1. Istorijat operativnih sistema racunara u ovoj generaciji su mnogobrojni.
racunara u ovoj generaciji su mnogobrojni. Sve vise korisnika nije kompjuterski obrazovan pa se razvija
0. generacija
Racunari sa enektromagnetima. Konrad Cuse
1. generacija 1945 - 1955
Racunari su pravljeni od elektronskih cevi(diode, triode). U jednom racunaru je bilo i do 20 000 cevi. Ovi
racunari su se jako zagrevali i cesto nisu mogli usled pregrevanja sastavili nijedan sat rada. Bili su veoma skupi i
mogli su ih priustiti samo vojni vrhovi. Ljudi koji su radili na njima su radili sve, od pravljenja do programiranja i
odrzavanja. Programiranje su odvijalo tako sto su se ozicavale rupe na kontrolnoj tabli kao na starim telefonskim
centralama. Jos uvek nema govora o operativnim sistemu.
2. generacija 1955 – 1965
Racunari se sada prave od tranzistora. Postali su manji, pouzdaniji i jeftiniji pa su dostupniji mocnim firmama.
Ljudi se sad dele na one koji prave i one koji koriste racunare. Racunare koriste sistem operateri, operatori unosa
podataka i programeri. Programeri pisu programe u fortanu na papiru. Sa tih papira operateri unosa podataka
prepisuju programe u busene kartice. Programeri zatim odnose te busene kartice u predvorje ispred racunara.
Sistem operateri izadju iz prostorije u kojoj je glavni racunar i pokupe busene kartice. Zatim u racunar ubace
fortan kompajler, koji je takodje na busenim karticama, pa onda program na busenim karticama. Kompajler
odradi posao i i rezultate rezultate ili zapamti ili izbaci u obliku busenih kartica koje se dalje mogu koristiti kao
ulazni podaci. Razultat se u obliku kartica tada iznese.
I dalje ne posttoji operativni sistem. Racunari su i dalje jako skupi i jako puno vremena se gubilo na
pripremu obrade.
3. generacija (1965 – 1980)
Racunari se prave od integrisanih kola tj cipova. Sada su jos manji, jeftiniji i pouzdaniji. Postaje podela
racunarana poslovne i naucne. Ove racunare je pratio operativni sistem os/360. Ovaj operativni sistem je bio jako
glomazan i prepun gresaka (10 000 u svakom trenutku). Ipak, je bio prilicno stabilan (Sto u ovom kontekstu
podrazumeva da se nije blokirao kada je naisao na gresku, nego je nastavio rad sa greskama). Jos jedna mana
tadasnjih racunara je gubljenje procesorskog vremena dok traju ulazno – izlazne operacije. Kao resenje ovog
problema nastaje multiprogramiranje.
SPOL (Simultaneous Pheripheral Operation On Line) je jos jedno poboljsanje koje se odnosilo na
prebacivanje sadrzaja busenih kartica na disk preko posebnog uredjaja. Ovim se gubi potreba za racunarom koji
je ranije obavljao tu funkciju i ne gubi se vreme na premestanje magnetnih traka.
Time sharing – podela vremena. Do tada se vrsila paketna obrada. Nova ideja je bila da ispred svakog
korisnika postoji tastatura i monitor (terminal) koji su prikljuceni na glavni racunar i da korisnik ima osecaj da
sam radi na racunaru. Svaki korisnik bi pokrenuo svoj program a operativni sistem bi dodeljivao kontrolu jednom
na osnovu dva kriterijuma:
- cekanje zbog ulazno izlaznih operacija;
- istek dozvoljenog vremena neaktivnost.
4. generacija 1980- generacija personalnih racunara
Karakterise je sve veca integracija. PDP racunari su sve manji, jeftiniji, pouzdaniji. Na kraju su mogli
stati na sto. Nastaju Commodore (PET); Spectrum 4 (koji nije imao operativni sistem ali je imao ugradjen Basic
koji je sve radio); Spectrum 48; Commodore 64, 128; Apple 1, 11, 111...
Vremenom se dolazi do IBM PC i Macintosh (iz Apple-a). Sto se operativnih sistema za PC-je tice, bitka
se vodila izmedju CP/M-a i MS-DOS-a. U to vreme, CP/M je vec imao mogucnost izvrsavanja vise programa u
isto vreme ali su njegovi predstavnici zakasnili na sastanak i IBM je izabrao MS-DOS za operativni sistem.
Nakon DOS-a pojavljuju se razne verzije Windows-a koje do verzije Win95 i WinNT ne predstavljaju operativni
sistem.
Pored klasicnih operativnih sistema iz trece generacije postoje dve nove vrste: distribuirani ili mrezni,
koji su najstali kao posledica sustinskog momenta povezivanja racunara u lokalne/globalne mreze. Korisnici
1 2
• obezbeđivanje uslova za simboličko obraćanje datotekama (prema njihovim imenima);
• zaštita podataka od namernog i nenamernog uništavanja (usled otkaza sistema);
• zaštita podataka od neovlašćenog pristupa i korišćenja;
• deoba datoteka (podataka) između više poslova (korisnika).
9. Sta je jezgro operativnog sistema?
Jezgro (nucleus, core, kernel)
Jezgro operativnog sistema je osnovni deo operativnog sistema koji obavlja najosetljivije i najvažnije operacije. U
hijerarhisjkom (slojevitom) modelu, jezgro je najbliže hardveru i predstavlja vezu tj interfejs između hardvera i ostalih slojeva
operativnih sistema. To je deo oprativnog sistema koji omogućava programima da na siguran način pristupe hardveru.Jezgro
se uvek nalazi u glavnoj memoriji i bavi se:
- upravljanjem prekida
- kreiranjem i uništavanjem procesa
- zamenom jednog procesa drugim
- raspoređivanjem procesa
- sinhronizacijom procesa
- manipulacijom PCB-a (Process Control Block)
- ulazom/izlazom
- sistemom fajlova
- upravljanjem memorijom (unutrašnjom)
- obračunom troškova (čuvnaje podataka u statistika o korisnicima i procesima)
Jezgro operativnog sistema se naziva Kernel. Kernel kontroliše resurse (upravlja procesima, memorijom, diskom i pruža
pristup drugom hardveru). Da bi jezgro ostavarilo svoju osnovnu funkciju, neophodno je da sam hardver ispunjava određene
preduslove tj da na nivou hardvera postoje komponente koje omogućuju nadogradnju hardvera jezgrom.
U te komponente spadaju:
- Mehanizam prekida
- Zaštitni mehanizam adresiranja memorije
- Skup privilegovanih instrukcija
- Časovnik realnog vremena
10. Šta je virtuelna mašina i koja je njena osnovna funkcija?
Struktura virtuelnih mašina je izrađena od strane firme IBM na sledeći način: imamo na najnižem nivou hardver, iznad
hardvera imamo sistem koji se zove monitor virtuelnih mašina (virtual machine monitor) i koji obezbeđuje niz virtuelnih
mašina - to nisu proširene mašine kao operativni sistemi koji pružaju niz proširenih i jednostavnijih operacija za pristup
hardveru, već su tačne kopije hardvera ispod monitora virtuelnih mašina. Zatim se na te virtuelne mašine mogu biti instalirani
operativni sistemi – koji mogu biti i različiti. Sistemske pozive korisničkih programa primaju odgovarajući operativni sistemi,
a hardverske operacije koje šalju ti OS-ovi prema svojim virtuelnim mašinama hvata monitor virtuelnih mašina i realizuje ih u
skladu sa hardverom ispod sebe. Kao primer možemo navesti IBM-ov VM/370.
11. Prekidi. Šta je mehanizam prekida?
Cekanja na dogadjaj ili prekidanje.
Kontroleri su u neku ruku osiromaseni procesori koji su sposobni da autonomno izvrsavaju neke zadatke.
Svaki kontroler ima dva slabija procesora.
Postoje dva nacina upravljanja ulazno/izlaznim uredjajima: Spooling i Prekidi(interapt)
Kod spooling-a, program koji se izvrsava na centralnom procesoru u nekim vremenskim intervalima provera stanje spoljih
uredjaja intervalima provera stanje spoljnih uredjaja (mis, stampac) i ako postoji neka promena, on je obradi.
Program koji se izvrsava na centralnom procesom u nekim vremenskom intervalima proverava stanje spoljasnjih ili spoljnjih
uredjaja.
5 6
FALI DEO • "severni" deo matične ploče (northbridge) - veoma kompleksan i brz kontroler koji povezuje procesor sa memorijom i
korisnicki interfejs koji olaksava njihov rad. Korisnicki interfejs dakle prestavlja vezu izmedju korisnika i
operativnog sistema. Kao posledica masovnosti javljaju se i programi opsteg tipa sa razvijanim korisnickim
interfejsom, npr tekst procesorom.
5. generacija, (nikad nije realizovana po nasoj literaturi, ali po zapadnoj literaturi vec postoji kao posebna
generacija)
U ovoj generaciji se takodje razvijali i mrezni i distribuirani operativni sistemi. Mreze mogu biti lokalne i
globalne a granica izmedju njih je cesto filozofsko pitanje. Mrezni operativni sistem je nadogradnja operativnog
sistema koji se vec nalazio na nekom racunaru. Za razlicite operativne sisteme postoje njima odgovarajuce
nadogradnje i vazi da su sve te nadogradnje kompaktibilne. Korisnik je svestan da nije sam na mrezi, tj sve stanje
razlicitih masina sa kojima stupa u kontakt preko terminala. Ditribuirani oparativni sistema je jedna celina.
Korisnik nije svestan postojanja ostalih racnara, iako moze koristiti podatke i izvrsavati programe koji se nalaze
mozda i na drugom kontinentu. Operativni sistemi pete generacije, su operativni sistemi mobilnih telefona(npr.
