BI­BLID 0350–1426 (206) 38:1 p.
57–72
HIPEREFIKASAN
DATA CENTAR*
Integralna energetska efikasnost objekta i IT sistema,
klimatizacija visokih performansi, precizno hlađenje
i korišćenje obnovljivih izvora energije
U radu je prikazan pristup energetskoj optimizaciji
i izloženi su rezultati tehničke studije izvodljivosti
ultraenergetski efikasnog data centra vrhunskih
performansi IT tehnologija i energetskih
opterećenja, kao i ekstremno visoke disipacije
toplote. Pokazano je da se integralnim prilazom
optimizaciji energetske efikasnosti građevinske
konstrukcije, izborom IT tehnologija i sistema,
imajući u vidu energetsku efikasnost i najnovije
domete odgovarajuće kontrole infrastukture data
centara i, najzad, primenom danas komercijalno
dostupnih prestižnih tehnologija i sistema
klimatizacije visokih performansi, preciznog
hlađenja i korišćenja obnovljivih izvora energije,
može realizovati hiperefikasan data centar
Ključne reči: data centar visoke gustine; misija kritičnog
hlađenja; klimatizacija vazduha visokih
performansi; precizno hlađenje; obnovljivi
izvori energije; efektivnost korišćenja
snage; efikasnost infrastukture data centra
Dr M. S. TODOROVIĆ, dipl. maš. inž., IVANA MARTINOVIĆ,
dipl. maš. inž., VEA-INVI, P. SERDAR, dipl. maš. inž.,
"Termoinženjering", M. ANIČIĆ, dipl. el. inž., ZTE Korporacija,
M. RAONIĆ, dipl. inž. arh., RAUM, Beograd
1. Uvod
Realizacija studije energetske optimizacije centra "Data i
Call" je osnova i prvi korak prilaza planiranju uspostavljanja
*) D
 ata centar – zgrada ili deo zgrade čija je primarna funkcija zbri-
njavanje server-sale kao i njenih pomoćnih prostorija (TIA-942).
Poseduje električnu i optičku mrežu i omogućava primenu raznih
prenosnih protokola u zavisnosti od instalacija i operacija.
ULTRA EFFICIENT DATA CENTRE
Integrated Building And IT System
Energy Efficiency, High Performance
Air Conditioning, Precise Cooling
And Renewable Energy Sources
In this paper the approach to the energy
efficiency optimization and results of the
technical feasibity study on the ultra energy
efficient Data centre of the superb IT
performances and energy densities as well
as of the extremly high heat disssipation
are presented. It has been shown that, by
an integrated approach to the optimization
of buildiing construction, IT systems and
equipment selection taking into account energy
efficiency and the most recent breakthroughs of
corresponding Data centre infrastructure control,
and finally implementing currently commercially
available prestigeous technologies of high
performance air-conditioning, and renewable
energy sources utilization, it is possible to realize
the ultra efficient Data centre.
Key words: h
 igh density data centre;
criticial cooling mission; high
performance air conditioning;
precision cooling; renewable
energy sources; power usage
effectiveness; data centre
infrastructure efficiency
uspešne poslovne delatnosti u Srbiji i širem regionu u obla-
sti tako velikog obima primene isključivo informacionih teh-
nologija uz korišćenje odgovarajućih e-sistema i e-opreme
širokog spektra ponude potencijalnim klijentima danas naj-
novijih, najmoćnijih i najprestižnijih ICT – informaciono‑ko-
munikacionih tehnologija.
Imajući u vidu dobro poznate enormne potrebe za energi-
jom i hlađenjem ovakvih centara, i odgovarajuće troškove
57 1 • 2009 kgh
potrošnje energije i ekološ-
ke probleme, kao i postojeće
probleme efektivnosti i efika-
snosti odgovarajućih sistema
KGH, za budući uspeh data
centra je od kritičnog značaja
da zgrada i merodavni tehnič-
ki sistemi budu projektovani
primenom vodećih energet-
sko/ekoloških standarda i ino-
vacija, uključujući upotrebu
otpadne toplote/hladnoće i
obnovljivih izvora energije. Na
primer, podzemna voda može
da bude izvor i ponor toplote
sistema za hlađenje i klimati-
zaciju, i bazirajući se na toj či-
njenici nađena je potencijalno
dobra lokacija na Novom Be-
ogradu, neposredno uz oba-
lu Save. Projektni zahtev je
bio da se planira, projektuje
i gradi objekat korisne povr-
šine od približno 12.000 m2,
pri čemu jedna trećina prosto-
ra treba da bude kancelarij-
ski prostor.
Traženje odgovora na izuzet- Slika 1. Idejni arhitektonski projekat data i kontakt centra – Milan Raonić, arh.
no zahtevan projektni zadatak
odredilo je prilaz istraživanju predmeta studije primenom tera: unapređenje IT integrisanog inženjerstva zgrada1)
vodećih energetsko-ekoloških standarda i pretragom za efikasnog korišćenja energije, očuvanja resursa i za-
inovacijama integralnim prilazom projektovanju zgrade, IT štite životne sredine. Dalji strateški ciljevi ove studije su
i svih ostalih sistema – prilazom koji osigurava da se naj- smanjenje emisije gasova staklene bašte i bezbedno i si-
novija znanja i kreativnost primenjuju u svakoj fazi analize gurno snabdevanje energijom.
i projektovanja. Takvim prilazom osigurava se usredsređe-
nje studije na objekat koji bi trebalo da bude obogaćen su-
štinskim ekonomskim i ekološkim prednostima i dobitima
2. Realizacija projektnih zadataka i ciljeva
tokom njegovog celog ciklusa životnog veka. Na osnovu zahteva klijenta (naručioca projekta), po koji-
ma je predviđena zgrada koja ima tri sprata od po 4000 m2,
Predmet studije je određivanje tehničke izvodljivosti hi-
perefikasnog data centra i odgovarajućih troškova, iden- sa ukupnom izgrađenom površinom od 12.000 m2 za funk-
tifikacijom i pedviđanjem realizacije projekta primenom cionalne potrebe novog data i kontakt centra i kancelarij-
ekonomičnih mogućnosti optimizacije Data/Call i kontakt ski prostor, zgrada je idejno projektovana sa površinom od
centra s obzirom na energetsku efikasnost tehničkih siste- 17.000 m2, što je za 41% veća površina od prvobitno pla-
ma i efikasnost korišćenja konstrukcionih materijala; reduk- nirane. Ono klijentu nudi širi raspon alternativa za moguće
ciju emisije CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte proširenje prostora, s obzirom na dalji razvoj projekta data
i ekološku održivost; i kvalitet unutrašnje sredine (vizuel- i kontakt centra. Na slici 1 je dato idejno arhitektonsko re-
ni i termički komfor), trasirajući tako dalji put ka dostizanju šenje objekta – izgled i dva preseka, poprečni i horizontal-
razvoja projekta zelenog data i kontakt centra. Tako bi se ni, sa vidljivim rasporedom IT "rekova".
primenom efektivne ekološke kontrole postiglo sveukupno Kao nerazdvojivi segmenti u prilazu integralnog projektova-
unapređenje funkcionalnosti i pouzdanosti dugotrajnog – nja – kreiranje, energetska optimizacija i preliminarno pro-
održivog poslovanja data centra. jektovanje uz specifikaciju opreme IT sistema, osvetljenja i
Cilj studije je takođe bio da se jasno pokaže kako je od ra- ostalih tehničkih sistema kao i sistema protivpožarne i bez-
stućeg značaja međunarodna razmena znanja i prenos teh- bednosne zaštite, sprovedeno je u sprezi sa kreiranjem
nologija, kao i kolika može da bude dobrobit međunarodne energetskom optimizacijom i preliminarnim projektova-
saradnje za otvaranje vidljivih prilika da Srbija postane zna- njem hlađenja i klimatizacije IT sistema, kao i više scenari-
čajan primer kako se grade energetski efikasne zgrade sa ja snabdevanja energijom data i kontakt centra.
inovacijama. Na osnovu idejnog projektovanja objekta, IT sistema, si-
Takođe je cilj studije bio da pokaže kako dobro integralno stema hlađenja i klimatizacije i sistema snabdevanja ener-
planiranje potreba za resursima, kojim se obuhvata inte- gijom, kao i svih ostalih tehničkih sistema karakterističnih
gralna energetska efikasnost IT opreme i održivo integralno za data i kontakt centre, sprovedeni su proračuni investici-
planiranje zgrade/klimatizacije/hlađenja/dovoda energije, onih i ekspoatacionih troškova, čime je studija izvodljivosti
kombinovanjem novih urbanih segmenata i korišćenjem završena kao tehnička studija. Zaključcima studije defini-
obnovljivih izvora energije, nudi odlične mogućnosti da se še se izgradnja objekta data i kontakt centra, hlađenje, kli-
pokažu principi održivosti razvoja nove vrste delatnosti vr- matizacija, snabdevanje energijom i drugi tehnički sistemi
hunske tehnologije u Srbiji. uz specifikaciju merodavnih troškova izgradnje i operativ-
Stoga, pored izuzetnog značaja za održivu izgradnju data i nih troškova (deo 12/1). Pri tom, date analize i određeni i
kontakt centra i ekološki zasnovan razvoj lokacije za izgrad-
nju objekta, ova studija ima i jedan cilj koji je opšteg karak- 1)
IT integrated building engineering approach.

