Professional Documents
Culture Documents
Ivic, Klajn, Pesikan, Brboric - Srpski Jezički Priručnik PDF
Ivic, Klajn, Pesikan, Brboric - Srpski Jezički Priručnik PDF
Ivic, Klajn, Pesikan, Brboric - Srpski Jezički Priručnik PDF
Библиотека
ПуШуречи
Књиrа4
Уредник
Милош ЈевШић
Рецензенти
Милка Ивић
Предраг Пийер
СРПСКИ
ЈЕЗИЧКИ
ПРИРУЧНИК
Четврто издање
Београдска књига
Београд,2007
..
7
с тим што би се додало нулто поглавље - О. Стандардни језик и језички
сШандард.* Ко жели лако ће проверити даје на многој страници првобитног
издања штошта измењено, допуњено и осавремењено, новим примерима
• Овај текст, као прилог научном скупу Актуелна йитањајезика Бошњака, Хрвата. Срба и
Црногораца, одржаном у Бечу 27-28. септембра 2002. године, претходно је објављен, заједно са
још 22 прилога, у тешко доступном зборнику Bosanski-h1-vatski-srpski 1Bosnisch-kroatisch-sel·hiscll,
у Бечу, 2003, сви на ucilioAtjeзuкy, а из пера српских, хрватских, бошњачких, аустријских, не
мачких, руских, норвешких и шведских слависта. За ову прилиКу претрпео је мање измене и од
говарајуће скраћивање.
8
Пошто у БиХ и другде живе Срби, Хрвати и Бошњаци - који се зави
чајно, али не и етнички, зову Босанци.ма и Херцеговци.ма, баш као што се
другде зову Шумадинцима, Војвођанима, Крајишницима, Бокељима, Дур
миторцима, Истранима, Далматинцима, Славонцима и сл. - назив босански
смислен је онолико колико су (били) смислени називи југословенски/југо
славенски, илирски, словински, славонски, црногорски или војвођански (је
зик), с тим што је у новије време само првонаведени понекад био у употреби
код радника бивше СФР Југославије у иностранству. Или је смислен оноли
ко колико би био смислен назив херцеговачки (језик) кад би се применио
по логици "босанскога", без обзира на то што су (источно)херцеговачки
говори у најужој основици целога стандардног језика, па и његовога нај
мањега и најновијег огранка. То јест, назив "босански језик" уопште није
смислен, нити га Срби и Хрвати могу таквим доживети. Они га доживља
вају као претензију да се њиме, као ,,државнимјезиком", йокрије цела БиХ,
као настојање да се затамни или оспори српски и хрватски етнички/нацио
нални идентитет у тој земљи. О томе се, својим одлукама бр. 1 и 11, изјаснио
и свсакадемијски и свеуниверзитетски Одбор за стандардизацију српског
језика (основан 12. XIJ 1997. године), па је у првој од њих речено да се тре
ћа варијанта бившега српскохрватског језика може назвати, кад се мора,
само бошњачки.м језиком - у складу с етнонимом Бошњаци. Одбор, разу
ме се, није био надлежан ни да "призна" ни да "оспори" трећу варијанту
истог језика као засебан језик, алије био дужан упозорити на неодрживост
придева/атрибута босански уз именицу језик. И он је то учинио, али се над
.1ежност Одбора протеже само на нови говорни простор српскога језика.
9
Бранислав Брборнli
Актуелне ретроспективе
11
Бранислав Брборић
језик" (до 1990). Положај Муслимана и Хрвата у БиХ био је "олакшан" коалицијом су
nротстављеном Србима, који су nрве две деценије nосле Другог светског рата, будући даје
њихово учешће у nобедничкоме nартизанском nокрету било неуnоредиво веће, "уживали"
у БиХ nривид nартизанске супрематије, мада је тоталитаристички оквир система мало др
жао и до људских и до национаЈЈних права. Све у свему, ко је био без етикете "народ" или
"народност" и без "своје" репубЈЈике/покрајине -тај је могао доживети порицање сваког
идентитета и интегритета, односно њиховог nривида у задатом једнопартијском систему,
с "плурализмом самоуправних интереса".
12
О. Стандардни језик и језички стандард
: Наводим један карактеристичан одломак из Педер и нове књиге .. Zaдnjavci ", Jtioci i
,..,.p.·..:i: •. Pitanje koje se sada nашесе
jest dugujemo li mi Hrvati uopce jos nesto Karadzicu,
...:·~р srpska nauka о knjizevnosti prikazuje preporoditcljem ne sашо srpskim nego i hrvatskim,
13
БраниславБрборић
ucenjakom s kojim se ilirci pravo ne mogu ni mjeriti, ne uvazavajuci pri tom ni doprinos crnogor-
ske jezicne i knjizevne kulture XVIII. st. Oni koji su kod nas prihvatili to neumjereno divljenje
Karadzicu ucinili su to, kako se ёini, najvise stoga sto nisu poznavali nego su, dараёе, omalova-
Zavali knjizevnu tradiciju vlastitog naroda i jezika. То је tim znacajnije ako se zna da је sam Vuk
Karadzic djelovao prije svega nacionalno, srpski."- Овај одломак узет је из Zak/jucka изложе
ног на крају поглавља под насловом Pojam jezicnog i knjizevnog stondarda bogo/jubnog bo-
goslovca Stipona Margitica Jajcanina (Pedcrin: 119-147).- Бојим се да уопште није проблем
у срйској науци о књи:жевносiiiи, него је Караuића (с Даничићем) хрватска наука "узела"
за нрепородитеља, односно зауобличиiiiеља завршне фазе књижевнојезичког развоја у Хр
вата, која је заnраво успоставила јединство стандардног језика двају народа и притврдила
"уклапање" штокавских католика у хрватску нацију. Није баш логична Педеринова мисао
да су Вукови обожаваоци међу Хрватима били истовремено и непознаваоци и омаловажа
ваоци "књижевне традиције властитог народа". А што се тиче ,,дуга", "одуживања" или
"раздуживања", ни Караuић ни Даничић у своје време, а с њима ни озбиљна наука о јези
ку и књижевности међу Србима, нису се, после 1945, трудили да Хрвате оптере~ују неде
ликатним nитањима, чак ни оне што се толико 1руде да Црногорце "заштите" од народа
чијем су језгру, по сведочењу најбољих међу њима, припадали од средњег века до револу
ције коју су извеле Коминтерна и КПЈ, њена главна филијала на Балканском nолуострву.
Ко све то није сазнао или спознао, није пажљиво nрочитао ни оно што су говорили и писа
ли хрватски вуковци, нити пак много тога што су nисали други nосле њих - и у Хрватској
и у Србији. Или је прочитао, али културноисторијске чињенице у nолитичким борбама мало
кога занимају.
з Више сам пута у својим текстовима цитирао чувену Бакарићеву реченицу: "Сви ми
смо знали да Црногорци говоре српски, међутим, nоказује се да говоре црногорски" (Ba-
karic 1978 (1977]: 337-338). У истом контексту Бакарићје споменуо и "босански језик", ко
јем се наводно прибегло кад се видело да Срби у БиХ не чине већину. Тада Бакарићева
"социолингвистика" није изазвала никаквог јавног одјека ни у Црној Гори ни у БиХ, ни
nохвалног ни nокудног. Тај човек је био моћан а Тито још жив. Време за такве социолин
гвистичке "nродоре" није било сазрело. Заnраво, Бакарић је био "nророк" времена које ће
доћи после Титове (мај 1980) и његове смрти (фебруар 1983), кад се све у СФРЈ стало убр
зано распадати (исн. Брбориh 2001 [1999]: 39-40 [348-349]).
14
О. Стандардни језик и језички стандард
"Sto se prvoga dijela tice, ја sam izradio pravila u glavnome prema nacelima,
kojih se drzao Vuk i Danicic, а samo gdjesto odstupao sam od njihova pisanja"
(Broz 1892: Ш). Назвавши свој правопис хрватским и описавши у предго
вору меШеж који му је претходио док се није схватило да је и за Хрвате
најбоље приклонити се Вук-Даничићевим ,,nacelima fonetickog pisanja", И.
Броз је устврдио да је љегов "pravopis skladniji mimo svaki drugi pravopis,
koji је ikad Ьiо u hrvatskim skolama" (Broz 1892: III). И нимало се није коле
бао око његовог једночланог назива, хрватског (мада у њему нема лексеме
језик), што је вероватно било у складу с тада и дуго пре тога владајућом
теоријом о ,једноме политичком народу" у Хрватској. Броз се, наравно,
одмеравао према Og/edu Ђуре Даничића, објављеном у Загребу 1878. г.
tDanicic 1976 [1878]), чији су аргументи и даље доживљавали отпоре мно
гих појединаца у хрватској култури, "ali njihovo opiranje Ьit се kod mladega
nar-aStaja hrvatskoga zaludno" (Broz 1992: IV).
4. У приклањању Вук-Даничићевом учењу и књижевнојезичком обрасцу
.IВОјице српских језикословаца, и то на терену много важнијем од право
:пtсног, још је непоколебљивији и заноснији био Томислав Маретић, који
у Predgovoru (Maretic 1899: 1-VI), Pristupu (Исто: 1-8) и изворима, тј. Dje-
.'ima. iz kojihje иzimana grada za ovu knjigu (Исто: 700, на крају књиге)- и
зе спомиње никога другог и ништа друго до те српске ауторе и љихова
15
БраниславБрборић
16
О. Стандардни језик и језички стандард
15. века). То су Црногорци (који се, и у Црној Гори и изван ње, после 1945.
године, бар декларативно, деле на Србе и Црногорце, на "воће и јабуке",
како би рекао, и написао, Слободан Реметић [Реметић 1997: 12], да "бостан"
- декларисане "Југословене"- оставимо по страни), "признати" као оде
;nп национални корпус на крају Другога светског рата, а у идеолошкој
пројекцији Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и петнаестак година
пре тога. У језичком и општекултурном погледу, они се нису исказивали
као реално самостални субјекат па их у овом раду често наводим у синтаг
~ш Срби с Црногорцима, мада је покаткад реалнија синтагма Срби с Црно
горцима и без њих, јер се ипак не ради о величинама које би Србе битно
увећавале или смањивале, него је посреди фактичка историјска релација,
која се у науци мора уважавати. А друга су "Муслимани", мешовитог, у
највећој мери словенског и тек понешто несловенског (османлијског), за
~е.lо претежно српског порекла. Они су "признати" као засебна нација под
1'онфесионалним именом крајем 60-их година (пошто је одлучено да се
бивша СФРЈ конфедерализује а можда и "раздружи" кад се за то створе по-
3С.ъне међународне околности), али тек од краја 1992. г.- самоназвани ет
~-.ни~юм Бошњаци. "Раздруживање" (1991-1992), у језику и изван њега,
i:Oje се вукло до краја 20. и почетка 21. века (2000-2002), поштедело је ет
:.;~језичких бура и ратних страдаља само Словенију, док су се Србија с
:Јрншt Гором (1998-1999) и Македонија (2000-2001) нашле у ратном су
:;.:.:обу с Арбанасима изван Албаније, кад су сви поверовали даје рат на Бал
;.:...1у завршен Дејтонско-париским споразумом (крајем 1995}, који има и
_:;:-АЗвноправних, и нациотворбених, и стандарднојезичких последица. Тај
.:::л-.р:ву't оверио је, и међународним печатом потврдио, успостављаље
~ наuије у БиХ, чији је праизвор у османлијском освајању словенског
_=·:-з и јужне (делом и средње) Европе. Муслимани су, релативно срећно
;;lllo )названи Бошњацима, потражили уточиште и у оделитом језичком
·-=~нnпету, по претежном мишљењу и Срба и Хрвата- на погрешан на
.,~:!. у асиметричном и стога неодрживом називу- "босански језик", збу
'= >_- уће~1 и забрињавајућем.
8. Без ових, "претходних", напомена, које су се можда и превише оду
..-:;._-:е. тешко је недовољно упућеном а радозналом добронамернику и здра
=·. ч:;t.:.lитс.ъу разумети "Актуелна питања језика Бошњака, Хрвата, Срба и
--;"~ropaua .. , како је гласио наслов скупа одржаног у Бечу крајем септембра
: •:: Свој поглед на савремена "актуелна" питања покушаћу да изложим у
- ,;:-.с.:на четири одељка овог поглавља, од којих ће прва два и четврто бити
;~..з \).] овога, али сам сматрао нужним да понешто рекнем и о нечему
.:..:.-:: би пре.1стављало ретроспективу, која је такође актуелна и далеко од
- : с1 .ЈЗ би б1L1а ваљано вреднована.
17
Бранислав Брборић
Актуелне реалије
кроз које је пролазио, тај језик је и данас, премда сви говоримо о "распаду
српскохрватске стандарднојезичке заједнице", и постојећи, иједан, и једин
ствен језик (енг. а single language, нем. можда die Einzelfertigungssprache).
Наравно, такав је само у своме општеприхваћеном стандардном виду. Због
једности и јединствености стандардног идиома, у свеукупни језички си
стем Срба и Хрвата убрајане су све три дијалекатске групе, сва три верна
кулара/наречја (мада се Срба, с Црногорцима, и Бошњака два од њих "не
тичу"): чакавшШина, једини чисто хрватски вернакулар; кајкавшШина (хр
ватским наречјем постала у другој половини 17. в.), блиска словеначкомје
зику; и шШокавшШина (и српско, предоминантно, и хрватско, и бошњачко
наречје), из које се, понајвише према гледишту хрватских језикословаца,
издвајају српски призренско-тимочки (торлачки, шопски) народни говори
- као посебно наречје, по неким морфолошким и синтактичким својстви
ма блиско бугарском и македонском језику. Потоњи се говори редовно
увршћују у бмкански савез, којем припадају и грчки, албански и румун
ски језик.
18
О. Стандардни језик и језички сШандард
s Наша језичка ситуација сада, више него раније, личи на енглеску. О нациоиалним
сiliандардима, као варијантама свеукупног савременог енглескога стандардног језика, пи
..::ано је, на пример, у гласовитој четвороауrорској rраматици енглеског језика (Кверк +З
\974 [1972]), где се као два главна национална стандарда, две главне варијанте, узимају
британскоенглески и америчкоенглески (British & American English). Међутим, у поглављу
.;; насловом Varieties ofEnglish and classes ofvarieties (Исто: 13-30) варијанте се разматрају у
:.1111рем (суп)стандардном контексту, у којем се оне јављају у различитим равнима: регио
налним, образовним и друштвеностатусним, тематским, медијским, стилским и интерфе
~нцијским.
19
Бранислав Брборић
20
О. СШандардни језик и језички сillандард
тива). (9) Ако иза морфема које се завршавају консонантима б и в следи со
нант ј, у целом стандардном језику обавезно "упада" тзв. епентетско л, које
се јотује у љ (снойље, робље, Скойље, брављи, жабљи и сл.). (10) Суфикс
-оро код збирних бројева у новоштокавском дијалекту може гласити и -еро
(због чега му хрв. стандард даје предност), али се у изведеним именицама
на -ица и -ка јавља само -оро (йеторо//реtеrо, али йеторицаllйеШорка), док
је код именица са суфиксом -ац алтернација обавезна (о> е) у целом ех. је
зику (чеШверац, йетерац, сед.мерац, десетерац). (U) Многи предлози (на
пример, на, у, међу, йред, йод) изазивају алтернативну рекцију у целоме
стандардном језику зависно од глагола који им претходе: ако су глаголи
кретаља, следи предлог с акузативом (слично нем. јез.), а ако нису, следи
предлог с локативом или с инструменталом (йети се на брдо 11 бити на бр
ду, ићи у школу 11 бити у школи, ићи међу људе 11 бити међу људима, изи
ћи йред кућу 11 седети йред кућом, стати йод стреху 11 стајати йод стре
хо.w). (12) Бројеви од 1 до 1000 истоветни су у целом стандардном језику,
с тим што су хиљада и тисућа, њена репрезентативна стандардна иначица
код Хрвата, заправо именице, а не бројеви, које се у једнини обично јављају
21
Бранислав Брборић
13. Често се каже: језик се стално развија и мења. Међутим, кад је реч
о системским обележјима његовим, која су уређена имплицитном нормом,
ту се заправо ништа не мења нити "развија", осим можда на дужи рок. Кад
је реч о лексици, на пример, која јесте у језику али је и изван њега, она се
доста мења, јер се мења предметни и појмовни свет: стално се понешто
маргинализује или актуелизује, отпада или ишчезава, а стално понешто
придолази, почесто из увоза, из других језика, с готово обавезним фоноло-
22
о. стандардни језик и језички сшандард
15. У свему овоме мало је уистину актуелних ствари, јер отворена пита
ња у трима језичким стандардима бивају и биће различито и разликовно ре
шавана. Ако се разлике међу трима стандардима и око њих буду прекомерно
умножавале, нико неће имати, нити данас има, нарочите користи. Много
актуелних питања може се појавити у школству, нарочито онде где оно, из
било којег разлога, не може бити етно-језички, односно етноваријантно
разлучено, што у мањим насељима у етно-језички разноликим срединама
није редак случај. У лекторатима нашег језика по свету мало ко има да пла
ти три оделите наставе, разрешене по језичковаријантним, књижевним и
културноисторијским шавовима. Ако се настава организује на или за сва
три језичка стандарда засебно, у исто време и на истом месту, али и неза
висно од тога, требало би да лектори - без обзира на то који им је "родни"
језички стандард и какав им је идиолект- буду оспособљени да даду ком
петентну и поштену информацију барем о томе да српски, хрватски и бо
шњачки језички стандард представљају један стандардни језик и да објасне
зашто је то један језик, те да не скривају какав је 11 који је језички стандард
у њиховом излагању и у штиву који се студентима предочава. Откако је за
снована и трећа стандарднојезичка варијанта, бошњачка, те откад су се
23
Бранислав Брборић
16. Хрватски и српски стандард развијају се, као и досад, са свом систем
ском истоветношћу те с потенцијалима и склоностима што првонаведсни
чине различитим и разликовним спрам другонаведеног и обратно. Ослобо
ђена од обавезе да се, због очувања српске културне целовитости, помни
је стара о међунационалном заједништву - како се поступало у бившој
СФРЈ, у којој је добра четвртина српског народа, без икакве аутономије,
живела у Хрватској и БиХ - српска лингвистика није више склона да на
глашава међунационално стандарднојезичко јединство или заједништво,
на шта је била присиљена у бившој СФРЈ, у којој су већине биле опуномо
ћене у свему и свачему, а мањине често обесправљене у основним својим
правима (изузев у Војводини, северној покрајини Србије). И у земљи и у
свету, и у школству и у јавном животу уопште, данас је нужно превредно
вати ранија гледања на вишенационални истојезички комплекс и утврдити
нове погледе и културне стандарде. Системска истост двају језичких стан
дарда није се нимало изменила, нити је постала "бившом", а још је мањс
угрожена међусобна разумљивост двеју, сада трију, стандарднојезичких
варијаната, трију националних језичких стандарда, односно "трију језика"
(и с наводницима и без њих). Додуше, воде се расправе о међусобној разу
мљивости као критеријуму истојезичности двају па и трију националних
стандарда и о (не)оправданости одбациваља заједничког лингвонима (исп.
Kordic 20011, 20012 и 2002, као и Grcevic 2001 ), те о прагматичким пробле
мима који се јављају у школству и јавном животу, првенствено у БиХ и
Хрватској, али и изван њих, с обзиром на решавање маљинских питања. Те
расправе, па и најактуелнија од њих, Кордић-Грчевићева,б корисне су
онолико колико се воде у толерантној, науци примереној, атмосфери, а
24
О. Стандардни језик и језички стандард
17. Чини се даје у овом часу много већа заинтересованост не само полу
упућених лаика него и људи с одговарајућим научним и универзитетским
звањима да се баве симболичким функцијама језика, потискујући и занема
рујући комуникацијске, мада "бивши" српскохрватски - с његових седам
наест(ак) милиона родних говорилаца (нема свежих пописа становништва у
СРЈ, РХ и БиХ, или нема обрађсних података, нити пак оних о броју људи
који су изван матичног говорног простора, да би се навео прецизан број)
- потоње чине значајним европским и четвртим (по квантитативном ран
гу) словенским језиком, после рускога, украјинског и пољског (исп. Kordic
2002: 249). Број изворних говорилаца ових језика надмаша "наш језик"
двапут (пољски), трипут (украјински) или више пута (руски). Док је толи
ко актуелна брига за национални језички стандард, тј. за симболичку је
зичку раван, мало коме пада на памет да у будућој уједињеној Европи, на
пример у другој половини овога или почетком идућег столећа, реалан ко
муникацијски положај појединих језика - може немало зависити од тога
колико су поједини од њих велики, односно мали.
25
Бранислав Брборић
7 Да још нешто, и овде, кажем о Црногорцима, чији је значај и у оквиру срnског на
рода и изван њега, увек надилазио њихово бројно стање. У овој nрилици је nонајбоље да
26
О. СШандардни језик и језички сШандард
27
Бранислав Брборић
(а) Ако је, а јесте, оно што се више од 150 година и у Европи и на Бал
кану сматрало једним језиком- и даље један (те исти) стандардни језик,
ваља да то буде недвосмислено, барем у науци, оједнојезичено ("монолин
гвализовано"). Зато је штетан и научним мерилима супротстављен називни
плурализам за (цели) стандардни језик: срйскохрватски, хрватскосрйски,
хрватски или срйски, стандард(изова)ни (ново)штокавски, стандардна
новоштокавштина, средњоју:ж:нославенски језик, чије је родно место пр
венствено у Хрватској. Тај плурализам не може обеснажити синтагма
"наш језик", јер је сваки језик за говорну заједницу која се љиме служи lin-
gua nostra, а у овом случају тај плурализам трагикомичним чине незамрле
тенденције у појединим новим државама, нарочито у БиХ, да се преко ре
гионалних, "полудржавних", симбола једноме националном језичком стан
дарду (бошњачком) прибави статус државног језика ("босански језик").
