Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika I diplomiranih

ekonomista za rukovodece Kadrove

Novi Sad

Seminarski rad
Predmet: Privredno pravo
Tema: Banke
( pojam, osnivanje i pravni položaj )

Profesor: Student:
Prof. dr Draško Bosanac Ivana Colić

Jun 2013

1
 Sadržaj:

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Pojam banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3. Aspekti banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
4. Vrste banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
5. Osnivanje banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
6. Ugovor o osnivanju i statut banke . . . . 7
7. Bitni uslovi za registraciju banke . . . . . 9
8. Upravljanje bankom . . . . . . . . . . . . . . . 10
9. Pravni položaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
10. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
11. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2
 Uvod

Zadatak ovog seminarskog rada je bio da vas uvedeom u opšti problematiku

banke, njenog pojma, osnivanja i položaja.
Pojam reči banka potiče od latinske reči “banco” koja je najpribližnija današnjoj
reči “šalter”, mesto na kome se vršila razmena novca.
Smatra se da je nastanak banke zapravo omogućila pojava kovanog novca, iako je
kovani novac nastao jos pre nove ere. Još između VII i V veka pre nove ere u
robovlasničkom periodu javljaju se prve naznake banaka. U XIV veku nove ere kreću da
se javljalju prvi oblici bankarskih poslova kao što su: transferni, založni i kreditni poslovi.
1
U feudalizmu je dugo vremena menjački posao jedini bankarski posao. U
početnom periodu feudalizma kreditni promet je skoro zaustavljen, tj. opstao je samo
naturalni kredit.
2
Bankarstvo se tokom srednjeg veka suočavalo se sa religioznim preprekama,
prvenstveno zato što su zajmovi odobravani sirotinji i imali su visoke kamatne stope.
Međutim, kako se srednji vek bližio kraju, a period renesanse započinjao u Evropi, sve
veći deo bankarskih zajmova i depozita odlazio je na bogate klijente, što je dovelo do
smanjenja protivljenja crkve.
Pre nekoliko godina poznati američki glumac i komičar Bob Hope izjavio je jednu
šaljivu rečenicu o bankama. Po njegovom mišljenju banke su finansijske institucije u
kojima se možete pozajmiti novac samo ukoliko ste spremni da dokažete da vam taj
novac uopšte nije potreban. Prve banke koje su nastale u Evropi bila su mesta za čuvanje
zlata i srebra, odnosno predmeta od vrednosti. Ljudi su ostavljali svoje vredne stvari u
bankaka jer su strahovali za svoju imovinu. Strahovali su od ratova, krađa,
eksproprijacije od strane države. Mnogi trgovci su svoju robu u vidu zlata i srebra
ostavljali u banci, jer su strahovali od gubitaka, piratskih napada, oluje na moru...
U daljem toku ovog semiknarskog rada bavićemo se dubljom problematikom
banaka.

1
Krstić, B, Bankarstvo, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 1996, s. 3-4.
2
Prikupljeni radovi različitih autora od strane profesora Ekonomske škole u Nišu, Bankarstvo, Niš , str. 12.

3
 RAZRADA

1. POJAM BANKE

Definicija banke zapravo ne postoji. Ona se javlja kao jako specifična institucija,
čiju su prirodu određivale funkcije koje ona ima. 3 Banka je poslovna organizacija, koja
nudi finansijske usluge za profit. Tradicionalne usluge banke ukljucuju primanje depozita
novca, davanje novca iz depozita, procesovanje novčanih transakcija i usluge
kreditiranja. Mnoge banke nude podršku finansijskih usluga preduzećima, industrijskim I
drugima vrstama kompanija i korporacija, u cilju uvećavanja profita; npr., kreditiranje,
paketi osiguranja, razna finansijska ulaganja, podršku u razmeni tržišnih dobara. U
suštini, banka posreduje između finansijski suficitarnih trasaktora, stvarajući sopstvene
obaveze prema njima, i finansijski deficitarnih trasaktora i sektora, stvarajući
potraživanja od njih. Na obaveze banka daje pasivnu kamatnu stopu, a na potraživanja
aktivnu. Razlika između aktivne i pasivne kamatne stope predstavlja profit banke.

