EVOLUCIONA BIOLOGIA EVOLUCIONA ISTORIJA: FILOGENIJA. Evolucija u smislu evolucione istorije je testa meta Zestokih napada kreacionista. S jedne strane, baS u izlaganju evolucione istorije Goveka govori se 0 njegovom zajednitkom poreklu sa ostalim primatima. Evoluciona istorija govori i o jedinstvu i zajednigkom poreklu Zivog sveta. S druge strane, kreacionisti govore upravo o evolucionoj istoriji kada kaZu da "niko nije bio tamo da to posmatra"; na njene metode se odnose tvrdenja da "za evoluciju nema dokaza u fosilnim nalazima". Ove primedbe ne samo da nisu taéne, ve one zapravo odaju duboko nera- zumevanje savremene biologije. Istra%ivanja evolucione istorije pre- dstavljaju samo primenu, zajedno sa relevantnim metodama i znanjima iz drugih nauka, saznanja o procesu evolucije do kojih teorija evolucije dolazi eksperimentalnim proverama. Osporavati evoluciju na bazi even- tualnih neuspeha u njenoj rekonstrukciji (Gime se filogenija bavi) ili - na bazi takvih eventualnih neuspeha- osporavati teorijske postavke koje se proveravaju na sasvim drugi nadin, jednako je besmisleno kao i kad bi se postojanje same Cinjenice izvrSenih zlotina ili validnosti osnoynih postavki fizike, hemije, medicine, balistike i ostalih nauka koje su sas- tavni deo kriminalistike osporavalo na osnovu nereSenih sluéajeva. Rekonstrukcije evolucione istorije nisu ipak ni ba’ toliko neuspegne, Sto éu, uz pojasnjenje osnovnih metoda tih rekonstrukcija, ovde i pokazati. Nacin rekonstrukcije filogenije Pri rekonstrukcijama evoluciorlih istorija - filogenija koriste se informacije dobijene iz analize karakteristika recentnih taksona i njiho- vog geografskog rasporeda, kao i informacije dobijene na osnovu fosilnih nalaza, Za pravilno tumagenje tih informacija nuzno je, medutim, i dobro poznavanje evolucionih mehanizama. Poznavanje evolucionih mehanizama - Saznanja do kojih dolazi- mo u teoriji evolucije su nam neophodna pri rekonstrukcijama evolu- cionih istorija taksona. Kao ilustraciju moZemo navesti da nam pozna- vanje evolucionih mehanizama, na primer, govori da novi tipovi ne 25BIOLOGIA I KREACIONIZAM moraju nastajati od evoluciono najmladih grupa, Sto je gesta zabluda medu laicima. Ova zabluda vuée korene jo3 iz vremena kada je Zivi svet bio zami8ljan kao Scala Naturae, kao gradualan prelaz od "nizih" i "pri- mitivnijih" oblika ka "visim" i "savrSenijim". Tako je, na primer, Lamark (Jean-Baptiste de Lamarck 1744-1829) evoluciju zamiSljao kao stalni nastanak Zivota iz nezive materije (putem spontane generacije) koji bi zatim, na osnovu prirodne teZnje ka kompleksnosti, prelazio u vise oblike’’, Naravno, iz teorije evolucije znamo da se evolucija ne odvija usled neke "teZnje za kompleksnoSéu", veé pod dejstvom evolucionih mehanizama koji ne prave razliku izmedu mladih i starijih evolucionih grupa. Stoga se mogu¢i preci nekog taksona moraju traziti i medu jed- nima i medu drugima. Kao jo8 jedan primer naveéu_saznanja iz teorije evolucije da se evolucione promene mogu de¥avati veoma brzo u malim i izolovanim populacijama vrste. Stoga se i ne moze oéekivati da se svaka takva promena adekvatno odrazi i u fosilnim nalazima. Zapravo, tesko da postoje saznanja do kojih je doéla teorija evolucije a koji ne bi bili od znaéaja i u istraZivanjima evolucione istorije. Geografski raspored i osobine recentnih (danaSnjih) taksona - O srodnosti raznih taksona moze se suditi na osnovu njihove sliénosti (razliéitosti). Metode koje se pri tome koriste zasnovane su na principu parsimonije - uzimaju se ona geneoloska stabla za tiju konstrukeiju je potreban najmanji