28
О. СШандардни језик и језички сШандард
8 Реч је о трима одлукама Уставног суда Србије, бр. 198-200 (Одлуке бр. 198-200
2001: 8-9). -У првој се утврђује да члан 5. Одлуке о изменама Статута општине Сента од
27. XI I992. године на мађарском језику није у складу са Законом о службеној употрсбије
зика и писама, који не допушта да српски лик топонима Ceнilia у мађарској верзији буде
Zenta нити пак да се српски лик топонима Горњи Брег преведе на мађарски језик, у којем
гласи Felsohegy (што је, нажалост, тачно, јер законодавац
1991. године, кад је припреман
Закон о службеној употреби језика и писама [Језички закон 1991] није уважио мишљсње
консултованих српских лингвиста да поменутој рестрикцији не треба прибегавати). - У
другој је утврђено да "члан 1. (текст на мађарском језику), делови одредбе члана 2. који гла
се: 'Szabadka' и 'орсiпа Subotica- па hrvatskomjeziku', члан 3. у делу који гласи: 'Szabadka' и
'Szerb Koztarsasag - Vaj1asag Autonom Tartomany', члан 5. и члан 6. Одлуке о изменама и
допунама Статута општине Суботица, који је донела Скупштина општине Суботица, 4. но
вембра 1993. године ('Службени лист општине Суботица', број 20/93) нису у сагласности с
Уставом и законом." Формално, кад је реч о мађарском језику, Уставни суд (опет нажа
лост) био је у праву, али кад је реч о хрватском језику (који, према образложсњу ове Од
луке, није у службеној употреби), није био у праву, мада "по оцени Уставног суда, члан
2. и 5. Одлуке у делу у коме је утврђена службена употреба хрватског језика несагласни
су с чланом 8. став 1. Устава Републике Србије, којим је утврђено да је у Републици Ср
бији у службеној употреби српскохрватски језик и чланом 1. став 1. Закона о службеној
употреби језика и писама", према којем ,JI Рейублици Србији у службеиојје уйоiliреби срйско
хрваiliски језик, који се, када йредсiliавља срйски језички израз, назива и cpйCКWit језикоАt"
(подвукао Б. Б.). Даље се у Одлуци Уставног суда каже: "То значи да хрваiliскијезички израз
није искључен из јавне yйoilipeбe, али у службеној уйоiliреби може биiliи искључиво језич
А'U израз уiliврђен овим Законом." Уставни суд не види да је пао у coпtradictio in adiecto, јер
не разуме да се управо по цитираном члану језички израз, српски, као и сваки други у
оквиру истог језика, може звати језиком. На срећу, језичка одредба о српскохрватском је
зику, с експлицитно поменутим "српским језичким изразом", сасвим је у реду јер се дру
гијезички изрази српскохрватског језика не искључују, што важи и за хрватски. Напротив,
сви други изрази су имплицирани. У Закону не стоји изричито да се други језички изрази,
попут српскога, могу звати језицима, али имплицитно стоји да других израза има и да се
29
Бранислав Брборић
они, такође, могу звати језиком, односно језицима. - У трећој одлуци Уставног суда Ср
бије оспорен је један члан једне општинске одлуке у Бечеју, што није битно за даљу екс
пликацију ове проблематике.
30
О. СШандардни језик и језички сШандард
учествују и велики европски (светски) језици и бројни мали језици нашег континента.
Премда је овој правно-политичкој интервенцији претходила припрема амандмана на уста
ве обају ентитета, што воде њиховом тешњем повезивању у оквиру државне заједнице, у
чему је Република Српска испредњачила, Povelja о bosanskom jeziku (Povelja 2002), с пот
писима 60 муслиманских 1 бошњачких интелектуалаца, темпирана је тако да ојача непоко
лебљивост високог представника у томе да наметне и српској и хрватској терминолошкој
норми управо назив- босански језик. Бошњачким интелектуалцима није довољно што их
нико моћан не узнемирава у њиховој одлуци којом се између два називна атрибута - око
којих су се и сами колебали поткрај 1992. г. (нсп.
Proglas 1992), када су на Ратном конгре
су босанскомуслиманских интелектуалаца (22. XII 1992), наводећи и сложену синтагму
bosanski (Ьosnjacki) jezik и њсну краћу верзију bosanski jezik - дали превагу регионалном
аШрибуШу (зато што више личи на државу, пошто се службени назив државе БиХ у коло
квијалној употреби неретко своди на први део - на Босну, мада је други део, Херцеговина,
играо важнију улогу у стандардизацији заједничког језика Срба, Хрвата и Бошњака), а не
еШ11ичком, односно националном. Тај избор својевремено је лоше примљен и у Србији
(нсп. Одлуку бр. 1 1998 и Одлуку бр. 11 1999 [названу Закључком бр. 11] Одбора за стан
:хардизацију српског језика) и у Хрватској (Brozovic 1999), дакле у стручним круговима,
премда је штампа сведочила о томе да за тај бошњачки избор није било разумевања ни у
политичким круговима двају народа (Срба и Хрвата) и њихових матичних држава (СРЈ и
РХ), који се нису оглашавали. Да је назив "босански језик" имао континуитет "od bosan-
skog srednjovjekov1ja do danas" (Povelja 2002: taёka 2), не би он тек тако могао ишчезнути
из свести народа и остати, наводно, само у свести оног дела босанског становништва који
се исламизирао, већ би у последња два столећа био конкурент двама уходаним називима
за језик (срйском уистину од средњовековних давнина и хрватском од друге половине 19.
в.). Не би онда било разлога за "умерено" експанзивно тврђење како се под називом "бо
сански језик" не подразумева само ,jezik Bosnjaka" него "i svih onih koji ga pod tim imenom
osjeeaju svojim", како се каже у Повељи(Povelja 2002: taёka 1). Још би мање било разлога
за "неумерено" rюсезање за босанским атрибутом - да би он постао замена за "српскохр
ватски" у БиХ, и то на тај начин што би три језичкс варијанте у БиХ, "ёр11ска, хрватска и
бошњачка" биле "варијанте босанског језика", како је речено на једном стручном скупу у
Бихаћу крајем 1998. године
(Simpozij 1999: 7).
Било како му драго, Povelja о bosanskomjeziku (очито припремана у исто време кад и
уставни амандмани) појавила се 12. IV 2002, а амандмани LXVI-XCI на Устав Републике
Ср11ске (достављени претходно високом представнику В. Петричу 16. IV 2002) - 25. IV
2002. (Амандмани 2002 1), док су амандмани XXVII-LIV на Устав ФБиХ (Amandmani 20022)
- начисто октроисани, јер службено гласило ФБиХ, за разлику од службеног гласила РСп,
не доноси у Скупштини ФБиХ (не)усвојене (?),него само Петричеве амандмане, објављене
28. травња 1 априла 2002. године. Нажалост, два језичка амандмана за два језичка ентите
та нису усклађени. Српски амандман LXXI гласи овако: "Службени језици Републике
Ср11ске су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службе
на писма су ћирилица и латиница." Тако тај амандман гласи у Петричевој верзији, којом је
поништсна изворна верзија Народне скупштине Републике Српске, с овим садржајем: "1.
Српски, хрватски и бошњачки језик, ћирилично и латинично писмо равно11равно се упо
требљавају у Републици Српској. Начин такве службене употребе језика и писма уређује
31
Бранислав Брборић
32
О. СШандардни језик и језички сШандард
Чињенице и истине
ти- због друкчијих погледа и нових (са)знања. Ако се држи до науке, мо
ра се држати до чињеница, и у овом случају и иначе, и сада и увек. Крајње
је пожељно да се оне отворено саопштавају чак и онда кад се нема распо
ложеља према њиховој тврдоглавости. Према некима од љих ни сам нисам
особито расположен, али добро или лоше расположеље није нужно најбо
љи савезник истинољубивости, здраве научности и политичке зрелости. И
ја бих, примерице, волео да око српског језика ствари сШоје бистрије и
йростије- као што стоје, на пример, око словеначког, чешког, словачког,
. .
пољског, руског и толиких других Језика, да у овом случаЈу наведем само
словенске језике - али оне тако не стоје. Још мање тако стоје око хрват
ског и бошњачког, мада су, и актуелне и културноисторијске чиљенице у
вези с овим двама идиомима, међусобно битно различите; а суштински су
различите и чиљенице везане за генезу српског и хрватског језика, као што су
почесто различите интерпретације њиховог обједињавања у оквиру истога
стандарднојезичког система, особито у последљој деценији 19. века.
23. У овом контексту треба рећи и то да увођење четвртог назива истог
језика, црногорског, сада без званичног захтева већинског народа у Црној
Гори, не би било у складу с етничком и културном традицијом тог народа,
који живи у матичној републици и у Србији, где заправо живи већина пра
вославних Црногораца, тј. придошлица с простора данашље Црне Горе и
љихових потомака. Тај раздор има својих присталица и у Црној Гори и изван
ље, нарочито у Хрватској и Федерацији БиХ, где се претпоставља да би озва
ничеље и четвртог назива учврстило позиције двају постојећих несрпских на
зива, премда они не би могли бити угрожени српсконазивним унитаризмом
33
Бранислав Брборић
ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА
Брборић 2001 [ 1999] - Бранислав Брборић, Срйски језик. У: С језика на језик. Со
циолингвисШички огледи П, Београд, 34-57 [Branislav Brboric, Das Serblsche. In:
Handbиch der Sйdosteиropa-Linguistik. Heraиsgegeb. von Uwe Нinrichs, Wiesbaden,
339-381].
Брборић 2001 - Бранислав Брборић, ТројезичносШ и/или једнојезичносШ. У: Jezik
i demokratizacija (Zbornik radova), Sarajevo, 55-66.
Broz 1892- Ivan Broz, Hrvatski pravopis. Ро odreaenjи Kr. zem. vlade, Odjela za bo-
gostovlje i nastavи, Zagreb.
34
о. стандардни језик и језички стандард
35
Бранислав Брборић
Kordic 20011 - Snjezana Kordic, Naziv jezilш iz znanosti gledan, RериЫi/ш, Zagreb,
LVIU1-2, 236-243.
Kordic 20012- Snjezana Kordic, Naziv jezilш iz 21. stoljeca gledan, RepиЬlilш, Za-
greb, LVIU9-10, 193-201.
Kordic 2002 - Snjezana Kordic, Komentar diskusije о nazivu jezilш, RepиЬlika, Za-
greb, LVIII/3-4, 237-253.
Maretic 1899 - Tomislav Maretic, Gramatika i stШstilш hrvatskoga Ш srpskoga knji-
zevnog jezilш, Zagreb.
Одлука бр. 1 1998 [и] Одлука бр. 11 1999- Одлука бр. Ј [иј Закључак бр. 11 Од
бора за стандардизацију срйскогјезика, Језик данас, Нови Сад, IU5, 1-8 [и] Језик
данас, Нови Сад, IV/11, 25-28.
Одлуке бр. 198-200- {Одлуке бр. 198-200}- АкШи УсШавног суда Србије, Слу
жбени гласник Рейублике Србије, Београд, бр. 10/2001, 8-9.
Pederin 1977- lvan Pederin, "ZaCinjavci", stioci i pregaoci. Vlastite snage i njemac-
ke роЬиdе и hrvatskoj knjizevnosti, Zagreb.
Povelja 2001 - Potpisana Povelja о bosanskom jeziku. Kontinиitet od srednjeg vijeka
do danas, Dnevni avaz, 12. apriVtravanj, 10.
Proglas 1992- Proglas о bosanskomjeziku. U: Milan Sipka, Standardnijezik i nacio-
nalni odnosi и Bosni i Hercegovini (1850-2000). Dokumenti, Sarajevo, 246-247.
Реметић 1997- Слободан Реметић, Јеванђеље, усуд или национална айокалийса,
Глас ЗеШе, Голубовци, бр. V/18-19, децембар 1997, 10-12.
Реметић 2001 - Слободан Реметић, С једног језика на Шри: йремоћ йолиШике над
лингвисШико.м. У: Jezik i demokratizacija (Zbornik radova), Sarajevo, 45-54.
Слово 1998- Слово о срйско.мјезику [симултано издање на српском, ћирилицом и
латиницом, енглеском, руском, француском, пољском и немачком језику], Београд.
Уводне напомене
37
Бранислав Брборић и Павле Ивић
2 Такво је било стање код Срба све до прве половине XIX века.
з Термин идиом употребљавамо у оном његовом значењу које обухвата и неутрали
зује појмове језик (стандардни, супстандардни и нестандардни), наречје, дијалекат, ва
ријанта. Напросто, идиом је сваки облик језичке појавности, без обзира на његов однос
према другим облицима било по вертикали било по хоризонтали и без обзира на његов
друштвени статус.
38
/. Начела наше језичке йолиШике
39
Бранислав Брборић и Павле Ивић
s Амандман XXXIX, тачка 1. Устава СР Србије (усвојен у марту 1989) уклонио је ви
шегодишњи спор конкретизацијом члана 246. Устава СФРЈ на тај начин што је у њему про
писано да "Република, јединствено за целу територију Републике, преко републичких ор
гана, уређује и обезбеђује службену употребу српскохрватског језика и његових писама -
ћирилице и латинице, као и начин и услове примењивања тог језика и равноправност ње
rових писама у јавној употреби; равноправну службену и јавну употребу српскохрватског
језика и језика и писама народности".
40
/. Начела наше језичке йолиШике
41
Бранислав Брборић и Павле Ивић
42
Ј. Начела наше језичке йолиШике
43
Бранислав Брборић и Павле Ивић
тим језиком, како смо већ рекли, говоре и они који се не исказују ни као
Срби ни као Хрвати.
употреби хрватскосрпски језик" [иза којег је стало регионално руководство ССРНХ Дал
мације])- пали су воду. Није помогао ни апел председника Председништва ЦК СКХ да
се о тој ствари не може одлучи вати "прегласавањем".
Нацрт новог Устава Републике Хрватске - колико је знано у новембру 1990. г. -оду
стаје од "социјалистичке" орнаментике и "равноправности": јавна употреба језика заме
њује се службеном употребом, што је у складу са садашњим Уставом СФРЈ; напушта се
уставно разликовање "књижевног" и "народног" језика и одустаје се од било каквог експли
цитног спомињања српског народа и његовог језика, у било којем облику - стандардном
или нестандардном.
8 Pietro Budmaпi, Grammatica della Iiпgua serbo-croata (illirica), Vienna, 1867. Књигаје
објављена на италијанском језику.
44
/. Начела наше језичке йолиШике
9 Назив српскохрватски остао је у nоrлављима 1 и Il, чији садржај нисмо мењали, али
је у осталим nоrлављима замењен називом српски (језик).
45
Бранислав Брборић и Павле Ивић
46
/. Начела наше језичке йолишике
стандардни језик, који има свог супарника у старијем називу књижевни је
зик, чинимо то стога што се потоњи све чешће употребљава за језик кљи
жевности, у којем вреди licentia poetica. Тај језик, језик књижевности, може
бити, и бива, нестандардан, укључујући и дијалекатску реализацију, као нпр.
у Бећковићевом делу Рече ми један чоек, Михаиловићевом Пеiilријин венац
и Крлежином Баладе Пеiilрице Керемйуха.
47
Бранислав Брборић и Павле Ивић
48
/. Начела наше језичке йолиШике
49
Бранислав Брборић и Павле Ивић
Уводне напомене
Још пре више од два столећа умни Доситеј Обрадовић знао је да ,језик
има своју цену од ползе [=користи] коју узрокује". Другим речима, добар
је онај језик који успешно служи својој сврси, а то је комуникација међу
људима. Овим је одређен циљ којем треба да се тежи у раду на култури је
зика. У том светлу јасно је да језик не сме бити поље за иживљавање на
ционалне искључивости. Ако би се језичка политика подредила настојању
да се језиком што више разликујемо од других, то би смањило моћ нашег је
зика у општењу с тим другима, а и независно од тога осиромашило би нас
за све изразе које бисмо одбацили због тога што нису искључиво "наши".
51
Павле Ивић и Бранислав Брборић
новим правцима у уметности, хировима моде итд. У тој је области чак по
требно да језички стручљаци усмеравају развој, али изван ње они смеју
предлагати новине само по изузетку, у случају крајље нужде. Ту се љихова
52
/Ј. Mepwza језичке йpaвwzнocillu
улога своди у начелу на то да између онога што већ постоји у језику бирају
најподесније.
Најважнија мерила
53
Павле Ивић и Бранислав Брборић
54
П. Мерила језичке йравилносШи
55
Павле Ивић и Бранислав Брборић
56
П. Мерила језичке йравилносйlи
57
Павле Ивић и Браиислав Брборић
58
//. Мерила језичке йравилносШи
59
Павле Ивић и Бранислав Брборић
Борба за чистоту кљижевног језика, која се код нас води већ дуже од
столећа, погодила је понајвише речи примљене из турског и немачког је
зика, можда зато што су то језици освајача који су у нашим крајевима дуго
владали и од којих смо се с муком ослобађали. Речи као сокак, ћуприја,
пенџер, одн. флека, веш, шнајдер, шустер, углавном су замељене дома
ћим изразима као улица, мост, прозор, одн. мрља, рубље, кројач, обућар.
Мноштво турских и немачких речи ипак је одолело чишћењу, делом зато
што за њих нема добре замене, а делом и зато што их никаква структурална
обележја не одвајају од главнине српскохрватских речи, па публика често
и не зна за љихово порекло: боја, бунар, чесма, занат, чарапа, челик, ше
ћер, одн. шоља, вага, плац, кромпир, штаб.
60
1/. Мерила језичке йравилносШи
Друштвени критеријуми
61
Павле Ивић и Бранислав Брборић
звати друштвеним, а који се тичу питања који (или чији) језик може слу
жити као узор. Осврнућемо се укратко на нај важније од тих критеријума, пре
свега зато да бисмо утврдили колико је који од њих применљив код нас.
62
/1. Mepwza језичке йравшzносШи
8 Расйiакање је и пре краја 90-их година било на видику, али се морала употребити
поrодбена реченица у нади да ће се оно некако избећи. Међуrим, није се могло ни сањати
.:ха ће бити толико крваво и, нарочито у симболичком смислу, по језик толико далекосежно.
63
Павле Ивић и Бранислав Брборић
65
Muiiiap Пешикан
3. Стални циљ радија и телевизије морао би бити да јавна реч коју ши
ре буде на узорној висини, и то не само у погледу изговора него и уопште
у погледу правилности и квалитета језичког израза. Реч с таласа биће од
великог образовног и васпитног утицаја ако слушаоцу и гледаоцу улије по
вереље у каквоћу језичке и изражајне културе на радију и телевизији, ако
он буде осећао да се узорности језичког израза посвећује стална пажња у
66
ЈП. Акценаш и друга йиШања йравштог изговора
67
МиШар Пешикан
68
1/I. АкценаШ и друга йиШања йравwlНог изговора
69
Muiiiap Пешикан
Као илустрацију ових процеса и односа и као помоћ онима који настоје
да упознају и науче стандардни акценатски систем а матерњи им је говор
старијег типа - приказаћемо једном табелом односе неких старијих акце
натских система према новоштокавском. Поред непрерађеног старог систе
ма (чува се у побрђу између Зетске равнице и Комова, а остаци и у источ
ној Боки) и новоштокавске прераде, предочавамо (у средњим ступцима) и
примере из неких распрострањенијих акценатских система са делимичном
прерадом акцента: староцрногорског, косовско-ресавског и јужносанџач
ког (а као јужносанџачки је и васојевићки и бјелопавлићки акценат).
крај = = =
праг = = = =
70
1/l. Акценат и друга йиШања йравилног изговора
правда = = =
мајстори = = =
брашно = =
матица = =
уздарје = = уздарје
црноперка = = = црнопёрка
ливада = = лИвада
воденйца = = воденица
жйвймо = = = жИвймо
пожйвймо = = = пожИвймо
пйсати = = пИсати
напйсати = = = напИсати
јунак = = јунак
лежИ = = лежй
жйвйм = = = жИвйм
жйвй = = жИвй
језИк = језик језик језик
народ = народ народ народ
село село село село село
крйло крИло крИло крИло крИло
71
Muiilap Пешикан
Постоје, међутим, и неке категорије речи које немају акценат као битни
део своје гласовне структуре и које се у живом говору редовно или најче
шће изговарају ненаглашено, а код неких је ненаглашени изговор својствен
појединим љиховим значењима и службама. У примерима које наводимо
наглашене речи штампане су великим словима (верзалом), а ненаглашене
малим словима (курентом):
72
///. АкцеиаШ и друга йиШања йравшzног изговора
10. Нагласак речи и нагласак реченице. Кад речи читамо или уопште
изговарамо издвојено из реченице, нпр. у каквом низању, набрајању, оне
се међусобно разликују по врсти акцента, али су у погледу јачинс изгово
ра приближно једнако наглашене. У слободној реченици, међутим, јачина
изговора није равномерна. Најјаче је наглашено оно што се излаже као ново
или као битно, а то је најчешће (ако је смисао у потпуном складу са обли
ком реченице) предикат (прирок). Ако пак предикат има више смисаоних
делова, онда је најнаглашенији онај део који је по смислу последњи, којим
се најдаље прецизира оно што се жели рећи. То ћсмо представити једним
примером, означавајући појачану наглашеност курзивом:
Показани ред речи можемо узети као нормалан, али од њега се често
одступа. Битан део исказа јаче ће се истаћи ако се по макне према почетку
реченице, нпр.: Ненад пише девојци разгледницу, или: Ненад девојци пи
ше разгледницу, или најзад: Девојци Ненад пише разгледницу.
73
МиШар Пешикан
ll. И речи које се нађу изван реченичног нагласка обично чувају свој
лексички акценат, само је он слабији него у "подвученој" речи. Захваљују
ћи томе, говор постаје разговетнији, лакше се уочава граница једне речи
(или групе речи) од друге. Донекле сличну улогу имају у писаном тексту
белине између речи, само што се акцентом говор рашчлањује више на де
лове рсченице него на формалне речи. Видели смо, наиме, да енклитике и
проклитике чине акценатску и изговорну целину с речју на коју се наслања
ју и не одвајају се од ње никаквим гласовним модулацијама или сигналима.
И речи које не спадају у енклитике и проклитике ипак у неким граматичким
типовима и употребним позицијама често имају врло ослабљен акценат, те се
у изговору наслањају на наредну јаче наглашену реч, чинећи с њоме акце
натску целину; понекад ово слабљење акцента иде и до потпуне ненагла
шености, а у неким случајевима губи се и дужина слога. Ослабљени акценат
често имамо нпр. код неких заменица, упитних облика помоћних глагола
и других речи које се јављају у некој помоћној служби, нпр.: Ја ЗНАМ
један ДОЛАП ... ,јеси ли ЧУО, хоће ли ДОЋИ, ДАЈ колико ХОЋЕШ,
два-Шри ПУТА итд. Примере налазимо и код именица, кад представљају
титулу или куртоазни атрибутив: ойlац ГРИГОРИЈЕ, кнез ЛАЗАР, госйођа
ЈЕЛЕНА, кайейlан МАРКОВИЋ; поједини краћи атрибутиви спајају се с
74
ЈП. Акценат и друга йиШања йравилиог изговора
12. Уопштавајући досад речено, можемо рећи да акценат има три ва
жне службе:
Добро читање и говореље мора бити у складу са све ове три функције
акцента. Огрешења у погледу прве од љих (тј. погрешан изговор и лоцира
ље акцента) схватају се као недовољно знаље нашега књижсвног језика, а
друге две функције битне су за добру дикцију, без које нема праве говор
не културе и која је на радију и телевизији један од основних професионал
них захтева. Једнолично читаље, без прилагођаваља наглашаваља и ритма
структури и смислу реченице, схвата се као читаље без разумеваља, а још
је горе погрешно лоцираље реченичног нагласка, које оставља утисак по
грешног разумеваља садржаЈа.
