30.10.2017.

Četvrto predavanje

POKRETI OČIJU PRI ČITANJU

 OČI U POKRETU
• Ljudske oči u neprestanom su pokretu
• Zašto?
 OČI U POKRETU
• Ljudske oči u neprestanom su pokretu
• Zašto?
 OČI U POKRETU
• Ljudske oči u neprestanom su pokretu
• Zašto?
 OČI U POKRETU
• Ljudske oči u neprestanom su pokretu
• Zašto?
• Zato što ne možemo jednako jasno da vidimo sve delove prostora u kojem se
nalazimo dok nam oko miruje
• Anatomski razlog: gustina receptora
2°: Fovealna zona

5°: Parafovea zona

220°
Periferija
TRI ZONE VIZUELNOG POLJA
1. Fovealna
2. Parafovealna
3. Periferna
 OČI U POKRETU
• Ljudske oči u neprestanom su pokretu
• Zašto?
• Zato što ne možemo jednako jasno da vidimo sve delove okruženja u kojem se
nalazimo dok nam oko miruje
• Anatomski razlog: gustina receptora
• Oči se pokredu da bi se obezbedila dovoljna oštrina slike koja je neophodna za
prepoznavanje objekta
ZAŠTO PSIHOLOZI PRATE POKRETE OČIJU?
• Pomodu njih može da se „špijunira“ um
• Ne ometaju procese: ispitanik ne mora ništa da odgovara
• Daju nam objektivne, kvantitativne pokazatelje šta je to što osoba obrađuje
u određenom trenutku
 ISTORIJA
• 1879. Ewald Hering
• Oči se tokom čitanja kredi skokovito

• 1895. Alexander Crum Brown

• Intuicija o kontinuiranom kretanju je
pogrešna
• Skok – pauza – skok – pauza ...
• Tokom skokova ne vidimo
 ISTORIJA
• Louis Emile Javal
• 1879. uvodi termin sakada
• M. Lamare – izveo eksperimente
• Sakada na svakih 15-18 slova

• Edmund Huey
• Konstruisao jedan od prvih uređaja
• 1908. „Psihologija i pedagogija čitanja“
 ISTORIJA
• Guy Thomas Buswell
• 1922. Prvi neintruizvni uređaj za pradenje
pokreta očiju
 ISTORIJA
• Alfred Jarbus
• Opažanje objekata i scena
• Pokreti očiju odražavaju više kognitivne
procese!
→ mišljenje se može izučavati pradenjem očnih
pokreta
• Putanja očiju zavisi od očekivanja koju
osoba ima
• Fiksacije su češde na neobičnim mestima
• Oči se više puta vradaju na takva mesta
 ISTORIJA
• Alfred Jarbus
• 1962. „Očni pokreti i vid“
 ISTORIJA
• Alfred Jarbus

„Slobodno posmatrajte sliku.“ „Procenite materijalno stanje

porodice.“
 ISTORIJA
• Alfred Jarbus

„Procenite uzrast osoba.“ „Odredite šta su osobe radile pre

nego što se pojavio posetilac.“
 ISTORIJA
• Alfred Jarbus
• Pokreti očiju zavise od očekivanja/zadatka
„Upamtite odedu koju nose.“ „Odredite koliko dugo je posetilac
bio odsutan.“
KAKO DANAS PRATIMO POKRETE OČIJU?
 KAKO DANAS PRATIMO POKRETE OČIJU?
Mesto gledanja

