
• Sušenje vazduha i drugih gasova
• Rekuperacija para organskih rastvarača
• Razdvajanje ugljovodonika
• Izdvajanje tragova nečistoća iz gasova
 Prednosti i nedostaci uređaja za adsorpciju

Prednosti:
1.Mogućnost ponovnog korišćenja izdvojenih produkata i regeneracije sredstva za adsorpciju
2.Odlična kontrola i dobar rad pri naglim promenama tokom procesa
3.Nema dodatnih hemijskih problema
4.Mogućnost potpune automatizacije procesa
5.Mogućnost izdvajanja gasovtih zagađujućih komponenata veoma malih ulaznih koncentracija
Nedostaci:
1.Ponovno korišćenje izdvojenih produkata i regeneracija sredstva za adsorpciju zahteva skupe procese
(termički procesi, ekstrakcija, ...)
2.Efikasnost sredstva za adsorpciju progresivno opada povećanjem broja ciklusa (sa vremenom)
3.Relativno visoki investicioni troškovi
4.Neophodno izdvajanje čvrstih čestica pre procesa adsorpcije zbog mogućnosti začepljavanja
adsorpcionog sloja
5.U pojedinim slučajevima neophodno je hlađenje gasova i ispod normalnih radnih uslova
6.Potrebna para relativno visokog pritiska za izdvajanje (desorpciju) teških ugljovodonika
Gasna apsorpcija
 Gasna apsorpcija se korisiti za kontrolu emisije
Šta je apsorpcija gasovitih polutanata upotrebom tečnosti

• Selektivni transfer gasovitih komponenti (apsorbat) iz gasovite faze u

tečnu fazu (apsorbent)

Stepen prenosa komponenti iz

gasovite faze u tečnu fazu je
određeno je difuzionim
procesima
Apsorpberi
 Kolone sa punjenjem

• Za kontinualni kontakt gasa i tečne faze

• Na slici je prikazana kolona sa
suprotnim tokovima gasne i tečne faze
• Pogodne za uklanjanje nepozeljnih
gasnih komponenti, pare, neprijatnog
mirisa
 Princip rada
• Gas koji nosi polutant struji od
dna kolone prema gore preko
pragova sa pakovanjem, u
kontrastruju tečnosti koja se
ubrizgava sa vrha kolone.
• Ovaj način suprotnog toka
obezbeđuje maksimalni transfer
i samim tim efikasnost kontrole
emisije
 pogledajte

https://www.youtube.com/w
atch?v=HelaGd99HWI
Raspodela tečnosti
• Distribucija tečnosti je takođe od velike važnosti
• Ukoliko je loša distribucija tečnosti (bez obzira što je pakovanje
odgovarajuće) može dovesti do loše efikasnosti uređaja:
• LOŠA DISTRIBUCIJA tečnosti DOVODI DO REDUKOVANE VLAŽNOSTI
PAKOVANJA I DO KANALISANJA TEČNOSTI
• Visoka moć uklanjanja poluatanta, čak i za polutante koji se teško
apsorbuju
Kolone sa punjenjem sa
pokretnim slojem
• Suprotnostrujni tok tečnosti i
gasa obezbeđuje turbulenciju
pakovanja(obično sfernog
oblika), čime se obezbeđuje
mešanje i odličan kontakt
između faza
• Smanjena je verovaznoća
blokade kolone
 Skruberi sa poprečnim ubacivanjem tečnosti
• Veoma su efikasni kada se pored
uklanjanja gasa vrši i uklanjanje i
čestica
• Gas se kroz skuber propušta
horizontalno,dok se tečnost
ubrizgava sa vrha dovodeći struju
gasa i tečnosti pod ugao od 90˚.
• Rade na nižim prtiscima od
vertikalnog skrubera i potreban
protok reciklirane vode je znatno
niži
 Pakovanje je srž kolone i njenog funkcionisanja zbog čega je pri izboru

Pakovanja pakovanja važno voditi računa o:

1. Roku trajanja i otpornosti na koroziju - pakovanje treba da bude inertno
prema polutantima koji se apsorbuju

• Najčeće se koriste termoplastična pakovanja koja su otporna na

korozivne i temperaturne uslove datog sistema: Polipropilen,
polietilen, polivinilhlorid, keramika, metal
• Prednost upotrebe termoplastičnih punjenja je njena glatka površina,
na koju je mala verovatnoća “hvatanja” čestica, tako da se one lako
speru
• Prednost je i mala masa punjenja što omogućava što smanjuje
troškove konstrukcije
• Keramička pakovanja se takođe koriste zbog osobine velike
rezistencije na koroziju
Pakovanja

