Vrsta potiče iz Severne i Srednje Amerike, poznata kao štetočina agruma, bresaka i drugih voćaka, ali i niza

ukrasnih biljaka..., dok je u Evropi pojava nove štetne cikade prvo zabeležen u Italiji, gde se sada može
naći na preko 200 vrsta biljaka. Kod nas u Srbiji ova vrsta se nalazi na Listi IA deo II štetnih organizama (
za koje je poznato da su prisutni na ograničenom području Republike, a njihovo unošenje i širenje je
zabranjeno. Najveći rizik za širenje ove cikade predstavlja trgovina ukrasnim biljkama iz zemalja u kojima
je ona već odomaćena., prevozom sadnog materijala u kojem su položena jaja. Odrasle jedinke su duge
5,5-8 mm, široke 2-3 mm, raspon krila 17-18mm, prekrivene pepeljastim voštanim prahom.Imaju široku
glavu, sa relativno krupnim narandžastožutim očima i usnim aparatom za bodenje i sisanje, sa široko
trouglastim ili trapezastim oblikom krila , pa posmatrane odozgo odrasle cikade imaju klinast izgled krila.
Prednji par krila je sive do smeđe boje, dok su zadnja krila takođe široko trouglasta, sivosmeđa sa brojnim
tamnim nervima. M. pruinosa ima jednu generaciju govdišnje. Prezimljavaju jaja, položena pojedinačno ili
u nizovima u pupoljcima, pukotinama i drugim mestima na kori čokota ili drveća.Larve počinju da se pile
sredinom maja, te odlaze na na najmlađe biljne delove (vršne izbojke i najmlađe lišće), slabo su pokretne i
obično se grupišu i grade zajedničku voštanu prevlaku preko tela, koja podseća na tanak sloj pamučne
vate.Tokom ishrane, larve luče obilnu mednu rosu, koju rado konzumiraju pčele, pa bi zato domaći
naziv glasio ,, bela cikada ili ,,medena cikada ili slično.Prva imaga javljaju se sredinom jula, nalaze se u
velikim grupama na biljci, poređena u nizu jedan iza drugoga. Minimalna temperatura za razvoj M.
pruinosa je 13 °C, a maksimalna 31° C. M. pruinosa je široko polifagna gregarna vrsta. Na dugačkoj listi
njenih hraniteljki nalaze se brojne vrste šumskog i ukrasnog drveća, voćke ( jabuka, breskva, dud, kupina,
), vinova loza, mnoge žbunaste i neke zeljaste biljke. Š tete mogu biti dvojake: direktne i
indirektne.Direktne štete se ogledaju u slabijem porastu i slabljenju fiziološke kondicije biljaka, jer larve i
odrasli sišu sokove iz lišća, grančica, grana, izbojaka i plodova domaćina. Na napadnutom lišću
konstantovano je kovrdžanje i ranije opadanje. Indirektne štete nastaju zbog obilnog izlučivanja medne
rose koju zatim naseljavaju gljive čađavice, smanjujući asimilacionu površinu.Biljke, a naročito
plodovi zaprljani mednom rosom gube tržišnu vrednost. Na vinovoj lozi medna rosa privlači ose koje
oštećuju zrele plodove.Usuzbijanju cikade M. pruinosa važno je sprečiti uvoz materijala iz zaraženih
rasadnika. U lokalitetima u kojima je vrsta utvrđena, važno je uništavanje parloga, jer je uočeno da je
tamo najbrojnija.Š to se tiče hemijske zaštite u Srbiji nema dozvoljenih insekticida za suzbijanje ove vrste.
U Hrvatskoj su za suzbijanje ove štetočine dozvoljeni preparati na bazi alfacipermetrina.
CIKADA — METCALFA PRUINOSA (SAY)