broj evolutivnih promena karakteristika. Mada ovakvo stablo nije uvek najrealisti¢nije, u nedostatku dodatnih informacija uzima se kao najverovatnije. Dodatne informacije mogu se dobiti kako iz geo- grafskog rasporeda vrsta, tako i iz fosilnih nalaza. Poseban izvor informacija © srodstvu taksona predstavljaju molekularno-bioloske tehnike. Tretirajuéi varijabilnost na nivou DNK ili proteina kao i svaku drugu osobinu, mogu se konstruisati_geneoloska stabla koja pokazuju veoma dobro slaganje sa stablima dobijenim klasitnim metodama (Slika 5). Molekularno- bioloskim metodima se, medutim, na osnovu koncepcije "moleku- larnih éasovnika" mogu dobiti i procene vremena u kome su pojedini 2” Sto je poetski izrazio Ralph Waldo Emerson (1803-1882), ameriki pesnik, stihovima: Striving to be a man, the worm, (Zudeéi da postane ovek, Mounts through all the spires of form. rv se penje po spirali forme). 26 a ———EVOLUCIONA BIOLOGUA (ia F.J, Ayala, The Mechanisms of Evolution. Scientific American, September 1978, str $6-69) Slika 5. Filogenije konstrusane na osnovu molekulamno-bioloskih podataka: Evoluciono "stablo” konstruisano na osnovu analize citohroma C. Divergencija aminokiselinskog sastava ovog proteina u velikoj meri se podudara sa srodni¢kim odnosima izmedju analiziranih taksona dobijenim drugim metodama. Pored toga, na osnovu koncepcije "molekularnih éasovnika", moze se proceniti i vreme divergencije i taj podatak uporediti sa fosilnim nalazima. Brojke oznatavaju minimalni broj potrebnih zamena nukleotida u DNK. 2BIOLOGIA I KREACIONIZAM taksoni divergirali”*, sto se kasnije moze porediti sa postojecim fosilnim nalazima. Fosilni nalazi - Pored toga Sto pruzaju dopune informacijama o srodnosti i vremenu”® divergencije pojedinih taksona do kojih dolazimo analizom (na raznim nivoima organizacije) recentnih vrsta, fosilni nalazi nam pruzaju jedinstven uvid u redosled u kojem su se pojedine tranzicije odigravale. Medutim, fosilizacija je proces koji se odigrava pod veoma specifitnim okolnostima te je dosta retka’®. S druge strane, nisu svi delovi organizama u jednakoj meri podlozni fosilizaciji, kao Sto za to nisu pogodne ni sve sredine. Fosilni nalazi su stoga ne samo nepotpuni veé esto i nereprezentativni. Tako meka tkiva izuzetno retko podlezu fosilizaciji, dok je sa évrstim delovima (npr. kostima i zubima) to mnogo 28 Jedan od rezultata do kojih se doSlo primenom molekulamih tehnika i koji je neda- yno imao dosta odjeka u Siroj javnosti je i, kako ju je Stampa odmah nazvala, "mito- hondrijalna Eva". Naime, molekulamom’ analizom DNK koja se nalazi u_mito- hondrijama, i koju, prema iome, dobijamo samo od majki a ne i od ogeva, procenjeno je da su postojece kopije divergirale od jedne kopije pre otprilike 200.000 godina. Atrak- tivan naziv "mitohondrijalna Eva" je nesreéno izabran jer sadri mnoge pogresne Konotacije - npr. da se radi o "praniajci" koja je najstariji i jedini Zenski predak svih judi, Medutim, ta "mitohondrijalna Eva" zapravo predstavija, precizno reéeno, nama najblizeg (\-najmladeg) zajednitkog pretka svi danas Zivih Ludi po ‘materinskoj linij Ona nije, kao Sto to njen bombastiéni naziy implicira, na’a "pramajka" jer nije nag najstariji zajedniéki predak po Zenskoj liniji, veé upravo obrauto - najmladi, Njena majka (i baka, prabaka...) je isto tako na8 zajednicki (1 jo8 stariji) predak po materinskoj liniji. Zatim, ona nije jedina Zena koja je tada Zivela i nije na8 jedini Zenski predak iz tog doba. Da to ilustrujemo i primerom: sva naa mitohondrijalna DNK potiée od nage bake po majci, ali ona nije na8 