Novi stavovi VKS o naknadi štete zbog

prolaska kabla električne energije

vazdušnim putem i zabrani upućivanja
na ponovno rešavanje po novom ZIO
PRAVNA PRIRODA NAKNADE ZBOG PROLASKA KABLA ELEKTRIČNE ENERGIJE
VAZDUŠNIM PUTEM I PITANJE NJENE ZASTARELOSTI (ČL. 51. I 53. ZAKONA O
OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA I ČL. 371. ZOO)

1. PRAVNI OSNOV POTRAŽIVANJA TUŽILACA ZBOG PROLASKA KABLA ELEKTRIČNE ENERGIJE

VAZDUŠNIM PUTEM IZNAD NJIHOVIH KATASTARSKIH PARCELA JE STVARNO-PRAVNOG
KARAKTERA - KONSTITUISANJE ZAKONSKE STVARNE SLUŽBENOSTI NA OSNOVU ČLANA 51.
ZAKONA O OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA, A NE FAKTIČKA EKSPROPRIJACIJA.

2. VISINA OVE ODGOVARAJUĆE NAKNADE ODREĐUJE SE NA OSNOVU ČLANA 53. STAV 3.

ZAKONA O OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA.

3. NA ZASTARELOST OVE NAKNADE SE PRIMENJUJE ČLAN 371. ZOO – OPŠTI ROK

ZASTARELOSTI POTRAŽIVANJA.

Osnovni sud u Novom Pazaru je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za rešavanje
spornog pravnog pitanja vezanog za pravnu prirodu naknade zbog prolaska kabla električne
energije iznad katastarskih parcela parničnih stranaka, jer je pred tim sudom u toku više ovakvih
sporova, a kojih ima i pred drugim osnovnim sudovima u Republici Srbiji, sa područja
Apelacionih sudova u Kragujevcu i Beogradu. Reč je o sporovima po tužbama fizičkih lica protiv
istih tuženih: JP „Elektromreža Srbije“ ili „Elektrosrbija“ DOO Kraljevo ili protiv oba ova pravna
lica, po istom činjeničnom i pravnom osnovu, a razlika je jedino u pogledu vrste zemljišta koje je
poljoprivredno ili građevinsko.

U parnicama povodom kojih su postavljena sporna pravna pitanja, tužioci su vlasnici ili korisnici
katastarskih parcela iznad i preko kojih vazdušnim putem prelaze kablovi električne struje sa
dalekovoda izgrađenih pre više godina, za koje su svojevremeno pribavljene odgovarajuće
građevinske i upotrebne dozvole od strane nadležnih organa. Svoje tužbene zahteve baziraju na
tome da je na njihovim katastarskim parcelama, a iznad kojih prolaze ovi provodnici, zabranjena
gradnja u smislu odredbi Zakona o energetici i da im je usled toga vrednost katastarskih parcela
umanjena (jer se na njima ne može izvoditi gradnja ili dogradnja stambenog objekta) a da oni za
to nisu dobili odgovarajuću novčanu naknadu, koju opredeljuju kao naknadu štete zbog
umanjenja tržišne vrednosti njihovih katastarskih parcela u određenom procentualnom iznosu.

Sud je postavio kao sporna pravna pitanja, sledeća pitanja:

1. da li u ovim sporovima ima mesta primeni instituta tzv. nepotpune eksproprijacije,
2. pravna priroda tražene naknade: naknada za službenost ili naknada štete,
3. pitanje zastarelosti ove naknade, odnosno da li se primenjuju rokovi zastarelosti za naknadu
štete iz člana 376. ili opšti rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima.

Na sednici Građanskog odeljenja je razmatrana argumentacija za rešavanje ovog spornog

pravnog pitanja, pa je zbog značaja za sudsku praksu, Građansko odeljenje Vrhovnog
kasacionog suda usvojilo izraženi pravni stav, sa sledećom argumentacijom:
1. Nema mesta primeni instituta tzv. nepotpune eksproprijacije iz člana 5. stav 1.1 u vezi
člana 8. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS“ broj 53/95 od 28.12.1995. godine, sa
izmenama i dopunama), a ni po odredbama ranijih Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik SRS“
broj 40/84, sa izmenama i dopunama i „Sl. glasnik SRS“, broj 47/77, sa izmenama i
dopunama) u situaciji kao što je konkretna, kada u odnosu na katastarske parcele iznad
kojih prolaze kablovi električne energije vazdušnim putem, nije sproveden postupak
eksproprijacije na način propisan odredbama Zakona o eksproprijaciji, odnosno kada ove
parcele nisu eksproprisane, niti je svojina na njima ograničena u postupku i na način koji
je propisan odredbama ovog zakona.

Ove odredbe povezane sa članom 1. citiranog zakona vode zaključku da u slučajevima kada je
ograničenje prava svojine na nepokretnosti izvršeno bez sprovedenog postupka eksproprijacije,
da se tada ne primenjuju odredbe Zakona o eksproprijaciji, zbog čega nema mesta primeni
instituta tzv. neposredne eksproprijacije u smislu članova 5. stav 1. i 8. stav 2. citiranog zakona.

