СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ XX ВЕКА

ПОЕЗИЈА

МОДЕРНА
Појам модерне – садржај и обим. Епоха модерне у српској књижевности – преглед.
Пеништво модерне. Општи осврт на парнасовство, симболизам. Главни представници (Војислав
Илић, Јован Дучић, Милан Ракић, Алекса Шантић, Сима Пандуровић, Владислав Петковић Дис,
Милутин Бојић).

ОПШТИ ДЕО

З. Лешић, „Појам развоја књижевности и принцип периодизације“, Теорија историје

књижевности, Београд, 1986, стр. 51-62; Ј. Вјежбицки, „Размишљање о књижевноисторијском
процесу у XX веку“, Разговор о књижевности, 2003; Х. Фридрих, „Европсака лирика у XX веку“,
Структура модерне лирике, 2003; Н. Петковић, „Књижевност XX века“, Историја српске културе,
1996

Р Велек, „Термин и појам симболизам у историји књижевности, Савременик, бр. 5 – 6, 1983;

Ђ. М. Вајда, „Структура симболистичког покрета“, Савременик, бр. 5 – 6, 1983; С. М. Баура, „Увод“,
Наслеђе симболизма, 1970; Т. Манојловић, Основе и развој модерне поезије, 1987 („Из романтике ка
Бодлеру“, стр. 23; „Хероји и епигони“, стр. 69)

СРПСКА МОДЕРНА

П. Слијепчевић, „Модерна и ми“, Критички радови Пере Слијепчевића, 1983; Т. Манојловић,

„Наша модерна поезија“, Огледи из књижевности и уметности, 1944; З. Гавриловић, Српска
модерна, 1960; В. Р. Кошутић, Парнасовци и симболисти у Срба, 1967; Н. Петковић, „Ритам и
интонација у развоју српског стиха“, Огледи из српске поетике, 1990/2006.

Приручна литература:

Ј. Скерлић, „Данашња књижевност“, Историја нове српске књижевности, 1997; Ј. Деретић,

„Модерна“, Историја српске књижевности, 2004; Д. Витошевић, Српско песништво 1901 – 1914,
I-II, 1975; Ј. Делић, О поезији и поетици српске модерне, 2008; Ж. Ружић, Енциклопедијски речник
версификације, 2008.
 ПЕСНИЦИ
ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ: Песме
Литература: Љ. Недић, „Војислав“, Студије и критике, 1977, Ј. Дучић, „Споменик
Војиславу“, Моји сапутници, 1989; Т. Манојловић, „Реализам и Војислав Илић“, Основе и развој
модерне поезије, 1987; Милорад Павић, „Симболизам“, Војислав Илић, његово време и дело, 1972;
Д. Живковић, „Симболизам Војислава Илића“, Европски оквири српске књижевности V, 1994.

ЈОВАН ДУЧИЋ: Песме (циклуси „Сенке по води“, „“Јадрански сонети“, „Јутарње

песме“, „Вечерње песме“, „Сунчане песме“, „Плаве легенде“ (1), „Лирика“); Благо цара Радована
(„О љубави“, „О песнику“),(Сабрана дела, 2011)

Литература: Б. Поповић, „О Дучићевом песништву“, Огледи о српској књижевности, 2001;

П. Слијепчевић, „Јован Дучић“, Критички радови Пере Слијепчевића, 1983; М. Павловић, „Јован
Дучић“, Есеји о српским песницима, 1992; Н. Петковић, „Песнк страшне међе“, Словенске пчеле у
Грачаници, 2007), Ј. Делић, О поезији и поетици српске модерне ( „На крсту срца и ума“, „Поглед с
међе“), 2008; Поезија и поетика Јована Дучића, зборник радова (избор), 2009.

МИЛАН РАКИЋ: Песме (Српска књижевност у сто књига, књ. бр. 50. 1961)
Литература: Ј. Скерлић, „М. Ракић: Песме“, „М. Ракић: Нове песме“, Писци и књиге V, 1964;
Ј. Дучић, „Милан Ракић“, Сабрана дела, 2011; Зоран Гавриловић, Предговор у: Милан Ракић, Песме,
Српска књижевност у сто књига, књ. бр. 50. 1961; П. Слијепчевић, „Милан Ракић“, Критички
радови Пере Слијепчевића, 1983; Б. Лазаревић, „Песме М.М. Ракића“, „Версификација М.Ракића“
Критички радови Бранка Лазаревића, 1975; М. Ћурчин, „Версификација Милана Ракића“ у: Писци
као критичари пре Првог светског рата, 1979; Бранимир Ћосић, „Милан Ракић“, Десет писаца –
десет разговора, 1931/ 2002/2012; Милан Ракић и модерно песништво, зборник радова (избор), 2007.

