MIGRACIJE I RAZVOJ

U SRBIJI

Mirjana Rašević

Ova publikacija je izrađena uz pomoć Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC),

Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), u
okviru globalnog zajedničkog projekta „Uključivanje migracija u nacionalne razvojne strategije”.
! "!

SADRŽAJ

1. UVOD 4

2. METODOLOGIJA 6

3. DEMOGRAFSKI I SOCIOEKONOMSKI MOMENTUM

SRBIJE I MIGRACIONI FENOMEN 12
Demografski izazovi
Kriza rađanja
Depopulacija i intenzivno populaciono starenje
Negativni migracioni saldo
O emigraciji
O imigraciji
Percepcija međunarodnih migracija
Socioekonomski okvir
Razlozi emigriranja/imigriranja

4. POSLEDICE MIGRACIJA NA
DEMOGRAFSKI I SOCIOEKONOMSKI RAZVOJ SRBIJE 32
Migracije u vremenskoj perspektivi
Demografske konsekvence
Posledice na tržištu rada
Emigriranje visokoobrazovanih lica
Doznake iz inostranstva

5. MIGRACIJE U KLJUČNIM NACIONALNIM

RAZVOJNIM I SEKTORSKIM STRATEGIJAMA 47

6. KA BALANSIRANOJ INTEGRACIJI
FENOMENA MIGRACIJA
U NACIONALNE RAZVOJNE I SEKTORSKE POLITIKE 64

7. PREPORUKE ZA JAVNE POLITIKE U SRBIJI 80

8. ZAKLJUČAK 83

CITIRANA LITERATURA 86
! #!

SKRAĆENICE

CCA Common Country Assessment (Zajednička procena za zemlju)

BDP Bruto domaći proizvod
EU Evropska unija
HDI Human Development Index (indeks humanog razvoja)
IOM International Organization for Migration (Međunarodna organizacija za
migracije)
KIRS Komesarijat za izbeglice i migracije
MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova
NVO nevladina organizacija
NZS Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije
RZS Republički zavod za statistiku
SEEMIG Projekat Managing Migration and its Effects in SEE-Transnational
Actions towards Evidence Based Strategies Upravljanje migracijama i
posledice migracija u Jugoistočnoj Evropi)
SWOT Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats (prednosti, slabosti,
šanse, opasnosti)
UN Ujedinjene nacije
UNDESA United Nations Department of Economic and Social Affairs (Odeljenje
Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja)
UNECE United Nations Economic Commission for Europe (Ekonomska komisija
za Evropu Ujedinjenih nacija)
UNHCR United Nations High Commissioner for Refugees (Visoki komeserijat za
izbeglice Ujedinjenih nacija)
UNPBILD Peacebuilding and Inclusive Local Development-a Joint UN Programme
in South Serbia (udruženi UN projekat na Jugu Srbije-Jačanje kapaciteta
za inkluzivni lokalni razvoj na jugu Srbije i Promocija izgradnje mira na
jugu Srbije)
USD Američki dolar
! $!

1. UVOD

Poslednjih godina se menja poimanje složenog odnosa migracija i razvoja, sa

inicijativama koje dolaze iz naučnih i političkih krugova da se migracije sveobuhvatno
sagledaju u funkciji razvoja svih zemalja uključenih u migratorni lanac. Ujedinjene
nacije su prvo indirektno uključile migracije u osmi milenijumski cilj razvoja za 21. vek
koji je definisan kao razvijanje partnerstva u svetu u cilju razvoja. Pored toga, UN su
direktno podržale ovaj koncept formiranjem Svetske komisije za međunarodne
migracije 2003. godine, organizovanjem Prvog i Drugog dijaloga o migracijama i
razvoju 2006. i 2013. i kreiranjem Svetskog foruma o migracijama i razvoju 2007.
godine.

Prepoznavanje migracija kao razvojnog instrumenta je dovelo do stvaranja konsenzusa

o potrebi uključivanja migracionog fenomena u razvojne agende, strategije i planove na
globalnom, regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou. Integracija migracija u bitna
dokumenta za ekonomski rast i razvojne inicijative je neophodna i u svetu koji se
razvija i u razvijenom svetu, odnosno ona je važna kako za zemlje porekla tako i za
zemlje prijema migranata. Širi koncept o međuzavisnosti migracija i razvoja je sastavni
deo i nove razvojne agende UN Transformišući naš svet: Agenda za održivi razvoj do
2030.!% i većeg broja njenih ciljeva.

Studija Migracije i razvoj u Srbiji je nastala kao deo globalnog projekta Međunarodne
organizacije za migracije (IOM) Uključivanje migracija u nacionalne razvojne
strategije namenjenog podršci nacionalnim vladama i njihovim partnerima u:
unapređenju registracije, praćenja i obrade podataka o migracijama; boljem korišćenju
humanih potencijala migracija; kao i usmeravanju upravljanja migracijama ka
povećanju nacionalnih razvojnih kapaciteta, uz smanjenje rizika za same migrante,
njihove porodice i zajednice porekla/destinacije. Projekat treba da da odgovore vezane
za efikasnije upravljanje spoljnim migracijama, sa specijalnim fokusom na razvoj i
ljudska prava. Ovaj četvorogodišnji projekat se sprovodi u osam zemalja, među kojima
je i Srbija, u periodu od 2014. do 2018. godine. IOM projekat implementira u saradnji
sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj, a finansijski ga podržava Švajcarska
agencija za razvoj i saradnju.

Studija o migracijama i razvoju u Srbiji ima tri osnovna cilja. To su:

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
1
https://sustainabledevelopment.un.org/?menu=1300
! &!

• Omogućiti donosiocima odluka sveobuhvatan pogled na međusobni uticaj

migracija na nacionalne razvojne prioritete u različitim sektorskim politikama,
kao i nacionalnih politika razvoja i prioriteta sektorskih politika na migracije i
model mobilnosti u Srbiji;

• Podrška institucijama u definisanju prioriteta politika i mera koje se tiču

balansiranog integrisanja fenomena migracija u razvojnu politiku;

• Podrška razvoju realnih i proaktivnih preporuka vezanih za migracije i razvoj

putem definisanja preporuka o balansiranom integrisanju fenomena migracija u
nacionalne sektorske politike.

Utvrđeni ciljevi su bitni za razmatranje u mnogim populacijama danas, a čine se

posebno važnim u Srbiji gde migracije nisu prisutne u političkom, privrednom,
akademskom i uopšte javnom diskursu u onoj meri u kojoj bi se to očekivalo. Ako se i
govori o migracijama, podvlači se da se “odliv mozgova” i dalje nastavlja. O imigraciji
se ne razmišlja. Puni potencijali srpske dijaspore nisu uvaženi. Uzroke neuviđanja
kompleksnosti migracionog pitanja treba tražiti u tradicionalizmu, nepovoljnoj
ekonomskoj i socijalnoj situaciji, opštoj nesigurnosti, dugoj izolovanosti zemlje, ali i u
nedovoljnoj obaveštenosti. Pogotovo se ne uvažavaju mogućnosti migracija u funkciji
razvoja zemlje, uključujući i demografsku revitalizaciju.

U skladu sa datim ciljevima, studija je koncipirana tako da posle uvoda, sledi

obrazloženje metodologije. Zatim je razmatrana veza između demografskog i
socioekonomskog momentuma Srbije i migracionog fenomena i vice versa, odnosno
diskutovane su posledice migracija na demografski i socioekonomski razvoj Srbije.
Važan deo studije je kritička analiza usvojenih ključnih nacionalnih razvojnih i
sektorskih strategija u funkciji načina i sadržaja integracije emigracija/imigracija i
mogućeg uticaja integracije na razvojne ciljeve zemlje. Istovremeno su izlistane
nacionalne strategije u kojima migracioni fenomen, nasuprot očekivanju, nije uključen.
Dalje, u okviru fokus grupa i intervjua sa relevantnim osobama prodiskutovani su
mehanizmi i mere za balansirano uključivanje fenomena migracija u razvojne i
sektorske politike zemlje. Takođe, naveden je niz preporuka za planiranje nacionalnih
politika u cilju boljeg korišćenja potencijala migracija u funkciji razvoja Srbije. Na
kraju studije su data zaključna razmatranja.
! '!

2. METODOLOGIJA

Definicije

Ključni termini o migracijama koji se koriste u ovoj studiji u skladu su sa definicijama

datim u odgovarajućem Rečniku koji je izdala Međunarodna agencija za migracije
(IOM, 2011). U njemu su migracije definisane na sledeči način: “Kretanje lica ili grupe
lica, bilo preko međunarodne granice, ili u okviru jedne države. To je pokret
stanovništva, koja obuhvata svaku vrstu kretanja ljudi, bez obzira na dužinu, sastav i
uzroke; ono obuhvata migraciju izbeglica, raseljenih lica, ekonomskih migranata i
osoba koje se kreću u druge svrhe, uključujući i ponovno sjedinjenje porodice”.

Kada se upotrebljava jedan od osnovnih termina, odnosi se na migranta, u pomenutom

rečniku je pored kvalitativnog izraza dodat i onaj preuzet iz preporuka Statističkog
odeljenja Ujedinjenih nacija iz 1998. i glasi da je to osoba koja je otišla u zemlju koja
nije zemlja njenog/njegovog uobičajenog stanovanja za period duži od 12 meseci tako
da je zemlja destinacije postala zemlja njenog/njegovog uobičajenog stanovanja. Iz
perspektive zemlje odlaska osoba je emigrant, a iz perspektive zemlje dolaska osoba je
imigrant.

Teorijski okvir

Ne postoji univerzalna teorija za objašnjenje međunarodnih migracija. Umesto

univerzalne teorije, opšte je prihvaćeno uverenje među istraživačima iz ove sfere da je
prisutan niz kompleksnih razmišljanja koja se bave ovim fenomenom. Mi nećemo
razmatrati autorske koncepte, već ćemo dati prikaz dve teorije. koje su relevantne za bolje
razumevanje migracionog fenomena i veze između migracija s jedne strane, i
demografskog i socioekonomkog razvoja s druge strane, i posledično uspešnije
integrisanje spoljnih migracija u različite politike u Srbiji. To su Revidirani model
odbijanja i privlačenja od Fasmana i Musil (Fassmann, Musil, 2014) i Model migracione
tranzicije: Od emigracionih ka imigracionim zemljama koji su razvili Fasman i Reger
(Fassmann, Reeger, 2012). Prvi od izabranih modela omogućava da se potpunije uvidi
deterministička osnova individualne odluke koja se tiče emigracije/imigracije, a drugi faze
migracionog procesa u kome se Srbija nalazi, odnosno koji potencijalno predstoje našoj
zemlji.
! (!

Odabir ove dve teorije kao konceptualnog okvira je urađen na osnovu konsultovanja
komparativnog prikaza teorija o međunarodnim migracijama iz više izvora. U tom smislu
je kritički analiziran konceptualni okvir za EU projekat Upravljanje migracijama i
posledice migracija u Jugoistočnoj Evropi, više članaka kao što su Arango, J. (2000).
Explaining migration: a critical view. International Social Sciences Journal, 52: 283-
296; i Massey, D.S. et al. (1993). Theories of international migration: a review and
appraisal. Population and Development Review, 19: 431-466; ili radnih papira de Haas,
H. (2008). Migration and development. A theoretical perspective. Working Papers IMI
Oxford University, 9; i Hagen Zanker J. (2008). Why do people migrate? A review of
the theoretical literature. Working Papers Maastricht University kao i poglavlja u
knjigama (na primer, Massey, D.S. et al. (1998). Worlds in Motion: Understanding
International Migration at the End of the Millennium. Oxford: Clarendon Press i Bobić,
M. (2013). Postmoderne populacione studije: demografija kao intersekcija, Beograd:
Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Revidirani model odbijanja i privlačenja

Prema klasičnom Modelu odbijanja i privlačenja svi ljudi su potencijalni migranti ako su
životni uslovi na nekom drugom mestu bolji nego u mestu gde pojedinac živi i ako je cena
preseljenja niža od dobiti koja će se ostvariti migriranjem. Posebno je važna individualna
percepcija uslova koji se odnose na tržište rada kao što su mogućnost zaposlenja, visina
dohodka, brzina napredovanja. No, sve više danas na značaju dobija i percepcija drugih
uslova kao što su osećaj sigurnosti u jednoj sredini, socijalne beneficije, politika
zdravstvene zaštite, stepen zaštite životne sredine, stepen razvoja demokratije, perspektive
vezane za budućnost. Otuda je bitna dobra informisanost pojedinca o zemlji potencijalne
destinacije. U tom smislu se ističe i značaj migrantskih veza koje doprinose razmeni
realnih informacija. Prema ovom konceptu, pojedinac poredi bilans sume pozitivnih i
negativnih faktora koji karakterišu sredinu u kojoj živi sa bilansom sume pozitivnih i
negativnih faktora neke druge potencijalne sredine za život i stavlja ih u odnos sa cenom
migriranja. Faktori odbijanja koji se tiču loših uslova u zemlji porekla se često navode i u
našoj literaturi kao push faktori, a faktori privlačenja vezani za dobre uslove u zemlji
potencijalne ili realne destinacije kao pull faktori.

U individualnu analizu cene migriranja ulaze ekonomski parametri kao što su udaljenost
potencijalne destinacije i cena transporta, celokupna zakonska i pravna regulativa
relevantna za naseljenje u zemlju destinacije, od mogućnosti ulaska u nju preko
zapošljavanja i zaštite stranaca do procedure dobijanja državljanstva, ali i psihološka cena
odlaska iz zemlje porekla i snalaženja u novoj sredini. Prema Masiju pomoć i podrška
koju imigranti mogu dobiti od uspostavljenih migrantskih mreža jasno snižava cenu i
rizik migranja (Massey et al., 1998).
! )!

Autori Revidiranog modela odbijanja i privlačenja, pored Masijevog uvida, ističu da je Li

(Lee,1966) podvukao da su za donošenje odluke o migriranju bitni i individualni faktori.
Naime, izbor faktora sredine koji se ocenjuju i pogotovo njihova ocena zavise od
individue, njene ličnosti, sistema vrednosti, životne faze, niza ličnih okolnosti i dobre
informisanosti. Odnosno, Li smatra da odluka da se migrira nikada nije potpuno
racionalna. Istovremeno je podvukao i značaj faktora inercije koji, takođe, prirodno postoji
i treba da se nadvlada u procesu odlaska/dolaska. Pored razmišljanja Lija, Fasman i Musil
uključuju u model i Starkovu tezu (Stark, 1991) o važnosti usvojene porodične strategije
za odluku o migriranju.

Revidirani model odbijanja i privlačenja daje najpotpuniji opšti uvid u međunarodne

migracije. To je razlog zašto je izabran za teorijski okvir studije čiji je jedan od ciljeva
bolje razumevanje spoljnih migracija i veze između migracija i razvoja. Glavni
nedostatak modela je što ne razmatra doprinos pojedinih faktora odbijanja i privlačenja
u donošenju konačne odluke koja se tiče emigriranja/imigriranja kao i razlike koje se
javljaju između pojedinaca različitih socioekonomskih karakteristika po ovom pitanju.

Revidirani model se može primeniti i na makro nivo (Fassmann, Musil, 2014).

Migracije iz jednog regiona, države u drugi region, državu su direktno proporcionalne
razlici u atraktivnosti, specijalno vezanoj za uslove na tržištu rada, blagostanju i
socijalnim beneficijama, i indirektno proporcionalne preprekama kao što su distanca,
cena transporta i političke barijere. Autori definišući potrebu za radnom snagom na
tržištu rada, ističu značaj drugih makro faktora kao što su starosna struktura
stanovništva zemlje destinacije, segmentacija tržišta i ciklus ekonomskog razvoja koji je
karakteriše. Nabrojani faktori utiču na migracije direktno, ali i indirektno preko stavova
javnog mnjenja i strategija države destinacije. Država naime može otvoriti svoja vrata
za imigrante i predstaviti se kao atraktivna destinacija za život.

Model migracione tranzicije: Od emigracionih ka imigracionim zemljama

Model polazi od empirijskih nalaza vezanih za promenu smera migracionih tokova u

uslovima dugogodišnje krize rađanja u jednoj zemlji i posledičnog intenzivnog starenja
njenog stanovništva. Koncept koji su razvili Fasman i Reger (Fassmann, Reeger, 2012)
se bazira na ideji da se javno mnjenje i zakonski sistem takve države adaptiraju na novu
situaciju i razviju mehanizme za upravljanje imigracijom. Pored demografskih
promena, bitni su i ekonomski faktori u datoj sredini koji se tiču strukture tržišta rada i
ciklusa ekonomskog razvoja.

Startna pozicija u ovom modelu se opisuje kao momenat kada je emigracija još uvek
većeg obima od imigracije ili kada se beleži nulti migracioni saldo. U sledećoj fazi,
srednjoj ili tranzicionoj, bivša emigraciona država postaje nova imigraciona država. U
osnovi promena su pre svega demografski i ekonomski razlozi. Autori ističu da ovu
! *!

fazu različitog trajanja karakteriše pokušaj donosioca odluka da novu situaciju ignorišu i
otuda kasne zakonske promene. I pored toga, ova faza prelazi u novu nazvanu
adaptaciona ili posttransformaciona faza. Glavna karakteristika ove faze je u manjoj ili
većoj meri prisutnost svesti o imigraciji kao neophodnosti.

Mada šematski postavljen, kao i svaki model ovoga tipa, model migracione tranzicije
“je koristan da bi se imao u vidu dinamički proces mogućih promena u odnosu
emigracija i imigracija” (Fassmann, Musil, 2014) kao i razlozi koji ih objašnjavaju i
iskustva koja ih prate. Imajući u vidu ovaj model, Lesinska (2012) ističe da su države
Zapadne, Južne i Istočne Evrope “stare”, “nove” i “buduće” imigracione zemlje.

Izvori podataka

Naglasak u studiji je na kvalitativnom razmatranju zadatih ciljeva, ali baziranom na

evidencijama različite vrste. U njoj se polazi od izabranog teorijskog okvira za bolje
razumevanje migracionog fenomena, i razmatra se uzajamni odnos migracija i razvoja u
Srbiji kao i balansirano integrisanje fenomena migracija u nacionalne razvojne i
sektorske strategije. Rezultati studije su orijentisani ka donosiocima odluka.

Za diskutovanje uticaja razvoja na migracije u našoj zemlji i vice versa korišćeni su

podaci popisa stanovništva i vitalne statistike čiji je izvor Republički zavod za statistiku
(RZS) i podaci Migracionog profila koji izrađuje Komesarijat za izbeglice i migracije
(KIRS). Istovremeno su razmatrani nalazi različitih nacionalnih demografskih i
socioekonomskih istraživanja. Pored toga, korišćeni su relevantni respektabilni izveštaji
iz domaćih i stranih izvora. Važan izvor za obradu ovih tema predstavljali su rezultati
dobijeni u nizu projekata koji su se ticali migracionog fenomena, njegovog uzroka i
posledica. Pre svega smo se oslanjali na projekte ovog tipa koji su sprovedeni u Srbiji.
Korišćeno je i više monografija kao i zbornika radova sa konferencija koje su bile
posvećene migracijama. Treba istaći da su korišćeni podaci za Srbiju iskazani bez
podataka za AP Kosovo i Metohiju.

U delu studije koji se tiče ocene integracije migracija u ključne nacionale razvojne i
sektorske strategije, u prvom koraku su izlistane sve strategije Vlade Srbije" koje su
usvojene od 2001. godine do danas ili su pred usvajanjem i izdvojeno je 14 onih
strateških dokumenata za koje se, po temi na koju se odnose, očekuje da imaju uključen
migracioni fenomen. Zatim je svaka izdvojena strategija analizirana na osnovu
odgovora na sledeća pitanja: Da li su migracije uključene u dokument? Ako jesu, kako

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
2
Usvojene strategije Vlade Srbije su dostupne na sajtu
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
! %+!

su integrisane? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva prikaz načina integracije, kritičku

analizu sadržaja integracije i procenu efekata integracije emigracije/imigracije na
razvojne ciljeve zemlje. Ako nisu, zašto se očekivalo da će migracije biti ukljućene u
određenu strategiju? U tom smislu su analizirana sledeća razvojna i strateška
dokumenta Vlade Republike Srbije:

Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji

Nacionalna strategija održivog razvoja
Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine
Strategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i
konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.
godine
Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja
Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine
Strategija razvoja socijalne zaštite
Strategija javnog zdravlja Republike Srbije
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020.
godine - Istraživanje za razvoj
Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja
Evropskoj uniji
Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine
Program zvanične statistike za period od 2016. do 2020. godine

Štaviše organizovana je diskusija u okviru tri fokus grupe o mehanizmima za

balansirano uključivanje fenomena migracija u razvojne i sektorske politike Srbije
krajem januara i početkom februara 2016. godine. Grupe su bile mešovitog tipa
sastavljene od eksperata, praktičara i donosioca odluka. Diskusija je bila organizovana
na osnovu pet unapred pripremljenih pitanja, kojima je prethodilo kratko pojašnjenje.
Postavljena su sledeća pitanja:

Doznake, transfer novca od emigranata ka njima bliskim osobama u zemlji porekla,

svakako doprinose boljem životu primalaca. Istovremeno, postoji makro ekonomska i
socijalna dobit od ove vrste resursa. No, željeni cilj većine zemalja sa ozbiljnim udelom
doznaka u bruto domaćem proizvodu je da one merljivo doprinesu razvoju zemlje. Koje
! %%!

održive mehanizme bi država trebalo da ustanovi kako bi doznake u značajno većoj

meri bile u funkciji razvoja Srbije?

Srbija je zemlja sa sve većim brojem visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica na

radu-boravku u inostranstvu. Pored jasnih negativnih efekata, to može biti i kapital
Srbije. Uspešni i integrisani profesionalci migranti su po pravilu motivisani i imaju
resurse (znanje, veštine, ideje, novac, kontakte) da doprinesu razvoju zemlje porekla.
Kojim instrumentima država može da podstakne transnacionalne aktivnosti stručnog
dela dijaspore?

Univerziteti u Srbiji, posebno beogradski, u nekadašnjoj Jugoslaviji su bili privlačni za

strane studente iz okruženja kao i za one iz nesvrstanih zemalja. Neki od njih su po
završetku studija ostali da žive i rade u našoj zemlji. Čini nam se da bi imalo smisla i
danas insistirati na privlačenju stranih studenata i promociji njihovog ostanka u Srbiji.
Na koji način bi Srbija ponovo mogla postati regionalni obrazovni centar i zadržati
strance po diplomiranju na svom tržištu rada?

Srbija je tradicionalno zemlja emigracije, a ona već u bliskoj budućnosti može biti
zemlja u koju će se doseljavati povratnici i stranci u većoj meri. Migraciona tranzicija u
Srbiji kao i pitanja koja smo disukutovali podrazumeva duboke socioekonomske
reforme u državi i političku stabilnost. Iskustva zemalja koje su od emigracionih postale
imigracione države govore da je kasnio politički odgovor. Kojim razvojnim i
sektorskim rešenjima treba ići u susret migracionim promenama koje pretpostavljaju
veće doseljavanje povratnika i stranaca u Srbiju?

Na kraju je postavljeno i pitanje, koju biste realnu i proaktivnu preporuku na ovu temu
ponudili za nadgradnju bilo kog razvojnog ili sektorskog nacionalnog strateškog
dokumenta?

Obavljena su i dva intervjua na bazi istih pet pitanja sa bitnim osobama koje nisu
učestvovale u fokusgrupnom istraživanju. Sinteza celokupne diskusije u tri fokus grupe
i one koja se odvijala tokom intervjuisana je korišćena kao najvažniji izvor za
utvrđivanje realnih i proaktivnih preporuka za definisanje nacionalnih politika u cilju
boljeg korišćenja potencijala migracija u funkciji razvoja Srbije.
! %"!

3. DEMOGRAFSKI I SOCIOEKONOMSKI MOMENTUM SRBIJE

I MIGRACIONI FENOMEN

Oba izabrana teorijska koncepta, primena Revidiranog modela privlačenja i odbijanja na

makro nivou i Model migracione tranzicije ističu važnost demografskih i
socioekonomskih karakteristika jedne populacije za emigracioni/imigracioni fenomen.
U tom smislu se u ovom poglavlju razmatraju empirijski nalazi koji se tiču osnovnih
populacionih komponenti i oni bitni za sadašnji ekonomski, socijalni i kulturni kontekst
koji je relevantan za razumevanje migracionog modela Srbije. To je učinjeno na tri
načina. Pored klasičnih demografskih pokazatelja, nalaza istraživanja koji ih dopunjuju
i rezultata različitih projekcija stanovništva, dati su stavovi javnog mnjenja relevantni za
emigraciju/imigraciju i različiti podaci koji odslikavaju nivo razvoja srpskog društva.

Demografski izazovi

Srbija se suočava sa nizom ozbiljnih demografskih problema. Najvažniji su rađanje

dece daleko ispod potreba zamene generacija, intenzivno odlaganje rađanja prvog
deteta, depopulacija, prekomerno populaciono starenje i negativan migracioni saldo.
Oni su međusobno povezani na različite načine. Prirodna i mehanička komponenta
razvoja stanovništva su u odnosu preko zajedničkog dela determinističke osnove i
posledica (posledice jednog fenomena utiču direktno na drugi fenomen i obrnuto), ali
su povezani i putem političkog odgovora u cilju bolje demografske budućnosti Srbije.

Kriza rađanja

Analiza prosečnog broja živorođene dece 33 generacije žena koje su izašle iz plodnog
perioda života u vreme sprovođenja Popisa 2011. ukazuje na rano suočavanje Srbije sa
fenomenom nedovoljnog rađanja i dugu stabilizaciju rađanja na niskom nivou od 1,8
deteta po ženi (grafikon 3.1). No, razmatranje prosečnog broja živorođene dece
generacija žena koje su se nalazile pri kraju plodnog perioda u vreme sprovođenja
Popisa 2011, kao i rasprostranjenost odlaganja rađanja, omogućavaju da se prognozira
prekid stabilizacije niskog nivoa završenog fertiliteta u Srbiji, odnosno njegov pad ispod
nivoa od 1,8 deteta po ženi (Rašević, 2015a).
! %#!

Grafikon 3.1. Prosečan broj živorođene dece generacija žena rođenih u razdoblju
1930-1975, Srbija, Popis 2011.

Izvor: Rašević, 2015a.

U vreme sprovođenja Popisa 2011. u Srbiji je registrovano ukupno 74.666 žena ili
gotovo jedna trećina žena koje su imale između 30. i 34. godine i nisu rađale.
Zahvaljujući specijalnoj obradi popisnih sociodemografskih podataka, dostupan nam je
njihov profil, koji je određen kao skup osobina najčešće zastupljenih među ispitanicama
(tabela 3.1). Prosečna ispitanica ove subpopulacije se izjasnila da je Srpkinja (86%),
živela je u gradu (78%) van partnerske zajednice (73%), bila je zaposlena (64%) i imala
je više ili visoko obrazovanje (48%) (Rašević, 2015b).

Tabela 3.1. Sociodemografske karakteristike žena bez dece starih 30-34 godina,
Srbija, Popis 2011.
Udeo Obrazovanje
Karakteristike žena starih 30-34 god. (u %) nepotpuno osnovno obrazovanje 2
Nacionalnost osnovno obrazovanje 5
Srpkinje 86 srednje obrazovanje 45
Bošnjakinje/Muslimanke 1 više ili visoko obrazovanje 48
Mađarice 2 Ekonomska aktivnost
Romkinje 1 Aktivne žene 81
Slovakinje 1 zaposlene 64
Hrvatice 1 nezaposlene 17
Crnogorke 1 Neaktivne žene 19
nisu se izjasnile 4 lica sa prihodima od imovine 6
regionalna pripadnost 1 studentkinje 6
Faktički bračni status lica koja obavljaju samo kućne
poslove 7
ne žive u vanbračnoj ili bračnoj
zajednici 73 Mesto življenja
žive u vanbračnoj zajednici 8 gradska naselja 78
žive u bračnoj zajednici 19 ostala naselja 22
Izvor: Rašević, 2015b.
! %$!

Odlaganje rađanja prvog deteta za sve kasnije godine života je važan uzrok niskog
nivoa fertiliteta danas. Pogotovo, kada u jednoj populaciji postoji relativno visok udeo
žena starih između 30. i 34. godine koje su bez dece. Mada su još uvek u plodnom
periodu, može se očekivati da jedan broj njih iz različitih razloga, kao što su fiziološko
smanjenje plodnosti, sekundarni infertilitet, veća psihološka cena braka i rađanja dece u
starijim godinama ili nestupanje u brak usled bolesti, neće moći da ostvari stavove o
željenom broju dece.

Dodatno upozoravaju rezultati istraživanja o tranziciji stavova od očekivanja pojedinca

da država smanji finansijsku cenu roditeljstva putem jeftinih kredita za rešavanje
stambenih problema porodica sa decom i boljeg zbrinjavanje dece zaposlenih majki da
bi se više rađalo u 1990-im godinama (Rašević, 1995), do insistiranja mladih danas na
teško ostvarivim preduslovima za rađanje, kao što su materijalna i psihološka sigurnost
i kvalitetni partnerski odnosi (Rašević, Sedlecki, 2011). Mada visoko vrednuju
roditeljstvo i žele da imaju veći broj dece, studentkinje završnih godina tri fakulteta
Univerziteta u Beogradu insistiraju na stavljanju bazičnih rizika pod kontrolu da bi
rodile prvo dete (tabela 3.2).!

Tabela 3.2. Stavovi studentkinja Univerziteta u Beogradu

o pretpostavkama za rađanje prvog deteta
Medicinski fakultet Farmaceutski fakultet Fakultet političkih nauka
1 dobro zdravlje dobro zdravlje dobro zdravlje
2 želja za detetom želja za detetom želja za detetom
stabilna
3 finansijska nezavisnost finansijska nezavisnost
partnerska veza
4 zaposlenje finansijska nezavisnost zaposlenje
stabilna stabilna
5 zaposlenje
partnerska veza partnerska veza
6 podrška porodice podrška porodice stan/kuća u vlasnisštvu
optimalno optimalno
7 podrška porodice
životno doba životno doba
8 stan/kuća u vlasnisštvu stan/kuća u vlasnisštvu karijera
9 brak brak brak
optimalno
10 karijera karijera
životno doba
11 podrška lokalne zajednice podrška lokalne zajednice podrška lokalne zajednice
12 mere socijalne politike mere socijalne politike mere socijalne politike
13 automobil u vlasništvu automobil u vlasništvu automobil u vlasništvu
Napomena: Studentkinje su ocenjivale date potencijalne preduslove za rađanje sa 1
(vrlo bitan), ili 2 (i jeste i nije bitan) ili 3 (uopšte nije bitan). Značaj svake varijable
je ocenjen srednjom vrednošću ocene.
Izvor: Rašević, Sedlecki, 2011.