kgh 1 • 2009 58
međusobno upoređeni investicioni i eksploatacioni troško-
vi razmatranih scenarija sistema uključujući i načine snab-
devanja električnom energijom, mogu biti pouzdana osnova
za dalje analize i optimizacije poslovne uspešnosti razvoja
projekta i buduće funkcionalnosti data i kontakt centra.
Tim eksperata koji je u tesnoj komunikaciji radio na realiza-
ciji studije ne samo što je uspostavio uspešnu saradnju, već
je uspostavio/uveo novi metod integralnog IT projektova-
nja Data centra – vitalnog ICT objekta održive, elastične
mogućnosti razvoja vrhunske ICT poslovne delatnosti. Stu-
dijom je potvrđena izvodljivost gradnje data i kontakt
centra (u daljem tekstu DKC) u kome se mogu ugraditi
i energetski efikasno koristiti sistemi danas vrhunskih
IT tehnologija i znanja i jednovremeno je potvrđeno da
je moguće – tehnologijom zgrade, osnovnim struktura-
ma i projektom IT i ostalih tehničkih sistema, ugraditi
adaptabilnost DKC-a za prihvatanje i primenu još moć-
nijih sistema u bližoj, pa i daljoj, budućnosti.
Studija je rađena sa jednakom usredsređenošću na ener-
getska stanovišta i faktore u svim svojim segmentima: ar-
hitektonski i građevinski projekat i izgradnja; projekat IT
sistema; električne instalacije i snabdevanje energijom, teh-
nički sistemi hlađenja i KGH sistemi; integralna inteligencija
upravljanja u objektu i objektom – projekat instalacija BAS/
EMS; optimizacija integralne energetske efikasnosti objek-
ta i svih sistema uključujući primenu obnovljivih izvora ener-
gije i sve uz specifikaciju opreme i analizu nabavnih cena
opreme i konstrukcija.
Sa posebnom pažnjom usmerenom na energiju, prouče-
ni su sledeći sistemi i specifične tehničke funkcije/osobi-
ne objekta:
− infrastruktura i sistemi za tehnologiju i podršku,
− osvetljenje i drugi električni sistemi u zgradi,
− telekomunikacioni sistem, uključujući zvučno i elektron-
sko obezbeđenje i video sistem,
− vodovodne i kanalizacione instalacije,
− protivpožarna zaštita,
− analiza gustine snage i gistine potrebe hlađenja IT opre-
me,
− kogeneracija – električna energija/gas/sistem trigenera-
cije,
− mehanički sistemi ventilacije, grejanja i klimatizacije uz
korišćenje podzemne vode kao ponora toplote,
− dovođenje gasa i instalacije u zgradi.
3. Dostignuti ciljevi investitora i
istraživačko-razvojna stremljenja realizatora
Utvrđeno je da postoje povoljni uslovi za uspostavljanje
poslovne delatnosti data i kontakt centra u Srbiji projek-
tovanjem i gradnjom energetski efikasnog i ekonomičnog
DKC-a u Beogradu, koji bi uspešno i održivo funkcionisao i
poslovao u širem regionu.
Dobro poznata, već ranije istaknuta, enormna potreba za
električnom snagom i potrebe za hlađenjem, odgovarajuća
potrošnja energije i ekološki problemi, kao i problemi efek-
tivnosti i efikasnosti postojećih KGH i sistema neposrednog
hlađenja IT sistema, detaljno su izučeni i diskutovani u ko-
munikaciji sa IT ekspertima, zatim ekspertima "klimatizacije
visokih performansi" i "preciznog" hlađenja, što je pomoglo
da se inovacione ideje ocene kao izgledni projektni prilaz,
kao i da se postavi istraživačko-razvojni cilj studije da se
dobije vizija DKC-a vidno veće energetske efikasnosti i odr-
živosti i od najboljih danas izvedenih sistema u svetu.
Analiza veoma široke baze znanja i podataka eksperi-
mentalnih rezultata datih u seriji IT "belih papira" i obimna
istraživačko-razvojna ispitivanja sprovedena merenjem u
laboratorijama na zapadnoj obali Amerike kao i rezultati
brojnih studija primera (LBL, IBM, ASHRAE, i dr.) potvrdi-
la su u studiji data predviđanja da bi se primenom vode-
ćih energetsko-ekoloških standarda i inovacija uključujući
korišćenje otpadne toplote/hladnoće, skladištenja toplotne
energije (ćelije s ledom) i korišćenja obnovljivih izvora ener-
gije (FN – fotonaponsko pretvaranje energije sunčevog zra-
čenja i korišćenje podzemne vode kao toplotnog ponora),
u Beogradu mogao projektovati i izgraditi energetski efi-
kasan DCC centar prestižnih osobina efektivnosti korišće-
nja snage (PUE – Power Usage Effectivness) i efikasnosti
(DCE – Data Centre Efficiency). U studiji data analiza inve-
sticionih i eksploatacionih troškova najinventivnijih sistema
– modela i scenarija potvrdila je ne samo njihovu tehnič-
ku izvodljivost, već i predviđen i očekivan efekat poboljša-
nja ekonomičnosti uporedo sa povećanjem vrednosti PUE i
DCE iznad poznatih najboljih vrednosti ovih veličina posto-
jećih objekata u svetu.
Međutim, važno je istaći da je za ostvarenje ovako visokih
osobina PUE I DCE ključno da u daljem razvoju projekta
nije dovoljno da bude prisutna samo izvrsnost učešća in-
ženjerskog arhitektonskog i IT projektovanja, ni izvrsnost
ekspertize istraživačko-razvojnog rada na kritičnom hlađe-
nju, klimatizaciji visokih performansi, prostiranju toplote ili
numeričkim analizama dinamike fluida CFD-em, već da je
neophodno učešće svih u tesnoj interdisciplinarnoj komuni-
kaciji karakterističnoj za integralno projektovanje objekata
– u slučaju DCC-a uvodimo termin IT integralno projekto-
vanje objekta i sistema.
Posebna osobina načina vođenja inženjerskih proračuna,
predračuna i ekonomske analize u okviru studije je pokušaj
da se isključe procene vrednosti merodavnih veličina, od-
nosno težnja ka što preciznijim vrednostima cena i troškova
s jedne strane i osobina – parametara i performansi opreme
i sistema s druge strane. Premda su samo neke od final-
no datih suma u troškovima rezultat primenjenih preciznih
projektno-proračunskih procedura, forsirana “tačnost” jasno
demonstrira članovima tima značaj prihvaćenog prilaza da
se bude što je moguće bliže realnim merama sistema, i to
treba da bude i u daljem razvoju projekta primenjeno kao
"oblikujući" faktor metrike i kontrole energetske efikasnosti
i potrošnje energije data centra.
Pored već nabrojanih ostvarenih primarnih ciljeva studije –
razvoj održive konstrukcije i energetski i ekološki efikasnog
DCC objekta i IT poslovnog sistema, ova studija promoviše
generalno energetski efikasnu upotrebu energetskih izvora
i konzervaciju resursa energije, upotrebu obnovljivih izvora
energije, kao i zaštitu životne sredine na gradskom i regi-
onalnom nivou, strateški ciljajući i redukciju emisije gaso-
va efekta staklene bašte, i značaj sigurnosti i bezbednosti
snabdevanja energijom.
Drugim rečima, studijom se utvrđuje tehnička izvodljivost
gradnje energetski hiperefikasnog data centra, odnosno
dostizanje gradnje "zelene" DC/DKC/IT zgrade uz unapre-
đenje ukupne funkcionalnosti i pouzdanosti DKC-a kao od-
govarajućeg nivoa kvaliteta unutrašnje sredine.
4. Hidrogeološki podaci2)
Na grafikonu na slici 2 prikazane su temperature vode reke
Save, koja je značajna kao eventualni toplotni ponor za to-
plotu koja se odaje iz uređaja za hlađenje, klimatizaciju i
snabdevanje energije, a merenje ovih temperatura vršio je
Republički hidrometeorološki zavod Srbije na dve lokacije
(Beograd i Zemun).
2)
 vaj deo studije izradio je dr Budimir Filipović, HG–PROF Inži-
O
njering, Beograd.
59 1 • 2009 kgh
Hidrogeološka analiza šireg područja lokacije (blok 58 na
Novom Beogradu), pokazuje da postoje vrlo povoljni uslovi
za obezbeđenje potrebne količine podzemne vode od 300
do 400 litara po sekundi, temperature između 12°C i 14°C.
30,0
Zemun
25,0
Beograd
20,0
T [°C]
15,0
10,0
5,0
0,0
Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.
Slika 2. Izmerene godišnje varijacije temperature vode u reci Savi
Proučeni su rezultati i arhivski materijal u vidu brojnih hidro-
geoloških projekata (bušotine, piezometri i bunari) u široj
zoni lokacije (izvedeni od 1968. do danas) i donet je za-
ključak da bi se potrebna količina sigurno mogla obezbe-
diti zahvaljujući masivnom fluvijalnom kompleksu (jezero iz
kvartara) Quaternary-lacustrine fluvial complex na visini od
42 do 72 m, postojanju prilično gustog šljunkovitog peska,
ravnog preko 20 m (sl. 3), blizini akvatorijuma na reci Savi i
stabilnosti hidroloških uslova. U pogledu hidrohemije, pod-
zemna voda je prilično dobrog kvalitat i nakon odgovaraju-
će obrade može se dovesti do nivoa vode za piće (već se
koristi u sistemima Beogradskog vodovoda i kanalizacije)
("Sl. glasnik RS", br. 42/98).
Temperaturni režim podzemne vode je dugi niz godina sko-
ro konstantan, u rasponu od 12°C do 14°C. Pored toga, po-
slednja hidrogeološka ispitivanja duž poteza "između dva
mosta" (lokacija Staro sajmište) potvrdila su postojanje re-
lativno plitkog dip of a fissure-karsts type aquifer in Sarma-
tian limestone. Stoga se pretpostavlja da se može dobiti
čak 50–100 litara kvalitetne vode u sekundi u cevnim buna-
rima u ovim kompleksima stena. Prema tome, s aspekta hi-
drogeologije postoje realni uslovi za korišćenje podzemne
vode kako bi se zadovoljili pomenuti zahtevi, ali ovaj proces
može biti izuzetno komplikovan ako se posmatra sa aspek-
ta drugih, naročito urbanističkih i ekoloških zahteva, pla-
niranog fizičkog razvoja i neophodnog pribavljanja raznih
odobrenja i dozvola.
Slika 3. Hidrogeološki profil na potencijalnoj lokaciji DKC-a na Novom Beogradu
kgh 1 • 2009 60
Pitanje kvaliteta iskorišćene vode i njeno vraćanje pod ze-
mlju treba da bude u skladu sa zakonom, što znači da se
ova voda može direktno poslati u Savu. Pored toga, kako
nema razloga za promenu njenog sastava tokom energet-
skog korišćenja, tj. prijema toplote disipacije IT sistema, ista
voda bi se mogla vratiti i u zemlju posebnim sistemom. Me-
đutim moguća je i promena regulative i definisanje više spe-
cifičnih uslova za kontrolu balansa georezervoara zemlje i
podzemne vode.
Za dobijanje potrebne dozvole za korišćenje podzemne
vode neophodno je sprovesti određene istražne radnje, pri-
premu projekta ispitivanja i odgovarajuće dokumentacije uz
planiranje kao što sledi:
1. Izrada projekta hidrogeoloških istraživanja za potrebe
definisanja optimalnog tipa vodoobjekata i načina zahva-
tanja podzemnih voda u količinama 300–400 l/s.
2. Pribavljanje saglasnosti od merodavnih republičkih i
gradskih institucija (Zavoda za zaštitu prirode i spo-
menika kulture, Ministarstva za zaštitu živone sredine,
preduzeća „Srbijavode“ i Ministarstva vodoprivrede, te
Sekretarijata za urbanizam grada Beograda (sektora za
geologiju), kao i preduzeća BVK (u čijoj je nadležnosti
Beogradsko vodoizvorište), do dobijanja rešenja o istraž-
nom pravu.
3. Pribavljanje rešenja o istražnom pravu (sa njegovom
trajnošću od 1 godine) od strane Uprave za zaštitu život-
ne sredine RS, u čijoj su nadležnosti podzemne vode.
4. Realizacija predviđenih ispitivanja, bušenja, testiranja u
toku jedne hidrološke godine, te ukoliko budu sve sa-
glasnoti obezbeđene, pristup realizaciji ekspoatacionog
ili više vodoobjekata uz prethodnu izradu odgovarajuće
projektne dokumentacije.
5. Nakon ovih radova, neophodno je pred republičkom ko-
misijom verifikovati rezerve i uslove zaštite od zagađenja
podzemnih voda te steći pravo na eksploataciju.
6. Po uvođenju vodoobjekata u sistem, a po posebnom
projektu, neophodno je realizovati kontinualni monitoring
bilansa podzemnih voda, ali i kvaliteta zahvaćenih, treti-
ranih i ispuštenih voda koje se transportuju dalje do ko-
načnog recipijenta.
7. Obezbeđenje vodoprivredne dozvole za kaptiranje, ek-
sploataciju i iskorišćenje podzemnih voda, u nadležnosti
je Ministarstva za vodoprivredu.
5. Uslovi spoljašnje sredine značajni
za sisteme hlađenja i klimatizacije
Jugoslovenskim standardom JUS U.J5.600 iz 2002. godine,
u poglavlju A. Toplota u građevinarstvu – uslovi za projekto-
vanje i gradnju zgrada (deo A), za klimatsku zonu Beograda
definisani su projektni uslovi spoljašnje sredine od značaja
za klimatizacione sisteme, i to na sledeći način:
Za zimski režim rada sistema za grejanje i klimatizaciju:
− projektna temperatura vazduha merena suvim termome-
trom tsp = –18°C.
Za letnji režim rada sistema za hlađenje i klimatizaciju:
− projektna temperatura vazduha merena suvim termome-
trom tsp = 33°C,
− relativna vlažnost ϕ = 33%.
U cilju formiranja baze podataka ekoloških parametara koji
su više zasnovani na energetskoj efikasnosti, uzimajući u
obzir podatke o energiji fizike zgrade i projekta sistema za
klimatizaciju, izrađena je nova statistika, izvršena je reeva-
luacija ranijih klimatskih i projektnih podataka kao i meto-
dologija za njihovo utvrđivanje. Novi podaci su objavljeni
u najnovijem priručniku ASHRAE (Fundamentals 2005).
Vrednosti projektnih temperatura za zimu – grejanje koje su
date u priručniku ASHRAE (Fundamentals 2005) jesu izme-
đu –11,5°C i –8,9°C, prema javljanju od 99,6% i 99%.
Za predviđanje i analizu potrošnje energije sistema KGH
potrebni su podaci o časovnim vrednostima svih mero-
davnih meteoroloških parametara za godinu dana – 88760
sati, i to ne bilo koju godinu, već tipičnu meteorološku godi-
nu TMG – godinu najveće statističke težine, odnosno naj-
verovatniju godinu.
TMG – tipična meteorološka godina, predstavlja prikladne
meteorološke podatke za predviđanje performansi (karak-
teristika) zgrade i procenu dugoročnih energetskih potreba
sistema za grejanje, hlađenje, ventilaciju i klimatizaciju, kao
i za procenu potrošnje električne i toplotne energije zgrade.
Predviđanje dinamičkog ponašanja zgrade će kvantifikova-
ti energetske potrebe i gubitke za svaki podsistem i za sva-
ku komponentu zgrade, za svaki sat tipične meteorološke
godine u Beogradu. To je postignuto numeričkim simulaci-
jama karakteristika (performansi) zgrade. Na taj način je iz-
vršeno predviđanje karakteristika zgrade, i obavljene su
analiza i optimizacija energetske efikasnosti DKC-a pomo-
ću odgovarajuće tipične meteorološke godine za Beograd.
Srednje satne temperature spoljašnjeg vazduha i srednje
satno sunčevo globalno zračenje na horizontalnu površinu
za TMG za Beograd prikazani su na slikama 4 i 5.
40
35
30
25
Temperatura (°C)
tvaranja fotonaponske energije u električnu energiju, i da bi
količina proizvedene električne energije mogla da zadovo-
lji potrebe za električnom energijom za veštačko osvetljenje
i sistem za kontolu, automatizaciju i upravljanje, kao i bez-
bednosnu kontrolu zgrade.
Slika 5. Srednje časovne vrednosti sunčevog globalnog zračenje na
horizontalnu površinu za TMG u Beogradu
6. Infrastruktura i sistemi za
informacionu tehnologiju
Infrastruktura data centra je od suštinskog značaja za ar-
hitekturu IT, odakle potiču i kroz koju prolaze svi sadržaji.
Odgovarajuće planiranje projekta infrastrukture data centra
značajno je ne samo za karakteristike, fleksibilnost i ska-
labilnost informacione tehnologije data centra, već je i od
suštinskog značaja za tehničke mogućnosti za poboljša-
nje energetske efikasnosti data centra, PUE (efektivnost
korišćenja energije) i DCE (efikasnost data centra). Sto-
ga se infrastruktura data centra mora planirati pažljivo, uzi-
majući u obzir najnoviji napredak u saznanjima i sva nova
dostignuća na planu informacione tehnologije koja se tiču
energetske efikasnosti.
Drugi značajan aspekt projektovanja data centra koji je va-
žan za funkciju IT i energetsku efikasnost predstavlja flek-
sibilnost da se brzo organizuju i podrže novi sistemi. Takvo
projektovanje zahteva solidno inicijalno planiranje i pažlji-
vo razmatranje u pogledu gustine portova – priključaka,
propusnog opsega pristupnog dela – “access layer uplink
bandwidth”, pravog i podržavanog kapaciteta servera i
“oversubscription” – odnos mogućeg broja priključaka i ka-
paciteta mreže, da navedemo samo ovih nekoliko elemena-
ta. U ovoj studiji analiziraju se modeli projekta data centra
polazeći od definicija dva najuobičajenija modela:
− višeslojni model je zasnovan na slojevitom projektova-
nju veba, aplikacija i baze podataka. Višeslojni model se