1.1. Aspekti banke

Uglavnom banke definišu tri aspekta, a to su:

1. Ekonomske funkcije koje banka obavlja. Njihove funkcije zastupljene su
najviše u privredi, jer one omogućavaju transfer finansijskih sredstava od štediše ka
zajmoprimaocu. To je zapravo finansijska intermedijacija, odnosno finansijsko
posredovanje između dva subjekta.
2. Usluge koje banka pruža svojim klijentima. Prema uslugama koje pružaju banke
se definišu kao organizacije koje se bave razmenom novca, kao nosioci platnog
prometa, odnosno kreditne institucije. Usluge koje banke mogu obavljati su:

1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita);

2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita);

3
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0

4
 3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove;

4) poslove platnog prometa;

5) izdavanje platnih kartica;

6) poslove s hartijama od vrednosti

(izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.);

7) brokersko-dilerske poslove;

8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao);

9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.);

10) poslove zastupanja u osiguranju;

11) poslove za koje je ovlašćena zakonom;

12) druge poslove.

3. Pravne osnove postojanja banke. Država kao telo koje donosi propise definiše
pojam banke i vrši stalnu kontrolu nad njima kako bi se znalo na koga se donešeni
propisi odnose, da ih ne bi preduzeća koja su obuhvaćena tim propisima lako
izbegavala.

1.2. Vrste banaka

Jedinstvena definicija za podelu banaka ne postoji. Podela banaka može se

vršiti prema različitim kriterijumima koji se međusobno mogu dopunjavati. Banke
se dele prema sadržini poslova kojima se pretežno bave i mogu se razvrstati na:

1. centralna ili emisiona banka,

2. depozitne banke (komercijalne banke),
3. investicione banke,
4. poslovne banke,
5. univerzalne banke (banke opšteg tipa),
6. ostale banke.

Banke se još dele prema:

5
 1. Prema ročnosti odobrenih kredita
a) Kratkoročnih,
b) investicionih srednjeročnih kredita,
c) dugoročnih kredita.
2. Prema karakteru vlasništva:
a) Javno pravne,
b) Zadružne,
c) Privatne banke.

3. Prema pravnoj formi:

a) Društva sa ograničenim jemstvom,
b) Akcionarskih društva,
c) Zadruga,
d) Javno pravnih ustanova.

4. Prema regionalnom rasporedu:

a) Lokalne (mesne),
b) Oblasne (regionalne),
c) Savezne banke.

2. OSNIVANJE BANKE

4
Banka se osniva kao akcionarsko društvo, a mogu je osnivati domaća i strana
pravna i fizička lica pod uslovima i na način utvrđen zakonom. Mogu ih osnivati najmanje
dva lica. Zaključenje ugovora kojim se uređuju uslovi i onsnivanje banke, a tu spadaju:
naziv banke, sedište banke i iznos ukupnog onivačkog kapitala… Sve ovo je zapravo
postupak osnivanja banke. Ugovorom o osnivanju banke mora se precizno odrediti
ukupan osnivački kapital banke u novčanom i nenovčanom obliku kao I udeo svakog
osnivača u tom kapitalu. Ugovor o osnivanju banke moraju potpisati svi osnivači, a u
slučaju da su oni pravna lica ugovor potpisuju lica koja ih zastupaju i svaki potpis mora

4
Prof. Dr Bosanac, D., udžbenik iz Privrednog prava, Alfa univerzitet Beograd, fakultet za obrazovanje diplomiranih
pravnika i ekonomista za rukovodeće kadrove Novi sad, april 2012, str. 194.

6
biti overen pečatom. 5 Bitan i nezaobilazan uslov za osnivanje banke je obezbedjivanje
sredstava osnivačkog kapitala banke tj. osnivačke glavnice. Osnivački kapital može da
bude u novčanom i nenovčanom obliku. Novčani deo osnivačkog kapitala čine dinarska i
devizna sredstva, a nenovčani deo čine zgrade, oprema i druga sredstava u funkciji
banke.