Rezultati Popisa stanovništva sprovedenog 2011. godine kao i novijih dubinskih

istraživanja ukazuju da će se kriza rađanja u Srbiji produbiti i istovremeno otkrivaju da
je relativno mali prostor za političko delovanje u smislu povećanja nivoa fertiliteta.
! %&!

Pogotovo je otvoreno pitanje većih efekata klasičnih mera populacione politike koje se
dominantno sprovode u Srbiji. To su roditeljski dodatak i plaćeno porodiljsko odsustvo
povodom rođenja deteta. Otuda je bitno smanjiti ne samo ekonomsku, već i socijalnu i
psihološku cenu roditeljstva kroz podršku savremenim oblicima zajedništva između
žene i muškarca i pomoć pri uspostavljanju balansa između porodice i posla kao i
rađanja i obrazovanja.
!
Depopulacija i intenzivno populaciono starenje

Dugo trajanje nedovoljnog rađanja je osnovni pokretač depopulacije i dubokih promena

u starosnoj strukturi stanovništva. U poslednjem međupopisnom periodu, 2002-2011,
procenjuje se da se broj stanovnika Srbije smanjio za najmanje 367, a najviše 422
hiljade, pri čemu je migraciona komponenta doprinela između 15% i 26% (Nikitović,
Predojević Despić, Marinković, 2015). Trend registrovanja negativnog prirodnog
priraštaja je nastavljen. Tako je broj živorođenih 2014. godine bio za 34,8 hiljada manji
od broja umrlih. Ujedno 2014. godina je dvadeset treća godina za redom kako se u
Srbiji beleži negativan prirodni priraštaj. Relativno posmatrano, na 1.000 stanovnika,
stopa prirodnog priraštaja u 2014. godini je iznosila je -4,9 promila, odnosno bila je
gotovo nepromenjena u odnosu na prethodnu kalendarsku godinu. Nasuprot, Evropa
kao celina beležila je nulti prirodni priraštaj, a jedino je Bugarska sa negativnom
stopom od oko šest promila od svih zemalja EU beležila nižu stopu od Srbije (Pison,
2013).

Srbija spada u područja gde je proces demografskog starenja dostigao velike razmere.
Proces starenja stanovništva se odvijao s vrha starosne piramide (povećanje broja starih)
i od baze piramide (smanjenje broja mladih). Rezultat je da je danas u Srbiji broj
stanovnika starijih od 65 godina za 24% veći od broja stanovnika mlađih od 15 godina.
Oko 1.276 hiljada lica u Srbiji staro je 65 i više godina. Sa udelom starih od 17,8% u
ukupnoj populaciji, Srbija je među najstarijim populacijama u Evropi (Pison, 2013).
Prosečna starost srpskog stanovništva registrovana Popisom 2011. iznosila je 42,2
godine.

Rezultati projekcija različitih autora ukazuju da će Srbija sredinom ovoga veka biti
malobrojnija i starija zemlja nego što je danas (Nikitović, 2009; Penev, 2013;
Republički zavod za statistiku, 2014). Srbija u narednim decenijama ne može da
izbegne smanjenje i starenje stanovništva ni kada bi se ostvarila rehabilitacija fertiliteta
ili realizovao nulti migracioni saldo (grafikon 3.2). Istraživanje scenarija politika, pak,
pokazuje da se “umanjenje pada broja stanovnika na kraći i srednji rok najbolje postiže
sprovođenjem politika usmerenih na porast neto imigracije, dok se na duži rok gotovo
podjednako dobro postiže sprovođenjem proimigracionih politika odnosno onih čiji je
cilj povećanje fertiliteta. Uspešna primena obe vrste politika istovremeno daje gotovo
dvostruko bolji rezultat od efekata pojedinačnih politika” (Nikitović, 2013).
! %'!

Grafikon 3.2. Stanovništvo Srbije u periodu 1961-2002. (rezultati popisa) i

projekcije za period 2010-2060. (po varijantama)

Napomena: Za 1971, 1981, 1991. stanovništvo u zemlji, a za 2002.

uključujući i interno raseljena lica.
Izvor: Penev, 2013.

Negativni migracioni saldo

U Zakonu o upravljanju migracijama3 , u skladu sa Uredbom EU 862, spoljna migracija je

definisana kao ona koja traje ili se očekuje da će trajati duže od godinu dana. Analiza
dostupnosti i kvaliteta podataka o spoljnim migracijama u Srbiji, rađena u okviru projekta
Upravljanje migracijama i posledice migracija u Jugoistočnoj Evropi (SEEMIG) 4 je
pokazala da postoji mnogo problema u ovoj sferi. Naime, najveći broj indikatora o
međunarodnim migracionim tokovima može se dobiti na osnovu evidencije Ministarstva
unutrašnjih poslova (MUP), ali se ona odnosi praktično samo na strane državljane.
Ograničena dostupnost migracionih podataka iz evidencije MUP-a ne dozvoljava analizu
svih poželjnih indikatora koji se tiču imigranata. Broj državljana Srbije - povratnika sa
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
3
Službeni glasnik, broj 107/12.
4
!Osnovni cilj projekta bio je bolje razumevanje dugoročnih migracionih i demografskih proces promena
u okviru ljudskih resursa u Jugoistočnoj Evropi, kao i njihov uticaj na tržišta radne snage, nacionalne i
regionalne privrede. SEEMIG je bio realizovan u osam država u periodu od 2012. do 2014. godine.
Institut društevnih nauka, Republički zavod za statistiku i opština Kanjiža su bili partneri iz Srbije koji su
učestvovali u njegovoj realizaciji.
! %(!

rada/boravka u inostranstvu nije poznat na godišnjem nivou. Baza podataka o

emigracionim tokovima državljana Srbije ne postoji s obzirom da građani koji odlaze na
rad/boravak u inostranstvo uglavnom ne odjavljuju svoje mesto prebivališta (Institute of
Social Sciences, Statistical Office of the Republic of Serbia, 2013).

Imajući u vidu probleme sa podacima o emigracionim iz i imigracionim tokovima u Srbiju,

bilo je neophodno proceniti migracioni saldo na godišnjem nivou. Procena bazirana na
korigovanim rezultatima o ukupnom broju stanovnika Srbije dobijenog popisima
sprovedenim 2002. i 2011. godine i o prirodnom priraštaju u poslednjem međupopisnom
periodu, kao i podacima najbitnijih zemalja koje prihvataju emigrante iz Srbije, upućuje na
neto migracione gubitke između 6 hiljada i 11 hiljada lica prosečno godišnje u periodu
2002-2011. godina (Nikitović, Predojević Despić, Marinković, 2015). Pri tom treba
posebno istaći da se na osnovu dostupnih imigracionih statistika procenjuje da je neto
emigracioni gubitak Srbije u periodu 2008-2011. godina iznosio 15.000 (Kupiszewski,
Kupiszewski, Nikitović, 2012; Institute of Social Sciences, 2013). Imajući u vidu obe
procene, može se pretpostaviti da je u prvoj polovini posmatranog perioda negativni
migracioni saldo bio manji usled boljih ekonomskih uslova u Srbiji, a da je on povećan od
2008. godine zbog ukidanja viza za neke od zemalja koje su popularne emigracione
destinacije građana Srbije (Nikitović, Predojević Despić, Marinković, 2015).

O emigraciji

Srbija je tradicionalno zemlja emigracije. Pored Nemačke, Austrije, Švajcarske i

Švedske, u koje odlaze lica osnovnog i srednjeg obrazovanja, prekomorskih zemalja
koje su interesantne za studente i visokoobrazovane, popularne nove destinacije su
Italija (privlačna za one sa srednjom školom) i Velika Britanija (popularna kod
najobrazovanijih mladih). Među novim zemljama Evropske unije najvažnija odredišta
za državljane Srbije su Slovenija i Mađarska. Predstavljena slika o emigraciji iz Srbije
je dobijena na osnovu podataka Eurostata i dostupnih podataka nacionalnih zavoda za
statistiku (Kupiszewski, Kupiszewski, Nikitović, 2012; Vlada Republike Srbije, 2015).

Podaci popisa stanovništva o srpskoj emigraciji, i pored relativno velikog neobuhvata

naših građanja koji žive u inostranstvu, predstavljaju i dalje najbolji izvor za
sagledavanje socioekonomskih karakteristika ove populacije i njihovog teritorijalnog
porekla. Popisom stanovništva koji je sproveden 2011. godine je registrovano 311,4
hiljada lica u spoljnomigrantskom kontingentu, što je za gotovo četvrtinu manje u
odnosu na Popis 2002. godine. Uzroci tako velikog smanjenja broja građana Srbije koji
se nalaze na radu-boravku u inostransvu su brojni. Prema autorima Jeleni Predojević
Despić i Goranu Penevu (2014) najvažniji uzroci su: način popisivanja preko
domaćinstva u zemlji, bojkot stanovništva albanske nacionalnosti, pojava novih
udaljenih destinacija, značajan broj podnosilaca zahteva za dobijanje azila, tzv. lažnih
azilanata i intenzivan odlazak visokobrazovnih lica čiji je obuhvat popisivanjem po
! %)!

pravilu manji. No bez obzira na nedovoljan obuhvat emigrantskog kontingenta, citirani

autori kao i drugi autori (Stanković, 2014; Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović,
2016) se slažu da su spoljne migracije iz Srbije bile manje intenzivne u poslednjem
međupopisnom periodu nego tokom 1990-ih godina.

Udeo spoljnih migranata u ukupnom stanovništvu 2011. je iznosio 4,2% Odgovarajući

podatak 2002. godine je utvrđen na nivou od 5,3%.

Prema rezultatima Popisa 2011. više od polovine (53,7%) registrovanih građana u

emigrantskom kontingentu boravilo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. Treba istaći
utvrđenu disperzivnost zemalja prijema naših građana kao i udeo od preko 6% onih
koji su boravili u bivšim jugoslovenskim republikama.

Među spoljnim migrantima poreklom iz Srbije prema Popisu 2011. najbrojnija su lica
koja su se nalazili na radu u inostranstvu (53,1%) i članovi njihovih porodica (36,4%)
koji su boravili kao izdržavana lica. Studenti su učestvovali u emigrantskom
kontingentu sa udelom od 3,9%. Muškarci preovlađuju među licima koja su se nalazila
u inostranstvu na radu, a žene među članovima njihovih porodica. Među studentima je
bilo u nešto većoj meri pripadnica ženskog pola.

Konzistentno u popisanom emigrantskom kontingentu bilo je daleko najviše, 80,5%,

lica uzrasta 15-64 godine. Zatim u starosnoj strukturi ovog kontingenta sledi udeo dece
do 14 godina (16,2%), a najmanji je udeo starih sa 65 ili više godina (3,3%) (grafikon
3.3).

Grafikon 3.3. Učešće spoljnih migranata i stalnog stanovništva Srbije

u velikim starosnim grupama, Popis 2011.

Izvor: Stanković, 2014.

Pored značajno bolje starosne strukture, bolja je i obrazovna struktura emigrantskog

! %*!

kontingenta u odnosu na populaciju u zemlji. Popisom 2011. registrovano je među

spoljnim migrantima starim 15 i više godina 6,0% lica bez ili sa nepotpunom osnovnom
školom, 27,5% lica sa osnovnom školom, popisano je 38,8% emigranata sa srednjim
obrazovanjem i 15,7% sa najvišim obrazovanjem. Utvrđena obrazovna struktura
popisanih spoljnih migranata 2011. je bolja i od iste strukture registrovane u
prethodnom popisu.

Distribucija spoljnih migranata prema dužini boravka dobijena Popisom 2011. se

razlikuje u odnosu na relevantnu distribuciju registrovanu prethodnim popisom u
dominaciji lica koje se nalaze u inostranstvu manje od 4 godine (42,3%). To se može
objasniti metodološkim i organizacionim rešenjima Popisa 2011, povećanom odlasku
tražilaca azila, negativnim dejstvom svetske finansijske krize u Srbiji i zemljama
prijema, ali moguće i/ili cirkularnim migracijama (Stanković, 2014). Lica koja su u
inostranstvu od 5 do 14 godina učestvovala su sa udelom od 26,5%, a ona koja su
boravila van zemlje 15 i više godina sa udelom od 31,2% u ovoj strukturi (grafikon
3.4).!

Grafikon 3.4. Udeo spoljnih migranata iz Srbije prema dužini rada-boravka

u inostranstvu, Popis 2011.

Izvor: Stanković, 2014.

Srbi su dominirali u popisanom emigrantskom kontingentu 2011, s tim što je njihovo

relativno učešće bilo znatno niže od relativnog učešća u stalnom (uobičajenom)
stanovništvu Srbije (61,9% i 83,3% respektivno).

U popisanom spoljnomigrantskom kontigentu su brojniji oni koji su otišli u inostranstvo

iz neurbanih naselja u odnosu na lica koja su otišla iz gradskih naselja (57,8% prema
42,2%).

Rezultati Popisa 2011. su pokazali da se u Srbiji tokom 2000-ih nisu pojavile nove zone
naglašene emigracije. To su i dalje podučja u centralnoistočnim delovima Srbije (tzv.
! "+!

CIS zona koju čini 14 opština) 5 i u jugozapadnoj Srbiji (tzv. JZS zona sa 5 opština).6
Udeo popisanog stanovništva koji je emigrirao iz CIS zone u ukupnom stanovništu te
zone je iznosio 18,8%, a udeo registrovanog stanovništva u inostranstvu iz JZS zone u
ukupnom stanovništvu te zone utvrđen je na nivou od 10,0%. Istovremeno se
pretpostavlja da se opštine Bujanovac i Preševo, kao i 2002. godine mogu okarakterisati
kao treća “vruća” emigraciona zona, ali se zbog bojkota stanovništva albanske
nacionalnosti to nije moglo dokazati (Predojević Despić, Penev, 2014).

Aktuelno zapošljavanje državljana Republike Srbije u inostranstvu uređeno je Zakonom

o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. 7 Prema ovom zakonu,
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Nacionalna služba za zapošljavanje
(NZS) i agencije za zapošljavanje8 su glavni kanali za legalno zapošljavanje naših
državljanja u inostranstvu. Onima koji se zaposle na ovaj način obezbeđuje se najmanje
jednak tretman po osnovi rada sa državljanima države zaposlenja. NSZ i pomenute
agencije su, pored posredovanja u zapošljavanju van Srbije odgovorne i za širenje
informacija o uslovima i mogućnostima zapošljavanja migranata i potencijalnih
migranata.9

Pored navedenih zakonskih rešenja, postoji i niz međudržavnih sporazuma o regulisanju

radnih migracija sa zemljama destinacije, uključujući i poslednje sporazume sa
Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom, Libijom, kao i one specijalnog tipa sa
Nemačkom i Francuskom. Bivša Jugoslavija je potpisala neke od i danas važećih
sporazuma. Takođe, Srbija je usvojila više međunarodnih konvencija koje se tiču ove
sfere. Mada međunarodna saradnja u oblasti radnih migracija ima za cilj promovisanje
legalnih migratornih tokova, migriranje na osnovu pune informisanosti i socijalnu
zaštitu radnika migranata, ona je jedan od faktora u nizu onih koji utiču na odluku o
odlasku iz zemlje (Manke, 2010). Ova vrsta sporazuma je svrstana među tzv. push
faktore mezo nivoa (Pavlov, 2011).

Poslednji sporazum je potpisan sredinom 2013. godine između Vlade Srbije i Francuske
o mobilnosti mladih. Sporazumom između ove dve zemlje se promoviše mobilnost
studenata i mladih stručnjaka starih od 18 do 35 godina, u cilju profesionalnog
usavršavanja i upoznavanja novih sredina tokom maksimalno dve godine, uz

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
5
To su sledeće opštine: Bor, Despotovac, Golubac, Kladovo. Kučevo, Majdanpek, Malo Crniće, Negotin,
Petrovac na Mlavi, Požarevac, Svilajnac, Veliko Gradište, Žabari i Žagubica.
6
To su sledeće opštine: Novi Pazar, Priboj, Prijepolje, Sjenica i Tutin.
7
Službeni glasnik, broj 36/2009 i broj 88/2010.
8
Na dan 31.12.2014. bila je registrovana 71 privatna agencija za zapošljavanje u Srbiji (Vlada Republike
Srbije, 2015).
9
Postoji sedam migracionih servisnih centara u Srbiji formiranih pri NSZ za pružanje informacija
migrantima i potencijalnim migrantima (Vlada Republike Srbije, 2015).
! "%!

ostvarivanje jednakih prava na osnovu rada, kao i državljani zemlje u koju odlaze.
Propisano je da obim razmene na godišnjem nivou ne može da bude veći od 500 lica.

Prema Migracionom profilu, preko NSZ i agencija za zapošljavanje na zahtev stranih

poslodavaca zaposleno je preko hiljadu radnika u 2014. godini. Istovremeno je u
Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja registrovano da su
poslodavci iz Srbije uputili oko hiljadu radnika na privremeni rad u inostranstvo putem
detašmana (Vlada Republike Srbije, 2015).

O imigraciji

Između dva poslednja popisa stanovništva, prema rezultatima Popisa iz 2011. godine, u
Srbiju se iz inostranstva doselilo 67,6 hiljada lica, od čega je gotovo trećina bila iz Bosne i
Hercegovine (31,0%). Od ostalih zemalja treba izdvojiti Crnu Goru (17,2%), Hrvatsku
(9,1%) i Nemačku (8,2%). Na nivou Republike, imigranti iz još osam zemalja su beležili
udeo između 2,0 i 3,0%. Pored onih doseljenih iz evropskih država, među njima su se
nalazili i doseljeni iz SAD i Kine (Nikitović, Predojević Despić, Marinković, 2015).
Podatak o doseljenima nije precizan, jer uključuje samo ona popisana lica kojima je
inostranstvo predstavljalo pretposlednje prebivalište u momentu popisivanja.

Imigracija ka Srbiji u skorijem periodu, prema popisnim podacima, pretežno se sastojala

od srpskih državljanja koji su se doselili iz okruženja, vratili iz inostranstva uglavnom kao
penzioneri, ali ima i onih koji su želeli da nastave svoju radnu karijeru u domovini. Među
doseljenima je bilo i prisilnih povratnika. Stranci su činili manjinu u populaciji imigranata.
Tek svaki četvrti popisani doseljenik u Srbiju iz inostranstva (13,8 hiljada) posle 2002.
godine je bio strani državljanin.

Kada je reč o aktuelniim imigracionim tokovima, prema poslednjim objavljenim podacima

u Migracionom profilu Republike Srbije za 2014. godinu (Vlada Republike Srbije, 2015),
najveći prilivi stranaca u 2014. bio je, kao i u prethodne dve godine, iz Kine, Ruske
Federacije, Rumunije, Makedonije i Libije. Iz ovih zemalja je registrovano 12.490 lica
Njihov udeo u ukupnoj populaciji stranaca iznosio je 49,5%.

Glavni razlozi imigracije od 7.337 onih koji su dobili odobrenje privremenog boravka u
Srbiji duže od 90 dana prvi put u 2014. godini bili su spajanje porodice (41,6%) i posao
(41,7%). Žene su uglavnom dolazile zbog spajanja porodice, a muškarci zbog posla. Svako
deseto lice (10,1%) je dobilo prvi put dozvolu boravka zbog školovanja u našoj zemlji.

U 2014. godini u Republici Srbiji je bilo 5.035 stalno nastanjenih stranaca, što predstavlja
značajan pad u odnosu na 2013. godinu kada ih je registrovano 7.793. Kao i prethodnih
godina u 2014. godini najveći broj stranaca je bio stalno nastanjen po osnovu braka
(83,6%).
! ""!

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 31.12.2014. nalazilo se 769 stranih

državljanja ili 0,1% od ukupnog broja nezaposlenih. Među njima, gotovo dve trećine je
bilo u starosnoj grupi od 30. do 49. godina (63,9%) i, takođe, više od dve trećine je bilo
bez obrazovanja ili sa najnižim obrazovanjem (68,9%).

Za razliku od duge tradicije sklapanja međudržavnih sporazuma o regulisanju radnih

migracija srpskih građana sa zemljama destinacije, bitno je istaći da je Zakon o
zapošljavanju stranaca u Srbiji donet tek novembra 2014. godine. 10 Najznačajniji
članovi ovoga Zakona su 4, 9 i 24. Prema ovom Zakonu, stranac koji se zapošljava u
Srbiji ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja,
kao i osiguranja za slučaj nezaposlenosti kao državljani Republike. Zapošljavanje
stranca ostvaruje se pod uslovom da poseduje odobrenje za privremeni boravak ili
stalno nastanjenje i dozvolu za rad. Ovim zakonom su propisani uslovi i postupci za
izdavanje lične radne dozvole i radne dozvole. Vlada odlukom može da ograniči broj
stranaca kojima se izdaju dozvole za rad u slučaju poremećaja na tržištu rada.

Na osnovu Sporazuma o readmisiji, 2014. godine je vraćeno 5.398 lica u Srbiju prema
7.516 u 2013. i 6.740 u 2012. (Vlada Republike Srbije, 2014; Vlada Republike Srbije,
2013). Najveći broj ovih lica je vraćen iz Nemačke i Mađarske.

U 2014. godini je prema evideniji MUP-a registrovano 16.500 tražioca azila, što je
preko tri puta više nego u prethodnoj kalendarskoj godini. Među njima, najveći broj
dolazio je iz Sirije i Avganistana, a zatim iz Eritreje i Somalije. No, od ukupno 16.500
izraženih namera da se traži azil svega 388 lica ili 2,4% podnelo je zahtev za azil. U
periodu od 2010. do 2014. godine broj iskazanih namera za azil se povećao se preko
trideset puta (sa 520 u 2010. na 16.500 u 2014. godini). Istovremeno je registrovana
suprotna tendencija vezana za udeo tražioca azila koja su podnela zahtev za azil (41,4%
u 2010. prema 2,4% u 2014. godini). Podnošenje zahteva za azil ne znači da se azil
stvarno i želi. Tako je 2014. godine Kancelarija za azil donela 6 odluka kojima usvaja
zahtev za azil, 12 odluka kojima se obacuje zahtev za azil i 325 zaključaka o
obustavljanju postupka jer su tražioci azila nakon podnošenja zahteva za azil napustili
centar za azil.

Sliku o iregularnoj imigraciji dobro ilustruju dva podatka. U 2014. godini otkriveno je
7.354 onih koji su ilegalno boravili u Srbiji. To predstavlja značajno povećanje, povećanje
za 2.632 lica, u odnosu na 2013. godinu. Takođe je sprečeno 8.238 ilegalnih ulazaka na
teritoriju Srbije, što je bilo gotovo na istom nivou kao u prethodnoj kalendarskoj godini.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
10
http://www.minrzs.gov.rs/lat/aktuelno/item/1562-zakon-o-zaposljavanju-stranaca
! "#!

Srbija se se suočava i sve više će se suočavati sa iregularnim migrantima zbog svog

geografskog položaja, odnosno zato što su njene granice velikim delom i spoljne granice
Evropske unije (EU). Najveći broj migranata koji ilegalno uđu u Srbiju po hapšenju
podnose zahtev za azil i upućuju se u neki od centara namenjen tražiocima azila. No,
većina stranih državljanja koja je na nedozvoljen način ušla u Srbiju i ne sačeka odgovor,
jer na takođe ilegalan način odlazi u neku od zemalja EU.
!
Prosečan tražilac azila u Srbiji u 2013. godini, na osnovu 53 obavljena intervjua u
Centru za azil u Banji Koviljači, je muškarac (90,6%), imao je 26,8 godina, neoženjen
je (67,9%), iz Sirije je (20,8%), nema prethodno migraciono iskustvo (94,3%), potiče iz
gradske sredine (92,4%), ima završenu srednju školu (69,8%), govori najmanje jedan
strani jezik (69,8%) i smatra da je siromašan (92,5%). Ovo istraživanje je potvrdilo
nalaze drugih studija da veliku ulogu u odabiru zemlje krajnje destinacije imaju
migrantske mreže (rođaci i prijatelji koji tamo žive), ali i informacije dobijene putem
interneta (Lukić, 2014).
!
I pored nastavka trenda smanjenja izbegličke populacije, u 2014. godini je u Srbiji
živelo oko 44 hiljada izbeglica, od kojih je oko 32 hiljade došlo iz Hrvatske. Iste godine
je u Srbiji registrovano i preko 200 hiljada lica raseljenih sa AP Kosovo i Metohija. Po
broju izbeglica i po broju interno raseljenih lica Srbija se 2013. nalazila na prvom mestu
u Evropi.

Percepcija međunarodnih migracija

U cilju sagledavanja percepcije u Srbiji koja se tiče imigracije obavljeno je sedam

ekspertskih intervjua. Intervjuisan je predstavnik vlade, sindikata i privredne komore,
ekspert za migracije relevantne nevladine organizacije (NVO), kao i tri profesora na
Geografskom, Ekonomskom i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Među
intervjuisanima ubedljivo dominira razmišljanje da migracije nisu prisutne u
političkom, privrednom, akademskom i uopšte javnom diskursu. Ako se i govori o
migracijama, podvlači se da se odliv mozgova i dalje nastavlja. O imigraciji se ne
razmišlja. Uzroke neuviđanja potencijala integracije migracija u razvojne programe
zemlje, po ekspertima, treba tražiti u tradicionalizmu, nepovoljnoj ekonomskoj i
socijalnoj situaciji, opštoj nesigurnosti, izolovanosti zemlje, i slično, ali i u nedovoljnoj
obaveštenosti!(Institute of Social Sciences, 2013).
!
Dve studije su posebno bitne za percepciju javnog mnjenja u Srbiji koja se tiče
međunarodnih migracija.

Jedan od ciljeva reprezentativnog istraživanja sprovedenog novembra 2010. godine u

Srbiji bio je da se utvrdi emigracioni potencijal našeg društva (Baćević et al, 2011).
Anketirano je 1.090 ispitanika starijih od 18. godina. Pored opšteg uzorka od 880
! "$!

anketiranih, intrevjuisano je i 210 osoba iz posebnog uzorka koji su činili povratnici iz

inostranstva, to jest lica koja su provela van zemlje najmanje šest meseci u nekom
vremenskom periodu u prošlosti iz bilo kog razloga.

Rezultati su pokazali da bi, u hipotetičkoj situaciji da je Srbija već postala član EU,
svaki četvrti ispitanik (26,4%) iz opšteg uzorka “sigurno” potražio posao u nekoj drugoj
zemlji EU. “Verovatno”, sledeći ponuđen modalitet kao odgovor na dato pitanje, je
izabrala svaka šesta anketira osoba (15,2%) iz opšteg uzorka. Ili drugim rečima, 41,6%
intrevjuisanih iz opšteg uzorka je pokazalo manifestnu ili latentnu spremnost da potraži
posao van Srbije. Povratnici u Srbiju iz inostranstva su u većoj meri izrazili manifestnu
spremnost da potraže posao u nekoj drugoj zemlji (svaki treći ispitanik) u odnosu na
opštu populaciju (svaki četvrti anketiran). Međutim, ako zbirno posmatramo manifestnu
i latentnu spremnost, onda gotovo da nema razlike između opšteg uzorka i posebnog
uzroka po pitanju spremnosti anketiranih da se zaposle van Srbije (41,6% i 42,4%
respektivno).

Posebnu spremnost da to učine su ispoljili ispitanici mlađi od 30. godina (učenici i

studenti), aktivne osobe, nezaposleni, lica iz velikih i siromašnih porodica, oni koji
veruju da boravak u inostranstvu ima pozitivan efekat na naše ljude, kao i prozapadno
orijentisani ispitanici (grafikon 3.5).

Grafikon 3.5. Relativno učešće ispitanika koji bi potražili ili verovatno potražili posao
u nekoj zemlji EU (u %), Srbija, 2010.

Izvor: Baćević et al., 2011.

Potencijalni emigranti u zemlje EU su pitani i da li bi planirali da odu van zemlje sami

ili sa porodicom. Više od trećine ispitanika bi otišlo samo u inostranstvo (35,2%), a više
! "&!

od petine anketiranih bi otišlo samo sa namerom da im se porodica pridruži kasnije

(22,3%), što implicira da bi, najmanje na početku, većina novih emigranata živela u
zemljama EU bez članova svojih porodica. Zajedno sa porodicom bi emigriralo 27,6%
intervjuisanih.

Većina anketiranih potencijalnih emigranata bi u inostranstvu ostala od jedne do tri

godine (26,3%) ili duže od tri godine (24,1%), ali je ne mali broj ispitanika izrazio
spremnost da radi van Srbije do penzionisanja (18,8%) ili da zauvek ostane u nekoj od
zemalja EU (11,5%). Samo svaki šesnaesti ispitanik ili 6,2% anketiranih bi želelo da
radi u inostranstvu kraće od godinu dana.

Percepcija javnog mnjenja u Srbiji o imigrantima se može dobro sagledati putem

odgovora na pitanje (“Šta Vlada treba da uradi sa ljudima koji dolaze iz manje
razvijenih zemalja da rade kod nas?”) postavljeno u Evropskoj studiji vrednosti, u
četvrtom talasu koji je sproveden 2008. godine. Prema rezultatima, stavovi u opštoj
populaciji -! ./0121! prema imigrantima su podeljeni. Registrovano je 27,4% potpuno
otvorenih (“Ko kod želi može da dođe”), 29,2% smatra da imigranti mogu da dođu ako
već imaju posao u Srbiji, a 34,9% intervjuisanih je izjavilo da treba striktno unapred
utvrditi broj imigranata. Svaki dvanaesti ispitanik (8,4%) je pak apsolutno netolerantan,
jer misli da Vlada treba da zabrani dolazak strancima da rade kod nas.11 Moguće da bi
se registrovali kvalitativno drugačiji stavovi, odnosno u većoj meri nepovoljniji stavovi
prema imigrantima kada bi se istraživanje sprovelo danas, imajući u vidu pitanja koja se
postavljaju u javnosti povodom suočavanja Srbije sa migracionom krizom.