20 oslanja na bezbednost i sisteme za optimizaciju aplikaci-

10 ja koje treba obezbediti u mreži;
15 − model tipa grozda sa ECMP protokolom se iz univer-
5 zitetskih i naučnih krugova proširio i na poslovnu sferu,
0 uključujući finansije, proizvodnju i zabavnu delatnost.
–5
501
1001
1501
2001
2501
3001
3501
4001
4501
5001
5501
6001
6501
7001
7501
8001
8501
1

–10 Ovi projekti su obično zasnovani na prilagođenim arhitek-

–15 turama aplikacija koje se kreiraju kako bi služile određenim
–20 poslovnim ciljevima. Očekuje se da će preduzeća nastavi-
Sati (h) ti da prihvataju i koriste HPC tehnologiju, a implementacije
serverskih grupa će sve više postajati konvencionalan pri-
laz i glavni pravac širenja primene. Dalje su analizirani mo-
Slika 4. Satne srednje vrednosti temperature vazduha za TMG Be- deli/sistemi data centra i glavne konstrukcije (strukture):
ograda
− data centar za serverske grupe sa Ethernetom: "equ-
Ova studija je potvrdila da su na lokaciji data centra posto- al cost multi-path routing", redundancija u projektovanju
janje i intenzitet sunčevog zračenja odlični za primenu pre- grupe servera, projektovanje grupe servera – dvosloj-