Android, Symbian. . .).
2. Fon Nojmanova arhitektura
Odnosi se na dizajn racunara koji koristi jedinstvenu strukturu za skladištenje u kojoj cuva i instrukcije i podatke.
-Elementarni fizicki objekat fon Nojmanove masine ( pa i savremenih elektronskih racunara) je elektronska cev (tranzistor).
-Moze da bude u 2 diskretna stanja – protice struja/ ne protice struja, (“regulisanje” binarnu cifru 0 ili 1) i naziva se celija.
-Celije se u fon Nojmanovoj masini organizuju u nizove fiksne duzine koji se nazivaju registar.
svi podaci su predstavljeni u binarnom obliku
instrukcije slede jedna za drugom
racunar razmenjuje podatke izmedju memorije i aritmeticke jedinice preko akumulatora
3. Elementi arhitekture računara
Elemente arhitekture računara čine arhitektura procesora, arhitektura memorije i arhitektura ulazno/izlaznog sistema.
Arhitektutu procesora čine:
- programski dostupni registry
- tipovi podataka
- format instrukcija
- načini adresiranja
- skup instrukcija
- mehanizam prekida
Da bi processor izvršio naredbu on najpre treba da je dohvati iz memorije. Potom je potrebno odrediti adresu operanada nad
kojima se izvršava operacija. U svakom procesoru postoji više registara koje se dele na adresibilne registre i registre
nedostupne programeru. Dva najvažnija interna registra su MAR(MemoryAddressRegister) i MDR(MemoryDataRegister). U
svakom procesoru postoji aritmetičko logička jedinica (ALU) koja izvršava sve aritmetičke operacije. Komunikacija između
memorije i procesora se odvija preko magistrala. Svaka instrukcija ima dva dela. Prvi čini operacioni deo instrukcije, a drugi
adresni deo.
Kod upravljanja spojnim uredjajem pomocu prekida, program koji se izvrsava na centranomk procesoru, radi neormalno dok
se ne dasi prekid. tada operativni sistem preuzima kontrolu sacuva stanje postojecih procesa, stane stanje tekuceg procesa,
onemoguci dalje prekide ili obradi prekide u tabeli prekida u kojoj se nalaze oadrese svih prekida.
Vrste prekida:
- sistemski prekid
- ulazno/izlazni prekidi
- greske u programu
- greske u hardveru
Svi sitemski pozivi se realizuju sistemom prekida. Oni se realizuju tako sto korisnik softverski eksplicitno generise prekid. Pri
tome procesor prelazi iz korisnickog u supervizorski nacin rada i u njemu se obradjuju prekidi.
PSW (Program Status Word): PSW jw registar(ili skup registara) centralnog procesora koji je usko vezan za prekide, On
sadrzi adresu tekuce instrukcije i ostale informacije o tekucem procesoru kao i stanje prekida (omoguceni ili ne) Za svaki
prekid pravi se novi PSW.
Mehanizam prekida obezbeđuje izvršenje upravljačkog programa (prekidna rutina) tj prebacivanje kontrole izvršavanja s
korisničkog na upravljački program. Najmanje što mehanizam prekida treba da učini jeste da sačuva vrednosti programskog
brojača prekinutog programa i pokrene upravljački program s fiksne lokacije u memoriji. Upravljački program dalje određuje
izvor prekida i reaguje na odgovarajući način.
12. Sistemski poziv
Aplikacioni programi komuniciraju sa operativnim sistemom pomoću sistemskih poziva (engl. system calls), tj. preko
operacija (funkcija) koje definiše operativni sistem. Sistemski pozivi se realizuju pomoću sistema prekida: korisnički program
postavlja parametre sistemskog poziva na određene memorijske lokacije ili registre procesora, inicira prekid, operativni sistem
preuzima kontrolu, uzima parametre, izvrši tražene radnje, rezultat stavlja na određene memorijske lokacije ili u registre i
vraća kontrolu programu. Sistemske pozive često podržava i hardver, tj. procesor, na taj način što razlikuje dva režima rada:
korisnički režim (engl. user mode) i sistemski režim (engl. supervisor mode). Korisnički programi mogu raditi isključivo u
korisničkom režimu rada procesora, sistemski režim rada je predviđen za operativni sistem. Ako korisnički program pokuša da
izvrši neku operaciju koja je dozvoljena samo u sistemskom režimu rada, kontrola se predaje operativnom sistemu. Prilikom
sistemskih poziva procesor prelazi iz korisnič - kog režima rada u sistemski, a vraća se u korisnički režim posle obrade poziva.
Sistemski pozivi obezbeđuju interfejs između programa koji se izvršava i operativnog sistema. Generalno, realizuju se na
asemblerskom jeziku, ali noviji viši programski jezici, poput jezika C i C++, takođe omogućavaju realizaciju sistemskog
poziva. Program koji se izvršava može proslediti parametre operativnom sistemu na tri načina:
• prosleđivanjem parametara u registrima procesora;
• postavljanjem parametara u memorijskoj tabeli, pri čemu se adresa tabele prosleđuje u registru procesora;
• postavljanjem parametara na vrh steka (push), koje operativni sistem “skida”(pop).
13. Objasniti pojam procesa
Proces - je u osnovi program u izvršenju. Sastoji se od izvršnog programa, podataka, steka, programskog brojača, stek
pointera, skupa registara i svih ostalih informacija potrebnih za pokretanje programa. Sve informacije o procesima operativni
sistem smešta u tabelu procesa koja je niz ili povezana lista struktura, gde se svaka struktura dodeljuje jednom od postojećih
procesa. Proces može kreirati više drugih procesa koji se nazivaju procesi potomci. Osnovni zadaci slojeva za rukovanje sa
procesima su stvaranje i unistavanje procesa.Signal je softverska analogija hardverskog prekida i može biti generisan
različitim uslovima ili istekom tajmera. Signali se koriste za međuprocesnu komunikaciju. Procesi,osnovna
stanja,sinhronizacija – Osnova stanja procesa su : izvrsava se (RUN), kada je procesu dodeljen procesor i on izvrsava
procese,spreman(READY) kada proces ceka na procesor da ga primi i blokiran (WAIT) kada nisu ispunjeni neophodni
preduslovi za obradu podataka.Od prioriteta procesa zavisi kada ce spreman proces da postane aktivan.Podrazumeva se da je
aktivan uvek proces sa najvisim prioritetom.Ako postoji nekoliko procesa najviseg prioriteta tada se ravnomerna raspodela
procesorskog vremena izmedju aktivnog i spremnog procesa najviseg prioriteta postize ako aktivni proces prepusta procesor
spremnom procesu najviseg prioriteta cim istakne unapred odredjeni vremenski interval. Ovaj interval se naziva kvantum.
4. Karakteristike operativnih sistema magistralom
• "južni" deo matične ploče (southbridge) - kontroler koji povezuje magistralu sa periferijskim uređajima (disketne jedinice,
[1] Konkurentnost
hard diskovi, CD i DVD ROM-ovi, miš, tastatura, USB...).
Konkurentnost (engl. concurrency) je postojanje više simultanih, paralelnih aktivnosti. Primeri su preklapanje U/I operacija i
operacija izračunavanja ili koegzistencija više programa u memoriji. Konkurentnost izaziva probleme pri prelasku s jedne
7. Hard diskovi
aktivnosti na drugu, probleme zaštite jedne aktivnosti od druge i sinhronizacije aktivnosti koje su međusobno zavisne.
[2] Deoba resursa Beleženje i iščitavanje ubeleženih podataka zasnovano je na elektronskom manipulisanju magnetnim promenama na tankim
Konkurentne aktivnosti mogu da zahtevaju deljenje (engl. sharing) resursa ili informacija. Razlozi za deljenje resursa su okruglim pločama koje se nalaze unutar tvrdog diska. Savremeni hard-diskovi su veličine manje džepne knjige, a u njima se,
višestruki. Pre svega, to je ukupna cena, jer je obezbeđivanje dovoljnih resursa za svakog korisnika najčešće preskupo. poređane jedna do druge, nalaze aluminijumske ploče prekrivene velikim brojem sitnih magnetnih zrnaca. Iznad i ispod svake
ploče nalazi se "glava" njenog magnetnog pisača koji može da služi i kao čitač. Čitač, odnosno pisač, podseća na ručku
Poželjno je nadovezivanje rada jednog korisnika na rad drugog korisnika, deljenje podataka, tj. korišćenje istih podataka
između različitih programa, i otklanjanje redundanse resursa. gramofona, tj. nosač gramofonske igle, ali za razliku od njegovog funkcionisanja, čitači tvrdog diska lebde iznad svojih ploča
[3] Postojanje dugotrajne memorije na rastojanju koje je 5 000 puta manje od debljine prosečne ljudske dlake. Sa tako malog rastojanja (manjeg od dva stota dela
Potreba za deljenjem programa i podataka implicira potrebu za trajnim skladištenjem podataka s mogućnošću brzog pristupa mikrona) vrši se čitanje stanja magnetnih zrnaca na odgovarajućoj ploči, ili pak pogodno namagnetisavanje odnosno
(engl. long-term storage). To omogućavaju uređaji velikog kapaciteta, tj. sekundarne memorije, koji su uglavnom magnetni. razmagnetisavanje istih zrnaca pomoću električnih struja koje protiču kroz glavu pisača/čitača.
Pri tome treba rešiti sledeće probleme: obezbeđenje jednostavnog pristupa podacima, zaštita od štetnih uticaja bilo kakve vrste
8. Opšti pregled strukture operativnih sistema
(zlonamernih ili nehotičnih) i zaštita od grešaka samog sistema.