Socioekonomski okvir

Socioekonomski momentum Srbije prikazaćemo koristeći dva najnovija izveštaja

analitičkog tipa. To su Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju
siromaštva u Srbiji12 i United Nations Common Country Assessment for the Republic of
Serbia (CCA za Srbiju - Zajednička procena za Srbiju). 13 Prvi je dokument Vlade
Republike Srbije iz septembra 2014. godine. Drugi dokument je Vlada prihvatila
sredinom 2015. godine. Pored stanovništva, u njima je obrađen je i niz najznačajnih
ekonomskih i socijalnih tema. Oba dokumenta su pripremljena da bi se na bazi stanja
utvrdili prioriteti delovanja u narednom periodu. Njihov cilj je uslovio da su nalazi do

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
11
http://www.europeanvaluesstudy.eu/
12
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/usvojen-drugi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-
smanjenju-siromastva/
13
Dokument CCA za Srbiju je dobijen zahvaljući ljubaznosti zaposlenih u Kancelariji Populacionog
fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji. On će uskoro biti objavljen na sajtu
http://www.unesco.org/new/en/venice/undafcca/
! "'!

kojih se došlo kvantitativnim pristupom u najvećem broju slučajeva poređeni sa

odgovarajućim podacima drugih država. Predstavićemo u najkraćem obimu
najznačajnije nalaze. Oni na makro nivou mogu doprineti odgovoru na pitanje zašto je
veliki emigracioni i mali imigracioni potencijal naše zemlje.

U rezimeu Drugog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju

siromaštva u Srbiji se posebno ističu sledeći nalazi.

Prema podacima Ankete o prihodima i uslovima života, stopa rizika siromaštva iznosila
je 24,6% u 2012. godini. U poređenju sa 28 zemalja EU, Srbija je imala najveću stopu
rizika siromaštva.

Riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti, kao uniji tri različita faktora rizika (stopa
rizika siromaštva, nizak intenzitet rada i izrazita materijalna deprivacija), izloženo je
42,1% stanovništva Srbije (tri miliona). Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka
za 28 zemalja EU (24,8%). Posle Bugarske i Rumunije, ta vrednost je Srbiji veća nego u
drugim zemljama EU.

Oba pokazatelja nejednakosti raspodele dohotka (Gini koeficijent i kvintilni odnos)

pozicioniraju Srbiju kao zemlju sa nejednakošću većom od svih zemalja članica EU.14

Efekti koje socijalni transferi imaju na smanjenje rizika siromaštva u Srbiji su

nedovoljni i značajno manji od onih u EU. Socijalni transferi (bez starosnih i porodičnih
penzija) smanjili su rizik siromaštva u 2012. godini za 21,7%, dok je taj efekat u EU
iznosio 34,4%.

Regionalni dispariteti u Srbiji su među najvećima u Evropi. Prema stepenu razvijenosti

jedinica lokalnih samouprava, od ukupno 145 opština i gradova, 46 je izuzetno
nerazvijeno, od čega 23 pripada grupi devastiranih područja, odnosno onih opština čiji
je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka.

Stopa aktivnosti mladih u Srbiji u dužem je opadanju, a stopa nezaposlenosti mladih je

od početka krize naglo porasla - sa 35,1% u 2008. godini na 49,4% u 2013. godini.
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
14
Gini koeficijent meri nejednakost u celoj populaciji, uzima vrednosti od 0 do 1 (0-100%), pri čemu
vrednost 0 označava potpunu jednakost potrošnje/prihoda svih pojedinaca, a vrednost 1 potpunu
koncentraciju potrošnje/prihoda na samo jednog pojedinca. U 2013. vrednost ovog koeficijenta u Srbiji je
iznosila 38,7.
Kvintilni odnos S80/S20 upoređuje ukupnu ekvivalentnu potrošnju/prihod gornjeg i donjeg kvintila.
Gornji kvintil predstavlja 20% populacije koja raspolaže najvišom ekvivalentnom potrošnjom/prihodom,
a donji kvintil 20% populacije sa najnižom ekvivalentnom potrošnjom/prihodom. Ovako definisan
indikator meri samo promene u gornjem i donjem kvintilu ekvivalentne potrošnje/prihoda. Njegova
vrednost u Srbiji u 2013. godini je iznosila 9,8.
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/socijalno-ukljucivanje-u-rs/statistika/nejednakost/
! "(!

Pored toga što su nezaposleni i neaktivni, značajan broj mladih ljudi u Srbiji je
istovremeno i van procesa obrazovanja i obuke - oko 150 hiljada (19,5% ukupnog broja
mladih starosti 15-24) u 2013. godini. Stopa nezaposlenosti starijih radnika tokom
poslednjih godina raste u nas, kao i stopa nezaposlenosti lica sa nižim stepenom
obrazovanja.

Mada Srbija izdvaja procentualno sličan udeo bruto društvenog proizvoda za

obrazovanje kao druge evropske zemlje, naš obrazovni sistem još uvek ostvaruje niže
ishode u odnosu na međunarodni prosek, obrazovanje na svim nivoima je i dalje
usmereno ka prenošenju akademskih znanja i vidan je nizak stepen razvijenosti opštih i
ključnih kompetencija kod mladih.

Obaveznim zdravstvenim osiguranjem u Srbiji je obuhvaćeno 95,8% stanovništva. No i

pored adekvatnosti regulatornog okvira, prisutne su nejednakosti u zdravlju i
zdravstvenoj zaštiti između osetljivih društvenih grupa (stanovništvo udaljenih seoskih
područja, osobe sa invaliditetom, socijalno ugrožene osobe i pripadnici pojedinih
etničkih grupa, odnosno manjina) i većinskog stanovništva.

Pokazatelji efikasnosti u sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji ukazuju na niže vrednosti

od zemalja EU kako na nivou primarne, tako i na nivou sekundarne i tercijarne
zdravstvene zaštite.

Stanovništvo romske nacionalnosti i dalje je izloženo diskriminaciji, posebno u vezi sa

pristupom socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju i adekvatnom stanovanju.

U analitičkom dokumentu CCA za Srbiju data je sinteza stanja u ekonomskoj sferi. Ona
glasi da se Srbija trenutno suočava sa izazovima ekonomskog rasta, nedovoljne
razvijenosti seoskih područja i regionalnih razlika, velikog prisustva industrijskih
zagađivača, visoke stope nezaposlenosti, niskog nivoa investicija, nekonkurentnosti
privatnog sektora, preopterećenosti javnog sektora i porasta javnog duga. Istaknuto je i
značajno prisustvo države u ekonomiji, kao i da državna preduzeća trpe velike gubitke.
Posebno je podvučeno da je organizovani kriminal jedan od faktora koji negativno utiču
na poslovno okruženje u Srbiji.

Dostignuti socioekonomski razvoj srpskog društva u kontekstu objašnjenja migracionih

kretanja u/iz Srbije se može prikazati i na drugi, komparativni način. To podrazumeva
utvrđivanje mesta Srbije na relevantnim svetskim listama. Jedan od najvažnijih
izveštaja u ovom smislu tiče se vrednosti indeksa ljudskog razvoja (Human
Development Index – HDI). Ovaj indeks predstavlja sumarnu meru za procenu
dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije humanog razvoja: dug i zdrav život,
! ")!

pristup znanju i pristojan životni standard. 15 Na listi HDI za 2014. godinu sa vrednošću
ovog pokazatelja od 0,771 Srbija se nalazi na 66. mestu od 188 zemalja i teritorija.
Hrvatska, zemlja sa kojom se naša zemlja može upoređivati između ostalog jer ima i
sličan broj stanovnika, na 47. je mestu.16

Pored mesta Srbije na listi prema vrednosti indeksa ljudskog razvoja, prikazaćemo njen
položaj na još dve liste. Prva je vezana za Izveštaj o napretku u tranziciji Evropske
banke za obnovu i razvoj. Napredak u zemljama u tranziciji se meri putem devet
indikatora koji obuhvataju najbitnije elemente tržišne privrede: preduzeća, tržište i
trgovina, finansijske institucije i infrastruktura.17 Prema poslednjem Izveštaju u 2013.
godini zemlje Istočne Evrope i Jugoistočne Evrope, među njima i Srbija, ozbiljno
zaostaju u tranzicionim procesima za zemljama Centralne Evrope i Baltičkim
zemljama.18

Važan je i Izveštaj Fridom Hausa (Freedom House Report) koji sadrži ocene vezane za
politička prava i građanske slobode u jednoj zemlji. Prema poslednjem Izveštaju, odnosi
se na 2014. godinu, Srbija je svrstana u slobodne zemlje i dobila je ocenu 2 za
poštovanje političkih prava i, takođe, ocenu 2 za poštovanje građanskih sloboda. Na isti
način su od zemalja Jugoistočne Evrope ocenjene Bugarska i Rumunija. Od bivših
jugoslovenskih republika, Slovenija je najbolje ocenjena. Ova zemlja je dobila
maksimalnu ocenu 1 u obe kategorije.19 Interval u kome se kreće ocena je od 1 do 7,
gde 1 znači maksimalni, a 7 minimalni stepen poštovanja političkih prava i građanskih
sloboda.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
15
!Dug i zdrav život meri se kroz očekivano trajanje života. Pristup znanju meri se kroz: i) srednji broj
godina obrazovanja među odraslom populacijom, što predstavlja prosečan broj ostvarenog obrazovanja
tokom života kod osoba starijih od 25 godina; i ii) očekivani broj godina obrazovanja za decu u vreme
upisa u školu, što je ukupan broj godina koji se očekuje za decu u vreme upisa u školu, pod uslovom da
postojeći obrasci stopa upisa za konkretne uzraste ostaju isti tokom čitavog trajanja života deteta. Životni
standard se meri preko bruto domaćeg dohotka po glavi stanovnika izraženog u konstantnim
međunarodnim dolarima konvertovanim korišćenjem stopa pariteta kupovne moći.
http://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/poverty/izve_taj-o-humanom-razvoju-2014--
rezime-.html
16
http://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/presscenter/articles/2015/12/15/serbia-ranks-66-out-of-188-
countries-and-territories-by-human-development-index-hdi-.html
17
Indikatori su: privatizacija velikih preduzeća, privatizacija malih preduzeća, restruktuiranje preduzeća,
liberalizacija cena, liberalizacija trgovine i deviznog kursa, politika konkurencije, reforma banaka i
liberalizacija kamatne stope, tržište kapitala i nebankovnih finansijskih institucija i reforma ukupne
infrastrukture. Svaki indikator meren je po standardima razvijenih tržišnih privreda i pokazuje
sintetizovanu procenu napretka postignutog u nekoj određenoj oblasti, što se zasniva na različitim
podacima, deskriptivnim informacijama i analizama. Tranzicioni indikatori imaju vrednosti od 1 do 4,3
gde 1 reprezentuje malu ili nikakvu promenu od rigidne centralno planske privrede, dok ocena 4,3
reprezentuje standard razvijene tržišne privrede.
http://www.sef.rs/uporedna_ekonomija/metodologija-evropske-banke-za-obnovu-i-razvoj.html
18
http://www.ebrd.com/news/publications/transition-report/transition-report-2013.html
19
https://freedomhouse.org/report/freedom-world-2015/table-country-ratings
! "*!

Razlozi emigriranja/imigriranja

Kako se izdvojeni makro pokazatelji socioekonomskog stanja u Srbiji prelamaju kroz

svest individue i mogu povezati sa njenom odlukom da emigrira iz zemlje ili imigrira u
nju? U nastavku ovog poglavlja prikazaćemo rezultate istraživanja koja su bazirana na
stavovima pojedinaca relevantnim za razumevanje migracionog fenomena u nas. No pre
toga, treba istaći ražmišljanje Melega (Melegh, 2012) koji smatra da je globalna
pozicija zemlje porekla i zemlje destinacije važan faktor koji utiče na odluku da se
emigrira/imigrira bazirano na nalazima istraživanja koja su pokazala da individua ima
vrlo jasnu sliku o ovom pitanju.

U novije vreme su sprovedena dva empirijska istraživanja čiji su nalazi omogućili

autorkama IOM projekta Studija o spoljnim i unutrašnjim migracijama građana Srbije
sa posebnim ostvrtom na mlade da utvrde osnovne faktore za odlazak u inostranstvo
potencijalnih migranata kao i motive za dolazak u Srbiju kao i povratak u zemlju lica iz
inostranstva (Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović, 2016).

Prvo istraživanje je Teritorijalni kapital u Srbiji: strukturni i delatni potencijal

lokalnog razvoja koje je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu u šest gradova u centralnom i severenom delu zemlje
tokom 2013. i 2014. godine.20 U drugom istraživanju, sproveo ga je Centar za slobodne
izbore i demokratiju u dva navrata 2010. i 2013. u okviru udruženog UN projekta na
Jugu Srbije - Jačanje kapaciteta za inkluzivni lokalni razvoj na jugu Srbije i Promocija
izgradnje mira na jugu Srbije (UNPBILD), anketirani su građani Jablaničkog i
Pčinjskog okruga.

U oba istraživanja su tzv. push faktori utvrđeni putem pitanja otvorenog tipa vezanog za
probleme lokalne zajedice koji najviše zabrinjavaju ispitanika. Nezaposlenost i
nezadovoljavajuća ekonomska situacija su izdvojeni u odgovorima anketiranih kao
prioritetni problemi u svih šest gradova i oba okruga. Osnov za mapiranje tzv. pull
faktora su činili odgovori na pitanje o razlozima eventualnog preseljenja. Glavni motiv
preseljenja u stranu državu kod ispitanika iz oba istraživanja bio bi bolji posao u smislu
bolje zarade, uslova rada i napretka na poslu. Na drugom mestu po učestalosti navedeni
su razlozi vezani za percepciju ispitanika da druga društva omogućavaju da se udobnije,
mirnije i zdravije, to jest kvalitetnije živi.!!

Nalazi istraživanja su pokazala da ne postoji razlika u faktorima odbijanja vezanih za

sredinu porekla i faktorima privlačenja koji se tiču zemlje destinacije između

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
20
Metod studije slučaja je primenjen prilikom koncipiranja i sprovođenja ankete. Rezultati su
reprezentativni na nivou svakog od šest gradova koji su bili uključeni u istraživanje.
! #+!

subpopulacije mladih (od 15 do 30 godina) i opšte populacije. Mladi u svih šest gradova
i oba okruga, takođe, izdvajaju nezaposlenost i ekonomske teškoće kao glavne probleme
sredine u kojoj žive. Istovremeno su bolji uslovi za rad i život istaknuti kao osnovni
motivi za potencijalni odlazak u neku drugu državu. Kako su posebno istakle autorke
navedene studije, ni jedan ispitanik ove starosne grupe nije naveo školovanje kao
potencijalni razlog emigriranja.

Rezultati navedenih istraživanja potvrđuju da su razlozi iz ekonomskog kruga

dominantan potencijalni motiv za iseljenje iz Srbije danas i opšte populacije i one stare
od 15. do 30. godina. Ovi nalazi su u skladu sa rezultatima istraživanja sprovedenim
2009. na velikom uzorku među mlađim delom srpske dijaspore (anketirana lica do 30
godina) o razlozima koji su u najvećoj meri uticali na individualnu odluku da odu iz
zemlje. Naime, “šansa da nađem bolje plaćeni posao” i “šansa da nađem posao uopšte”
su od ubedljivo najvećeg broja anketiranih ocenjeni kao veoma važan ili važan motiv
emigriranja na datoj listi potencijalnih razloga (64,2% i 62,5%, respektivno) (Baird,
Klekowski von Koppenfels, 2010).

Ekonomski faktor je bitan i potencijalni i realni razlog odlaska iz zemlje, nezavisno od

starosti, ali i obrazovanja građana Srbije. To pokazuju rezultati ankete21 o razlozima
koji su u najvećoj meri uticali na odluku o odlasku visokoobrazovanih lica iz Srbije u
Kanadu i Sjedinjene Američke Države u 1990-im. Sa pomakom od deset i više godina
ispitanici su najčešće navodili neizvesnost sutrašnjice, lošu perspektivu za budućnost
dece, nizak životni standard i rat kao motive emigriranja. Odnosno, razlozi ekonomske
prirode su predstavljali osnovni ili važan sastavni deo ostalih istaknutih razloga (Despić,
2015).

No i pored toga, što je ekonomski faktor veoma bitan za donošenje odluke o

emigriranju u nas, on je moguće i socijalno prihvatljiv motiv odlaska iz zemlje i
individulna racionalizacija ostalih razloga. Posebno, kada je reč o motivima emigriranja
iz Srbije visokoobrazovanih, stručnjaka, talentovanih ljudi posle 2000-ih, treba
razmatrati i druge neekonomske razloge kao što su profesionalno i individualno
samoostvarivanje.

Motivi doseljavanja iz inostranstva su, prema rezultatim istraživanja koje je sprovedeno

u šest gradova u Srbiji, bili posao, školovanje, sklapanje braka i izbeglištvo. Ova četiri
razloga su navedena sa različitom učestalošču u različitim gradovima. Među navedenim
razlozima se nalazi i izbeglištvo, jer većina ispitanika koja se doselila iz inostranstva
potiče iz bivših jugoslovenskih republika (Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović,
2016).

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
21
Anketirano je 430 ispitanika putem on-line upitnika koji se nalazio na internet adresi tokom 2008.
godine.
! #%!

U okviru istraživanja sprovedenog na jugu Srbije anketirani su povratnici iz

inostranstva. U Pčinjskom okrugu ubedljivo najčešći motiv za povratak u zemlju bio je
vezan za probleme oko dobijanja radne ili boravišne dozvole u drugoj, stranoj državi
(osnovni razlog za 56,7% ispitanika). U Jablaničkom okrugu je nostalgija bio najčešći
razlog povratka (26,9%), a zatim na listi razloga po učestalosti navođenja slede
porodični i lični razlozi sa po 19,2% (Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović, 2016).

O motivima povratka u Srbiju posle 2000-ih mlađih ljudi starih između 25 i 40 godina
koji su bili uspešni u SAD, Kanadi, Australiji, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj,
Norveškoj i Švedskoj je razgovarala koleginica Mirjana Morokvašić (2011). Njihovi
individualni motivi su bili različite prirode: stari roditelji, potreba da se živi u zemlji
svojih predaka, prihvatanje odluke partnera/partnerke, insisitiranje na prihvatljivijem
konceptu življenja u Srbiji, kosmopolitizam Beograda. No, svi su želeli pre svega da
učestvuju u ekonomskom i demokratskom razvoju zemlje. Međutim, mnogi od njih su
se suočili sa problemima vezanim za nostrifikaciju diploma, nedovoljnom efikasnošću
društva, stagnacijom u profesionalnom smislu i neprihvatanjem povratnika. Neki od
intervjuisanih su ponovo otišli iz zemlje. Rezultati ovog istraživanja kvalitativnog tipa
su upozoravajuću i pokazuju koliko je povratak u Srbiju složena i relativna opcija.
! #"!

4. POSLEDICE MIGRACIJA NA
DEMOGRAFSKI I SOCIOEKONOMSKI RAZVOJ SRBIJE

U predhodnom poglavlju je razmatran demografski i socioekonomski momentum

Srbije. To je učinjeno da bi se s jedne strane objasnili faktori koji utiču na aktuelni
migracioni model u nas, a s druge strane da bi se razumeo demografski okvir i društveni
kontekst u kome se utvrđuje prostor i daju preporuke za uključivanje migracionog
fenomena u različita strateška dokumenta. U ovom poglavlju, pak, kada su u fokusu
posledice migracija na razvoj Srbije, ovaj fenomen se mora posmatrati u dužem
vremenskom periodu. Najčešće je potrebno vreme da bi se ispoljile dugoročne posledice
populacionih fenomena, uključujući i migraciona kretanja. Osnovno ograničenje pri
razmatranju ove teme je da je ona malo istraživana. Otuda će se njena obrada bazirati na
pretežno kvalitativnom pristupu i diskusiji nekih od posledica spoljnih migracija i to pre
svega emigraciji iz Srbije.

Migracije u vremenskoj perspektivi

Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja. Migraciona kretanja predstavljaju jednu od

bitnih odlika istorije naroda na ovim prostorima. Emigracija počinje, prema Cvijiću
(1966), turskim osvajanjem u XIV veku zbog odmazde kao reakcije na otpor ustanika i
osećaja nesigurnosti stanovništva. Predstavljala je deo života velikog broja bezemljaša
između Prvog i Drugog svetskog rata, i prisutna je i u savremeno doba.

Jedan od nacionalnih izveštaja koji je napisan u okviru SEEMIG projekta ticao se

razvitka međunarodnih migracija u Srbiji u periodu 1950-2013. godina (Institute of
Social Sciences, 2013). U okviru njega je, na osnovu analize više indikatora, posmatran
period međunarodnih migracija u Srbiji od gotovo šest decenija iz više uglova i
pokazana je sva složenost migracionog pitanja i društvenog okruženja u kome se ono
dešavalo.

Prvi ugao posmatranja u Izveštaju se odnosio na veliki broj kriznih situacija koje su se
konstantno smenjivale prvo u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji kao njenom delu, a zatim i u
Srbiji. Od niza ekonomskih i društvenih reformi koje su tek krajem 1980-ih dovele do
zakasnelog ulaska u proces tranzicije tadašnje države, preko raspada Jugoslavije koji je
započet 1991, praćen ratom i međunarodnim sankcijama, i posledičnog urušavanja
! ##!

privrede i blokiranja promena socioekonomskog sistema, do sveobuhvatnih političkih i

ekonomskih reformi započetih 2000. godine sa ubrzanim povećanjem BDP per capita i
ponovnim negativnim ciklusom razvoja usled svetske ekonomske krize iz 2009. godine
i njenih posledica po Srbiju.

Pored smenjivanja ozbiljnih kriza u državi, na spoljne migracije je uticao, kako autori
Izveštaja ističu, i odnos države prema ovom fenomenu. On je bio ekstremnog tipa, od
rigoroznog do liberalnog, i nije podrazumevao kompleksnu migracionu politiku. Naime,
u Izveštaju je podvučeno da je nakon završetka Drugog svetskog rata komunistički
režim gotovo potpuno onemogućio legalne međunarodne migracije. U Srbiji izuzetak su
predstavljala kontrolisana iseljavanja najvećeg dela preostalih Nemaca (početak 1950-
ih) i Turaka, odnosno stanovništva islamske veroispovesti (na osnovu Balkanskog pakta
iz 1954). Do sredine šezdesetih godina prošlog veka iseljavanje je bilo moguće samo na
osnovu bilateralnih ugovora s drugim zemljama. Sredinom 1960-ih, ukidaju se stroga
ograničenja za odlazak u inostranstvo, potpuno liberalizuje zapošljavanje i iseljavanje iz
zemlje, a nastojalo se da se, preko bilateralnih međunarodnih ugovora, zaštite prava
jugoslovenskih građana na “privremenom” radu u inostranstvu. Liberalizacija je bila
praćena ekspanzijom spoljnih prevashodno ekonomskih, ali i političkih migracija. Broj
emigranata se kontinuirano povećavao (do nivoa od 270 hiljada lica u 1991), da bi
značajno porastao tokom 1990-ih (bilo ih je 415 hiljada prema Popisu iz 2002).
Popisom iz 2011. registrovano je njihovo smanjenje za više od 25% u odnosu na 2002.
godinu. Međutim, na osnovu raspoloživih podataka glavnih zemalja prijema, može se
zaključiti da je broj emigranata iz Srbije značajno veći.

Srbija je u Izveštaju analizirana i iz ugla zemlje prijema prisilnih migranata tokom i

nakon ratova iz 1990-ih, kada je postala jedna od glavnih destinacija za izbeglice iz
Bosne i Hercegovine i Hrvatske (više od 600 hiljada prema Popisu izbeglica iz 1996).
Uoči i tokom vojne intervencije NATO-a iz 1999, u Srbiju je pristiglo i preko 200
hiljada interno raseljenih lica s Kosova i Metohije.

Autori Izveštaja (Institute of Social Sciences, 2013) su dotakli i pitanje kretanja

migracija u budućnosti. Procenili su da će Srbija beležiti negativan migracioni saldo na
nivou od oko 15.000 lica godišnje do pridruživanja EU. Pristupanje Srbije EU bi imalo
jednu bitnu posledicu, tj. došlo bi do emigracija velikog obima, eksplozivne, ali
relativno kratkotrajne prirode, kao što se desilo sa emigracionim tokovima Poljaka,
Litvanaca, Letonaca i Slovaka nakon proširenja EU 2004. godine. Međutim, smatra se
da će emigracija iz Srbije nakon pristupanja EU biti relativno manjeg obima u
poređenju sa onim što se dogodilo u periodu 2004–2009. u bivšim socijalističkim
zemljama koje su postale nove članice EU, jer će ogromna većina lica koja pripadaju
posleratnoj baby-boom generaciji do tada biti penzionisana. Nakon kraćeg perioda vrlo
intenzivne emigracije izazvane pridruživanjem EU, realno je očekivati ubrzano
smanjenje neto migracionog gubitka, i napokon, nekih 10-15 godina kasnije, preokret
! #$!

ka pozitivnoj neto migraciji. U tom pogledu, značaj imigracije iz zemalja izvan EU će

najverovatnije rasti tokom vremena jer bi ekonomski i socijalni razvoj Srbije doprineo
ne samo smanjenju iseljavanja, već bi pospešio i useljavanje u zemlju.

Demografske konsekvence

Razmatranje migracija u istorijskoj perspektivi je bitno jer se čini da je dugim

postojanjem tradicija emigriranja sa ovih prostora postala deo sistema vrednosti i
kulturnog kruga u određenim lokalnim sredinama i socijalnim strukturama. Ona je
uticala i na uspostavljanje raspostranjenih migrantskih mreža koje smanjuju, kako je već
podvučeno, socijalnu, ekonomsku i psihološku cenu odlaska iz zemlje na individualnim
nivou. Analiziranje migracionih tendencija u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti je
pogotovo važno kada se diskutuju demografske posledice emigracija.

Populacione posledice duge istorije iseljavanja iz Srbije nisu izučavane u dovoljnoj

meri. Ako se ovo pitanje i pokretalo, uglavnom se svodilo na citiranje broja ljudi koji su
emigrirali iz naše zemlje. To je važan podatak i istovremeno podatak koji je teško
utvrditi. No svakako je broj lica koja su iselila iz Srbije značajan. Broj iseljenih je
sigurno uticao na smanjenje broja stalnih stanovnika Srbije. To nije uticalo na veličinu
populacije samo na direktan način. Uticao je i indirektno. Srbija je direktno gubila ljude
koje su emigrirali, ali indirektno i njihovu decu kada su zajedno odlazili i/ili onu rođenu
u nekoj drugoj, stranoj zemlji.

Pored posledica vezanih za broj stanovnika, iseljavanje je uticalo i na obim nedovoljnog

rađanja dece i na populaciono starenje koji su realnost Srbije. Naime, u prirodi procesa
emigriranja je da dominantno mladi ljudi odlaze iz zemlje porekla. U predstavljanju
osnovnih struktura popisanih lica spoljnomigrantskog kontingenta 2011. pokazano je da
je mlađa starosna struktura stanovništva na radu-boravku u inostranstvu, u odnosu na
starosnu strukturu stalnog stanovništva Srbije. Najvažnija razlika u ove dve strukture se
odnosi na značajno veće realtivno učešće osoba starih između 20 i 39 godina u
emigrantskom kontingentu (38,3%), u odnosu na stalno stanovništvo Srbije (26,6%).

Takođe su u prethodnom poglavlju navedeni rezultati istraživanja bazirani na nalazima

Popisa 2011. o održavanju utvrđenih, putem ranijih popisa stanovništva, emigracionih
zona u Srbiji. Pokazano je da je udeo popisanog stanovništva koje je emigriralo iz tzv.
CIS zone, koju čini 14 opština u centralnoistočnom delu Srbije, u ukupnom stanovništu
te zone iznosio 18,8%, a udeo registrovanog stanovništva u inostranstvu iz tzv. JZS
zone, 5 opština u jugozapadnoj Srbiji, u ukupnom stanovništvu te zone je utvrđen na
nivou od 10,0% (kartogram 4.1.) (Predojević Despić, Penev, 2014). Odlazak na rad-
boravak u inostranstvo u ovako velikoj meri iz pojedinih delova Srbije nije mogao da ne
ostavi ozbiljne posledice na njihov demografski razvoj.
! #&!

Kartogram 4.1. Udeo lica u inostranstvu u ukupnom stanovništvu opština,

Srbija, Popis 2011.

Izvor: Predojević Despić, 2011.

Pogotovo je demografski razvoj pojedinih lokalnih zajednica ugrožen zbog

emigracionih tokova. Naime, rezultati spuštanja analize na niži nivo posmatranja, na
nivo opština tzv. CIS zone, pokazuju da je trećina stanovnika opštine Malo Crniće,
Žabari i Kučevo bila u inostranstvu u momentu sprovođenja Popisa 2011. Istovremeno
je u inostranstvu bila četvrtina stanovnika opštine Negotin, Petrovac na Mlavi,Veliko
Gradište, Kladovo i Svilajnac, kao i petina stanovnika opštine Despotovac, Golubac i
Žagubica. U tzv. JZS zoni relativno učešće spoljnih migranata u ukupnom broju
stanovnika opštine kretalo se od 13,1% u Tutinu do 8,4% u Priboju (Stanković, 2014).
Pretpostavlja se da je visoko i relativno učešće lica na radu-boravku u inostranstvu u
opštinama Bujanovac i Preševo koje su činile treću emigracionu zonu u Srbiji prema
rezultatima Popisa 2002. (Predojević Despić, Penev, 2012), ali se njegov nivo nije
mogao utvrditi zbog bojkota poslednjeg popisa od strane stanovništva albanske
! #'!

nacionalnosti. Prethodnim Popisom je utvrđen vrlo visok udeo od 23,1% lica na radu-
boravku u inostranstvu iz Bujanovca i Preševa u ukupnom stanovništvu ove zone
emigracije. Posebno visoko učešće stanovništva u inostranstvu registrovano je u opštini
Preševo gde je 2002. godine više nego svaki četvrti stanovnik (27,3%) bio u
inostranstvu (Predojević Despić, Penev, 2012).

Do potpunije slike o demografskim posledicama utvrđenih visokih udela lica na radu-

boravku u inostranstvu koje su beležile pojedine opštine u Srbiji 2011. bi se moglo doći
kada bi se u analizu uključila i dužina boravka spoljnih migranata iz ovih sredina u
inostranstvu. Bez obzira na sumnju u tačnost podatka o broju godina rada-boravka u
inostranstvu popisanih lica, koji su izneti u prethodnom poglavlju, ovaj nalaz
omogućava da se utvrde relacije između posmatranih pojava i tendencije u njihovom
kretanju (Stanković, 2014).

