Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

1. GERBEROVI NOSAČI

Obeležja

Statički određeni ravninski ravni nosači horizontalno postavljeni iznad dva ili više otvora
nazivaju se Gerberovim nosačima ili nosačima sa zglobovima. U osnovnom obliku ti nosači imaju
samo zglobne oslonce, pri čemu je jedan, bilo koji, nepomičan, dok su ostali uzdužno pomični -
omogućuju pomeranje duž ose nosača. Praktično govoreći, Gerberov nosač je skup zglobno
povezanih greda.
Na sledećim slikama su dati primeri nekih Gerberovih nosača:

Raspored zglobova

Raspored zglobova u Gerberovom nosaču vrlo je važan. Osnovni zahtev je da broj zglobova
i njihov raspored moraju osigurati geometrijsku nepromjenjivost sistema i njegovu statičku
određenost.
Pogodnim razmještajem zglobova, intenziteti momenata savijanja u pojedinim poljima
mogu se znatno smanjiti u odnosu na intenzitete momenata u nizu prostih greda nad istim otvorima.
(Poljem nazivamo deo nosača izmedu dva oslonca.)

Strana 1
 Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

Kao primer, uzmimo postavljanje zglobova na kontinualnoj gredi sa četiri oslonca i tri polja,
koju možemo zameniti nizom prostih greda (sl a.), ili na neki od prikazanih načina (sl b-i.):

Poređenje dijagrama momenata (za, na primer, jednako podeljeno opterećenje) na nizu

prostih greda i na jednom od mogućih Gerberovih nosača (slike a. i h.) pokazuje da su intenziteti
momenata u poljima Gerberovog nosača manji nego na prostim gredama.

Nemački inženjer Heinrich Gerber (1832.–1912.) uočio je da se umetanjem zglobova u

ispravno raspoređene preseke, momenti u poljima mogu smanjiti; 1868. godine je i patentirao svoju
zamisao.

Strana 2
 Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

Dva jednostavna pravila koja osiguravaju ispravan raspored zglobova prikazaćemo i

obrazložiti pomoću primera datog na sledećoj slici (a.)

Prvo treba izračunati statičku neodređenost datog nosača:

S=3⋅n-nr =3⋅1-7= -4
(S-statička neodređenost nosača, n-broj tela u ravni, nr-broj nepoznatih reakcija oslonaca)

Prema tome, ako želimo da ga pretvorimo u statički određeni Gerberov nosač, moramo da
„ubacimo“ četiri zgloba. (Moramo dodati onoliko zglobova kolika je statička neodredjenost
nosača. Broj zglobova jednak je broju prekobrojnih oslonaca.)
Posle ubacivanja četiri zgloba nuždan uslov za statičku određenost, S= 0, će biti ispunjen.
Pet primjera ispravnih rasporeda zglobova skicirano je na slikama b.– f. Skice na slikama g.– l.
pokazuju da je reč o pogrešnom rasporedu zglobova, jer je na tim skicama dati nosač postao
nestabilan.
Drugo pravilo sledi iz slika j.– l.: u dva susedna polja ne smeju biti po dva zgloba. (Ili,
jedan zglob u krajnjim poljima, dva u srednjim poljima.)

Strana 3
 Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

Analitički postupak određivanja reakcija oslonaca

Reakcije oslonaca određujemo iz uslova ravnoteže kao i kod statički određenih nosača
(∑X=0, ∑Y=0, ∑MA=0), kao i iz dopunskih uslova ravnoteže, tj. da je u svakom zglobu moment
savijanja jednak nuli (jer zglob može da prenosi samo normalne i transverzalne sile).
Postoji više načina za rešavanje reakcija oslonaca, kao i za iscrtavanje dijagrama presečnih
sila kod Gerberovog nosača. Ovde ćemo koristiti metod razlaganja (dekompozicije), tj. nosač
rastavljamo presecanjem kroz zglobove i izdvajanjem delova između dva susedna zgloba.
Na ovaj način, rešavamo deo po deo nosača, a konačne dijagrame dobijamo superpozicijom
tih delova. Ceo postupak je dat na primeru Gerberovog nosača na četiri polja sa peto slonaca.

Urađeni primeri:

1. Za dati Gerberov nosač i opterećenje, potrebno je izračunati reakcije oslonaca nosača, a

potom nacrtati dijagrame presečnih sila N,T,M.
Rešenje:
Pvo pretpostavimo da je zadat kontinualni nosač na četiri polja (pet oslonaca).
Negovu statičku neodredjenost možemo izračunati koristeći poznati obrazac:
S=3⋅n -nr =3⋅1 -6= -3,
tj, nosač je tri puta statički neodređen.
Dodavanjem zglobova u tačkama B, E i F, dobijamo Gerberov nosač, sastavljen od četiri
grede.
(Provera statičke neodredjenosti:
S=3⋅n-nr =3⋅4-12= 0
-svaka od greda ima tri stepena slobode pomeranja, pa je 3⋅4=12,
-ukupno ima 6 nepoznatih reakcija oslonaca,
-svaki od ubačenih zglobova prenosi horizontalnu i vertikalnu silu tj, 3⋅2=6)4

Strana 4
 Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

Za početak, svaku od zadatih kosih sila razložićemo na njihove komponente (u pravcu

nosača i upravno na njega). Sa slike je očigledno da je oslonac C jedini nepokretan, pa je
horizontalna reakcija u osloncu C data izrazom:
∑X=0 XC-15+10=0
XC=5kN
Koristeći metod razlaganja, dati Gerberov nosač možemo razložiti na četiri grede, od kojij
je greda BE stabilan nosač, a ostale tri su nestabilne, okačene („obešene“) grede. Zglobove u
tačkama B, E i F zamenjujemo parom horizontalnih i vertikalnih sila, koje se na susedne grede
prenose principom akcije i reakcije.

