Majka vlažna zemlja

(Mati Syra Zemia)

Zeljko Assa

Mati Syra Zemia, slovenska boginja

majka, verovatno je jedno od najstarijih i
najvažnijih božanstava. Njeno ime znači
Majka vlažna zemlja, opisujući tako ovu
boginju kao večno plodnu, životodavnu i
reproduktivnu silu.

Poštovanje boginje majke potiče iz

perioda matrijahata, uređenja koji se u nekim
oblicima održalo kod Slovena čak do desetog
veka. Zapisi koji govore o dobu kneginje
Olge (druga polovina 10. veka) spominju da
su žene tog doba imale skoro ista prava kao i
muškarci.

Sama Olga posedovala je svoje imanje kojim je upravljala pre nego se udala za
kneza Igora, čiji je presto nasledila. Izvori tvrde da se sve do 988. godine u Rusiji
poštovala boginja majka uz niz prirodnih božanstava i duhova predaka. Ovde
vidimo da su neki oblici matrijahata postojali sve dok knez Vladimir nije prihvatio
hrišćanstvo 988. godine srušivši pritom mnogobožačke idole postavljene na brdu
iznad Kijeva. Što se tiče prava žena kod nas, situacija je bila vrlo slična.

Vladislav Ribnikar je smatrao da su slovenske žene izgubile svoja prava tek

kada su Srbi prihvatili vizantijske običaje i zakone. Iako nisu svi istraživači smatrali
da su slovenske žene imale ista prava kao i muškarci (Marija Gimbutas), opšte je
mišljenje da su Sloveni živeli u nekoj vrsti matrijahata. Ovu činjenicu iskoristila je
spisateljica Marija Semjonova, pa je u svojim knjigama o Vukodavu opisivala
slovensko društvo kao ono u kome su se žene poštovala kao svetinja.

Još jedna činjenica govori u prilog velike starosti kulta boginje majke. Ona se
nikad nije predstavljala kao božanstvo u ljudskom obliku, već se poštovala kao
sama božanska Zemlja. Kao što znamo, ovakvo shvatanje vezano je za najstariju
religiju – animizam, prema kome se sve stvari koje okružiju čoveka produhovljenje i
božanske.
 Mati vlažna zemlja samo je jedno od imena boginje majke. U Poljskoj je ona bila
poznata kao Matka Ziemia, a u Litvaniji kao Zemyna, odnosno Zemlja sama. U
Velesovoj knjizi spominje se krava Zemun, nebeska krava, koja je povezana sa
sazvežđem Bika (grad Zemun verovatno je dobio ime po ovoj boginji majci). Krava je
kao životinja svakako povezana sa jednom boginjom plodnosti, budući da se svaka
Majka boginja predstavljala kao mnogogruda.

Sloveni su uvek imali poseban odnos prema boginji majci, sasvim drugačiji
odnos od onog koji su imali prema ostalim bogovima. Ovaj odnos bio je mešavina
ljubavi i poštovanja, kao i osećaja neobične bliskosti. Majka zemlja bila je jedino
božanstvo kome su se Sloveni direktno obraćali, bez posredovanja i korišćenja usluga
sveštenika. Ona je imala ulogu proročista kome su se Sloveni obraćali za savet, ali i
ulogu božanskog svedoka i sudije.

Pri sukobima oko privatnog vlasništva seljaci su joj se obraćali sa molbom da im

bude svedok i u nju su se zaklinjali. Kada je bilo potrebno da se brak potvrdi, seljaci
su gutali grumen zemlje ili ga pak stavljali na glavu. Njena pomoć korišćena je i pri
zaštiti stoke od bolesti. U tu svrhu Sloveni bi izorali brazdu oko stoke oslobađajući
na taj način protektivnu moć zemlje.

Budući da je Mati vlažna zemlja bila jedno od najpoštovanijih božanstava, nije

ni čudo što se verovanje u ovu boginju održalo među Slovenima i posle prihvatanja
hrišćanstva. U Rusiji je posle 988. godine vladao period takozvanog dvoverja, pa su se
paganski bogovi poštovali istovermeno sa Hristom i hrišćanskim svecima. Funkcije
boginje majke prenete su na Bogorodicu, a iz tog perioda potiče i jedan mit koji
spominje boginju majku u nešto izmenjenoj ulozi.

Naime, ovaj mit koji govori o stvaranu univerzma od strane Roda i Lade
spominje i stvaranje tri sveta: Java, Nava i Prava. Jav je bio svet vezan za Majku
vlažnu zemlju i predstavljao je sve ono što možemo spoznati čulima, pojavni
svet. Izvori na internetu opisuju događaj koji se održao u jednom slovenskom selu
(ne navodi se u kom) u kome je zavladala kolera. Žene iz sela su se jedne noći okupile
i koristeći rala počele da izoravaju zemlju ne bi li pobudile moći boginje majke i
prizvale je u pomoć. Pri tom su se trudile da deluju što strašnije pa su sa sobom
nosile lobanje i različita oruđa. Cilj im je bio da isteraju koleru iz sela koristeći moć
Majke vlažne zemlje, istovremeno budeći u sebi jednu prastaru snagu koja je
stotinama godina dremala u njihovim bićima. Device iz sela raspuštale su kosu dok
su starice pokrivale glavu belom tkaninom. Cela povorka pravila je strahovitu buku
nameravajući da uplaši zle sile, a svaki muškarac koji je imao tu nesreću da preseče
put povorci žena nastradao bi od njihovog oruđa.
 Ne bi bilo ništa čudno da se ovakav ritual održavao u doba matrijahata, kada je
žena imala glavnu ulogu u društvu i kada se verovalo da je ona ljudski oblik boginje
zemlje. Međutim, ovaj događaj se odigrao na početku dvadesetog veka. Ovo pokazuje
da se kult Majke vlažne zemlje održao do današnjih dana u skoro neizmenjenom
obliku, zbog čega možemo zaključiti da je ova boginja bila među najznačajnijim
božanstvima slovenskog panteona.

_________________________________________________________
https://www.facebook.com/groups/1743822295833433/permalink/2010471469168513/