Stručna podrška: dipl. ing. zaštite bilja Jelena Perenčević, PSS Sombor
Cikada se tokom jula i avgusta meseca redovno pronalazila na travama kao što je Ambrosia artemisifolija, i u
gradovima i u poljima, a najčešće je bila uočena po parkovima ili manjim šumama na drvenastim biljkama, kao što
su tuja, bagrem, Acerm, Populus i mnoge druge. Ova cikada je polifagna jer se hrani na velikom broju biljaka.
Privlači pažnju pogleda naročito na drvenastim biljkama, zbog uočljive bele navlake duž tanjih stabala. Bele
prevlake na biljkama luči cikada koja je introdukovana sa Mediterana, ali je ovde introdukovana cikada iz Severne
Amerike (Metcalf, Bruner, 1948). Kao novo introdukovana vrsta insekata, brzo se raširilila u kontinentalni deo
Evrope ili u reone slične Severnoj Americi (SAD i Kanada). U Srbiji je prvu pojavu cikade M. pruinosa registrovao
Ljubodrag Mihailović, 2007. godine u parku Košutnjak u Beogradu. Posle njega mnoge PIS službe su redovno
registrovale ovu štetočinu i obaveštavale o pojavi i njenoj štetnosti. Na području južnoslovenskih zemalja otkrivena
je 2002. godine (Maceljski 2002) i kasnije se proširila u istočne reone. Nađena je i u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i
upravo se nalazi u daljoj fazi širenja. Prezimljava u stadijumu jaja koje polaže u koru drveta, položena pojedinačno
ili u nizovima. Larve cikade počinju da se pile početkom juna i razvijaju se u julu. Larve imaju 6 larvenih stupnjeva,
slabo su pokretne, ali odlaze i hrane se obično tamo gde je najjači protok biljnih sokova kao što su tanja stabla i
lišće. Sišu sokove iz floema ili sprovodnih sudova za transport hraniva ili bogatim organskim materijama. Cikade
nemaju pravi sistem za varenje. Imaju neku vrstu „cedila“ pa šećere luče u vidu medne rose, a čvrstu materiju
izbacuju kao voštanu presvlaku. Obzirom da larve nisu pokretne, one ne troše šećere za organsku materiju. Višak
izbacuju u vidu medne rose (slatke aminokiseline, glutaminska i dr.) i složenijih šećera, koji se razlivaju po stablu i
listovima. Štetnost cikade se ogleda u vidu pojave medne rose, eventualno pojave gljiva čađavica i voštane
presvlake koja se lepi za ruke. Što je viša temperatura (jul mesec) larve izbacuju više medne rose, jer je to energetski
višak, imaga lete i troše energiju pa ne luče mednu rosu.

Cikada Metcalfa pruinosa ima samo jednu generaciju godišnje. Suzbijanje se zasniva na poznavanju biologije
štetočine:

a) siše iz floema pa se koriste floem insekticidi kao što su iz grupe neonikotinoida: imidakloprid (Confidor),
tiakloprida (Calypso), tiaametoxama (Actara, Gestical i dr.)

b) larve luče mednu rosu na kojoj se kasnije razvijaju gljive tipa čađavice

c) larve luče voštanu presvlaku koja ih pokriva i insekticidi ne mogu doći u kontakt zbog medne rose i voštane
presvlake.

Da bi se prevazišao ovaj problem, koriste se tzv. floem insekticidi uz dodatak organosilicona ali iz grupe
surfaktanata (površinski aktivnih materija). Kod nas se može kupiti samo surfactant Silwet L 77 u količini 25 ml/100
l vode kada je registrovan kao okvašivač ali u manjim količinama kada nema sposobnost razlaganja voštane
presvlake i izazivanja curenje medne rose. On se veže i razlaže voštanu materiju i smanjuje napon kapi medne rose
tako da insekticidi deluju kontaktno na imaga i larve, a kao sistemici preko floema na larve. Svaki drugi pristup je
komercijalni, a ne stručni.
Redovitim pregledom nasada mandarina uočena je pojava medećeg cvrčka na pojedinim

lokalitetima. Medeći cvrčak je kukac veličine od 5,5- 8 mm, tijelo mu je prekriveno voštanim izlučevinama

pepeljaste boje. Prednja krila su trokutasta, a na bazalnom dijelu ima jedan par crnih točaka. Živi u većim

zajednicama u neposrednoj blizini prometnica a kao izrazito polifagna vrsta za domaćina izabire šumsko

drveće, ukrasno bilje, vinovu lozu, agrume, smokve, breskve, kupine i dr.

Štetnik ima 1 generaciju godišnje. Ličinke izlaze u drugoj polovici svibnja i prolaze 5 razvojnih stadija, a u

srpnju počinje pojava odraslih oblika. Prezimljuje u pukotinama, pupovima i na kori trsova i drveća. Štete

koje pričinjava su izravne i neizravne. Sisanjem na listu i stabljici domaćina utječe na slabiji porast, a

izlučivanjem medne rose na koju se naseljavaju gljive čađavice plodovi gube tržnu vrijednost te

predstavljaju fitosanitarni problem. Neizravne štete proizlaze još iz mogućnosti prijenosa patogenih

virusa i fitoplazmi.

Obzirom da je štetnik registriran na području Vrgorca i Ljubuškog (BiH) te u okolici Dubrovnika još 2006.

za pretpostaviti je da se u dolinu Neretve proširio putem zaraženog sadnog materijala te putem

prometnica. Osim mehaničkog uklanjanja zaraženih izbojai kemijskog suzbijanja koje nije

moguće uvijek kvalitetno provesti u Italiji i Francuskoj primjenjuju se biološke mjere suzbijanja osicom

(Neodryinus typhlocybae). Za kemijsko suzbijanje medećeg cvrčka u RH registrirani su pripravci na

osnovi alfa cipermetrina koji imaju dozvolu za suzbijanje na vinovoj lozi.