АЛЕКСА ШАНТИЋ: Песме (Српска књижевност у сто књига, књ. бр. 51, 1971
Литература: Б. Поповић, „О песмама А. Шантића“, Огледи о српској књижевности, 2001; Ј.
Дучић, „Алекса Шантић“, Сабрана дела, 2011; П. Слијепчевић, „Алекса Шантић“, Критички радови
Пере Слијепчевића, 1983; Д. Живковић, „Вече на шкољу Алексе Шантића“, Европски оквири српске
књижевности V, 1994; Д. Живковић, „Поезија Алексе Шантића, данас“, Европски оквири српске
књижевности VI, 1998; М. Павловић, „Претпразничко вече Алексе Шантића“, Есеји о српским
песницима, 1992; Ј. Делић, „О з̒ дравом̓ и ̒болесном̓ Шантићу“, О поезији и поетици српске модерне,
2008; В. Јовичић, „А. Шантић, ̒Моја Отаџбина̓“, Српско родољубиво песништво, Београд, 1976.

СИМА ПАНДУРОВИЋ: Песме („Посмртне почасти“), (Српска књижевност у сто

књига, књ. бр. 56, 1969)

Литература: Ј. Скерлић, „Једна књижевна зараза“, Писци и књиге V, 1964; И. Секулић, „Једна
мисао у једној песми Симе Пандуровића“, Сабрана дела, књ. 5, 1977; М. Протић, „Сима
Пандуровић“, Песништво од Војислава до Бојића, 1972; М. Павловић, „О песништву Симе
Пандуровића“, „Светковина Симе Пандуровића“, Ништитељи и свадбари, 1979; З. Гавриловић,
„Сима Пандуровић – изван историјске равни“, Записи о српским песницима, 1977; Поетика Симе
Пандуровића, Зборник (избор), 2005.

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС Утопљене душе (1911), Ми чекамо цара (1913)

Литература: Ј. Скерлић, „Лажни модернизам у српској књижевности“, Писци и књиге V,
1964; Д. Митриновић, „Дис: Утопљене Душе“, Писци као критичари пре Првог светског рата, 1979;
Б. Лазаревић, „Владислав Петковић Дис“, Критички радови Бранка Лазаревића, 1975; М. Павловић,
„Владислав Петковић Дис“, Есеји о српским песницима, 1992; Владета Јеротић, „Можда спава -
љубав и меланхолија код Диса“, Дарови наших рођака I, 2007; Н. Петковић, „Дисов језик, слика и
музика стиха“, Огледи о српским песницима, 2005; Дисова поезије, зборник радова (избор), 2002.

МИЛУТИН БОЈИЋ: Песме (1914), Песме бола и поноса (1917)

Ј. Скерлић, „Милутин Бојић: Песме“, Писци и књиге I, 2000; Владимир Јовичић, „Милутин
Бојић: Плава гробница“, Српско родољубиво песништво, 1976; М. Павловић, „Милутин Бојић“,
Есеји о српским песницима, 1992; И. В. Лалић, „О поезији Милутина Бојића“, О поезији, 1997.
 АВАНГАРДА И МЕЂУРАТНИ МОДЕРНИЗАМ

Друштвене и културне промене после Првог светског рата. Послератни књижевни живот.
Преглед нових часописа: Дан, Мисао, Прогрес, Зенит, Хипнос, Путеви, Сведочанства. Полемике
између младих и старих. Књижевни покрети; њихови програми и манифести. Одређење појма
авангарда. Интернационални и домаћи авангардни покрети: експресионизам, футуризам,
дадаизам; зенитизам, суматраизам, хипнизам. Програм надреализма и његова социјализација 30-
их година. Идеолошка поларизација писаца. „Социјална литература“. Упоредни ток традиционалне
књижевности. Промене у поезији; однос слободног стиха према метрички везаном стиху.