Tabela 4.1. Lica na radu-boravku u inostranstvu prema vremenu odlaska iz zemlje i

tipu naselja iz kojeg su otišli iz inostranstvo, Srbija, Popis 2011.

Godina odlaska Republika Srbija

u inostranstvo
Svega Gradska Ostala Svega Gradska Ostala
Ukupno 313411 132145 181266 100,0 42,2 57,8
2002-2011 175021 80925 94096 100,0 46,2 53,8
1991-2001 89722 37024 52698 100,0 41,3 58,7
1981-1990 28893 8000 20893 100,0 27,7 72,3
1971-1980 16730 4908 11822 100,0 29,3 70,7
1961-1970 2896 1218 1678 100,0 42,1 57,9
1960 i ranije 149 70 79 100,0 47,0 53,0
Izvor: Stanković, 2014.

Ako prihvatimo ovo mišljenje, možemo da ga primenimo i na sličan podatak koji se tiče
vremena odlaska iz zemlje lica na radu-boravku u inostranstvu. U tom smislu je bitan
sledeći rezultat dobijen Popisom 2011. za temu koju obrađujemo. Odnosi se na
distribuciju lica na radu-boravku u inostranstvu prema vremenu odlaska iz zemlje i tipu
naselja iz kojeg su emigrirali. Rezultati pokazuju dominaciju spoljnih migranata koji su
u inostranstvo otišli iz neurbanih naselja u svim vremenskim periodima u odnosu na one
koji su emigrirali iz gradskih naselja (tabela 4.1) (Stanković, 2014). Najupečatljivija
dominacija je utvrđena za period 1971-1980. i za period 1981-1990. (70,7% i 72,3%,
respektivno). Ona se poklapa sa najvećim padom ukupnog poljoprivrednog stanovništva
u međupopisnom periodu 1971-1981 (indeks 61,9) i velikim smanjivanjem njegovog
udela u ukupnom stanovništvu od 42,7% iz 1971. na 17,3% 1981. (Radivojević, 2006).
Iznetim nalazom smo otvorili pitanje ekonomskih posledica emigracija i analize
obrazovne strukture i profesionalnog sastava spoljnih migranata. To su bitna pitanja za
razmatranje posledica migracionog fenomena koja će se obraditi u ovom poglavlju.
! #(!

Posledice na tržištu rada

Podvučeno je da postoje tri teritorijalne zone u Srbiji koje karakterišu visoki udeli
popisanog stanovništva 2011. na radu-boravku u inostranstvu u ukupnom stanovništvu
svake od zona i da je iseljavanje tako velikog broja lica ugrozilo njihov demografski
razvoj. No, jednostavna analiza bazirana na stopi nezaposlenosti22 u opštinama koje čine
ove zone ne pokazuje da je velika emigracija ostavila posledice na lokalnom tržištu
rada. U tzv. CIS zoni registrovana je 2011. nezaposlenost ispod republičkog proseka
(11,2% prema 22,4%, respektivno), što se objašnjava odmaklim procesom starenja
stanovništva u opštinama ove zone. Nasuprot, u tzv. JZS zoni čije opštine karakteriše
mlađa starosna struktura stanovništva pretežno Bošnjačko/Muslimanske nacionalnosti
registrovana je 2011. visoka stopa nezaposlenosti, daleko iznad republičkog proseka, na
nivou od 30,9% (Institute of Social Sciences, 2013). Ekonomski faktor, nezaposlenost i
nizak životni standard su sigurno predstavljali glavne motive za veliki broj lica da sa
svojim porodicana odu sa ovih prostora Srbije na rad i boravak u inostranstvo. Pored
lične i porodične ekonomske dobrobiti, manji pritisak na tržište rada u uslovima visoke
nezaposlenosti i posledično manje socijalne tenzije su moguće makro dobrobiti u
lokalnim sredinama koje čine pomenute emigracione zone.

No, kada se razmatra veza između migracija i tržišta rada posebno je bitno diskutovati
posledice iseljavanja iz zemlje u većem broju lica određenih struka. Godinama
zdravstveni radnici odlaze iz Srbije u mnoge evropske i vanevropske zemlje, najviše u
Nemačku. Zdravstveni radnici su kao i mnogi drugi odlazili u Nemačku između ostalog
i po osnovu Sporazuma o detašmanu sa Nemačkom sklopljenom još 1988. godine
između SFRJ i SR Nemačke. Ovaj sporazum je bio zamrznut 1991. i ponovo obnovljen
2001. U januaru 2013. Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije i Nemačka
savezna agencija za rad Nirnberga sklopile su Sporazum o posredovanju u privremenom
zapošljavanju srpskih zdravstvenih radnika u Nemačkoj.23 Mada postoji potražnja za
određenim specijalistima u Srbiji, pre svega za pedijatrima, anesteziolozima i
radiolozima, pogotovo van Beograda, dugotrajna je velika nezaposlenost lekara,
stomatologa i farmaceuta u našoj zemlji kao i zdravstvenih radnika sa srednjom ili

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
22
Stopa nezaposlenosti je izražena kao odnos između broja nezaposlenih lica i broja stanovnika starih
između 15 i 64 godina.
23
Lekarska komora Srbije izdaje Potvrdu o dobroj reputaciji. Ovom potvdom lekar dokazuje da je član
Komore, kao i da nije kažnjavan za teško krivično delo uključujući i ono protiv zdravlja ljudi. Reč je o
sertifikatu koji je neophodan da bi lekar mogao da radi u inostranstvu. Potvrda se izdaje na engleskom
jeziku, ali zbog velikog interesovanja lekara za rad u Nemačkoj daje se i na nemačkom jeziku. U 2015.
godini dokument je zatražilo 940 lekara.
http://www.politika.rs/scc/rubrika/3/Drustvo sajt posećen 22.01.2016.
! #)!

višom stručnom spremom. 24 U oktobru 2015. na evidenciji NSZ bilo je registrovano

čak oko 24 hiljade nezaposlenih zdravstvenih radnika.25

No, nezaposlenost lekara nije jedini uzrok emigracije ove vrste stručnjaka. Nedavno
objavljeni rezultati istraživanja, koje je obuhvatilo oko 500 lekara, su pokazali da je
gotovo svaki drugi zaposleni lekar u Srbiji razmišljao/razmišlja o odlasku iz zemlje.
Uslovi rada kao što su loši objekti, nedostatak odgovarajuće opreme za savremene
procedure, skromne mogućnosti za unapređenje veština su rangirani na višem mestu po
važnosti od niskih primanja kao razlog za potencijalnu emigraciju (Krstić, Ljubičić,
2015).

Ovo je jedan od tipičnih primera odlaska visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica

na rad-boravak u inostranstvo, u čije je školovanje država/društvo ozbiljno investiralo.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je procenila da zemlje u razvoju ulažu
20.000 USD prosečno po osobi u edukaciju pojedinca koji ima tercijalno obrazovanje
(UNFPA, IMP, 2004). Ulaganje u obrazovanje doktora medicine i lekara specijalista je
sigurno značajno veće. Ovi nalazi postavljaju više pitanja, među kojima je osnovno
pitanje – zašto u Srbiji ne postoji nacionalna strategija za razvoj ljudskih resursa u
zdravstvu? No, iseljavanje zdravstvenih radnika smanjuje pritisak na tržište rada koje ne
može da apsorbuje stručnjake ovoga profila.

Odlaskom iz zemlje stručnjaci uopšte, pod pretpostavkom da su se zaposlili shodno

svojim kvalifikacijama u inostranstvu, čuvaju svoj profesionalni kapital i nadograđuju
ga u razvijenijim sredinama. To je potencijalno pozitivna strana emigracije
visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica u smislu mogućnosti povratka ove
populacije ili cirkularnih migracija, što bi predstavljalo jasnu dobrobit za tržište rada u
Srbiji. Povratkom stručnjaci, pored novih znanja, donose nove tehnologije, nove tehnike
rada, nove kontakte, nove ideje, i često direktno investiraju u zemlju porekla što
doprinosi njenom ekonomskom razvoju.

Suprotan je primer vezan za stručnjake iz sektora informacionih tehnologija. Uprkos

potražnje za ovim profilom u zemlji i njihovog značaja za razvoj srpske ekonomije, oni

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
24
U Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji
izlistane su kao deficitarne potrebe za speciljalistima u sledećim granama medicine: vaskularna hirurgija,
grudna hirurgija, radiologija, radijaciona onkologija, nuklearna medicina, patologija, medicinska
mikrobiologija, klinička biohemija, klinička farmakologija, transfuzijska medicina, dečja i adolescentna
psihijatrija, palijativno zbrinjavanje, kardiohirurgija i anesteziologija, reanimatologija i intenzivna
terapija. Uzroci postojanja iskazane potrebe su složeni i ne mogu se svesti na emigriranje lekara ovih
specijalnosti. U istom programu navedeno je i da je nedovoljno medicinskih sestara, posebno u bolnicama
za obezbeđivanje adekvatne nege obolelih.
25
Mesečni statistički bilten oktobar 2015, broj 158. Beograd: Nacionalna služba za zapošljavanje
Republike Srbije.
http://www.nsz.gov.rs/live/dokumenti/statisti_ki_bilteni_nsz_-_2015._godina.cid18156
! #*!

odlaze iz Srbije u velikom broju pretežno zbog viših zarada u inostranstvu i boljih
mogućnosti za profesionalno usavršavanje, i posledično usled nezadovoljenih potreba
lokalnog tržišta rada, porasla je cena rada stručnjaka ovih profila u Srbiji (Institute of
Social Science, 2013). Moguće je da će doći do deficita na tržištu rada u našoj zemlji i
drugih struka kao posledica emigracije visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica u
kombinaciji sa odlaskom -! penziju babyboom generacija rođenih 1950-ih u godinama
koje dolaze. U tom smislu je ilustrativan nalaz (grafikon 4.1) istaknut u pomenutom
istraživanju o migraciji zdravstvenih radnika, vezan za starosnu strukturu zaposlenih
doktora medicine u Srbiji (Krstić, Ljubičić, 2015). Od ukupnog broja lekara specijalista,
28% je starije od 55 godina (Vlada Republike Srbije, 2015). Istovremeno, emigracija u
većem stepenu smanjuje i veličinu radne snage u zemlji porekla, što dugoročno nije
zanemarljiv efekat.

Grafikon 4.1. Broj zaposlenih doktora medicine

starosti do 35 i 55 ili više godina, Srbija, 2003-2013.

Izvor: Krstić, Ljubičić, 2015.

Imigracija stranaca je malog obima u Srbiji upravo zbog uslova na tržištu rada. Otuda
strana radna snaga ne može biti konkurencija našim građanima na tržištu rada.
Obrazovna struktura imigranata je takva da stranci ne mogu ni u većoj meri doprineti
transferu znanja i iskustva iz drugih sredina. Azilanti mogu biti značajno rešenje za
strukturnu nezaposlenost u Srbiji, jer se već sada uočava da, iako njihov obim nije
! $+!

veliki, azilanti ilegalno rade poslove koje domaći stanovnici odbijaju, naročito u
poljoprivredi.26

Emigriranje visokoobrazovanih lica

Sa iznetim primerima u prethodnom odeljku smo otvorili pitanje posledica emigriranja

visokoobrazovanih lica, odnosno stručnjaka, istraživača, talenata iz Srbije. U
raspravama na ovu temu se često koriste termini kao što egzodus ili “odliv” mozgova.
Ovakva terminologija nije primerena, jer stvara antagonizam između visokoobrazovanih
i ostalih emigranata, kao i između visokoobrazovanih lica koja su otišla iz Srbije i onih
koji su ostali u zemlji. No, upotreba ovih termina je potvrda da je ova tema u srpskom
društvu bolna i da se na emotivnoj osnovi uviđaju pre svega negativne posledice
odlaska na rad-boravak u inostranstvo lica sa najvišim obrazovanjem. To se može
razumeti imajuću vidu broj i tendencije vezane za emigriranje visokoobrazovanih lica iz
Srbije.

Popisom 2011. je registrovano više od 41 hiljada ili 15,7% lica na radu-boravku u

inostranstvu sa višom ili visokom školom. Moguće je da je ovaj udeo veći, jer za
relativno veliki broj popisanih emigranata (12,0%) nije bilo poznato obrazovanje.
Kolega Stanković (2014) veruje da su u tridesetak hiljada spoljnih migranata s
nepoznatom školskom spremom najzastupljeniji upravo najobrazovaniji.

Broj najobrazovanijih lica na radu-boravku u inostranstvu je povećan za 7 hiljada ili za

jednu petinu u poslednjem međupopisnom periodu. U odnosu na broj lica sa višom ili
visokom školom popisanih 1971, broj najobrazovanijih na kraju prve decenije 21. veka
je uvećan za više od jedanaest puta. Navedeni uporedni podaci reflektuju, između
ostalih faktora, bolju obrazovnu strukturu stanovništva Srbije i sve veću tražnju u
zemljama prijema za visoko kvalifikovanom radnom snagom.

Pri analiziranju regionalnog porekla popisanih najobrazovanijih lica u emigrantskom

kontingentu 2011. potrebno je istaći primer Beogradskog regiona. Beogradski region
kao najrazvijeniji region je imao najniži udeo u ukupnom broju spoljnih migranata iz
Srbije (samo 15,6%). S druge strane, gotovo svaki drugi spoljni migrant s visokom
školskom spremom (46,5%) i svaki četvrti sa višom školom (28,5%) poticao je iz
Beogradskog regiona (Stanković, 2014).

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
26
Razmišljanje izneto od nekoliko učesnika, uključujući i predstavnika NVO koja se bavi azilantima
prilikom diskutovanja uticaja migracija na tržište rada u Srbiji u fokus grupi organizovanoj u okviru
SEEMIG projekta.
http://seemig.eu/index.php/downloads-project-outputs/2-uncategorised/131-downloads-project-outputs-
focus-groups
! $%!

U najobrazovanijem spoljnomigrantskom kontingentu Popisom 2011. je registrovano

preko 31,5 hiljada lica sa visokom školom. Među njima je popisano 11,0% magistara i
6,9% doktora nauka. Upadljivo najviši udeo naših spoljnih migranata sa visokom
školom (15,8%) je u Sjedinjenim Američkim Državama. Zatim na listi, po visini udela
srpskih građana na radu-boravku u inostranstvu sa visokom školom, slede Nemačka
(10,4%), Kanada (7,1%), Švajcarska i Velika Britanija (sa po 5,2%). U SAD boravi i
najveći broj popisanih magistara i doktora nauka (21,8% i 31,7%, respektivno). Pored
SAD, najveći udeo naše naučne elite je nastanjen u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i
Kanadi. U ove četiri države boravi gotovo polovina magistara (44,7%) i više od
polovine doktora nauka (57,6%) poreklom iz Srbije (Stanković, 2014).

Distribucija spoljnih migranata s višom i visokom školom prema dužini boravka u

inostranstvu, registrovanih Popisom 2011, pokazuje da je ubedljivo najviši udeo
migranata (42,8%) koji su boravili van zemlje od 0 do 4 godine. Ovaj podatak treba
primiti s rezervom, imajući u vidu već navedene razloge koje se tiču ovog rezultata
Popisa 2011.

Profesionalni sastav aktivnih spoljnih migranata prema zanimanju koje obavljaju,

dobijen Popisom 2011. nije realan, jer nedostaje podatak za čak 38,7% emigranata. Dva
dobijena rezultata skreću posebno pažnju imajući u vidu rezultate Popisa 1971.
Minimalan je broj poljoprivrednika i radnika srodnih zanimanja na radu-boravku u
inostranstvu (udeo 0,6% u strukturi). Suprotno tome, značajna je zastupljenost
stručnjaka i umetnika u popisanom emigrantskom kontngentu (20,0%). Odgovarajući
udeli pre četiri decenije bili su 48,3% i 5,3%.

Fenomen emigracije visokoobazovanih lica iz Srbije je rasprostranjeniji od prikazane

slike utvrđene poslednjim popisivanjem stanovništva, imajući u vidu ograničenja ovog
instrumenta. Pri razmatranju ovog pitanja bitan je i broj studenata koji se školuje na
stranim univerzitetima. U spoljnomigrantskom kontingentu Popisom 2011. registrovano
je više od 12 hiljada studenata na školovanju u inostranstvu. Najviše je studenata
popisano u SAD, skoro 16% je pohađalo neki od fakulteta ili je bilo na doktorskim
studijama u ovoj zemlji.

Za potrebe svog istraživanja vezanog za virtuelni dijaspora univerzitet, kolega Filipović

(2012) je napravio bazu od 6.400 doktora nauka i studenata doktorskih studija u srpskoj
dijaspori u avgustu 2011. godine. Do podataka je došao koristeći različite kanale kao što
su internet, lična komunikacija, akademski i istraživački izvori, javni relevantni
programi i organizacije, ali i putem registrovanja eksperata iz srpske dijaspore na
specijalno dizajniranom web-sajtu. Imajući uvid u njihove sfere obrazovanja, Filipović
je zaključio da praktično nema nijednog profesionalnog polja u kome srpska dijaspora
nije značajno prisutna.
! $"!

Motivi emigriranja visokoobrazovanih lica, odnosno stručnjaka, profesionalaca, talenata

iz Srbije na makro nivou se mogu razvrstati u četiri grupe: 1) politički kontekst koji
podrazumeva i stepen demokratizacije zemlje; 2) nivo ekonomskog razvoja vezan pre
svega za životni standard i atmosferu prema biznisu; 3) socijalna klima koja se tiče
cenjenja znanja i umeća pojedinaca i 4) pozicija nauke u smislu stepena razvijenosti,
statusa nauke u društvu, uslova rada, institucionalne podrške, finansijskih transfera
(Pavlov, 2011). Ublažavanje uslova na nivou države i društva koji su uslovili odluku ne
malog broja najobrazovanijih lica da odu u inostranstvo upravo traži angažovanje
najobrazovanijih srpskih građana na polju ekonomije, kulture, nauke, politike u cilju
razvoja Srbije.

U stranoj literaturi posledice migriranja visokoobrazovanih lica, visokokvalifikovanih

osoba, profesionalaca, talenata se najčešće posmatraju iz ugla zemalja prijema.
Posledice koje se odnose na zemlje porekla se retko kompletnije sagledavaju, moguće
zbog toga što se sa ovim izazovom u najvećoj meri suočavaju zemlje u razvoju sa
ograničenim istraživačkim kapacitetima i nedostatkom materijalnih sredstava za
sistematsko proučavanje i evaluaciju. Slično je sa sagledavanjem ovog izazova i u
Srbiji. Kod nas je to otežano i nedostatkom podataka o našoj dijaspori.

Izuzetak je Kanada za koju je emigriranje njihovih stručnjaka u SAD izuzetno važno

pitanje. Rezultati sprovedenih empirijskih istraživanja su pokazali negativne posledice
ovog tipa emigracije po ekonomski rast, produktivnost, inovacije, životni standard
građana, poreski sistem, programe socijalne i zdravstvene zaštite u Kanadi. Štaviše,
procenjeni su na visokom nivou i direktni gubici ulaganja države u obrazovanje,
zdravlje, produkivnost i uopšte dobrobit građana koji su napustili Kanadu (Iqbal, 2004).

No, treba razmatrati načine da se negativne posledice, odnosno makro gubici

prouzrokovani odlaskom visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica pokušaju
ublažiti ili pretvoriti u korist za zemlju porekla. Tipični primeri za to su pozitivne
posledice povratnih migracija i načini da se ovi procesi ohrabre, kao i dobrobiti i
mogućnosti primene transnacionalnih pristupa radi povezivanja pojedinaca ili grupa iz
dijaspore sa pojedincima i instucijama u zemlji radi realizacije specifičnih zadataka. U
tome važnu inicijalnu ulogu ima država porekla.

Doznake iz inostranstva

Najveći broj priloga o posledicama migracija kao i vezi između migracija i razvoja
odnosi se na razmatranje novčanih doznaka iz inostranstva (Skelodon, 2008). Doznake,
transfer novca od emigranata ka njima bliskim osobama u zemlji porekla, su značajan
benefit za primaoce i zajednice sa visokim udelom ovog resursa u BDP. Doznake
poboljšavaju kvalitet života primaoca i paraleno su instrument za ostvarivanje makro
! $#!

ekonomske i socijalne dobiti na lokalnom i nacionalnom nivou. Čak i kada primaoci

doznake troše isključivo na zadovoljavanje elemenatrnih svakodnevnih potreba, ovaj
transfer novca, povećavajući zahteve za robom i uslugama, ima šire ekonomske efekte u
lokalnoj zajednici. Investiranje doznaka pak u obrazovanje primaoca, njegovo zdravlje,
izgradnju kuće/kupovinu stana, kupovinu zemljišta ili za pokretanje biznisa je
istovremeno ulaganje u budućnost, kako pojedinca i njegove porodice, tako i
investiranje u humani kapital i razvoj zemlje.

Otuda se u literaturi doznake smatraju kao instrument za smanjenje siromaštva i

ublažavanje socijalnih tenzija u društvu, važan izvor deviza u emigracionim zemljama i
ozbiljan generator BDP. Masej je sa svojim kolegama procenio da svaki dodatni dolar
koji migranti pošalju u Meksiko uvećava za 2,9 dolara bruto nacionalni proizvod
(Massey et al.,1998). No, više primera jasno ukazuje da doznake ne mogu da podrže
razvojne promene u jednom društvu gde ne postoje reformski pomaci u ekonomskoj
sferi, unapređenje transfera i komunikacija, rezultati u borbi protiv korupcije,
poboljšanje obrazovanja, kao i zdravstvene i socijalne zaštite (Carling, 2007).

Pored nesumnjivo pozitivnih efekata, doznake mogu imati i niz negativnih posledica.
Doznake mogu dovesti do pasivizacije i primaoca i države, kao i do mikro i makro
zavisnosti od ove vrste transfera. Sumirajući nalaze različitih studija koje su sprovođene
u zemljama Južne Evrope, Masej i njegove kolege su zaključile da se doznake, po
pravilu, pre svega troše na izgradnju kuća i kupovinu drugih trajnih dobara nego što se
investiraju u biznis. Ako se novac i ulaže u započinjanje biznisa i preduzetništvo, to se
čini najčešće u velikim gradovima, umesto u mestu porekla, i tako se ne ublažavaju
razlike između urbanih i ruralnih područja (Massey et al., 1998). Složen je i odnos
između doznaka i emigracije. Ako doznake značajno doprinose ekonomskom razvoju
zemlje, one dugoročno posmatrano mogu da utiču na smanjen odlazak iz države. No,
češće znaci uspeha kao što su nove kuće u mestu porekla onih koji su emigrirali,
podstiče i druge iz te sredine da slede isti migracioni model (Stalker, 2000).

Otuda je bitna proaktivna intervencija države da se novac koji stiže od emigranata u

većoj meri investira u budućnost porodice i društva, odnosno u obrazovanje primaoca,
započinjanje biznisa, razvojne projekte zemlje i slično. U tom smislu doznake su
apostrofirane u strateškim dokumentima (na primer u Turskoj) ili akcionim planovima
(u Albaniji na primer). Čak 18 država je pozitivno odgovorilo na pitanje da li olakšava
upotrebu doznaka za razvoj zemlje u aktuelnoj politici/programu/strategiji u istraživanju
koje je sprovedeno među 45 država članica Ekonomske komisije za Evropu UN
(UNECE). Cilj istraživanja je bio da se utvrde dostignuća i izazovi 20 godina posle
usvajanja Programa akcije na Međunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju koja
je održana u Kairu 1994. godine. Ovaj program su usvojili predstavnici vlada 174
države (UNECE, 2013).
! $$!

Prema najnovijoj studiji Jedinice za stanovništvo Odeljenja za ekonomska i socijalna

pitanja UN, izdatoj u januaru pod naslovom Trends in International Migrant Stock: The
2015 Revision, broj međunarodnih migranata (lica rođena u nekoj drugoj zemlji od one
u kojoj žive) u svetu je dostigao 244 miliona (uključujući i 20 miliona izbeglica) u
2015. godini, što predstavlja udeo od 3,3% u ukupnoj svetskoj populaciji.27 Paralelno,
Svetska banka je objavila izveštaj Migration and Remittances Factbook 2016: Third
Edition Grupe za migracije i razvoj prema kome su migranti poslali 601 milijardu
američkih dolara svojim porodicama u zemlji porekla u 2015. godini.28

Ista grupa je procenila da su srpski emigranti poslali 3.632 miliona američkih dolara
(USD) svojima najbližima u Srbiju. Prema ovom izvoru u periodu od 2007. do 2015.
godine u Srbiju je putem doznaka stiglo 34.937 miliona USD. Prosečan procenjen
godišnji priliv doznaka iz inostranstva iznosio je 3.882 miliona USD sa rasponom od
3.544 miliona USD u 2008. do 4.648 miliona USD u 2009. godini. U Izveštaju se Srbija
nalazi na drugom mestu među zemljama Evrope i Centralne Azije po apsolutnom
iznosu procenjenog priliva doznaka u 2015. godini. Ispred Srbije, i to ubedljivo, je
Ukrajina sa 6,2 milijarde USD priliva doznaka.29 Prema procenama Svetske banke udeo
doznaka u BDP Srbije je iznosio 8,4% u 2014. godini. Ovaj indikator još nije procenjen
za 2015. godinu. U periodu od 2007. do 2014. godine prosečan procenjen godišnji udeo
ove vrste ličnog transfera u BDP iznosio je 9,0%. Najviša vrednost udela od 10,9% je
procenjena za 2009. godinu.30

Narodna banka Srbije (NBS) procenjuje godišnji priliv doznaka u zemlju. Potrebne su
procene priliva doznaka, jer su istraživanja pokazala da jedan deo ovoga transfera stiže
u Srbiju neformalnim kanalima. Tako je IOM-ova studija o švajcarsko-srpskom
koridoru doznaka na uzorku od 600 migranata iz 2006. godine pokazala da se 75%
transfera vršilo neformalnim kanalima (Vlada Republike Srbije, 2015). U okviru
neformalnog transfera dominiralo je lično uručivanje novca (87%). To je verovatno deo
tradicije. Novac iz Švajcarske se dostavljao i preko autobusa (19%) i putem
preporučenog pisma (5%), moguće zbog nedovoljnog poverenja emigranata u srpske
finansijske institucije. Studija Svetske banke o nemačko-srpskom koridoru je ukazala da
50% migranata koristi neformalne kanale za slanje doznaka (Vlada Republike Srbije,
2015).

NBS po pravilu procenjuje godišnji priliv doznaka na jasno nižem nivou od Svetske
banke. NBS je procenila priliv doznaka u Srbiju u 2015. godini na nivou od 2,8

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
27
http://reliefweb.int/report/world/trends-international-migrant-stock-2015-revision
28
http://econ.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTDEC/EXTDECPROSPECTS/0,,contentMDK:21
352016~pagePK:64165401~piPK:64165026~theSitePK:476883,00.html
29
Ibid.
30
http://data.worldbank.org/indicator/BX.TRF.PWKR.DT.GD.ZS
! $&!

milijardi evra prema članku objavljenom u dnevnom listu Politika od 01. februara 2016.
godine.31 Prema istom izvoru, godišnji priliv doznaka od 2001. godine redovno je bio
veći od godišnjih iznosa direktnih stranih investicija. Izuzetak je 2006. godina kada je
većinski paket akcija Mobi 3, jednog od operatera mobilne telefonije u državnom
vlasništvu, prodat norveškom Telenoru. Najveći deo priliva doznaka stiže u zemlju od
srpskih emigranata iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske (Vlada Republike
Srbije, 2015).

Grafikon 4.2. Priliv doznaka u milionima evra iz Nemačke, Austrije,

Švajcarske i Francuske. Srbija, 2007-2014.
1400

1200

1000
Nemacka
800
Austrija
600 Švajcarska
400 Francuska

200

0
2007 2009 2011 2014

Izvor: NBS

Dosad nisu kontinuirano sprovođena reprezentativna istraživanja u Srbiji koja se odnose

na doznake i profil primalaca i pošiljalaca. Republički zavod za statistiku je sproveo
reprezentativno istraživanje tokom 2014-2015. godine o doznakama koje su široko
definisane kao ukupni privatni prekogranični transfer od osoba koje žive ili rade u bilo
kojoj državi sveta ka osobama u Srbiji (SORS, 2015). Ciljna grupa su bila domaćinstva
koja primaju doznake. Okvir za uzorak je postavljen na osnovu rezultata Popisa 2011. o
registrovanom broju domaćinstava sa bliskim članom porodice u inostranstvu.
Istraživanje je bilo bazirano na intervjuima koji su obavljeni telefonskim putem sa
jednim članom domaćinstva. Istraživanjem je obuhvaćeno 6.867 domaćinstava u Srbiji.
U centru istraživanja su bile doznake koje su primane tokom poslednjih 12 meseci.

Rezultati ovoga istraživanja su pokazali da je više od 250 hiljada domaćinstava, ili

relativno posmatrano svako deseto domaćinstvo u Srbiji, primalo doznake. Imajući u
vidu broj ljudi koji šalje doznake, glavne zemlje iz kojih su doznake stizale su Nemačka
(27,5%), Austrija (15,0%) i Švajcarska (7,5%).

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
31
http://www.politika.rs/sr/clanak/348274/Dragi-nasi-lane-bili-sire-ruke !
! $'!

Važan rezultat studije je da se samo 43,6% ukupnih novčanih doznaka transferisalo u

zemlju formalnim kanalima prema 39,6% doznaka koje su lično uručivane i 1,9%
doznaka koje su putem vozača autobusa došle do korisnika.

Pored kanala kojim doznake dolaze u Srbiju, u fokusu ovoga istraživanja bila je i
struktura njihovog trošenja. Rezultati su pokazali da su se doznake u daleko najvećoj
meri koristile za zadovoljenje troškova života i bazičnih potreba (69,8%). U strukturi
ove stavke dominira trošenje novca za hranu, komunalije, benzin, cigarete, odeću i
obuću (70%), dok se za aparate za domaćinstvo, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje,
odnosno zabavu trošilo značajno manje novca (7,3%; 16,4% i 6,0%, respektivno).
Rezultati istraživanja su pokazali da se investicije koje se tiču kupovine, gradnje ili
renoviranja stana/kuće nalaze na drugom mestu po visini udela trošenja novca koji je
poticao iz doznaka (26,0%). Najmanji udeli od primljenog novca ovim transferom su se
koristili za ulaganje u biznis (2,9%) i štednju (1,2%). Bitan je i dobijen podatak da se
97,7% od ukupnog ulaganja u biznis odnosilo na poljoprivrednu proizvodnju (SORS,
2015).