61 1 • 2009 kgh

Slika 6. Model projekta – 2240-Port Core/Edge SAN D
ni model, projektovanje grupe servera – troslojni model i
"top of rack switching";
− mreža za skladištenje podataka (SAN): premeštanje u
SAN, principi projektovanja SAN, projektovanje i virtuel-
zacija velikih "core/edge" mreža za skladištenje podata-
ka (SAN); i
− postavljanje kablova tipa podnog pristupa i projekata dis-
tribucije kablova.
Projekat "core/edge SAN" na slici 6 pokazuje kako je mo-
guće kreirati mrežu za skladištenje podataka za čak 1984
portova matičnih računara (host ports) i 256 portova za
skladištenje sa "end-to-end oversubscription" odnosom od
7,75:1 sa par "core switches" i četiri "edge switches".
Rešenje opisano u prethodnom odeljku pruža mogućnost
da se primeni virtuelzacija u mreži za skladištenje podata-
ka. Na slici 7 dato je poređenje starog tipa "SAN"-a i novog,
virtuelzovanog, koji omogućava uštedu energije i prostora,
a pojednostavljuje upravljanje.
Konačno idejno rešenje obuhvata konkretno rešenje in-
tegrisano u jedan sistem. U izveštaju se izvodi samo jed-
no rešenje za određena (tokom studije) izabrana rešenja
podsistema. Konačno rešenje dato na slici 8 izvedeno je
iz predstavljene analize definisanih osnovnih projekata, ali
uzimajući u obzir ulazne podatke o sledećem: arhitekton-
sko rešenje data centra, maksimalni broj serverskih orma-
na (rekova ili rack ormana), korišćenje data centra, odnos
oversubscription-a, broj servera i kapacitet skladištenja. Na
osnovu toga, moguće je izvesti sledeće: specifikacija opre-
me, potrošnja energije, površina (veličina osnove) koju zau-
zimaju ormani za servere, raspored ormana za servere koji
je važan za specifikaciju hlađenje i rasipanje toplote, naj-
važniji podaci za projektovanje i specifikacije sistema za kli-
matizacije i hlađenje.
Na taj način su dobijena optimizirana rešenja informacio-
ne tehnologije za data centar. Da bi se dobio sistem potpu-
ne korelacije i usklađenosti, izabrano je najbolje konkretno
rešenje sa objašnjenjima koja se tiču: arhitekstonskog re-
šenja data centra, maksimalnog broja ormana za servere
(rekovi – ormani), odnosa oversubscriptions-a, broj serve-
ra, kapaciteta skladištenja, telekomunikacione veze, snab-
devanja energijom, fizičke bezbednosti, kao i sistema za
otkrivanje i zaustavljanje požara.
kgh 1 • 2009 62
7. Napajanje električnom
energijom i UPS
Prilaz projektovanju sistema napa-
janja energijom i posebno sistema
za obezbeđenje neprekidnosti na-
pajanja strujom određen je datim
osnovnim zahtevima klijenta da si-
stem treba da bude modularnog
koncepta, redundantnosti mašin-
skih i električnih sistema (n+1), sa
početnom infrastrukturom u skladu
sa Tier I (raspoloživost 99,671%)
i tehnički sagledanom adaptabil-
nošću da se pređe na Tier II (ras-
položivost 99,741%), i eventualno
posle treće faze gradnje na Tier III
(raspoloživost 99,982%).
Planirano je da se podstanica za
električnu energiju (SS) od 10/0,4
kV nalazi u podrumskom prosto-
ru data centra, uz dizel generatore kao deo razvodnog ure-
đaja za distribuciju energije:
Distributivni transformatori DG
7 x 2,5 MVA 7 x 2,8 MVA
Ulazna električna energija za data centar dolazi iz njegove
sopstvene podstanice koja se nalazi u podrumskom pro-
storu zgrade, a koja se koristi samo za interne energetske
potrebe data centra. Podstanica dobija energiju preko ka-
bla od 10 kV sa mreže elektrodistribucije grada Beograda.
Zgrada i veza sa podstanicom uslovljeni su korišćenjem po-
stojećih i/ili dodavanjem novih kapaciteta u 110/10 kV SS
Beograd 12 (FOB), što je deo vrlo pouzdanog prstena od
110 kV (Beograd 5–Beograd 12–Beograd 27). Tokom pla-
niranja potreba podstanice treba uzeti u obzir ukupno opte-
rećenje data centra.
Napajanje za razvodni uređaj podstanice od 10 kV vrši se
pomoću dva novoprojektovana kabla od 10 kV sa sistemom
napajanja “in-out” koji omogućava potpuni aktivni back-up,
u slučaju gubitka napajanja u jednoj od dve napojne linije.
Kablovi su postavljeni u kanale (tranšeje) za kablove po-
trebnih dimenzija. Podstanica se nalazi u podrumu data
centra, kao deo posebnog prostora koji se sastoji od tri
dela: dela za transformator, dela za dizel generator i dela
za razvodni uređaj.
Izabran je napon od 10 kV kao napon dovoda od 110/10
kV FOB SS, umesto napona od 35 kV iz obližnje 110/35 kV
TE–TO Novi Beograd SS, zbog predstavljenih argumena-
ta: napon od 35 kV se obično ne koristi kao distributivni na-
pon u Elektrodistribuciji Beograd, tansformatori od 35/0,4 kV
imaju nisku proračunsku snagu, tako da je njihov broj veći
od transformatora 10/0,4 kV (area consumption), transfor-
macija 35/10 kV – 10/0,4 kV vrlo je skupa, EDB bi verovatno
mogao da zahteva da se instalira dodatni razvodni uređaj od
35 kV za njihove potrebe, te bi na kraju bilo kompromitovano
vlasništvo (kontrola) podstanice, koju EDB koristi i održava.
Prema ukupno utrošenom opterećenju data centra, podsta-
nica će imati sedam transformatora od 2500 kVA.
8. Gustina snage i potreba za
hlađenjem IT opreme
Razvoj elektronske opreme karakteriše stalno smanjivanje
geometrije, povećanje gustine specifičnog ulaza električne
energije i rasipanje toplote. Toplotna opterećenja servera i
uređaja za skladištenje podataka i Stari način Novi način uštede snage i prostora
dalje rastu velikom brzinom, te sve
više raste i potreba za intenzivnim
SAN
hlađenjem.
A
Ono što je 2005. godine predstav-
ljalo nagađanje u domenu tehnike VSAN
(Reliability Engineering for Data- 1
com Cooling Systems, D. L. Beaty, SAN
VSAN
B
ASHRAE, OR-05-12-4), potvrđeno 2
je sadašnjom realnošću. Kao što je VSAN
predviđeno, dostignuta su ekstre-
3
mna opterećenja visoke gustine. SAN
Industrija primenjuje nove tehno- C Hardware-based fault isolation between VSANs
logije i proizvodi, na primer, blejd
servere (serveri formata tankog po-
Separate infrastructure to achieve strict fabric isolation Virtualization of SAN Director (and fabric) to achieve strict fabric isolation
put oštrice) koji zahtevaju hlađenje
od čak 15 do 25 kW po ormanu za
server. Slika 7. Virtuelizacija SAN-a u cilju uštede prostora i potrošnje energije

Na taj način trend elektronske mi-

nijaturizacije koja povećava gusti-
nu opterećenja, sa opterećenjem
rekova – ormana ili kabineta za
server od ili preko 25 kW, sve više
postaje ne samo tehnički i inže-
njerski, već i čisto fizički naučni fe-
nomen.
Koji pristup zauzeti u planiranju
novog data centra – pitanje je
koje ima sve neizvesnije odgovo-
re. Metrika koja je danas od prvo-
razrednog značaja za zgrade data
centara jeste pouzdanost snab-
devanja električnom energijom i
hlađenjem. Kako rastu gustine op-
terećenja, tako se povećavaju iza-
zovi za planiranje, implementaciju i
funkcionisanje pouzdanog rashlad-
nog sistema kako bi se zadovolji-
la s njima u vezi opterećenja velike
gustine, a zahteva se da perfor-
manse odnosno karakteristike ras-
hladnog sistema budu pouzdanije.
Pored toga, zahtev koji treba kvan-
tifikovati i nepouzdanost koju treba
rešiti mogu postati još teži proble-
mi za one koji donose odluke o Slika 8. Raspored ormana za servere i blok-dijagram – infrastruktura mreže podataka
data centru, ukoliko se predviđa da
u data centru treba da budu smeštene razne vrste ormana
1400
za servere/oprema sa širom distribucijom specifičnih vred-
nosti opterećenja. 1200 2 kW
4 kW
Izvšena analiza. Podaci iz projektnog zadatka klijenta su 1000 8 kW
prikazani krivim linijama na slici 9 i pokazuju varijaciju u
broju ormana za servere određenog opterećenja, a kriva na 800
RN
slici 10 prikazuje predviđeno povećanje srednje energije re- 600
kova – ormana za servere za pet godina.
400
Po arhitektonskom projektu predviđena površina data cen-
tra na jednom spratu iznosi 2246 m2, a ukupna površina na 200
tri nivoa iznosi 6738 m2. U pogledu veličine prostora, uzi-
0
majući u obzir date dimenzije ormana za servere i neop-
Yr1 Yr2 Yr3 Yr4 Yr5
hodan prostor za servisiranje i održavanje, kao i prostor
neophodan za instaliranje CRAC uređaja, fizički bi bilo mo-
guće postaviti 760 ormana za servere na jednom nivou i Slika 9. Početno predviđanje broja ormana za servere različitog op-
2280 ormana na tri nivoa, što se smatra GUSTIM RASPO- terećenja
REDOM ORMANA ZA SERVERE (HIGH DENSITY RACK
DISTRIBUTION). REĐE RASPOREĐENI ORMANI ZA Na osnovu idejnog rešenja IT sistema i odgovarajućeg iz-
SERVERE podrazumevaju 460 ormana na jednom spratu, bora opreme, te zatim predviđene konfiguracije opreme i
odnosno ukupno 1380 ormana na tri sprata. njenog postavljanja na sva tri nivoa data centra, određe-

63 1 • 2009 kgh
ni su snaga i rasipanje toplote ormana – rekova. Rezultati
su prikazani u tabeli 1. Pored toga su određene odgovara- 32 kW
juće vrednosti za još gušću raspoređenost ukupnog broja 2000 16 kW
8 kW
ormana za servere – 2280, a takođe i za ređu raspoređe- 4 kW
nost –1380. Rezultati su grafički prikazani na dijagramima 1500
na slikama 11–15.
1000
Rmp
500
6,0
5,0 0
Yr 1 Yr 3 Yr 5
4,0
kW 3,0 Slika 11. Potencijalno povećanje ukupnog broja rekova u data cen-
tru
2,0
Rmp
1,0 1800
0,0 1600 32 kW
Yr1 Yr2 Yr3 Yr4 Yr5 1400 16 kW
1200 8 kW
4 kW
Slika 10. Predviđeno povećanje srednje energije za ormane za pet 1000

RN
godina 800
600
Prva godina – UKUPAN BROJ ORMANA ZA SERVERE –
400
KOMPLETAN SISTEM – 1.380 (460 po spratu)
− Ukupna električna snaga/potrošnja – kompletan sistem 200
(W) – 12.782.090 0
− Ukupno rasipanje (W) – 6.611.265 Yr 1 Yr 2 Yr 3 Yr 4 Yr 5
− PIT/m2 = 5,69 kW (8,89 po veličini osnove – "otiska sto-
pala") Slika 12. Potencijalne varijacije porasta broja rekova određene sna-
− PTD/m2 = 2,94 (4,6 po veličini osnove) ge u data centru
Treća godina – UKUPAN BROJ ORMANA ZA SERVERE Dat je grafički prikaz potencijalnih vremenskih varijacija
– KOMPLETAN SISTEM 1.635 (545 po spratu) (između 1. i 5. godine) na srednje povećanje broja orma-
− Ukupna električna snaga/potrošnja – kompletan sistem na za servere specifične “vrednosti” energije za sve, osim
(W) – 15.144.000 za ormane od 4 kW, i takođe su određene varijacije predvi-
− Ukupno rasipanje (W) – 7.832.913 đenog srednjeg povećanja broja ormana, energija za IT po
− PIT/m2 = 6,74 kW (10,5 po veličini osnove) m2 i po veličini osnove ormana, u vezi sa arhitektonski pro-
− PTD/m2 = 3,49 (5,45 po veličini osnove) jektovanim prostorom i potencijalnom raspoloživošću po-
trebne električne energije, kao i u vezi sa uslovima sredine
Peta godina – UKUPAN BROJ ORMANA ZA SERVERE – koji se tiču potrebe apsorbovanja rasipanja toplote od or-
KOMPLETAN SISTEM – 2.280 (760 po spratu) mana za servere.
− Ukupna električna snaga/potrošnja – kompletan sistem Ovi podaci su od suštinskog značaja za dalju, detaljnu stu-
(W) – 21.118.238 diju i nivo optimizacije konačnog rešenja data centra sa
− Ukupno rasipanje (W) – 10.922.961 aspekta efektivnosti informacione tehnologije i profitabil-
− PIT/m2 = 9,4 kW (14,69 po veličini osnove) nog poslovanja, što je neraskidivo povezano sa vrstom
− PTD/m2 = 4,86 (7,59 po veličini osnove) i veličinom snage, odnosno potrebne energije, i sa as-
pekta suštinske energet-
Tabela 1. Vrsta ormana, električna snaga i rasipanje toplote data centra površine 2246 m2 ske održivosti data centra,
smanjene emisije toplote
Vrsta ormana za servere Std Min Std Max Blade PODs Skladišt. Telcom u okolnu sredinu i pita-
Električna snaga potrošnja (W) 4 000 8 000 32 000 16 000 8 000 8 000
nja u kojoj meri se postiže
početni cilj – data centar
Težina (kg) 150 254 600 254 110 110 projektovan kao energetski
Rasipanje toplote vazduh (BTU/h) 72 000 38 400 6 142 efikasan, energetski, eko-
loški i poslovno profitabil-
Rasipanje toplote (W) 1 600 3 200 3 200 no održiv.
Ukupan broj ormana 724 650 192 44 20 5 Zaključne napomene o
Ukupna snaga/potrošnja, 2 896 000 5 200 000 6 144 000 704 000 160 000 40 000 gustini energije i hlađe-
električno opterećenje nja IT opreme. Iako su u
Ukupno rasipanje zagrejanog 13 824 000 1 689 600 122 840 svim nama poznatim rado-
vazduha (BTU/h) vima i prezentacijama opi-
sani problemi data centra
Ukupno rasipanje (W) 1 158 400 2 080 000 4 047 811 494 732 35 969 16 000 izuzetno visokih zahteva u
PIT/P TD 2,5 2,5 1,52 1,42 4,45 2,5 pogledu električne snage i
energije potrebne za rad IT
PTD/P IT 0,4 0,4 0,66 0,7 0,224 0,4
opreme, kao i velikog opte-