ОПШТИ ДЕО

Појам авангарде: РКТ: Авангарда, Дадаизам, Експресионизам, Зенитизам, Космизам,

Надреализам, Слободан стих, Суматраизам, Футуризам; Ренато Пођоли, Теорија авангардне
уметности, 1975; А. Флакер, „Авангарда“, „О појму авангарде“, Стилске формације, 1976; З.
Константиновић, Експресионизам, 1976, стр. 5 – 67; З. Константиновић, Експресионизам, 1976;
Авангарда. Теорија и историја појма 1 – 2 (ур. Гојко Тешић), 1997, 2000;

ПРЕГЛЕД КЊИЖЕВНИХ ПРОМЕНА

И. Секулић, „Немири у књижевности“, Из домаћих књижевности I, 1977; М. Богдановић,

„Нова поезија“, „Белешке о новим тежњама у поезији“, Стари и нови, књ.3, 1961; М. Црњански,
„Послератна књижевност“, Есеји, 1983; М. Настасијевић, „Између прератне и поратне је провалија“,
Есеје, белешке, мисли, 1991; М. Ристић, „Кроз новију српску књижевност“, Критички радови, СКК
24, 1987;

ПРОГРАМИ И МАНИФЕСТИ

Станислав Винавер, Манифест експресионистичке школе; Милош Црњански, Објашњење

“Суматре”, За слободни стих; Љубомир Мицић, Манифест зенитизма, Категорички императив
зенитистичке песничке школе; Драган Алексић, Дадаизам; Душан Матић, Истина као
конструкција; Тодор Манојловић, Интуитивна лирика; Растко Петровић, Хелиотерапија афазије;
Раде Драинац, Програм хипнизма; Момчило Настасијевић, Белешке за апсолутну поезију; М.
Ристић, Преображења Даде – историја литературе која није историја литературе, Надреализам;
Александар Вучо / Оскар Давичо / Милан Дединац / Ване Живадиновић Бор / Живановић Ное /
Ђорђе Јовановић / Ђорђе Костић / Душан Матић / Коча Поповић / Петар Поповић / Марко Ристић,
Позиција надреализма; Јован Поповић, О социјалној литератури
*Приручна литература:
Ј. Деретић, „Авангарда и нови реализам“, Историја српске књижевности, 1996; Р.
Вучковић, Поетика хрватског и српског експресионизма, 1979; Поезија српске авангарде, 2011;
Гојко Тешић, Српска авангарда у полемичком контексту, 1991; Гиљермо де Торе, Историја
авангардних књижевности, 2001; Г. Тешић, Откровење српске авангарде, 2005.

ПЕСНИЦИ
СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР Песме (Дела Станислава Винавера, приредио Гојко Тешић,
2015): Пантологија новије српске пеленгирике; Европска ноћ; Есеји: Песнички модернизам, Језичне
могућности;

Јован Христић, „Станислав Винавер или искушење озбиљног“, Есеји, Нови Сад, 1994; М.
Павловић, „Звучна екумена Станислава Винавера“, Есеји о српским песницима, 1981; Гојко Тешић,
Пркоси и заноси Станислава Винавера, Београд, 1998; Драган Хамовић, Пантологијски Винавер,
Песничке ствари, 1999; Заноси и пркоси Станислава Винавера (Критичари о делу Станислава
Винавера), Дело Станислава Винавера, књ. 18, 2015;

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ Поезија (Лирика Итаке, „Суматра“, „Стражилово“, „Сербиа“,

„Ламент над Београдом“); Есеј: „Послетарна књижевност“

Књижевно дело Милоша Црњанског, Зборник радова, 1972; А. Петров, Поезија Црњанског
и српско песништво, 1988; Н. Петковић, „Лирика Милоша Црњанског“, Лирске епифаније Милоша
Црњанског, 1996; Милош Црњански, Зборник радова, 1996; Гојко Тешић, „Случај Лирике Итаке
Милоша Црњанског“, Српска књижевна авангарда, 2009; Милош Црњански: Поезија и коментари,
Зборник радова, 2014.