2. Izgradnja i zaštita energetskih objekata regulisana je odredbama Zakona o energetici („Sl.

glasnik RS“, broj 145/14 od 29.12.2014. godine) koji je stupio na snagu 30.12.2014. godine, a
pre toga je važio Zakon o energetici („Sl. glasnik RS“, broj 57/11 i 80/11, sa ispravkama).

U podnaslovu: zaštita energetskih objekata, nalaze se odredbe kojima je regulisano korišćenje,

održavanje i izmeštanje energetskih objekata i to u članovima 137. i 138. ranije važećeg zakona,
koji su identični članovima 216. i 217. važećeg zakona (osim što je u članu 217. važećeg zakona,
dodat stav 3.).
Sadržina člana 139. ranije važećeg Zakona, kojim je propisana zabrana izgradnje
elektroenergetskih objekata, nešto je izmenjena u članu 218. važećeg Zakona o energetici, tako
što je u stavu 2, ubačen pojam - definicija „zaštitnog pojasa“, pa je propisano da se ne mogu
graditi objekti, izvoditi drugi radovi niti zasađivati drveće i drugo rastinje u zaštitnom pojasu,
ispod, iznad ili pored elektroenergetskih objekata, suprotno zakonu, tehničkim i drugim
propisima. U stavu 3. ovog člana su definisane dimenzije zaštitnog pojasa za nadzemne
elektroenergetske vodove, sa obe strane voda od krajnjeg faznog provodnika, u naznačenoj širini
vezanoj za jačinu naponskog nivoa, na koji način je samo „pojačana“ pravna zaštita elektro-
energetskih objekata kroz novu definiciju zaštitnog pojasa u konkretno određenoj širini sa obe
strane voda, zavisno od njegove jačine, a ispod, iznad i pored elektro energetskog objekata.

Prema tome, u novom Zakonu o energetici, u odnosu na raniji zakon koji je takođe propisivao
zabranu gradnje objekata, izvođenje radova i sađenje drveća i zasada, samo je članom 218.
stavovi 2. i 3. važećeg Zakona o energetici (koji je stupio na snagu 30.12.2014. godine)
konkretizovan tzv. zaštitni pojas za nadzemni elektroenergetski vod – kabl, u smislu datih
dimenzija i definicije. Time se ne menja suština pravne zaštite energetskih objekata propisane
citiranim odredbama ranije važećeg zakona, kojima međutim, nije regulisan međusobni
odnos vlasnika nepokretnosti i energetskog subjekta u ovakvoj situaciji izgradnje
energetskog objekta, odnosno uspostavljanja – konstituisanja zakonske stvarne
službenosti izgradnjom dalekovoda i prelaska kablova električne energije. Zato se na
tu pravnu situaciju primenjuju odredbe opšteg zakona – odredbe Zakona o osnovama
svojinsko-pravnih odnosa.
Izgradnjom elektro mreže (vodovi električne struje) sa dozvolom nadležnog organa je
konstituisana zakonska stvarna službenost prelaska vodova preko zemljišta u svojini pravnog ili
fizičkog lica, na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa2(„Sl. list SFRJ“
broj 6/80 i „Sl. list SRJ“ broj 29/96).

Zato bi odgovor na pravno pitanje o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla
električne energije vazdušnim putem iznad katastarskih parcela stranaka, bio da je reč
o naknadi za konstituisanu stvarnu službenost na osnovu člana 51. citiranog zakona.
Naknada za korišćenje poslužnog dobra mogla je biti određena odlukom nadležnog
organa na zahtev vlasnika poslužnog dobra ili ugovorom. Ova naknada (potraživanje) ima
svoj osnov u stvarnom pravu iz člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Prema tome, kada naknada nije određena na ovaj način, vlasnik poslužnog dobra može
zahtevati da se u sudskom postupku odredi odgovarajuća naknada.

3. Odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, a ni drugim zakonom, nije

propisan poseban rok zastarelosti.

Zbog toga, pravo zahtevati ovu naknadu zastareva u opštem roku od deset godina iz
člana 371. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO)3 a rok zastarelosti počinje da teče od
stavljanja u funkciju elektro mreže (odgovarajuće mreže).

Prema tome, ODGOVORI na postavljena sporna pravna pitanja bi bili:

1. Nema mesta primeni instituta nepotpune eksproprijacije u smislu člana 5. stav 1. u vezi člana
8. stav 1. Zakona o eksproprijaciji.

2. Pravna priroda ove naknade je odgovarajuća naknada iz člana 53. stav 3. Zakona o osnovama
svojinskopravnih odnosa.

3. Kako pitanje zastarelosti potraživanja naknade zavisi od njene pravne prirode a reč je o
naknadi iz stvarnog prava, to ona zastareva u opštem roku iz člana 371. Zakona o obligacionim
odnosima, a rok zastarelosti počinje da teče od stavljanja u funkciju elektro mreže (odgovarajuće
mreže).

(Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.
januara 2017. god.)