Upravljanje osnovnim resursima računarskog sistema obezbeđuje više funkcionalnih
[4] Nedeterminizam
Operativni sistem mora biti deterministički orijentisan – znači, kad izvršava isti program sa istim podacima, mora da daje isti grupa programa namenjenih za:
rezultat, bez obzira na to da li će to raditi danas, sutra, ili za mesec dana. Na drugoj strani, operativni sistem mora • upravljanje procesorom; • upravljanje memorijom; • upravljanje ulazom i izlazom; • upravljanje podacima;
karakterisati nedeterminističko ponašanje (engl. nondeterminancy), što znači da mora da odgovori na masu zahteva i događaja • upravljanje sekundarnom memorijom; • umrežavanje; • zaštitu; • korisnički interfejs.
koji se mogu desiti na nepredvidiv način (zahtevi za resursima, greške u toku izvršavanja programa, prekidni signali perifernih Procesor je jedan od najvačnijih resursa računarskog sistema, mada u pojedinimsituacijama neki drugi resursi mogu biti
uređaja). Operativni sistem ne može predvideti sve situacije koje mogu nastupiti i mora biti spreman za sve moguće sekvence vačniji. Upravljanje procesorom moče se podeliti na dva nivoa:
događaja. • nivo neposredne dodele procesora nekom programu, tj. predaje kontrole nadprocesorom nekom programu;
• nivo razrešavanja prioriteta, tj. odlučivanja koji od mogućih programa ima najveći prioritet da bi postao proces i da bi u
nekom sledećem trenutku dobio kontrolu nad procesorom.
5. BIOS
Pod upravljanjem memorijom podrazumeva se upravljanje radnom, tj. glavnom memorijom računara, kojoj centralni
BIOS (Basic Input Output System) predstavlja prvi softver koji se pokreće prilikom pokretanja računara. Zadužen je za
procesor pristupa direktno, radi uzimanja instrukcija ili podataka. Na ovom nivou obavljaju se sledeće funkcije:
inicijalizaciju, proveru i upravljanje perifernim uređajima, a pre svega onima sa kojih se može pokrenuti operativni sistem.
• realizacija određene strategije dodeljivanja memorije (redosled dodeljivanja memorije poslovima, statično ili
BIOS dozvoljava konfiguraciju hardvera. Posebno su bitni parametri koji se odnose na samo boot-ovanje. Boot-ovanje se
dinamično dodeljivanje, principi dodeljivanja itd.);
sastoji od sledećih faza: pokretanje BIOS-a, izvršavanje bootloader-a i pokretanje operativnog sistema. Boot-ovanje
• dodeljivanje memorije (algoritmi izbora početne lokacije segmenta koji se dodeljuje);
predstavlja proces inicijalizacije računara i pokretanja operativnog sistema. BIOS se nalazi na PROM, EPROM ili FLASH
• sprovođenje određene strategije oslobađanja memorije (ukrupnjavanje manjih oslobođenih delova memorije,
memoriji na matičnoj ploči. BIOS ima mogućnost samoprovere. Može se koristiti za upravljanje ulazno/izlaznim uređajima,
oslobađanje delova memorije, redosled obrade zahteva za dodelu memorije).
mada moderni operativni sistemi komuniciraju direktno sa hardverom. BIOS je zadužen za nalaženje uređaja koji je pogodan
Na nivou upravljanja uređajima realizuju se sledeće funkcije:
za podizanje sistema i izvršavanje bootloader-a sa njegovog boot sektora.
• obezbeđivanje nezavisnosti uređaja (programi treba da budu nezavisni od tipa uređaja koji se koriste za ulazno-izlazne
operacije);
6. Matične ploče • obezbeđivanje efikasnog rada uređaja (pošto U/I operacije predstavljaju često usko grlo računarskog sistema, počeljno
Matična ploča je osnovni deo računara. Ona povezuje procesor, memoriju i ulazno-izlazne uređaje. Ona sadrži i ROM je da se što efikasnije preklapaju i izoluju od procesora);
memoriju u kojoj se kod PC računara nalazi BIOS (osnovni programi za rad računara), kao i upravljačke čipove (tzv. • obezbeđivanje jedinstvenog koncepta analize rada svih uređaja računarskog sistema;
kontrolere) koji upravljaju radom periferijskih uređaja (npr. hard diska, CD-ROM-a...). Matična ploča takođe povezuje • realizacija određene strategije dodeljivanja uređaja (na primer, redosled dodeljivanja uređaja poslovima, način
računarski sistem sa električnim napajanjem. Sa stanovišta arhitekture, povezivanje delova mikroračunarskog sistema obavlja dodeljivanja uređaja: namenski, s deobom, kao
se preko tri magistrale (put kojim se kreću signali, podaci, naredbe u računaru): virtuelni itd.);
• magistrala podataka - služi za prenos podataka kroz računar • dodeljivanje uređaja (fizičko dodeljivanje uređaja, kontrolnih jedinica i kanala poslovima);
• adresna magistrala - magistrala kojom se predaju adrese memorijskih lokacija • realizacija određene strategije oslobađanja uređaja (na primer, uređaj se oslobađa tek kad se posao kojem je dodeljen
• upravljačka magistrala - magistrala kojom se prenose upravljački signali završi).
Sa razvojem računara, menjali su se i izgled i fizička konstrukcija matične ploče. Tako nove matične ploče imaju drugačiju Nivo upravljanja podacima treba da obezbedi softverska sredstva za organizovanje podataka i pristupanje podacima na
arhitekturu, drugačije slotove za povezivanje kartica (npr. grafičke karte), spoljne memorije (IDE, SATA), drugačije portove način koji odgovara korisniku računarskog
za povezivanje periferijskih uređaja (npr. USB, FireWire...). Konačno, matična ploča je ta od koje zavisi radni takt na kome će sistema. Koncepcija upravljanja zavisi, pre svega, od vrste podataka i rečima njihovog korišćenja. Na ovom nivou
raditi procesor i memorija, kao i brzina protoka informacija. Čipset je skup čipova, odnosno kontrolera iz kojih se sastoji realizuju se sledeće funkcije:
matična ploča. Kod današnjih PC računara deli se na dva dela: • formiranje i brisanje osnovnih struktura podataka (datoteka);
• čitanje datoteka i upisivanje u datoteke;
3 4
14. Kakve vrste procesa postoje? Od resursa, svaki proces za svoj rad najčešće koristi registre procesora, memorijske sekcije, datoteke i ulazno-izlazne uređaje.
Procesi se dele na teške i lake procese. Za ivršavanje nekog procesa potrebno je 4 dela memorije: Posebno je osetljiv memorijski adresni prostor, za čije se korišćenje primenjuju sledeće tehnike:
- Proces dete duplicira adresni prostor roditelja
- HEAP, deo memorije koji je rezervisan za dinamičke promenljive, tj. za promenljive koje se stvaraju u toku
- Adresni prostor deteta generiše se prema programu kojim se taj adresni prostor puni
izvršavanja programa. Pristupa im se pomuću pokazivača. Kreira se pomoću funkcije ALLOCATE. Oslobađanje se ostvaruje
17. Sinhronizacija procesa
eskplicitno ili pomoću GARBAGE COLLECTOR-a. Garbage je automatski mehanizam za oslobađanje memorije.
- STACK, deo memorije rezervisan za čavanje lokalnih promenljivih, parametara procedura,... Veličina mu je
Upravljanje aplikacijama sa više niti se obavlja pomoću objekata za sinhronizaciju.
promenljiva. Princip rada: nastupi poziv procedure, na stek se guraju parametri, lokalne promenljive i povratna adresa trenutne
Za sinhronizaciju se koriste sledeći objekti:
procedure. Nakon završenog posla sa steka se skidaju te informacije. - Događaj ( event )
- memorija za globalne promenljive - Kritična sekcija ( critical section )
- Mutex
- memorija za kod procesa
- Semafor ( semaphore )
Podela procesa na teške i lake vrši se na osnovu toga, kako koriste gore navedene delove memorije: Win32 API podržava set funkcija koje se mogu koristiti za čekanje sve dok se neki objekat ne oslobodi za
- svaki teški proces ima sopstveni memorisjki prostor za kod, globalne promenljive, stek i heap koju ne deli ni sa korišćenje . Postoje mnogo vrsta ovakvih objekata na koje se ove funkcije mogu primeniti. Neki od njih su pravi
kim, pristup tim delovima ima samo dati proces. sinhronizacioni objekti, a drugi su objekti za druge namene (fajlovi, U/I kanali, uređaji) koji ne mogu biti u
signaliziranom ili nesignaliziranom stanju.
- laki procesi (niti) mogu deliti memorijski prostor za kod, globalne promenljive i heap. Stek se ne može deliti jer
Sinhronizacioni objekti koji mogu biti signalizirani su: semafori, event objekti, mutex objekti i objekti kritične
ne možemo unapred znati koji proces koristi stek. sekcije.
Operativni sistem odlučuje da li će proces biti težak ili lak. Postoje operativni sistemi koji podržavaju samo lake procese (UNIX),
samo teške procese (Oberon), obe vrste procesa (Windows). Semafor
Semafor ( semaphore ) je objekat koji se koristi da ograniči broj konkurentnih pristupa do deljenog objekta.
15. Podela operativnih sistema u odnosu na procese Interno se semafor ponaša kao brojač. Semafor se nalazi u signaliziranom stanju ako je stanje njegovog internog
Operativni sistemi mogu podržavati: brojača veće od nule, a ako je jednako nuli smafor je nesignaliziran.
Semafor objekat se kreira funkcijom CreateSemaphore i tada se specificira maksimalni broj pristupa, tj
- monotasking (jednoprocesni, monoprogramiranje): u memoriji istovremeno imamo samo jedan program, tj maksimalna vrednost koju može imati interni brojač . Svaki put kada se nit koja čeka semafor realizuje, brojač
istovremeno se izvršava samo jedan proces semafora se dekrementira za jedan. Brojač se može inkrementirati funkcijom ReleaseSemaphore. Ako je stanje
- multitasking (višeprocesni, multiprogramiranje): u memoriji istovremeno imamo više program, istovremeno se internog brojača 0 ( nula ) sve koje čekaju na semafor su blokirane.