РАСТКО ПЕТРОВИЋ Поезија ( Откровење, „ Са светлим пољупцем на уснама“,

„[Дигнем тад очи небесима]“, „Велики друг“) Есеји: „Младићство народног генија”, „Општи подаци
и живот песника”

Зоран Мишић, „Растко Петровић”, Песничко искуство, 1963; Хатиџа Крњевић, „Есеји растка
Петровића о ‘народној уметности’“ у зборнику: Књижевно дело Растка Петровића, 1989; Никола
Грдинић, „Поговор (Поезија Растка Петровића)“ у: Растко Петровић, Песме (приредио Никола
Грдинић), 1997; Иван Негришорац, Тренутак вечности (О песми „Са светлимм пољупцем на
уснама“), у: Песник Растко Петровић, 1999; Бојан Јовић, „Велики друг“ Растка Петровића, у:
Песник Растко Петровић, 1999; Радован Вучковић, „Мешавина стилова у поезији Растка
Петровића“, Поезија српске авангарде, 2011; Никола Кољевић, Лечење провидношћу плавила
(Растко Петровић: Дигнем тад очи небесима), Класици српског песништва, 2012.

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ (Пет лирских кругова, Магновења, Одјеци) Есеји:

„Белешке за апсолутну поезију“, „За матерњу мелодију“

Љубомир Симовић, „Лирски кругови Момчила Настасијевића“, Дупло дно, 1983; Миодраг
Павловић, „Момчило Настасијевић”, Есеји о српским песницима, 1992; Н. Петковић, „Један поглед
на Настасијевићеву поезију”, „Језик, мелодија и поетика”, Огледи о српским песницима, 2004;
Милосав Тешић, „Певање као сурова и врела мера ћутања“, у: Момчило Настасијевић, Седам
лирских кругова (прир. М. Тешић), 2008; Поетка Момчила Настасијевића, зборник радова, 1994;
Седам лирских кругова Момчила Настасијевића, зборник радова, 1994.

РАДЕ ДРАИНАЦ Песме, 1960, избор и предговор Стеван Раичковић, поговор Миодраг
Протић („[Глад ми је бескрајна...]“, „Воз одлази“, „Бандит или песник“, „Ma Boheme“, „Повратак“,
„Гром на Арарату“, „Раде Драинац“, „Човек пева“, „Нирвана“)

Радомир Константиновић, „Раде Драинац“, Биће и Језик, 2, 1983; Стеван Раичковић,

„Драинац“, Портрети песника, СД 6, 1998; Критичари о Драинцу, СД 10, 1999; Светислав Ристић,
„Раде Драинац“, у: Критичари о Драинцу, СД 10, 1999, 146-159; Тихомир Брајовић, „Од бледоликог
луталице до мрачног пророка: Амбивалентни авангардизам Радета Драинца“, Облици модернизма,
2005;

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ Тражим помиловање, „Стрепња“, „На бури“, „Змија“,

„Зелени витез“, „По растанку“, „Гозба на ливади“, „Ожиљак“, „Сећање на оца“, „Бранковина“,
„Србија је велика тајна“ „Земља јесмо“

Стеван Раичковић, „Између тајне и отаџбине”, „Нови кругови у поезији Десанке

Максимовић“, Портрети песника, СД 6, 1998; Никола Милошевић, „Метафизичка варијација на
тему: ‘Земља јесмо’“, Књижевност и метафизика (Зиданица на песку II), 1996; Р. Вучковић,
„Лирски модел Десанке Максимовић у међуратној поезији” , У знаку традиције и авангарде, 2004.

МИЛАН ДЕДИНАЦ Ноћ дужа од снова (избор текстова), предговор, избор и

редакција Света Лукић, 1972 („ [Моли пламен-голубове]“, Јавна птица, „25.јул 1941.“, „Трава у сну
и на јави“, „Ноћ дужа од снова – Окована визија“)

Новица Петковић, „Лирски круг Милана Дединца“, Артикулација песме, 1968; Света Лукић,
„Дело Милана Дединца“, у: Милан Дединац, Ноћ дужа од снова (избор текстова), предговор, избор
и редакција Света Лукић, 1972; Милица Николић, „Јавна птица Милана Дединца“, „Трава у сну и
на јави“, Десет песама, 1978; Петар Милосављевић, „Дединчева песма ‘...Моли пламен-
голубове...’“, Реч и корелатив, 1983; Радомир Константиновић, „Милан Дединац“, Биће и Језик, 2,
1983; Сања Париповић, „Визија у квартетној конструкцији (о песми ‘Ноћ дужа од снова’ Милана
Дединца“, Поезија и поетика Милана Дединца, Зборник радова, 2014; Поезија и поетика Милана
Дединца, Зборник радова, 2014.