Sa slike je jasno da su sile XB=15kN, XE=-10kN, XF=0kN, dok ostale sile veze, kao i ostale
nepoznate reakcije oslonaca, računamo koristeći uslove ravnoteže tela u ravni.
Ovde ćemo pored reakcija oslonaca, odmah iscrtavati i tražene dijagrame presečnih sila N,
T, M za svaku od greda pojedinačno.
Rešenje grede AB:
Vrednosti reakcija oslonaca:

∑X=0 XB =+15kN
∑Y=0 YA+YB-15=0
YA+YB=15kN
∑MA=0 -15·1-3+3·YB=0
YB=6kN, YA=9kN

Vrednosti momenata u karakterističnim tačkama:

MA=MB=0
M1=9kN·1m=9kNm
M2,L=9kN·2m-15kN·1m=3kNm
M2,D= M2,L +3kNm=6kNm
(M2,D=6kN·1m=6kNm)

Strana 5
 Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

Rešenje grede EF:

Vrednosti reakcija oslonaca:

∑X=0 XE =+10kN
∑Y=0 YE+YF-10=0
YE+YF=10kN
∑ME=0 -10·1+2·YF=0
YF=5kN, YE=5kN

Vrednosti momenata u karakterističnim tačkama:

ME=MF=0
M1=5kN·1m=5kNm

Rešenje grede FH:

Vrednosti reakcija oslonaca:

∑Y=0 YG+YH-5=0
YG+YH=5kN
∑MG=0 5·1-8+3·YH=0
YH=1kN, YG=4kN

Vrednosti momenata u karakterističnim tačkama:

MH=0
MG=-5kN·1m=-5kNm
M1,L=-5kN·2m+4kN·1m=-6kNm
M1,D=-5kN·2m+4kN·1m+8kNm=2kNm
(M1,D=1kN·2m=2kNm)
MH=0

Gredu BE rešavamo kao i ostale grede, ali sad moramo voditi računa i o silama veze u
osloncima B i E koje smo već sračunali.

Strana 6
 Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

Rešenje grede BE:

Vrednosti reakcija oslonaca:
∑X=0 XC+15-10=0
XC=-5kN

∑Y=0 YC+YD-6-8-5=0
YC+YD=19kN
∑MC=0
6·2-8·2-5·5+4·YD=0
YD=9kN, YC=10kN

Vrednosti momenata u karakterističnim tačkama:

MF= MH =0
MC=-6kN·2m=-12kNm
M1=-6kN·4m-2kN/m·2m·1m+10kN·2m=-8kNm
M2,L=-6kN·5m-2kN/m·3m·1.5m+10kN·3m=-9kNm
M2,D= M2,L +7kNm=-2kNm
MD=-1kN·1m=-5kNm

Konačne dijagrame presečnih sila datog Gerberovog nosača, opterećenog prema skici,
dobijamo superpozicijom dijagrama pojedinačnih greda:

Strana 7
 Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

2. Vrednosti reakcija oslonaca:


∑X=0 XA =1kN
Rešenje grede CE:
Vrednosti reakcija oslonaca:
∑Y=0 YC+YD-1-1-2=0
YC+YD=4kN
∑MC=0 -1·1-1·3-2·4+2·YD=0
YD=6kN, YC=-2kN

Rešenje grede AC:

Vrednosti reakcija oslonaca:
∑Y=0 YA+YB-12-1+2=0
YA+YB=11kN
∑MA=0 -12·1.5-1·3-1+2·5+2·YB=0
YB=6kN, YA=5kN
Vrednosti momenata u karakterističnim tačkama:
MA= MC = ME =0
M1=5kN·1.25m -4kN/m·1.252m/2 =3.125kNm
MB=5kN·2m -4kN/m·22m/2 =2kNm
M2=5kN·2.75m -4kN/m·2.752m/2 =3.125kNm
M3,L=5kN·3m-4kN/m·32m/2+6kN·1m=3kNm
M3,D= M2,L +1kNm=4kNm
M4=-2kN·3m-1kN·2m+6kN·1m=-2kNm
MD=-2kN·2m-1kN·1m+6kN·1m=-5kNm
M5=-2kN·1m=-2kNm
3. Vrednosti reakcija oslonaca:

∑X=0 XD =4kN
Rešenje grede AC:
Vrednosti reakcija oslonaca:
∑Y=0 YB+YC-2-4=0
YB+YC=6kN
∑MC=0 2·4+4·2-2·YB=0
YB=8kN, YC=-2kN

Rešenje grede CD:

Vrednosti reakcija oslonaca:
∑Y=0 YD+2-4=0
YD=2kN
∑MA=0 -2·5+3+4·2-MD=0
MD=-1kNm
Vrednosti momenata u karakterističnim tačkama:
MA= MC =0 MB=-2kN·2m -1kN/m·22m/2 =-6kNm
M1,L=2kN·1m =2kNm, M1D= M1,L-3kNm =-1kNm
M3 =2kN·3m -3kNm =3kNm MD=-1kNm

Strana 8
 Dragan Pantović: Statika i otporost materijala

Zadaci za vežbanje:
Za date Gerberove nosače opterećene kao na skicama, iaračunati i nacrtati dijagrame
presečnih sila N, T, M.
1.

2.

3.

4.

5.

6.

Strana 9