Lesingov prsten

Raingov prsten

Pall prsten

Berl sedla
pogledajte
• https://www.youtube.com/watch?v=QzxXtbhiqpE

• https://www.youtube.com/watch?v=yoWNau1Fqak
 Izbor rastvarača
1. Rastvorljivost gasa u rastvaraču-visoka rastvorljovst je poželjna jer se time samnjuje količina
rastvarača
2. Napon pare-pozeljan je rastvarač sa manjim naponom pare jer se tako smanjuju gubici iz
rastvarača
3. Korizivnost-korozivni rastvarači mogu da oštete opremu
4. Viskozitet-rastvarači sa niskom viskozitetom imaju prednost jer je bolja apsorpcija, bolji
transferi toplote
5. Reaktivnost-pozeljni su rastvarači sa manjom reaktivnosšću zbog smanjene mogućnosti da se
oprema zaprlja i zapuši
6. Niska t mržnjenja-smanjuje se mogućnost formiranja čvrstih materija koje nisu poželjne u
koloni
7. Dostupnost - velika
8. Zapaljivost - mala
9. Toksičnost - mala
10. Cena - niska
Problemi u održavanju kolona sa punjenjem
• Najčeći problem je zaprljanost i blokiranje
• Blokiranje se može desiti usled stvaranja nerastvorljivih komponenti
prilikom apsorpcije, npr.
• Taloženje nerastvornih komponenti/prašine na ulaz otpadnog gasa
• Problem koji se najčešče pojavljuje i koji je nateže ukloniti je
formiranje neratvornih soli
• Ovo se najčešće dešava zbog prisustva Ca2+ i Mg2+ u tvrdim vodama
koje reaguju sa CO2 formirajući CaCO3 i MgCO3 (najčeće se dešava
kada se kao apsorbent koristi alkalni rastvor)
• Smanjenje verovatnoće ove pojave se može sprečiti:
• povremenom upotrebom kiselih rastvora (HCl)
• Ili upotrebom pakovanja koja imaju veliku slobodnu zapreminu (slobodan
prostor)
• Povećanjem protoka vode kroz pakovanje
• Hemijskom Pripremom vode koja se uvodi
 Kolone sa podovima
• Predstavljaju vertikalne cilindre u
kome se tečnost i gas dovode u
kontakt postepeno na određenim
pragovima (podovima)
Princip rada
• Tečnost se uvodi na vrh kolone i
preliva se preko podova
• Gas se ubrizgava na dnu kolone i
preko određenih otvora prolazi
kroz podove i dolazi u dodir sa
tečnošću pri čemu se formira
pena
• Gas koji nije apsorbovan napušta
tečnost i prelazi na drugi pod
opet preko posebnih otvora...
„pod“
 Kolone sa pakovanjem vs kolone sa podovima

Kolone sa podoma
• mogu da rade sa veoma malim količinama tečnosti, i sa velikim
količinama otpadnih gasova
• S druge strane mogu da rade sa velikim količinama tečnosti za aporciju,
koje bi inače dovele do preplavljivanja kolona sa punjenjem
• Ukoliko se prilikom apsopcije stvara talog, kolone sa podovima su
mnogo korisnije jer se lakše održajaju jer se prilikom konstrukcije mogu
ugraditi otvori za na podovima preko kojih se lako vrši uklanjanje
taloga.
• Veoma su osetljive i podložne “zapušavanju” ukoliko gas sadrži čestice
 Kolone sa pakovanjem vs kolone sa podovima

• Prilikom transfera mase između faza koji često prati i neki

termoefekat, kolone sa podovima je mnogo lakše hladiti jer se sistem
za hlađenje (cevi) može ugraditi na svakom pojedinačnom podu tako
da su cevi s fluidom za hlađenje/zagrevanje potopljene u tečnost za
apsorpciju i direktno obezbeđuju razmenu toplote.
• Rešenje ovog problema u kolonama sa punjenjem bi podrazumevalo
kreiranje posebnih sekcija u koje se posebno uvodi fluid za razmenu
toplote
Kolone sa pakovanjem vs kolone sa podovima