Poslednjih godina se izmenilo klasično poimanje doznaka. Od onog koje je

podrazumevalo pre svega novac koji migranti šalju svojim porodicama kući, do šire
postavke koja pod doznakama podrazumeva transfer resursa od individue u jednoj
zemlji ka individui u drugoj zemlji (World Bank, 2005). Pored novčanih doznaka, sve
više se podvlači značaj tzv. socijalnih doznaka za emigracione zemlje. Naime,
emigranti, pored novca, poklona i grantova, mogu da ponude znanje, veštine, ideje i
kontakte zemlji porekla kroz povratak u maticu ili putem različitih oblika
transnacionalnih aktivnosti, kao što su transnacionalno preduzetništvo, sponzorisanje
mobilnosti studenata ili mladih istraživača, pružanje niza ekspertskih usluga.
! $(!

5. MIGRACIONI FENOMEN U KLJUČNIM NACIONALNIM

RAZVOJNIM I SEKTORSKIM STRATEGIJAMA

Balansirano uključivanje fenomena migracija u strateška dokumenta zemlje uvažava

postojanje recipročne veze između migracija i razvoja. Istovremeno predstavlja sredstvo
za koherentne politike (IOM, 2015) u sferi migracija i razvoja populacije shvaćenog u
najširem smislu. Pretpostavka za implementacija ovog koncepta je postojanje evidencija
kako o međusobnom uticaju migracija i razvoja, tako i o oceni integracije migracija u
usvojena relevantna nacionalna strateška dokumenata. U prethodnim poglavljima
studije su obrađeni demografski i socioekonomski momentum Srbije i migracioni
fenomen kao i posledice migracija na demografski i socioekonomski razvoj Srbije. U
ovom pak poglavlju studije će se upravo analizirati integracija fenomena migracija u
razvojna i sektorska strateška dokumenta Vlade Srbije. 32 Diskutovaće se
(ne)uključivanje fenomena emigracije/imigracije i mobilnosti u ključna aktuelna
dokumenta države u sferi razvoja, privrede, zapošljavanja, socijalne politike, zdravlja,
prosvete, nauke, omladine i javne uprave. Odnosno, kritički će se razmatrati način i
sadržaj uključivanja fenomena migracija u ova dokumenta i mogući uticaj integracije na
razvojne ciljeve zemlje. U Srbiji je usvojeno i nekoliko strateških dokumenata koji se
tiču upravljanja migracijama za potrebe rešavanja partikularnih pitanja.33 No, oni neće
biti predmet analize u ovoj studiji. Izazovi koji se tiču migracija se moraju rešavati u
širem kontekstu od izolovanog pristupa.

Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji

Dokument Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji je Vlada usvojila

2006. godine. Migracioni fenomen nije uključen u Nacionalne milenijumske ciljeve
razvoja. No dostizanje ovih ciljeva kroz izabrane zadatke bi moglo da ima uticaja na
smanjenje emigracionih tokova iz Srbije. Istovremeno, mada u dokumentu nisu
prepoznati ni pozitivni ni negativni efekti migracija na ostvarivanje utvrđenih
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
32
Strategije Vlade Republike Srbije su dostupne na sajtu
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
33
Nabrojaćemo ih: Strategija upravljanja migracijama, Nacionalna strategija za rešavanje pitanja
izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine, Strategija reintegracije povratnika
po osnovu Sporazuma o readmisiji, Strategija suprostavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji u
periodu od 2009. do 2014. godine, Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji i Strategija
očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.
! $)!

milenijumskih ciljeva, oni realno postoje. Najvidljivija je veza između migracija i

ostvarivanja prvog cilja ovog dokumenta definisanog kao “prepoloviti siromaštvo i
iskoreniti glad u Srbiji do 2015. godine”. Siromaštvo je ne samo važan tzv. pull faktor
koji doprinosi odlasku iz zemlje, već finansijska sredstva koja šalju emigranti svojima
najbližima u Srbiji direktno poboljšavaju njihov ekonomski status. No, istovremeno,
odlazak iz zemlje visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica u značajnom broju
usporava razvoj države, ali pored novca, organizovanije korišćenje znanja i veština
srpske dijaspore bi moglo doprineti većoj zaposlenosti u Srbiji i posledično smanjenju
siromaštva. Migracioni fenomen je takođe mogao biti proaktivno uključen u neki od
zadataka vezanih za ostvarivanje osmog nacionalnog milenijumskog cilja razvoja
definisanog kao “razvijati globalne partnerske odnose radi razvoja.”

Nacionalna strategija održivog razvoja

Nacionalna strategija održivog razvoja je usvojena maja 2008. godine. Ovaj dokument
je u pravom smislu krovnog tipa. Naime, cilj Strategije je, kako je podvučeno u uvodu,
da uravnoteži i spoji u celinu tri ključna stuba održivog razvoja: održivi razvoj
ekonomije, privrede i tehnologije, održivi razvoj društva na bazi socijalne ravnoteže i
zaštitu životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima. Strategija
definiše održivi razvoj na najširi mogući način kao ciljnoorijentisan, dugoročan,
neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utiče na sve aspekte života
(ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni) na svim nivoima.

Strategija polazi od poželjne vizije Srbije u 2017. godini utvrđenoj na Nacionalnoj

konferenciji sa preko 130 predstavnika različitih institucija. Ključni prioriteti razvoja
države i sektorski ciljevi održivog razvoja sa instrumentima i aktivnostima su
definisani u funkciji dostizanja izložene vizije. Oni su opšteg tipa, primereni visokim
civilizacijskim standardima, i dotiču niz pitanja koja su specifičnije postavljena i
detaljnije razrađena sa odgovorima konkretnijeg, akcionog tipa u razvojnim i
sektorskim strateškim dokumentima koji su usvojeni u toku izrade Nacionalne strategije
održivog razvoja ili posle njenog prihvatanja od strane Vlade.

Među opredeljenima definisanim Strategijom, ima onih koji se više i onih koji se manje
tiču teme koju obrađujemo. U skladu sa temom su opredeljenja izneta u Strategiji
vezana za industrijski razvoj, razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništvo, strane
investicije, zapošljavanje, socijalnu sigurnost, javno zdravlje, obrazovanje,
naučnotehnološke politike, politike jednakih mogućnosti, populacione politike, itd.
Imajući u vidu prethodno izloženo, ova opredeljenja ćemo detaljnije diskutovati u
okviru odgovarajućih strateških dokumenata. Pogotovo što je većina njih kreirana
imajući u vidu načela, principe i prioritete ove Strategije.
! $*!

Migracioni fenomen je direktno uključen u Strategiju na nekoliko mesta. U okviru

trećeg po redu ključnog nacionalnog prioriteta, tiče se razvoja ljudskih resursa,
istaknuto je da je potrebno sprečiti emigraciju stručnjaka stvaranjem boljih radnih
uslova. Zatim, u okviru SWOT analize, prikaz prednosti, slabosti, šansi i pretnji za
održivi razvoj Srbije, nastavak “odliva mozgova” nakon 2001. godine je izlistan u
okviru unutrašnjih slabosti. Konzistentno, jedan od ciljeva populacione politike države
je postavljen kao ukidanje faktora koji utiču na “odliv mozgova” i stvaranje povoljnih
uslova za povratak i/ili investiranje dijaspore u Srbiju. Treba podvući da sprečiti
odlazak visookoobrazovanih i ukinuti faktore koji na to utuču nije realno postavljen
prioritet Strategije, niti cilj populacione politike. No, istovremeno je važno što je
emigracija prepoznata kao fenomen koji treba ublažiti u cilju održivog razvoja Srbije.

U Strategiji je istaknuta integracija pripadnika nacionalnih manjina kao bitan faktor

razvoja države. Iz obrazloženja je jasno da se integracija odnosi na autohtone, a ne na
nove nacionalne manjine, odnosno imigrante. Takođe je prepoznat etnocentrizam kao
problem i naglašeno je da je bitno da u osnovi afirmacije kulturnog identiteta u Srbiji
bude stvaranje i negovanje koncepta kulturne različitosti shvaćene kao evropska
komponenta identiteta, koja polazeći od lokalnog i regionalnog uključuje i nacionalno,
ali se ne zadržava u njegovim okvirima.

Pored Nacionalne strategije održivog razvoja, u Srbiji su usvojene još četiri strategije
važne za privredni razvoj. To su Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije
od 2011. do 2020. godine, Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća,
preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine, Strategija
poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine i
Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja. U sva četiri dokumenta se ističe da su
definisani ciljevi u funkciji održivog razvoja Srbije.

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine je

usvojena jula 2011. To je dokument zasnovan na evidencijama različite vrste. Od onih
vezanih za novi globalni kontekst, nove razvojne paradigme, novi koncept industrijske
politike, preko prioriteta istaknutih u dokumentu Evropa 2020, do nalaza analize o
problemima industrijskog razvoja u Srbiji. On je razvojnog tipa, jer su sagledani putevi
ostvarivanja osnovnog cilja definisanog kao stvaranje nove konkurentne održive
industrijske strukture Srbije ne samo u industriji i privredi, već i u nauci, obrazovanju,
zapošljavanju i socijalnoj politici. Istovremeno je i reformski dokument usled zalaganja
za sprovođenje dubinskih promena koje treba da se odvijaju u tri faze:
1. revitalizacija i obnova,
! &+!

2. restrukturiranje i reinženjering, koji podrazumeva tehnološku modernizaciju

izvoznih oblasti, i
3. razvoj i konkurentnost, promena tehnološkog profila industrije, odnosno,
promena težišta industrijske proizvodnje iz dominantno niskotehnološke oblasti
ka oblasti visokih tehnologija.

Posebno je istaknuto da je bitno zaštititi životnu sredinu u ovom procesu kroz

podsticanje čistije proizvodnje i smanjenje zagađenja i pritisaka na životnu sredinu. Ovo
navodimo jer razvijena ekološka svest u jednoj državi je čini kvalitetnijom za život i sve
je važniji faktor u procesu donošenja odluka vezanih za migriranje.

Realizacija Strategije, uključujući i ostvarenje jednog od najvažnijih specifičnih ciljeva,

kako je navedeno, vezanog za nova, kvalitetna i dobro plaćena proizvodna radna mesta,
doprinela bi ubrzanom socioekonomskom razvoju zemlje i socijalnoj koheziji i
posledično bi uticala na smanjenje odseljavanja iz i povećano doseljavanje u Srbiju.
Pored toga, migracioni fenomen je i direktno integrisan u Strategiju. Prvo, u SWOT
analizi stanja industrije u Srbiji, potencijal za priliv doznaka od dijaspore je prepoznat
kao jedna od spoljnih šansi, mogućnosti. Dalje, izlistano je desetak načina za jačanje
nacionalnog inovacionog sistema u okviru razmatranja inovacija kao pokretača
industrijskog razvoja Srbije. Veća mobilnost istraživača u inostranstvu i unapređenje
saradnje sa naučnom dijasporom su navedeni kao bitni načini da se stvore pronalasci
koji će se zatim pretvoriti u uspešne komercijalne proizvode. Takođe, intenziviranje
saradnje, putem posebnih programa, sa našim istraživačima u dijaspori, posebno sa
onim koji su ostvarili uspešnu karijeru u industrijskim proizvodnim kompanijama je
istaknuto kao važan mehanizam za uspešan transfer i diseminaciju znanja. Ili drugim
rečima, u Strategiji su uvaženi neki od potencijala srpske dijaspore koji mogu da
doprinesu razvoju industrije u Srbiji. Pored toga, predlagači Strategije su izdvojili
snažan odliv mlađih istraživača u inostranstvo zbog boljih uslova istraživanja i ličnog
razvoja kao pretnju inovativnoj politici u Srbiji.

Strategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva

i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine

Strategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i

konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine je usvojena marta 2015. godine. Ona
predstavlja nadgradnju dosadašnje politike Srbije u ovoj oblasti. Dokument je u velikoj
meri baziran na principima Akta o malim preduzećima, koji predstavlja okvir razvoja
malih preduzeća u EU.

Strateška vizija izražena kao razvoj preduzetništva i konkurentnosti, zasnovan na

privatnoj preduzetničkoj inicijativi, znanju i inovativnosti, u cilju osnaživanja domaćih
! &%!

mikro, malih, srednjih privrednih društava i preduzetnika u dovoljnoj meri da spremno

odgovore na pritisak konkurencije na zajedničkom tržištu EU i doprinesu poboljšanju
životnog standarda u Srbiji. Radi dostizanja vizije, postavljeno je šest strateških ciljeva:!
unapređenje poslovnog okruženja; unapređenje pristupa izvorima finansiranja;
kontinuirani razvoj ljudskih resursa; jačanje održivosti i konkurentnosti privrednih
društava i preduzetnika; unapređenje pristupa novim tržištima; i razvoj i promocija
preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog
preduzetništva.

Migracioni fenomen nije integrisan u ovaj dokument. Mi smo ga izabrali za analizu

verujući da najmanje uključuje transnacionalne oblike ekonomskih aktivnosti
migranata, stranaca ili povratnika u Srbiju kao i emigranata iz Srbije koji posluju sa
zemljom porekla. Transnacionalno preduzetništvo je koncept koji treba promovisati i
podržati, jer predstavlja značajan resurs za razvoj zemlje.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije

za period 2014-2024. godine

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.

godine je usvojena jula 2014. Dokument teži da uspostavi osnove nove politike
razvoja poljoprivrede i aktiviranja razvojnih potencijala ruralnih sredina. Strategija
počinje sa analizom stanja i izdvajanjem izazova u ovom sektoru, odnosno području. U
delu koji se tiče ljudskih resursa se podvlači da je ekonomski razvoj sela otežan niskim
kvalitetom radne snage bez preduzetničkih sposobnosti i posledičnim malim stranim
ulaganjima, što pak uzrokuje odlazak stanovništva, pogotovo obrazovanijih lica, i tako
se pogoršavaju resursi i smanjuju šanse za razvoj. Otuda je unapređenje kvaliteta života
u ruralnim područjima izdvojen kao jedan od pet strateških razvojnih ciljeva. U
obrazloženju koje ga prati naglašava se da je neophodno stvoriti povoljnije uslove za
život i rad mladih i njihovo zadržavanje u ruralnim sredinama. Ostvarivanje
postavljenih ciljeva Strategije podrazumeva sprovođenje velikog broja izlistanih
intervencija različite prirode, uključujući i one vezane za jačanje socijalnog kapitala na
selu. Među njima posebno se čine bitne sledeće aktivnosti:
• organizovanje lokalnih akcionih grupa;
• promovisanje zadružnog organizovanja;
• jačanje regionalne prekogranične saradnje;
• veća dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji;
• unapređenje socijalnog statusa poljoprivredne radne snage;
• smanjenje ruralnog siromaštva i poboljšanje položaja depriviranih slojeva
ruralnog stanovništva;
• uključivanje malih poljoprivrednih gazdinstava u sisteme podrške; i
• afirmacija preduzetništva žena i mladih u ruralnim sredinama.
! &"!

Realizacija diskutovanog cilja i drugih ciljeva Strategije bi svakako doprinela razvoju

poloprivrede i ruralnih područja Srbije. Posledično bi se smanjile unutrašnje i spoljašnje
migracije mladih sa sela, što bi takođe imalo pozitivne povratne razvojne efekte.
Priređivači Strategije insistiraju na zadržavanju mladih na selu, ne otvarajući pitanje
povratka onih koji su otišli na rad-boravak u veća mesta u zemlji ili inostranstvo, ili
integracije stranaca u funkciji ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede u Srbiji. U
Strategiji se ne pominju cirkularne kao ni sezonske migracije.

Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja

!
Mnoge zemlje nastoje da privuku strane investicije, budući da one imaju važnu ulogu u
stvaranju novih radnih mesta, povećanju izvoza, prenošenju tehnologije i znanja o
poslovanju, povećanju konkurentnosti, unapređenju ukupne proizvodnje i opšteg
privrednog rasta i razvoja. Time se rukovodila i Vlada Republike Srbije koja je usvojila
Strategiju podsticanja i razvoja stranih ulaganja marta 2006. godine kao sredstvo za
stvaranje povoljne klime i okvira za privlačenje, zadržavanje i širenje izvozno
usmerenih novih neposrednih stranih ulaganja u srpsku privredu.

Strategija je usmerena na napredak u četiri oblasti. Stubovi Strategije su 1) reforma

propisa; 2) jačanje institucionalnih kapaciteta i razvijanje saradnje na državnom i
opštinskom nivou, kako bi se olakšao razvoj poslovanja; 3) aktivnosti i inicijative za
unapređenje konkurentnosti.; 4) razvijanje kampanja u zemlji za bolje razumevanje
značaja stranih ulaganja i jasno usmereni međunarodni marketinški programi. Mada
traži dubinske promene, to jest proširenje ekonomske reforme, u ovom dokumentu je
izlistano više ključnih prednosti koje Srbiju čine privlačnom destinacijom za strane
investicije. Među prednostima se ističu geografski položaj, prirodni resursi, kvalitetan
obrazovni sistem, iskustvo u inžinjeringu/proizvodnji i niske cene rada. Veliki broj
visokoobrazovanih lica, stručnjaka, talenata, koji je otišao iz Srbije na rad-boravak u
inostranstvo, nije prepoznat kao prednost zemlje u ovoj sferi.

Srpska dijaspora se pominje u dokumentu tek na 72. strani, u to vezi institucionalnog

okvira za sprovođenje Strategije i to zalaganja za obezbeđivanje jednog mesta kontakta
za investitore gde bi došli do potrebnih dozvola i rešili zahteve vezane za propise koji se
tiču osnivanja i poslovanja njihovih preduzeća. Naime, u obrazloženju za formiranje
takve organizacione jedinice se ističe da je to potreba kako stranih ulagača tako i
srpskih privrednika iz dijaspore. U nastavku se, na potpuno neodgovarajućem mestu u
Strategiji i otuda uzgred i veštački, podvlači da privrednici iz dijaspore mogu pored
ulaganja u privredu zemlje pomoći afirmisanju ekonomske saradnje sa Srbijom, kod
ljudi srpskog porekla i kod svojih poslovnih partnera u zemljama u kojima žive i rade.
! &#!

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine je usvojena maja 2005.

Aktivna politika prema zapošljavanju je bitna u svakoj populaciji, posebno u Srbiji koja
se dugo bori sa ozbiljnom nezaposlenošću i predstavlja tradicionalno emigracionu
zemlju. Važan razlog odlaska iz zemlje za mnoge osobe je pronalaženje posla uopšte, a
zatim i pronalaženje bolje plaćenog posla u inostranstvu uz bolje uslove rada i
mogućnosti bržeg profesionalnog napredka. Otuda je bitno da je cilj Strategije definisan
kao pružanje podrške zapošljavanju i smanjenju jaza između indikatora tržišta rada u
Srbiji i Evropskoj uniji uz korišćenje Agende za nove veštine i radna mesta, važnog
instrumenta dokumenta Evropa 2020.

Migracioni fenomen je direktno integrisan u Strategiji prvo u okviru demografskog

izazova. Naime, podvučeno je da se Srbija suočava sa svim vrstama migracija:
spoljašnjim i unutrašnjim, prinudnim i dobrovoljnim, legalnim i ilegalnim, migracijama
visokokvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika, imigracijom i emigracijom. No,
prioritet je dat problemu emigracije kao jednom od uzroka depopulacije, smanjenja
obima radnog kontingenta stanovništva i populacionom starenju. Posebno je podvučena
opasnost od povećanog odlaska iz Srbije mladih obrazovanih stručnjaka i
kvalifikovanih radnika u zemlje EU iz ekonomskih razloga. Neusklađenost ponude i
tražnje na tržištu rada u Srbiji, odnosno nedostatak kvalifikovane radne snage sa
razvijenim kompetencijama i veštinama koja bi odgovarala zahtevima poslodavaca, je
posebno naglašena u okviru obrazovnih izazova Strategije.

Konzistentno izdvojenim demografskim i obrazovnim izazovima, migracioni fenomen

je uključen i u prvi strateški cilj Strategije koji se tiče razvoja politike zapošljavanja. U
obrazloženju ovoga cilja je istaknut značaj upravljanja migracijama u Srbiji u skladu sa
dugoročnim potrebama razvoja privrede i kretanjem na tržištu rada. U tom smislu je
podvučeno da su neophodna nova rešenja koja mogu da uključje podsticanje imigracije
mlađih i obrazovanih radnika, pre svega iz susednih zemalja.

Migracioni fenomen je takođe uključen u treći strateški cilj definisan kao unapređenje
institucija i razvoj tržišta rada. U okviru njega je inicirano zakonsko rešenje koje se tiče
zapošljavanja stranaca i širenje mreže migracionih servisnih centara pri NSZ koji treba
da obezbede informacije, savete i uputstva migrantima i potencijalnim migrantima da bi
se smanjio rizik nelegalnih migracija kao i promovisanje Fonda za zapošljavanje
marginalizovanih mladih (između ostalih nabrojani su povratnici u postupku readmisije
i izbeglice). Sve tri iznete ideje su već realizovane.

Migracioni fenomen je uključen i u plan aktivnosti kojim se izdvojeni i drugi strateški

ciljevi operacionalizuju jedino putem isticanja da posebni programi i mere aktivne
! &$!

politike zapošljavanja treba da budu usmereni prema izbeglicama i povratnicima iz

inostranstva. U planu aktivnosti je utvrđeno da se svake godine definiše Nacionalni
akcioni plan zapošljavanja. Tako je u septembru Vlada donela Nacionalni akcioni plan
zapošljavanja za 2016. godinu. U njemu se navodi kao nova mera razvoj koncepta
programa mobilnosti nezaposlenih lica u traženju posla kroz angažovanje na sezonskim
poslovima. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo
omladine i sporta i Nacionalana služba za zapošljavanje su nabrojani kao nosioci
aktivnosti. Budžet Republike Srbije i IOM treba da obezbede finansijska sredstava za
realizaciju ovog programa.

Strategija razvoja socijalne zaštite

Strategija razvoja socijalne zaštite u Srbiji je usvojena decembra 2005. godine. Imajući
u vidu da je to krovni dokument u sferi socijalne zaštite, odlučili smo da njega
komentarišemo u studiji. Na samom početku Strategije je podvučeno da efikasni sistem
socijalne zaštite treba da prati ekonomski i društveni razvoj zemlje. Efikasni sistem
socijalne zaštite je definisan kao sistem koji podržava ranjive i marginalizovane
pojedince i grupe kojima je neophodna organizovana pomoć zajednice i države, kao i
građane koji nisu u stanju da učešćem u ekonomskoj aktivnosti obezbede svoju
egzistenciju.

Konzistentno je kao osnovni cilj reforme sistema socijalne zaštite postavljeno razvijanje
integralne socijalne zaštite u kojoj socijalni akteri na najefikasniji način koriste
postojeće i razvijaju nove resurse putem dostupnih, kvalitetnih i raznovrsnih usluga,
radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta života ranjivih i marginalizovanih pojedinaca i
grupa, osposobljavanja za produktivan život u zajednici i predupređenja zavisnosti od
socijalnih službi. Istaknut cilj i njegovo dostizanje kroz posebne i pojedinačne ciljeve
reforme pretpostavljaju i podršku određenim osetljivim grupama migranata ili
pojedincima koji su došli u Srbiju. I to utvrđivanjem njihovih potreba i kvalitetnim i
efikasnim programskim odgovorom u okviru integrisanog sistema socijalne zaštite.

Bitno je konstatovati da bi realizacija Strategije, odnosno puno sprovođenje niza

utvrđenih mera, aktivnosti i mehanizama vezanih za efikasniji sistem materijalnih
pomoći, razvijanje mreža dostupnih usluga u zajednici i uvođenje sistema kvaliteta u
socijalnu zaštitu, doprinelo jasnom pomaku u poboljšanju socijalnog statusa građana u
Srbiji. Na taj način bi se verujemo smanjili emigracioni tokovi iz i povećali imigracioni
tokovi ka Srbiji, jer socijalne beneficije i stepen socijalne zaštite i sigurnosti u zemlji
porekla u odnosu na zemlju potencijalne destinacije ili u zemlji boravka prema zemlji
porekla, zajedno sa nizom drugih elemenata, utiču na donošenje individualne odluke o
spoljnim migracijama. Politika prema zdravlju i zdravstvenoj zaštiti je, takođe, važan
faktor odbijanja ili privlačenja kada pojedinac procenjuje kvalitet života u jednoj
! &&!

sredini. Garza (2008) posebno podvlači značaj razvijenih sveobuhvatnih socijalnih

servisa za upravljanje migracijama.

Strategija javnog zdravlja Repubile Srbije

Strategija javnog zdravlja Republike Srbije je usvojena marta 2009. godine.

Predstavljamo ovu strategiju jer je to, s jedne strane, dokument koji utvrđuje globalni
okvir za akcije i identifikuje dalje pravce, ostavljajući prostor za rešavanje starih i novih
izazova u oblasti javnog zdravlja. S druge strane, ova Strategija se odnosi na niz
aktivnosti u oblasti javnog zdravlja od kojih su neke posebno bitne za migraciono
pitanje. Pre svih, to su podrška obezbeđivanju jednake dostupnosti neophodnoj
zdravstvenoj zaštiti i razvoj i obuka ljudskih resursa u javnom zdravlju.

Princip jednake dostupnosti zdravlju, prevenciji bolesti i zdravstvenoj pomoći za

migrante i njihove porodice bez diskriminacije je utvrđen u nizu dokumenta. Najvažniji
su Rezolucija Svetske zdravstvene organizacije o zdravlju migranata i studija Visokog
komesara za ljudska prava i Međunarodne organizacije za migracije Međunarodne
migracije, zdravlje i ljudska prava (IOM, 2015). Isticanje ovoga zahteva je bazirano na
evidenciji da se nedovoljno obrazovani migranti kao i migranti bez dokumenata
suočavaju sa nizom barijera vezanih za dostupnost zdravstvenoj zaštiti, pogotovo
kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti (IOM, 2015).

U Strategiji javnog zdravlja Republike Srbije definisana je promocija, razvoj i podrška

akcijama za unapređenje zdravstvenog stanja socijalno vulnerabilnih grupa stanovništva
kao poseban strateški cilj. U okviri njega su utvrđena dva specifična cilja. To su:
povećanje pristupačnosti i dostupnosti zdravstvene službe socijalno vulnerabilnim
grupama stanovništva i razvoj akcija usmerenih ka socijalno vulnerabilnim grupama na
prevazilaženju prepreka (kulturnih, jezičkih, materijalnih, fizičkih) za dobijanje
zdravstvenih i drugih vidova pomoći. Pojedine kategorije migranata svakako spadaju u
posebno ranjivu grupu. No oni nisu, kao uostalom ni druge grupe iz ovoga kruga,
izlistani kao populaciona grupa na koju se ovaj stateški cilj odnosi.

U Strategiji se još jedan strateški cilj, razvoj i edukacija ljudskih resursa u oblasti
javnog zdravlja, indirektno odnosi na migraciono pitanje. U okviru njega je definisano
više specifičnih ciljeva kao što su obrazovanje, licenciranje, kontinuirana edukacija i
razvoj veština zdravstvenih radnika neophodnih za multidisciplinarni i multietnički rad
u javnom zdravlju. Podvlači se ovaj strateški cilj, jer su rezultati najnovijeg istraživanja,
kako je istaknuto u prethodnom poglavlju studije, pokazali da lekari nedostatak
mogućnosti za kontinuiranu edukaciju visoko rangiraju kao razlog za potencijalni
odlazak iz Srbije (Krstić, Ljubičić, 2015). Otuda je bitno da postoji strateško
opredeljenje države vezano za osnaživanje profesionalnih kompetencija lekara.
! &'!

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine

Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine Vlada Srbije je usvojila oktobra
2012. godine. Na početku Strategije je iznet kontekst u kome se ona donosi i cilj ovog
dokumenta. Citiraćemo skraćeno dva pasusa koja se direktno odnose na migracije.

“Danas se obrazovanje u Republici Srbiji susreće sa brojnim izazovima naučnog,

humanističkog, socijalnog i drugog razvoja; sa velikim tehnološkim promenama,
pravim revolucijama; sa globalizacijom i opštom mobilnošću svega što se može kretati,
od kapitala do kulturnih obrazaca. Okolnosti koje nastaju u okruženju Republike Srbije,
posebno u Evropskoj uniji, jasno kazuju da je zemlji potreban veoma promišljen,
organizovan i kvalitetan razvoj sistema obrazovanja jer je to jedan od ključnih uslova za
razvoj Republike Srbije ka društvu zasnovanom na znanju sposobnom da obezbedi
dobru zaposlenost stanovništva. Ove okolnosti upozoravaju da bi, u suprotnom,
Republika Srbija ostala na evropskoj periferiji, slabo konkurentna, malo privlačna za
investiranje u sektore koji stvaraju veću novu vrednost, izložena daljoj emigraciji
talentovanih i kreativnih i sa utihnulim kapacitetima za razvoj demokratskog i
pravičnog društva.! Te okolnosti traže harmonizaciju sistema obrazovanja u Republici
Srbiji sa evropskim prostorom obrazovanja.”

Ili drugim rečima, u Strategiji je podvučeno da je povećanje obuhvata, kvaliteta,

relevantnosti i efikasnosti obrazovnog sistema uslov razvoja Srbije i posledičnog
smanjenja emigracije, posebno odlaska visokoobrazovanih lica iz zemlje. Tvorci
Startegije ne smatraju da će socioekonomski razvoj Srbije povećati imigracione tokove ka
zemlji. To je direktno istaknuto u delu dokumenta koji se tiče osnova Strategije i potrebi
insistiranja na obrazovnoj radnoj snazi u uslovima opisane sagledive demografske
budućnosti Srbije koju će karakterisati depopulacija, “nastavak u, većoj ili manjoj meri,
emigracije kvalitetne radne snage, dok se uopšte ne može računati na značajnu imigraciju
takve populacije ka Srbiji.”

Strategija počinje sa mobilnošću kao važnim izazovom obrazovnom sistemu Srbije.