Izvor IC svetlosti IC kamera

1. Izvor infracrvene svetlosti usmeren u oko

2. Odbijanje zraka od zenice
3. Infracrvena kamera: beleženje relativnog položaja zenice i refleksije
rožnjače
4. Algoritam za izračunavanje očne rotacije i mesta fiksacije
RAZLIČITI SISTEMI
 OSNOVNE ČINJENICE
o očnim pokretima pri čitanju
• Čitanje se odvija skokovito
• Oči se zaustavljaju na vedini reči u tekstu
 OSNOVNE ČINJENICE
o očnim pokretima pri čitanju
• FIKSACIJE
• Svrha: fovealno opažanje slova
• Maksimalna oštrina vida
• Čitanje u sebi: 50 – 500 ms
• Prosečno: 200 – 250 ms
• Vedina reči: jedna fiksacija
• Ponekad: više fiksacija na istoj reči (npr. veoma dugačke)
• Ponekad: bez fiksacije na pojedinim rečima (veoma kratke)
 OSNOVNE ČINJENICE
o očnim pokretima pri čitanju
• SAKADE
• Pokreti između fiksacija
• Svrha: dovođenje ciljanog stimulusa u foveu
• Dužina: 1 – 25 slovnih mesta
• Prosek: 7-9 slovnih mesta
• Trajanje: 20-40 ms
• (znatno duže: priprema i pokretanje)
• „balističko“ kretanje: teška promena pravca kad je
sakada pokrenuta
 OSNOVNE ČINJENICE
o očnim pokretima pri čitanju
• REGRESIJE (REGRESIVNE SAKADE)
• Usmerene ulevo/unazad
• 10-15%
• Odražavaju teškode u čitanju
• Učestalost regresija proporcionalna je težini
teksta
• Nesvesne
 OSNOVNE ČINJENICE
o očnim pokretima pri čitanju
• POVRATNI POKRETI (return sweeps)
• Prelazak s kraja reda na slededi
• Prva fiksacija u redu nalazi se na 5.-7. slovnom mestu
• KOREKTIVNE SAKADE
• Male sakade kojima se popravlja pozicija oka na
novom redu
OČNI POKRETI I KOGNITIVNA OBRADA TEKSTA
• Informacije se prikupljaju za vreme fiksacija

• Duže (i višestruke) fiksacije:

• dugačke, niskofrekventne, morfološki složene

• Preskakanje
• tredina reči u tekstu
• predlozi, veznici, članovi, zamenice (65%)
+ predvidljive/neinformativne/“lake“ sadržniske
reči
OČNI POKRETI I KOGNITIVNA OBRADA TEKSTA
• Indikatori kognitivne obrade:
a) Leksički pristup pojedinačnoj reči
• TRAJANJE PRVE FIKSACIJE (first fixation duration)
• TRAJANJE POGLEDA (gaze duration)
• Zbir trajanja fiksacija na jednoj reči pre prelaska na
narednu
• UKUPNO TRAJANJE FIKSACIJA (total fixation duration)
• Ukupno trajanje svih fiksacija na jednoj reči, uključujudi i
regresije
b) Veći segmenti teksta
• TRAJANJE PRVOG ČITANJA (first pass time)
• Zbir trajanja fiksacija na određenom delu teksta
TEHNIKE ZA PROUČAVANJE OBIMA OPAŽANJA
PRI ČITANJU
• TEHNIKE KRATKOTRAJNOG IZLAGANJA (TAHISTOSKOPSKE)
• Ideja: vreme izlaganja je suviše kratko da bi se izvršila sakada →
obrada/obim opažanja u jednoj fiksaciji
• TEHNIKE „PROZORA“
• Prikazani sadržaj menja se sa pokretima oka
1. Tehnika pokretnog „prozora“
• Ideja: variranjem veličine „prozora“ vidljivog teksta tokom
fiksacije ustanoviti minimalni opseg viđenja koji ne remeti
normalno čitanje
• Ukoliko je prozor dovoljno velik, čitanje teče normalno
→ informacija izvan prozora ne koristi se za čitanje
TEHNIKE ZA PROUČAVANJE OBIMA OPAŽANJA
PRI ČITANJU
• TEHNIKE KRATKOTRAJNOG IZLAGANJA (TAHISTOSKOPSKE)
• Ideja: vreme izlaganja je suviše kratko da bi se izvršila sakada →
obrada/obim opažanja u jednoj fiksaciji
• TEHNIKE „PROZORA“
• Prikazani sadržaj menja se sa pokretima oka
2. Tehnika granice (tehnika zamene)
• Čitav tekst je dostupan, ali dok se vrši sakada slovni niz na
mestu naredne fiksacije se pretvori u reč
TEHNIKE ZA PROUČAVANJE OBIMA OPAŽANJA
PRI ČITANJU: NALAZI
• PERCEPTIVNI OPSEG – deo vizuelnog polja koji se može upotrebiti u
čitanju
• Asimetrija:
• 3-4 s.m. ulevo + 14-15 s.m. udesno od fiksacije
(za alfabetske sisteme pisanja koju se čitaju sleva nadesno)
• redovi iznad i ispod se ne vide
• OPSEG IDENTIFIKACIJE REČI – deo vizuelnog polja koji se može
upotrebiti za prepoznavanje reči
• 7-8 slovnih mesta
• Tačka preferentnog viđenja – mesto idealne fiksacije: otprilike na
sredini reči (malo ulevo)
• Parafovealno viđenje – koristi se u čitanju
• Ukoliko su kratke, reči se mogu identifikovati i pre nego što su
fiksirane
• Sanja je bila u školi.
VARIJACIJE U POKRETIMA OČIJU PRI ČITANJU
• Značajna varijabilnost: opisane karakteristike
podložne su uticajima velikog broja faktora