Osnovne operacije nad semaforom su:
izvršavaju i više procesa
DOWN - dekrement internog brojača, indikacija da je nit pristupila zaštićenom
Operativni sistem može da izvrši sledeće operacije nad procesima:
resursu i da on više nije dostupan
o kreiranje procesa UP - inkrement internog brojača, indikacija da je zaštićeni resurs ponovo
o uništavanje procesa dostupan
o izrada veza proces – proces roditelj Prilikom pristupa resursu zaštićenom pomoći semafora nit mora čekati na semaforov handle, što blokira nit dok se
o promena stanja procesa semafor ne signalizira.
o promena prioriteta procesa.
Događaj
Event se koristi za slanje signala nit da se neki događaj desio. To je sinhronizacioni objekat upravljan od strane
16. Objasniti pojmove nezavisnih, kompetitivnih i kooperativnih procesa
operativnog sistema, i može mu se pristupiti iz više procesa, ako je imenovan.
I sami procesi mogu kreirati nove procese. U tom slučaju proces koji kreira novi proces zove se roditelj, a novi proces dete, pa Koristi se kada jedna nit mora čekati da druga nit završi neki posao, ili kada nit čeka da se naznači da se neki
je odnos hijerarhijski (u obliku stabla). Između roditelja i deteta možemo imati dve vrste veze: događaj desio. Event može biti u dva stanja:
- proces – roditelj kreira novog procesa i čeka dok proces – dete završi sa radom - signalizirano
- zahtev za čekanje je zadovoljen
- proces – roditelj kreira novog procesa i nastavljaju sa radom oba procesa (rade paralelno)
- nesignalizirano
U odnosu na međusobnu zavisnost toka izvršavanja, procesi se mogu podeliti na: - zahtev za čekanje nije zadovoljen i nit je blokirana
- nezavisne procese, ukoliko ne utiču na izvršenje drugih procesa i ako na njegovo izvršenje ne utiču drugi Event se obično posle signalizacije odmah vraća u nesignalizovano stanje.
Stanje event objekta može eksplicitno postavljeno na signalizovano ili na nesignalizovano. Kada se event objekat
procesi
kreira funkcijom CreateEvent specificira se njegovo stanje i njegov tip.
- kooperativne procese, oni koji jedni na druge utiču, a to su svi procesi koji dele podatke ili bilo kakve resurse. Postoje dva tipa event objekata:
Kooperativni procesi su: deljenje informacija, ubrzavanje rada, modularnost, pogodnost. manual-reset event
Odnos proces – proces roditelj može se opisati na osnovu načina deljenja resursa i načina izvršavanja. Prema deljenju resursa, Mora se resetovati u nesignalizirano stanje funkcijom ResetEvent. Dok je
procesi roditelj i dete mogu se naći u sledećim relacijama: stanje signalizirano, sve niti koje čekaju ili niti koje su specificirale ime
objekta u funkciji čekanja mogu se izvršiti.
- Procesi roditelj i dete dele sve resurse auto-reset event
- Procesi roditelj i dete dele podskup resursa roditeljskog procesa
- Procesi i roditelj ne dele resurse Stanje objekta se resetuje u nesignalizirano svaki put kada se izvrši nit koja čeka na objekat. Ako nema niti koje
čekaju, stanje ostaje signalizirano.
7 8
 Stanje event objekta se može prevesti u signalizirano funkcijom SetEvent.
Mutex
Mutex je objekat za sinhronizaciju koji dozvoljava samo jednoj niti da pristupi zaštićenom resursu, niti koja
poseduje mutex. Mutex-om upravlja operativni sistem. Mutex se kreira funkcijom CreateMutex koja vraća handle
kreiranog mutex-a.Mutex ( mutual exclusion – međusobno isključivanje ) je nesignalizovan kada je posedovan od
neke niti, asignalizovan kada je dostupan. Nit dobija vlasništvo nad mutex objektom specifikacijom handle-a
objekta u funkciji čekanja. Mutex objekat se oslobađa ( signalizira ) funkcijom ReleaseMutex.
Sinhronizacioni objekti se mogu koristiti i za među-procesnu sinhronizaciju. Semafori, event objekti i mutex
objekti mogu biti imenovani kada se kreiraju odgovarajućom funkcijom. Drugi proces može dobiti handle od ovih
objekata korišćenjm funkcija OpenSemaphore, OpenEvent i OpenMutex
18. Kritični segment procesa
Objekat kritične sekcije ( Critical section ) je varijacija mutex objekta. Objekat kritične sekcije može biti korišćen
samo od strane niti istog procesa, ali on pruža mnogo efikasniji mehanizam međusobnog isključivanja od mutex-a. Kritičnom
sekcijom upravlja proces u okviru koga se koristi, a ne operativni sistem.
Kritična sekcija se obično koristi da zaštiti deo koda koji može biti korišćen samo od jedne niti u bilo kom trenutku.
Dok je jedna nit u kritičnoj sekciji ostale niti su blokirane i čekaju oslobađanje kritične sekcije da bi joj
pristupile.
Kritična sekcija je označena tipom CRITICAL_SECTION i mora biti inicijalizovana pre upotreba. Mora biti
dostupna svim nitima u procesu i zbog toga se definiše u globalnom dosegu.
Pozivom funkcije EnterCriticalSection nit zadobija vlasništvo nad objektom kritične sekcije, a vlasništvo
otpušta pozivom funkcije LeaveCriticalSection. Ako je objekat kritične sekcije posedovan od strane druge niti
kada se poziva funkcija EnterCriticalSection, ova funkcija čeka neograničeno dugo sve dok se objekat kritične
sekcije ne oslobodi, a ako se poziva TryEnterCriticalSection nit će samo proveriti da li je kritična sekcija
slobodna, i ući u nju ako jest, a ako nije nastaviće dalje svoje izvršavanje.
Ne postoji nikakva garancija oko redosleda kojim niti istog prioriteta dobijaju vlasništvo nad kritičnom sekcijom, ali
sistem je “fer“ prema svim nitima.
19. Raspoređivanje procesa
Proces u toku svog života prolazi kroz nekoliko redova čekanja. Nakon nastanka, proces se ubacuje u red čekanja za poslove
(job queue), koji obuhvata sve postojeće procese na sistemu. Procesi se mogu nalaziti u raznim stanjima i u raznim lokacijama
(u memoriji, disku, delimično u memoriji, delimično na disku). Svi procesi koju su spremni za rad i nalaze se u radnoj
memoriji, čuvaju se u redu čekanja na procesor, tj u redu čekanja spremnih procesa. Redovi čekanja na procesor po pravilu se
realizuju kao povezane liste, formirane od kontrolnih blokova procesa sa definisanim redosledom izvršavanja procesa.
Redosled se zadaje preko zaglavlja liste (queue header), koje sadrži informacije o početnom i poslednjem kontrolnom bloku u
listi, i pokazivača na sledeći kontrolni blok.Operativni sistem uvodi i poseban red čekanja za svaki ulazno-izlazni uređaj (I/O
queue). Svaki red čekanja na uređaj sadrži povezanu listu kontrolnih blokova procesa koji uređaj zahtevaju.Postoje 2 vrste
redova čekanja:
- Red čekanja na processor
- Redovi čekanja na ulazno/izlazne uređaje
Novi proces se inicijalno postavlja u red čekanja za spremne procese u kome čeka dodelu procesora, nakon čega napušta red i
počinje da se izvršava. Proces koji se nalazi u stanju izvršavanja može:
- Ostati bez procesora kada mu istekne vremenski kvantum
- Napraviti novi proces i čekati u blokiranom stanju da se novi proces završi
- Ostati bez procesora kada se desi prekid
- Postavi U/I zahtev, nakon čega se prebacuje u red čekanja na ulazno/izlazni uređaj, tj postaje blokiran
Proces se vraća u red čekanja na procesor sve dok se ne završi, posle čega oslobađa sve zauzete resurse.
9 10
- često je potrebno da istim podacima istovremeno pristupi više procesa
Zbog ovih nedostataka, postoji potreba da se neki podaci čuvaju odvojeno od adresnog prostora u eksternoj memoriji u obliku
fajlova.
Deo operativnog sistema koji je zadužen za rad sa fajlovima zove se fajl sistem (file system). Vodi računa o strukturi, načinu
imenovanja, načinu korišćenja, o zaštiti i o implementaciji čitavog fajl sistema. Fajlovi mogu biti obicni fajlovi, direktorijumi i
specijalni fajlovi. Obični fajl je niz bajtova. Velicina fajla je jednaka ukupnom broju znakova koje fajl sadrzi. Fajlu se može
pristupiti (čitati ili pisati) počev od bilo kog bajta. Podaci unutar fajla nemaju nikakvu strukturu osim one koju sam korisnik
definiše. U samom fajlu se ne nalaze nikakve informacije o tom fajlu, već su one u fajl sistemu. Fajl sistem čuva sledeće
informacije o fajlovima: ime fajla, jedinstven broj fajla nazvan inode, velicinu u bajtovima, vreme kreiranja, vreme poslednje
izmene, vreme poslednjeg pristupa, pristupne dozvole, vlasnika fajla i grupu kojoj pripada vlasnik fajla. Direktorijumi daju
hijerarhijsku organizaciju celog fajl sistema. Direktorijum su obični fajlovi, ali poseduju strukturu. Direktorijum je lista imena
fajlova i drugih direktorijuma koji se nalaze u njemu. Kernel ne dozvojava procesima da prepravljaju direktorijume. Specijalni
fajlovi se nalaze u /dev direktorijumu i predstavljaju hardverske uredjaje.