75
МиШар Пешикан
16° Влах 17° воз 18° враг 19° вук 20° гад
врач с вод праг свуд глад
21° глог 22° грам 23° грах 24° грех 25° гроб
гној храм крак креч груб
26° дар 27° дат 28° ДИМ 29° длан 30° друг
стар дах Др им план друм
36° Југ 37° крај 38° лав 39° млад 40° НОВ
л уг прав плав слаб ноћ
76
1/I. АкценаШ и друга йиШања йравwтог изговора
док се у осталим паровима прва реч наглашава као рiд. Оваква равнотежа
постигнута је одбиром примера, а стварно су у нашем језику речи типа рiд
знатно бројније него речи типа рат, нарочито у лексици домаћег порекла.
У случајевима преноса акцента с наглашене речи на проклитику у
ствари обе речи чине акценатску целину и понашају се у акценатском по
гледу као вишесложна реч, нпр. на воду као истину, не дам као читам
итд., само што овде има доста дублетизма, о којему ће касније бити речи.
~ylia, а такав је акценат и у речима баба, тет~а. брдо, поље, о~о. чу
до, ветар, старац, згодан, гласан, ни~о. не~о. ништа, нешто, гажен, но
жена, тако и вода, село, чело, јези~. пото~, готов, црвен, ломљив,
очев, његов, ~а~ав, печен, плетен, императив пеци, реци, плети, носи,
ломи;
јуна~, тако и сеља~, војни~. међаш, водар, ~опач, ~овач, женом (та
ко и ген. жене), водом, желим (и желиш, жели, желе), чиним, летим;
глава, тако и трава, снага, се~а. тета, нада (и име Нада), ~рило, пи
смо, ~раљев, императ. треси, плати, аор. стресох, платих, минух;
главом (и ген. rлавё), тако и травом, ген. мн. жена, ~рила, ~оња, жи
вим (и живиш итд.), јечим.
77
МиШар Пешикан
Примери:
78
Ill. АкценаШ и друга йиШања йравштог изговора
брата: без брата И без брата (за разлику ОД ОЦа: без оца, Где нема пре-
НОШења);
79
Митар Пешикан
Ненаглашене дужине
17. Како је већ речено, у нашем језику се разликују дуги и кратки сло
гови не само под нагласком него и кад су ненаглашени. У књижевном акце
натском систему (оном који су уобличили Вук Караџић и Ђуро Даничић)
ненаглашене дужине могу бити на било ком слогу иза акцента, а испред
акцента их нема. Те дужине су старог порекла, неке још из прасловенског
доба (нпр. носИш, ору, облак), а неке су настале касније, током средњег
века (радост, јёсен, ново, покорно), на слоговима који су у прасловенско
доба (пре 1500-2000 година) били кратки. Иако је, дакле, било стварања
нових дужина, ипак је много чешћа појава била скраћивање слогова (и на
глашених и ненаглашених) који су некад били дуги; на пример, у прасло
венско доба били су дуги сви слогови у речима малина, преграда, губи
_ти, седети (могло би се набројити још много сличних примера).
1) дужине на последљем слогу (нпр. през. носИ, лежИ, голуб, през. љу
бИ, ген. јд. главе, пУтнИк) лакше се губе него оне на унутрашњим слого
вима (ген. јд. голуба, позлаћен, пУтнИка);
2) дужине на отвореном последњем слогу (кад се завршава на самогла
сник, нпр. през. носИ, лежИ, љубИ, ген. јд. гшiве) мање су отпорне него ду
жине на затвореном последљем слогу (голуб, јунак, пУтнИк, главом);
З) иза силазних акцената и неакцентованих слогова (нпр. през. носИ,
голуб, ген. јд. голуба, мученИк, през. љубИ, пУтнИк, ген. јд. пУтнИка) ду
жине се лакше скраћују него непосредно иза узлазних акцената {през. ле
жИ, јунак, позлаћен, ген. јд. главе, главом, спавање);
4) дужине иза дугог слога (през. љубИ, ген. јд. главе, путнИк, главом,
ген. јд. пУтнИка, спавање, друга дужина у ИздајнИк) лакше ишчезавају
него дужине иза кратког слога (през. носИ, лежИ, голуб, јунак, ген. јд. го
луба, позлаћен, ИзлетнИк).
80
ЈП. АкценаШ и друга йиШања йравwтог изговора
81
Митар Пешикан
82
1/I. Акценаili и друга йuiliaњa йравилног изговора
83
МиШар Пешикан
84
///. Акценаш и друга йиШања йравштог изговора
85
МиШар Пешикан
86
///. АкценаШ и друга йиШања йравwrног изговора
87
МиШар Пешикан
88
III. АкценаШ и друга йиШања йравwтог изговора
89
Muiilap Пешикан
90
///. Акценаili и друга йuiliaњa йравwтог изговора
I Нови Сад 1989, једанаест ayropa, међу којима је на nрвом месту Павле Ивић.
93
Иван Клајн
- губљење сугласника;
- писање слова ј;
- скраћенице;
Једначење по звучности
(а) Д испред с или ш остаје у писању неизмењено (не прелази у т): од
сек, председник, одшетати. Слично томе остаје непромењено и ђ у речи
вођство.
94
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
Губљење сугласника
95
Иван Клајн
цима нестаје (масног, масна, масно, масни итд.). Овде треба посебно
обратити пажњу на следеће речи:
96
IV. Правойисни йробле.ми и недоумице
Писање слова Ј
(а) И овде, међутим, пише се ј ако већ постоји у основи: музеји (према:
музеј), дојнља (дојнтн), издајица (издаја), Крајина (крај), калајнсатн,
есејнстнка, Радојица, Грујица, Војин (као: Радоје, Груја/Грујо, Воја/Во
јо итд.).
14. Понеке ређе речи најбоље је посебно научити: внјорнтн се, внјо
глав, внјорог, име Равнјојла, француске речи као Гијом, Вијон, семнјон,
97
Иван Клајн
98
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
(а) да ли први део споја већ својим обликом указује на то да није по
себна реч, или је облички неутралан. У домаћим образовањима такво обе
лежје представља спојни вокал, нпр. у пазИкуliа или у већ поменутом по
љОпривреда. И у туђицама крајње о је често знак несамосталности првог
дела спој а: геО-, термО-, антропО-, итд., а знак је и то кад се тај део ра
зазнаје као скраћена реч. У оваквим спојевима поставља се питање избора
између састављеног писања и писања с цртицом (одвојено писање прак
тично не долази у обзир). Цртица је ту више знак раздвајања него спајања,
тј. означава лексичку и појмовну несраслост. По Правопису из 1960. тако
је било Аустро-Угарска, што нови правопис није одбацио, али предност
даје састављеном писању Аустроугарска, као и у придеву аустроугарска.
99
Иван Клајн
100
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
(а) Изузетно, цртица се јавља и у малом броју спојева као што је марк
сизам-лењинизам (где су обе именице променљиве, а по међусобном од
носу равноправне), као и у оним туђицама за које се може сматрати (мада
њихов изговор још ни приближно није нормиран) да задржавају двојни ак
цент: фер-плеј, плеј-оф, рок-ен-рол (поред рокенрол, в. III 21), шоу-би
знис. (У последљем случају разлог више за полусложеничко писање јесте
што се и ш оу и бизнис јављају и као самосталне именице.)
(б) спојеви у којима је први део марка производа, име произвођача или
симболично име нечега (с тим што је и обрнути ред могућан, каткад и пре
поручљив): јафа кекс, силвер жилети, мока кафа, "Сава" центар, поред
кекс "јафа" итд.);
(в) без цртице се пишу називи типа Радио Београд, Радио Нови Сад
(и у промени: Радио Београда, у Радио Загребу итд.);
101
Иван Клајн
28. Префикси се пишу састављено, без цртице. Отуда се као једна реч
пишу сви спојеви с облицима полу-, четврт-, нуз-, против-, међу-, само-,
ора-, надри-, назови- итд. (нпр.: полупроизвод, полуобразован, четврт
финале, нуспросторија, противкандидат, међупростор, самоодбрана,
прапочетак, надрилекар, назовигеније итд.) као и с префиксима страног
порекла квази-, псеудо-, про-, анти-, микро-, екс-, екстра-, хипер-, супер-,
102
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
(в) ауто-: спојено кад значи 'сопствени', 'сам себи', нпр. аутопортрет,
аутобиографија, аутогол. У аутомобилском значељу је спојено у обични
ј им речима као аутопут, аутомеханичар, аутоелектричар, аутолакирер,
аутостоп, аутостопирати, иначе се даје предност цртици, као у ауто-гу
че, ауто-делови, ауто-сервис, ауто-превоз, ауто-куЈiа, ауто-трке.
7 Ови последњи обЈшци шtcahe се одвојено само у изразима којима се истиче супрот
ност: не мешаље него подршка, не преведен него 11рилагођен. Наравно, не ће бити
о.1војено од ра.дног придева и у оним случајевима кма овај није у придевском него у rла
го:tском зна•1ењу (крњи перфект): А он не схватио одмах шта му траже; Дошао не дошао
- исто му бива.
103
Иван Клајн
32. Према истим овим начелима, и придеви за боје пишу се на два начи
на. Састављено се пишу нијансе, нпр. црвеносмеђ, тамножут, светлоплав,
104
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
штеважеliи итд.
105
Иван Клајн
36. Ма и било пишу се увек одвојено: ма ко, ма куда, било какав, би
ло с ким итд. (али састављено мада = иако).
(а) Прилог уживо, _данас тако чест у језику радија и телевизије, 1960.
године тек је почињао да се јавља, услед чега уопште није нормиран у то
време. Поређењем с другим прилозима сличног састава, нпр. уцело, усит
но, укратко, улудо (који се по Правописном речнику тако пишу), дошло
се до закључка да је и за уживо оправданије спој ено писање.
106
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
или сада. Допуштено је, дакле, од када и откад(а), од сада и одсад( а), од
тада и отад(а), од онда и одонда, до када и докад(а), до сада и досад(а),
до тада и дотад(а).9
38. Међу овим предлошким спојевима мало је таквих који се дају гру
писати и систематизовати у неку врсту "правила" погодних за памћење.
Можемо запамтити, на пример, да се одвојено пишу одредбе с називима
годишњих доба, у зиму, у пролеће, с пролећа, на лето, на јесен итд.; да
се као једна реч пишу упола, напола, допола, попола и удвоје, утроје,
учетворо итд.; да се именица почетак не спаја с предлогом, дакле у по
четку, на почетку, од почетка, из почетка, с почетка;IО да се именице
враг и ђаво не спајају (до врага, до ђавола, у врага) док се бог углавном
спаја (добога, забога, побогу). За велику већину других израза начин пи
сања морамо памтити појединачно. Имајући то у виду, настојали смо да у
речнику на крају ове књиге забележимо све случајеве код којих би могло
бити колебања.
9 Треба запазити да двојство важи за облике са завршним а, док се они краћи, откад,
одсад, отад, докад, досад, дотад, увек пишу спојено.
1О Ипак, за последња два ираза Правопис прави разлику: састављено, испочетка, спо
четка, кад значе "Испрва"; растављено у именичком значењу (кренуо је из почетка; с по
четка на крај).
107
Иван Клајн
пишу властите именице; за све прелазне случај еве између властите и зајед
ничке именице оставља се да о њима одлучи пракса, или се допушта и ма
11 Малим словом кад се односи на паганске богове ("грчки бог рата" и сл.). За хри
шћанског бога Правопис предвиђа велико Б, осим кад је употребљено у уопштеном значе
њу ("његова филозофија може се схватити као тражење бога") и у устаљеним изразима као
хвала богу, ако бога знаш, не дај боже и сл.
108
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
ле, Шаруља итд.; али малим словом шаруља, гаров и сл. ако су употре
бљени уопштено или као ознака боје или пасмине ). Малим словом пишу
се титуле диктатора као фирер, дуче, поглавник.
43. Називи раса као белац, црнац, црвенокожац пишу се малим сло
вом.I2 Именице Ром, Циганин, Јеврејин, Чивутин, Индијанац, Еским
итд. (али не бедуин) данас се схватају као називи етничких група или на
родности и као такви пишу се великим словом.
12 Немогуће је, а и неnотребно разликовати црнац као ознаку расе од Црнац као на
зива за "етнички одређену груnу", како се то nокушало у Правоnису из 1960.
109
Иван Клајн
(в) У складу с овим, с оба велика слова писаће се и Јужна Кореја, Се
верна Ирска и сл.; напротив, изрази као источна Србија, јужна Азија,
средља Европа (који означавају само део неке територије, а не засебну др
жаву или покрајину) имаће мало слово прве речи. В
49. У осталим вишечланим називима великим словом се пише само пр
ва реч (и оне које су и саме властита имена). То су у првом реду:
(а) Сва географска имена осим оних споменутих у претходној тачки:
Бока которска, Охридско језеро, Балканско полуострво, Делиблатска
пешчара, Јадранско море, Горски котар, Фрушка ropa, Стеновите
планине, Јужни пол, Рт добре наде итд. Отуда ћемо писати и Бијело по
ље кад је реч о кратком пољу, Црна ropa као назив планине у Босни -
али, наравно, Бијело Поље (град), Црна Гора (република). Овако се пишу
и Блиски исток, Средљи исток, Далеки исток, Дивљи запад, и описни
називи континената као Нови свет, Црни континент итд.
13 Правописни речник, истина, разликује Јужна Европа, Средња Европа итд. "када
се мисли и на групу земаља, политичку целину" од јужна Европа, средња Европа итд. у
чисто географском смислу. Уп. тачку 44 горе.
110
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
(ж) Називи празника: Дан жена, Први мај, Ускрс, Велики петак, Но
ва година, Свети Јован, Свети Сава.
51. Када се уместо пуног назива или наслова употребљава само најва
жнија реч из њега, и та реч писаће се великим словом: на овогодишњем
Позорју (= Стеријином позорју), сарадник Новости (= Вечерњих ново
сти), програм Института и сл. Отуда по Правопису пишемо и Дан Репу
блике, Трг Републике, узимајући реч Република као скраћен званични
назив државе.
111
Иван Клајн
112
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
Скраћенице
56. Већина речи скраћује се помоћу тачке, после првог слова (в.- види,
ж. - женски) или првих неколико слова, с тим да је крајље од њих сугла
сничко (ул., бр., rод., дин., проф. и слично). Скраћенице сложеница саста
вљене су често од скраћеница њихових делова, као у тзв. - такозвани, стсл.
- старословенски, ппук. - потпуковник итд.
(а) Само три вишечлана израза при скраћењу се пишу састављено, тј.
без размака и с једном тачком на крају: ИlД. - и тако даље, тј. - то јест,
нпр.- на пример. Није исправно писати "и. т. д.", "на пр." и слично. По-
113
Иван Клајн
неки аутори пишу и итсл. за "и томе слично": мада би се могла бранити
аналогијом са итд., таква скраћеница није предвиђена у приручницима, а с
обзиром на малу учесталост овог израза рекло би се да и није неопходна.
(а) непроменљиве, као САД, СЦГ, ЕИ, ЈАЗУ, СДК, ВМА, ОУН, КПФ
итд.;
(б) оне које добијају падежне наставке, писане малим словом и одвоје
не цртицом: у ПКБ-у, са ММФ-ом, трн ЖТП-а;
(в) оне које се изговарају као целе речи (не слово по слово) нпр. АВНОЈ,
ЈАТ, МУП, НИН, ОЕБС, СУБНОР, УНИЦЕФ - могу се мењати као и у
претходном случају (АВНОЈ-а, АВНОЈ-у итд.) или се писати као обичне
речи, само с првим великим словом (Авноја, Авноју, Myna, Мупов и сл.).
Овај последњи начин писања посебно је прикладан за скраћенице које
садрже словне групе и целе слогове (Танјуг - Телеграфска агенција нове
Југославије, Бемус - Београдски музички сусрети, Фамос - Фабрика
мотора Сарајево) и за скраћенице са завршетком на -а: са Ин ом, статут
Фифе, Насипи астронаути итд.Iб
16 Уколико се пишу у целини великим словом (нпр. ЦИА), овакве скраћенице су у пи
сању практично непроменљиве: писање ЦИА-е, ЦИА-у, ЦИА-ин не одговара стварном
изговору, а ЦИЕ, ЦИУ, ЦИИН не би било оправдано јер би се великим словом бележило
и оно што није почетно слово речи.
114
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
115
Иван Клајн
ције у нашој писмености, против чега се у језику наших гласила много гре
ши, првенствено кривицом преводилаца и сталних извештача који мисле
да могу на основу сопственог слуха и знања страних језика да уводе нове,
произвољне транскрипције.
У поменутим тачкама стога се каже да "у овој материји нема места ус
постављаљу нових двојстава, нити се може ауторима школских и општих
приручника признавати право да туђа имена уобличују према својим тран
скрипционим схватањима ... " Мада фон етику многих страних језика данас
познајемо боље него раније, "не треба ... мењати ликове имена која су већ
ушла у постојани изражајни обичај ... Треба тежити да прилагођено писа
ље остане у јасном односу према изворноме и да се од љега не удаљава ви
ше него што је неопходно, што значи да не треба избегавати одступаља од
изворног изговора кад иду у правцу изворног писма." Потребна су таква
правила ,,која може примељивати шири круг образованих људи (лектори,
наставници, новинари и други), а не само зналци изворног језика ... " Напо
миње се и да је "неопходно поштовати правописне одредбе о писању ме
ђусамогласничког ј, што значи да се пише ија, ије, ију, а не 'иа', 'ие', 'иу'."
И ова последња примедба је врло умесна, будући да у медијима готово ре
довно читамо страна имена са изостављеним ј (в. ниже, § 64д).
63. Јасно је да ни најсавесније израђен приручник не може обезбедити
решење свих проблема, јер су правила изговора у многим језицима сложена
и тешко применљива, а спискови имена с готовим транскрипцијама никада
нс могу бити потпуни. Актуелност доноси стално нова имена, и неко до ју
че непознато име може се одједном наћи на свачијим устима, што важи не
само за лична имена него и за географска (типичан пример је Чернобиљ
- испрва, а добрим делом још и данас, погрешно транскрибован Черно
бил). Због свега тога неопходно је да новинари и други који пишу страна
имена имају основна знања не само о изговору у страним језицима него и о
општим начелима транскрипције. Добра транскрипција не сме се заснивати
на "методу прислушкивања", како га је сликовито назвао један лингвиста.
Другим речима, није једини циљ максимална верност страном изговору,
него се фонетска сличност мора ускладити најмање с још три друга чинио
ца- страном графијом, нашом традицијом и погодношћу облика за изговор
и падежну промену у српскохрватском контексту. Примера ради, руска име
на не пишемо ,,ЈЬињинграт", "Барађино", "Харкаф", "Аљиксјеј", "Даста
јефскиј" - како би гласио највернији могући запис оригиналног изговора
- него Лењинград, Бородино, Харков, Алексеј, Достојевски, обликом
који више одговара и руском начину писања и структури нашег језика. Ен
глеска имена пишемо Лондон, Веле, Чикаго, Алиса, Артур, Линколн,
Холмс итд., а не буквално према изговору "Ландн", "Уејлз", "Шикагоу",
116
IV. Правойисни йроблеми и недоумице
17 Овоме треба додати да се словна група oin, кад јој не следи вокал, транскрибује
оен, а не оан или уан: Поенкаре (Poincare), коентро (Cointreau), (Ле) Поен (Le Point), не
.. Поанкаре", "Пуанкаре" и сл.
117
Иван Клајн
20 Тј. у француском Neuchatel неко је прочитао први слог као даје немачки.
24 У изворном португалском (Sao Paulo) и пише се и изговара u; наше "Паоло" могло
је доћи по аналогији или с пр~ом речју "Сао" или са италијанским именом Паоло.
118
Иван Клајн
V. О ОБЛИЦИМА РЕЧИ
Падежи
(а) имена и именице које означавају жива бића: Јованки, Луки (Вуков
облик ,Луци" [Јеванђеље по Луци] данас је застарео), Олги, Михи, баки,
тетки, коки, rуски, професорки, Далматинки, колеги итд. (Ипак: слуги
и слузи, кliерки и кliерци, а само девојци и само владици);
(б) именице на -цка, -чка, -liкa: коцки, мачки, тачки (не тачци), ко
пачки, воliки;
119
Иван Клајн
(в) именице страног порекла на -га: ваги, дроги, лиги (не лизи),
сфинги, тајги, фаланги итд.;
120
V. О облицима речи
Јело, Мицо, Дано, Надо и Жико, Перо, Божо итд. Старија и одомаћена
женска имена на -ија такође могу имати -о у вокативу, нпр. Анђелијо, Пе
тријо, Маријо (поред: Анђелија итд.), док новија имена као Лидија, Ме
ланија, Глорија остају непромењена. Име Олrа не спада ни у једну од
ових група, па се не може сматрати правилним вокатив "Олrо", који се ре
довно чуо у серији Позориште у кући.
1 Ово тзв. правило о дисимилацији не важи за именице са завршстком -тељ, где има
мо учитељем, пријатељем итд., нити за оне на -ац (непостојано а), нпр. свецем, венцем,
белцем. Код имена на -еј (нпр. Андреј, Матеј) такође се често употребљава облик Андре
јем, Матејем, да би се разликовао од инструмснтала имена Андреја, Матеја.
121
Иван Клаји
жима: зидови, голубови итд., али после палаталног сугласника (в. горе§ З)
краљеви, ножеви, каишеви итд. Уз то, овде се као палатални понаша и
завршни сугласник ц, а врло често и с и з (који су иначе непалатални, као
што нам показују облици косови, гасови, возови итд.). Тако имамо вице
ви, плацеви, шорцеви (шортсеви), носеви (поред носови), курсеви,
плусеви, појасеви, мразеви (поред мразови), млазеви (поред млазови)
итд. Некада забраљивани, данас се ови облици на -еви толеришу и у гра
матикама.
(а) Као што у инструменталу има путем (в. горе 4б), именица пут има
множину путеви (облик путови данас се осећа као застарео или хрватски).