Mobilnost je prema ovom dokumentu i bitna poluga, pored uključivanja istraživanja,
inovativnosti i preduzetništva, razvoja visokog obrazovanja u nas jer doprinosi njegovom
kvalitetu, povećava kompetencije nastavnika i studenata i daje im veće šanse za
zaposlenje. Na mobilnosti se insistira na svim nivoima visokog obrazovanja i za svaki od
njih je definisan veći broj aktivnosti koje doprinose mobilnosti. U okviru, pak,
zajedničkog okvira za razvoj visokog obrazovanja posebno se čine važne sledeće
aktivnosti:
! &(!

• Ustanove visokog obrazovanja će, radi svog usavršavanja i razvoja,

internacionalizovati svoje aktivnosti kroz zajedničke studijske programe,
međunarodne istraživačke projekte i mobilnost studenata, nastavnika i
istraživača;
• Politiku mobilnosti u visokom obrazovanju zasnovati na različitim merama
kojima se obezbeđuje finansiranje mobilnosti, dostupnost infrastrukturi, potpuno
priznavanje rezultata studiranja i podrška tokom studiranja, a inostranim
studentima omogućiti efikasno odobrenje studentskih viza i rešavanje drugih
pitanja značajnih za njihov život u Republici Srbiji (zdravstvena zaštita, smeštaj,
ishrana i drugo);
• Mogućnosti za mobilnost kreirati u sva tri ciklusa visokog obrazovanja, u
strukturi studijskih programa i programa za sticanje zajedničkih diploma s
inostranim univerzitetima, i obavezati visokoškolsku ustanovu da svakom
studentu izdaju uz minimalnu nadoknadu Dodatak diplome na engleskom ili
nekom drugom svetskom jeziku;
• Što pre sasvim konkretizovati politiku obaveznog usavršavanja nastavnika (kroz
post-doktorske boravke) i studenata-doktoranata na stranim univerzitetima;
• Akreditovati, po posebnoj proceduri, studijske programe koji se nude inostranim
studentima (na engleskom, nekom drugom svetkom jeziku ili na srpskom);
• Visoko obrazovanje u Republici Srbiji ima potencijal da svojim kvalitetom i
kapacitetima privuče veliki broj studenata iz okruženja jer za većinu studenata
ne postoje jezičke barijere, a za korišćenje te mogućnosti treba organizaciono i
finansijski podržati oblasti obrazovanja u kojima već imamo zadovoljavajući
konkurentni status, odnosno ona u kojima će se taj status tek razviti;
• Do 2020. godine formulisati i sprovesti sasvim konkretne politike, akcije i mere
kojima se poboljšava internacionalna konkurentnost i prepoznatljivost srpskog
visokog obrazovanja, usled čega se kao posledica ovakve politike očekuje
poboljšanje položaja univerziteta iz Republike Srbije na kredibilnim
međunarodnim rang listama ili u regionu i privlačenje većeg broja inostranih
studenata.

U okviru akcija i mera vezanih za mobilnost na akademskim studijama precizirano je da

treba podržati odlazak studenta iz Srbije na studije u zemlje Evropskog prostora visokog
obrazovanja u trajanju od jednog semestra do godinu dana. Istaknuto je i da treba težiti
da bude uključeno najmanje 10% inostranih studenata na osnovnim i master studijama.
Doktorske, pak, studije treba da se razvijaju u cilju da je najmanje 10% studijskih
programa zajedničko s inostranim univerzitetima i najmanje 10% studijskih programa
na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku i da svaki peti student učestvuje u
programu mobilnosti. U okviru SWOT analize koja je rađena kao osnova za razvoj
doktorskih studija je izlistan “odliv mozgova” kao unutrašnja slabost, a strategija
zemalja EU da privlače najtalentovanije studente na doktorske studije kao spoljna
! &)!

opasnost. Ova činjenica, kao i izneta konstatacija u dokumentu da su simbolično niske

cene studiranja u nekim evropskim zemljama (102. strana), su verovatno neke od
okolnosti u okruženju na koje se pozivaju na početku priređivači Strategije u cilju
potrebe da obrazovni sistem u Srbiji bude bolji.

U Strategiji se iznose i dva rešenja koja bi mogla da idu u prilog smanjenju

odseljavanja, odnosno povećanju doseljavanja visokoobrazovanih, profesionalaca i
talenata u Srbiju. To su podrška države 1) osnivanju poslovnih inkubatora pri
visokoobrazovnim institucijama radi komercijalizacije ideja nastavnika i studenata i 2)
formiranju centara istraživačko-obrazovne-privredne izvrsnosti.

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije

za period od 2016. do 2020. godine - Istraživanje za razvoj

Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020.

godine - Istraživanje za razvoj je Vlada Srbije usvojila marta meseca ove godine.
Misija ove Strategije je da uspostavi delotvoran nacionalni istraživački sistem integrisan
u Evropski istraživački prostor koji kroz razvoj inovacija doprinosi ekonomskom rastu,
društvenom i kulturnom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života.

U sladu sa iznetom misijom i izrazito reformskim karakterom dokumenta, definisani su

sledeći strateški ciljevi Strategije: !
• Uspostaviti novi, efikasniji sistem upravljanja naukom i inovacijama u Srbiji;
• Podsticati izvrsnost i relevantnost naučnih istraživanja u Srbiji;
• Obezbediti relevantost nauke u Srbiji za razvoj privrede;
• Osigurati izvrsnost i dostupnost ljudskih resursa za nauku i privredu;
• Unaprediti međunarodnu saradnju u domenu nauke i inovacija;
• Povećati ulaganja u istraživanje i razvoj unapređenjem javnog finansiranja i
podsticanjem ulaganja poslovnog sektora u istraživanje i razvoj.

Ostvarivanje definisanih ciljeva podrazumeva da istraživači rade i žive u dramatično

drugačijem okruženju nego što je ono danas u Srbiji. Ili drugim rečima, naučnici
stvaraju u zemlji u kojoj se nauka forsira, vrednuje se u socijalnom smislu i finansijski
podržava. Podstiče se izvrsnost i relevantnost istraživanja za razvoj društva i postoje
mehanizmi za primenu rezultata rada. Omogućena je mobilnost naučnika u zemlji,
među različitim sektorima i između instituta i fakulteta, ali i mobilnost iz Srbije u
inostranstvo i obrnuto. Istraživačima je obezbeđena visokokvalitetna istraživačka
oprema i infrastruktura. Štaviše nauka u Srbiji je uključena u evropski naučni prostor i
evropske konzorcijume infrastrukture. Mladi istraživači imaju podršku vezanu za
obrazovne i istraživačke aktivnosti, mobilnost, ali i sticanje veština koje su od interesa
za dalji razvoj karijere u istraživanju i inovacijama, ali i u drugim sektorima. Mladim
! &*!

doktorima nauka je omogućeno kompetitivno finansiranje manjih projekata kojima bi

mogli da rukovode. U takvim uslovima bi manji broj istraživača odlazio iz Srbije na rad
u inostranstvo. Istovremeno bi Srbija postala privlačna za povratnike iz inostranstva i
strane istraživače.

Migracioni fenomen je i direktno uključen u Strategiju. Prvo, u delu koji se odnosi na

analizu prednosti, slabosti, mogućnosti i opasnosti u okviru postojećeg naučnog i
inovacionog sistema Srbije. Naime, odlazak visokoobrazovanih ljudi iz države je
nabrojan kao prva od pet izdvojenih opasnosti.

Drugo, u delu vezanom za podršku preduzećima (tehnološki i poslovni inkubatori, spin-

off kompanije i naučni i tehnološki parkovi) i za podršku inovacijama se podvlači da je
to način da se otvori veliki broj novih radnih mesta i zadrže mladi u zemlji.

Treće, migracioni fenomen je u najvećoj meri uključen u razradu četvrtog cilja

postavljenog kao osigurati izvrsnost i dostupnost ljudskih resursa za nauku i privredu. I
to na više načina. Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj će podsticati
povratak mladih istraživača koji su doktorirali na inostranim univerzitetima i prioritetno
im omogućiti uključivanje na projekte od opšteg interesa ili rukovođenje manjim
projektima.

Posebno je izdvojeno jačanje saradnje sa dijasporom. Ministarstvo će preduzeti

specijalne mere za integrisanje u obrazovni i naučni sistem naših afirmisanih naučnika
iz dijaspore kroz uključivanje u doktorske, potom i osnovne studije, u savetodavna tela i
komisije i proces recenzije nacionalnih projekata, kao i, ukoliko žele da se vrate i
nastave naučnu karijeru u Srbiji, učešće na nacionalnim projektima iz programa od
opšteg interesa i rukovođenje tim projektima.

Paralelno, u Strategiji je izneto opredeljenje za potpuno otvoren istraživački prostor u

Srbiji baziran na izvrsnosti istraživača koji pretpostavlja da na univerzitetima i u
institutima budu angažovani stranci putem internacionalnih javnih konkursa. Istaknuto
je da ovo opredeljenje podrazumeva postojanje istraživačkih viza i boravišnih/radnih
dozvola za istraživače.

Istovremeno, je prepoznato da treba formirati Doktorske škole u oblastima gde postoji

izuzetno istraživačko okruženje (izvanredna opremljenost, istraživački rezultati i kadar
koji je internacionalno prepoznatljiv) sa ciljem da se privuku studenti iz regiona i drugi
studenti iz inostranstva. Naglašeno je i da se inostranim studentima mora omogućiti
efikasno odobravanje studentskih viza i rešavanje drugih pitanja značajnih za njihov
život u Srbiji kao što su zdravstvena zaštita, smeštaj, ishrana i drugo.
! '+!

Pokrenuto je i pitanje uvođenja mobilnosti istraživača kao kvalitativan element

vrednovanja i faktor koji utiče na zapošljavanje i sticanje zvanja. U tom kontekstu je
najavljeno usvajanje nacionalne strategije o mobilnosti inostranih i domaćih studenata,
nastavnika i istraživača.

U okviru utvrđenih indikatora za praćenje ostvarivanja strateškog cilja vezanog za

ljudske resurse izlistani su i pokazatelji bitni za praćenje na godišnjem nivou mobilnosti
u/iz naučnog prostora Srbije kao što su broj istraživača iz dijaspore koji učestvuju u
domaćim programima, broj istraživača koji su ostvarili mobilnost u inostranstvu, broj
stranih studenata na doktorskim studijama i broj inostranih istraživača na projektima.

Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja

Evropskoj uniji

Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja

Evropskoj uniji 34 je pred usvajanjem od strane Vlade Srbije. U prvom delu ovog
strateškog dokumeta je analiziran niz ključnih izazova sa kojima se suočavamo u oblasti
tržišta rada, ljudskog kapitala i veština, socijalne i dečije zaštite, zdravstvene zaštite i
zdravstvenog sistema kao i penzionog sistema. U okviru njih su izdvojeni i neki
problemi koji su povezani sa migracijama. Tako su u oblasti tržišta rada nabrojane
posledice nedovoljnog rađanja dece i negativnog migracionog salda (negativan uticaj
smanjenja učešća radno sposobnog stanovništva u ukupnoj populaciji u narednih
trideset godina na privredni rast, pojačanje pritiska na socijalne sisteme države usled
nastavka procesa starenja stanovništva), neregistrovani transfer novca iz inostranstva
kao jedan od uzroka sive ekonomije, ali i visoka nezaposlenost i strukturna
nezaposlenost kao važni tzv. push odnosno tzv. pull faktor za odseljavanje/doseljavanje
stanovništva iz/u Srbiju. U oblasti ljudskog kapitala i veština je podvučeno da ne
postoje delotvorni mehanizmi za obezbeđivanje mobilnosti studenata i da je proces
nostrifikacije diploma stečenih van Srbije komplikovan, skup i formalan. U
zdravstvenoj oblasti je navedena hiperprodukcija zdravstvenog kadra zbog
neodgovarajuće upisne politike na škole i fakultete zdravstvene struke i posledična
visoka nezaposlenost mladih ove vrste obrazovanja. Ne apostrofira se, pak, emigracija
zdravstvenih radnika iz Srbije. Za ublažavanje izazova koje smo posebno izdvojili zbog
veze sa migracijama su paralelno definisane mere u drugom delu dokumenta. No treba
posebno istaći da za istaknute negativne efekte depopulacije i starenja stanovništva nisu
tražene mere koje bi se odnosile na povećanje doseljavanja u Srbiju niti su prepoznati
potencijali srpske dijaspore u funkciji većeg zapošljavanja ili boljeg obrazovanja u

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
34
Program je dostupan na sajtu
http://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/analize/1463/2016/03/15/program-reformi-politike-
zaposljavanja-i-socijalne-politike-esrp-.html
! '%!

državi. Naravno da bi ostvarivanje predloženih reformi u politici zapošljavanja,

obrazovnoj, socijalnoj i zdravstvenoj politici doprinelo ako ne uspostavljanju
drugačijeg migracionog modela u Srbiji, onda svakako smanjivanju emigracije iz i
povećanju povratka u zemlju srpskih građana koji su na radu-privremenom boravku u
inostranstvu.

Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine

Nacionalnom strategijom za mlade, doneta je februara 2015. godine, utvrđuje se, kako
je podvučeno u uvodu, delovanje svih subjekata omladinske politike ka unapređenju
društvenog položaja mladih i stvaranju uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u
svim oblastima. U ovom dokumentu pod mladima se podrazumevaju osobe od petnaest
do trideset godina starosti. Istaknuto je da je Strategija rezultat dogovora svih
zainteresovanih strana. Pored širokog konsultativnog procesa, u izradi dokumenta je na
različite načine učestvovalo više hiljada mladih. Uzeti su u obzir i nalazi eksterne
evaluacije prethodne Nacionalne strategije za mlade. Urađena je sekundarana analiza
različitih istraživanja o mladima u Srbiji da bi Strategija bila zasnovana na potpunijoj
evidenciji.

U dokumentu je definisano devet strateških ciljeva. Navodimo ih pojedinačno, jer

njihovo ostvarivanja podrazumeva smanjivanje obima emigracije mladih i osnaživanje
povratnih tokova ublažavanjem tzv. push faktora različite prirode u nas i dostizanje
poželjnog modela cirkularne mobilnosti. To su:!!
1. unapređena zapošljivost i zaposlenost mladih žena i muškaraca;
2. unapređen kvalitet i mogućnosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i
inovativnosti mladih;
3. unapređeno aktivno učešće mladih žena i muškaraca u društvu;
4. unapređeno zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca;
5. unapređeni uslovi za razvijanje bezbednosne kulture mladih;
6. unapređena podrška društvenom uključivanju mladih iz kategorija u riziku od
socijalne isključenosti;
7. unapređena mobilnost, obim međunarodne saradnje mladih i podrška mladim
migrantima;
8. unapređen sistem informisanja mladih i znanje o mladima;
9. unapređeno korišćenje i učešće mladih u kreiranju kulturnih sadržaja.

Svakom strateškom cilju prethodi prikaz stanja u zemlji kojim se dokumentuje potreba
za njegovim utvrđivanjem. Strateški ciljevi su razrađeni kroz niz specifičnih ciljeva i sa
većim brojem grupisanih mera i uz navođenje nadležnih instutucija za njihovo
sprovođenje. Finansijski okvir i indikatori za implementaciju, monitoring i evaluaciju
ciljeva i mera nisu sastavni deo Strategijе. Ovаj dokument upućuje da će oni biti
! '"!

definisani u Akcionim planovima za ostvarivanje Strategije. No, Strategijom je utvrđen

mehanizam realizacije koji uključuje i obavezu Ministarstva omladine i sporta da
podnosi izveštaj Vladi svake godine na ovu temu.

Jedino u okviru prikaza stanja u zemlji u odnosu na drugi strateški cilj definisan kao
unapređenje kvaliteta i mogućnosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i
inovativnosti mladih je uključeno migraciono pitanje. Naime, istaknuto je da je veliki
broj mladih sa visokim obrazovanjem napustio zemlju ili da želi da je napusti, i da je
zbog toga zadatak ove strategije da pronađe način “da mlade ljude motiviše da se
profesionalno i lično usavršavaju i svoja znanja i veštine ulože u društveni, ekonomski i
kulturni napredak zemlje”. Specifični ciljevi i mere koje prate ovaj strateški cilj su
vezani pre svega za sam obrazovni proces, odnosno za sadržaj koji odgovara potrebama
i zahtevima kako pojedinaca tako i društva, ravnopravan pristup, inkluziju osetljivih
grupa i podršku talentovanim i nadarenim mladima.

U više istraživanja reprezentativnog ili dubinskog tipa je utvrđena manifestna ili

latentna spremnost mladih da pronađu posao i/ili žive van Srbije. Neki od njih su i
emigrirali iz zemlje. Otuda bi pitanje emigracije i povratka mladih iz inostranstva
trebalo da bude sastavni deo obrazloženja i za uspostavljanje prvog strateškog cilja
vezanog za unapređenje zapošljavanja mladih kao i trećeg cilja u delu koji se tiče
odgovora na otežano osamostaljivanje mladih zbog lošeg ekonomskog položaja i
nerazvijene stambene politike za mlade.

Sedmi strateški cilj se tiče mobilnosti mladih, obima međunarodne saradnje mladih i
podrške mladim migrantima. Za njegovo ostvarivanje su definisana četiri specifična
cilja sa nizom pratećih mera. Tri cilja se odnose na spoljnu mobilnost mladih. To su:
poboljšani ekonomski, kulturni i administrativni preduslovi za mobilnost mladih žena i
muškaraca; obezbeđeni uslovi za povećanje mobilnosti mladih i unapređenje
međunarodne saradnje mladih; i unapređena prevencija i borba protiv iregularnih
migracija mladih žena i muškaraca i podrška mladim migrantima. Za ova tri cilja je
utvrđeno 28 mera.

Neposredno po usvajanju Strategije donet je Akcioni plan za sprovođenje nacionalne

strategije za mlade za period od 2015. do 2017. godine. Planom su određeni indikatori
za realizacije gore navedena tri cilja koja se tiču spoljne mobilnosti mladih. To su broj
mladih koji je koristio mere podrške, udeo mladih koji je učestvovao u programima
mobilnosti i međunarodne saradnje i broj razvijenih programa, respektivno.
! '#!

Program zvanične statistike za period od 2016. do 2020. godine

Program zvanične statistike za period od 2016. do 2020. godine je pripremio Republički

zavod za statistiku u saradnji sa drugim odgovornim proizvođačima statistike, a usvojila
ga je Narodna skupština juna 2015. Njegov sastavni deo je Strategija razvoja zvanične
statistike u Republici Srbiji u periodu od 2016. do 2020. godine.35 U okviru Strategije
su navedene prioritetne aktivnosti koje treba realizovati na nivou više oblasti statistike.

U okviru demografije i društvene statistike su izdvojene statistika spoljnih migracija i

statistika azilanata, boravišnih dozvola i ilegalnih migracija kao prioritetne aktivnosti
koje treba razvijati. Posledično u pregledu očekivanih rezultata zvanične statistike je
navedeno da se u narednom periodu planiraju aktivnosti na uspostavljanju statistike
spoljnih migracija (imigracija, emigracija, dobijanje i gubitak državljanstva) i statistike
o azilantima, boravišnim dozvolama i ilegalnim migracijama. Paralelno je data
predviđena periodika dostupnosti indikatora. Indikatori će biti proizvedeni na godišnjem
nivou, osim za indikatore statistike koja se tiče azilanata koji će biti obrađivani na
mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou. Predviđeno je potpisivanje Memoranduma o
saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Komesarijatom za izbeglice i migracije
u cilju realizacije nabrojanih aktivnosti.

Predviđene aktivnosti su u skladu sa iskazanim ozbiljnim potrebama za proizvodnjom

kvalitetnih podataka o migracijama u/iz Srbije i u liniji su sa Zakonom o upravljanju
migracijama 36 koji predviđa formiranje jedinstvenog sistema prikupljanja,
organizovanja i razmene podataka o migracijama između nadležnih organa državne
uprave. To zahteva harmonizaciju definicija o migrantima i obeležjima koja se prate
između postojećih, ali i uvođenje dodatnih parcijalnih registara. Na ovaj način je
napravljen iskorak u dobrom pravcu u sferi migracionih podataka, mada je tim
istraživača i statističara koji se bavio ovim pitanjem smatrao da je najbolje rešenje
formiranje Statističkog populacionog registra (ISS, SORS, 2013). Ovom strategijom je
naveden i veći broj planiranih aktivnosti u drugim oblastima statistike čiji će podaci
omogućiti da kreiranje, praćenje i ocenjivanje politike razvoja i različitih sektorskih
politika u Srbiji bude zasnovano na boljoj evidenciji.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
35
Program je dostupan na sajtu
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=316
36
“Službeni glasnik RS“, бр. 107/12.
! '$!

6. KA BALANSIRANOJ INTEGRACIJI FENOMENA MIGRACIJA

U NACIONALNE
RAZVOJNE I SEKTORSKE POLITIKE

Termin balansirano uključivanje se dosad odnosio pre svega na rodno pitanje. Danas se
on sve više koristi u kontekstu veze između migracija i razvoja (Wickramasekara,
2015). Balansirana integracija migracija u političke agende i nacionalna razvojna
dokumenta je važan način da se uvaže veze između emigracija/imigracija i razvoja. Te
veze su najmanje trostruke. Doskora se podvlačilo da je emigracija manifestacija
nedovoljnog razvoja jedne populacije i da je odlazak visokoobrazovanih i
visokokvalifikovanih lica gubitak za zemlju porekla i dobitak za zemlju destinacije u
razvojnom smislu. Poslednjih desetak godina se smatra da efikasno upravljanje
spoljnim migracijama može doneti značajnu dobit svim zemljama uključenim u
migratorni lanac (UNDESA, IOM, 2012). Istovremeno migracije treba posmatrati kao
integralni deo ne samo nacionalnog, već i globalnog razvojnog procesa (Castilla, 2008).
No, one same po sebi ne mogu da donesu razvoj (Skeldon, 2008).

Za razliku od prethodnih poglavlja studije koja su se bazirala na sekundranoj analizi

evidencija različite vrste bitnih za utvrđivanje međusobnog odnosa između migracija i
razvoja u Srbiji, odnosno kritičkoj analizi uključivanja emigracija/imigracija u ključna
strateška dokumenta zemlje, ovo poglavlje se bazira na rezultatima sprovedenog
kvalitativnog istraživanja. Kako je podvučeno u metodologiji, izabran je fokusgrupni
istraživački metod. Realizovane su tri sukcesivne serije razgovora na temu migracije i
razvoj u Srbiji.

Fokusgrupni istraživački metod se obično koristi kada je reč o novoj istraživačkoj temi.
Ovaj kvalitativni istraživački metod omogućava da se prikupu veći broj ciljanih
opservacija u kratkom vremenskom periodu. Istovremeno je najvažnija njegova
prednost što učesnici tokom razgovora obrazlažu, argumentuju, brane, a ne iznose samo,
svoje stavove i mišljena. Učesnici su u socijalnoj interakciji više jedni sa drugima, a
manje sa moderatorom razgovora. Bitna osobina metode je da se analiza rezultata
razgovora bazira na obradi verbalnih iskaza i sagledavanju neverbalnih izraza učesnika
fokus grupa (Đurić, 2005; Pavlović, Džinović, 2007). Metod je kombinovan sa
metodom intervjua.
! '&!

Izveštaj sa diskusije vođene u okviru tri fokus grupe na temu migracije i razvoj u
Srbiji

Događaji koji su mogli da utiču na diskusiju

Razgovori su vođeni u momentu kada je najavljeno raspisivanje izbora u Srbiji na svim

nivoima vlasti. Mislimo da ova okolnost nije uticala na diskusiju, jer ne postoji veća
neizvesnosti u pogledu izbornih rezultata. Očekuje se da će aktuelna vodeća partija i
posle izbora biti odlučujući činilac u konstituisanju nove vlade.

No, fokusgrupno istraživanje je organizovano u vreme trajanja najveće migrantske krize

u Evropi. Migrantska kriza je obeležila 2015. godinu i predviđa se da će se nastaviti i
tokom 2016. godine. Prema podacima UNHCR, više od milion izbeglica je stiglo na
stari kontingent bežeći od rata, nasilja i progona u zemljama porekla tokom 2015.
godine.37 Najugroženiji su stanovnici Sirije, Južnog Sudana, Iraka i Centralne Afričke
Republike.

Kroz Srbiju je prošlo više stotina hiljada izbeglica na migranstkoj ruti ka EU. Ministar
za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin je početkom 2016. godine
izjavio da je čak 600 hiljada migranata prošlo kroz Srbiju.38 Premijer Srbije Aleksandar
Vućič je u razgovoru po povratku sa ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u
Davosu 22. januara podvukao da su migranti veliki problem i za mnogo bogatije zemlje
od Srbije i da ona u ovom trenutku može da primi na duži vremenski period do 5.000
izbeglica.39 Po povratku pak sa donatorske konferencije za Siriju početkom februara
premijer je zamolio da se ne širi panika i ksenofobija i ne licitira koliko će izbeglica
Srbija primiti.40 Naime, dan pre njegove izjave, 3. februara 2016. godine je na prvoj
strani dnevnog lista Politika izašao članak pod naslov “Da li je Balkan poslednja stanica
migrantskog karavana” o potencijalno opasnoj situaciji u koju može da dospe Srbija u
aktuelnoj migrantskoj krizi.41

Vreme i mesto održavanja fokus grupa

Prva i druga fokus grupa su održane 28. januara. a treća fokus grupa 12. februara 2016.
godine u sali hotela Art u centru Beograda gde su postojali svi potrebni uslovi i
instrumenti za organizovanje događaja ovoga tipa. Vreme trajanja razgovora po fokus

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
37
http://data.unhcr.org/mediterranean/highlights.php?Country=&Region=&Settlement=
38
http://mondo.rs/a862811/Info/Drustvo/Vulin-migranti-broj-u-Srbiji.html
39
http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-o-migrantima-prvi-put-sam-zabrinut-za-ono-sto-ce-se-
zbivati/76mfvk9
40
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=227578
41
http://www.politika.rs/sr/clanak/348438/Da-li-je-Balkan-poslednja-stanica-migrantskog-karavana
! ''!

grupi je bilo ujednačeno, iznosilo je oko 150 minuta. Razgovori su snimani da bi se

napravio transkript diskusije u sesijama. Po završetku radionica organizovan je
ručak/večera gde je nastavljen neformalni razgovor na diskutovana pitanja.

Tema i pitanja za diskusiju

Kako je već izneto, osnovna tema razgovora se odnosila na migracije i razvoj radi
balansirane integracije emigracija/imigracija u ključne nacionalne razvojne i sektorske
politike u funkciji razvoja Srbije. Razgovoru u svakoj fokus grupi je prethodilo
predstavljanje moderatora i učesnika. Zatim je moderator, u ovom istraživanju autor
studije, kratko predstavio projekat i neposredni cilj razgovora i započeo je vođenje
usredsređene grupne diskusije na osnovu pet unapred pripremljenih pitanja. Moderator
je poštovao različite stavove učesnika uz svest o različitim radnim sredinama iz kojih
oni potiču.

Svako od pet pitanja je kratko obrazloženo. Pitanja su definisana imajući u vidu nalaze
u prethodnim istraživačkim koracima, ali pre svega prostore za uključivanje migracija u
strateška dokumenta zemlje utvrđene kritičkom analizom nacionalnih strategija,
programa, planova. Pri tom su migracije razmatrane kao integralni deo razvojnog
procesa, a ne kao manipulativno sredstvo koje samo dovodi do razvoja (Skeldon, 2008).
Pitanja su se ticala doznaka, transnacionalnih aktivnosti, privlačenja stranih studenata i
pripreme zemlje za veće useljavanje. Peto pitanje je bilo otvorenog tipa, tzv. vrtlog
ideja, i ticalo se izdvajanja po jedne preporuke za javne politike na diskutovanu temu.

Ukupno je učestvovalo 28 učesnika u fokusgrupnom iatraživanju. I to 8 učesnika u

prvoj, 8 učesnika u drugoj i 12 učesnika u trećoj fokus grupi. Pored toga su obavljena i
dva intervjua.

Učesnici u diskusiji

Specifičnost sprovedenog istraživanja je da su u svakoj fokus grupi učestvovali

eksperti, praktičari i donosioci odluka. Izabrani su učesnici koji svojim znanjem i
iskustvom mogu da doprinesu kvalitetnoj diskusiji u maloj grupi na temu migracije i
razvoj u Srbiji sa različitih aspekata.

Od eksperata smo pozvali sledeće istraživače:

Naučnog savetnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda. Autoritet
za migracije stanovništva, sa specijalnim fokusom na naučnu srpsku dijaporu. Autor je
velikog broja priloga na skupovima, članaka, poglavlja u monografijama, kao i knjiga
na ovu temu. Redovno je prisutan sa komentarima u štampi.
! '(!

Naučnu savetnicu Instituta za pedagoška istraživanja iz Beograda, psihološkinju po

obrazovanju, koja je između ostalog napisala dva odeljka i bila jedan od urednika knjige
Mobility and emigration of professionals: Personal and social gains and losses koju su
2011. godine izdali Grupa 484 i Institut za pedagoška istraživanja.

Profesorku sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,

čiji istraživački rad obeležava i najnovija koautorska publikacija Studija o spoljašnjim i
unutrašnjim migracijama građana Srbije sa posebnim ostvrtom na mlade koji je izdao
IOM 2015. godine i koja je predavač kursa Migracije i održivi razvoj na Master
akademskim studijama sociologije.

Profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i potpredsednika

Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Pored izuzetne naučne biografije u sferi
teorijske fizike i operacionih istraživanja i finansijske ekonomije, posvećen je i razvoju
obrazovnih programa iz finansija u Srbiji i regionu. Proveo je dugi niz godina na
školovanju i radu u inostranstvu.

Dugogodišnjeg direktora Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka iz

Beograda koji je radio na većem broju projekata iz teorijske i primenjene ekonomije.
Između ostalih tema bavio se i nejednakošću, tržištem rada, korupcijom, siromaštvom,
regionalnim razvojem i socijalnom politikom.

Direktora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Upravljanje humanim resursima,

ekonomija rada i strukturne reforme su osnovne oblasti njegovo naučno-istraživačkog
rada. Rukovodio je realizacijom većeg broja projekata čiji su nosioci bili Ekonomski
institut i Institut ekonomskih nauka.

Istraživačicu iz Instituta ekonomskih nauka u Beogradu koja se bavi aktivnom

politikom tržišta rada i aktuelnom migrantskom krizom.