ДУШАН МАТИЋ Битка око зида (серија Српска књижевност у сто књига, књ. 94, 1971,
с предговором Ј. Христића): „Теку реке“, „Мутан лов у бистрој води“, „Море“, Буђење материје;
Есеј: Истина као конструкција

Милица Николић, „Дијалектика слике Душана Матића (‘Море’)“, Десет песама, 1978;
Радомир Константиновић, „Душан Матић“, Биће и Језик, 5, 1983; Јован Христић, „Матић“, Есеји,
1994; Слободанка Владив-Гловер, „‘Истина као конструкција’ Душана Матића“, Лирска драма
словенског модернизма, Београд 1997; Новица Петковић, „Матићево песничко искуство”, Словенске
пчеле у Грачаници, 2007.

ОСКАР ДАВИЧО Суноврати, изабране песме (избор и предговор Раде

Константиновић), 1963 : Хана, Баш-Челик, „Србија“, „Кажем – смрт, а љубим“, Детињство

Миодраг Павловић, „О напретку емоције. Поводом Хане Оскара Давича”, Рокови поезије,
1958; Душан Матић, „Давичова песничка мрежа”, На тапет дана, 1961; Владимир Јовичић, „Оскар
Давичо: ‘Србија’“, Српско родољубиво песништво, 1976; Радомир Константиновић, „Оскар
Давичо“, Биће и Језик, 2, 1983; Борислав Радовић, „У потрази за невиношћу речи”, Још о песницима
и о поезији, 2007; Песничка поетика Оскара Давича, зборник радова, 2013.

ПОСЛЕРАТНИ МОДЕРНИЗАМ И ПОСТМОДЕРНА

Српска књижевност у послератном/социјалистичком друштвеном контексту. Књижевност у
функцији идеологије. Обнављање реалистичких образаца, с узором у социјалистичком реализму.
Књижевни живот 40-их година: превласт писаца са левице, „социјална литература”. Слабљење
идеолошке контроле после 1948. године. „Реалисти“ и „модернисти“ 50-их година - полемика.
Часописи: Младост, Сведочанства и Књижевне новине; Дело и Савременик. Однос према
међународном модернизму и традиционалној књижевности. Три етапе у развоју савремене поезије
и прозе: I – од почетка 50-их година, у време полемика, одбацивање превазиђених а идеолошки
наметнутих реалистичких и соцреалистичких образаца и увођење модерних књижевних проседеа и
облика. II – крајем 50-их и током 60-их година, уметничко усавршавање стиха и поезије, прображај
и успон модерног српског романа и приповетке. III – најновије развојне тежње почев од 70-их година
па до краја века које су одређене термином постмодерна.

ОПШТИ ДЕО
Милан Богдановић, „Општи осврт на развој југословенских књижевности од 1945. до 1955“,
Критички радови М. Б., СКК 17, 1979, 326–337; Оскар Давичо: „Поезија и отпори“ у: Савремена
поезија, СКуКК 9, 1966, 29–36; Зоран Мишић, „О смислу и бесмислу, о ‘лирици меког и нежног
штимунга’, о једној чежњи и једном заносу на свим језицима света” Критика песничког искуства,
Београд 1976; Ратко Пековић, Ни рат ни мир. Панорама књижевних полемика 1945–1965, 1983;
Богдан А. Поповић, „Еволуција или континуитети“, у: Савремена поезија, СКуКК 9, 1966, 199–209;
Александар Петров, Крила и ваздух, 1983, стр. 99-116, 142-161; Света Лукић, „Историја и поезија”
у: С. Лукић, В. Крњевић, Послератни српски песници, 1970, стр. 17 – 38;
Антологије: З. Мишић, Антологија српске поезије, 1956 (или 1967); М. Павловић, Антологија
српског песништва, 1998 (девето издање).

*Приручна литература:
Јован Деретић, „Преглед књижевности друге половина XX века”, Историја српске књижевности,
2002; Света Лукић, Савремена југословенска литература 1945–1965, 1968; П. Палавестра,
Послератна српска књижевност 1945-1970, 1972; А. Јерков, Од модернизма до постмодерне, 1991.