По аналогији с њом створена је и множина шутеви, данас толико распро
страњена да не би имало много смисла забрањивати је; ипак треба знати да је
у начелу правилније шутови, и да инструментал гласи шутом, а не шутем.
122
V. О облицима речи
(а) Именица скрипта (по латинском) има само множину средњег ро
да. Отуда је њен генитив скрипата, акузатив је једнак номинативу (Читао
сам скрипта), а датив, локатив и инструментал гласе скриптима (не
скриптама). Погрешно је мењати је као једнину женског рода ("први део
скрипте", "читам скрипту", "у скрипти"). И реч периодика по постанку је
средњи род множине, а лекари покаткад кажу, као латинизам, ,,Дата су ан
тибиотика", "Кардиотоника се не препоручују" и сл. С обзиром на необич
ност овакве промене у нашем језику, разумљиво је да ћемо предност дати
облику мушког рода множине - антибиотици, кардиотоници, па тако и
периодици (множина од периодик- периодична публикација, часопис ); с
друге стране, периодика се данас употребљава и као збирна именица жен
ског рода (аналогно именици штампа).
3 Обе промене важе и за презимена истог облика, нпр. Ћоrо, Horo, Пецо, Хумо,
Шt.."Оро, Шљиво.
123
Иван Клајн
4 Код ове последње речи, истина, могла би се бранити и промена џудоа, џудоу, буду
ћи да је то у јапанском сложеница с елементом ,,до" који се налази и у називима друr·их
борилачких вештина (све познатијих код нас) као аикидо, тае-квон-до итд.
124
V. О облицима речи
вају. Код именица које означавају жива бића, међутим, мушки род мора
остати и у множини, а то доводи до знатних тешкоћа. Доста неуобичајено,
на пример, звучи фламинзи или rаучи, па се чешће употребљава облик са
страним плуралом као основом: фламинrоси, rаучоси. Ни такво комбино
вање страног и домаћег наставка није нимало срећно решење, али код не
ких именица готово је неизбежно (кабаљероси, десперадоси и сл.), па се
плурално -с преноси и у једнину: пезос (у шпанском: peso, мн. pesos), фо
тос и сл. Од понеких именица, као хидалrо, тореро, микадо, практично и
немамо облика множине, а од шимпанзо можемо га једино градити према
женском роду (шимпанзе). Основна тешкоћаје у томе што се домаће име
нице мушког рода на -о (оне поменуте у § 1О и оне типа несташко, уобра
женко) готово уопште не употребљавају у множини. Стога се туђи це с
овим завршетком тешко уклапају у систем, па не би било могуће дати нека
једнообразна и сигурна правила за њихову промену.
12. Двосложна имена одмила (хипокористици) са завршетком -е, као
Миле, Раде, Коле, Вуле, Цане итд., у граматикама су признавана само с
променом Мила, Милу, Милом, Мнлов, какву имају у централним и ју
жним говорима, или (од) Миле, Мили, Мили н (у западним говорима, о
чему в. ниже под б). Промена Милета, Милету, Милетов, међутим, данас
је толико раширена у језику великих градова да се више не може гонити
из стандардног језика. Иста промена важи и за словсначка имена као Ста
не, Тоне и за македонска као Гоце, Трпе.
125
Иван Клајн
(а) С презименима на -ски (-шки итд.) не треба бркати она на -ко (пре
свега пољска и украјинска) као Попјелушко, Гречко итд. Погрешанје био
назив београдске "Улице Тадеуша Кошћушког": пољски револуционар
звао се Кошћушко, дакле генитив је Кошћушка, датив Кошћушку.
126
V. О облицима речи
(а) Хрватска и словеначка имена на -ец са три или више слогова губе
е, нпр. Михаљинец - Михаљинца, Врховец - Врховца, Чаковец - Ча
ковца, Кумровец - у Кумровцу;
(в) Сва имена на -ек и сва имена из словенских језика изван бивше Ју
гославије задржавају е, нпр. Шулек - Шулека, Јиречек - Јиречека,
Франтишек - Франтишека, Муромец - Муромеца.
(а) Изузетак су ипак (Правопис, тачка 85с) именице на -чица, нпр. де
војчицин, кројачицин, Анчицин, будући да би девојчичин и сл. (а пого
тову "чичичин" од чичица) звучало какофонично.
(а) Ово што је речено не важи за поколеље, које није глаголска име
ница, него је изведено од речи колено (али у ијекавском покољеље, према
кољено).
127
Иван Клајн
Заменице,придеви,бројеви
20. Од заменице сав средњи род гласи све: све време, све село, све
троје, све наше узалудно договарање и сл. Облик сво, мада се среће и код
познатих писаца, не спада у стандардни језик.
(а) У падежима мушког и средњег рода ова заменица има облике
свег(а) и свем(у) (не свог и свом: свег су ме испрскали, по свем телу
итд.) Свог и свом могу бити једино падежи од присвојне заменице свој, тј.
краћи облици од својег(а) и својем(у).
22. Неодређене заменице с првим делом ни- или и-, кад су употребље
не с предлогом, растављају се на два дела: никаква веза, али ни у каквој
вези (в. примере у претходном поглављу,§ 35). Изузетак је ништа употре
бљено с именичком вредношћу, у склоповима као "немогуће је од ничега
добити нешто".
128
V. О облицима речи
један мој СТАРИ пријатељ, овај врло ЗАНИМЉИВ пример али и овај
врло ЗАНИМЉИВИ пример и сл.
129
Иван Клајн
(дакле којег, мојег итд. јесу и акузативи, а не само генитиви као што понеко
мисли) и једнако су правилни. Сажети облици данас се чешће чују, пого
тову у београдском говорномјезику,7 али то нипошто не значи да пуне обли
ке можемо бацити "у старо гвожђе". Они имају извесне предности, будући
да се боље подударају с осталим падежима (номинативом, инструменталом,
падежима множине, падежима женског рода, који сви одреда чувају -ј- из
основе). Напротив, сажети облици понекад могу бити неприкладни утоли
ко што се ког(а) и ком(е) не разликују (бар у писању) од одговарајућих па
дежа заменице ко, а своr(а) и свом(е) сувише личи на падеже заменице
сав (о чему в. горе,§ 20а).
(б) Ако се име завршава на с или з, придев ће имати наставак -ски (Ту
нис- туииски, Кавказ- кавкаски), али се допушта и -шки (вишки од
Бис, тексашки поред правилнијег тексаски).
130
V. О облицима речи
(б) Ако је генитив употребљен без предлога, број би морао бити у од
говарајућем падежном облику: "односи двеју (двију) земаља", "распоред
четирију углова" свакако је боље него "односи две земље", "распоред че
тири угла".
131
Иван Клајн
"Од тог двога једно се мора прихватити"), датив-локатив двоме ("У двоме
се нису сложили") и, за мешовити род, датив, локатив и инструментал двома
("Разговарао сам са њима двома"). Троје и обоје мењају се као и двоје.
Четворо је данас практично непроменљива (облици "четворга" и "четвор
ма", који се наводе у граматикама, изашли су из употребе).
Глаголи
(а) Код неких глагола овог типа, ипак, тежња к замењивању е са и то
лико је јака да већ и неки речници признају оба облика. Тако нпр. поред
исхлапG)ети,трулети(трулити),иструлети(иструлити),цвилети(цви
лити), зацвилети (зацвиљети) данас већ можемо сматрати правилним и
исхлапити, трулити, цвилити итд. Мрзети има углавном само тај облик
у екавском, док се у ијекавском одговарајући облик мрзјети ретко употре
бљава, па се поред њеrа признаје као правилно и мрзити (дакле и: мрзио,
мрзила, мрзиliу).9
132
V. О облицима речи
~"'б.ъавају још само у том облику (на -ети) било да су у непрелазном зна
=~њу "постати жив", "постати сед" било у прелазном "учинити живим",
-:·-чинити седим". Не може се, дакле, сматрати погрешним "оживећемо тр-
- :зину", "они су оживели амбијент", иако би старији граматичари ту до-
=:· .:nLlИ само облике оживићемо, оживили.
(б) Треба још приметити да неки од ових глагола, иако им је инфини
~в на -ити и према томе радни придев на -но, -ила, -ило, имају и придев на
-ю. -ела, -ело када је у атрибутској употреби (тј. кад одређује именицу).
~ ы.:о: ослабити, руке су му ослабиле, али: његове ослабеле руке; олаба
uо сам конопце, али: олабавели конопци. (На исти начин, мада је само
j;;UQICHИTИ и закаснио, -ила, -ило, у придевском значењу кажемо зака
1 а) Оканити се: оканим се, нек се он окани тога, нек се они окане,
tс:авво се, оканила се; погрешно је оканути се, оканем, окануо.
10) Заспати: заспим, заспиш, чим они заспе (не заспем, заспеш, они
~-. што су облици од глагола засути - заШрйаШи).
133
Иван Клајн
(r) Глагол заценити се (од смеха, кашља, плача), заценим се, они се
зацепе, заценио сам се, може имати и облике заценути се, заценем се,
они се зацену, заценуо сам се.
(д) Зрети (не зрити) има два једнако правилна садашља времена:
зрем, зреш, зре ... они зру, и зрим, зриш, зри ... они зре. Радни придев је
само зрео, зрела (ијек. зрно, зрела), а будуће време само зрећу, зреће.
Исто важи и за изведене глаголе сазрети, дозрети итд.
(ђ) За глагол спасти, спасем (спасеш, они спасу, спасао, спасла, спа
сен) још нема сагласности међу стручљацима да ли се као књижеван може
признати и облик спасити, спаси м (спасиш, они спасе, спасио, спасила,
спашен). Уколико се допусти и овај други облик (као што је учињено у
Речнику уз Правопис), мора се признати и трајни облик спашавати (поред
досадашњег спасавати). За сада је свакако боље дати предност облицима
спасти и спасавати.
34. Још неколико чешћих глагола код којих се јављају грешке или
двојство облика, првенствено у садашљем времену и заповедном начину:
(а) јахати, јашем, они јашу, јахао сам - не јашити, јашим, јашио
сам (исто важи и за изведенице узјахати, зајахати и др.);
(б) сломити - мења се као ломити, дакле сломим, сломиш, они сломе,
трпни придев сломљен (погрешно је сломијем, они сломију, сломијен);
(в) попети (се)- попнем (се), попнеш (се), они (се) попну, никако
попењем, попењеш, попењу (као што се редовно чита у стриповима јед
ног нашег врло активног издавачког предузећа);
(r) засукати- мења се као скакати или викати, дакле "нека они за
сучу рукаве" (не засуку нити засукају), засучимо, засучите (не засуцимо,
засуците);
(ђ) стрићи (не стриrати) има стрижем али они стриrу, глаголски
прилог стриrући, заповедни начин стризи, стризите, прошло време стриrао
134
V. О облицима речи
ђен могућа је само код глагола који имају садашње време на -им, не код
оних на -ем. Отуда према донети -донесем имамо донесен, а тако и уне
сен, однесен, изнесен итд.,Iо не донешен и сл.; према увести- увезем
трпни придев је увезен, а тако и довезен, извезен, одвезен итд., не увежен
итд.; према гристи -. гризем биће rризен, заrризен, одrризен, угризен
итд., не грижен итд.; од (у)красти - (у)крадем трпни придев је (у)кра
.Iен, не (у)крађен.
135
Иван Клајн
(а) Код других глагола с гласом ј у основи мора се узети у обзир дужи
на вокала у садашњем времену. Ако је во кал испред ј кратак, императив ће
имати завршетке -ј, -јмо, -јте, нпр. бројим - број, бројмо, бројте, лајем
- лај, лајмо, лајте, продај, продајмо, продајте, а тако исто подој, roj,
крој, прекрој, бој се, смеј се итд. Ако је вокал испред ј дуг, императив ће
се завршавати на -ји, -јимо, -јите: rајим- rаји, rајимо, rајите, блејим
блеји, блејимо, блејите, и тако зуји, таји, затаји, продаји, продајимо,
продајите итд.
136
V. О облицима речи
Предлог С
Употреба падежа
139
Иван Клајн
би правилнији био акузатив, али облици као "сви бродови изузев један",
"изузев Црвену звезду" данас већ толико необично звуче да се и генитив
мора признати као правилан. Уколико је писцу стало да употреби глагол
ску компоненту, може рећи изузевши или изузимајуhи Црвену звезду.
(а) Генитив се пак мора употребити од презимена на -ски, -ни (в. прет
ходно поглавље,§ 14), као и у случају кад од именице зависи односна рече
ница: "То подсећа на технику Рубенса, који је главни део посла препуштао
својим ученицима" (не би ваљало: "То подсећа на Рубенсову технику, ко
ји ... " итд.).
(а) С друге стране, правилно је само гледао сам Динамо, возим фи
јат, имам фолксваген и сл. (а не ,,Динама", "фијата", "фолксвагена"), јер
такве именице нису никада ни означавале живо биће. Исто расуђиваље мо
гло би се применити и на друге стране аутомобилске марке, као опел,
форд, ситроен, порше итд.: оне су, истина, по пореклу презимена, али се
- бар у нашој употреби - асоцијација с именом човека потпуно изгубила
(за разлику од нашег "стојадин", које се као шаљиви назив јасно везује за
лично име и отуда тражи живу промену: Возио сам "стојадина").
140
V/. О склойу реченице
141
Иван Клајн
(а) Јављају се, мада нешто ређе, и обрнуте грешке (оно што би лингви
ста назвао хиперкорекцијом): пазећи да не употреби сувишно с, говорник
или писац га изоставља управо тамо где је неопходно. Такви су примери:
"Завршио је разред одличним успехом", "Обојица су певали изузетном ла
коћом", "Све је то испричано једним финим осећањем за иронију", "Тим
резултатом отишло се на одмор у свлачионицу". Пошто је у овим приме
рима реч о пропратним особинама, а не о оруђима или средствима радње,
јасно је да је требало рећи "с одличним успехом", "с изузетном лакоћом",
"с једним финим осећањем за иронију", "с тим резултатом ... ". У једном
ТВ дневнику (17. 1 1989) чак смо чули да је "фудбалер Белодедић уредно
визираним румунским пасошем дошао у Југославију" - као да је пасош
превозно средство! На овај начин без сумње је настао и погрешни облик
обзиром уместо с обзиром (в. доле, § 51 ).
(б) Треба, с друге стране, имати у виду да је предлог с до пуштен и не
избежан кад год се именица не може употребити у облику инструментала,
било зато што је испред ње број или прилог за количину (нпр. руковати с пет
машина, снабдети с доста материјала) или што је сама реч по себи не
променљива (нпр. поделити са осам, поздравити са "ура", писати са х).
2 Биологија за Vl разред основне школе, Нови Сад- Београд 1987, стр. 87 и 120.
142
VI. О склойу реченице
(г) Слично томе, после много дискусија о томе да ли треба рећи писа
ти малим (великим) словом или писати с малим (с великим) словом,
данас дајемо предност облику без с, али се ни за овај други не би могло
тврдити да је неисправан. Израз с временом (нпр. "С временом ће свака
ствар доћи на своје место") бољи је него временом, али се ни овај други
не може забранити; поред помоhу (нпр. "испитиваље помоћу ласера") до
пушта се и помало архаично с помоhу. Све то показује да је употреба
предлога с уз инструментал крајље деликатно питаље, које се мора реша
вати на основу довољно истанчаног језичког осећања, док би унапред до
нета правила (или евентуални спискови глагола и придева који "траже"
предлог с) била сувише крута да обухвате језичку стварност с љеним ни
јансама и прелазним ступњевима.
143
Иван Клајн
3 Тачније, именице м. и ср. рода имаће облик двојине (дуала), једнак генитиву једни
не (човека, детета), а именице ж. рода- облик номинатива множине (жене); придеви, за
менице и глаголски придеви слажу се с именицама по наставку. Практично то значи да у
м. и ср. роду све поменуте речи имају насгс1вак -а, а у женском -е.
144
VI. О склойу реченице
Рекција
145
Иван Клајн
ћи да су они неке претходне изјаве оценили као увреде. Стога нема сумње
да је у свим наведеним примерима уместо инструментала требало употре
бити конструкцију са као: " ... да се такво њихово деловање означи као ру
шилачко" и тако даље.
146
VI. О склойу реченице
147
Иван Клајн
(а) Субјекат глагола може бити оно шillo је потребно {предмет или жи
во биће), нпр. "Требају им даске", "Требао би ми млађи човек", "Нису нам
требали ваши савети";
148
VI. О склойу реченице
(б) Субјекат може бити онај коме или оно чему је што потребно, у ком
случају глагол требати постаје прелазан: "Требам нова кола", "Армија је
требала стручњаке". Ова конструкција, мада ниуколико није погрешна,
мање је препоручљива од претходне и може се увек заменити њоме: "Тре
бају ми нова кола", "Армији су требали стручљаци". Све ове чиљенице мо
рале би бити јасне сваком писцу, јер се у пракси догађа да појединци, из
страха да не погреше с глаголом требати, употребљавају искључиво придев
потребан ("Потребна су ми нова кола" и сл.), што је гломазнија конструк
ција и може довести до монотоније ако се ничим не варира.
(r) Уколико је цела (сложена) реченица безлична, тј. ако вршилац рад
ње није одређен, допуна глагола требати може бити у инфинитиву (треба
рuити) или у облику да се+ презент (треба да се ради). Сходно ономе
што је речено у§ 21, инфинитиву морамо дати извесну предност, поготову
у примерима као "Треба бити свестан једне чиљенице" или "Треба насто
ЈЗПI да се посао убрза", где би "Треба да се буде ... ", "Треба да се настоји
.Ја ... " звучало крајње незграпно.
149
Иван Клајн
23. При употреби глаголског прилога садашњег (на -hи) и прошлог (на
-вши) важно је имати на уму да се они употребљавају у зависној реченици
и да им је субјекат, у данашњем језику, исШи као и субјекат главне рече
нице. Стога се никако нс могу одобрити примери као "После пет хиљада
година, верно служеhи човечанству, коњаје заменио мотор с унутрашњим
сагоревањем", "Покушавајуhи да нађе лек против колере, његову пажњу
је привукла једна нова врста бактерија", "Снимивши два филма у којима
је била закопчана до грла, људи су почели да је посматрају као праву глу
мицу". У таквим реченицама треба или избећи глаголски прилог (нпр.
,Док је покушавао да нађе лек против колере, његову пажњу ... " итд.) или
им изменити склоп тако да се субјекти изједначе (нпр. "Снимивши два
филма ... стекла је углед праве глумице").
24. Облик на -hи, -ha, -he данас се све више употребљава као глагол
скм придев (партицип) који означава сталну особину: летеhи тањир, све
тлеhе рекламе, текуhа вода, галопирајуhа инфлација, олакшавајуhе
околности итд. Конзервативнији граматичари нерадо су прихватили ова
кве облике, нарочито у случајевима где није сигурно да означавају сталну
особину ("недостајућа средства" и сл.). У томе нису били у праву, јер пар
тиципи су потребни сваком језику, и управо због непостојаља таквих об
лика изражајне могућности српског, у поређењу с другим словенским и не
словенским језицима, често су скучене.
150
VI. О склойу реченице
151
Иван Клајн
29. Повратна заменица се (нпр. у глаголу обући се) има и другу слу
жбу као знак безличности (неодређеног вршиоца радње), у спојевима као
зна се, говорило се, много се ради и сл. Од йоврайlног глагола, међутим,
не може се на овај начин добити безлична конструкција, јер једно исто се
не може бити и повратно и безлично у исти мах. Стога у примерима као
"Сматрам да се на вашу ветеринарску службу може ослонити", "Доказали
су како се бори за праведну ствар", "Сада иде боље. Много брже се спо
разумијева",6 осећамо да нешто недостаје, морамо се упитати: ко се може
ослонити, ко се бори, ко се то споразумева? У политичком језику, који че
сто прибегава безличности, честе су и грешке ове врсте. Тако смо могли
читати: "Ако су нам интереси радничке класе приоритетни, откуд се према
њиховим захтевима неозбиљно понаша?", "У Југославији би било мање
трвења када би се већ једном престало да плаши од Србије", "Ванредно
стање, речено је у Словенији, прихватиће се као окупација и понашаће се
у складу са тиме" итд. Да би овакве реченице постале синтактички исправ
не, неопходно је уместо повратног глагола употребити неки неповратни
(нпр. "када би престало да се страхује од Србије", "поступаће се у складу
с тиме") или, ако таквог нема, безличност треба постићи другим средстви
ма ("на вашу службу се човек може ослонити", "много брже се споразу
мевамо" и сл.).
6 Ове примере даје Јосип Јернеј у часопису Фwюлогија, 8 (1978), стр. 153-157.
152
VI. О склойу реченице
дио Београд, Новости дана, 15. 1111989), "Можда се неко јави", "Можда ти
овај лек помогне", представља регионализам. У стандардном језику у ова
квим реченицама мора се употребити будуће време: можда lie на идућој сед
ници бити већ касно, можда lie се неко јавити, можда lie ти лек помоliи.
Употребазаменица
7 Прецизније речено: када се односи на субјекат исте nросте реченице у којој се нала
зи и заменица. В. и следећс две фусноте.
153
Иван Клајн
32. Избор између показних заменица овај, тај и онај веома је стилски
деликатан, подложан утицају контекста и других чинилаца, и нсмогуће је
за њсга дати одређена граматичка правила. Може се само приметити да у
новијем језику постоји тежња да се у анафоричкој употреби (тј. кад заме
ница упућује на неку реч или дужи одломак из претходног текста) фавори
зује замсница овај на штету заменице тај. Тако, у примеру "Никарагва ће
ипак учествовати на састанку председника средњоамеричких земаља. Ово
је резултат разговора које су јуче водили ... " (итд.)- било би више у духу
језика даје речено: "То је резултат разговора". Слично томе, када водитељ
информативне емисије каже "Колега М. К. се управо вратио из Немачке, па
ћемо га упитати шта се у овој земљи догађа" (уместо: у тој земљи), стиче
се утисак да ће колегу питати шта се догађа у - Југославији. Вероватно је
да оваквим грешкама доприноси и непажљиво превођсње, будући да велика
већина страних језика има само по две по казне заменицс, једну за близину
и једну за даљину, насупрот нашем тројном систему овај - тај - онај.