• Ukupna težina kolona sa podovima je manja od kolona sa pakovanjem

(iako su projektovane za isti kapacitet)
• Ukoliko je dobro projektovana kolona sa podovima ima malu
verovatnuću pojave kanalisanih strujanja tečnosti koje su mnogo
verovatnije kod kolona sa pakovanjem
• Zadržavanje tečnosti u kolonama sa podovima je kraće
• Kolone sa podovima su više pogodne kada se prilikom apsorpcije
dešavaju i neke sporedne hemiskje reakcije, jer je vreme zadržavanja
tečnosti kratko tako da se rekacija može kontrolisati
Kolone sa pakovanjem vs kolone sa podovima

Kolone sa pakovanjem
• Kolone sa pakovanjem su jeftinije i dugoročnije ako se radi sa korozivnim
susptancama
• Pakovane kolone su pogodne za tečnosti koje su sklone formiranju pene
• Temperaturne promene mnogo više štete kolonama sa pakovanjem
• Pored svih navedenih prednosti ili mana, prave prednosti jedne vrste kolona u
odnosu na drugu odrediće cena projektovanja, konstrukcije, instalacije i rada.

Primer:
• Ako se radi o istim uslovima rada, kolone sa punjenjem će biti mnogo
ekonomičnije za male kapacitete jer su i dimenzije kolone manje, ali ukoliko se
radi o večim kapacitetima kolone sa podovima su mnogo ekonomičnije
Pogledajte:
https://www.youtube.com/watch?v=fw2jj33lu-0
 Prednosti i nedostaci uređaja za apsorpciju (kolone sa podovima i punjenjem)

Prednosti:
1.Relativno nizak pad pritiska
2.Za visoko korozivne uslove rada moguća izrada od stakla ili plastike,
3.Visoko efikasan transport materije iz faze u fazu,
4.Povećanjem visine i/ili promenom tipa ispune ili broja podova, može se povećati transfer materije bez dogradnje novih delova
opreme
5.Relativno niski investicioni troškovi
6.Ne zauzimaju veliki prostor
7.Pogodni za izdvajanje čvrstih čestica i gasovitih komponenata

Nedostaci:
1.Zahtevaju dodatni tretman otpadnih voda (ili neke druge apsorpcione tečnosti)
2.Nastali produkti su vlažni
3.Moguće začepljenje podova ili ispuna izdvojenim čvrstim česticama
4.Kada se koriste staklene ili plastične kolone i ispune/podovi nije moguć rad sa gasovima visoke temperature
5.Relativno visoki troškovi održavanja
Tehnike za smanjenje emisije
SO2
Odsumporavanje
• Jedinjenja sumpora uglavnom se emituju kao:
• sumpor-dioksid (SO2),
• sumpor-vodonik (H2S),
• ugljen-disulfid (CS2) i
• merkaptani (tioalkoholi).
• SO2 nastaje pri sagorevanju lignita, mrkog, kamenog uglja, tečnog goriva kao i u
hemijskoj industriji, metaluškim postrojenjima, industriji za proizvodnju sufitne
celuloze i u koksarama.
• Zbog svoje gustine (2,92 kg/m3, pri 1,013·105 Pa i 0°C) SO2 koncentriše se naročito
u prizemnim slojevima atmosfere.
• Neznatan deo (oko 5%) emitovanog SO2 u atmosferi se oksidše u SO3 i sa vlagom iz vazduha stvara
sumpornu kiselinu (kisele kiše)
• H2S se emituje iz rafinerija nafte i zemnog gasa.
• Iz postrojenja za proizvodnju veštačkih vlakana emituju se H2S i CS2.
Primarne tehnike sa smanjenje emisije SO2

Upotreba goriva sa niskim sadržajem sumpora

Je mera koja u velikoj meri smanjuje količinu emitovanog SO2 u
atmosferu.
 Vlažni procesi