ПЕСНИЦИ
I
СТЕВАН РАИЧКОВИЋ Сабрана дела 1 – 3, 1998 (Записи о црном Владимиру; Балада о
предвечерју („Балада о предвечерју“, „Песма траве“); Камена успаванка („Опрости камену што
ћути“, „Нити“, , „Камена успаванка“, „О сјај су смо врата краја“); Касно лето („Остани у том лету“);
Точак за мучење („Точак за мучење“, „Разговор с иловачом“))

Никола Кољевић, „Зрно на општем гумну и влат са коре“, Иконоборци и иконобранитељи,1978;

Никола Милошевић, „Раичковићева ‘сложена једноставност’“, Књижевност и метафизика, 1996;
Иван В. Лалић, „Искушење лирског певања ”, О поезији, 1997; Славко Леовац, „Стеван Раичковић“,
Три знаменита песника, Београд 2000; Стеван Раичковић, песник, зборник радова 2001; Поетика
Стевана Раичковића, зборник радова, 2010; Драган Хамовић, Раичковић (Песнички развој и
поетичко окружење), 2011.

ВАСКО ПОПА Циклуси: Далеко у нама, Игре, Зев над зевовима, Ходочашћа, Ћеле-кула,
Поклоњење хромом вуку, Кућа насред друма

Светлана Велмар-Јанковић, „Васко Попа, чудотворац“, Уклетници, 1993; Дамњан Антонијевић,

Мит и стварност, 1996; Миодраг Петровић, Универзум Васка Попе, 1996; Славко Леовац, „Васко
Попа“, Три знаменита песника, 2000; Новица Петковић, „Увод у тумачење Попине поетике”, Огледи
о српским песницима, 2005; Светлана Шеатовић Димитријевић, „Вако Попа – парадигма модерне
циклизације“, Део као целина – целина као део, 2012; Поезија Васка Попе, зборник радова, 1997.

МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ, 87 песама. Стуб сећања. Велика Скитија (Изабрана дела, књ.1,
1981) Есеји: Есеји о српским песницима (два есеја о српским песницима 20. века по избору)

Богдан А. Поповић, Епски распон Миодрага Павловића, 1985; Зоран Мишић, „Сунчева светлост на
стубу сећања”, Критика песничког искуства, 1996; Славко Леовац, „Миодраг Павловић“, Три
знаменита песника, 2000, 83–160; Љубомир Симовић, „О поезији Миодрага Павловића”, Дупло дно,
2001; Павле Зорић, Миодраг Павловић – похвала светлости, 2002; Иван В. Лалић, „Целовитост
исказа и визије”, О поезији, 1997; Песништво и књижевна мисао Миодрага Павловића, зборник
радова, 2010.

II
БРАНКО МИЉКОВИЋ „Узалуд је будим“, Седам мртвих песника, „Триптихон за
Еуридику“, Утва златокрила, Похвале, „Море пре него усним“, „Песма за мој 27. рођендан“; Есеји:
„Биће и певање“, „Неразумљивост поезије“

Драган М. Јеремић, „Бранко Миљковић“, Прсти неверног Томе, Београд 1965; Александар
Јовановић, „Траг утве златокриле у празном небу“, Поезија српског неосимболизма, 1980; Миодраг
Петровић, Песнички свет Бранка Миљковића, 1991; Хатиџа Крњевић, Утва златокрила, 1996;
Петар Џаџић, Бранко Миљковић или неукротива реч, СД 10,1996; Радивоје Микић, Орфејев двојник,
2002; Поезија и поетика Бранка Миљковића, зборник радова, 1996.

ИВАН В. ЛАЛИЋ Иван В Лалић/Дела, 1,2,3: Опело, Орфејев други силазак, Рашка, Византија
VIII или Хиландар, Византија IX, О размерама, Kunsthistorisches Museum, Десет сонета нерођеној
кћери, Плава гробница,Четврти канон

Јован Христић, „Иван В. Лалић”, Есеји, 1994; Александар Јовановић, „Иван В. Лалић или
висока мера песничке уметности”, предговор у: Иван В. Лалић/Дела, књ. 1, 1997; Новица Петковић,
„Обнова канона”, Словенске пчеле у Грачаници, 2007; Постсимболистичка поетика Ивана В.
Лалића, зборник радова, 2007; Светлана Шеатовић Димитријевић, „Циклуси у поезији Ивана В.
Лалића“, Део као целина – целина као део, 2012;

*Наведена секундарна литература није обавезна у целини него у ширем или ужем избору.