МЕ – 1 МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА ДУЖИНА

СИМБОЛИКА СТАРИХ МЕРА: 1 - дан орања од изласка до заласка сунца,

2  - педаљ је био познат већ у Египту, 3 - мех је стара мера за течност, 4  - јард
се мерио од врха носа енглеског краља до врха средњег прста, 5 - ваган је
наша стара мера за жито

МЕРЕЊЕ ДУЖИНА: а) тракасти метар, б) електронско кљунасто мерило,

в) микрометар, г) електронска мерна летва

САВРЕМЕНА ЕЛЕКТРОНСКА МЕРНА СРЕДСТВА ЗА ДУЖИНУ:

а) ласерски даљиномер у различитим узвођењима, б) електронски микроскоп
МЕ – 4 МЕРЕЊЕ МАСЕ, СИЛЕ И МОМЕНТА

МЕРЕЊЕ МАСЕ:
а) кантар,
б) прецизна (аналитичка)
вага

МЕРЕЊЕ СИЛЕ (ТЕЖИНЕ): електронскe ваге - динамометри

МАШИНЕ ЗА ЗАТЕЗАЊЕ И ПРИТИСАК (КИДАЛИЦЕ)

МЕ – 5 МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА

ПРЕТЕЧЕ ЧАСОВNИКА:
а) сунчаник (Египат п.н.е), б) пешчаник, в) Трг у Краљеву у облику
сунчаника

МЕХАНИЧКИ ЧАСОВНИК: а) механизам: 1 - клатно, 2 - тег, 3 - зупчаници,

4 - обртна осовина, 5 - контролни зупчаник, б) клатно са скакавицом
МЕ – 6 МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА

АТОМСКИ ЧАСОВNИЦИ: а) атомски сат у Берлину мери време за све светске

временске зоне, в) лабораторијски цезијумов атомски сат са врло високом
прецизношћу (фреквенција око 9 милијарди Hz)

РАЗМЕРАВАЊЕ - РАЗВИЈЕН ОМОТАЧ ЗАРУБЉЕНЕ ПИРАМИДЕ ОБЕЛЕЖЕНЕ

НА ЛИМУ, ИЛИ КАРТОНУ
МЕ – 7 РЕЗИМЕ НОВИХ ПОЈМОВА И РЕЧИ
РЕЗИМЕ НОВИХ ПОЈМОВА – МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА
Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера,
при чему се добија вредност измерене величине и врши се мерним средствима.
Контрола подразумева упоређивање, али се при томе не добијају никакве бројне
вредности, већ се утврђује да ли је предмет у одређеним границама и врши се
контролним еталонима.
Основна јединица за дужину је метар, у ознаци m, док се остале мање и веће
јединице добијају додавањем префикса испред основне јединице (нпр.
милиметар, 1 mm = 10-3 m = 0,001 m ).
За мерење дужина (растојања) најчешће се користе класична мерна средства –
радионички лењири, метри или пантљике од дрвета, челика или платна са
милиметарском поделом; затим за прецизнија мерења – помично мерило са
нонијусом, микрометар, електронска мерна летва, ласерски даљиномер,
електронски микроскоп и др.
За контролисање дужина користе се разни контролници зазора, калибри,
чешљеви за навоје, шестари за преношење мера, компаратори и др.
Основна јединица за угао је степен, у ознаци 0, док се остале мање јединице
изражавају у минутима ' и секундима '' (нпр. пун угао иама 3600, прав угао
900, док је 10 = 60 ' ; 1 ' = 60 '' ).
За мерење углова користе се угломери који могу бити универзални, или оптички.
За контрлисање углова користе се угаоници (најчешће под правим углом од 900 ).
Маса је апсолутна величина и иста је у целокупном универзуму (на било ком
месту у простору), док је сила мера узајамног дејства тела и зависи од
привлачних сила тела, односно од положаја у простору. Однос масе и силе је дат
релацијом: F = m a (основни Њутнов закон).
Основна јединица за масу је килограм, у ознаци kg док се остале јединице
формирају са префиксима узимајући за основ грам (нпр. 1 kg = 103 g = 1000 g ;
1 mg = 10-3 g = 10-6 kg).
Основна јединица за силу је њутн, у ознаци N, док се остале мање и веће јединице
добијају додавањем префикса испред основне јединице (нпр. 1 kN = 103 N ;
1 mN = 10-3 N).
За мерење масе најчешће се користе разне ваге са теговима (кантар, вага са
теговима и др.) као и електронске ваге.
За мерење времена користе се часовници (механички и електронски),
штоперице и др.
КЉУЧНЕ РЕЧИ – МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА
еталони, мерило са нонијусом, микрометар, угломер, мерна трака, динамометар,
часовник, електронски часовник, атомски часовник
(у Речнику на крају Уџбеника нађите објашњење речи и појмова)
МЕ – 8 МЕРЕЊЕ - ВРЕМЕПЛОВ

ВРЕМЕПЛОВ КРОЗ ПРОСТОР И ВРЕМЕ

Растојања
Старе мере за дужину: шака, лакат коришћене су још пре н.е.
Као мере за дужину коришћене су јард, миља и др. (англосаксонске
мере).
Јард је, према легенди, био одређен као удаљеност од врха носа
енглеског краља Алфреада до врха његових прстију кад је рука
испружена.
1878, год израђен је тачан стандардни јард од бронзане шипке коју је
чувала Енглеска влада.
Метар је уведен као основна јединица за дужину 1875. на Метарској
конвенцији.
Метар је прво одређен као десетомилионити део дужине меридијана који
пролази кроз Денкерк.
1927. год. метар је дефинисан као дужина једне шипке од платинијума и
чува се у Паризу.
1960. год. метар је прецизније дефинисан на основу таласне дужине гаса
криптона у одређеним условима (један метар износи 1.650.763,73
таласних дужина криптона).
Астрономи раздаљине мере светлосним годинама, а то је врреме коју
светлост пређе за годину дана (светлосна година је дужина од 9.460
милиона метара).
У средњем веку појавила су се средства за мерење дужине у облику
лењира, траке и слично.
Електронски мерни инструменти за мерење дужине појавили су се у XX
веку.
Nајпрецизнија мерна средства за дужину су на бази ласеара која су се
појавила крајем XX века.
Време
У почетку се човек орјентисао у времену на основу положаја планета
када је одредио као мере: дан, годину.
Месечеве мене су врло значајне у мерењу времена, јер тај цео циклус
промена траје увек исто 28 дана.
Још п.н.е. дан је био подељен на 24 сата, сат на 60 минута и минута на 60
секунди.
Данас се као основна јединица за мерење времена користи секунда (s).
Сунчаник се први пут појавио у Египту око 2000 год. п.н.е
XIII век  појавили се први механички часовници.
1656.  израђен је први сат са клатном (Кристијан Хајгенс).
XX век  израђени су први електронски часовници.
Крајем XX века израђен је атомски часовник са тачношћу кашњења једну
секунду за милион година.