Regenerativni Proces sa „DESONOX“

procesi

Suvi procesi Proces sa aktivnim

ugljem
Procesi
odsumporavanja Proces sa injekcijom
Suvi procesi sorbenta

Ne- Apsorpcija sa rasprskavanjem

Polu suvi
Regenerativni
procesi
procesi
Proces sa krečnjakom

Proces sa NaOH

Proces sa NH4OH

Proces sa H2O2
Vlažni procesi

Sekundarne Morska voda

tehnike Dvojne alkalije

ostalo
Ne regenerativni procesi
 Suvi postupci
Direktno ubrizgavanje reagensa u peć
objašnjenje
• Upotreba sorbenta (CaCO3, CaO ili Ca(OH)2) tokom sagorevanja
smanjuje temperaturu sagorevanja na 850˚C;
• Sorbent se mora dodati u stehiometrijskom odnosu sa S u gorivu
• Toplota u peći izaziva kalcinaciju sorbenta i proizvodnju reaktivnih
čestica CaO.
• Površine tih čestica reaguju sa SO2 i formira se CaSO3 i CaSO4.
• Produkti ove reakcije se zajedno sa letećim pepelom “hvataju” u
uređaju za uklanjanje čestica (elektrostatički filter ili vrećasti filter)
• Rezidui reakcije se uklanjanju ili odlažu na deponije
 Shema suvog neregenerativnog procesa odsumporavanja

Kotao
Zagrevanje Uredjaj za
vazduha Kontrolau čestica
ugalj

odlaganje
 Vlažni postupci
Tehnologije koje se najviše koriste zbog visoke pouzdanosti efikasnosti
uklanjanja SO2
• U vlažnom skruberu koji koriste CaCO3 se mogu uzvojiti dve faze
(zone) oksidacije:
– Oksidacija pod normalnim uslovima
– Forsirana oksidacija
• Koja faza oksidacije se dešava zavisi od reaktanata i uslova (pH)
Rekacije u skruberu koje koriste CaCO3
Na pH 5-6
• Reakcije 1 i 2 su uobičajene za sve tipove skrubera
• Reakcija 3 pokazuje forsiranu reakciju jer su u skuber uvodi vazduh
koji oksiduje CaSO3 koji u prisustvu vode formira kristale CaSO4 *2H2O
(gips).
Ovim se postiže 99% oksidacije CaSO3 u CaSO4

• U uslovima normalne oksidacije (reakcija 5) CaSO3 se delimično

oksiduje kiseonikom koji je prisutan u otpadnom gasu i proizvod je
CaSO3*1/2H2O i gips.
 Na pH 4.5-5.5
Nakon apsorpcije SO2

Primarni proizvod neutralizacije je Ca (HSO3)2 –kalcijum bisulfit koji ima

veću rastvorljivost u vodi te je verovatnoća nastajanja kamenca manja:
 Uporedni prikaz performasi forsirane i prirodne oksidacije

Faza oxidacije Nusproizvod Veličina upotreba Uklanjanje pouzdanost upotreba

kristala vode
nusproizvoda

Prirodna CaSO3/CaSO4 1-5µm Nema teško 95-99% US

50-60% upotrebnu
Voda vrednosti
50-60% (deponija)

Forsirana Gips 90% 0-100µm Cement Lako >99% Japan i EU

Voda 10% Hidro
ciklon+filter
Obješnjenje tabele
• U forsiranoj oksidaciji uklanjanje vode je relativno lako jer su kristali
gipsa veliki. Primarno uklanjnje vode se vrši u hidrociklonima, a
sekundarno u filterima i centrifugama.
• Krajnji proizvod sadrži oko 90% čvrste materije i lako se prodaje za
različite svrhe.

• Nusproizvodi iz prirodne oksidacije je smeša iz koje je teško ukloniti

vodu, tako da finalni proizvod sadrži preko 40% vode. Najčešće se
odlažu na deponije, ali je pre toga neophodno mešanje sa pepelom
kako bi mu se smanjila viskoznost
 Tipovi skrubera sa CaCO3

Ex situ In situ
Razlike
• Ex situ (a,b) Imaju zasebnu posudu za oksidaciju, dok se oksidacija u in
situ (c,d) odvija u adorberu .
• Pre-skruber (a, c) služi za uklanjanje HF i HCl, Hg ili čestičnih materija
koje mogu sa sobom da nose neke elemente u tragovima koji mogu
da utiču na kvalitet krajnjeg proizvoda-gipsa.
Prednosti
• In situ skruberi imaju mnoge prednosti u odnosu na ex situ:
• In situ oksidacija je prevencija od stvaranja kamenca, i smanjenje
verovatnoće “zapušenja” uređaja što povećava pouzdanost mtode
• veći je stepen uklanjanja SO2
Valažni skruberi koji koriste CaCO3

nedostaci prednosti
• Velika potrošnja vode • Krajnji proizvod gips koji se može
• Nastajanje otpadnih voda prodati
• Visoka potrošnja energije što
umanjuje sveukupnu efikasnost
postrojenja
 Skruberi sa CaCO3
Izlaz otpadnog gasa
voda
Kolona za apsorpciju