33. Облици упитних заменица (ко, шта/што, који, какав, чији) одно
сно упитних прилога (како, када, rде, куда, камо, колико) могу у нашем
књижевном језику имати и неодређено значење, нпр. "Може ко да нам за
мери", "Јављао се одмах чим би што опазио", "Јеси ли се rде заустављао?",
,,Ако ти кад затреба помоћ, јави се". Мада су овакви облици данас ређи него
праве неодређене заменице и прилози (оне с префиксом не-: неко, нешто,
неки, некакав, нечији; некако, некада, негде, некуда, некамо, неколи
ко), није добро када се потпуно запостављају за љубав овим другима, јер
се тиме губи један важан семантички прелив. Облици без префикса, наи
ме, изражавају пуну неодређеност, нпр. "Јеси ли се где заустављао?" пока
зује да нс знам ни да ли се мој саговорник заустављао ни rде је то било;
"Свира ли ко виолину?" значи да је неизвесно и постојање замишљеног ви
олинисте и његов идентитет. Облици неrде, неко, напротив, изражавају
првенствено ову другу врсту неодређености.
154
Vl. О склойу речеиице
37. Није добро јуче увече уместо синоћ, као ни да11ас ујутру, данас
)"Вече уместо јутрос, вечерас. Погрешне су реченице као "Сутрадан ћу ти
.]Онети ствари". Прилог сутрадан употребљава се само у причаљу про
ш.1их догађаја, нпр. "Сутрадан они поново наиђоше".
IO За још увек тврдило се да је германизам (види Vll поглавље, \ба). Дуго времена
је вероватно настало укрштањем израза дуго и много времена (слично као често nyra од
често+ много nyra). Ипак, данас су изрази дуго времена и много времена стекли разли
'iите конотације и употребљавају се у различитим контекстима, па се не би могао један
:tреnоручити као замена за други.
155
Иван Клајн
Употреба предлога
39. Није добро кроз у значењу посредства, нпр. ,,деловати кроз штам
пу", "исти ефекат се постиже кроз економске мере"; треба: преко (путем,
помоliу) штампе, постиже се економским мерама и сл.
41. Предлог ради означава циљ или намеру, нпр. Дошли смо ради до
говора. Употреба са значењем узрока ("Одложено ради лошег времена",
"Ради привредних преступа кажљен о је 485 особа") распрострањена је, али
се нс може сматрати правилном (треба: због или услед). У реченицама као
,Лекова нема ради тога што банке нису одобрилс девизе" спој ради тога
што треба заменити са зато што.
43. У више случај сва може се јавити колебање између предлога у и на:
на Цетињу, на Ријеци, на Убу, на Умци (традиционални облици, којима
и данас треба дати предност, мада се све више пробија предлог у по ана
логији с другим именима градова); у Новом Београду, идем у Нови Бео
град (као у Београду итд.) •. али исто тако и на Новом Београду, идем на
156
VI. О склойу реченице
Нови Београд, будући да то насеље, упркос ЈЈМену, није посебан град не
го само једна од београдских општина (уп. идем на Душановац, живим на
Чукарици и сл.); на булевару, дођи на булевар (неоправдано је "у булева
ру", које се јавља у канцеларијском стилу по аналогији с речју улица).
(а) Све чешће се последљих година чују склопови као "говорили смо
о томе на редакцији", "на управном одбору је решено", "био сам на месној
заједници" и сл. Ту је несумњиво дошло до неоправданог укрштања двеју
различитих конструкција: треба рећи или у редакцији, у управном одбору,
или употребити пуни облик: на састан~у радничког савета, на седници
редакције и сл.
(б) Израз "на тему" (нпр. "Замолили смо госта да нам нешто каже на
тему заштите од инфекције", "на ту тему би свако имао понешто да приме
ти") својевремено су поједини језикословци прогласили погрешним и хте
ли да га замене обликом "о теми". У ствари (да се и не говори о музичкој
употреби ове синтагме, где је незаменљива, нпр. "Варијација на Паганини
јеву тему")- "о теми" није граматички ништа правилније него "на тему".
Друга је ствар што би, из стилских разлога, требало избећи и саму именицу
тема кад год није неопходна: "Замолили смо госта да нам нешто каже о за
штити од инфекције", "0 томе би свако имао понешто да примети" итд.
157
Иван Клајн
Употреба везника
50. Везник да, и иначе нај шире употребљаван од свих везника у српском
(одакле шаљиви изрази као ,,дакавски", ,,дакавац", ,,дадакање"), често се у
158
VI. О склойу реченице
новије време употребљава тамо где би прикладнији био везник што. То бива
нарочито после глагола који изражавају осећање, нпр. "Изражено је жаљење
да су здравље и животи рудара послужили за постизање одређених поли
тичких циљева" (Политика, 21. Ш 1989), "Срећан си да те нису убили",
"Штета је да њихов план није успео", и уопште у зависним реченицама ко
је значе готову чињеницу: "Који је разлог да нас је киша мимоишла?", "Ра
зумљиво је да су огорчени", "Не само да је дао новчани прилог, него је и
лично радио". У свим овим примерима требало је уместо да рећи што.
Ипак се употреба ових двају везника не да оштро разграничити, и у дана
шњем језику све више је обрта (нпр. ,,добро је да ... ", "чињеница да",
"околност да" итд.) у којима се и да мора допустити као средство за уво
ђење готове чињенице.
51. Узрочни везник с обзиром да (не "обзиром да", в. горе, 8а), као у
реченици "С обзиром да први мај ове године пада у недељу ... " (итд.), мо
рао би по мишљењу строжих граматичара да гласи с обзиром на то што
("С обзиром на то што први мај ове године пада у недељу ... "). Тај спој од
пет речи помало је предугачак, и зато се ова препорука доста ретко пошту
је у пракси.tt За оне који се не могу одлучити у дилеми између обичнијег
и "правилнијег" облика, увек постоји могућност да употребе синониме по
што или будуliи да.
159
Иван Клајн
55. Још једну врсту погрешног као срећемо у примерима "Као подсти
цај за долазак страних туриста су бензински бонови" (радио), "Морамо
окренути лист. Као једна од озбиљнијих могућности је улагање страног ка
питала" (ПолиШика, 7. IV 1989). Овде су се очигледно у пишчевом мозгу
укрстиле две структуре: једна типа "као подстицај служе бонови", "као
једна од могућности јавља се улагање страног капитала" и сл., друга с гпа
голом бити (именски предикат).
160
VI. О склойу реченице
56. Ред речи у српском у великој мери је слободан, па ипак подлеже из
весним правилима. Можда и зато што је потпуно занемарено у настави и у
саветодавним приручницима, једно од тих правила свакодневно се крши у
језику јавних гласила: оно које се тиче положаја енклитике. (Под енклитиком
се подразумева реч која нема властитог нагласка, него се увек изговара као
целина с претходном наглашеном речју.) Поред речце ли, енклитике у на
шем језику могу бити ненаглашени облици глагола бити и хтети (сам, си,
је, смо, сте, су; бих, би, бисмо, бисте; ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете) и ненагла
шене личне и повратне заменице (ме, ми, те, ти, га, му, је, јој, нас, нам,
вас, вам, их, им, се).
Не морамо данас ићи тако далеко као они строги и конзервативни сти
.lЈtСТИ који су захтевали да се каже чак и "Матија је Ђенадић човек сасвим
.:тар'· или "Човек ће високе интелигенције увек успети", да би се енклитика
по сваку цену нашла на другом месту у реченици. Можемо се, штавише,
по~tирити и с таквим примерима као "Највећа гомила народа је крај пута" или
_ранковић, Лазаревић, Глишић и Домановић су познати српски књижевни
:uс (мада су их други, знатно умеренији стилисти с разлогом исправљали
161
Иван Клајн
162
VI. О склойу реченице
рс под (а) могло рећи "Које четири слике још увек недостају- то се из
штурих информација није могло сазнати." У сваком случају, као што је
још давно примећено у стручној литератури, право решење није у томе да
се реченице накнадно преправљају и "крпе". Исправно језичко осећање,
развијено на примерима добрих писаца, омогућиће аутору да још при са
стављању текста тако одмери и сагледа склоп реченице да свака реч у њи
57. Односне заменице који, чији, какав и друге по правилу стоје не
йосредно иза именице на коју се односе (такву именицу граматичари нази
вају "антецедент"), нпр.: "Ово је фотографија коју си тражио". Могу се,
истина, испред заменице наћи и додаци који блИже одређују именицу
("Ово је фотографија мог покојног деде коју си тражио"), понекад и дру
ге уметнуте речи. Груба је синтактичка грешка, међутим, ако се релативна
реченица "налепи" на сам крај управне реченице, док јој је антецедент не
где близу почетка те реченице. Неколико примера из штампе и с радија:
163
Иван Клајн
164
Иван Клајн
165
Иван Клајн
Варијантна лексика
166
VII. Избор речи и обрта
(б) Други, знатно бројнији слој чине речи које још задржавају неодре
ђени хрватски призвук, али се без већег отпора употребљавају у Србији.
Оне по правилу имају и ,,домаћи" синоним који дајемо у загради, а који је
у неким случајевима у повлачењу, нарочито ако је турцизам или германи
зам. Такве су мучнина (српски: гађење), упала (запаљење), прехлада и
прехладити се (назсб, назепсти), расвета (осветљење), пригода (прили
ка), туђица (страна реч), посуда (суд), одгој (васпитање), заговорник
(поборник), ступањ (степен), hутња5 (hутање), жмигавац (мигавац),
дојам (утисак), постотак (проценат), стотинка (стоти део), знатижеља и
знатижељан (радозналост, радознао), некретнина (непокретна имови
на), небодер (облакодер), смеhе (ђубре), плес (игра), хир (hеф, каприц),
драrуљ (драги камен), зубар (зуб11и лекар), конобар, -ица (келнер,
-ица), претинац (фах, преградак), трачница (шина), квачило (куплунг),
очит (очигледан, очевидан), растресен (расејан), истодобан (истовре
чен), одгодити (одложити), опскрбити (снабдети), придонети (доприне
ти), завредети (заслужити), попримити (стеhи, добити), раскринкати
167
Иван Клајн
168
Vll. Избор речи и обрШа
никада није долазило у обзир. Број таквих речи донекле је и вештачки по
већан за последњс три-четири године, политички мотивисаним (мада са
свим ненаучним) тврдњама да је тобоже домовина "хрватски"б а само
отаџбина српски, или да "хрватске" облике Ускрс, ускршњи треба заме
нити "српским" Васкрс, васкршњи. Тамо где постоје обличке алтернације,
нпр. општи/опliи, посета/посјет, хирурr/кирурr, отпор према хрватском
облику по правилу је много јачи него кад су посреди различите лексеме.
Посебан omop изазива хрватска склоност к неограниченом грађењу кова
ница, нагло ојачана, као што је познато, после успостављања независне
Хрватске. Вештачки обновљени хрватски архаизми као врховник, војар
на, приопliење, земљовид, велепосланик, тијеком и многи други данас
су познати и у Србији захваљујући медијима, али изазивају само подсме
шљиве коментаре.
4. Под дејством више напоредних чинилаца, које овде можемо тек на
значити (опадање нивоа средњошколске наставе; умањено интерссовање
за културу хуманистичког типа; бирократизација и техницизација свако
дневног живота; ширење невербалних видова забаве, као што је спорт, и
оних само делимично вербалних као што су стрипови, телевизија, забавна
музика, итд.), данашњи језик- не рачунамо ли, наравно, стручну и тсх
ничку терминологију, које се непрекидно увећавају - осетно је сирома
шнији, једноличнији и мање изражајан од онога из ранијих деценија. "Већ
од основне школе" - приметио је Благоје Јастребић у расправи о актуелним
питањима српскохрватског језика 1978. године- ,,деца се уче да мање упо
требљавају језик какав смо ми некада употребљавали. Њихов језик је сведен
на некакву базичну употребу. Дете се не учи да каже: два плус два јесу че
тири, него да каже само - четири ... Ученици, или чак студенти, који се јаве
да учествују у дискусији ... , кад добију реч, они кажу пола речснице и ста
ну. Ви тада схватите да они, у ствари, не умеју да говоре, јер никада нису
ни вежбали да говоре. "7
169
Иван Клајн
170
Vll. Избор речи и oбpiUa
171
Иван Клајн
17. IX 1988), од кога већина гледалаца није ништа разумела, пошто је био
препун израза као "гепавци", ,један мој авер", "требало би га скељати",
"неко је јавио даје уљољан", "умувавајој га", "фукос", ,,ландара пишора",
"биће лачо", "шанери", "могао бих да је ноктирам" итд. итд. Такви изрази
не могу се означити друкчије него као пуко иживљаваље преводиоца, јер
посреди је био сасвим обичан криминалистички филм у коме, истина,
гангстери и полицајци употребљавају одређен број речи из "сленга", али
су то речи познате сваком енглеском гледаоцу овог филмског жанра, и ни
пошто се не могу поистоветити с нашим "шатровачким". Да би се избегли
овакви случајеви преводилачког егзибиционизма (каквом је, срећом, на
клоњен само мали део преводилаца), треба непрекидно подсећати даје за
превод, као и за сваки други вид језичке комуникације, најважнија особи
на разумљивост. И за језик преведених драма и филмова без сумље важи
оно што је о позоришном језику рекао Томислав Танхофер: "Позоришни
језик, било у књижевном, дијалекатском или жаргонском облику, мора да
буде као здравље: Најбољи је кад се са сцене н не прнметн!"В
Туђице и пуризам
172
V/l. Избор речи и oбpiiia
173
Иван Клаји
и латинског порекла које данас постоје у готово свим језицима света. Њих
има највише у области науке и технике, али и у политици (демократија,
република,диктатура,класа,колонија,кандндат,парламент,капита
лизам, социјализам итд.), у уметности и књижсвности (критика, стил,
концерт, драма, архитектура, текст, проза, поезија итд.), у опште-ап
страктном делу речника (идеја, проблем, тип, функција, фаза, резултат,
квалитет, пракса, теорија итд.), па и у свакидашњем говору (грам, метар,
минут, центар, аутомобил, стадион, телевизија, директор, секретар и
тако даље). Захваљујући томе што потичу углавном из мртвих језика, интер
национализми нису "политички обојени" као многе друге позајмљенице, и
зато могу сметати једино окорелим пуристима.
добар стил - што све претпоставља одређена знања о језику и напор мс
марије. Ако пак упитамо које су то "сувишнс туђице", испостави се да се
жалба односи на два-три помодна израза (као "имиџ", "шопинг" и сл.) или
да критичар уопште и не уме да разликује стране речи од домаћих.ЈО Ова
кво непромишљено чистунство може бити штетно, јер наводи на илузију
174
Vll. Избор речи и обрШа
175
Иван Клајн
176
VII. Избор речи и обрШа
(а) Још један разлог што "рачунар" нећ~ никада моћи да истисне "ком
пјутер" јесте у томе што од ове друге речи имамо изведенице компјутери
зовати, -изован, -изација, док их је од "рачунар" немогуће направити. (И
обрнуто: од "компјутер" нема изведенице која би по значењу одговарала
неологизму рачунарство.) Могућности извођења помоћу суфикса и иначе
су знатно шире за стране него за домаће корене. Тако бисмо придев интер
националан могли увек заменити нашим обликом међународни, али не
мамо замене за интернационалиста, интернационалистички, интерна
структурализам итд.
(б) Најзад, при оцењивању туђица лингвиста води рачуна и о томе како
се оне по фонолошким и морфолошким особинама уклапају у домаћи си
стем. Речи као инстинкт, инфаркт, кунстдрук садрже сугласничке rрупе
које су изузетно тешке за изговор. Оне као нокдаун, драrстор, брејкданс
задају правописне тешкоће у вези с једначсњем по звучности. Именица леди
код пас се не да мењати по падежима, а придев фер не може се поредити.
За какао Речником уз Правопис одређено је да му је гснитив какаоа, као и
у имену Мао - Маоа; уз то, множина и даље остаје неизвесна (покушајмо,
на пример, у рсченици "Попијене су силне кафе" да заменимо реч кафа
речју какао ). У историји учим о да су преци Енглеза били Англи и Саксон
ци - али како је једнина од ,.Англи"? Све ове тешкоће наводе нас на за
кључак даје, рецимо, за именицу шоу ("Учествовали смо у шоуу" [?],"На
програму су разни шоуови" [?]) хитније тражити одговарајућу замену не
го за неку другу реч која је исто тако страног порекла, али не задаје тешко
ћс у изговору и промени.
177
Иван Клајн
178
VII. Избор речи и обрШа
(а) Споменимо најзад и једну грешку која се све чешће чује у емисијама
озбиљне музике на Радио Београду: "харпсихорд" у најавама инструмен
та.lних композиција. Без обзира на то да ли и колико познају стране јези
ке. коментатори ових емисија морали би, ако су уопште стручни за посао
који раде, знати да енглеско harpsichord није ништа друго до онај инстру
\tент који они сами иначе (у најавама плоча чији омот није на енглеском
:.:знку) називају клавичембало односно чембало (или и клавсен, терми
:iu'' узстим из француског).
15. Поред непосредно прснетих (мање или више адаптираних) страних
.Ю.1ика, утицаји других језика одражавају се и у виду такозваних преводних
:юзајмљеница или калкова. Будући да су у њима стране основе замењене
179
Иван Клајн
180
V/1. Избор речи и обрШа
16. Од свих ових осуда и забрана данас је остало врло мало. Сви се
стручњаци слажу да је недопустив склоп без да (од нем. ohnc dass или фр.
sans que, итал.
senza che: види VI поглавље, § 52) као и употреба предлога
испред инфинитива (VI, § 28). Облици као Сава центар представљају те
шко сварљив англицизам; чак ако у натписима, проспектима и сл. и при
хватимо такав распоред именица као неку врсту назива "за међународну
употребу", несумњиво је да у српском контексту треба да говоримо само о
Центру "Сава". Још драстичније примере можемо наћи у штампи, у пре
водима са енглеског или текстовима извештача из англосаксонских зема
IЗ Истина, има мишљења по којима је и ова забрана престроrа: в. чланак Ненада Ву
ковића у зборнику Наш језик у йракси (Сарајево 1979), стр. 311.
14 Ту спада и склоп делити мишљење (делити осећања и сл.), за који се тврдило да
_f<: •• само рђав превод с немачког": види следеће поглавље, § 11.
181
Иван Клајн
17. Највећи број калкова потиче из два словенска језика- руског и че
шког. Штавише, ту је, због заједничких корена, врло тешко разграничити
"преводне" позајмице од правих туђица (у ове друге спадају понеки облици
из руског, као чистка, спутњик, перестројка, уравниловка). Прилагођа
ваљем и "превођељем" руских узора добили смо, углавном у XIX веку,
именице као бекство, сујета, подвиг, разврат, област, пријем, растојање,
завод, својство, падеж, покровитељ, чиновник и многе друге, глаголе
као снабдевати, руководити, учествовати, посетити, усхитити, пред
сказати, завештати, осмотрити, прибегавати итд., а нарочито придеве
без којих би наш данашњи језик био до крајности осиромашен: учтив, горд,
искрен,отмен,надмен,невин,свиреп,известан,дослован,огроман,од
182
Vll. Избор речи и обрШа
имале у годинама непосредно после Другог светског рата. Данас као рела
тивно неодомаћени русизми звуче пре свега глаголи оформити (непотребан
поред нашег обликовати, образовати, уобличити, формирати), упра
жњавати (незгодан и зато што асоцира на придев "празан", уместо на своје
право значење- бавити се, обављати односно примењивати), благодари
ти (помало већ и застарео у поређењу с домаћим синонимом захвалити),
пренебрегнути (уместо занемарити, запоставити, запустити), 15 затим
прилог превасходно (последњих година све чешћи, али сувишан крај на
ших израза првенствено, претежно, у првом реду итд.) и на уштрб (уме
сто нашег на штету, на рачун). Већ кад је реч о таквим изразима као што
су предострожан и предострожност, преимућство, оповргнути, можемо
се сложити да духу нашег језика нешто више одговарају опрезан и опре
зност (или обазрив, обазривост), предност, порећи (или побити), али ни
оне прве не би требало забрањивати због руског порекла, него их користити
као стилску резерву. Придев прибрежни може се заменитијаснијим нашим
облицима обалски или (при)обални, мада за именицу прибрежје (и по
брежје) није тако лако наћи замену (приобаље?). Закономеран и законо
~•ерност исказују један однос који није увек садржан у нашим облицима
законит и законитост. Именица виновник није сувишна наспрам нашег
h':ривац, као што се тврдило, нити придев благородан према нашем племе
нит, будући да им се ссмантичка вредност не поклапа сасвим (уз то, вннов
НIIК има и женски облик, виновница, какав за именицу кривац не постоји).
Бирократизација језика
183
Иван Клајн
Југославије 1945. године. До тога је дошло у првом реду зато што је, из по
литичких разлога, уклоњена баријера између правног и општег језика: је
зик закона и у другим земљама је компликован, тешко разумљив и пун по
нављања, али се обично не догађа да се његове формулације некритички
пренесу у језик јавних гласила. Још један разлог била је својевремена иде
ализација седница и скупова свих врста, чију смо неплодност и испразност
почели, врло опрезно, да признајемо тек последњих година. (Занимљиво је,
на пример, да се данас тако честе речи састанчити, састанчење, конфе
ренцијашки, конференцијашење уопште нису нашле у грађи за речник
Матице српске: у говору их је без сумње било, али се мало ко усуђивао да
их употреби у писању.)
предузећу или установи која их доноси, док преосталих девет десетина чине
опште одредбе преписане из закона. Основни узор и извор те "гештетнер
ске индустрије" (како ју је сликовито назвао један новинар) био је Закон о
удруженом раду, који је на научном скупу "У сусрет изменама ЗУР-а", у
Крагујевцу 1987, овако оцењен: " ... сведок савременог језичког волунтари
зма и празнословља, савршен доказ будућим генерацијама како су њихови
преци превише говорили, а премало мислили ... ЗУР-овски језик је мртав
језик, извештачен, закукуљен и замумуљен ... бирократско-фразерски је-
зик ... Смисао ЗУР-овог текста обичан човек нс може ни да наслути, а ка
моли да према њему живи. Народ се према томе тексту мора односити као
према религијским књигама, у које је 'важније веровати него их разумети"'
(др Јаков Радишић).
184
Vl/. Избор речи и обрШа
!6 Види примере које је дао Милован Данојлић у књизи Мука с peчu.,ua, Београд 1977,
посебно на стр. 14-17 и 19-20.