10.000.000,00 eura u dinarskoj protivrednosti obračunati po srednjem kursu na dan

uplate sredstava je najmanji mogući novčani deo osnivačkog kapitala jedne banke.
Uskladu sa zakonom za uloženi kapital svaki osnivač banke dobija određeni broj akcija.
Banka za sve svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Da bi jedan od osnivača stekao
prava nad upravljanja bankom mora da ima minimalno 15% učešča u akcionarskom
kapitalu banke. Kada se zaključi ugovor o osnivanju banke svi osnivači su dužni da daju
predlog za status banke kojim će biti uređena organizacija banke, njen način i poslovanje
i njena ovlašćenja organizovanih delova u pravnom prometu, a o svemu ovome zapravo
odlučuje skupština banke. Ostali organi banke odlučuju o pravima, obaezama i
odgovornostima direktora i drugih ovlašćenih lica čija je odgovornost utvrđena statutom
banke. Oni dobijaju ovlašćenja za zastupanje banke, vrše kontrolu i interne revizije
banke, imaju pristup podacima i ispravama koji se smatraju poslovnom tajnom banke.
Bave se postupkom donošenja akta banke i njenim poslovanjem.

2.1. Ugovor o osnivanju i statut banke

Ugovorom o osnivanju banke utvrđuju se naročito:

1) naziv i sedište osnivača banke;
2) naziv i sedište banke;
3) iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom obliku,
kao i udeo svakog osnivača u tom kapitalu;
4) rok do koga su osnivači banke dužni da uplate novčana i prenesu nenovčana
sredstva u osnivački kapital banke;
5) prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke za obaveze banke;

5
Prof. Dr Bosanac, D., udžbenik iz Privrednog prava, Alfa univerzitet Beograd, fakultet za obrazovanje diplomiranih
pravnika i ekonomista za rukovodeće kadrove Novi sad, april 2012, str. 194.

7
6) uslovi za sticanje i prestanak prava osnivača;
7) poslovi koje banka obavlja;
8) način raspoređivanja dela dobiti na osnivače banke;
9) način snošenja rizika i pokriće gubitka banke;
10) uslovi i način povećanja osnivačkog kapitala i rezervi banke;
11) način rešavanja sporova među osnivačima banke;
12) uslovi za prestanak rada banke – ako ne postoji ekonomski interes za dalje
poslovanje banke;
13) način odlučivanja o statusnim promenama banke i prava osnivača banke u
slučaju statusnih promena banke.

Bitna stavka pored ugovora o snivanju jeste i statut banke. Ono određuje
značajna pitanja, odnosne i poslovanje u banci. Statut banke utvrđuje se:

1) organizacija i način poslovanja banke i ovlašćenja organizacionih delova u

pravnom prometu;
2) pitanja o kojima odlučuje skupština banke;
3) mere i odgovornosti organa banke za obezbeđenje likvidnosti banke;
4) pitanja o kojima odlučuju drugi organi banke, njihov sastav i postupak
odlučivanja tih organa;
5) prava, obaveze i odgovornosti direktora i drugih lica sa posebnim
ovlašćenjima i odgovornostima utvrđenih statutom banke;
6) ovlašćenje za potpisivanje i zastupanje banke;
7) način vršenja interne kontrole i interne revizije banke;
8) podaci i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i način
postupanja s poslovnom tajnom banke;
9) postupak donošenja akata banke;
10) druga pitanja u vezi s poslovanjem banke.