Prodekanku za nastavu Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Angažovana je

u nastavi na studijskoj grupi Demografija. Iz njenog istraživačkog opusa izdvajamo
koautorsku knjigu Policy Scenario - Demographic and migration trends of the future
(case study Šumadija and Pomoravlje) iz 2016. godine u izdanju Geografskog fakulteta.

Eksperta iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka iz Beograda.

Bavi se modelima populacione dinamike, migracijama stanovništva i prostornim
aspektom demografskih pojava. Autor je dve knjige i koautor knjige The Impact of
Demographic and Migration Flows on Serbia koju je izdao IOM, 2012. godine.

Eksperta iz Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih

nauka u Beogradu. Kolega je poznavalac savremenih političkih odnosa, evropskih
! ')!

integracija, demokratskih institucija, političke kulture, ljudskih prava i većinsko-

manjinskih odnosa.

U kategoriji praktičara u tri fokus grupe su učestvovali predstavnici sledećih NVO:

• Izvršni direktor Grupe 484, organizacije sa! sistemskim pristupom problematici
prisilnih migracija i migracija uopšte;
• Programska direktorka Centra za socijalnu politiku koji je aktivan, između
ostalog, u oblasti dečije i porodične zaštite, socijalne pomoći i uslugama
socijalne zaštite;
• Članica predsedništva Društva demografa Srbije čije su osnovne aktivnosti
vezane za popularizaciju demografije;
• Članica Serbian City Club-a koji obezbeđuje mrežu kontakata Srbima koji žele
da izgrade karijeru u Londonu i poslednjih godina i za one koji žele da se vrate u
Srbiju;
• Saradnica Foruma za etničke odnose, organizacije čiji je cilj unapređenje
etničkih odnosa, sprečavanje etničkih sukoba, izgradnja poverenja, ublažavanje i
rešavanje konflikata;
• Kordinator istraživanja Centra za obrazovne politike koji pruža stručnu podršku
donosiocima odluka i praktičarima u razvoju, primeni i evaluaciji politika u
oblasti obrazovanja;
• Direktorka SeConS-a, grupe stručnjaka koji svojim znanjem i iskustvima
doprinosi dugoročnom socio-ekonomskom razvoju i poboljšanju životnih uslova
pojedinaca i društvenih grupa u Srbiji i regionu3

U diskusiji su sudelovala sledeća lica koja učestvuju u donošenju odluka:

Zamenica komesara i dva službenika Komesarijata za izbeglice i migracije. Komesarijat
obavlja poslove koji se odnose na: predlaganje Vladi ciljeva i prioriteta migracione
politike; predlaganje Vladi mera radi postizanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i
suzbijanja nezakonitih migracija; praćenje sprovođenja mera migracione politike;
pružanje organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti migracija, predlaganje
projekata iz oblasti upravljanja migracijama iz delokruga svog rada i izradu godišnjeg
izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migracijama.

Pomoćnica direktorke Republičkog sekretarijata za javne politike. Republički

sekretarijat za javne politike, između ostalog, ima važnu ulogu u pružanju stručne
pomoći Vladi u ostvarivanju njenih prioriteta, pružanju pomoći Vladi pri izradi i
koordinaciji javnih politika i koordinaciji procesa izrade strategija i drugih planskih
dokumenata.
! '*!

Pomoćnica ministra u oblasti zapošljavanja u Ministarstvu za rad, zapošljavanje,

boračka i socijalna pitanja. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna
pitanja obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na: zapošljavanje u zemlji i
inostranstvu; upućivanje nezaposlenih građana na rad u inostranstvo; unapređenje i
podsticanje zapošljavanja; strategiju, program i mere politike zapošljavanja; predlaganje
i praćenje sprovođenja strategija u oblasti migracija na tržištu rada; učestvovanje u
zaključivanju ugovora o zapošljavanju sa inostranim poslodavcima.

Direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Republički zavod za socijalnu zaštitu

je uključen u realizaciju reformskih projekata i programskih aktivnosti u smeru
dostizanja integralnog modela socijalne zaštite u Srbiji.

Savetnik predsednika Privredne komore i službenica Privredne komore. Privredna

komora zastupa interese privrede pred Vladom, daje podršku domaćim i stranim
kompanijama i unapređuje ekonomsku saradnju sa inostranstvom.

Zamenik Ombudsmana i službenica u stručnoj službi Zaštitnika građana. Zaštitnik

građana štiti i unapređuje poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana i
građanki kontrolišući rad organa javne vlasti.

Predstavnica Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Tim je nadležan za

jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja i pruža
podršku resornim ministarstvima u razvijanju i sprovođenju politika socijalnog
uključivanja.

Obavljena su i dva intervjua sa osobama za koje je primećeno da nedostaju u diskusiji u

okviru sprovedenih fokus grupa. Otuda je u istraživanje uključena ekspertkinja sa
Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja se bavi ekonomskom geografijom i
ekonomskom demografijom, teorijom ljudskog kapitala i socioekonomskim aspektima
porodica i domaćinstava. Takođe je obavljen intervju sa profesorkom Poljoprivrednog
fakulteta Univerziteta u Beogradu koja ima agrarnu politiku, ruralnu ekonomiju i
politiku ruralnog razvoja u svom istraživačkom fokusu.

Atmosfera u kojoj su vođeni razgovori

Diskusije u malim grupama su protekle u dobroj atmosferi koja je omogućavala

otvorenu razmenu mišljenja i sugestija uz uvažavanje različitih stavova. Nije bilo
potrebe za većim intervencijama moderatora ni u jednoj od tri održane fokus grupe. Svi
učesnici su imali iskustva sa ovom kvalitativnom metodom istraživanja.
! (+!

Analiza diskusije

U nastavku sledi rezime diskusije koja se odvijala u fokus grupama i tokom obavljenih
intrervjua.

1. pitanje: Koje održive mehanizme bi država trebalo da ustanovi kako bi doznake

u značajno većoj meri bile u funkciji razvoja Srbije?

Rezime diskusije
U objašnjenju koje je prethodilo direktno postavljenom pitanju je definisan pojam
doznaka za ovu temu i podvučeno je da one svakako doprinose boljem životu primalaca
i da se istovremeno ostvaruje makro ekonomska i socijalna dobit. Istaknuto je da većina
zemalja sa ozbiljnim udelom doznaka u bruto domaćem proizvodu želi da one merljivo
doprinesu razvoju zemlje.

Pitanje je dugo i burno diskutovano u sve tri fokus grupe. Mada je ovo pitanje bilo prvo
postavljeno, činilo se da ne otvara diskusiju i da nije takve prirode da će u razgovoru
učestvovati većina pozvanih. Nasuprot očekivanju, u razgovor su se uključili gotovo svi
učesnici, eksperti, praktičari i kreatori politika. Tokom diskusije je pokrenut niz
različitih tema. Diskutovano je šta je to razvoj, koje su opšte pretpostavke za ulaganje u
razvoj Srbije, zatim o smislu razgovara o ulozi države vezanoj za novac koji se dobija u
lične svrhe, kao i o nedostatku podataka o doznakama i onima koji ih dobijaju. Pored
toga u razgovoru su iznete ideje vezane za mehanizme koje bi država trebalo da
ustanovi kako bi doznake u značajno većoj meri bile u funkciji razvoja Srbije.

Predstavnici akademske zajednice i NVO su diskutujući ovo pitanje bili izuzetno

kritični, prvo, podvlačeći da Srbija nema jasno definisanu razvojnu politiku, odnosno da
nisu izdvojene prioritetne oblasti koje treba razvojno podsticati kao što su na primer
obrazovanje i poljoprivreda. Drugo, učesnici su u diskusiji istakli niz ozbiljnih faktora
koji otežavaju da se doznake ulažu u razvoj ili uopšte da dijaspora ulaže u razvoj Srbije.
U tom smislu je više diskutanata izdvojilo izraženo nepoverenje u državu i njene
institucije i nepostojanje vladavine prava kao glavne prepreke za investiranje u Srbiji.

Većina sagovornika, ne samo eksperti već i predstavnici nevladinog sektora kao i lica
koja učestvuju u kreiranju politika, istakli su da se o doznakama malo zna da bi se
adekvatno odgovorilo na postavljeno pitanje. Podvučeno je ne samo da postoji nesklad
između procene o visini doznaka i njihovog udela u BDP u različitim izvorima, već i da
nije poznato u kom obimu one dolaze neformalnim kanalima, ne zna se broj porodica
koji ih dobijaju, nepoznat je starosni i obrazovni profil primalaca doznaka kao i da li ih
dobijaju pretežno stanovnici gradova ili oni koji žive na selu, nema podataka o
prosečnoj veličini i rasponu novca koje dobija pojedinac/porodica putem ove vrste
transfera kao ni onih veznih za strukturu trošenja doznaka. Otuda je zaključak mnogih
! (%!

diskutanata bio da je neophodno sprovoditi ciljana istraživanja da bi se dobili detaljni

podaci vezani za doznake i one koji ih dobijaju.

Pored nabrojanih nepoznanica i prepreka različite prirode koji otežavaju odgovor na

postavljeno pitanje, nekoliko učesnika u diskusiji su dovela u pitanje i njegovu
osnovanost. Predstavnica jedne od NVO je podvukla da je pomoć porodici da preživi
osnovni motiv da neko ko je otišao na rad-boravak u inostranstvo dostavlja doznake.
Otuda ona ne vidi svrhu da se razmišlja o tome da se doznake u većoj meri vežu za
razvoj nego za potrošnju. Takođe, ne može kao ekonomista da prihvati koncept da
postoje posebni institucionalni podsticaji za razvojna ulaganja koja se finansiraju iz
doznaka. Jedan od učesnika iz sfere kreatora politika smatra i da sa aspekta ljudskih
prava nije prihvatljivo da postoje posebne stimulacije za ulaganje novca čiji su izvor
doznake iz inostranstva ili naša dijaspora ili stranci u odnosu na finansijske razvojne
inicijative građana Srbije.

Kolega ekonomista je istakao da je ne samo protivustavno već i da je teško utvrditi koji

novac potiče iz doznaka da bi se onda nekim mehanizmima moglo uticati da se on uloži
u razvoj. Uloga države po njemu sastoji se u tome da prevashodno stvori povoljan
ambijent za investiranje i preduzetništvo, ojača sve svoje institucije i vrati poverenje
građanja koje je izgubljeno raznim projektima uključujući i zajam za preporod Srbije
kao i slomom banaka.

U razgovoru je skrenuta pažnja da doznake dolaze u zemlju neformalnim kanalima zbog

tradicije, ali i iz namere da krajnji korisnik ostane nevidljiv zbog mogućnosti da ostvari
prava na pomoć koju država daje kroz različite socijalne programe.

No, mnogi učesnici su se složili da vredi razgovarati o ovoj temi. Učesnica iz sfere
kreatora politika rekla je da poznaje nacionalne strategije i da u dokumentima javnih
politika ne postoji, a treba da postoji ozbiljan tretman institucije doznaka.

Šta je konkretno predloženo kao odgovor na postavljeno pitanje?

Edukacija građana uopšte o važnosti ulaganja novca u formalno i dodatno obrazovanje
ili u investicije u odnosu na potrošnju; edukacija o pravljenju izvodljivih biznis planova;
promocija elektronskog načina slanja doznaka, promocija samozapošljavanja,
formiranje razvojno-investicione banke; oslobađanje od plaćanja poreza na dohodak
građana za deo novca od doznaka stiglih formalnim kanalima koji je ulagan u
obrazovanje primalaca doznake/člana porodice ili u razvojne projekte; transparentno
ponuditi konkretno razrađene projekte za ulaganje; podržati donatorstvo uopšte a
pogotovo ono koje se tiče visokog obrazovanja, nauke i kulture; utvrditi stimuluse za
investiranje novca iz doznaka koji se transferiše preko banaka za formalno i dodatno
obrazovanje kao i otvaranje malih i srednjih preduzeća, radionica, zanatskih radnji,
! ("!

samozapošljavanje, posebno samozapošljavanje žena; promovisanje primera dobre

prakse.

Više učesnika je istaklo značaj lokalne samouprave u pronalaženju načina da se novac

iz doznaka ulaže u različite oblike razvoja. Jedna od ekspertkinja vidi ulogu lokalne
samouprave u tome da prepozna šta je smisleni razvoj u njihovoj sredini za ljude koji
doznake šalju, odnosno one koji ih primaju. Predstavnik jedne od pozvanih NVO je
podvukao da, na primer, ako u nekoj sredini doznake dobijaju najviše stariji treba
razmišljati o modelima javno-privatnog partnerstva vezanog za osnivanje servisa za
pomoć u kući onima u trećem ili četvrtom životnom dobu. U diskusiji je istaknut i
pozitivan primer opštine Čajetina u Zlatiborskom okrugu koja seljacima daje subvencije
ako neko kupi tele, osemeni kravu, zasadi određen broj sadnica malina, izgradi
plastenik. Koleginica je iznela primer koji daje rezultate u funkciji ideje da bi bilo
dobro udružiti politiku podsticanja investiranja doznaka i politiku razvoja poljoprivrede.

Ispoljeni su različiti stavovi dvojice eksperta o ulozi zavičajnih udruženja. Dok jedan
istraživač smatra da oni imaju smisla pogotovo kada je reč o udruživanju ljudi koji su
otišli u inostranstvo iz istog kraja, drugi je pak uveren da to nije efikasan način
povezivanja sa stručnim delom dijaspore.

Treba navesti da je bilo i suprotnih mišljenja vezanih za kretanje obima doznaka u

budućnosti. Odnosno da li će značaj doznaka rasti u vremenu koje dolazi jer je teško
zaustaviti emigraciju iz Srbije ili će se smanjivati ova vrsta novčanog transfera iz
inostranstva zbog toga što sve češće odlaze čitave porodice iz zemlje.

2. pitanje: Kojim instrumentima država može da podstakne transnacionalne

aktivnosti stručnog dela dijaspore?

Rezime diskusije
Prvo pitanje se odnosilo na novčane doznake koje emigranti šalju svojim porodicama u
Srbiju. Drugo pitanje je u fokusu imalo tzv. socijalne doznake, kapital (znanje, veštine,
ideje, kontakte) i novac visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih ljudi koji su
emigrirali iz Srbije u funkciji njihove potencijalne transnacionalne aktivnosti.
Transnacionalne aktivnosti su sve više sinonim za dijasporu i njenu vezu sa zemljom iz
koje potiču. One predstavljaju učešće onih koji su otišli na rad-boravak u inostranstvo u
ekonomskom, socijalnom i političkom životu zemlje porekla. To je istaknuto u
obrazloženju drugog pitanja na fokus grupama. Pri tom je jedino za ovo pitanje dato
nekoliko primera transnacionalnih aktivnosti kao što su transnacionalno preduzetništvo,
učešće u nastavi na visokoobrazovnim ustanovama ili ekspertize različitog tipa.

U sve tri fokus grupe je podvučen značaj formiranja baze podataka o srpskoj dijaspori,
pre svega o njenom stručnom delu i preduzetnicima. Diskutovano je da bi registar,
! (#!

pored podataka vezanih za to čime se bave i gde rade stručnjaci koji su otišli iz Srbije,
bilo dobro da sadrži i njihove stavove vezane za ličnu motivisanost za transnacionalnu
aktivnost uopšte kao i one koje se tiču zainteresovanosti za konkretne oblasti
povezivanja. Naglašeno je da je do sada bilo više parcijalnih pokušaja kampanjskog
tipa da se formira ovakva baza. U tom smislu je istaknuto da bi trebalo pravljenje
registra institucionalno postaviti u vidu zadatka i zaduženja.

U diskusiji vezanoj za pravljenje baze o dijaspori otvoreno je jedno vrlo važno pitanje.
Ono se odnosi na svođenje dijaspore u praksi na deo dijaspore koju čine građani na
radu-boravku u inostranstvu koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi. Koncept etničke
dijaspore umesto kocepta dijaspore koju čine građani koji potiču iz Srbije je
kontraproduktivan za podsticanje transnacionalnih aktivnosti za, na primer, razvijenu
dijasporu u Turskoj građana koji potiču sa Sandžaka.

Drugi korak ka realizovanju transnacionalnih aktivnosti prema diskuntantima bio bi

informisanje stručnog dela dijaspore o našem sistemu, mogućnostima investiranja i/ili
uključivanja u različite programe i projekte, oblicima podrške mobilnosti i slično.
Sastavni deo informisanja mogao bi da bude i katalog primera dobre transnacionalne
prakse, uključujuči i uspešnih transnacionalnih firmi, ali i registar uspešnih ljudi u Srbiji
i dobrih stvari koje su oni realizovali u privredi, obrazovanju, nauci.

Tek u trećem koraku bi, smatraju učenici fokusgrupnog istraživanja, bilo dobro da se
uspostavi kontakt sa određenim osobama u dijasopri i ponudi im se konkretna saradnja
od ulaganja u razrađen investicioni projekat, preko gostovanja sa predavanjem, učešća
u nastavi ili istraživačkom projektu, do traženja ekspertskih usluga u nekoj posebnoj
situaciji.

Pored toga je bitno da naše institucije budu otvorene za saradnju sa dijasporom.

Pogotovo obrazovne i naučne institucije. U jednoj od fokus grupa se dugo raspravljalo
da li smo mi kao društvo sazreli za pravu konkurenciju ili nismo i da li ima šanse za
napredak u jednom gotovo zavorenom univerzitetskom i institutskom prostoru kakav je
u Srbiji.

Učesnica fokusgrupnog istraživanja iz akademskog sektora se složila da je važno da se

podigne kvalitet obrazovanja i istraživanja za dobrobit društva u Srbiji, ali da se potreba
da naši stručnjaci iz dijaspore, na primer, gostuju na fakultetu najčešće ne realizuje zbog
nedostatka novca. U diskusiji je predloženo formiranje fonda na nivou države kao
rešenje za ove i slične situacije kao što je na primer potreba za ekspertizom, iz koga bi
se putem granta mogli finansirati boravci profesionalaca iz srpske dijaspore.

Izneta su tokom diskusije i dva pozitivna primera. Jedan je iz Srbije i vezan je za sektor
informacionih tehnologija. Drugi je primer iz Bosne i Hercegovine u kojoj je osnovana
! ($!

akademija lekara iz ove države i lekara koji su otišli iz nje da rade na prestižnim
klinikama u Sjedinjene američke države. Svakoga leta ova organizacija upriliči skup na
kome se razmenjuju znanja i iskustva i raspravljaju nedoumice vezane za rešavanje
konkretnih izazova u dijagnostici i lečenju.

U diskusiji je ukazano na još jedan problem vezan za transnacionalne aktivnosti. I to

teško rešiv problem na sadašnjem nivou razvoja Srbije. On se odnosi na razlike u
referentnom okviru koji mi imamo ovde i referentnog okvira u smislu prava i vrednosti
u razvijenim državama koji su pripadnici dijaspore usvojili u toku adaptacije na život
van države porekla.

I u odgovoru na ovo pitanje je istaknut značaj formiranja investiciono-razvojne banke u

Srbiji kao bitnog stuba i pokretača razvoja.

3. pitanje: Na koji način bi Srbija ponovo mogla postati regionalni obrazovni

centar i zadržati strance po diplomiranju na svom tržištu rada?

Rezime diskusije
Pitanje je postavljeno jer su univerziteti u Srbiji, posebno beogradski, u nekadašnjoj
Jugoslaviji bili privlačni za strane studente iz okruženja kao i za one iz nesvrstanih
zemalja. Neki od njih su po završetku studija ostali da žive i rade u našoj zemlji.

U diskusiji na ovo pitanje je učestvovao veći broj učesnika iz sve tri sfere delanja
ističući da je potrebno da se ostvari niz preduslova da bi beogradski univerzitet zajedno
sa ostalim univerzitetima u Srbiji bio privlačan za strane studente sa mogućnošču da
neko od njih ostane po diplomiranju u našoj zemlji.

Većina diskutanata fokusgrupnog istraživanja je istakla da u Srbiji ne postoji razvijeno

tržište rada, a da je razvijenost tržišta rada izuzetno bitan preduslov i studiranja i
posebno ostanka stranaca po diplomiranju u Srbiji. Dodatno je istaknuto da tržite rada u
Srbiji nije ni otvoreno za strance. Postoji otpor da se prihvati konkurencija uopšte.
Jedan od učesnika u diskusiji je rekao da je u osnovi ovoga otpora strah koji se može
razumeti, jer je realan i opravdan u nestabilnim vremenima i nestabilnoj zemlji kao što
je Srbija u dužem vremenskom periodu.

Takođe je razgovarano i o konkretnim preduslovima vezanim za ideju o Univerzitetu u

Beogradu kao regionalnom obrazovnom centru. U diskusiji je istaknuto prvo nekoliko
bitnih pretpostavki koje treba da obezbede sami fakulteti. To su programi studiranja
(njihov sadržaj i transparentnost), cena studiranja i mogućnosti organizovanja i
akreditacije nastave na engleskom jeziku. Istaknuto je da je neophodno imati analizu
cena studija na svim nivoima na različitim fakultetima na primer u Budimpešti, Sofiji,
Bukureštu i Beču da bi mogli da budemo konkurentni i u tom smislu.
! (&!

Upozoreno je da obrazovne institucije imaju imperativ da se razviju u smislu podizanja

kvaliteta. U protivnom, ne samo da ćemo teško privući strane studente, već će, jer će
proces pridruživanja Srbije EU u jednom momentu podrazumevati budžetski
finansirano studiranje u inostranstvu, sve veći broj naših mladih odlaziti da studira na
strane bolje fakultete. No, teško je postići kvalitet visokog obrazovanja u uslovima
njegove zatvorenosti i nepotizma (konstatacija učesnice iz sfere donosioca odluka),
odnosno univerzitetske nedodirljivosti i konzervativizma (podvukao predstavnik jedne
od pozvanih NVO).

No mišljenje diskutanata je da je potrebno i da se država opredeli prema ovom pitanju

da bi se organizovano u većoj meri privukli strani studenti. U tom smislu je podvučeno
da država mora da zna da li želi i da li ima mogućnosti za davanje studentskih
stipendija, kredita ili zajmova strancima koji žele da studiraju u Srbiji. Pri tom država
mora da odluči prema kojim stranim studentima i u kojoj naučnoj oblasti želi posebnim
olakšicama da podstakne studiranje u Srbiji.

Ekspert, politikolog, je podsetio da po našem Ustavu postoji obaveza o specijalnoj brizi

prema Srbima u regionu. Otuda se po posebnim kvotama upisuju na fakultete u Srbiji
studenti koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi iz Republike Srpske, Crne Gore, Bosne
i Hercegovine i budžetski se finansiraju. On se zalaže da se taj princip proširi na
građane država regiona bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Njegovo je mišljenje
da to ne smemo posmatrati kao trošak nego kao investiranje u budućnost. Postoji niz
primera uspešnih ljudi koji su studirali u Beogradu, vratili se u svoje države porekla i
održavaju poslovne veze za Srbijom ili na različite načine pomažu Srbiji. Jedan od njih
je aktuelan ambasador Kine u Beogradu.

Takođe je pokrenuto pitanje olakšanog dobijanja studenskih viza. U diskusiji je

pojašnjeno od strane predstavnice iz grupe donosioca odluka da je to pitanje rešeno na
način na koji se njemu pristupa u zemljama EU. Naime, prema zakonu omogućava se
stranim studentima koji dolaze na poziv jednog od fakulteta u Srbiji da dobiju vizu u
trajanju od 6 meseci. Viza se zatim produžava kada ona/on upišu školu učenja srpskog
jezika i završe proces priznavanja stečene diplome za nastavak školovanja u Srbiji.
Zakon čak predviđa da strani student može dobiti dozvolu za rad na određeni broj sati
koji neće ugrožavati njegovo školovanje, to jest maksimalno 20h nedeljno. 42

U razgovoru je dat i primer dobre prakse koji se odnosi na Medicinski fakultet

Univerziteta u Beogradu na kome stranci već dugo studiraju na posebnim studijskim
grupama na engleskom jeziku, tako da se govori o obrazovanju zdravstvenih radnika u
Srbiji kao profitabilnoj delatnosti. Njihovim primerom bi mogli da krenu u većoj meri i

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
42
Službeni glasnik, broj 128/14.
! ('!

drugi, posebno tehnički, fakulteti u Srbiji. Jedna od ekspertkinja je istakla i primer

Rumunije u kojoj su osnovane doktorske studije za studiranje mladih iz arapskih
zemalja pošto je ocenjeno da je to višestruko korisno.

Neočekivano je u diskusiji na ovo pitanje pokrenuto da Srbija nema institut za

izučavanje migracija kao ni katedru za migracije na nekom od fakulteta. I to
multidisciplinarno izučavanje migracija, jer je to demografsko, sociološko, pravno,
ekonomsko, politikološko i filozofsko pitanje. No u Srbiji postoji problem
multudisciplinarih studija uopšte, jer se otvara pitanje klasifikacije zanimanja onoga ko
ih završi.

U razgovoru na ovu temu je istaknuto koliko je bitno imati takvu instituciju, jer nam
nedostaju ljudi koji imaju viziju na temu migracije i razvoj, baziranu na činjenicama i
podacima. To je važan razlog zašto i državni službenici malo razmišljaju o aktivnostima
koje se tiču migracija, pogotovo na jedan savremeni način. Predstavnik jedne od
pozvanih NVO je podvukao da je teško je razumeti da nemamo ovu vrstu institucija, jer
smo zemlja koja ima dugu tradiciju suočavanja sa odlascima iz zemlje i iskustvo sa
velikim brojem prisilnih migranata u poslednje dve decenije.

4. pitanje: Kojim razvojnim i sektorskim rešenjima treba ići u susret migracionim

promenama koje pretpostavljaju veće doseljavanje povratnika i stranaca u
Srbiju?

Rezime diskusije
I pored toga što ima iskustva sa doseljavanjem izbeglica i velikim brojem interno
raseljenih lica u poslednjim decenijama, Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja. No,
pitanje je postavljeno s uverenjem da će sa socioekonomskim razvojem da se smanji
emigracija iz i poveća imigracija ka Srbiji. Demografske pretpostavke za migracionu
tranziciju ovoga tipa već su dugo realnost Srbije. Istovremeno iskustva zemalja koje su
promenile migracioni model, odnosno prošle put od emigracionih ka imigracionim
državama, pokazuju da je kasnio politički odgovor.

U diskusiji je ponovo pokrenuto pitanje da Srbija nema dobro postavljene strateške

pravca razvoja zemlje i razvoja različitih sektora. Učesnica iz nevladinog sektora je
podsetila da Srbija insistira na reindustrijalizaciji, a nema ni infrastrukturu, ni radničku
klasu, ni ideje. U diskusiji je više puta istaknuto da Srbija nema strategiju razvoja
ljudskih resursa. Paraleno je navedeno da većina lokalnih samouprava nema programe
razvoja. Učesnik iz sfere donosioca odluka je izneo mišljenje da u najvećem broju
slučaja u praksi postoji problem realizacije dobrih strateških rešenja, kao i da se zbog
neefikasnog i nedelotvornog trošenja novca često propusti šansa da se putem nekog
projekta finansiranog iz EU fondova reše važna pitanja vezana za integraciju Roma ili
povratnika po sporazumu o readmisiji.
! ((!

Otvoreno je i pitanje razvojnih aspekata aktuelne migrantske krize i profila migranata

koji bi ostali u Srbiji. Da li bi oni mogli da povuku razvoj? Da li mi imamo mogućnosti
da ih primimo kada imamo probleme sa izbeglicama, interno raseljenim licima i
povratnicima po sporazumu o readmisiji? U vezi sa ovom temom pomenuta je velika
nezaposlenost u Srbiji, ali i strukturna nezaposlenost kao i činjenica da se oko migranata
po pravilu razvija neki vid biznisa.

No, u direktnom odgovoru na postavljeno pitanje, i eksperti i kreatori politika i

predstavnici NVO su naveli da Srbija ima potencijal u zemljištu i poljoprivrednoj
proizvodnji, ali ne i radnu snagu da ih ostvari. Navođeni su primeri o propadanju voća i
povrća koje nema ko da pokupi. Iznesene su i populacione prognoze vezane za
smanjenje broja radno aktivnog stanovništva u neposrednoj budućnosti. Dodatno je
podvučeno da sa dolaskom investicija, dolaze i radnici nedostajućih profila.

U diskusiji je pomenuto i rašireno neprihvatanje stranaca u Srbiji. Izneti su primeri koji

to ilustruju. Najuverljivija ilustracija je bila da od 2011. godine ne može da se realizuje
odluka Vlade o izgradnji novog centra za azil. Građani protestvuju protiv otvaranja
novog centra za azil, ili se organizuju okupljanja u cilju zatvaranja centara za azil koji
već postoje. Podvučeno je da u osnovi ovoga otpora ili čak ksenofobije leži strah od
promene. Međutim, kako je podvukao učesnik diskusije iz sfere kreatora politika,
odgovor države na taj strah treba da bude planiran i sistematičan. No potrebno je prvo
da postoji svest o tome da je imigracija potrebna. Jedna od prisutnih ekspertkinja je
rekla da čak i u njenom akademskog okruženju postoji veliki negativni naboj prema
iznošenju činjenice da za bolju demografsku budućnost Srbija mora da ostvari pozitivan
migracioni saldo.

U jednom od intervjua je skrenuta pažnju na dve realne potencijalne grupe imigranata.

To su stranci koji će u većoj meri dolaziti za svojim kompanijama, posebno iz sektora
profesionalnih usluga (konsalting, banke, osiguravajuće kuće, revizorske kuće,
oglašavanje, pravno zastupništvo, sektor informacionih tehnologija), kao što se može
očekivati i da će sve veći broj tražioca azila postati stalni stanovnici Srbije. Potrebe ove
dve grupe lica se dosta razlikuju, a njihova integracija bi mogla produbiti postojeći jaz
izmedju bogatih i siromašnih i dovesti do još veće polarizacije na tržištu radne snage.
Zbog toga se država mora ponašati odgovorno kako njeni napori da izađe u susret
potrebama budućih imigranata ne bi doveli do još većih socijalnih tenzija.

5. pitanje: Na kraju, koju biste realnu i proaktivnu preporuku na ovu temu

ponudili za nadgradnju bilo kog razvojnog ili sektorskog nacionalnog strateškog
dokumenta?
! ()!