Često se pod pojmom fajl sistem podrazumeva struktura direktorijuma i fajlova. Razlikujemo nekoliko tipova fajl sistem:
- FAT32 bolje organizuje disk prostor i particije mogu biti veličine do 2 TB.
- fajl sistem koristi 64 bit-ne adrese i teoretski radi sa particijama do 264 bajta. Korišćenje NTFS tehnologije znači veću
sigurnost, tj. zaštitu i veću toleranciju (i korekciju) greški.
Fajl sistem je smješten na disku. Mnogi diskovi mogu biti podeljeni na jednu ili vše particija.
28. Skriptovi i sistemski pozivi
Aplikacioni programi komuniciraju sa OS-om pomoć u sistemskih poziva, tj. preko operacija (funkcija)
definisanih od strane OS-a. Sistemski pozivi se realizuju pomoć u sistema prekida: korisnički program postavlja
parametre sistemskog poziva na određene memorijske lokacije ili registre procesora, inicira prekid, OS preuzima
kontrolu, uzima parametre, izvrši tražene radnje, rezultat stavi u određene memorijske lokacije ili u registre i vrać
a kontrolu programu. Sistemske pozive č esto podržava i hardver, tj. procesor, na taj nač in što razlikuje dva
režima rada: korisnički režim (user mode) i sistemski režim (kernel mode, system mode, supervisor mode) rada.
Korisnič ki programi mogu raditi isključ ivo u korisnič kom režimu rada procesora, sistemski režim rada je
predviđen za OS. Ako korisnič ki program pokuša izvršiti neku operaciju koja je dozvoljena samo u sistemskom
režimu rada, kontrola se predaje OS-u. Prilikom sistemskih poziva procesor
prelazi iz korisnič kog režima rada u sistemski, OS obradi poziv pa se procesor vrać a u korisnič ki režim rada.
29. MS DOS operativni sistem
MS-DOS je bio originalni operativni sistem za IBM-ove PS-a i njihove klonove. Ovaj 16-bitni operativni sistem, sa
interfejsom na tekst-osnovi, sada je skoro u potpunosti zamenjen sa GUI operativnim sistemima kao sto je Windows 2000 i
Windows XP. MS DOS(Microsoft Disk Operating System) je nastao 1981 godine i ova verzija je bila na disketi i zato je
ostao taj naziv.Neki programi OS su u RAM-u a nekki na disku. Vazan je program koji interpretira naredbe OS, koje unosi
korisnik, nalazi se na disku i zove COMMAND.COM.Bez njega je rad na racunaru nemoguc.Ako dodje do kvara bilo kojeg
tipa, racunar se ponovo startuje sa CTRL+ALT+DEL, tzv.softverski reset racunara. MS DOS je OS razvijen prije Windows
OS kod koga korisnik komunicira sa racunarom u grafickom okruzenju.Kod MS DOS-a komande i zahtjev za startovanje
programa ispisuju se na komandnoj liniji unosom sa tastature,sto podrazumijeva poznavanje sintakse ovog OS.Bilo kakav
drugi tekst MS DOS tretira kao nerazumnjivu poruku i ispisuje na ekranu Bad command or file name. Nakon ukljucenja
racunara testira se hardver i ucitava OS .Nakon prelaska u DOS pojavljuje se tzv.prompt C:\> koji oznacava aktivnu jedinicu
(C:aktivna jedinica,\oznaka korijenog direktorija,>oznaka kraja odzivnog znaka).Odzivni znak ukazuje da je racunar spreman
da izvrsi neku komandu.Iza odzivnog znaka nalazi se kursor.MS DOS dopusta ispisivanje I malih I velikih slova I sve ih tretira
kao velika.Pritiskom na Enter po zavrsetku ispisa komande korisnik saopstava racunaru da treba da izvrsi komandu.
Podaci se moraju organizovati radi cuvanja I efikasnijeg koristenja.Skup srodnih podataka zove se fajl ili teka.Za svaki fajl se
mora uvesti identifikacija.Ona sadrza ime i tip fajla.Ime cini niska od 8 znakova, a tip(ekstenzija) tri znaka.Tip opisuje sadrzaj
fajla.Npr.Arj-arhiva,Bat-niz naredbi upravljackog jezika,Com-izvrsni program, Exe- izvrsni program, Sys-sistemski program,
Dat-podaci, Dbf-datoteka, Doc-dokument u Word-u,Xls-dokument u Excel-u, Gif-slika, Txt-tekst. Spisak fajlova je
direktorij.Direktorij je prostor u memoriji u kojem se evidentiraju poddirektoriji i fajlovi.
13
20. Niti
Niti (engl. threads), to jest laki procesi (engl. lightweight processes, LWP), predstavljaju osnovne celine za izvršavanje koda
pod savremenim operativnim sistemima. Niti su programska celina koja treba da obavi jedan posao. Niti (jedna ili više)
pripadaju jednom klasičnom, tj. teškom (engl. heavzweight) procesu. U klasičnom kontekstu, jedan težak proces ima svoj
programski brojač i druge procesorske registre, tri memorijske sekcije (kod, podaci i stek) i I/O resurse kao što su datoteke i
uređaji. Dobre osobine :
 Vreme odziva (Responsiveness)
 Deljenje resursa (Resource Sharing)
 Ekonomičnost
 Bolje iskorišćenje višeprocesorske arhitekture
Niti kao laki procesi i delovi jednog istog procesa, imaju svoje unikatne resurse i zajedničke resurse sa ostalim nitima istog
procesa. Od unikatnih resursa imaju poseban identifikator niti (engl. thread ID), posebnu vrednost programskog brojača
vrednosti drugih registra procesora, i poseban stek. Sve ostalo (sekcija koda, sekcija podataka, otvorene datoteke, signali)
zajednički su resursi za sve niti jednog procesa.
21. Objasniti pojam mrtve tačke ili zastoja. Koji su uslovi nastanka zastoja?
Kada dva ili više procesa međusobno interaguju, mogu doći u pat-poziciju iz koje se ne mogu izvući. Ovakva situacija se
naziva mrtva tačka (deadlock).
Mrtva petlja – opisuje situaciju u kojoj je trajno zaustavljena aktivnost medjusobno zavisnih procesa. Pojava mrtve petlje je
vezana za zauzimanje resursa. Za pojavu mrtve petlje moraju biti ispunjeni uslovi: zauzimani resursi se koriste u rezimu
medjusobne iskljucivosti; resursi se zauzimaju jedan za drugim, tako da proces, nakon zauzimanja izvesnog broja resursa,
mora da ceka da zauzme preostale resurse; resurse oslobadjaju samo procesi koji su ih zauzeli; postoji cirkularna
medjuzavisnost procesa (prvi proces ceka oslobadjanje resursa koga drzi drugi proces, a on ceka oslobadjanje resursa koga
drzi treci proces, i tako redom do poslednjeg procesa iz lanca procesa, koji ceka oslobadjanje resursa koga drzi prvi proces).
Zamislimo kompjuter sa tape drajvom i CD-rekorderom. Sad zamislimo dva procesa od kojih svaki treba da napravi CD-ROM
od podataka sa trake. Proces 1 zahteva i odobren mu je tape drajv (drajv je uređaj koji omogućuje rotaciju diskova ili traka radi
čitanja i upisa podataka), a proces zahteva i odobren mu je CD-rekorder. Onda proces 1 zahteva CD-rekorder i biva
suspendovan dok ga proces 2 ne vrati. Konačno, proces 2 zahteva tape drajv i takođe biva suspendovan jer je drajv u posedu
procesa 1. Ovo je situacija iz koje nema izlaza.
22. RAM, ROM memorija
RAM memorija, odnosno memorija slobodnog ili proizvoljnog pristupa je dobila naziv prema načinu na koji joj procesor
pristupa - svakoj memorijskoj lokaciji se pristupa ravnopravno, za isto vreme. Da bi se neki program izvršio, mora se učitati u
RAM. Danas je uobičajeno da se u RAM memoriju učitavaju i operativni sistem i aplikativni softver. Tu se uobičajeno nalaze i
podaci sa kojima radimo na našem računaru (slike, tekstovi...). Podaci u RAM memoriji ostaju zapisani samo dok postoji
električno napajanje. Zbog toga se sve što radimo na računaru gubi pri nestanku struje ili isključivanju ukoliko nije bilo
snimljeno. Kada se govori o količini memorije u računaru, misli se na RAM memoriju. Njena najvažnija karakteristika jeste
kapacitet, a na drugom mestu brzina. Ipak, brzina rada računara će prvenstveno zavisiti od količine RAM memorije. Kapacitet
memorije se izražava u bajtovima (odnosno kilobajtima, megabajtima, gigabajtima...). Više o jedinicama mere možete
pročitati u poglavlju o predstavljanju podataka na računaru. Ukoliko memorije nema dovoljno, operativni sistem mora koristiti
tzv. virtuelnu memoriju, što znači da se podaci iz RAMa se stalno moraju snimati i učitavati sa medija spoljne memorije
(tačnije hard diska), što znatno usporava rad računara. Ukoliko memorije ima dovoljno, postavlja se pitanje njene brzine, koja
zavisi od radnog takta matične ploče. Iako je RAM memorija uvek sporija od procesora i keša, ukoliko može da radi na višem
radnom taktu, to može da doprinese ukupnoj brzini sistema.
ROM predstavlja memoriju čiji sadržaj je trajan i nepromenljiv. ROM se može samo čitati, ne može menjati ni brisati. ROM
sadrži najosnovnije programe i podatke neophodne za funkcionisanje računarskog sistema na najnižem nivou. Drugim rečima,
pre nego što se bilo šta učita u memoriju našeg kućnog računara, programi iz ROM-a su aktivni i oni su ti koji ustvari čine
mogućim naš početak rada na računaru. Na PC računaru je ovaj osnovni sistemski softver poznat kao BIOS(Basic
Input/Output System).