jedini Zenski predak iz te generacije - imamo i baku po ocu. Postojanje takvog, najmiadeg zajednickog pretka svih danas Zivib budi po materinskoj liniji predstavlja zapravo matematiéku nuznost koja sledi iz monofiletskog. porekla nage vrste. Posto svaka Zena ima samo jednu majku, ali jedna majka moze imati Vi8e Gerki, broj predaka po Zenskoj liniji u predhodnoj gencraciji moze biti samo manji ili u izuzemom slutaju jednak) ali nikada veti od broja njihovih Zenskih potomaka u latoj generaciji. Ovo stalno smanjenje broja Zenskih predaka u.sve starijim genera- cijama na kraju dovodi do jedne jedine osobe - najmladeg zajednitkog pretka po Zen- sko liniji svih pripadnika odredene generacije. Neka druga (starija ili mlada) generacija mote ima "mitohondrijalnu Evu" iz sasvim drugog perioda uz samo jedno ograniéenye = generacije Koje su Zivele pre nas (npr. u vreme gradnje piramida) mogle su imati samo starijeg (a nikako ne mladeg) "najmladeg zajednitkog pretka po Zenskoj liniji". S obzirom na sadaSnje obilje oruzja za masovno uniStavanje, nije iskljuéeno da bi ljudi kroz vise hiljada godina mogli svoju "mitohondrijalnu Evu" locirati ba u nae vreme! Posto, za razliku od DNK u mitohondrijama koje dobijamo samo od majke, DNK iz Y hromozoma dobijaju iskljutivo muSka deca od oca, moze se proceniti i sta~ rost izv. “ipsilon Adama" - najmladeg zajednickog pretka iskijutivo po musko} lini svih danas Zvih mu8karaca, "Y Adam je Ziveo vse iljada godina nakon "mitohondri- Ine Eve"! 8 O'metodama datiranja videti prilog Radiometrijsko detiranje. 3 Uslovi pod kojima se fosilizacija odigrava eksperimentalno se proutavaju. 28 iEVOLUCIONA BIOLOGUA &e86i sluaj. Zato organizmi kod kojih preovladuju meka tkiva neée biti adekvatno odraZena u fosilnim nalazima, dok su, recimo, morski mekuSci sa ¢vrstim ljusturama izuzetno dobro zastupljeni. Zbog sredina koje nase- Ijavaju, veoma male Sanse da ostave trag imaju, na primer, ptice i insekti. I metodologija istrazivanja moze imati znaéajnog uticaja na zastupljenost vrsta u fosilnim nalazima. Tako zubi ranih sisara nisu ranije bili prona- lazeni usled velitine okaca na sitima koja su u to vreme bila koriScena. $ obzirom na sve, fosilni nalazi izuzetno dobro korespondiraju sa predvidanjima dobijenim drugim metodama. Korespondencija, naravno, ne podrazumeva pronalazenje svakog prelaznog oblika veé, pre svega, uklapanje u opStu shemu i hronologiju.”! Ti otkriveni prelazni oblici nisu nuzno preci danaSnjih organizama u direktnoj liniji, veé mogu biti i samo srodni i sliéni tim precima. Primeri evolucionih tranzicija Uprkos relativnoj oskudnosti fosilnih nalaza, postoji veliki broj dobro dokumentovanih tranzicija (prelaza), Sesto i izmedu krupnih takso- nomskih grupa. Dobro su dokumentovani prelazi izmedu riba i vodo- zemaca (Crossopterigia s jedne i Ichtiostegida s druge strane), prelaz izmedu vodozemaca i reptila (gmizavaca)... Odnedavno je odlitno pokrivena kljuénim intermedijernim formama i evoluciona istorija kitova (Cetacea) od terestritnih formi sisara. Neke od evolucionih linija (npr. evolucija konja) mogu se naéi u velikom broju udZbenika, dok se evolu- cija Hominida, zbog svog znataja za na8u vrstu, prikazuje i u knjigama na temu antropologije. Zbog toga ih ovde neGemo prikazivati, veé emo detaljnije analizirati tranziciju izmedu reptila i ptica kao i tranziciju izme- *! Interesantno je da je iz Seme evolucije éoveka iskakao upravo fosilni nalaz "Pithdaun- skog Soveka", koji je, posto se radi o dokazanom falsifikatu, omiljena tema "nautnih” kreacionista, Radilo se o "otkriéu” iz 