8
 2.2. Bitni uslovi za registraciju banke

Pored minimalnih osnovnih novčanih sredstava za osnivanje banke, odnosno

uloženi kapital koji podnose osnivači, veoma bitan oslov za osnivanje banke je: 6 Bitan
prethodni uslov da bi se osnovana banka mogla registrovati je dobijanje dozvole za rad
banke, koju daje Narodna banka Republike Srbije. Osnivači banke podnose Narodnoj
banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za rad, s’kojim se prilažu: ovlašćenje za lice sa
kojim će Narodna banka Srbije sarađivati u postupku po zahtevu za izdavanje dozvole za
rad; ugovor o osnivanju banke; izjava osnivača o uplati novčanih sredstava na ime
osnivačkog kapitala, odnosno izjava stranog lica o uplati deviznih sredstava; dokaz da će
osnivači banke sredstva u novčanom obliku preneti u osnivački kapital banke; dokaz o
poreklu stranog osnivačkog uloga i dokaz o postojanju uzajamnosti, koje podnosi strano
lice – osnivač banke; predlog statuta banke; predlog odluke o izdavanju prve emisije
akcija banke; podatke o utvrđenju boniteta osnivača; izmena i preporuke za predložene
članove upravnog i nadzornog odbora, kao i predložena lica sa posebnim ovlašćenjima i
odgovornostima u banci; program rada banke za period od 5 godina, kao i podatke o
kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti banke za obavljanje poslova iz ugovora o
osnivanju i akata poslovne politike. Da bi neko lice dobilo potvrdu Narodne banke Srbije
u postupku izdavanja dozvola za rad, ono mora biti potpisano od strane svih osnivača, a
u slučaju da je osnivač pravno lice, mora biti overeno pečatom tog pravnog lica. Najduži
period u kome se može održati osnivačka skupština jedne banke je 30 dana od prijema
rešenja od strane Narodne banke Srbije. Dvotrećinskom većinom glasova svih osnivača
na osnivačkoj skupštini banke, određuje se statut banke, bira upravni odbor, imenuje
direktor banke koji je vršilac dužnosti te banke i utvrđuje se njena poslovna politika.
Upisom u registar banka stiče svojstvo pravnog lica. U roku od 45 dana podnosi se
prijava za upis u registar.
Banke još mogu nastati spajanjem dve već postojeće banke koje Narodnoj banci Srbije
podnose zahtev za izdavanjem dozvole za rad banke koja je nastala njihovim spajanjem.
O tome da li će se dve banke spojiti odlučuje Narodna banka Srbije i za donošenje
odluke ima 60 dana od dana podnošenja zahteva postojećih banaka.

6
Prof. Dr Bosanac, D., udžbenik iz Privrednog prava, Alfa univerzitet Beograd, fakultet za obrazovanje diplomiranih
pravnika i ekonomista za rukovodeće kadrove Novi sad, april 2012, str. 195.

9
 3. UPRAVLJANJE BANKOM

Po pravilu bankom upravljaju njeni osnivači svojim predstavnicima u organima

banke. Banku čine njeni organi, a to su: direktor banke, supština banke, upravni odbor i
nadzorni odbor banke. Posao skupštine banke je da u skladu sa zakonom u bankama i
drugim finanskijskim organizacijama donosi akt poslovne politike banke, statut banke,
razmatra i usvaja godišnje izveštaje upravnog odbora, nadzornog odbora i direktora
banke. Može da odlučuje o povećanju osnivačkog kapitala banke, imenuje i razrešava
članove upravnog odbora, članove nadzornog odbora i direktore banke. Takođe može da
odlučuje o statusnim promenama i prestanku banke, kao i da imenuje i razrešava
revizora i sve to u skladu sa zakonom o bankama. Članovi upravnog odbora banke mogu
biti: osnivači banke koji imaju akcije sa pravom upravljanja. Posao upravnog odbora
banke je da saziva sednice, skupštine banke, priprema predloge za istu tu skupštinu i
izvršava njene odluke, razmatra i usvaja izveštaje banke tokom godine. Takođe podnosi
skupštini i nadzornom odboru izveštaj o poslovanju i obavlja druge poslove u skladu sa
statutom banke. Posao nadzornika odbora banke je da nadzire rad uprave banke sa
aspekta zaštite interesa akcionara. Nadzorni odbor banke prati i kontroliše rad upravnog
odbora, direktora i zaposlenih u banci, razmatra odluke organa banke i razmatra
izveštaje o reviziji i sve to u skladu sa zakonom o bankama i drugim finanskijim
organizacijama. Direktora banke bira skupština banke i to na osnovu predloga upravnog
odbora, Njegov posao je da predstavlja i zastupa banku, izvršava odluke koje donosi
skupština upravnog odbora i nadzornog odbora banke, organizuje rad i rukovodi radom
banke i odlučuje o svim pitanjima koje nisu u nadležnosti skupštine, upravnog odbora i
nadzornog odbora banke. Direktor banke je dužan da skupštini banke odgovara za svoj
rad i poslovanja te banke. Po prestanku radnog odnosa u banci direktor banke ne može
biti osnivač banke niti bilo koje druge finansijske organizacije.