1. Karakteristike teksta
• Težina
• Izgled

2. Karakteristike čitaoca
• veštiji čitalac → krade fiksacije, ređe regresije,
duže sakade
MODELI KONTROLE OČNIH POKRETA PRI ČITANJU
1. OKULOMOTORNI MODELI
• Nekognitivna objašnjenja

• Način kretanja očiju tokom čitanja određuju vizuelna

svojstva teksta (dužina reči, razmak, itd.) i osobine
vizuelnog polja (pad oštrine vida sa udaljavanjem od
fovee)

• Trajanje fiksacije zavisi od preciznosti fiksacije

(udaljenosti od tačke preferentnog viđenja)
MODELI KONTROLE OČNIH POKRETA PRI ČITANJU
2. PROCESNI MODELI
• Pored okulomotornih, i lingvističke osobine i viši
jezički procesi takođe utiču na kretanje očiju pri
čitanju
• Pojedine karakteristike reči utiču na očne
pokrete
• frekvencija, poznatost, doba usvajanja,
predstavljivost, dužina, itd.
• Takođe i pojedine karakteristike vedih celina
• Predvidljivost neke reči u rečenici skraduje
trajanje fiksacije na njoj
• Razumljivost/težina teksta smanjuje broj
regresija
MODELI KONTROLE OČNIH POKRETA PRI ČITANJU
2. PROCESNI MODELI
2. E-Z čitač: Keith Rayner, Erik Reichle i sar.
• Pretpostavke:
1. Za vreme trajanja fiksacije proverava se
poznatost reči
2. Kada se provera završi, pokrede se sakada
3. Paralelno sa proverom poznatosti reči, odvija se i
sporiji proces identifikovanja reči i njenog
značenja
4. Kada se on okonča, pažnja se prenosi na slededu
reč
5. Frekvenca reči utiče i na proveru poznatosti i
pogotovo na identifikaciju reči
MODELI KONTROLE OČNIH POKRETA PRI ČITANJU

2. PROCESNI MODELI
• E-Z čitač: Keith Rayner, Erik Reichle i sar.
• Pretpostavke:
6. Predvidljivost reči na osnovu konteksta skraduje i proveru
poznatosti i identifikaciju
7. Kada se oba procesa obave, a pre nego što dođe do
sakade, vrši se parafovealna obrada sledede reči
8. Identifikovanje veoma retkih reči traje dugo, što ostavlja
malo vremena za parafovealnu obradu naredne reči. Ovo
produžava vreme njene fiksacije.
9. Za kratke/poznate/predvidljive reči parafovealna obrada za
vreme dok je fiksirana prethodna reč dovoljna je za
identifikaciju
MODELI KONTROLE OČNIH POKRETA PRI ČITANJU

2. PROCESNI MODELI
• E-Z čitač: Keith Rayner, Erik Reichle i sar.
• Vrlina:
• U stanju je da objasni veliki broj empirijskih nalaza o
kretanju očiju tokom čitanja
• Nedostaci:
• Viši jezički procesi nisu uključeni u model
• Ne može da objasni kretanje očiju pri čitanju
dvosmislenih rečenica i zaključivanju na osnovu teksta
• Regresije nisu uključene u model
• Primarni fokus na podacima prikupljenim tehnikama
pradenja očnih pokreta
PITANJA?
 LITERATURA
Rayner, K. & Schotter, E. (2012). ‘Eye
Movements in Reading: Implications
for Reading Subtitles’. In: Perego, Elisa
(ed.) Eye Tracking in Audiovisual
Translation. Ariccia: Aracne Editrice
(83–104).
- Bez poslednjih odeljaka (do. 2.5)
HVALA!