185
Иван Клајн
186
V/1. Избор речи и обрта
23. Како обичан, жив го ворни језик вене и гуши се под теретом "струч
ности" и "званичности" - то најбоље видимо на примеру појединих нази
ва и израза у општој употреби. Познато је колико је протеста и полемика
својевремено изазвала замена речи "учитељ" незграпном синтагмом "на
ставник разредне наставе". Тај апсурд је, како изгледа, накнадно уклоњен,
али су дуго остајале безбројне школе прекрштене у "образовне центре"
или "образовно-васпитне установе". У истој таквој трци за што звучнијим
називом, болнице су све одреда постале "клиничко-болнички центри".18 У
187
Иван Клајн
24. Споменимо овде и две ситне али изразито ружне особености говор
ног језика, које су углавном измицале пажљи језикословаца. Реч је о навици
-све раширенијој међу полуобразованим људима (као што се уверавамо
из разних врста контакт-емисија) - да презиме стављају испред имена
(Петровић Јован) и да месеце, уместо именом, означавају редним бројем
(нпр. "у десетом месецу" уместо у октобру). Неприкладност таквог начи
на изражаваља лако бисмо показали ако се упитамо, на пример, како би
звучало да је песник написао "Увело је цвеће, одбсго ме пети месец" и пот
писао са "Јакшић Ђура". Много је теже, нажалост, од таквих грешака оду
чити људе којима је месец нешто што се пише римским бројем у заглављу
службсног акта, а презиме нешто што се користи у списковима (где, с об
зиром на азбучни ред, мора доћи испред имена).
Аргумент је безвредан, јер термин болница нипошто не искључује присуство свих оста
лих уређаја и просторија које спадају у модерну медицину. У земљама које боље поштују
традицију, здравствене установе које сигурно нису нимало лошије опремљене од наших
још увек се зову једноставно hospital, hбpital и тако даље.
188
Vll. Избор речи и обрШа
189
Иван Клајн
190
Vll. Избор речи и обрта
191
Иван Клајн
Помодне речи
29. Језичке моде, као и све друге, смењују се из године у годину. "Од
редиште, одредница, одредба"- писао је 1975. Коста Тимотијевић у је-
192
VII. Избор речи и обрШа
30. Пример непријатно дуготрајне моде даје нам реч центар, за коју је
у Павешићевом Језичном савјеШнику (1971) речено: "У посљедње се ври
јеме та ријеч употребљава као назив за различите појмове па је изгубила
своје право значење. Каже се нпр. управни центар, медицински центар,
центар за пропаганду, центар за стране језике, туристички центар, опскрб
ни центар, центар за папир, центар за поправак електричних апарата и сл.
193
Иван Клајн
узети коју нашу јасно одређену ријеч, нпр. средиште, школа, завод, уред,
одсјек, одјел, погон, сабирница, радионица, поправљаоница, мјесто и сл."
Овај савет у потпуности важи и данас, јер "центроманија" у међувремену
није ослабила: напротив, безбројне школе претворене су у "образовне цен
тре", "центре за обуку" и слично, а добили смо и спортске центре, тржне
центре, центре за социјални рад, центре за одмор и рекреацију и тако даље,
од "Центра за мултидисциплинарне студије" па до "Центра за живинар
ство". Кад се свему томе додају десетине скраћених назива типа "Центро
пром", "Центрокооп", "Центротекстил" итд., јасно нам је даје мода у овом
случају прекорачила све границе разума и доброг укуса.
194
VII. Избор речи и обрШа
реч, чак и кад не шкоди другим изразима потискујући их, шкоди самој се
би: добар стилиста устезаће се да је употреби, свестан да је банализована,
да је услед пречестог понављања изгубила свежину и убедљивост.
195
Иван Клајн
Неологизми
196
VII. Избор речи и обрШа
197
Иван Клајн
јућим прилогом ("0 томе још нису заузети децидни ставови", ,,Децидно је
речено да ... " и сл.): латинско decid- је глаголска, а не придевска основа, па
је ,,децидни ставови" исто тако погрешно као кад бисмо рекли "кандно во
ће" или "блиндна кола". Правилан облик је децидиран, децидирано, али
и њега би било много боље заменити неким домаћим изразом: недвосми
слен, јасан, одлучан и сл. Слично је с крњим обликом репрезент, који би
једино могао гласити репрезентант (ент, завршетак основе, побркан је с
латинским партиципским наставком као у дириг-ент, асист-ент итд.), али
је и то непотребно поред наших речи представник, заступник (или при
мер). Поменимо- мада нису најновијег датума- и експонат, примљено из
руског али етимолошки погрешно (од лат. exponere партицип је expositum
а не exponatum; може се успешно заменити домаћим неологизмом изло
жак); пеналтик, у језику спортских новинара искривљена од енгл. penalty
kick, али сасвим сувишно крај два синонима - пенал и једанаестерац; и
противречне по саставу придеве тродупли и четвородупли, које у књи
жевном језику свакако морамо заменити са троструки, четвороструки
или тројни, четворни. Крупну грешку, нажалост нимало ретку, предста
вља облик "безбедоносан" (очигледно по угледу на победоносан, плодо
носан, и сл.) уместо исправног безбед11остан (изведено из безбедност, као
и сигурностан из сигурност). Помало нсобичан је случај сложенице то
ки-воки, која је код нас обрнула распоред саставних делова: треба да гла
си воки-токи (енгл. walkic-talkie).
33. С друге стране, закључак да је нека реч лоше скована не мора још
значити њену аутоматску дисквалификацију. Слично као и за туђице, овде
се морамо држати правила: не забрањуј реч ако ниси у стању да јој нађеш
замену. Неологизам пластеник, на пример (назив за "стакленик" који ни
је од стакла, него од пластике), морфолошки је лош с обзиром на то да нс
постоји основа пласт- или пластен-, него само пластик-: али будући да се
никакав правилнији облик не јавља у оптицају, вероватно ћемо се морати
навићи на пластеник. Компромитација, све чешће у последње време, са-
. .
држи сличну неправилност као и експонат: према латинскоЈ партиципскоЈ
198
VII. Избор речи и обрШа
у облику "Избегавај реч А" или "Употреби реч Б", али не и савет који, у
суштини, значи "Снађи се сам". Неологизми се редовно јављају, и зато би
се међу новинарима и лекторима, у сарадњи с језичким стручњацима, мо
рала развити спремност да на њих реагују правилно и у право време. Не
вреди, наравно, чекати док нова реч престане да буде нова, али не треба ни
прерано позивати на узбуну. Током 1989. године, на пример, у медијском
језику често се јављала реч азилант (из немачког: особа која тражи азил),
потом повремено и изолант (за особе кажњене мером тзв. изолације). Ни
су најбоље сковане, поготову не ова друга, јер имају активни суфикс -ант,
док им је значење пасивно. Ипак, пре него што се упустимо у исцрпније
нормативне расправе о њима, можда би требало проверити да ли ће се и
једна и друга уопште одржати у језику. Преглед старих језикословних ру
брика показује нам да су доста пута вођене жучне и заморне полемике о
исправности и о моrућностима замене неког израза који је убрзо затим
изашао из употребе, па се цела расправа показала беспредметном.
199
Иван Клајн
нити уопште осећао као неологизам. Последњу реч, дакле, као и увек има
- да се послужимо једним стихом римског песника који често и радо ци
тирају језикословци - usus quem penes arbitrium est et ius et nonna loquen-
di (обичај у чијој је власти пресуда и право и норма говора).26 Из праксе,
из стварне и колективне употребе у крајњој линији произлазе правила, а не
обрнуто.
Обрти и конструкције
функција и сл. Последњих година, на пример, везник него само што није
ишчезао, потиснут гломазним спојевима у односу на и у поређењу са:
"Температура је за три степена нижа у односу на јучерашњи дан" (тј. три
степена нижа него јуче), "Утрошак горива већије и до 28 одсто у поређењу
са Савезном Републиком Немачком" (него у Савезној Републици Немач
кој), "Посета је двапут мања у односу на исти период прошле године" и сл.
Изузетно је омиљен псеудоучени израз у функцији, па уместо да се каже да
ванредне мере треба да смире ситуацију, или да високе царине штитс домаће
произвођаче, читамо да су мере "у функцији смиривања ситуације" а цари
не "у функцији заштите домаћих произвођача" (као и обично с именицама
200
VII. Избор речи и обрШа
уместо глагола). Неки пут у функцији значи напросто као, нпр. "иступио
је у функцији бранитеља неправедно осумњичених". Ту спадају и приме
ри као "Говорило се о још увек затегнутим односима на релацији штампа
- покрајинско руководство" (односима између штампе и руководства),
"нису могли доћи из разлога што су учествовали на турниру у Атини"
(јер су учествовали), "постигнути су значајни резултати на плану развијања
међународне сарадље" (у развијаљу) итд. Аналоган је и пример с телеви
зије који наводи М. Јефтић: "Цртић Пчелица Маја је изостао јер је емиси
ја краћа у трајању од пола сата."27 У свим оваквим случајевима требало је
да лекторска интервенција одстрани апстрактне синтагме и замени их
обичнијим, краћим и разумљивијим речима.
О плеоназму
201
Иван Клајн
вљање речи може бити стилски обележено (нпр. у народној песми бол бо
лује) или имати иронични призвук (нпр. брза брзина). С обзиром на све
ово, неоправдане су осуде које се покаткад чују на рачун речи као преду
слов, потешкоliа, подједнак, најпрви, најзадњи, започети итд., за које
се тврди да представљају непотребно продужење речи услов, тешкоliа,
једнак, први, задњи, почети. Пажљивим испитивањем редовно се може
утврдити да дужа реч не значи исто што и краћа, или да има друкчију упо
требу, или посебну стилску нијансу. Као што најчешће бива и с туђицама,
закључујемо да се речи не стварају без разлога.
202
VII. Избор речи и oбpiita
39. Последљих година у језику медија све чешће се јавља прилог иначе
као поштапалица, нарочито у почетку реченице. Мило ш Окука је у емиси
јама сарајевског радија и телевизије забележио "Иначе, снијег је падао ... ",
"Иначе, екипе путне службе .цјелују даноноћно ... ", ,,Десни бек Мартин,
иначе најстарији играч ... ", "Пред данашље свечаности, иначе у фоајеу ... " и
друге сличне примере.28 Ово "иначе" може бити врло корисно као сигнал
да се мења предмет разговора (такве речи постоје и у другим језицима,
нпр. француско or, немачко nun или iibrigens, итд.): да љега нема у тој
функцији, морали би се употребљавати знатно дужи изрази као "Напоме
нимо и то да ... " и слично. Ипак, несумљиво је да се доста пута (поготову у
средини реченице) ово иначе може избацити без штете по смисао. Па чак
и кад није сувишно, пада у очи даје неким новинарима прешло у навику,
тако да и по два-три пасуса узастопце почињу са "иначе". Од идеалног лек
тора могли бисмо очекивати не само да при прегледу текста уклони таква
понављаља него евентуално и да дотичном новинару укаже на манир које
га би се морао ослободити.
203
Иван Клајн
205
Иваи Клајн
шење: оно може бити метафорично (нпр. зебра у значењу "пешачки прелаз",
ручица итд.) или метонимијско- с једног на други предмет повезан по
смислу, најчешће с дела на целину (нпр. грло као назив за коња или дру
гу животињу) или с целине на део (Нова година у смислу "први јануар").
Запажа се "амелиоративна тенденција" (склоност ка побољшању) у проме
нама значења: реч министар првобитно је значила "слуга", маршал- "ко
њушар" а канцелар- "чувар капије"; срећа (од срести) првобитно је имала
неутрално значење "судбина", "оно што се сретне" (одатле још и данас из
рази као бити зле среће или добра ти срећа), али је преовладало повољно
значење. Постоји и обрнута, "пејоративна" тенденција: од придева вешт
добили смо именицу вештица; метреса (фр. maitresse) спала је са значења
"господарица" на значење "љубавница"; глагол преминути {= прећи, про
ћи) специјализовао се у значењу "умрети", итд. Ове последње промене
углавном су последица суфемизма (в. ниже, § 13), тј. жеље да се неугодан
израз замени неким блажим и лепшим: у контексту, право значење избија
на површину, и резултат је да и ,,лепа" реч ускоро "поружни".
206
Vl/1. Зиачење речи
1 lgnorare у латинском значи само "не знати". Значење "прсзрети, занемарити" овај
глагол је добио у енглеском (одакле се пренело и у друге језике), али ни ту оно не важи за
придев ignorant.
207
Иван Клајн
208
Vl/1. Значеље речи
209
Иван Клајн
(б) Речца односно служи у првом реду да у сажетом виду означи коре
лацију међу паровима појмова: "Било је уобичајено да деца наслеђују одећу
старијег брата, односно сестре"- подразумева се да су мушка деца наслеђи
вала одећу од брата, а женска од сестре. Може означавати и алШернаШиву
без одређене корелације, у ком случају је приближан синоним за или: "Та
блете, односно капи узимају се под контролом лекара" (неко узима табле
те, а неко капи). Погрешно се, међутим, јавља односно у реченицама као
"Главну реч имају САД, односно земља у којој је кошарка и рођена", "У
пубертету, односно од дванаесте године живота надаље, долази до наглих
промена" и сл. Пошто овде нема никакве алтернативе, него се претходни
појам (САД, пубертет) само поближе објашњава или илуструје новим по
дацима, уместо речце односно требало је да стоји то јест (У пубертету, то
јест од дванаесте године живота ... ) или се она понекад може напросто
изоставити (САД, земља у којој је кошарка рођена).
210
Vl/1. Значење речи
супротном смеру од мене. Изрази као "коцкаста шара" или "свеска на коц
кице" сигурно се никада неће моћи избацити из фамилијарног језика, али
изван тога морали бисмо пазити да никада не кажемо коцка (назив геоме
тријског тела) када мислимо на квадрат (геометријску фигуру).
211
Иван Клајн
212
Vl/1. Значење речи
213
Иван Клајн
214
V//1. Значеље речи
Еуфемизми
215
Иван Клајн
216
V//1. Зпачеље речи
(а) Све што смо рекли вреди и за именицу закључак, која се често
употребљава уместо именице одлука. Већ се одавно уобичајила синтагма
остваривати закључке (или спроводити закључке, остварити закључено
итд.}, која се противи свакој логици, јер се закључак може прихватити или
одбацити, потврдити или порећи, али се нс може остварити. Коста Тимо
тијевић је у Борби поодавно цитирао реченицу са састанка у Градском ко
митету: "Предстоје конкретни договори о спровођењу у живот конгресних
одлука и закључака Градске конференције СК" и коментарисао: "Испада као
да се 'на нивоу Конгреса' одлучује, док се 'на нивоу Градске конференције'
само закључује. То му дође и као знак скромности, непретенциозности, 'не
узурпирања' права и надлежности више инстанце - али и као ограђивање,
ограничавање (да не кажемо 'минимизирање') сопствене одговорности."?
217
Иван Клајн
218
VIII. Значење речи
треба ... или Ми смо за то да ... хладнокрвно ће рећи Став је овог тела да
(се поред манастира саrради вештачко језеро), Заузет је став да (се за
утрошене милијарде нико не позива на одговорност), па чак и само "Став
је да ... ", с врхунском неодређеношћу која звучи као "Божја воља је да ... "
или као латинско fas est, и против које нема призива. Уколико пре поста
немо свесни да "став је", без додатака, не значи баш ништа (а с додацима
врло мало) - утолико ћемо пре присилити отуђени функционерски језик
да се повуче и уступи место живом, ненашминканом језику обичних људи,
у коме се не говори ни више ни мање него што се хтело рећи.
РЕЧНИК
Иван Клајн
РЕЧНИК
ак. - акузатив
В.- ВИДИ
вок. - вокатив
ген. - генитив
дат.- датив
лок. - локатив
енгл. - енглески
ж.- женски
ијек. - ијскавски
инст.- инструментал
итал.- италијански
јд.-једнина
м.- мушки
мн. - множина
ном. - номинатив
нем.- немачки
ум.- уместо
уп. - упореди
фр. - француски
хрв. - хрватски (стандард)
шп. - шпански
223
аикидо: V 11.
А
Аиша иАјша.
ајатолах, ми. ајатоласи.
ајвар (обичније него хајвар).
Абдулах, вок. Абдулах или Абдула
ајде, ајд (без апострофа), ајдемо, ај
ху: V 3в. дете; боље хајде итд.
абер не него хабер.
ајмокац: Vll 12.
Абориџини (аустралијски доморо
а камоли.
ци). Не "Абориџани".
акваријум и аквариј.
АВС или Еј-Би-Си, ген. АВС-ја или
Акино, Корасон (Corazon Aquino).
Еј-Би-Сија: IV 61.
Акира Куросава (не Акиро).
Авrани или Авганци (нација); Авга
нистанци (грађани Авганистана). ако будем долазио (дошао): О 11.
авијација (и ваздухойловсШво): ll 7. акорд, ген. ми. акорда или акорада:
V7б.
авио-, авио-.маШеријал, авио-карте
(или авиоматеријал итд.): IV 30д. акт, ми. акти или акта (списи): V
8; актови (слике).
авлија: Vll 8а, 13.
активност: Vll 10.
АВНОЈ, АВНОЈ-а и Авној, Авноја:
IV 59в. ала (чудовиште) боље него хала.
225
Аљаска артикл
226
артиљерија Бабарога
Аугзбурr (Augsburg).
аудио-: аудио-уређај, аудио-касета
итд.: IV ЗОж; аудио и видео уређаји:
IV ЗОе.
аудиторијум или аудиториј: Vlll6. Баас (не БААС,јер није скраћеница).
аудиција: Vlll 6. баба, баба Јулка, али баба-Јулке,
Аустралија: аустралијски и ау- баба-Јулкин (цртица нсобавезна):
сiйралски; Аустралијанац, Аустра- IV 27 .
.шјанка (дат. -ки) и Аустралац, Ау- Бабарога и (као заједничка имени-
стралка. ца) бабарога.
227
Бабина Греда бегати
бакцил не него бацил. Бачер, Бач, не него Бучер, Буч (в. то).
228
беrство беспредметан
без-, једначи се или стапа са следе бекство (ијек. бјекство): Vll 17.
ћим сугласником: IV 11. бекхенд, не бекенд.
безакоње, безаконик итд.: IV 10. бела (бијела) кафа: Vll 15а.
безбедностан (ијек. безбједносШан); Бела (Бијела) кylia (у Вашингто
безбедносна ситуација (не "безбс ну).
доносна"): Vll 32б. белац, ијек. бијелац: IV 43; белцем
безбели: VII 13. (бијелцем): V 4.
безбол, боље бејзбол. Бела Црква.
безброј: V 9. белети се, белео се, белела се (ијек.
без да погрешно, треба "а да не" бијељети се, бијелио се, бијељела
или не + глаголски прилог: Vl 52, се), али: белити (чинити што бе
VII 16. лим), белио је, белwzа је (ијек. бије
без даљег и без даљњег: Vll 16. лиШи, бијелио, бujeлwza).
безе- не него бес-: бесраман, бесу Бермуда или Бермуде (ми.); на Бер
~iе~ашски итд.: IV 11. муди или на Бермудама (не Берму
229
бестрага Блажена дјевица Марија
230
бледо плав Бразаус~ас
231
Бразил бурлеска
232
бурмуџија веома
233
Верди вода
Версај (Versailles ), боље него Вер Вис, вишки (обичније него виски): V
саљ; Версајски уговор: IV 49д. 27б.
Вестинrхаус (Westinghouse}, не Ве виски, виски}а: IV 17.
сШингхауз. висок, виши, највиши: V 26.
веliина (слагање с глаголом): Vl11. Високи Дечани: IV 49з.
Вечерње новости: IV 49д. високоучен, висококвалификован,
веш: 11 7, VII 12. високофреквенШан, високойошШо
вешт (ијек. вјешШ), вешШица (вје ван (али и високо йошШовани): IV
шшица): Vlll2. 33, ЗЗа.
вештац (ијск. вјешШац), вешца, мн. височанство (није исто што и вели
вешци. чансШво: Vlll 4а); Ваше височан
234
водитељ ra
235
Габријел гледати
236
rледнште гошliа
гојитн: го}, гој.мо, го}Ше: V З8а; господар, вок. госйодару (ређе го
гол-аут. rоспоштина.
јат (јак човек, див). Гоце, ген. Гоце или Гоцета: V 12.
гол-линија. гошliа, ген. мн. гошћа: V 7а.
237
Грабчановић ДаВинчи
V 36.
д
да(+ презент): Vl2l-21б.
грло:VIII 2.
гро-план (боље: йрви или йредњи да и што: VI 50.
йлан). дабоща.
гротеска, дат. гроШески (боље него дабоме и дабогме.
гроШесци), ген. мн. гроШески и гро давалац (нс даваоц), мн. даваоци,
Шесака: VlllЗ. Прид. гроШескни. давалаца: V 17.
Гроцка, у Гроцкој, грочански, Гро Да Винчи (Da Vinci), Леонардо да
чанин, Грочанка (дат. -ки). Винчи: IV 41, 64б.
238
Да Гама дезен
239
дезерт димензија
240
Димитров докумен(а)т
241
доле драма
доле, ијек. доље: силази доле: Vll З8. досетка, дат. досетки; ијек. досјет-
доле-rоре (ијек. доље-горе). ка.
доле (ијек. доље) йотйисани: Vll З8. до синоli.
долити, долиј, долијмо, долијте: V досје (боље него досије), мн. досјеи.
З8. доскитати: 114.
домазет: 11 4. доскора.
до малопре и домалойре (ијек. -йри- доследан (ијек. досљедан): VII 17.
је). дослух (бити у дослуху с ким); до-
Дом лордова: IV 49г. слук само у значељу "пријатељ
домовина: Vll Зд. ство''.
242
дрвноиндустријски Ђурђеви ступови
243
е енглеско-руски
ЈЕ
економски: VII 10.
Економски факултет Универзите
та у Скопљу: IV 50.
е (изговор): Ш 4. економско-пропагандни програм:
-ек, в. -ец.
райlи.
244
Енд ру жетелац
ж
Ендрус (Andrews) или Ендруз (по
енгл. изговору); не Ендрјус: IV 65.
ензим, боље него енци.м.
епоха, дат. ейохи и ейоси: V 2; (и си ж. (=женски): IV 56.
ноними): ll 1. жабљи (епентетско л): О 11.
ЕПП, ЕПП-а. Види и: Vlll 14. жалибоже (прилог).
245
жети задњи
246
задњонепчани зарђати
247
заредом Зебе ц
али: нека буде нешто за сада а не захтев (за шта, за чим): Vl 7; ијек.
што за касније. захтјев.
само јер (или зато што). због (узрок), ради (циљ): ll1, VI 49.
затруднети,затруднела,затрудне збрда-здола.
ће (не затруднити итд.): V 31; ијек. Зверев (акцент): Ш 24.
затрудњети, затрудњела.
зверка, дат. зверки; ијек. звјерка.
заувек (ијек. заувијек).
звиждукати, звиждућем и {ретко)
за узврат: IV 39а (допуштено и за
звиждуче.111.
узврат).
згодитак, мн. згодици.
зауман, заумност: II 1.
згорег(а): није згорег = није суви
захвалити, боље него захвалити се
шно.