10
 PRAVNI POLOŽAJ

Banke u Srbiji su potčinjene Centralnoj banci Republike Srbije odnosno Narodnoj

banci Srbije koja je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija, koja obavavlja u skladu
sa zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima za koje je odgovara Narodnoj
skupštini Republike Srbije. 7 Narodna banka Srbije osnovana je Zakonom o Narodnoj
banci Srbije. Ovim zakonom uređuje se položaj, ovalšćenja i funkcije Narodne banke
Srbije prema organima Republike Srbije, međunarodnim organizacijama i institucijama.
Narodna banka Srbije je pravno lice i ne upisuje se u registar ravnih lica. Njeno sedište je
u Beogradu. Ima status koji potvrđuje Narodna skupđtina i on se objavljuje u
„Službenom glasniku Republike Srbije “. Ona može obrazovati filijale, može biti članica
međunarodnih finansijskih organizacija i institucija i može sarađivati sa nacionalnim,
finansijskim i kreditnim institucijama radi izvršenja svog osnovnog cilja i funkcija.
Narodna banka Srbije može zastupati Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim
organizacijama i institucijama i drugim oblicima međunarodne saradnje uz saglasnost
Vlade.

7
http://www.seminarskirad.biz/seminarski/monetarna%20politika%20narodne%20banke%20srbije%20-
%20magistarski.pdf

11
 ZAKLJUČAK

8
Banka je poslovna organizacija, koja nudi finansijske usluge za profit.
Tradicionalne usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz
depozita, procesovanje novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Mnoge banke nude
podršku finansijskih usluga preduzećima, industrijskim i drugima vrstama kompanija i
korporacija, u cilju uvećavanja profita; npr., kreditiranje, paketi osiguranja, razna
finansijska ulaganja, podršku u razmjeni tržišnih dobara.

Način života današnjeg čoveka kao i tehničko-tehnološki razvoj donosi razne promene u
svima finansijskim organizacijama pa i u bankama, zobg toga banke moraju hvatati korak
sa vremenom kako ne bi bile u teškoj situaciji. 9 Banke imaju posebno značajnu ulogu u
ekonomiji. One obezbeđuju mesto gde pojedinci i firme mogu da investiraju svoja
sredstva da bi zaradili kamatu uz minimalni rizik. Banke, sa svoje strane, preraspoređuju
ova sredstva davanjem kredita.

8
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/BANKARSTVO%20I%20MONETARNA%20EKONOMIJA/PoslovneBanke
.htm
9
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2009/5_6/B05-06-2009-SvetKnjiga.pdf

12
 LITERATURA:

1. Prof. Dr Draško Bosanac, april 2012, Privredno pravo, Alfa univerzitet

Beograd, fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i ekonomista za
rukovodeće kadrove Novi sad, april 2012
2. Krstić, B, 1996, Bankarstvo, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš,
1996
3. Prikupljeni radovi različitih autora od strane profesora Ekonomske škole u
Nišu, Bankarstvo, Niš
4. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0, Banka, 16.06.2013.
5. http://www.seminarskirad.biz/seminarski/monetarna%20politika%20narodne%20banke%20srbi
je%20-%20magistarski.pdf, Zaključak, Mladenović Vladimir, 16.06.2013.
6. http://www.besplatniseminarskiradovi.com/BANKARSTVO%20I%20MONETARNA%20EKONOMIJ
A/PoslovneBanke.htm, Zaključak, 16.06.2013.
7. http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2009/5_6/B05-06-2009-SvetKnjiga.pdf, Citati o
banci, 16.06. 2013.

13