Rezime diskusije
Poslednje pripremljeno pitanje za diskusiju u maloj grupi je bilo zamišljeno kao vrtlog
ideja, to jest da svaki učesnik direktno predloži po jednu preporuku koja se odnosi na
temu migracije i razvoj za neki od nacionalnih strateških dokumenata. No treba podvući
da je većina diskutanata šire obrazlagala predloge. Nekoliko preporuka je bilo opšteg
tipa i nisu se konkretno odnosile na određeni sektor. Neke od ideja bilo je moguće
sintetizovati u jednu preporuku. Imajući u vidu ovu činjenicu kao i to da se većina
diskutanata trudila da iznese stav koji ne predstavlja ponavljanje već izrečenog u fokus
grupi, odnosno da je bilo sličnih ideja u sve tri fokus grupe, izlistaćemo ih bez
navođenja bližeg određenja predlagača. Ako su stavovi predstavljali ponavljanje već
iznetog u odgovoru na prethodna pitanja, nisu dole navedeni kao ni i oni stavovi koji su
se ticali zalaganja za duboke ekonomske i političke reforme u Srbiji.

Među preporukama koje su iznesene kao odgovor na postavljeno pitanje se čini posebno
bitno izdvojiti sledeće:
• Jedinstvena koordinacija javnih politika uopšte, a pogotovo u odnosu na
migracioni fenomen;
• Sprovođenje usvojenih razvojnih i sektorskih strategija, programa, planova;
• Promena percepcije o migracijama, to jest uvažavanje potreba kao i potencijala
emigracija/imigracija na svim nivoima;
• Uključiti temu migracije i razvoj u sva dokumenta javnih politika;
• Postaviti osobu koja ima zadatak (mandat) da vodi računa o balansiranoj
integraciji migracija u ključne nacionalne razvojne i sektorske strategije;
• Migranti nisu jedinstvena grupa i treba u različitim sektorskim strategijama
definisati ciljeve i mere koje se odnose na specifične grupe migranata;
• U politici prema imigrantima koristiti iskustva koja Srbija ima sa prijemom
velikog broja izbeglica i interno raseljenih lica;
• Promovisati ličnu odgovornost za sopstveni život među mladima;
• Promovisati mobilnost među mladima;
• Razvijati svest o tome da je obrazovanje ozbiljan proizvod na evropskom tržištu
obrazovanja;
• Otvoriti obrazovni i naučni sistem kako za povratnike tako i strance radi boljeg
kvaliteta obrazovanja i nauke u Srbiji i razvoja Srbije;
• Ukinuti nostrifikaciju diploma dobijenih na visokoškolskim ustanovama
univerziteta koji se nalaze na Šangajskoj listi. Treba definisati nekoliko izuzetaka i
tražiti nostrifikaciju diploma stečenih na primer na medicinskim i pravnim fakultetima
van Srbije;
• Podržati Dijaspora virtuelni univerzitet;
• Usvojiti strategiju povezivanja tržišta rada i obrazovnog sistema u Srbiji;
! (*!

• Povezati državne i naučne institucije u funkciji boljih politika uopšte, pogotovo

vezanih za razvojna i sektorska rešenja koja se tiču migracija i razvoja.
! )+!

7. PREPORUKE ZA JAVNE POLITIKE U SRBIJI

Preporuke za utvrđivanje javnih politika u Srbiji koje slede rezultat su, pre svega,
sprovedenog fokusgrupnog istraživanja u kome su učestvovali eksperti, predstavnici
nevladinog sektora i kreatori politika kao i obavljenih intervjua za potrebe ove studije.
Pored toga uzeti su u obzir nalazi prethodno izložene analize o međusobnom uticaju
migracija i razvoja u Srbiji kao i kritičkog razmatranja nacionalnih razvojnih i
sektorskih strateških dokumenata, planova i programa. Dalje, konsultovane su i
preporuke više studija koje je izdao IOM, uključujuči i one koje je izdala njihova Misija
u Beogradu. Među njima se posebno izdvajaju Mainstreaming Migration into
Development Policy Agendas (IOM, 2005) i White Paper - mainstreaming migration
into local development planning policy and beyond (IOM, UNDP, 2015). Proučen je i
dokument Svetske banke pod nazivom Leveraging Migration for Financing
Development.43 Takođe, kada je reč o boljim podacima koji se tiču migracija uzeti su u
obzir rezultati SEEMIG projekta (ISS, SORS, 2014).

Preporuke ove studije su namenjene kao vid podrške za balansirano integrisanje

fenomena migracija u nacionalne politike. Mada je većina preporuka opširnije
obrazložena u prethodnim poglavljima, one su ovde sintetizovane i izlistane radi lakše
dostupnosti i veće vidljivosti. Nisu ponavljane preporuke koje su date u studijama koje
su se bavile politikom prema radnim migracijama u Srbiji (Manke, 2010), odnosno
spoljnim i unutrašnjim migracijama građana Srbije sa posebnim osvrtom na mlade
(Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović, 2016). Nisu ponavljanje preporuke koje su
kao cilj/aktivnost/mera sastavni deo usvojenih nacionalnih strateških dokumenata.
Nismo uspeli da izbegnemo da preporuke koje slede budu različitog nivoa opštosti.
Jedan od razloga je nedovoljno znanje koje je neophodno proširiti ciljanim
istraživanjima. Na kraju, u ovim napomenama treba posebno istaći da nisu navedene
važne preporuke opšteg karaktera (vladavina prava, izgradnja institucija, razvoj tržišta
rada i slično) dobijene u fokusgrupnom istraživanju a vezane za socioekonomski
ambijent Srbije.

Preporuke za javne politike u Srbiji su sledeće:

Koncepcijske i strateške

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
43
blogs.worldbank.org/peoplemove/files/special_topic.pdf
! )%!

1) Sagledati složeni međusobni, pozitivni i negativni, uticaj migracija i razvoja

(demografskog i socioekonomskog).
2) Prepoznati aspekt višesmernog kretanja u migracionom fenomenu.
3) Usvojiti strategiju razvoja ljudskih resursa u Srbiji.
4) Definisati načela migratorne politike Srbije.
5) Prihvatiti princip balansirane integracije fenomena migracija u ključna nacionalna
razvojna i sektorska strateška dokumenta.
6) Balansirano integrisati fenomen migracija u dokumenta javnih politika na bazi
saradnje državne administracije, naučno-istraživačkih institucija i nevladinih
organizacija.
7) Balansirano integrisati fenomen migracija u dokumenta javnih politika na bazi
kvalitetnih kvantitativnih i kvalitativnih podataka.
8) Obezbediti jedinstvenu koordinaciju javnih politika u odnosu na migracioni
fenomen.

Osnaživanje institucija
9) Ojačati kapacitete Komesarijata za izbeglice i migracije za integraciju migracija u
ključna razvojna i sektorska nacionalna strateška dokumenta.
10) Ojačati kapacitete Republičkog sekretarijata za javne politike radi obezbeđivanja
koordinacije javnih politika u odnosu na migracioni fenomen.
11) Ojačati kapacitete Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
12) Ojačati kapacitete institucija koje proizvode podatke o migracijama i istraživačkih
institucija koje se bave migracionim pitanjima.
13) Ojačati kapacitete nevladinih organizacija kojima su migranti u fokusu rada.

Unapređenje podataka i podrška istraživanjima

14) Uspostaviti Statistički populacioni registar.
15) Formirati i održavati nacionalnu bazu o stručnom i preduzetničkom delu dijaspore
(mapiranje, profesionalni profili i zainteresovanost za oblik saradnje).
16) Kontinuirano sprovoditi istraživanja o doznakama i profilu primalaca i pošiljalaca
doznaka.
17) Posebno projektno finanisirati istraživanja migracionog fenomena u funkciji
definisanja određenih javnih politika.

O doznakama i razvoju
18) Širiti informacije o cenama koštanja različitih opcija transfera doznaka formalnim
kanalima sa posebnim naglaskom na elektronsko bankarstvo.
19) Promovisati i podsticati ulaganje u formalno/dodatno obrazovanje ili osnivanje
malih preduzeća/kućni biznis vezivanjem doznaka i kreditiranja u koopreraciji sa
bankama.
! )"!

Ohrabrivanje investiranja u zemlju porekla

20) Širiti razumevanje među pripadnicima dijaspore o važnosti ulaganja novca u
investicije u odnosu na potrošnju.
21) Utvrditi posebne finansijske podsticaje za ulaganja dijaspore u investicione
projekte.
22) Promovisati ideju donatorstva među dijasporom i podsticati donatorstvo različitim
finansijskim i nefinansijskim podsticajima.
23) Promovisati primere dobre prakse o ulaganju dijaspore.

Podsticanje transnacionalnih aktivnosti dijaspore

24) Informisati stručni i preduzetnički deo dijaspore o mogućnostima i podrškama
vezanim za transnacionalne aktivnosti.
25) Napraviti katalog uspešnih primera transnacionalnih aktivnosti.
26) Uspostavljati kontakte sa određenim osobama u dijaspori radi ostvarivanja
konkretnih oblika saradnje.
27) Formirati fond za povezivanje naučnika iz dijaspore sa naučnicima, institucijama i
privredom u Srbiji.
28) Podržati transnacionalno preduzetništvo putem posebnih finansijskih podsticaja.

Ka većoj privlačnost univerziteta u Srbiji

29) Usvojiti Zakon o regulisanim profesijama.
30) Povezati tržište rada i obrazovni sistem u skladu sa usvojenim dokumentima.
31) Ukinuti nostrifikaciju diploma stečenih van Srbije na visokoškolskim ustanovama
univerziteta koji se nalaze na Šangajskoj listi.
32) Promovisati otvorenost visokoškolskih ustanova za zapošljavanje povratnika i
stranaca.
33) Podržati Dijaspora virtuelni univerzitet.
34) Osnovati fond za mobilnost nastavnika i studenata.
35) Utvrditi kvote za budžetsko finansiranje građana iz susednih država.
36) Omogućiti strancima koji studiraju u Srbiji da apliciraju za dobijanje kredita ili
zajmova.

Priprema za veće doseljavanje u Srbiju

37) Stvarati pozitivnu klimu prema useljavanju, razvijati toleranciju i prihvatanje
imigranata u Srbiji.
38) Ustanoviti programe za integraciju povratnika i stranaca da bi im se omogućilo da u
potpunosti iskoriste svoje potencijale.
! )#!

8. ZAKLJUČAK

Međunarodne migracije su rastuća pojava, i po obimu i po složenosti, koja prožima

gotovo sve zemlje sveta. Odnos migracija i razvoja je kompleksan. Poslednjih godina,
pored tema kao što su posmatranje emigracije kao greške u razvoju jedne populacije,
razmatranje odlaska visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica kao gubitak za
zemlju porekla i dobitak za zemlju prijema i isticanje značaja priliva novčanih doznaka
iz inostranstva, sve više i sve češće se migracije analiziraju u funkciji socioekonomskog
razvoja. I to razvoja ne samo razvijenih zemalja već i zemalja u razvoju. Impulsi za
novu paradigmu dolaze iz teorijskih razmatranja migracijskog fenomena i razvoja,
nalaza sprovođenih empirijskih istraživanja u različitim populacijama, kao i iz političkih
krugova. Važnu ulogu u formulisanju i primeni šireg pogleda na međusobni uticaj
migracija i razvoja imaju Ujedinjene nacije.

Studija Migracije i razvoj u Srbiji je imala za cilj da razmotri demografski i

soioekonomski momentum i migracioni model, sagleda različite posledice migracija,
kritički analizira integraciju migracija u ključnim nacionalnim razvojnim i sektorskim
strateškim dokumentima i definiše preporuke u funkciji balansiranog uključivanja
ovog fenomena u agende javnih politika. Revidirani model odbijanja i privlačenja od
Fasmana i Musil (Fassmann, Musil, 2014) i Model migracione tranzicije: Od
emigracionih ka imigracionim zemljama koji su razvili Fasman i Reger (Fassmann,
Reeger, 2012) su odabrani za teorijsko polazište rada. Prvi od izabranih modela
omogućava da se potpunije uvidi deterministička osnova individualne odluke koja se tiče
emigracije/imigracije, a drugi faze migracionog procesa u kome se Srbija nalazi, odnosno
koji potencijalno predstoje našoj zemlji.

Naglasak u studiji bio je na kvalitativnom razmatranju datih tema, ali baziranom na

evidencijama različite vrste uključujići i nalaze posebno sprovedenog kvalitativnog
istraživanja. Kritički je analizirano 14 relevantnih važećih dokumenata usvojenih na
najvišem nivou. Razmatrajući nabrojane teme pokušali smo da uočimo kako
ograničenja za razvoj, tako i da diskutujemo mogući prostor za korišćenje migracija u
funkciji razvoja zemlje. U tom smislu smo izdvojili neke od mogućnosti koje bi gubitke
vezane za emigraciju mogli da pretvore u potencijalne dobitke i otvorili smo pitanje
korišćena potencijala imigracije u cilju razvoja zemlje, uključujući i demografsku
revitalizaciju. Rezultati studije su orijentisani ka donosiocima odluka. Pokušaćemo da
ih ukratko sintetski prikažemo u tesktu koji sledi.
! )$!

Migraciona kretanja predstavljaju jednu od bitnih odlika istorije naroda na ovim

prostorima. Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja. Ona i danas beleži jasan
negativni migracioni saldo. No, postoje demografske pretpostavke, kriza rađanja i njene
posledice vezane za starenje populacije i otvorenu depopulaciju će se ne samo nastaviti
već i produbiti u vremenu koje dolazi, za promenu migracionih tokova od emigracionih
ka imigracionim. Te promene ne podržava sadašnji doseg socioekonomskog razvoja
Srbije. Država se suočava sa nizom političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih
izazova, izlistani su u studiji, koji objašnjavaju zašto je još uvek veliki emigracioni a
mali imigracioni potencijal Srbije kao i koliko je povratak u Srbiju danas složena i
relativna opcija.

Osnovno ograničenje pri razmatranju posledica spoljnih migracija, pre svega emigracije
iz Srbije, jeste da nisu izučavane u dovoljnoj meri. I pored toga, može se zaključiti da je
iseljavanje sigurno uticalo na smanjenje broja stalnih stanovnika Srbije. Iseljavanje nije
uticalo samo direktno na veličinu populacije. Uticalo je i indirektno. Srbija je direktno
gubila ljude koje su emigrirali, ali indirektno i njihovu decu kada su zajedno odlazili
i/ili onu rođenu u nekoj drugoj, stranoj zemlji. Pogotovo odlazak na rad-boravak u
inostranstvo u velikoj meri iz pojedinih delova Srbije, tri tzv. “vruće” emigracione zone
(Predojević Despić, Penev, 2012), nije mogao da ne ostavi ozbiljne posledice na njihov
demografski razvoj. Istovremeno, pored lične i porodične ekonomske dobrobiti, manji
pritisak na tržište rada u uslovima visoke nezaposlenosti i posledično manje socijalne
tenzije su moguće makro dobrobiti u lokalnim sredinama iz pomenutih emigracionih
zona.

Posebno je pitanje posledica emigriranja velikog broja visokoobrazovanih i

visokokvalifikovanih lica, odnosno stručnjaka, istraživača, talenata iz Srbije. Još uvek
se ne može govoriti o poremećajima na tržištu rada usled iseljavanja iz zemlje u većem
broju lica određenih profesionalnih profila, uključujući i iseljavanje zdravstvenih
radnika. Međutim, ublažavanje loših uslova u društvu, koji su uslovili odluku ne malog
broja najobrazovanijih lica da odu u inostranstvo upravo traži angažovanje
najobrazovanijih srpskih građana na polju ekonomije, kulture, nauke, politike u cilju
razvoja Srbije. Istovremeno, odlaskom iz zemlje stručnjaci uopšte čuvaju svoj
profesionalni kapital i nadograđuju ga u razvijenijim sredinama. To je potencijalno
pozitivna strana emigracije visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica u smislu
mogućnosti povratka ove populacije u zemlju ili cirkularnih migracija ili različitih
oblika transnacionalnog povezivanja i aktivnosti.

Pored potencijalne doborobiti vezane za socijalne doznake, poseban značaj imaju

novčane doznake koje dolaze od emigranata ka njima bliskim osobama u Srbiji.
Procenjena visina novčanih doznaka je značajna i apsolutno i relativno posmatrano.
Visina doznaka se procenjuje, jer značajan udeo ovoga novčanog transfera stiže u Srbiju
neformalnim kanalima. Pored ovog nalaza, rezultati reprezentativnog istraživanja koje
! )&!

je sproveo Republički zavod za statistiku (SORS, 2015) su pokazali da se doznake u

daleko najvećoj meri koriste za zadovoljenje troškova života i bazičnih potreba u
odnosu na ulaganje u obrazovanje primaoca, njegovo zdravlje, kupovinu stana/
zemljišta ili za pokretanje biznisa što je istovremeno ulaganje u budućnost, kako
pojedinca i njegove porodice, tako i investiranje u humani kapital i razvoj zemlje. No, i
kada primaoci doznake troše za svakodnevne potrebe, to ima šire ekonomske efekte u
lokalnoj zajednici.

Balansirano uključivanje fenomena migracija u strateška dokumenta zemlje uvažava

postojanje recipročne veze između migracija i razvoja. Istovremeno predstavlja sredstvo
za koherentne politike (IOM, 2015) u sferi migracija i razvoja populacije shvaćenog u
najširem smislu. Kritička analiza o integraciji migracionog fenomena u ključne razvojne
i sektorske strategije u Srbiji je detaljno izneta u posebnom poglavlju studije. Opšti
zaključak je da bi realizovanje ovih dokumenata smanjilo emigracione tokove iz i
povećalo imigracione tokove ka Srbiji. Istovremeno integracija migracionog fenomena
u relevantnim dokumentima je različitog stepena i kvaliteta, počevši od toga da je ili
izostala (na primer u Strategiji za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća,
preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine), ili formalno
uključena (na primer u Strategiji podsticanja i razvoja stranih ulaganja), preko toga da
fenomen nije integrisan u potpunosti (tipičan primer je Strategija poljoprivrede i
ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine) do smatramo dobre
integracije uz svest o ograničenjima i potencijalima migracija u strategijama vezanim za
razvoj industrije, obrazovanja, kao i naučnog i tehnološkog razvoja.

U okviru istraživanja koje je sprovedeno za potrebe ove studije organizovane su tri

fokus grupe, ukupno je učestvovalo 28 učesnika, i obavljena su dva intervjua na temu
migracije i razvoj u Srbiji. Razgovor se bazirao na pet unapred definisanih pitanja. U
svakoj fokus grupi diskutovali su eksperti, predstavnici relevantnih NVO i lica koja
učestvuju u donošenju političkih odluka. Sprovedeno istraživanje i obavljeni ciljani
intervjui su, pre svega, omogućili da se definišu konkretne i realne preporuke za
balansiranu integraciju migracionog fenomena u nacionalne politike. Ukupno je dato 38
preporuka za javne politike u Srbiji koje su podeljene prema nameni na koncepcijske i
strateške, one koje se tiču osnaživanja institucija, unapređenja podataka i podrške
istraživanjama, zatim slede setovi preporuka o doznakama i razvoju, ohrabrivanju
investiranja u zemlju porekla i podsticanju transnacionalnih aktivnosti dijaspore, dalje
je definisano osam preporuka u cilju veće privlačnosti naših univerziteta, i na kraju su
date preporuke koje se tiču pripreme za veće doseljavanje u Srbiju.
! )'!

CITIRANA LITERATURA

Arango, J. (2000). Explaining migration a critical view. International Social Sciences

Journal, 52: 283-296.

Baird, T., Klekowski von Koppenfels, A. (2010). The Serbian Diaspora and Youth:
Cross-Border Ties and Opportunities for Development. MDG Achievement Fund, YEM
study.
http://www.mdgfund.org/node/4236

Baćević, Lj. et al. (2011). Democracy in Unstable Social Spaces: Serbia-Report on the
Survey Conducted in November 2010 in Serbia. Belgrade: Institute for the Danube
Region and Central Europe, University of Vienna, Institute of Social Sciences.

Bobić, M. (2013). Postmoderne populacione studije: demografija kao intersekcija,

Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu.

Bobić, M., Vesković Anđelković, M., Kokotović, V. (2016). Studija o spoljašnjim i

unutrašnjim migracijama građana Srbije sa posebnim ostvrtom na mlade. Beograd:
IOM.

Castilla, R. (2008). International cooperation on migration: From Cairo to the GFMD.

International Migration and Development, Continuing the Dialogue: Legal and Policy
Perspectives. New York: Center for Migration Studies, IOM.

Carling, J. (2007). Interrogating remittances: Core a questions for deeper insight and
better policies. Migration and Development: Perspectives from the South. Geneva:
IOM.

Cvijić, J. (1966). Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje: osnovi

antropogeografije. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.

Garza, R. (2008). The costs and benefits of migration to sending states: the more you
look, the worse it gets. International Migration and Development, Continuing the
Dialogue: Legal and Policy Perspectives. New York: Center for Migration Studies,
IOM.

de Haas, H. (2008). Migration and development. A theoretical perspective. Working

Papers IMI Oxford University, 9.
! )(!

Despić, J. (2015). Migracije visokoobrazovanih lica iz Srbije od 1991. godine u Kanadu

i Sjedinjene Američke Države. Doktorska disertacija. Beograd: Ekonomski fakultet
Univerziteta u Beogradu.

Đurić, S. (2005). Metodologija fokusgrupnog istraživanja. Sociologija, 47(1): 1-26.

European Commission. (2010). Europe 2020. A Strategy for Smart, Sustainable and
Inclusive Growth. Brussels: European Commission.

Fassmann, H., Musil, E. (2014). Conceptual Framework for Modeling Longer Term
Migratory, Labour Market and Human Capital Processes. Working paper developed
within the project ‘SEEMIG Managing Migration and its Effects in SEE-Transnational
Actions towards Evidence Based Strategies’.
http://www.seemig.eu/index.php/2012-10-24-22-38-42?start=5

Fassmann, H., Reeger, U. (2012). Old emmigration countries in Europe. The concept
and the empirical examples. European Immigrations. Trends, Structure and
Implications. Amsterdam: Amsterdam University Pres.

Filipović, J. (2012). Management of a Diaspora Virtual University as a Complex

Organization-Serbian Diaspora Virtual University: An Emerging Leadership of a
Nation. Saarbrücken: Lambert Academic Publishing.

Hagen Zanker J. (2008). Whu do people migrate? A review of the theoretical literature.
Working Papers Maastricht University.

Institute of Social Sciences. (2013). Dynamic Historical Analysis of Longer Term

Migratory, Labour Market and Human Capital Processes in Serbia. Country report
developed within the project ‘SEEMIG Managing Migration and Its Effects-
Transnational Actions Towards Evidence Based Strategies’.
http://seemig.eu/index.php/downloads-project-outputs-historical-analysis

Institute of Social Sciences, Statistical Office of the Republic of Serbia. (2013).

Analysis of Existing Migratory Data Production Systems and Major Data Sources in
Serbia. Country report developed within the project ‘SEEMIG Managing Migration and
Its Effects-Transnational Actions Towards Evidence Based Strategies’.
http://seemig.eu/index.php/downloads-project-outputs-data-systems

Institute of Social Sciences, Statistical Office of the Republic of Serbia. (2014).

National policy recommendations on the enhancement of migration data for Serbia.
Country report developed within the project ‘SEEMIG Managing Migration and Its
Effects – Transnational Actions Towards Evidence Based Strategies’.
http://seemig.eu/index.php/downloads-project-outputs-policy-recommendations

IOM. (2005). Mainstreaming Migration into Development Policy Agendas. Geneva:

IOM.

IOM. (2011). Glossary on migration. International Migration Law Series, 25.

! ))!

IOM, UNDP. (2015). White Paper - mainstreaming migration into local development
planning policy and beyond. Geneva, New York: IOM, UNDP.

IOM. (2015). Background paper round table 2.1. Mainstreaming migration into
planning at sectorial level. Migration as a Factor in Development. GFMD, October
Turkey.

Iqbal, M. (2004). The migration on high-skilled workers from Canada to the United
States: The economic base of the brain drain. The International Migration of the Highly
Skilled. San Diego: University of California.

Krstić, M., Ljubičić, M. (2015). Migration of Health Care Workers from the Western
Balkans-Analyzing Causes, Consequences and Policies: Country report Serbia. Skopje:
Health Grouper.

Kupiszewski, M., Kupiszewski, D., Nikitović, V. (2012). Uticaj demografskih i

migracionih tokova na Srbiju. Beograd: Međunarodna organizacija za migracije-Misija
u Beogradu.

Lee, E. S. (1966). A theory of migration. Demography, 3: 47-57.

Lesinska, M. (2012). Migration policy matters: a comparative analysis of policy

recommendation. European Immigrations. Trends, Structure and Implications.
Amsterdam: Amsterdam University Pres.

Lukić, V. (2014) Korišćenje visokih tehnologija i iregularne migracije. Veze Cyber

kriminala sa iregularnom migracijom i trgovinom ljudima. Beograd: Ministarstvo
unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Manke, M. (2010). Towards Developing a Policy on Labor Migration in the Republic of

Serbia-A White Paper. Belgrade: IOM.

Massey, D.S. et al. (1993). Theories of international migration: a review and appraisal.
Population and Development Review, 19: 431-466

Massey, D.S. et al. (1998). Worlds in Motion: Understanding International Migration

at the End of the Millennium, Oxford: Clarendon Press.

Melegh, A. (2013). Perceptions of societal developmental hierarchies in Europe and

beyond: A Bulgarian perspective. European Sociological Review, 29: 603-615.

Morokvašić, M. (2011). Transnational mobility of the highly skilled challenges for

Serbia and the Western Balkans. Mobility and Emigration of Professionals: Personal
and Socials Gains and Losses. Belgrade: Group 484 Centre for Migration and
Intercultural Studies, Institute for Educational Research.

Nikitović, V. (2009). Srbija kao imigraciona zemlja-očekivana budućnost?

Stanovništvo, 47: 31-52.
! )*!

Nikitović, V. (2013). Migraciona tranzicija u Srbiji: demografska perspektiva.

Sociologija, 55: 187-208.

Nikitović, V., Predojević Despić, J., Marinković, I. (2015). Migrantsko stanovništvo

Srbije. Populacija Srbije na početku 21. veka. Beograd: Republički zavod za statistiku.

Pavlović, J., Džinović, V. (2007). Fokus grupe: Od prikupljanja podataka do kritičke

prakse. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 39 (2): 289-307.

Radivojević, B. (2006). Poljoprivredno stanovništvo. Stanovništvo i domaćinstva Srbije

prema popisu 2002. godine. Beograd: Republički zavod za statistiku, Institut društvenih
nauka, Društvo demografa Srbije.

Pavlov, T. (2011). The motivation for migration of highly qualified people in Serbia.
Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Socials Gains and Losses.
Belgrade: Group 484 Centre for Migration and Intercultural Studies, Institute for
Educational Research.

Penev, G. (2013). Projekcije stanovništva Srbije od 2010. do 2060. Beograd: Fiskalni

savet Republike Srbije.

Pison, G. (2013). Tous les pays du monde 2013. Population & Societes, 503: 1-8.

Predojević Despić, J. (2011). Prostorne karakteristike emigarcije iz Srbije: Od

gastarbajtera do migrantskih mreža. Demografski pregled. 42: 1-8.

Predojević Despić, J., Penev, G. (2012). Prostorni aspekti emigracije iz Srbije. Tri
“vruće” emigracione zone. Stanovništvo, 50: 35-64.

Predojević Despić, J., Penev, G. (2014). Emigration zones in Serbia: 2011 Census
results. Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 148: 387-397.

Rašević, M. (1995). Prihvatanje populacione politike na individualnom nivou.

Stanovništvo, 33:41-55.

Rašević, M., Sedlecki, K. (2011). Da li je realno očekivati promene u modelu planiranja

porodice u Srbiji u neposrednoj budućnosti? Srpska politička misao, 4: 257-275.

Rašević, M. (2015a). Fertilitet ženskog stanovništva. Populacija Srbije na početku 21.

veka. Beograd: Republički zavod za statistiku.

Rašević, M. (2015b). Low fertility in Serbia: new insights. Fifth International

Conference of Balkans Demography - The Population of the Balkans at the Dawn of the
21st Century: book of abstracts. DemoBalk, October Macedonia.

Rašević, M. (2015c). Imigracija kao impuls multikulturalnosti u Srbiji. Stanje i

perspektive multikulturalnosti u Srbiji i državama regiona: knjiga sažetaka. SANU,
IDN, decembar Srbija.
! *+!

Republički zavod za statistiku. (2014). Projekcije stanovništva Republike Srbije 2011-

2014. Beograd: RZS.

Skeldon, R. (2008). International migration as a tool in development policy: a passing

phase? Population and Development Rewiev, 34: 1-18.

Stalker, P. (2000). Workers Without Frontiers: The Imapct of Globalization on

International Migration. Boulder, Colorado: Lynne Rienner Publishers.

Stanković, V. (2014). Srbija u procesu spoljnih migracija. Beograd: Republički zavod

za statistiku.

SORS. (2015). Non-Observed Economy-Remittances. Final Project Report. Data

Collection Project No. 19. IPA 12 Multy-beneficiary Statistical Cooperation
Programme. Belgrade: Statistical Office of the Republic of Serbia.

Stark, O. (1991). Migration of Labor. Cambridge, Oxford: Blackwell

UN Departmant of Economic and Social Affairs Population Devision. (2015). Trends in

International Stock: The 2015 Revision. New York: UN.

UNDESA, IOM (2012). Migration and Human Mobility. Geneva: UNDESA, IOM.

UNECE. (2013). ICPD Beyond 2014: The UNECE Region's Prespective. United
Nations: New York, Geneva.

UNFPA, IMP. (2004). Meeting the Challenges of Migration: Progress Since the ICPD.
New York, Geneva: UNFPA, IMP.

Vlada Republike Srbije. (2015). Мigracioni profil Republike Srbije za 2014. godinu.
Beograd: Vlada Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije. (2014). Мigracioni profil Republike Srbije za 2013. godinu.
Beograd: Vlada Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije. (2013). Мigracioni profil Republike Srbije za 2012. godinu.
Beograd: Vlada Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije. (2015). Program reformi politike zapošljavanja i socijalne

politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Beograd: Vlada Republike Srbije.

Wickramasekara, P. (2015). Mainstreaming migration in development Agendas:

Assessment of South Asian countries. Working Papers in Trade and Development
Australian National University.

World Bank. (2005). World Development Indicators 2005. Washington DC: World
Bank.