30. VMS operativni system
25. oktobra 1977 verzija 1.0 VMS-a je ugledala svetlost dana. Od tada je VMS promenio ime u OpenVMS i promenio
je dva vlasnika, prvo ga je kupio Compaq da bi ga posle preuzeo DEC koji će na kraju opet biti kupljen od strane HP-a.
Uprkos svemu VMS se razvijao i napredovao u kontinuitetu. Danas OpenVMS "trči" na VAX, Alpha, i Itanium
procesorima (HP Integrity). Aktuelna verzija treunto je 8.3-1H1, a takođe postoji i Roadmap za dalji razvoj.Iako
korisnici znaju da »Open« ne znači da će HP otvoriti kod u skorije vreme, sve više i više postoji slobodnog software-a
koji radi pod OpenVMS-om. Slobodna implementacija koja je pod GPL-om takođe postoji i zove se FreeVMS ali je još
uvek u početnom stadijumu. Inače FreeVMS je započet iz straha za budućnpost za OpenVMS-a i primarno radi na x86
sistemima. Sa modificiranim GRUB bootloader-om sistem butuje i moguće je startovati Shell. Dosta stvari je već
implementirano ali fale još neke stvari u odnosu na OpenVMS. OpenVMS se danas koristi na sistemima koji moraju da
imaju visok stepen dostupnosti (high availability). Banke, železnica, industrija za proizvodnju struje, klinkički centri,
vojska i proizođači poluprovodnika pripadaju korisnicima koji cene pouzdanost. »When Downtime Is Not An
Option...« je parola koja se često može pročitati u izveštajima u kojima se navodi da se OpenVMS sistemi jednom u par
godina ponovo startuju. No to nisu iznimke, jer većina sistema radi već deset godina bez da je imala prekid u radu, od
toga ima još VAX sistema.VMS je malo drugačiji od tada pravljenog UNIX-a. VMS je višekorisnički sistem sa
ugrađenim visokim stepenom sigurnosti. A kao desktop sistem je upotrbljiv od kada je portovan i integrisan X11. Što se
tiče mreže, prvo je koristio DECnet da bi kasnije prešao na TCP/IP. Fajlovi u sebi po default-u imaju broj verzije koja
automacki raste kad se nešto promeni. Sistem nikada ne briše stare verzije, nego je to ostavljeno korisniku da sam uradi.
Odlične mogućnosti pravljenja klastera (Cluster) koji ima veoma visoku dostupnost i skoro neograničene mogućnsti
skaliranja krasi ovaj sistem još od davnih dana.Za kućnu upotrebu je OpenVMS besplatan i može da se koristi ako
imate odgovarajući hardware ili emulator
31. WINDOWS operativni system
Jednu od najuspješnijih kompanija današnjice, Microsoft, osnovali su, 1975.godine, Bill Gates i njegov partner Paul
Allen. Kao i svugdje početak je bio težak, ali s radom, željom i vizijom uspjeh nije izostao.Prvi Microsoftov operativni
sistem bio je Windows 1.0. , koji je najavljen 1983. godine, ali je bilo potrebno 2 godine kako bi on bio zvanično izdan.
Tačan datum izdavanja je 20. novembar 1985. godine. Windows 1.0. je dolazio u paketu sa nekoliko programa,
uključujući alat za upravljanje MS-DOS datotekama, Paintom, Windows Writterom, Notepadom, Calculatorom,
kalendarom i jednom igrom, ‘Reversi’. Ovaj OS je zahtjevao minimalno 256 KB prostora, dva pogona za dvostruke
diskete i grafičku kartu, dok je za korištenje većeg broja programa bio potreban HD veličine 512 KB. Sljedeći
Microsoftov OS bio je Windows 2.0 koji je svjetlo dana ugledao 9.decembra 1987. godine. Tada je ovaj operativni
sistem počeo da se koristi u široj upotrebi, pa se tako u mnogim poslovnim prostorima mogao pronaći računar sa
ugrađenim upravo ovim OS-om. Windows 2.0 je imao proširenu memoriju, a i tada su se prvi put pojavile ikone na
radnoj površini, kao i Control Panel, odnosno upravljačka ploča. Već 1988. godine Microsoft je postao najveća svjetska
kompanija kada je u pitanju prodaje softvera.U oktobru 1991. godine realiziran je Windows 3.0, a već u aprilu 1992.
godine pojavljuje se verzija 3.1. koja je prodana u više od milion primjeraka u prva dva mjeseca po izdavanju. Njihov
zajednički uspjeh bio je ogroman te do tada postaju naprodavaniji operativni sistemi sa 10 miliona prodanih primjeraka
u samo 2 godine. Windows je već tada počeo da poprima izgled kakav nam je i danas poznat, a zahvaljujući procesoru
Intel 386 radnje na računaru su se obavaljale mnogo brže.1993. godine Microsoft izdaje Windows NT, 32-bitni
operativni sistem namijenjen za podržavanje zahtjevnijih naučnih programa. Windows 95 je izdan 24. augusta 1995.
godine i u samo 5 sedmica je prodan u sedam miliona primjeraka. Međutim, kako je već tada započelo vrijeme Interneta,
ovaj OS je došao sa podrškom za umrežavanje. Tada su se prvu put pojavili Start izbornik, programska traka, te opcije
za povećanje, smanjivanje i zatvaranje na svakom pojedinačnom prozoru. Te godine je također izdano prvo izdanje
preglednika Internet Explorera. Zahtjevi ovog OS su bili procesor 386 DX ili jači i minimalno 4 MB RAM-a. 25. juna
1998. godine pojavljuje se prva verzija Microsoftovog OS, Windows 98, namijenjenog za široku upotrebu, pa je već
tada postalo uobičajno posjedovanje računara u vlastitim domovima, a dolazi i do internetskog povezivanja. Ovo ujedno
predstavlja i posljednji operativni sistem baziran na MS-DOS-u. Nakon čega se realizira Windows Me, namijenjen
kućnim računarima i prvi put nudi poboljšanu podršku vezanu za muziku, video i još mnogo drugih mogućnosti.
Uključivao je novi Internet Explorer 5.5, Windows Media Player 7 i Windows Movie Maker.Windows 2000
14
23. Virtuelna memorija
Virtuelna memorija je tehnika koja dozvoljava izvršavanje procesa čiji delovi mogu biti smešeteni na sekundarnim
memorijama, tj diskovima. Virtuelna memorija formira apstrakciju u vidu logičke memorije, koju čine radna memorija i
sekundarna memorija i razdvaja korisničku logičku memoriju od fizičke. Količina raspoložive fizičke memorije više ne
ograničava program, pa programeri mogu da pišu programe bez korišćenja tehnike preklapanja (overlay). Pri tome, virtuelna
memorija omogućava izvršavanje programa većih od same fitičke memorije. Koncept virtuelne memorije omogućava
smeštanje osetno većeg broja procesa u memoriju (konkretno delova procesa), čime se povećavaju iskorišćenje i propusna moć
procesora, a bez povećanja vremena odziva (response time) i vremena izvršavanja (turnaround time). Virtuelna memorija
omogućava deljenje datoteka i memorije između različitih procesa na isti način kao i kod deljenja stranica, što omogućava
uštedu memorije i poboljšanje performansi. Koncept virtuelne memorije posebno dolazi do izražaja kod višekorisničkih
operativnih sistema, jer kod prenošenja dijelova programa ili podataka u/iz operativne memorije procesor ne mora da čeka, vec
odmah prelazi na izvršavanje drugog posla. Svaka aplikacija ima svoj virtuelni adresni prostor koji operativni sistem
preslikava u fizičku memoriju. Veličina virtuelne memorije je ograničena samo veličinom zamjenskog prostora na disku.
Jednostavno rješenje korišćeno kod prvih Unix sistema je posebna particija diska koja se koristi samo kao zamjenski prostor.
Kod takvog rješenja prostor diska se dijeli na dva glavna dijela: jedan koji se koristi za straničenje i drugi koji se koristi
za file sistem. Problem sa ovakvim pristupom je nefleksibilnost. Postoje sljedeće osnovne vrste organizacije virtuelne
memorije:
• segmentna,
• stranična,
• segmentno-stranična.
24. Šta je unutrašnja a šta spoljašnja fragmentacija (memorije)?
Fragmentacija se odnosi na neiskorišćenu memoriju koju sistem za upravljanje memorijom ne može da dodijeli procesima.
Postoje dva tipa fragmentacije: interna i eksterna. Interna fragmentacija je dio memorije unutar regiona ili stranice koja je
dodjeljena datom procesu i ne koristi se od strane tog procesa. Interna fragmentacija je prouzrokovana različitom veličinom
dodjeljene memorije i programa koji je učitan u taj dio memorije. Taj dio memorije nije raspoloživ za korišćenje drugim
procesima sistema sve dok dati proces ne završi sa radom ili ne oslobodi dodjeljenu memoriju. Interna fragmentacija ne postoji
kod upravljanja memorijom pomoću dinamičkih particija, kod statičkih segmenata i kod dinamičkih segmenata. Eksterna
fragmentacija je neiskorišćena memorija između particija ili segmenata. Ova memorija nije kontinualna, već se sastoji iz više
manjih dijelova. Eksterna fragmentacija ne postoji kod upravljanja memorijom pomoću statičkih i pomoću dinamičkih
stranica. Za prevazilaženje problema eksterne fragmentacije koristi se tehnika sažimanja ili kompakcije (eng. compaction).