ESP
Ulaz
Otpadnog
gasa

kreč

hidrociklon

vazduh

gips

mlevenje
Princip rada
• Otpadni gas nakon izlaza iz uređaja za kontrolu čestica, najčećće
prolazi kroz izmenjivač toplote i ulazi u skruber, u kom se SO2 uklanja
u direknom kontaktu sa vodenom suspendzijom kreča/krečnjaka
(krečnjak mora da ima preko 95% CaCO3).
• Otpadni gas nakon tretmana vodenim rastvorom absorbenta prolazi
kroz uređaj za uklanjanje vodene pare (vlage) i emituje se u atmosferu
• Produkti reakcije se odvode na uklanjanje vode i dalji tretman u cilju
ponovne upotrebe
Regenerativni procesi
 Vlažni procesi

Regenerativni Proces sa „DESONOX“

procesi

Suvi procesi Proces sa aktivnim

ugljem
Procesi
odsumporavanja Proces sa injekcijom
Suvi procesi sorbenta

Ne- Apsorpcija sa rasprskavanjem

Polu suvi
Regenerativni
procesi
procesi
Proces sa krečnjakom

Proces sa NaOH

Proces sa NH4OH

Proces sa H2O2
Vlažni procesi

Sekundarne Morska voda

tehnike Dvojne alkalije

ostalo
• Ova grupa obuhvata sve procesa koji imaju ponovnu upotrebu
apsorbenta
• Iz sorbenta se posle hemijske ili termičke obrade izdvaja SO2 koji se
nakon toga prevodi u elementarni S
Natrijum sulfitni/bisulfitni proces
Wallman-Lord-ov postupak
• Najčešće koriščeni proces koji koristi regenerisani sorbent
• Koristi se za postrojenja koja sagorevaju lignit, naftu, koks
• Najviše se koristi u Nemačkoj, US i Japanu
apsorpcija
• Proces se zasniva na natrijum-sulfitnoj/busulfinoj ravnoteži :

• Otpadni gas prvo prolazi kroz pre-skruber koji hladi gas i uklanja
čestice
• Apsorpcija se odvija u kontrastruji: što sorbent više prodire ka dnu
kolone više sulfita se konvertuje u bisulfit
regeneracija
• Nakon apsorpcije nastupa proces regeneracije sorbenta, koji se odvija
po reakciji:

• Regeneracija se odvija u uparivačima, gde

• izdvaja NaSO3 u obliku kristala i
• izvaja se od rastvora,
• a potom se ponovo rastvara i upotrebljava kao sorbent
Sporedne reakcije
• Pored glavnih reakcija mogu se odigravati i sporedne
• u delu kolone gde se vrši apsorpcija može nastati mala količina Na2SO4
usled oksidacije Na2SO3 ksieonikom prisutnim u otpadnom gasu:

• Na2SO4 umanjuje kapacitet glavnog apsorbenta (Na2SO3)

Sporedne reakcije
• 2. Tokom regeneracije može nastati mala količina Natrijum-tiosulfata
(Na2S2O3):

• Ova reakcija je autokatalitička, tako da se odvijanje reakcije sprečava

čestim čišćenjem sistema
Magnezijum-oksidni proces
• Regernerativni vlažni proces apsorpcije SO2 koji koristi Mg(OH)2 kao
sorbent
• Kako bi se izbeglo prljanje nastale soli magnezijuma koja nastaje u
procesu apsorcije sumpor-dioksida, potrebno je ukloniti HF i HCl iz
otpadnog gasa
 Mg(OH)2 + SO2 → MgSO3 + H2O

• Reakcijom nastaju magnezijum sulfit/bisulfit koji se

kontinualno odvode iz apsorbera dalje na sušenje.
• Zatim se vrši kalcinacija na 900˚C u prisustvu C kako bi
se regenerisao MgO, koji se vraća u apsorber
• Kao nusproizvodi iz ovog procesa mogu da nastanu S, H2SO4, ili
koncentrovani SO2 koji sluze kao sirovina za druge procese, dakle
mogu se prodati što u značajnoj meri smanjuje troškove
funkcionisanja ovog tipa apsorbera