Visoka tehnička škola stukovnih studija u Zrenjaninu

Nastavni predmet:Teorija sistema

3.VEŽBA

Samoregulišući sistemi

Predmetni nastavnik: Student:Bojan Bajic

dr Robert Molnar Broj indeksa: IM 37/14-R
ZADATAK:
Konstuisati samoregulišući sistem koji transformiše ulaze i izlaze na sledeći način:
1
Y= 𝑛 ∗ 𝑋

Ako je dato:
𝑏𝑟𝑜𝑗 𝑠𝑙𝑜𝑣𝑎 𝑖𝑚𝑒𝑛𝑎 𝑖 𝑝𝑟𝑒𝑧𝑖𝑚𝑒𝑛𝑎
 n= 3 (zaokružiti na prvi veći,ceo broj)

 vrednost ulaza u prvoj vremenskoj jedinici X1=500 i

 ponašanje izlaza pod dejstvom smetnji Y.
Odrediti i ostale veličine u procesu samoregulacije:
__
 Y - očekivanu vrednost izlaza,
 ∆Y – odstupanje izlaza od tražene vrednosti, i
 ∆X – korekciju vrednosti ulaza
Rezultate prikazati:
1. Tabelarno
2. Grafički
Napomene:
o Zadatak raditi do 10. Vremenske jedinice
o Vrednost izlaza pod dejstvom smetnji (Y) je dvocifren ili trocifren broj i odrediti ga za
svaku vremensku jedinicu posebno,koristeći cifre iz broja indeksa.
o ∆Y treba da vremenom teži 0.
Minimalni zahtevi u pogledu strukture samoregulišućeg sistema prikazani na Slici 1.

Slika 1: Model samoregulišućeg sistema (Prvi princip Kibernetike)

𝐵𝑜𝑗𝑎𝑛 𝐵𝑎𝑗𝑖𝑐 10
Prema zadatim podacima n= = =3,33, dobija se da po jedinici proizvoda izvršni
3 3
podsistem potroši 4 jedinica sirovine.
Polazni podaci su dati u Tabeli 1.
Tabela 1: Polazni podaci za 5. Vežbu

Parametri
n 4
X1 500
Broj indeksa 37/14
Tabela br.1: Parametri
Vrednosti izlaza (Y) pod dejstvom smetnji neka su: 37, 374, 143, 714, 371, 734, 147, 14,
134, 137. Objekat upravljanja transformiše 500 jedinica ulaza u 5 jedinica proizvoda, iako bismo
__
mi želeli da proizvodi idealnih Y =100. Regulator uzima informacije izlaza Y=5, identifikuje
__
∆Y=Y- Y . Pošto je ∆Y negativna vrednost, regulator će povećavati vrednosti ulaza u odnosu na
stepen odstupanja po formuli ∆X=6∆Y(-1). Na taj način će se u narednoj proizvodnji ulaz (X)
__
povećavati ili smanjivati u zavisnosti od razlike izlaza (Y) i idealnog izlaza ( Y ).
 U tabeli 2 je simulacija funkcionisanja sistema.

__
t ∆X X Y ∆Y
Y
1 0 500 37 100 -63

2 1070 1570 374 100 274

3 -30 470 143 100 -43

4 2490 2990 714 100 614

5 -249 251 371 100 71

6 -270 230 734 100 -634

7 2406 2906 147 100 -47

8 330 830 14 100 86

9 -510 -10 134 100 -34

10 306 806 137 100 37

Tabela br.2: Tabelarni oblik funkcionisanja sistema - simulacija

Na slikama 2 i 3 dati su grafički prikazi ponašanja sistema na ulazu, odnosno izlazu.

Ponašanje ulaza
3500

3000

2500
Jedinica proizvoda (Y)

2000

1500

1000

500

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
-500
Axis Title

Vremenska jedinica

Slika br.2: Ponašanje ulaza samoregulišućeg sistema

 Ponašanje izlaza
800

700

600
Jedinica proizvoda

500

400

300

200

100

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Vremenska jedinica

Slika br.3: Ponašanje izlaza samoregulišućeg sistema

Zbog velike vrednosti izlaza pod dejstvom smetnji u mom primeru se ne može održati u
relativno planiranim vrednostima funkcionisanje sistema.

LITERATURA
[1] Molnar, R.: „Teorija sistema“, Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu,
Zrenjanin, 2012.