Kompakcija se izvršava u tri faze. Prvo se određuje nova lokacija za svaki blok koji se premješta. Zatim se ažuriraju svi
pokazivači na taj blok u skladu sa novom lokacijom. U trećoj fazi se podaci premještaju na novu lokaciju. Kod segmentacije
program dobija komad memorije koji trazi, npr. prvi trazi 2 MB, drugi 3 MB, treci 1 KB. Kad drugi zavrsi imas rupu u sredini
od 3 MB i to je pojava spoljne fragmentacije. Kod pejdzinga se memorija podeli na komade odredjene velicine npr. 4 KB i kad
programu treba 1 MB on dobije 256 "stranica" od po 4 KB. Ali ako programu treba 5 KB on ce dobiti 2 stranice. To je
unutrasnja fragmentacija. Operativni sistem koji bi podrzavao oba pristupa verovatno ne bi nikako radio, ili bi eventualno
radio poput Multix-a, vise bi vremena trosio na sebe nego na korisne stvari.
25. Upravljanje memorijom, swapping, paging
Možemo razlikovati 3 vrste memorije :
1. eksterna memorija (najvećeg kapaciteta, najsporiji, najjeftiniji)
2. interna memorija (manjeg kapaciteta, brži, skuplji)
3. keš (cache) memorija (najmanjeg kapaciteta, najbrži, najskuplji)
Procesor može izvršavati samo procese koji su u internoj memoriji. Kako je operativna memorija relativno malog kapaciteta,
dolazimo do sledećih problema:
1. proces je veći od interne memorije (i kod monoprogramiranja i kod multiprogramiranja)
11
Professional dolazi sa dosta novih mogućnosti i unaprijeđenom sigurnosti, jednostavnosti pri korištenju, mogućnošću
umrežavanja, pojednostavljenom instalacijom hardvera zahvaljujući podršci za bežične uređaje, USB uređaji… Ovaj OS
je minimalno zahtjevao procesor Pentium 150 MHz, slobodnog prostora na HD-u 320 MB.2001. godine izdan je
Windows XP koji postaje jedan od najprodavanijih Microsoftovih proizvoda. Ostaće zapamćen kao prvi OS kojeg
karakteriše očita brzina i stabilnost. U nekoliko godina XP je imao nekoliko izdanja:2006. godine izdan je operativni
sistem koji je imao najbolji sigurnosni sistem do tada poznat pod nazivom Vista. Ovaj put akcenat je stavljen na
poboljšanje pretraživanja na računaru kako bi se korisniku olakšalo korištenje. Vista je bila dostupna na 35 svjetskih
jezika.2009. godine izdan je trenutno najpolularniji i prema mišljenju mnogih najbolja verzija Windows operativnog
sistema- Windows 7. Ovo je operativni sistem koji je za razliku od svojih predhodnika doživio mnoge promjene u
pogledu surfanja internetom, reproduciranja muzike, video zapisa i fotografija. Prije zvanične objave Windows 7
testiralo ga je više od 8 miliona korisnika širom svijeta, nakon čega je svake sekunde u svijetu prodano 7 primjeraka
ovog OS, što ga čini najprodavanijim u historiji.
32. UNIX operativni sistem
UNIX - je jos jedan operativni sistem koji obezbedjuje mnogo sofisciranije karakteristike radne povrsine, ukljucujuci
visestruku obradu i rasavanje visestrukih zadataka. UNIX je dragocen za poslovne organizacije zbog toga sto moze biti
koriscen na mnogo kompjutera razlicite velicina ( ili razlicitim platformama), moze da podrzi razlicite hardverske uredjaje
(npr. stampace, plotere, itd) i ima brojne aplikacije napisane da rade na njemu.
33. LINUX operativni sistem
LINUX – je mocna verzija UNIX operqativnog sistema, koja je korisnicima postupno potpno besplatno. On nudi
resavanje visestrukih zadataka, menadzment virtuelne memorije i TCP/IP umrezavanje. Linux je bio originalno napisan od
strane Linus Tovards na Univerzitetu u Hesinki u Finskoj 1991.g. On je tada objavio izvorni kod svetu (nazvan otvoreni izvrni
softver). Od tog vremena, mnogi programeri sirom sveta su radili na Linux-u i pisali softver za njega. Linux je klon Unix-a
koji se besplatno može nabaviti i to u više distribucija (zbirki različitih autora). Linux je jedan od retkih sistema koji je
doživeo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno stabilnim sistemima. Kod Linux-ovog jezgra (kernel)
je dostupan (open source) i izdat pod opštom javnom licencom koja se označava kao GPL (General Public
License). Naziv “Linux” se odnosi samo na kernel (core) operativnog sistema. Kernel predstavlja softver koji upravlja
pristupom korisničkih programa hardverskim i softverskim resursima. Sami programi koji se koriste na linux sistemima su
proizvod GNU (GNU is Not Unix) i drugih nezavisnih open source projekata.
34. Distribuirani operativni sistemi
Distribuirani operativni sistemi upravljaju međusobno povezanim računarima, koji su prostorno udaljeni. Potrebu za
povezivanjem prostorno udaljenih (distribuiranih) računara nameće praksa. S jedne strane, prirodno je da računari budu na
mjestima svojih primjena, na primjer, uz korisnike ili uz delove industrijskih postrojenja, koje opslužuju. Na taj način računari
mogu biti potpuno posvećeni lokalnim poslovima, koji su vezani za mjesta njihove primjene, pa mogu efikasno obavljati
ovakve poslove. S druge strane, neophodno je omogućiti saradnju između prostorno udaljenih korisnika, odnosno obezbijediti
usaglašeni rad prostorno udaljenih djelova istog industrijskog postrojenja. Za to je potrebno obezbijediti razmjenu podataka
između računara, posvećenih pomenutim korisnicima, odnosno posvećenih pomenutim djelovima industrijskog postrojenja.
Radi toga, ovakvi, prostorno udaljeni računari se povezuju komunikacionim linijama, koje omogućuju prenos (razmjenu)
podataka, organizovanih u poruke. Na ovaj način nastaje distribuirani računarski sitem (distributed computer system). Za svaki
od računara, povezanih u distribuirani računarski sistem, je neophodno da sadrže procesor, radnu memoriju i mrežni kontroler.
Prisustvo masovne memorije i raznih ulaznih i izlaznih uređaja u
sastavu ovakvih računara zavisi od mjesta njihove primjene i, u opštem slučaju, nije obavezno, pa zato nema ni potrebe da ih
podržava operativni sistem, prisutan na svakom računaru iz distribuiranog računarskog sistema. Ovakav operativni sistem se
naziva i mikrokernel (microkernel), jer ima smanjenu funkcionalnost u odnosu na “običan” operativni sistem.
Mikrokernel ne sadrži sloj za upravljanje fajlovima, jer on nije potreban za svaki od računara iz distribuiranog računarskog
sistema i jer se on, bez problema, može prebaciti u korisnički sloj (iznad mikrokernela), predviđen za korisničke procese. Sloj
za upravljanje procesima se oslanja na sloj za razmjenu poruka, da bi pristupio izvršnoj datoteci (lociranoj na nekom drugom
15
2. nemamo dovoljno memorije da učitamo sve spremne procese (kod multiprogramiranja)
Deo operativnog sistema koji upravlja korišćenjem memorije zove se upravljač memorije (memory manager). Njegov zadatak
je da vodi računa o tome, koji delovi memorije su zauzeti, koji delovi su slobodni, da zauzme potrebnu količinu memorije za
nove procese odnosno da oslobodi memoriju zauzetu od strane nekog procesa, i da upravlja prebacivanjem procesa iz interne u
eksternu memoriju i obrnuto – pri tome mora voditi računa o tome, da procesi ne štete jedni drugima, a ni operativnom
sistemu. U slučaju kada nemamo dovoljno interne memorije, koriste se sledeće tehnike:
1. SWAPPING (prebacivanje procesa) – ako nemamo dovoljno mesta u operativnoj memoriji za smeštanje svih spremnih
procesa, neki se izbacuju na disk. Kada je potrebno, celi spremni procesi iz interne memorije se prebacuju na disk, odnosno
spremni procesi sa diska se prebacuju u internu memoriju.
2. PAGING (straničenje) – delove procesa držimo na disku, učitavaju se po potrebi. Posmatrajmo sada sledeći primer: imamo
računar koji radi sa 16-bitnim adresama, što znači da zna adresirati 64KB virtuelne memorije. Pretpostavimo da ovaj računar
ima ukupno 32KB operativne memorije. Znači i pored toga da “vidi” 64KB, bez virtuelne memorije ne možemo učitati
programe većih od 32KB. Neka su virtuelne stranice (pa i okviri stranica) veličine 4KB. Neka imamo neki proces kome treba
64KB virtuelne memorije i imamo sledeće preslikavanje virtuelnih stranica u okvire za stranice (X označava da data virtualna
stranica nije učitana u internu memoriju)
26. Particije
Sistemi datoteka se skladište na diskovima ili nekom drugom medijumu sekundarne memorije. Svaki disk se može podijeliti
na jednu ili više particija, kao na slici 1, pri čemu na particijama mogu da budu nezavisni sistemi datoteka. Nulti sektor diska
se naziva glavni startni slog (eng.Master Boot Record, MBR) i koristi se za startovanje računara. Tabela particija koja se nalazi
na kraju glavnog startnog sloga sadrži početnu i krajnju adresu svake particije i jedna od tih particija je označena kao aktivna.