kgh 1 • 2009 64
rećenja potrebnog hlađenja, obično se u prvom planu nala- imaju isti cilj kombinovanja višestrukih CPU-a koje se po-
zi rešavanje samo problema hlađenja. javljuju kao sjedinjeni sistem visokih performansi koristeći
specijalni softver i mrežno povezivanje velike brzine – hi-
7,0 gh‑speed network interconnects.
6,0 Dalje se navodi da se grupe servera danas koriste u mo-
dernim data centrima zbog prednosti tehnologije "grozda-
5,0 ste" grupe servera koja se primenjuje u sve širem rasponu
aplikacija. Dužina vremena od nastanka ovih aplikacija do
4,0
kW njihovog pojavljivanja na tržištu može da donese izuzetnu
3,0 konkurentnu prednost.
S obzirom na objašnjenja pristupa projektovanju i opravda-
2,0
nost donesenih odluka u [1], koja se nastavljaju raspravom
Rmp
1,0 o prednostima i manama različitih metoda, modela i siste-
Study ma/podsistema, pa čak i procesa u okviru struktura i pod-
0,0 struktura na različitom nivou, primećuje se da su ključni
Yr1 Yr2 Yr3 Yr4 Yr5 problemi efikasnosti povezani sa nedovoljno poznatom ili
nepoznatom dinamikom hijerarhije procesa “IT mašine”.
Slika 13. Predviđeno srednje povećanje snage ormana tokom peri- Da bi se bolje razumeli ovi procesi, svakako je neophodno
oda od pet godina pristupiti razvoju suštinski IT inteligentnoj i efikasnoj opre-
mi koja se može mikrodinamički kontrolisati. Nameće se pi-
20 tanje da li i u kojoj meri se mogu smanjiti ulazna električna
Minimum snaga, potrošnja energija i rasipanje toplote. Kao posledica
18 toga, postoji potreba da se definišu efikasnost IT opreme i
Ideal
16 Study kriterijumi/pokazatelji efikasnosti i održivosti kao merljive
14 veličine, odnosno odgovarajuća metrika u celini, kao što je
to učinjeno ili je na putu da bude učinjeno u drugim obla-
12 stima tehnike.
MW

10
8 9. Zoniranje sistema klimatizacije i
6 hlađenja data i kontakt centra
4 Nakon složene (tehničke i teorijske) analize različitih zahte-
va za prostorije data centra (uslovi unutrašnje sredine, či-
2
stoća vazduha i kvalitet osvetljenja, regulacija temperature
0 i vlažnosti, neophodna brzina ventilacije, unutrašnji dobici
Yr1 Yr2 Yr3 Yr4 toplote – opterećenje rasipanja opreme, i naročito godišnjih
profila opterećenja), odlučeno je da se definišu tri zone kli-
Slika 14. Predviđeno povećanje ukupne snage opreme ormana za matizacije i hlađenja u zgradi, i to na sledeći način:
servere 1. prostorije u prizemlju, uključujući ULAZ i RESTORAN
(ER – obojen žutom bojom na odgovarajućim tabelama).
Činjenica da je ova studija otvorila višeslojnu interakciju Ovu zonu karakterišu varijacije grejnog i rashladnog op-
stručnjaka različitog tehničkog obrazovanja, omogućila je da terećenja tokom cele godine u tipičnoj meteorološkoj go-
se prepoznaju zanimljiva pitanja o tome zašto se problem dini (TMG);
potrošnje energije i energetske efikasnosti u tolikoj meri re- 2. prvi sprat je tipičan sprat za prostorije kontakt i kol cen-
šava prevashodno na planu mašinstva, a da se ovi problemi tra, i karakterišu ga varijacije grejnog i rashladnog opte-
ne rešavaju sa istom pažnjom i na planu samog hardvera pa rećenja tokom cele tipične meteorološke godine (TMG),
delom i softvera sistema informacionih tehnologija. ali sa intenzivnijim toplotnim dobicima od opreme u pro-
storijama koji ne zavise od TMG (CC – obojeno naran-
16 džastom bojom na odgovarajućim tabelama);
3. drugi sprat je tipičan sprat za prostorije data centra (DC
14
– obojeno crvenom bojom na odgovarajućim tabelama).
12 Karakterišu ga sopstvena toplotna opterećenja (intenziv-
10 na potreba za hlađenjem tokom cele godine), nezavisno
8 od TMG tokom cele godine.
kW

6 Za sve zone vršeni su proračuni toplotnih opterećenja na tri

nivoa da bi se već tokom izrade studije dobio uvid u aprok-
4
PIT/m2 simativnu dinamiku opterećenja i mogućnosti rekuperacije
2 PIT per footprint toplote razmenom TOPLOTE i HLADNOĆE između različi-
0 tih fluida u sistemima za klimatizaciju i hlađenje, podsiste-
Yr 1 Yr 3 Yr 5 mima i konkretnoj opremi.

Slika 15. IT snaga po m2 i po veličini osnove ormana za servere
U studiji [1] navedeno je da se u modernom data centru
"grozdaste" grupe servera koriste iz mnogih razloga, uklju-
čujući visoku raspoloživost, balansiranje opretećenja i po-
većanu računarsku snagu. Ova studija je usredsređena na
forme grupa visokih performansi. Sve "grozdaste" grupe
10. Dostizanje vrhunskih osobina
i održivosti sistema za klimatizaciju
i hlađenje data centra
Istorija istraživanja i razvoja tehnologije elektronskih mikro-
struktura neraskidivo je povezana sa naukom o prenosu
toplote, fizikom i primenama u termotehnici, i to sa ciljem