(али: захвалити се на части и сл. =
учтиво одбити). здесна (не с десна).
248
зебра иrде
249
Иrлесијас из почетка
250
израчити Индонезија
изузетак, мн. изузеци, изузеШака. имати смисла (за шШо): VII 15а.
Изузетан, Изузетно (не изузётан, изу имати у виду: Vll 15а.
зётно). именилац (не имениоц), мн. имени
изх- не него исх-: исходишШе, ис оци, именилаца.
хракнуШи итд.
имиџ: VII 9, 30а.
изц- не него исц-: исцрташи, исце
Имотски, из ИмоШског, имошски
лиши (ијек. исцијелиШи) итд. (придев), Имоћанин, Имоћанка (дат.
изч- не него ишч-: ишчауриШи се, -ки).
ишчешљаШи итд. имперфект и имйерфекаш.
изш- не него иш-: ишамараШи, ише импресарио, имйресарија, са и.w
ШаШи се итд.
йресариом.
-ије- (двосложни и једносложни из импулсиван, боље него имйулзиван.
говор): Ш 20.
-ин (промена презимена): в. -ов.
иједан, и од једног, и у једном итд.:
Ива (Индустрија нафте), Ине, Инин,
IV 35. боље него ИНА: IV 59в.
ијекавац, ијекавски, ијекавшШина,
иначе: VII 39.
ијекавизираШи, обичније него јека
инаџија, инаџика, дат. инаџики.
вац итд.
индивидуални пољопривредник:
-ијум и -иј (обично хрв.). Види и
поједине речи.
VII23.
индиго: индиго йайир (боље него
икад(а) (=било кад).
индиго-йайир, уп. IV 21, 22); обични
икакав, и од каквог, и за какву итд.:
и индиго йайир.
IV 35.
Индијанаполис (lndianapolis ), не
и камо.
Индијанойолис: IV 65.
ико (хрв. итко), икога, и од кога, и Индијанац: IV 43; амерички Инди
о ком(е) итд.: IV 35. јанци (сувишно): VII 38.
икоји, и од ко(Је)г(а) итд.: IV 35. Индијски океан.
иколико (=макар колико). индоевропски; Индоевройљанин.
икуд(а). Индокина, индокинески (али индо
Илирски покрет; илирац (припад -кинески = индијско-кинески).
ник Илирског покрета): IV 53. Индонезија, Индонежанин, Индо
Илић, Војислав Илић Млађи: IV 43а. нежанка (дат. -ки; не Индонезијац);
251
Индустрија машина и тра~тора испрва
252
Истамбул ишчилети
253
ишчистити јелка
ЈТ
ски, (ј)еванђелски и (ј)еванђеоски;
(ј)еванђелиста.
Јеврејин и Јевреј, мн. Јевреји; Је
ј (правила 0 писању): IV 11-18, IV врејка (дат. -ки): IV 4З.
62. Јеврејска држава.
254
је л' те? јуче(р) увече(р)
255
као
к
како (неодређено): Yl33.
како год (било како), какогод (нека
ко).
к (предлог), к iйеби (боље него ка како-тако.
256
капитал Кербер
257
кечиrа ко rод
258
КОД конобар
козак, козаци.
колосек, ијек. колосијек и колосјек.
коминтернски, не коминтерновски.
Козара,козарачки,Козарчанин,Ко
зарчанка (дат. -ки). Комо (Como), Кома, у Кому: V 11.
козјн (боље) и козији: V 28. комоција (неправилно према при
деву комотан), боље удобност, од
који ("филм кога смо видели", по
носно безбри:ж:носш, немар итд.
грешно): Vl 5; (у неодређеном зна
компакт диск: IV 24.
чењу): Vl ЗЗ; ког(а)/којег(а), ком(е)/
којем(у): О 11, V 25; положај у рече компензација: VII10.
ници: Vl57. компјутер: VII За, 11.
који rод (ма који); којигод (понеки). компјутеризовати, -изован, -изаци
ја: Vlllla.
који пут: IV З4б.
компромитација: VII ЗЗ.
кока, дат. коки: V 2а.
комунике, -еа и коминике, -еа (уме
кока-кола (пиће); Кока-Кола (Co-
сто једног и другог боље је саой
ca-Cola), компанија.
штење).
кокошјн (боље) и кокошији.
комунист(а), ген. мн. комунйста
Кокто (Cocteau), Коктоа: Vll. (не комуниста): Ill22.
кола: Vlll З. комфор, кол-tфоран.
колабирати (доживети колапс), не комшика (није уобичајено комшиј
колайсирати. ка) И KOJI1ШltHUЦa.
259
консеквентан кофеин
260
кофер крунски принц
261
Крушевац Л ахор
л
грешно је "видео сам његову кћи" и
сл.).
куда и где (гдје): Vl З4а.
куд(а) год (ма куда) и кудгод (неку л(= литар): IV 58.
да).
лабудова смрт (не "смрт лабуда"):
кудикамо. VIЗ.
кујна, боље кухиња; прид. кухињски. Лавоазје (Lavoisier): IV 64а.
кука, дат. куки. Лажа и паралажа: IV 49д.
кукавичји (боље) и кукавичији. лаик, лаички, лаицизам: IV 13.
Кулен-Вакуф: IV 24. лајати, ла}, лајмо, ла}Ше: V З8а.
културноисторијски (према "кул лајтмотив.
турна историја"); културно-исто
лакеј, вок. лакеју: V З.
ријски (културни и историјски).
Ламанш (La Manche).
културно-уметнички (ијек. -умјеШ
Ланг (вокатив): V За.
нички), кулmурно-йросветни (ијек.
-йросвјеШни), културно-забавни итд. лане (11 З) и лани; лањски.
ма Илије); кума Мица, кума-Мице, ласер (П 7), боље него лејзер; ла
кума-Мицин (цртица необавезна): серски.
262
-ла ц Ло р ка
263
ЛосАнђелес мај чи ца
м
Анђелос: IV 65.
лото, лоШоа, на лоШоу (nравилније
би било лоша, на лоШу: V 11 ). Не
Лошо,ЛОТО.
м (=метар, без тачке): IV 58.
лубања и лобања.
ма, одвојено (ма који, ма куда итд.),
Лужички Срби; лужичкосрйски. али мада (иако): IV 36.
Лука, дат. Луки: V 2а. Мавар, Мавра, Мавру (не Мавара,
лумпенпролетаријат (састављено Мавару), мн. Маври (не Мавари).
по Прав. р.). маrаза: VII 13.
лупа: VIII 1. маrазин и магацин (складиште);
лупеж, луйешки, луйешШво. ТВ-магазин.
лутка-филм, боље луillкарски фШLМ маrационер, боље магацинер или
или фШLМ с луШкама. складишШар.
Луцерн (Luzem), луцернски (не лу Маrбет (Macbeth): IV 3в.
церншки).
ма rде (ма гдје).
маrистеријум и магисШериј.
Маrлај: Маглајац (или Маглајлија),
љ
Маглајка (дат. -ки).
маrнезијум и магнезиј; магнезијум
-оксид и сл.
љубак, љуйка, љуйко; љуйкији, нај мајка, дат. мајци, ген. ми. мајки
љуйкији. (ретко мајка, мајака); мdјка (бака),
љубитељка, дат. љубиШељки. дат. мајки.
љубиli (љубавни роман):
11 3, VII 3б. Мајка Храброст: IV 48а.
Љубица, вок. Љубице (V 3r); Љуби Мајлер (Норман), уобичајено али
чин. погрешно уместо Мејлер (Mailer):
љубичица, љубичицин: V 18а. IV 65.
Љубљана,Љубљанчанин,Љубљан Мајорка, на Мајорки.
чанка (дат. -ки). мајстор Жика, мајсillор-Жике: IV
љуљашка, дат. љуљашци. 27; вок. мајсШоре:
V 3.
љутиli и љуШич (цвет). мајчица, мајчицин: V 18а.
264
ма кад Матица српска
ма кад, ма какав, ма како. мањ (осим): мањ ако ... .мањ да ...
макартизам: IV 5З. мање-више.
з з. маршал: Vlll 2.
малодобан: VII За. марш-батаљон, марш-колона: IV 2З.
мало-помало. маршрута: IV 2З.
лtаски и .wаска.
Малта, малШешки, МалШежанин,
МалШежанка (дат. -ки). мас-медиј, мн. мас-медији (сред
малтене (и безмало): II 1. ства масовних информација).
265
мати ш -месечни
међутим.
махаr.они, махагонија, махагонијев.
Мека, у Меки: V 2г.
махати, машем, машући (није добро
махајући, мада га Прав. р. допушта). Мекrро (McGraw), Мек Гро (Мас
Graw) погрешно Мек Гроу: IV 64г.
Мачадо (Machado ): IV 646.
Меклауд (McLeod i McCloud): IV
мачак (вокатив): V За.
З в.
мачевалац (не мачеваоц), мн. маче
Мек:лин (Mac1ean), али Меклејн кад
ваоци, мачевалаца.
је шкотско презиме: Фицрој Меклејн:
ма чији (било чији).
IV Зв.
мачји (боље) и мачији: V 28. Меклоски (McCloskey), Меклоски
мачка, дат. мачки: V 26. ја: V 14б.
машинка, дат. машинки и .машинци. Мексико, ;uексички и мексикански.
ма шта. Главни град такође Мексико; није
оправдан енгл. облик Мексико СиШи.
мега-: IV 20в.
Меланија (вокатив): V Зд.
меда и медо (промена): V 10.
Мелбурн (MelЬoume ), мелбурнски
медаља за храброст: IV 49 ђ.
(не мелбурншки): V 27.
Медвешчак, нс Медвешћак.
мени (јеловник), менија, мн. менији.
меде11и месец (ијск. мјесец): Vll 15.
merde (фр.): VII 5.
медијала, не медиала.
Мерешковски (Мережковский): IV
медијум и медиј; медији (јавна гла
З в.
сила); медијски: IV 18.
Мерилин (Marilyn), не Мерлин.
Медичи (Medici): IV 64б; нагласак
мерино: мерино овца, мерино вуна
Медичи, нс Медuчи.
или мерино-овца итд., уп. IV 21а,
медицина, медицински, медицинар,
25а.
нс медецина итд.
меродаван: VII 15.
медо: в. меда.
месец (ијек. мјесец), радили с.мо и
међу с акузативом и локативом, ићи йо месецу, али йрви људи на Месецу:
међу људе, биШи међу људима: О 11. IV 45; инструментал месецом: V 4а;
међу- састављено: међусйраШ, ме цео месец дана и сл.: VI 14.
ђуйланеШарни итд.: IV 28. -месечни (ијек. -мјесечни): Шриде
међувладин: Vll 33. сеШшесШомесечни итд. (састављено).
266
месна заједница мљацкатн
месна заједница, погрешно "на ме мини: мини сукња, мини интервју и
сној заједници": VI 4За. сл. (одвојено, као непроменљиви
место (ијек. мјесто), према разме придев): IV 20в, 28б.
штање (раз.мјештање): II З. мннијум и миниј.
метак, ген. јд. метка, ном. мн. ме министар:VIII 2.
ци, ген. мн. метака: О 11, IV 5. Минотаур: IV 41.
метакса (пиће): IV 46. минут (и минута): VII 8а.
металопрерађнвач, -ачки. миражџика (и миражџијка).
метар:II 7, VII 8а. мнснонар (обичније) и мисионер.
метафизика: 11 7. мислилац (не мислиоц), мн. Ашсли
метафора: II 7. оци, мислилаца.
267
Мљет мучилац
268
мучке назвати
н
надасве (изнад свега).
надати се је да ••• (погрешно): Vl
28а.
надбискуп: Vll14.
на и у: VI 4З, 4За, VII З5; на Шему:
VI 4Зб; на Шелефону, в. Шелефон; надвоје; надвоје-наШроје.
йеШи се на брдо, бити на брду, ићи наддруштвен: IV 10.
у школу, бити у школи: О 11. надесно.
З8. VIIЗг.
надохват.
навише.
надри- састављено, надрийесник,
наводно: VII За.
надрикњига итд.: IV 28.
наврат-нанос.
наде-, не наШе-: надскочиШи, над
Навратилова (акцент): Ш 24. сШражар, надсШрешница итд.
на време (ијск. на вријеме). надугачко.
269
наздравље на ноге
270
нањ наслов
нањ. на прсте.
напамет (наизуст), али йало .11tи је наручилац (не наручиоц), мн. нару
на йамет ... : IV 37в. чиоци,наручилаца.
271
на смрт неiДе
272
неrо неприменљив
273
неприкосновен нов
274
Нова година ЊуДелхи
њ
Новости(= Вечсрњс новости): IV 51.
Ного (промена): V 10.
ногомет, ногомеШаш, ногомеШни: 1
7, VII За. његов и свој: Vl31a.
нож, ноже.м: V 4; ножеви: V 6. Њеrова светост и сл.: IV 54.
Нојшател, погрешно ум. Нешайlел њен и њезин (у односу на свој): Vl
(Neuchatel): IV 65. З1а.
275
Њудил обуимати
276
обустава рада однети победу
277
ОДНОС олабавити
однос (v односу на): II З, Vl48, VII одх- не него omx-: оШХранити, от
З б. хукнути итд.
278
олакшавајуliе околности осам хиљада
опаска,дат.ойасци,ген.мн.ойаски
IV 33.
{ретко ойазака). општи и ойћи: 1 7, Vll Зд.
Опатија, ойаШијски, ОйаШијац, Ойа ораторијум и ораториј.
Шијка (дат. -ки). орrанизам (акцснт): Ш 22.
ОПЕК, ОПЕК-а, ОПЕК-у итд. организовати (-иpaiilи): ll 7.
опел, возим ойел (нс ойела): Vl 4, Орден заслуrа за народ са златном
4а.
звездом: IV 49ђ.
опера: VII 13. орден подвезице: IV 49ђ.
оперета (акцент): Ш 22.
Оријент (источне земље и народи).
оповргнути: VII 18.
Оријент експрес: IV 21.
опонашати (= подражавати): Vll 3г.
орман и ормар.
опортун и ойорШунисШички (значе
осамдесете rодине: Vlll 7.
ње): VIII 4.
опредељеље, не ойределење (ијек. осамсто, осам сШоШина, осамсто
279
осведочити се отићи
280
откад( а) палачинка
п
отћушнути.
отуд( а).
офсајд: li 7. палата: П 7.
Охридско језеро: IV 49а. палачинка, дат. йалачинки и йала
281
паљење перпетууммобиле
282
Персија плајваз
283
план подвуliи
284
поддијалект појам
285
појас поп
286
поп потешкоliа
попевка (ијек. йойијевка), дат. йо посетилац (не йосеШиоц), мн. йосе
287
потка пратилац
288
Прва лига преимуliство
289
прекипети прехладити се
ШаШи. претпоноћнн.
прелити: йрелиј, йрелијмо, йрелиј претпоследњи (ијек. йреШйосљед
Ше.
њи).
прелудијум и йрелудиј (и йрелид,
претпоставити: за йреШйосШави
по француском).
Шије да ... (погрешно): VI 28а.
Прелчец, Прелчеца: V 166. претпразнични (и йреШйразнички).
премда (и мада, иако): П 1.
претпремијера.
преминути: Vlll 2.
претпродаја.
пренагљен: VI 25, Vll34.
претпрошли.
пренебрегнути: VII 18.
прете- не него йредс- (в. то).
преостатак, мн. йреосШаци.
претхисторија (обично хрв.)
препечен: Vlll 7. йредисШорија.
преписка,дат.йрейисци.
претшколски не него йредшколски.
пре подне (нпр. суШра радим йре
преузвишеност, Ваша йреузвишено
йодне), йрейодне (Шо йрейодне): IV
сШи, Његова йреузвишеносШ: IV 54.
37в. Ијек. йрије йодне, йријейодне.
преурањен: VI 25, VII 15а, 34.
Преподобни мученик Теодосије:
IV 49з. преустројити: VII 29.
290
прехрамбени притискати
291
при том(е) противвредност
292
протуберанца Радно Београд
293
радио- ранг-листа
ражџилитати се.
зумиј, -мијмо, -ми}Ше.
294
раноранилац рекла-казала
295
релација ролс-ројс
296
Ром
с (предлог): V 41; употреба уз ин сам (нпр. То сам ctlм урадио); ср.
струментал: VI 8-8г. род сdмо (нпр. Сdмо снимање није
са и без, са wtи без (са и без додат дуго трајало), за разлику од само(=
ка, не него с додатком и без њега): једино); не само.
Vl49. сам самцат: VII 37.
297
са мном светоназор
С ао Паул о (Sao Pau1o ), не Сао Пао светац, свеца, мн. свеци; свецем: V
ло: IV 65. 4.
саосеliати, саосећање, саосећајан и свети: Свети Наум итд. (црква),
Свети Сава (празник), свети Сава
суосећаШи итд.; ијек. саосјећаши итд.
(светац): IV 49ж, з.
саплеменик и суйлеменик.
светлеliе (ијек. свијеШлеће и свје
саплитати, сайлићем и сайлеiUаШи,
Шлеће) рекламе: VI 24.
сайлећем.
светло (ијек. свјеШло), именица: VII
Сапоро, Сайороа: V 11. За.
сарађивати, сарадња, сарадник и светложут, свеШлойлав итд.: IV 19,
сурађивати итд. З2. Ијек. свјеШло-.
Сарајево, Сарајлија, Сарајка (дат. светоназор (ијек. свјеШоназор): VII
-ки). З г.
298
Свето писмо сестри и
Северни (ијек. Сјеверни) пол. сервис (нпр. за чај), боље него сер
Северноатлантски пакт (ијек. Сје- ). виз; само сервис у значењу службе,
Северно (ијек. Сјеверно) море. радионице и сл.
Симона (боље) или Сшюн (фр. Si- скафандар, скафандра, боље него
mone, ж.); у промени: Си.моне, Си скафандер, скафандера.
мони, Симонин итд.: V 13. Скендербег, обичније него Скен
симпозијум или сrtмйозиј (ретко дер-бег.
симйозион, по грчком облику).
скеч, скечом: V 4.
синагога, дат. синагоги.
-ски (суфикс): V 14; (у руским пре
синоћ: 114. зименима): Ш 24.
синоћни и синоћњи. СКОЈ, СКОЈ-а и Ској, Скоја; ско
синтакса, синшакШички (уп. йракса јевски; скојевац, скојевка (дат. -ки).
- йракШичан, йрофШlакса - йрофи сконцентрисати (-ираШи), боље је
лакШички итд.); такође синШаксич концентрисати (-ираШи ).
ки (русизам уобичајен код нас) и Скопље (епентетско л): О 11; ско
синШаксни. йљански, Скойљанац, Скойљанка
синтеза (акцент): lll22. (дат. -ки).
300
скоро снети
86. слушкиња: 1 7.
Скотланд јард (Scot1and Yard). Смаил-аrа Ченrић.
301
снимајуhи дани спреј
302
с пролећа старо-
303
староседелац струкrурирати
сто и стол.
(цртица необавезна): IV 27.
стриптиз; стрийтизета и стрий
сто (100), сто један (или сто и је
тизерка.
дан), сто двадесетједан, сто три
десет йети итд.; стойедесетогоди стрићи, стрижем, они стригу;
304
структура сценарио
субк-, субс-, субт- не него суйк-, сусетка (ијек. сусјеШка), дат. су
суйс-, суйШ- (в. примере под тим сеШки.
305
т теле грам
таоц не него талац (в. то). телевизија: VII 8а; акценат Шелевй
тапецирати, Шайециран, боље него зија, не телевИзија.
Шайа-. телеrрам и брзојав: 1 7.
306
телеграф Тонкин
307
топ тродупли
308
троипособни ћорсокак
309
liy ужлебити
310
уз Улцињ
ном значењу).
уколико(= ако).
узбуђен (према узаврео, узрујан): П у корак: IV 39а.
1.
укосо.
уз воду; узводно.
у коштац: IV 39а.
узrој значи "узгајање" (биљака, жи
украј (предлог, нпр. седоше украј
вотиња) али и "васпитање" (људи);
ваШре).
уп. одгој.
украсти, украден (не украђен): V 36.
у здравље: IV 39.
укратко: IV 37а.
узети реч, узети у обзир: УП 15а.
укриво (прилог: косо, накривље
у зиму: IV 38. но).
уз инат.
укруг(= унаоколо).
узјахати, узјашем (не узјашиши,
укрупно (прилог, нпр. исйлаШиШи
-шим): V 34а. укруйно).
узорак: УП 17. укусан: VIII 11а.
узор-мајка, узор-деше итд.: IV 24. ул. (улица): IV 56.
у зору.
улево (ијек. улијево).
уз пут: в. усйуШ. у лето (ијек. у љеШо}: IV 38.
узрујан (према узбуђен, узаврео ): П Улис (= Одисеј), не Уликс.
1. улити, улиј, улијмо, улијШе: V 38.
уз то.
Улица омладинских бригада: IV
Узун, Узун Мирко, Узун Мирка, 49в.
Узун Мирков: IV 27а; у презимени
улога, дат. улози: УП 17.
ма састављено: Узун.мирковић и сл.
уложак, улошка, мн. улошци.
у име.
Улрих (Ulrich), не Урлих: IV 65.
у инат.
ултра- састављено: улШразвук, ул
уистину (прилог: истински). Шралевичарски итд.: IV 28.
уја, ујо {промена): V 10. улудо: IV 37а.
уједанпут; уједаред. Улцињ, улцињски, Улцињанин, Ул
уједно. цињанка (дат. -ки ).
311
умало у пролеће
умало (прилог, нпр. у~tало не забо вати промену по падежима (у " Уни
равих), али: у мало речи и сл. ти" - боље у листу " Униша" и сл.).
у ме(= у мене). Уницеф, Уницефа или УНИЦЕФ,
уместан (ијек. умјестан), -сна, -ено: УНИЦЕФ-а: IV 59в.
IV 7. унутрашњи и унуШарњи.
уместо (чега) (ијек. умјесто). унутрашњополитички.
312
упропастити учитељ
313
учитељ и ца Фјумичино
ушесторо.
фер-плеј: IV 24а.
314
фламенко фронцла
итд.): IV ЗОа; ручни шzи фото слог: фронт, Солунски фронт, Источни
IV ЗОж. фронт итд.: IV 52а.
фотографија: II 7. фронцла: VII 12.
315
Фрушка гора Хемпшир
316
Хеопс хрватство
317
хрвач цикцак
318
цилиндар час
Црвени крст.
ч (изговор): Ш 4.
Црвени Облак: IV 48а.
црвенокожац, црвенокошца
(мало ч(= час, без тачке): IV 58.
чавка: дат. чавци и чавки.