1912. godine, kada su podmetnuti (prethodno gpecijalnim iehnikama obradeni) fragment udske lobanje i majmunske vilice progla- Seni 2a nalaz Covekovog pretka, Mada je taj nalaz bio u skladu s onim Sto se tada sma- talo kao vazeée w evoluciji Hominida, nakon serje drugih otkrita (npr. australo- jtekusa) ovaj nalaz je ostao da "Stréi" i nije se nikako uklapao u filogeniju coveka. jada ovaj sluéaj stvarno moze posluziti kao dobar negativan primer esto nedovoljno krititkog odnosa prema "pozeljnim" otkriéima i retkog proveravanja veé prihvacenih i vvige puta ponovijenih iskaza u nauci, kreacionisti precutkuju da je prevara otkrivena ba’ od strane paleontologa i to primenom metoda datiranja! a;BIOLOGIA I KREACIONIZAM. du reptila i sisara. U oba sluéaja radi se o velikim i veoma razlititim gru- pama kiémenjaka pa je stoga korisno demonstrirati kako i krupne razlike nastaju putem gradualnih promena u kojima moZemo utvrditi interme- dijarne forme. Prelaz izmedu reptila i ptica je veoma oskudno dokumen- tovan, ali se i na osnovu postojecih nalaza vrste Archaeopteryx lifogra- phica moze videti mozaiénost prelaznih formi”. S druge strane, ovi nalazi su svojevremeno izazvali veliku paznju strutnjaka, a nedavno su u Siroj jav- nosti bila zabeleZeni laiéki pokuSaji njihovih osporavanja, pa su stoga i za nas i nau temu interesantni. Prelaz izmedu gmizavaca i sisara je, naprotiv, veoma bogato dokumentovan prelaznim formama, ali se u udzbeniékoj i nautno- populamoj literaturi sreée znatno rede od, na primer, evolucije konja ili evolucije Coveka, te njegovo predstavijanje moze prosiriti koliginu infor- macije o evolucionim tranzicijama dostupnu naoj Siroj javnosti. Osnovni fosilni nalaz koji ukazuje na prelazne oblike izmedu repitila i ptica predstavlja vrsta Archaeopteryx litographica, prvi put otkrivena 1861. godine u kretnjatkim stenama u Solhofenu, Bavarska™. Nakon toga, pronadeno je jo8 Sest primeraka™ (poslednji je 1993. godine opisan kao posebna vrsta - A. bavarica), od kojih je najbolje otuvan takozvani Berlinski primerak, pronaden 1876. godine (Slika 6). Svi ovi nalazi potiéu iz istog podrugja u Bavarskoj, bili su saéuvani u mulju koralne lagune i potiéu iz srednje Jure (pre 140 miliona godina). Oktri- veni primerci lie na male dinosauruse, ali su im krila bila pokrivena perjem’’. Sem postojanja pera, joS samo postojanje furkule (jadac) i nekih odlika karlice (Slika 7) asocira na gradu ptica. Od reptilskih karakteristika Archaeopteryx je posedovao zube, rebra na nekim vratnim préljenovima, kandZe na krilima, prste koji nisu srasli, rudimentiranu grudnu kost, abdominalna rebra, nespojeni lumbalni predeo kitme dugaéak repni deo kiéme... Zapravo, da nije posedovala pera, ova ptica veligine vrane bila bi klasifikovana u gmizavce’’. Oni koji tvrde da je %° Tokom devedesetih veliku paznju su izazvala otkriéa u severoistoénoj Kini fosila Sptiri vrste dinosaurusa koji su posedovali zaéetke pera. ‘Ovaj primerak je, na inicijativa R. Ovena, otkupio Britanski muzej i poznat je kao Londonski primerak. 32 Jedno ranije otkriveno fosilno pero takode je odredeno kao pero vrste Archaeopteryx, kao i jedan fosil otkriven jo8 1855. godine koji je bio pogresno klasifikovan. aa Ova pera su bila blago asimetritna, Sto ukazuje da su bila koriS¢ena za letenje. O tome svedogi i Ginjenica da je primerak iz 1855. g. (Harlemski) prvobitno klasi- fikovan kao gmizavac Pterosaunis, a jedan drugi primerak (Solenhofenski) kao gmi- zavac Compsognathus. 