65 1 • 2009 kgh
projektovanja što boljeg hlađenja elektronskih elemenata i
komponenata koje su toplotno opterećene, a ne retko i pre-
opterećene.
U data centrima sa instaliranom informacionom tehnologi-
jom – IT opremom, postoji nekoliko nivoa hlađenja. U pr-
vom redu postoji uređaj koji obezbeđuje hlađenje ne samo
za data centar, već i za ostale prostorije u zgradi data cen-
tra. Ovo hlađenje funkcioniše prvenstveno primenom ras-
hladnih agregata, odnosno hladnjaka koji hlade vazduh ili
vodu koji se kanalima odnosno cevnom mrežom razvode
po objektu. U data centrima se rashlađena voda može ko-
ristiti za hlađenje modularnih CRAC uređaja – uređaja za
klimatizaciju prostorija sa računarima koji se nalaze unu-
tar data centra, ili većih uređaja za obradu vazduha, koji su
mahom postavljeni sa spoljašnje strane data centra.
Klimatizaciju data centra takođe direktno može da obav-
lja neposredno rashladni uređaj sa direktnom ekspanzijom
(DX – direct expansion unit), dok se kondenzator obično
nalazi van omotača zgrade data centra.
Danas se oprema data centra obično rashlađuje pomoću
hladne vazdušne struje koja se, manje ili više ujednačeno,
dovodi i usmerava do opreme koju zagreva sopstvena elek-
trična snaga, odnosno toplota koju ona rasipa. Za pouzdan
rad IT opreme u predviđenom životnom ciklusu vrlo je zna-
čajna regulacija temperature radne sredine (vidi sliku 16).
Slika 16. Model CFD tipičnog kretanja vazduha unutar standardnog
ormana za servere i kretanje vazduha unutar tipičnog data centra
Sa povećanim ulazom električne energije u orman za ser-
ver, uz veliko povećanje toplotnog opterećenja, te stoga
i veću potrebu za hlađenjem, ključno pitanje u izradi pro-
jekta za data centar predstavlja pitanje raspoložive jeftine
električne energije i odgovarajućih tehničkih uslova za ukla-
njanje toplote kondenzacije sa rashladnog uređaja, bilo u
vazduh ili vodu koji se nalazi u neposrednom ili ne pretera-
no udaljenom okruženju.
Kao što je prikazano i analizirano u studiji [1], konstantan
i brz rast mogućnosti mikroprocesora rezultuje daljom mi-
nijaturizacijom i proizvodnjom opreme koja je sve manja i
manja (za ormane za servere ranija vrednost od 1 kW sada
prelazi 10 kW po ormanu iste geometrijske veličine). To je
razlog zbog koga su specifična ulazna snaga za IT i spe-
cifično rasipanje toplote, ranije obično izražavani kao “vat
po kvadratnoj stopi ili kvadratnom metru” danas zame-
njeni sa “kW po ormanu za server” prilikom definisanja
zadataka hlađenja u okviru projektnog zadatake za klima-
tizaciju i hlađenje.
Ova činjenica je od ključnog značaja zbog toga što pred-
stavlja pravi izraz onoga što se desilo sa filozofijom pro-
jektovanja klimatizacije i hlađenja data centra i šta danas
diktira razvoj srodnih tehnologija, tehnika i opreme.
Mi smo, stoga, svedoci nastajanja nove generacije klimati-
zacionih i rashladnih sistema za data centre, pod nazivom
HPAC (high performance air-conditioning), odnosno kli-
matizacija visokih osobina (KVO) i precizno hlađenje – PH
kgh 1 • 2009 66
(precise cooling). Od tipičnih rashladnih sistema koji se za-
snivaju na prostoriji, gde se toplota odvodi iz prostorije u
kojoj se nalazi IT oprema, do potrebe hlađenja ormana za
servere – prostorno usmerenog odvođenja toplote.
Isti pristup projektovanju definisan je u studiji [1] u kojoj se
traži put ka visokim osobinama – performansama i održi-
vosti sistema za klimatizaciju i hlađenje data centra, nakon
što je pregledan određeni broj rezultata merenja koji je po-
kazao da povećanje protoka vazdušne struje koja nije stro-
go oblikom ograničena (not confined), proporcionalno ne
povećava intenzitet hlađenja, već proporcionalno povećava
samo pad vazdušnog pritiska, potrebnu snagu za potiskiva-
nje vazduha i potrošnju energije.
Dodatna prednost HPAC i preciznog hlađenja leži u efi-
kasnom korišćenju prostora u zgradi. Rashladni sistemi
“mission-critical” projektovani su da rade isti broj sati nepre-
kidno kao i data centar, iz godine u godinu, celog dana. Ovi
sistemi su posebno projektovani da održavaju nivo tempe-
rature i nivo vlažnosti, i da to čine na način koji je u najve-
ćoj mogućoj meri energetski efikasan.
U skladu sa obavljenom analizom stanja nauke, fizike i teh-
nika hlađenja za elektroniku, doneta je odluka da se prime-
ni kombinacija HPAC preciznog hlađenja kojim se precizno
ograničava vazdušna struja na rekove – ormane sa velikim
toplotnim opterećenjem, i klimatizacije prostorije za osnov-
na toplotna opterećenja klimatizacije data centra. Još jedan
važan kriterijum u izboru odgovarajućeg sistema bio je kri-
terijum kvaliteta vazduha. Zahtev koji se odnosi na kvalitet
vazduha je da mora da postoji stroga regulacija nivoa tem-
perature i vlažnosti, kao i filtriranja, prema specifikacijama
proizvođača IT opreme.
Klimatizacija visokih osobina primenom hlađenja ne-
posredno rashladnim fluidom. Poznato je da je primena
principa toplog i hladnog koridora između redova rekova –
ormana sve manje uspešna kada se rashlađuju ormani za
servere veće snage, budući da postoje ozbiljna ograničenja
u ovom tipu regulacije rashladnog efekta vazdušne struje.
Primenom specijalnih elemenata za distribuciju vazduha
kako bi se oblikom i smerom ograničio tok vazduha kroz or-
man i oko elementa koji se direktno hlade ispravanjem ras-
hladnog sredstva, moguće je značajno pojačati konvektivno
hlađenje unutar ormana.
Na slici 17 jasno je prikazano kako ciljno dodatno hlađenje
može biti znatno isplatljivije od pokušaja da se snizi tem-
peratura lokalizovanih toplih tačaka povećanjem kapaciteta
klimatizacije u celoj prostoriji. Pored toga, ciljnim hlađenjem
poboljšava se efekat koridorom rekova odvojenih stuja –
odvoda toplog i dovoda hladnog vazduha, tako što se efi-
kasno izvlači vruć vazduh iz toplog prolaza i povlači hladan
vazduh u hladan prolaz iz prostora povišenog poda.
Slika 17. KVO i pecizno hlađenje direktnom ekspanzijom rashlad-
nog fluida [9]
Da bi se osigurao put hlađenja koji prati rast toplotnog op-
terećenja, unapred treba da se planira dodavanje precizno
ciljanog hlađenja kako potrebe rastu, i to predstavlja način
da se pojednostavi instalacija i smanje troškovi. Rešenje je
da se unapred postave neophodne cevi i da se zatim, kad
nastane potreba za više hlađenja, dodaju rashladni uređaji
i hladnjaci čileri (slika 18).
Slika 18. Kombinovana KVO i podna kilimatizacija ormana za ser-
vere [9]
Mogućnosti projektovanja sistema za klimatizacuju
i hlađenje data centra. Nakon pregleda eksponencijal-
no rastućeg obima literature o data centrima, o najnovi-
jem razvoju tehnologije, eksperimentalnim merenjima i
numeričkim studijama koje su sprovedene putem CFD-ija
(kompjuterske fluidne dinamike), za analizu data i kontakt
centra definisano je i strukturirano šest sistema, sa ciljem
da se pristupi daljoj optimizaciji:
MS1
a. Tri podsistema/zone koji pokrivaju osnovna opterećenja
klimatizacije: ulaz i restoran, kontakt centar i data centar
b. Distribucija vazduha u data centru ispod poda i odozgo/
precizno hlađenje/kombinovano direktno vazduh i vaz-
duh/tečnost
c. Rashladno sredstvo R134a, predaja toplote kondenza-
cije vazduhu
MS1-FC
a. Tri podsistema/zone koji pokrivaju osnovna optereće-
nja klimatizacije: ulaz i restoran, kontakt centar i data
centar
b. Distribucija vazduha u data centru ispod poda i odozgo/
precizno hlađenje/kombinovano direktno vazduh i vaz-
duh/tečnost
c. Rashladno sredstvo R134a, predaja toplote kondenzaci-
je vazduhu plus rad u režimu prirodnog hlađenja
MS2
a. Tri podsistema/zone koji pokrivaju osnovna optereće-
nja klimatizacije: ulaz i restoran, kontakt centar i data
centar
b. Distribucija vazduha u data centru ispod poda i odozgo/
precizno hlađenje TROX/kombinovano direktno vazduh
i vazduh/tečnost
c. Rashladna sredstva R134a i CO2, predaja toplote kon-
denzacije vazduhu
MS3
a. Tri podsistema/zone koji pokrivaju osnovna optereće-
nja klimatizacije: ulaz i restoran, kontakt centar i data
centar
b. Distribucija vazduha u data centru ispod poda i odozgo/
precizno hlađenje/kombinovano direktno vazduh i vaz-
duh/tečnost
c. Rashladno sredstvo R134a, predaja toplote kondenzaci-
je podzemnoj vodi
MS4
a. Tri podsistema/zone koji pokrivaju osnovna optereće-
nja klimatizacije: ulaz i restoran, kontakt centar i data
centar
b. Distribucija vazduha u data centru ispod poda i odozgo/
precizno hlađenje/kombinovano direktno vazduh i vaz-
duh/tečnost i precizno hlađenje vodom
c. Rashladno sredstvo R134a, predaja toplote kondenzaci-
je podzemnoj vodi
MS5
a. Tri podsistema/zone koji pokrivaju osnovna optereće-
nja klimatizacije: ulaz i restoran, kontakt centar i data
centar
b. Distribucija vazduha u data centru ispod poda i odozgo/
precizno hlađenje/kombinovano direktno vazduh i vaz-
duh/tečnost
c. Rashaldno sredstvo R134a, predaja toplote kondenzaci-
je vodi reke i podzemnoj vodi
Važno je napomenuti da su u svim opisanim modelima si-
stema tražene i utvrđene mogućnosti za rekuperaciju hla-
đenja i grejanja.
10. Tehnički opis osnovnog scenarija za sistem
klimatizacije i hlađenja u data centru
Za klimatizaciju (grejanje, hlađenje i ventilaciju) kontakt
centra, koji se nalazi na površini od 280 m2, izabran je ure-
đaj za obradu vazduha koji radi sa 100% spoljašnjeg vaz-
duha i ima ukupan kapacitet vazduha L = 24 600 m3/h.
Vazduh se distribuira kroz cevi koje su napravljene od po-
cinkovanog čeličnog lima postavljene na spušten plafon,
i koje su izolovane armafleksom. Vazduh ulazi u kontakt
centar kroz turbulentne raspršivače (difuzere). Povratni
vazduh se odvodi kroz otvore pomoću uređaja za odvod
vazduha (odsisni ventilator).
Ulazni otvori u svim prostorijama kontakt centra moraju da
budu mlaznici, svaki sa kapacitetom od 600 m3/h, koji se
vizuelno postavljaju na spiro cevi. Opterećenja od osvetlje-
nja i korisnika prostorija su zanemarljiva u odnosu na toplo-
tu koja se rasipa od opreme.
Hlađenje prostorija kontakt centra vrši se pomoću četvoro-
cevnih klima-konvektora koji su postavljeni ili na spušteni
plafon ili ispod plafona. Cevi su izolovane armafleksom.
Jedan rashladni agregat (čiler) za kontakt centar i za pro-
stor u prizemlju (restoran, ulazni hol, itd.), koji pokriva po-
vršinu od 1000 m2, predviđen je da ima rashladni kapacitet
od 550 kW. Specifikacija opreme kontakt centra data je u
tabeli 2.
Za ventilaciju u okviru klimatizacije prizemlja površine 1000
m2 (koja obuhvata restoran, ulazni hol, prostoriju za sa-
stanke, itd.), koristiće se uređaj za obradu vazduha sa
100% spoljašnjeg svežeg vazduha i sa kapacitetom vazdu-
ha od L = 7 500 m3/h.
Distribucija vazduha vrši se kroz cevi od pocinkovanog me-
talnog lima koje su postavljene na spušteni plafon ili ispod
67 1 • 2009 kgh
plafona, i koje su izolovane armafleksom. Vazduh ulazi u rani sledeći sistemi: rashladni agregat (čiler) sa vazduhom
prostorije u prizemlju kroz turbulentne difuzere. Vazduh se hlađenim kondenzatorom CA7107/8+1, bez mogućnosti da
odvodi kroz kuhinjske cevi i tavanične ventilatore. radi u režimu prirodnog hlađenja (podsistem MS1), ras-
hladni agregat sa vazduhom hlađenim kondenzatorom i sa
Predviđeno je da se restoran hladi pomoću četvorocevnog
mogućnošću prirodnog hlađenja SBS 126 EMERSON-Lie-
klima-konvektora koji je postavljen u kanalu spuštenog pla-
bert HIROSS/8+1 (podsistem MS1-FC), rashladni agregat
fona. Spoljašnji svež vazduh za restoran povezan je sa re-
sa kondenzatorom hlađenim podzemnom vodom McQuay
cirkulacionom cevi klima-konvektora.
WHS 266.2 S/8+1 (podsistem MS3), i direktan sistem za
Hlađenje drugih prostorija u prizemlju vrši se pomoću če- hlađenje rekova vodom uz odvođenje i predaju toplote pod-
tvorocevnih klima-konvektora. Cevi su izolovane armaflek- zemnoj vodi (podsistem MS4).
som. Specifikacija opreme za prizemlje data je u tabeli 3.
Sve varijante imaju instalisanu rashladnu snagu od 9,1 MW,
Za sam data centar sa redundancijom koja se odnosi na op- kao i niz unutrašnjih uređaja tipa: L16UC I L90UC EMER-
terećenje rasipanja toplote od 7,8 MW, planirani su i analizi- SON za prenos ispod poda (kod duplog poda) i XDO20,
XDV10, XDH20, XDP 160, modu-
li za hlađenje ormana za servere
Tabela 2. Specifikacija opreme za klimatizaciju kontakt centra sa toplotnim opterećenjem preko
5 kW.
Vrsta Opis Jed. Kol. Jed. Ukupna
uređaja cena cena Predviđeno je da celokupni sistem
(€) (€) ima precizine regulacije temperatu-
1 McEnergy Čiler sa vazduhom hlađenim kondenzatorom i vijčanim re i vlažnosti. Pregled specifikacije
SE168.2 kompresorom niskog nivoa buke opreme za klimatizaciju i precizno
LN hlađenje dat je na tabeli 4.
Tip: McEnergy SE168.2 LN
Pored šest ranije opisanih siste-
Q = 569 kW ma MS, definisano je i pet različitih
N = 182 kW, 3 x 400V modela/scenarija za sistem dovo-
da energije u data i kontakt cen-
kom. 1 58.000 58.000
tru, i to::
Uređaj za obradu vazduha za dovod svežeg vazduha
(100%) sa uređajem za rekuperaciju toplote sa glikolom
ES1 – E
 LEKTRIČNA ENERGIJA
IZ MREŽE I DIZEL GENE-
2 Uređaj za Tip: L = 24 600 m3/h RATORI
obradu
vazduha Hlađenje Q = 67,5 kW ES2 – ELEKTRIČNA ENERGIJA
Grejanje Q = 212,4 kW IZ MREŽE I DIZEL GENE-
RATORI
N = 2 x 15 kW, 3 x 400V
ES3 – ELEKTRIČNA ENERGIJA IZ
kom. 1 32.000 32.000 MREŽE, LEDENE ĆELIJE
3 FC MCK-4 Četvorocevni klima-konvektori (po spratu – 25) ZA SKLADIŠTENJE "HLAD-
–30AW NOĆE" I DIZEL GENERA-
Tip: MCK-4-30AW, McQuay
TORI
Q = 3,5 kW
ES4 – ELEKTRIČNA ENERGIJA IZ
N = 160 W, 1 x 230 V kom. 75 600 45.000 MREŽE, FN-MODULI, LE-
DENE ĆELIJE ZA SKLA-
Tabela 3. Specifikacija opreme za klimatizaciju prizemlja DIŠTENJE "HLADNOĆE" I
DIZEL GENERATORI
Vrsta Opis Jed. Kol. Jed. Ukupna ES5 – SA MREŽOM POVEZA NA
uređaja cena cena
TRIGENERACIJU SA DVA
(€) (€)
GORIVA, FN-MODULI, LE-
1 Uređaj za Uređaj za obradu vazduha za dovod svežeg vazdu- DENE ĆELIJE ZA SKLA-
obradu ha (100%) DIŠTENJE "HLADNOĆE" I
vazduha DIZEL GENERATORI
Tip: L = 7500 m3/h
Hlađenje Q = 21 kW Kombinovanjem MS i ES, defini-
sani su i analizirani sledeći scena-
Grejanje Q = 66 kW riji MS/ES: scenario 1 (MS1/ES1),
N = 3 kW, 3 x 400 V kom. 1 11.000 11.000 scenario 2 (MS1FC/ES1), scenario
3 (MS3/ES1), scenario 4 (MS1FC/
ES2), scenario 5 (MS3/ES4), sce-
2 FC MCK-4- Četvorocevni klima-konvektori nario 6 (MS1FC/ES4), scenario 7
30AW (MS3/ES5), scenario 8 (MS1FC/
Tip: MCK – 4–30AW, McQuay
ES5), scenario 9 (MS4/ES4).
Q = 3,5 kW
N = 160 W, 1 x 230V kom. 35 600 21.000 11. Obnovljivi izvor energije
3 FC MCW- Četvorocevni klima-konvektori – fotonaponska proizvodnja
1200H
Tip: MCW-1200H, McQuay električne energije
Q = 6 kW Na osnovu merodavnih radnih ka-
rakteristika semitransparentnih fo-
N = 250 W, 1 x 230V kom. 10 500 5.000
tonaponskih STFN ćelija određena