ц: IV 4З).
Чајавец (вокатив): V За; ген. Чајав
црвеносмеђ: IV З2.
ца; Чајавчев.
Црес, црески, Црешанин, Црешанка
(дат. -ки). чак: Vll8.
црква: ll 7, V6. Чаковец, Чаковца (V 16а); чаковач-
к и.
црквенословенски.
носив - нијанса између црне и сиве чартер, чарйlер лейl, чарйlер аран
боје): IV З2. жман или чарйlер-лейl ийlд.: IV
Црно море; црноморски. 20в, 25а.
319
-часовни чист~ а
често пута (погрешно): Vl 35. чилети (не чuлuiU.u): V 31; ијек. чu
љeiU.u, чилио, чиљела.
четверац: О 11.
четворица: V 30, VI 13. Чилипи, не Ћилийи: IV 64б.
четврт: Vll За; сваких (сваку) чe чип~а: дат. чийки (обичније него
iU.вpiU. caiU.a и сл.: VI 14. чийци); ген. мн. чийака и чийки.
320
чистоliа џул
чудом се чудити: VII 37. Џоан (Joan, нпр. Joan Collins): прави
изговор је Џоун. Друго је Џоан(а),
чука, дат. чуки.
од Joanna или Joanne (= Josephine
чукунбаба, чукундеда, чукунунук
Anne).
(поред шукунбаба итд.).
Џозеф (Joseph), вок. Џозефе: V 36.
чучеliке и чучећки.
Џоу Енлај (акцент): III 23.
321
шампионат шлаrворт
ш
шесШо, што је ср. род од редног
броја шесши ); шесшсшоши, шесШ
сШогодишњи(ца): IV 9, 34а.
нацрта.
Шкоро (презиме): V 10.
Шербур (Cherbourg), шербурски (не
шкорпија (поред скорйија: Прав. р.
шербуршки): V 27.
без разлога допушта само овај дру
шери (енгл. sherry, врста вина). ги облик).
шери-бренди (боље него шерибрен
шкорпион (оружје).
ди, како је у Прав. р.); још тачније
Шкот, ШкоШкиња, боље него Шко
чери-бренди (енгл. cherry brandy,
Шланђанин, -ланђанка.
ликер од трешања).
шкрrа, дат. шкрги.
Шеста флота: IV 49г.
шестомесечни (ијек. шесШомјесе шкуре: VII 13.
чни): IV 34в. шлаrворт: VII 12.
322
шлајм шукунбаба
323
Шулек Шчеliин
324
РЕГИСТАР ПОЈМОМ
325
вернакулар, в. наречЈе двојства 45, 64, 82, 83, 107, 134
вишезначност 32, 205, 214 Дејтонско-париски споразум 17
"војвођански језик" 9 диглосија З 7
вокатив 21, 120-121 дијалекти 13, 19, 21-22, 38, 45-49,
Вук-Даничићев модел (језик/прин- 62,67-69,79-81,83,85,90,139,
цип/систем) 1 вуковски модел 166, 172
(језик/принцип/систем) 14-15, дикција 65, 75, 91
19,25,35,62,67-68, 80,84-85 дублете, акценатске 82-83, 1ОО
вулгарност 19, 171 дублетизми 77, 135
дужина самогласника (слогова) 69-
генитив 20-21, 32, 58, 98, 108, 122- 70, 72, 74-75, 77, 79-84, 87, 89,
131, 137, 139-140, 144-145, 156, 91, 128, 136
177, 189, 191, 200
германизми 147, 155, 167, 173-174, екавски изговор (екавица) 22, 46-
176-178, 180-181, 210, 213 47,49,64,68,83-84,127,132
глаголи 1 глаголски облици 20-21, економичност ( економични израз)
54-56, 58-60, 71-72, 74, 79, 93, 56, 59, 61, 73, 143, 148, 214
96, 98, 102, 127-128, 160-162, експлицитне норме 19-21
171, 180-184, 191, 193-195, 197-
експресивност 52, 57, 113
200,206-212,214,216-218
елеганција (елегантно изражавање)
глаголски прилози 20, 134-136, 139,
58-59, 159
150, 159
енглески језик 19, 25, 30-31, 36, 38,
говори (народни, локални, матерњи,
43, 46, 48, 97, 61, 104, 115-117,
обични, свакодневни, супстан
171, 179, 181, 198, 207-209, 212
дардни, фамилијарни) 9, 13,
енклитикс 20, 72-75, 161-163
18-20, 22-23, 38, 46, 48, 62,
67-70, 76, 79-81, 83-85, 125- еуфемизми 206, 215-216
126, 128, 130, 136-137, 139, 152-
153, 156, 168, 171, 174, 180, 185- жаргон (арго, сленг, шатровачки го
187,202,210 вор) 57, 136, 171-172, 184, 187,
говорна култура 65-67, 75 193-194
граматички (језички, стручни)
приручници 5, 7-9, 33, 35, 41,
завршеци (имснички, глаголски,
44,47,62-65,68,86,90,93, 108, заменички, придевски) 98, 114,
114,116,119,150,161,170 119-123, 125-128, 132-133, 136,
грчки језик 18, 37, 88, 97, 115, 173, 144, 198
212, 215 законске одредбе о језику 11, 25,
губљење сугласника 94-95 29-32,35,40,49
326
заповедни начин, в. императив империјализам (језички и кул-
заменице (показне, присвојне, турни)60
односне,неодређене)21,54,57- имперфекат 20, 59
58, 74, 105-106, 112, 128-130, имплицитне норме 19-20,22
140-141, 144-145, 149, 153-154, индоевропски језици 18, 32
161, 163-164, 170, 187, 202
инструментал 21, 59, 98, 121-123,
"засебан" (оделит) језик 9, 17, 23-
129-132, 139, 141-144, 146
24,26,29,38,41-42,46
интернационализми 113, 115, 173-
значење (промене значења, значењ
175
ски преливи, значењско разли
инфинитив 20, 47, 56, 58, 133,
ковање)18,22,53-55,59-61,96,
98-100, 103-104, 106-109, 121, 147-152, 181
123, 133, 135-136, 139-144, 146, исти (један, заједнички) језик 8-9,
148, 151, 153-156, 168, 170, 173, 12-16, 18-19, 23-24, 27-29, 31-
175-180, 182-183, 188-190, 192- 34,38,40,42-46,49,51
199,205-219 историјски догађаји (писање вели
ког слова) 108, 112
ИДИОМ 15, 18, 23, 33, 38-39, 41, 46, источна варијанта, источна верзија
48 8,47-49,64,148
изговор (појединих гласова) 55, 57, источнохерцеговачки говори 9, 84,
63, 65-68, 72-75, 78-88, 90-91, 123-156
94-95, 100-101, 114-118, 124- италијанизми 178
127, 129, 138, 168, 174, 177, 197 италијанска имена 87, 117-118, 125
изговорна норма (изговорни стан италијански језик 25, 33, 41, 44, 57,
дард, стандардни изговор, орто
159, 173
епија) 65-68, 80, 86
ијекавски изговор (ијекавица) 22,
27,39,46-47,49, 64,80-81,83- ј (писање слова) 94, 97-98
84, 127-128, 131-132, 134-135 јавна употреба језика (јавна кому-
никација) 29, 37, 37-41, 43-44,
илирски језик 9, 43
165, 175, 200
име и презиме (поредак) 89, 101,
109, 188 јасност (исказа, изражаваља), 52,
54-55,61
име и презиме (деклинација) 90,
120-121, 123-126, 140 јединство културног живота 44-45
име (назив) језика 7-9, 11 _ 12 , 14_ 19 , једначење по звучности 94-95, 177
26,28-33,38-39,42-45,47,49, једнообразност,в.стереотипност
51, 63 ,јсдност" стандардног језика 15, 18,
императив (заповедни начин) 77, 46
82, 134-136 језик дијасистем 13
327
језик медија (јавних гласила) 62, језичко нормираље 19-23, 25, 28,
106, 116, 139, 146, 157, 161, 166, 30, 35, 47, 52, 57, 59, 62-66, 68,
171, 174, 176, 184-185, 190, 198- 84, 86, 88, 93, 99, 101, 106, 108,
199, 203, 209 112, 117-119, 121-125, 127-128,
језик Срба у Хрватској 11, 26, 39, 130-134, 137, 139-140, 144-147,
43, 64 149-152, 155-159, 162, 165-166,
језици народа и народности (нацио- 196-201, 213
налних мањина) 11, 24, 26, 37, језичко осећање 52, 67, 78, 81, 88,
39-42, 45, 48-49 135, 143, 152, 163, 166, 168, 172,
језичка криза 32, 40 185, 191
језичка (говорна) култура 14, 45, 51, језичко раздруживање (растакање)
64-67, 75, 93, 169, 183 14, 17-18, 38, 43, 63
језичка политика 5, 7-8, 11, 37, 40- југоносталгија 27
41, 49, 51, 63, 83, 169, 183 ,југословенски/југославенски језик"
језичка правилност 51, 59, 61-62, 9
65-67, 117-119, 121-125, 127-
128· 130-134, 137, 140, 144-1 47 • кајкавско наречје 18-19, 46, 69, 127
151-152, 156-157, 159, 162, 196-
200 какофонија 57, 127
328
континуитет 11, 31, 36, 59, 93, 117 46-47, 54, 59, 62, 119, 168, 173,
конференцијашки језик, в. биро 177, 197-198
кратски језик мотивисане речи 176
краткоћа исказа 56, 58
критеријуми (ауторитета, географ наглашавање речи (слогова, вокала)
ски, књижевни, аристократски 71-91, 98, 105, 124, 128,
и др.)
61-63 161-162, 168, 202
кроатизми 47, 54, 129, 141, 167-168 наречје (вернакулар, дијалектска
кроатистика 19, 24 група) 13, 18, 19, 38, 46, 127
наслови (писање великог слова)
111,113
латиница 15, 18, 31-32, 36, 39-40,
47, 49-50, 64, 114-115 нација и језик 9, 12, 14, 16-19,
23-25, 26-27, 31-32, 36-38,
лексика (лексикографија) 13, 15, 19, 41-46, 50-51, 60, 172, 174, 184
22,36,46-47,53, 62, 71, 74, 77,
национални језички стандарди 8,
85-87, 89, 99, 102, 115, 165-166,
168-170, 175, 180, 191, 205 19-20, 22-23, 24-26, 28-29,
32-34
лексичка норма (лексички стан
начелајезичке политике 7-8, 37-50,
дард) 165-166
52,59
лепота језика 48-49, 57, 61-62
негација (двострука) 151-160
литванска презимена 90
немачки језик 12, 25, 31-32, 36, 43,
личне заменице 54, 56, 72, 128, 141,
54-57, 60, 118, 147, 159, 173-
161 174, 177-178, 180-182, 199, 203
ненаглашене дужине 69-70, 72, 77,
мађарска имена 87 79-84,87,89,91,128
мађарски језик 29, 39, 41, 49, 88, неодређене заменицс и прилози 106,
172-173 128, 154
македонски језик 18, 39, 41, 50, 89, неодређеност 106, 154, 185, 188, 191,
125 216, 219
мала слова: писање 102, 108-114, нсологизми 168, 177, 179, 196-200,
143 206,209
матерњијезик (говор) 43, 48, 70, 76, неутрализација варијантних опози
79, 85,152,162,187,201 ција 8, 47
Међуакадемијски одбор 9, 62 Новосадски договор (1954) 39
међусобна разумљивост 24 новоштокавска акцентуација 66,
мерила језичке правилности 51-53, 68-70,76,79,84-86,90-91
61,66-67 новоштокавски говори 25, 28, 35,
морфологија и творба речи 18, 23, 46,48,68-70,79,83,85-86
329
новоштокавски дијалекат 21, 46 помоћни глаголи 20, 54, 56, 72, 74,
новоштокавски фолклорни коине 148
27 попис (резултати пописа становни-
номинални стил 188-191, 218 штва)25, 41-42
номинатив 20-21,61,89-90,95, 101, поређење придева 58, 130
120-124, 127-129, 140, 144 португалскијезик 25, 45, 118
норвешкијезик 28,37 правопис (правописна правила, пра
нормираље језика (стандардизаци вописнипроблсми, правописни
ја)9,20-21,25,30-31,36,47,52, приручници) 8, 15, 19, 34, 39,
57,59,62 47, 62, 67-68, 83, 89, 93-118,
124, 126-127, 129, 134, 165, 168,
174, 177, 183
обрти и конструкције 47, 58, 152,
157, 159, 165-203 празници (писање) 111
одређени и неодређени вид придева прасловенски језик 46, 80
96, 128-129 предлози 21, 54, 56, 71-72, 76, 79,
ортографија, в. правопис 83, 99, 106-107, 109, 128, 131,
ортоепија 65 137, 139-140, 142-143, 145, 151-
152, 155-158, 164, 181, 192, 200
презимена (акценат, деклинација,
падежи 20-22, 47, 58-59, 72, 83, 98, писање) 87, 89-90, 94-95, 98,
100-101, 107, 114-116, 119-132, 101, 109, 120-121, 123, 125-126,
139, 141, 143-145, 158, 177, 182
140
плеоназам и таутологија 186, 201-
преношење акцента (у новоштокав
202
ском)70, 79,82-83
погодбени начин, в. кондиционал
преопширност 185-186
поддијалекти 13, 46, 97
префикси 48, 58, 85, 94-95, 97, 102-
позајмљенице 59, 61, 86-87, 90, 99- 103, 151, 154, 198
101, 125, 167, 170, 172-179, 182,
префиксоиди 103-104
185,198,202,206,208,212
прецизност (израза, значења) 52-54,
поларизација варијаната 47, 64
210
полисемија, в. вишезначност
придеви 9, 18, 21, 32, 48, 53-54,
полицентрично нормирање 25 57-59, 71, 85, 89-90, 95-96,
полусложенице 75, 98-101 98-99, 101-105, 109, 112, 121,
пољска презимена 126 144, 151-154, 161, 164, 177, 180,
пољски језик 25, 33, 36, 89 182-183, 188-191, 196-198, 202,
помодне речи (помодарство, помод 206-208,212-214
ни изрази) 61, 67, 170-174, 189- прилагођено писање, в. транскрип
190, 192-194, 196, 218 ЦИЈа
330
прилози и прилошке одредбе 20, 58, "светски језици" 25, 31, 48, 119
99, 106, 108, 123, 134-136, 139, семантика, в. значење
142, 150, 152, 154-156, 159, 170,
силазни и узлазни акценат 69-70,
173, 183, 191, 196, 198, 202-203,
73, 76,78-81,83-87,90-91,121-
211-212 •
123
призренско-тимочки говори 18, 46,
симболичка носивост језика (сим
48,69, 76
боличке функције, манифеста
провидне речи, в. мотивисане речи
тивне функције) 23, 25, 48-49,
прозодија 65, 68, 72 51
проклитике 70, 72-77, 79, 83 синоними 53, 57, 59, 106, 130, 159,
психолингвистика 18 167, 170, 173, 175-176, 182-183,
пуризам 60, 172-175, 180-182, 185, 193-194,198-199,205-206,208-
190, 199 210
синтакса 18, 20, 22-23, 46-47, 54,
реализам 59
186
славеносрпски језик 63
ред речи 73, 155, 161-164
слагање (конгруенција) 132, 144-
редунданција 55-56, 201
145, 149
рекција 21, 145-146
словачки језик 33, 89
"реформе" речника 195-196
словеначки језик 12, 18, 32-33, 38-
реченични нагласак 73-7 5
39,41,50,89,125-126
речници (речничко благо) 7, 15-16,
словенска (през)имена 89-90, 95,
35, 39, 52-54, 59, 61, 64, 68, 83,
121, 127
86, 88, 90, 93, 96, 100, 106-107,
110, 124, 129, 132-134, 144, 164- словенски генитив 59
166, 169-170, 174, 177-178, 180, словенски (словјенски) језик 44
183-184, 193-197, 205, 207-209, словенски језици 25, 33, 59-60, 85,
211' 215-216, 218 89-90, 115, 126-127, 147, 150,
русизми 54, 182-183 173, 182
руски језик 25, 33, 36, 88-90, 95, словински 44
116,171,173,182-183,198,212 сложени придсви 8, 25, 33, 39, 42,
104-105
састављено и растављено писање сложенице (писање, акценат) 18, 31,
94,98-108 39, 44, 77, 85-86, 94, 96-100,
331
104-105, 113-114, 124, 176, 180, старословенизми 182
196, 198 стереотипност 64, 125, 185, 191
службена употреба језика 26, 29, 31, страна имена (писање и акценат)
35,40,43-44,49-50
супстандардни говори 19, 37-38, 48
службенијезик 26, 28, 30-32, 190
суфикси 20-21,96, 98, 105, 117, 123,
социолингвистика 8, 14, 18, 25, 30, 126, 168, 170, 177, 179, 199, 210
32,34-35,37,45,47,67,170
суфикси -лац и -Шељ 20, 170
србистика 19
"средњојужнословенски" језик 28,
33 таутологиЈа, в. плеоназам
"српско-хрватско-словеначки језик"
194
38 туђицс, в. позајмљенице
стандардни језик 7-8, 11, 13-14, турски језик 41, 60, 100, 165, 213
17-25, 27-29, 32, 34-35, 38, 41, турцизми 54, 167, 173, 178
43-48,54,57,62-63,65,83,121,
125, 128, 132, 136, 139, 141, 148,
152, 156, 165, 170, 178 ћирилица 31-32, 36, 39-40, 49-50,
64, 113, 115
стандардни новоштокавски 20, 25,
28,35,83
стандарднојезичка конвергенција удвојени самогласници 81
13 удвојени сугласници 94, 96
старословенски језик, в. црквено узлазни акценат, в. силазни и
332
украјински језик 25, 126 39,43-45,49,122,147,150,167-
уопштавање значења 206, 211 169, 172, 183
урбани супстандардни говори 19 хрватски или српски језик 15, 18, 28,
39,43-44,49
уставне одредбе о језику 11, 25, 29-
31,36,39-40,44-45 хрватски језички стандард 19, 23,
30,34-35,43,45
уставно пресуђивање (о) језику 29-
30,36-42 хрватски на српски начин 18
хрватски превод 45
185
футур 20, 53, 72, 148 чакавско наречје (чакавштина) 18-
19,46,49
"херцеговачки језик" 9 чешки језик 33, 89, 172-173, 182
Подужи је, заиста, проток времена од 1991, кад је ова изузетно важна
и корисна књига први пут угледала света, па све до ове, 2004. године, када
је припремљено ново издање. Али - оно што је и тада у њој било највред
није није током пређсног временског пута посукнуло у таквој својој вред
ности. Ненарушени су, наиме, остали и изузетна стручна компетенција
аутора приложених текстова и поузданост њихових судова о изражајној
моћи српске језичке културе, "снимљене" у одређеном тренутку њеног
историјског развоја.
Не само стручњаку него и сваком аутентичном представнику култур
не јавности овог нешто познијег раздобља нашег бивствоваља и те како је
важно да буду упознати с оним Што су имали да кажу о нашој изражајној
стварности најкомпетентнији за то "казивање", као и са околностима у ко
јима су они своје судове изрицали.
Из свих тих разлога, ја од свег срца подржавам иницијативу Београдске
књиге да се ово значајно дело, освежено и обогаћено, појави међу нама.
МwzкаИвић
СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ ПРИРУЧНИК
337
једне појаве сазреле и очврсле, а друге још у превирању или у постепеном
нестајању, једне су општеприхваћене, а друге с мање извесном будућно
шћу, једне су сасвим у духу српског језика, а друге мање у складу с њим,
или тек траже праве облике да буду примљене у књижевнојезички корпус
и да постану део српског језичког стандарда. Зато се ни судови о свим тим
појавама нс могу изрицати са увек истом одлучношћу и призвуком конач
ности, па је и у том погледу Сраски језички ариручник узор како би према
уобличавању препорука, савета и судова о томе шта се има сматрати пра
вилним, препоручљивим и допуштеним- требало да се односе сви они ко
ји се баве српском говорном културом и језичким стандардом. Ауторе
Сраског језичког ариручника краси не само одлична научна обавештеност
него и смисао да сложене појаве изложе што једноставније, а њихове
оцене, што је посебно важно, саображене су широкој разноврсности поја
ва о којима је у овоме делу реч.
Своју постојаност у бризи за српску говорну културу најбоље ћемо до
казивати ако Сраски језички ариручник учинимо књигом која ће се стално,
из издања у издање, обнављати и бити жива колико је жив и језик чији је
назив у њеном наслову. А између будућности српског језика и будућности
оних који њимс говоре може се ставити знак једнакости.
Предраг Пиаер
САДРЖАЈ
Актуелне ретроспективе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Актуелне реалије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Статус националних стандарда и њихове симболичке функције . . 23
Јасноћа нових односа и у домицилу и изван њега. . 26
Чињенице и истине . . . 33
Цитирана литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . 37
Начела у теорији и пракси . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Сваки народ има право на властити језик . . . . . . . . . . 41
Сваки народ има право да свој језик назива својим именом . 43
Сваки народ има право на јединство свога културног живота . 44
Сви су наши језици, језици народа и језици народности, равноправни . . 45
Језик има две основне функције - комуникативну и манифестативну . 48
Уводне напомене . 51
Најважнија мерила . 53
Богатство језика . . 53
Јасност .... . 54
Економичност . . 56
Лепота . . . . . . 57
Континуитет. . 59
Реализам .. . . 59
Чистота .. . . 59
Друштвени критеријуми . 61
Критеријум ауторитета . 62
Географски критеријум . 62
Књижсвни критеријум . . 63
Аристократски критеријум. . 63
И језичко заједништво и целовитост српске културе . 63
Једначење по звучности. . 94
Губљење сугласника . . . 95
Писање слова Ј. . . . . . . . . . . . . . . . 97
Састављено и растављено писање речи . . 98
Писање великог слова . . . . . . 108
Скраћенице. . . . . . . . . . . . 113
Транскрипција страних имена . 115
V. О ОБЛИЦИМА РЕЧИ
(Иван Клајн)
Издавач
Београдска књига
Београд, Милоша Поцерца 5
За издавача
Мила11 Тасић
Библиотека
ПуШуречи
Књига4
Уредник
Милош ЈевШић
Технички уредник
Пера СШанисављев Бура
Коректура
Драгица Маслаћ-Тасић
Штампа
БудућносШ, Нови Сад
2007.
ISBN 978-86-7590-169-3
CIP- Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
811.163.41'26 (035)
811.163.41'34 1 '37 (035)
ISBN 978-86-7590-169-3
1. Ивић, Павле
а) Српски језик - Приручници
COBISS.SR-ID 138803212