30 TTEVOLUCIONA BIOLOGIA ~ leva na desno: Londonski (1861), Maksburski (1958), Berlinski (1876), EjhStatski Sest fosila vrste Archaeopteryx litografica pronadjenih u Solehofenu (Bavarska). S (1951), Solenhofenski (1960) i Harlemski (1855) primerci Najbolje ofuvani primerak -Berlinski, pronadjen 1876. Za sada posljednji,-sedmi primerak, opisan1993. godine kao A. bavarica Slika 6. Prelazni oblici izmedju gmizavaca i ptica: Fosilni nalazi Arheopteriksa. Fosilizovani Archaeopteryx prvi put je otkriven u Solenhofenu u Bavarskoj 1861. godine Do sada je pronadjeno sedam primeraka koji svi potitu iz istog podrudja. Neki od fosila su izuzetno dobro oSuvani i na njima se mogu videti pera koja su po svojoj gradji mogla sluZiti za letenje, mada su skoro sve druge karakteristike reptilske. SeBIOLOGIA I KREACIONIZAM 2 (iz EH. Collbert, 1980. Evolution of the Vertebrates, 3 rd ed. John Willey & Sons) Slika 7. Prelazni oblici izmedju gmizavaca i ptica: Poredjenje skeleta Arheopteriksa (A) i goluba (B). Arheopteriks je posedovao izrazite reptilske karakteristike: zube, rebra na nekim vratnim priljenovima, kandZe na krilima, nesrasle prste, rudimentiranu grudnu kost, abdominalna rebra, nespojeni lumbalni i dugacak repni predeo kiéme... Savremnim pticama ga, od osobina skeleta, priblizavaju postojanje furkule (jadac) i neke odlike Karlice.EVOLUCIONA BIOLOGUA Archaeopteryx "bio prava ptica", te stoga ne moze predstavijati prelazni oblik, ne uvidaju razliku izmedu gradualnosti promene i diskretne klasi- fikacije. Radi lakSeg razumevanja posluzi¢u se analogijom: punoletstvo se kod nas stiée sa 18 godina, ali je proces sazrevanja gradualan. Bilo bi krajnje smeSno kada bi se na bazi postojanja jasne zakonske granice punoletstva osporavala gradualnost procesa sazrevanja i za nekoga sa 17 godina i, recimo, 9 meseci govorilo da je on "ipak pravo dete isto kao i sva druga deca", a za drugu osobu sa 18 godina i 3 meseca govorilo da je on "taéno tri meseca veé potpuno zreo Govek". Archeopteryx je bio u centru paznje i sredinom osamdesetih godi- na, kada je grupa autora medu kojima nije bilo nijednog biologa, paleon- tologa ili geologa, u %asopisu koji se bavi profesionalnom fotografijom (!) iznela tvrdnje da su Londonski i Berlinski primerci zapravo falsifikati u kojima su na skelet malog dinosaurusa naneti otisci pera u sloj dodatog cementa! Britanski muzej je povodom tih napisa sproveo detaljnu analizu svog primerka i potvrdio da se radi o originalnom fosilu. Sto se tranzicija reptila u sisare tiée, tu raspolazemo neuporedivo veéom Kolitinom intermedijernih fosila koji daju fine prelaze na nivou familija. Sisari i gmizavci se razlikuju po velikom broju karakteristika (sisari su tako homeotermi, imaju mleéne Zlezde, dijafragmu...), ali kod fosila mi naravno moZemo pratiti skoro iskljutivo karakteristike skeleta U tabeli je dat pregled nekih od najvatnijih razlika izmedu skeleta reptila i sisara: Osobina Reptili Sisari Donja vilica Vedi broj Kostiju Samo dentalna Viliéni zglob Os quadratum- Os dentale- Os articulare 0s squamosum SluSne ko8tice Jedna Tri Okcipitalni gleZanj Dva Jedan__ = Sekundarno tvrdo nepee _| Uglavnomnemaju | Imaju Polozaj nogu Pored tela Pod telom Zubi Uglavnom Diferencirani neizdiferencirani Zamena zuba Stalna NajviSe jedanput Karliéne kosti Nesrasle Srasle Temporalna pregrada Postoji OdsusivujeBIOLOGIA I KREACIONIZAM Razne faze prelaza od reptila ka sisarima (Slika 8) mogu se pratiti od sredine Perma kada se kod jedne grupe sinapsidnih reptila (Therapsida) primeéuju neki trendovi ka sisarskoj organizaciji skeleta (diferencijacija zuba i tendencija smanjivanja temporalne pregrade, ekstemiteti ispod tela sa lakatnim zglobom usmerenim