kgh 1 • 2009 68
je tehnički ostvarljiva proizvodnja Tabela 4. Podisistemi MS1, MS1-FC, MS3 i MS4 data centra – pregled specifikacije opreme za kli-
električne energije ukoliko bi se in- matizaciju i precizno hlađenje
tegrisale u spoljno zastakljenje dvo-
struke fasade data centra.
Vrsta Opis Jed. Kol. Jed. Ukupna
Polutransparentne FN ćelije na za- uređaja cena cena
stakljenju imaju sličan efekat na (€) (€)
propustljivost sunčevog zračenja 1 SBS 126 Rashladni agregat sa vazduhom hlađenim kondenzato-
kao specijalni selektivni slojevi na rom, može da radi u režimu prirodnog hlađenja
staklu kojima se kontroliše propust-
ljivost vidljive svetlosti i sunčanih Tip: SBS 126, Emerson
dobitaka toplote. Q = 1109 kW
Za kontrolu – smanjenje potrebe N = 440 kW, 3 x 400V kom. 9 148.000 1.332.000
za korišćenjem veštačkog osvet-
ljenja i odgovarajućom disipacijom 2 XD*O 20 Rashladni moduli sa rashladnim fluidom R407C
toplote svetiljki toplotnog optereće- Tip: XDO 20, Emerson
nja hlađenja sistema klimatizacije,
od ključnog je značaja optimizacija Q = 16 kW
osobina zastakljenja s obzirom na N = 350 W, 1 x 230V
propustljivost vidljive svetlosti i koe-
ficijenta sunčanih dobitaka toplote. Prizemlje kom. 48 4.500 216.000
Odabrano semistransparentno 1. sprat kom. 48 4.500 216.000
STFN integrisano zastakljenje ima 3 XDV Rashladni moduli sa rashladnim fluidom R407C
upravo takve osobine. Za integra-
ciju 1305 modula STFN ćelija na Tip: XDV 10, Emerson
površinu fasade od 1148,4 m2, u Q = 8 kW
uslovima TMG Beograda bi se mo-
gla dobiti maksimalna instalisana N = 200 W, 1 x 230 V
snaga po jedinici površine Pmax = Prizemlje kom. 115 2.600 299.000
89 W/m2, odnosno ukupno insta-
lisana snaga fasade bi bila Pin = 1. sprat kom. 115 2.600 299.000
137 kW. U tabeli 5 su dati podaci 2. sprat kom. 19 2.600 49.400
o potencijalnoj proizvodnji električ-
ne energije za integraciju STFN će- 4 XDH 20 Rashladni moduli sa rashladnim sredstvom R407C, po-
lija na celu površinu fasade veličine stavljeni na podu između ormana za servere
1152,74 m2. Tip: XDH 20, Emerson
Q = 8 kW
12. Ulazna električna snaga,
N = 1200 W, 1 x 230 V
PUE (efektivnost korišćenja
snage), troškovi ulaganja i Prizemlje kom. 41 6.500 266.500
snabdevanja energijom 1. sprat kom. 41 6.500 266.500
Najmanja ulazna električna sna- 5 XDP 160 Rashladni uređaj sa pumpom
ga (slika 20) za mehaničke siste-
Tip: XDP 160, Emerson
me za klimatizaciju, KVO i hlađenje
javlja se u scenariju 9, a zatim je u N = 2 kW, 3 x 380 V
scenarijima 3, 5 i 7 znatno bolja od
Prizemlje kom. 19 35.500 674.500
preostalih pet scenarija. Vrlo sličan
položaj na skali je i za efektivnost 1. sprat kom. 19 35.500 674.500
korišćenja snage (PUE) (slika 20).
2. sprat kom. 2 35.500 71.000
Glavna veličina metrike energetske
efikasnosti data centra je veličina 6 L16UC Vodom hlađeni klima-uređaj za regulaciju vlažnosti u
data centru
POWER USAGE EFFECTIVENE-
SS (PUE), u prevodu – efektivnost Tip: L16UC, Emerson
korišćenja snage, koja se definiše
Q = 130 kW
sledećim odnosom:
N = 8 kW, 3 x 380 V
Ukupna snaga
PUE = Prizemlje kom. 13 16.300 211.900
IT snaga 1. sprat kom. 13 16.300 211.900
Tri najbolja scenarija u odnosu na 7 Tip: L90UC Tip: L90UC, Emerson
PUE su scenariji 5, 7 i 9. Najbolji
Q = 70 kW
scenario 9 ima PUE = 1,05, što je
ekstremno dobar rezultat, vrednost N = 3 kW, 3 x 380 V
PUE veoma bliska jedinici, vred-
Prizemlje kom. 0 0 0
nost PUE koja potvrđuje da je rezul-
tat idejnog projekta data centra ove 1. sprat kom. 0 0 0
studiije HIPER ENERGETSKI EFI-
2. sprat kom. 13 13.800 179.400
KASAN DATA CENTAR.