Nakon startovanja računara BIOS (eng. Basic Input-Output System) čita i izvršava glavni startni slog. Na osnovu informacije u
glavnom startnom slogu locira se aktivna particija na disku i učitava se u njen prvi blok koji se naziva boot blok u operativnu
memoriju. Program iz boot bloka puni operativni sistem koji se nalazi na aktivnoj particiji. Svaka particija ima boot blok bez
obzira da li se na njoj nalazi operativni sistem koji se može boot-irati ili ne. Osim boot bloka struktura particije diska zavisi od
sistema do sistema. Bitan dio particije je i superblok koji sadrži ključne parametre o sistemu datoteka kao što su: tip sistema
datoteka, veličina sistema datoteka, broj slobodnih blokova u sistemu datoteka i drugi administrativni podaci. Jezgro
operativnog sistema održava superblok u operativnoj memoriji i periodično ga upisuje na disk. S obzirom da superblok sadrži
kritične podatke neophodne za rad sistema, operativni sistem replikuje sadržaj superbloka na disk za slučaj da otkaže dio diska
na kome je upisan superblok. Pored superbloka u particiji se nalaze podaci o slobodnim i zauzetim blokovima datog sistema
datoteka u obliku bitmape ili povezane liste pokazivača. Takođe, u svakoj particiji se nalaze direktorijumi i datoteke koji
pripadaju datom sistemu datoteka.
Particije mogu da budu primarne, logičke i dodatne. Primarne particije su one sa kojih je moguće podizanje operativnog
sistema. Svaki disk mora da ima bar jednu primarnu particiju. Upotrebom više primarnih particija moguće je instalirati i
koristiti više operativnih sistema na istom disku. Logičke particije su particije čija je namjena skladištenje podataka. Sa
logičkih particija se ne može podizati operativni sistem. Dodatne particije omogućavaju prevazilaženje ograničenja koje
postoji po pitanju maksimalnog broja mogućih particija na jednom disku. Dodatna particija može da sadrži više logičkih
particija.
27. Sistema datoteka i fajl sistem
Svakom programu je potrebna mogućnost da sačuva neke informacije – neke podatke procesi mogu čuvati unutar svog
adresnog prostora (promenljive, konstante). Za neke procese to je dovoljno, za neke je potrebno neko drugo rešenje. Nedostaci
čuvanja podataka u internoj memoriji:
- mali kapacitet
- kada proces završi sa radom, podaci se gube
- računar se blokira ili nestane struja – podaci se gube
12
računaru). Sloj za razmjenu poruka se oslanja na sloj za upravljanje radnom memorijom, radi dinamičkog zauzimanja i
oslobađanja bafera, namjenjenih za privremeno smještanje poruka. Sloj za razmjenu poruka nije samo na raspolaganju sloju
za upravljanje procesima. On sadrži sistemske operacije, koje omogućuju razmjenu poruka, odnosno saradnju između procesa,
aktivnih na raznim računarima (ali i između procesa, aktivnih na istom računaru).
35. Windwos Mobile i BlackBerry operativni sistem
Microsoft Windows platforma za mobilne uređaje je već dugi niz godina na tržištu, iako zadnjih godina nije oduševila
razvojne timove niti korisnike. Pritisnut sa svih strana, najpre od glavnog konkurenta Apple-a, Microsoft je odlučio
preseći sve veze sa starom Windows Mobile platformom i okrenuti se posve novoj platformi Windows Phone 7.
Microsoft je uzeo ideju korisničkog interfejsa iz svoga Zune multimedijskog plejera što je prema reakcijama razvojnika
dobar potez jer se u svakom slučaju žele razlikovati od konkurencije. Za razvoj aplikacija na Windows Phone 7
platformi koristi se bilo koji jezik iz .NET verzije, i Visual Studio kao razvojno okruženje. Alati koji su potrebni za
razvoj aplikacija su Windows Phone Developer Tools sa SDK-om koji uključuju Microsoft Visual Studio 2010 Express
for Windows Phone, Windows Phone Emulator, Silverlight for Windows Phone i XNA Game Studio 4.0. Za
dizajniranje korisničkog interfejsa može se koristiti Expression Blend 4.
BlackBerry je brend mobilnih telefona, koji je proizvela firma kanadska Research In Motion (RIM). BlackBerry, za
razliku od drugih telefona, od samog nastanka omogućava sinhronizaciju email-a, kontakata i sadržaja kalendara sa
serverom, u poslovnom okruženju. Ovo čini BlackBerry telefone jednim od glavnih izbora mnogih poslovnih korisnika,
prvenstveno zbog sigurnosti koje nude ovi uređaji, kroz veoma komplikovane algoritme enkripcije (šifriran prenos
sadržaja), tako da to čini BlackBerry uređaje prvenstvenim izborom mnogih vladinih i državnih institucija, kao i
kompanijama kojima je prioritet čuvanje bitnih poslovnih informacija na sigurnom
36. Android, SIMBIAN operativni sistem
Simbian OS je operativni sistem (OS) namenjen mobilnim uređajima i smart telefonima, sa pridruženim
bibliotekama, korisničkim interfejsom, okviri i referentne implementacije zajedničkih alata, originalno razvijen od
strane Simbian Ltd.U 2008 godini, bivši Simbian softver je kupila Nokia i nove nezavisne neprofitne organizacije
koje su se nazvale Simbian Fondacije. Simbian OS je povezivanjem korisničkog interfejsa S60, UIQ (User
Interface Quartz) i MOAP (Mobile Oriented Applications Platform) su doprineli njihovi vlasnici fondacija sa
ciljem stvaranja Simbian platforme kao , Open sorse softvera. Platforma je određena kao naslednik Simbian OS,
nakon zvaničnog lansiranja na Simbian Foundation u aprilu 2009. Simbian platforma je zvanično dostupan kao
open source kod u februaru 2010 godine. Uređaji na Simbian OS su povećali prodaju svojih smart telefona za
46.9% i on je postao najpopularniji mobilni operativni sistem na svetu.
Android , operativni sistem je trenutno najrasprostranjenij operativni sistem za mobilne telefone, zasnovan je na
Linux kernelu i prilagođen je tako da se može koristiti na većini mobilnih uređaja, uključujući pored mobilnih
telefona i tablet računare, laptop računare, netbook računare, smartbook računare, čitače elektronskih knjiga, pa
čak i ručne satove.
Iako je Android Linux distribucija, on po nekim stvarima odstupa od većine standardnih Linux distribucija, npr.
Android nema standardni X Window System ili standardni skup GNU biblioteka pa tako nije u mogućnosti da
pokreće aplikacije razvijene za druge standardne Linux sisteme.
Pokretanje samih aplikacija se, kod Androida, ne vrši direktno, već se aplikacije pokreću u okruženju odvojenom
od ostatka sistema gde dobijaju samo određeni deo sistemskih resursa, pa tako nemaju pristup delovima sistema
koji su im nepotrebni, što donekle poboljšava sigurnost i stabilnost sistema, takođe pri instalaciji aplikacija
korisnik dibija listu svih dozvola koje jedna aplikacija zahteva da bi se instalirala, što korisniku daje mogućnost da
uoči potencijalno štetne aplikacije i obustavi njihovu instalaciju pre nego što dođe do oštećenja.Sa tehničke strane
Android predstavlja Linux operativni sistem razvijen za ARM i x86 arhitekturu i sastoji se od modifikovanog
monolitnog Linux kernela zaduženog za podršku hardvera i funkcija niskog nivoa, skupa biblioteka zaduženih za
dodatne podrške kao što su iscrtavanje grafike, podrška za dekodovanje video snimaka, podrška za SSL enkripciju
itd., u sklopu biblioteka se nalazi i odvojeni Android Runtime koji sadrži osnovne, bazne, biblioteke i Dalvik
virtualna mašina zadužena za pokretanja aplikacija višeg nivoa napisanih u Java programskom jeziku.
16
 Na višem nivou od biblioteka su sistemske aplikacije neophodne za upotrebu sistema od strane korisnika i tu se
nalaze, window manager, menadžer resursa, menadžer instalacionih paketa, kao i aplikacije zadužene za
obavljanje osnovnih funkcija vezenih za mobilne telefone ili uređaj na kom je instaliran Android, na najvišem
nivou se nalaze krajnje korisničke aplikacije, odnosno aplikacije koje direktno koristi korisnik. Ovakva arhitektura
sistema nije iznenađujuća jer predstavlja standardnu arhitekturu Linux sistema gde su segmenti sistema razdvojeni
po nivoima na kojim rade.Za crtanje 3D grafike Android koristi biblioteku zasnovanu na OpenGL ES 2.0
specifikaciji, što ovom sistemu daje mnoge napredne grafičke sposobnosti. Android poseduje i ugrađenu podršku
za multitasking.
37. Sigurnost i zaštita operativnih sistema
Postoji potreba da operativni sistem onemoguć i neautorizovani pristup podacima svakog korisnika. Sigurnost i
zaštita su usko vezani za fajl sistem (o operativnoj memoriji smo ranije prič ali). Dakle, potrebno je onemoguć iti
pristup nekim fajlovima. Sigurnost se odnosi na opšti - filozofski pojam, dok zaštitu predstavljaju usvojeni
principi sigurnosti koji se realizuju na nekom operativnom sistemu. Kada sigurnost fajl sistema može biti
ugrožena?
- viša sila (udar groma, požar, zemljotres...)
- hardverska i softverska greška
- ljudske greške
Jedan od nač ina na koji se branimo od gubitka važnih podataka je pravljenje rezervnih kopija (backupa) koje se
potom č uvaju na sigurnom mestu. Pored ovih sluč ajnih postoje i namerni napadi na sigurnost fajl sistema. Lica
koja žele pristupiti zabranjenim fajlovima mogu biti:
- laici, koji nisu zlobni ali ako im se pruži prilika da “ zavire” u tuđu poštu to ć e i uraditi.
- oni za koje zaobilaženje mehanizama zaštite predstavlja intelektualni izazov.
- oni koji žele da izvuku materijalnu korist iz toga (prevarom, ucenom,...)
- š pijuni (vojni, privredni,...)

17