nazad i kolenom usmerenim napred), pa sve do rane Krede kada su prisutne sve glavne grupe sisara. Niz preko Koga se prelaz moze pratiti sadrzi vi8e desetina rodova. Tako se kod grupe Therodontia tokom Perma moze uotiti podela kiémenog stuba i postojanje sekundarnog ko8tanog nepca. Kod roda Cynognathus iz kas- nog Trijasa postoji sisarska dentacija, odsustvuje pregrada, postoji sekundarno nepce i dentalna kost éini skoro celu donju vilicu (Slika 8D, dole). Ipak, postoji jo8 nekoliko jako malih kostiju u donjoj vilici, a zglob ine male kvadratna i artikularna kosti, pa se ovaj rod ipak klasifikuje u gmizavce. U kasnom Trijasu i ranoj Juri kod grupe Ictidosauria dolazi do znatnog smanjivanja kvadratne i artikularne kosti koji ide skoro do potpunog gubitka funkcionalnosti. Kod predstavnika ove grupe Diarthro- gnathus-a nadenog u sedimentima Juzne Aftike postoji dvojni vilitni zglob - reptilski (Os quadratum - os articulare) ali i sisarski (Os dentale - 0s squamosum). Prvi sisari su se pojavili ba u kasnom Trijasu (pre 213 miliona godina) i takode su imali dva vilitna zgloba. Tako je kod roda Morganucodon (Slika 8F) zglob Os dentale - 0s squamosum funkcio- nalan dok su kosti prethodnog, reptilskog zgloba (kvadratna i artikularna) nefunkcionalne i znatno smanjene’’. Artikulara je kod ovog roda bila sme’tena, zajedno sa angularnom kosti, u Zljebu na unutra’njoj strani do- nje vilice. Zapravo, nikakav oitar prelaz izmedu fosilnih nalaza reptila i sisara i ne postoji, ve¢ je natin zglobljavanja vilice uzet kao dijagnostiéki karakter za klasifikovanje fosilnih nalaza kao sisarskih ili reptilskih** 3, Kod savremenih sisara to su funkcionalne sluine kostice. Filip Kiger kao primer za postupan prelaz u kome se na odredenim mestima postavljajugranice navodi spektar boja. Naime, izmedu talasnih duzina postoji apsolutno gradualan prelaz, ali su nazivi boja diskretni. Bilo bi krajnje besmisleno Poricati gradualnost.proména talasnih duzina na osnovu toga Sto. svaku od. njih lasifikujemo iskljudivo kao npr. crvenu ili neku drugu, njoj jako blisku kao npr. Zutu. 34 eeeEVOLUCIONA BIOLOGIA (DJ. Futuyma 1995. Science on Trial: The Case for Evolution. Sinnauer Ass. Crtedi N. Haver-a. From: VERTEBRATE PALEONTOLOGY by Caroll @1988.by W.H, Freeman and Company. Used with permission.) Slika 8. Prelazni oblici izmedju gmizavaca i sisara: Therapsida. Na ovoj seriji lobanja moze se pratiti promena od reptilskog zglobljavanja donje vilice (os articulare - os quadratum) kod ranih sinapsida Haptodus -a (A) do sisarskog zglobljavanja (os dentale-os squamosum) kod naranijeg dobro poznatog sisara Morganucodon -a (F), Prelazne oblike Gine pripadnik ranih terapsida Biarmosuchus (B), cinodont Procynosuchus (C), kasni cinodonti Thrinaxodon (D), Cynognathus (D- vilica) i Probainognathus (E). Oznake: a-os articulare, d - os dentale, dc -gle%anj na os dentale, e- o&na duplja, f-mesto vezivanja mi8iéa vilice, sa- os supraangulare, sq - 0s squamosum, q- os quadratum. 35IZDAVACKO PREDUZECE SIGNATURE BEOGRAD BIOLOGIJA I KREACIONIZAM Autor: Aleksej TARASJEV Recenzenti: dr Nikola TUCIC dr Dragana CVETKOVIC Izdavat: IP "SIGNATURE" Za Izdavata: Milena SECEROVIC Urednik: Milan SECEROVIC Tehniéko uredenje: SIGNATURE/REPROGRAF Stampa: TODRA - Beograd Tiraz: 1000 IP- Katalogizacija u publikaciji jarodna biblioteka Srbije, Beograd 575.8 ‘ARASJEV, Aleksej iologija i kreacionizam / Aleksej Tarasjev. - Beograd: Signature, 11999 (Beograd: Todra). - IV, 131 str. ilustr. 24 em iraz 1000. - Preporuéena literatura: str. 130-131, 13, ) Evolucija b) Kreacionizam =78103052