69 1 • 2009 kgh
 5000 35,000,000
4500

Investment Costs (EUR)

Input Power, kW
4000 30,000,000
3500 25,000,000
3000
2500 20,000,000
2000
1500 15,000,000
1000
500 10,000,000
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 5,000,000
SCENARIOS 1 2 3 4 5 6 7 8 9
SCENARIOS
Slika 19. Ulazna električna snaga (kW)
Slika 22. Troškovi ulaganja u mehaničke sisteme i sisteme za snab-
Tabela 5. Potencijalna proizvodnja električne energije STFN integri- devanje energijom
sanom fasadom
Postoji veća razlika između različitih scenarija koje se od-
Energija Sunčeva Električna nose na godišnju potrošnju električne energije (slika 23) i
odgovarajuće troškove (slika 24). Najbolji scenario prema
Mesec kWh/m2 kWh kWh/m2 kWh svim kriterijumima jeste scenario 9, a drugi po redu je sce-
Januar 23,14 26677,2 2,22 2559,08 nario 5 (hlađenje podzemnom vodom je od ključnog zna-
Februar 40,63 46830;9 4,1 4726,23 čaja za ova dva scenarija). Takođe je za sve scenarije
ilustrativno poređenje u tabeli 6.
Mart 61,1 70437,3 6,42 7400,59
April 69,9 80574,7 7,39 8518,75

Yearly Consumed El,Energy, kWh

45000000
Maj 86,71 99951,8 9,19 10593,68 40000000
96,45 111180 10,15 11700,31
35000000
Juni 30000000
Juli 101,21 116671 10,49 12092,24 25000000
20000000
Avgust 84,24 97101,5 8,78 10121,06 15000000
Septembar 66,06 76155 6,97 8034,6 10000000
5000000
Oktobar 46,34 53421,1 4,88 5625,37 0
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Novembar 26,2 30202,9 2,65 3054,76 SCENARIOS
Decembar 18,36 21162,8 1,75 2017,3
Σ 720,34 830366 74,99 86443,97 Slika 23. Godišnja potrošnja energije (kWh)

1,600,000
Consumed Energy Costs (EUR)

1,4 1,31 1,32 1,31 1,3 1,3

1,14 1,13 1,13 1,400,000
1,2 1,05 1,200,000
1 1,000,000
0,8
(PUE)

800,000
0,6 600,000
0,4 400,000
0,2 200,000
0 0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9
SCENARIOS SCENARIOS

Slika 20 Slika 24. Godišnji troškovi potrošnje energije

Na slici 21 je dat dijagram nedavno rađene studije LBL-a u
koji su unete i vrednosti PUE tri najbolja scenarija ove stu- 12. Zaključci
dije. Jasno se vidi da su sva tri scenarija daleko energetski
Postignuti ciljevi investitora i zadaci studije su sledeći:
efikasnija od svih čije se vrednosti nalaze u dijagramu.
− Prikazano je da postoje povoljni uslovi da se osnuje data
3,5 i kontakt centar u Srbiji, tako što bi se izgradio energet-
3
3 2,6
ski efikasan i isplativ data i kontakt centar u Beogradu za
2,5
2,4 2,4 uspešno poslovanje i održiv rad u širem regionu. S ob-
2,1 2 2 zirom da su detaljno analizirani različiti merodavni sce-
2 1,7 1,8 1,7 1,6 1,7 1,7
nariji predaje toplote hlađenja kondenzacije, rezultati se
PUE

1,5 1,5 1,4 1,5 1,4

1,5 1,3 1,14 1,13
1,05 mogu upotrebiti za ocenu izvodljivosti i na druge lokaci-
1 je u Srbiji.
0,5 − Širi pregled eksperimentalnih rezultata koji su predstav-
0 ljeni u nizu “belih knjiga” o informacionoj tehnologiji, vrlo
1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 ekstenzivnih merenja koja su obavljena na US West Co-
DATA CENTERS ast Laboratory i u istraživačko-razvojnoj delatnosti o data
centrima, kao i pregled rezultata studija slučajeva koje su
Slika 21. Dijagram upoređenja faktora efektivnosti korišćenja sna- obavili LBL, IBM, ASHRAE i druge organizacije [1], po-
ge scenarija tvrdio je tehnička očekivanja predstavljena u ovoj studiji

kgh 1 • 2009 70
Tabela 6. Poređenje troškova ulaganja u data i kontakt centar za različite scenarije sistema za klimatizaciju, hlađenje i snabdevanje energijom
Scenario 1 Scenario 2 Scenario 3 Scenario 4 Scenario 5 Scenario 6 Scenario 7 Scenario 9 Scenario 9
(€) (€) (€) (€) (€) (€) (€) (€) (€)
Kontakt centar 135.000 135.000 135.000 135.000 135.000 135.000 135.000 135.000 135.000
ER 37.000 37.000 37.000 37.000 37.000 37.000 37.000 37.000 37.000
MS1 4.687.800
MS1FC 4.939.800 4.939.800 4.939.800 4.939.800
MS3 4.282.800 4.282.800 4.282.800
MS4 4.268.800
ES1 10.261.000 10.261.000 10.261.000 10.261.000 10.261.000 10.261.000 8.511.000 8.511.000 10.261.000
FN 801.792 801.792 801.792 801.792 801.792 801.792
Ledene ćelije 159.025 159.025 159.025 159.025 159.025
ES5 kogen 12.810.000 12.810.000
ES5 Abs.
1.760.000 1.760.000
čiler
Ukupno 15.120.800 15.372.800 14.715.800 16.174.592 15.676.617 16.333.617 28.496.617 29.153.617 15.662.617
God. troškovi el. energ. 1.387.365 915.877 667.335 896.406 606.129 868.658 976.600 1.411.569 187.535

da se u Beogradu može projektovati i izgraditi energetski
efikasan data i kontakt centar izuzetno velike efikasno-
sti korišćenja energije, a primenom vodećih energetskih/
ekoloških standarda i inovacija, uključujući korišćenje re-
kuperacije viška toplote/hladnoće, skladištenje toplot-
ne energije i korišćenje obnovljivih izvora energije (FN
paneli i podzemne vode kao toplotnog ponora ili hlad-
nog izvora).
− Prikazana analiza troškova ulaganja i rada najnapredni-
jeg i inovativnog sistema – modela i scenarija, opravda-
va ne samo njihovu tehničku izvodljivost, već i očekivane
efekte na isplativo povećanje efikasnosti korišćenja ener-
gije za data centar.
− Međutim, važno je naglasiti da je za realizaciju i postiza-
nje ovih, studijom predviđenih vrednosti PUE, od ključ-
nog značaja svest o tome da za dalji razvoj projekta nije
dovoljno samo obezbediti vrhunski tehnički projekat data
centra, niti je dovoljno samo izraditi vrhunsku istraživač-
ko-razvojnu ekspertizu o hlađenju, HPAC, prenosu toplo-
te i toku fluida uz relevantne studije o CFD i dinamici, već
je neophodno oba ova aspekta rešavati u bliskoj interdis-
ciplinarnoj saradnji.
− Studija je realizovana u tesnoj saradnji članova multi-
disciplinarnog tima eksperata (lokalni, DNS i DCMI), koji
su uspešno zauzeli integralni pristup projektovanju cele
zgrade, a to je omogućilo primenu najnovijih saznanja i
kreativnosti u svakoj fazi projektovanja, usmeravajući ra-
zvoj projekta prema cilju čiju je tehničku izvodljivost po-
tvrdila ova studija.
− Studijom je potvrđena izvodljivost projekta data i kon-
takt centra, a za budžet troškova su uloženi napori da se
u što je moguće većoj meri naprave proračuni a ne pro-
cene. Iako je samo nekoliko konačnih iznosa u budže-
tu rezultat primenjenih preciznih postupaka za konačan
projekat, prinudna “tačnost” je jasno pokazala članovima
tima značaj da se zauzimanjem prihvaćenog pristupa tre-
ba što više približiti stvarnim merama sistema, kao i da
takav pristup treba da bude primenjen i u budućem ra-
zvoju projekta kao faktor oblikovanja metrike instalisane
snage i regulacije korišćenja energije data centra.
− Osvaren rezultat idejnog projekta hiperenergetski efika-
snog data centra, pokazuje da se ulaganja u mašinsku
i električnu opremu najboljeg i najlošijeg scenarija ra-
zlikuju minimalno s obzirom na investicione troškove, a
pogotovu imajući u vidu udeo ovih troškova od 3,8% u
ukupnim troškovima u slučaju data centra predmeta ove
studije od 273.140.135 € do 275.145.135 €.
− Pored postignutih osnovnih ciljeva, ovom studijom se u
opštijem smislu promoviše održivo, energetski inteligen-
tno planiranje korišćenja energije i očuvanje resursa, kao
i zaštita životne sredine na nivou grada Beograda i celog
regiona, uz strateško rešavanje pitanja smanjenja emisi-
je gasova staklene bašte i zagađivača i sigurnosti snab-
devanja energijom.
Literatura
[1] BELGRADE DATA CONTACT CENTRE FEASIBILI-
TY STUDY – BAND II IT, MECHANICAL AND ELEC-
TRICAL SERVICES, VEA-INVI doo., Belgrade, 2007.
[2] SOME WORST CASE PRACTICES IN DATA CEN-
TERS, Robert F. Sullivan, Ph. D., The Uptime Institu-
te, Morgan Hill, CA
[3] MONITORING VIBRATION AT DATA CENTERS,
Budy D. Notoharđono, Ph. D., P. E., Member and Ro-
ger R. Schmidt, Ph. D., P. E., Member, IBM Corp., Po-
ughkeepsie, NY
[4] CURRENT BEST PRACTICES IN HIGH DENSITY
COOLING APPLICATIONS, Vali Sorell, P. E., Mem-
ber, Syska Hennessy Group, Inc., Charlotte, NC
[5] METHOD FOROPTIMIZING EQUIPMENT COOLING
EFFECTIVENESS AND HVAC COOLING COSTS IN
TELECOM AND DATA CENTERS, Magnus K. Herr-
lin, Ph. D., Member, ANCIS, Inc., San Francisco, CA
and Kishor Khankari, Ph. D., Member, Fluent
[6] ELECTRICAL AND HEAT LOAD PLANNING:
KEEP YOUR DATA PROCESSING ENVIRONMENT
RUNNING, Joe Prisco, Pamela Lembke and Marvin M.
Misgren, IBM Corp., Rochester, MN
[7] EVAPORATIVE COOLING CHOICES TO MAXIMI-
ZE WATERSIDE ECONOMIZER USE IN DATACOM
INSTALLATIONS, John W. Lane, Associate Member
and Daryn Cline, Associate Member, Evapco, Inc., Ta-
neytown, MD
[8] GEOTHERMAL HEAT REJECTION SYSTEMS FOR
DATA CENTERS, Dennis R. Landsberg, Ph. D., P. E.,
Member, L&S Energy Services, Inc., Clifton Park, NY;
Doug K. McLellan, P. E., Member and Christopher W.
Kurkjian, P. E., Member, EYP Mission Critical Faciliti-
es, Inc., Washington, D. C.
[9] OPTIMIZING DATA CENTER TCO: EFFICIENCY
METRICS AND AN INFRASTRUCTURE COST MO-
DEL, Christopher G. Malone, Ph. D. and Christian L.
Belady, Hewlett-Packard Co., Roseville, CA.
[10] KATALOZI OPREME KLIMATIZACIJE VISOKIH
PERFORMANSI, Emerson Liebert
kgh
71 1 • 2009 kgh