Kao izraziti polifag ovaj štetnik mogao bi u skoroj budućnosti prouzročiti štete proizvođačima voća,

povrća i grožđa u dolini Neretve te je nužno pratiti moguće širenje štetnika na druge kulture. Nadalje

javlja se potreba za istraživanjem mogućnosti biološkoj suzbijanja medećeg cvrčka te proširenje

registracija pripravaka koji imaju dozvolu za suzbijanje ovog štetnika u zemljama EU.

MINERI JABUKE

Mineri lista spadaju u grupu opasnih defolijatora voćaka. Oni smanjuju asimilaciju površinu voćke usled čega
nastaje niz štetnih posledica, kao što su fiziološko iscrpljivanje voćaka, podloženost pojavi parazita i štetočina,
slab prirast i slabo dozrevanje letorasta, izmrzavanje, smanjena rodnost i u narednim godinama, slab kvalitet
plodova, a pri izuzetno jakom napadu i sušenje voćaka. Lisni mineri su rasprostranjeni u svim reonima gde se
gaji jabuka, a naročito u plantažnim zasadima gde je monokultura prisutna 15, 20 i više godina. Poslednjih
dvadesetak godina lisni mineri se ubrajaju u ekonomski značajne štetočine jabuke u Srbiji. Nisu retki slučajevi
kada usled masovne pojave lisnih minera dolazi tokom druge polovine vegetacije do defolijacije. Ova pojava je
naročito izražena kada je brojnost minera okruglastih mina (Leucoptera scitella) visoka. Zajedničko za sve lisne
minere je da njihove gusenice miniraju list jabuke i celokupno razviće se odigrava ispod epidermisa lista u
parenhimu. Gusenice prave različite mine po obliku, ali specifične za vrstu, pa se lako po izgledu mine može
utvrditi o kojoj vrsti se radi. Prema dosadašnjim rezultatima ispitivanja slobodno se može red da je na jabuci
najznačajnija i najštetnija vrsta. Leucoptera scitella L. miner okruglastih mina. Visoka brojnost populacije ove
vrsta utvrđena je u reonu Čačka u periodu 1975-1980, kada je u više od 50% zasada jabuke prouzrokovala u toku
jula i avgusta opadanje lišća. Slična pojava je utvrđena i u reonu Subotice, Leskovca, Vladičinog Hana, Gornjeg
Milanovca i dr. reonima gde se gaji jabuka. Prema podacima Injca i sar. (1981) lisni mined pojavili su se masovno
u Jugoslaviji na oko 3.000 h. Štetnost od lisnih minera je vrlo značajna u godini pojave, jer plodovi ostaju sitni, a
šteta je izražena i naredne godine jer cvetni pupoljci bivaju sitni i nedovoljno naliveni sokovima. Pored L.scitella
na jabuci se redovno javljaju i Phylonoricter blancardella Fabr. (Miner tačkastih mina) Ph. Corylifoliella haw.
(miner prozračnih mina), Lyonetia clerckella L. (miner zmijastih mina), Stigmella (Napticula) malella,
Coleophora hemorbiella Scop, i dr. Imajući u vidu velike štete koje lisni mineri prouzrokuju u zasadima jabuke u
godinama masovne pojave, njihovo suzbijanje se nameće kao neophodna mera. Suzbijanje lisnih minera je
veoma otežano zbog njihovog skrivenog načina života, i zahteva dobro poznavanje načina života svih vrsta
minera koji se javljaju u zasadima jabuke.

MINER OKRUGLIH MINA –

LEUCOPTERA SCITELLA
(MALIFOLIELLA)

Miner okruglih mina ne pravi direktne štete na plodu, ali njegove štete mogu biti ekonomski vrlo
značajne. On prventsveno oštećuje listove, hraneći se tkivom ispod epidermisa, i ukoliko ima
više mina na jednom listu, može doći do prevremenog opadanja tih listova. Kao posledica
prevremenog opadanja listova dolazi do retrovegetacije, i voćka se troši obrazujući novo lišće,
što se direktno odražava na prinos u narednoj godini. Druga indirektna šteta je na plodovima, gde
se, ukoliko se prenamnože, kokoni obrazuju u peteljkama plodova, pa takvi plodovi gube tržišnu
vrednost.
Životni ciklus: Miner okruglih mina ima tri generacije godišnje, a u nekim godinama obrazuje i
četvrtu generaciju. Prezimljava u stadijumu lutke. Iz kokona leptiri izleću u vreme početka
cvetanja jabuke, aktivni su danju i brzo kopuliraju. Nakon 2-3 dana počinju da polažu
pojedinačna providna – žućkasta jaja na naličje lista. Ženka može da položi i do 50 jaja. Nakon
desetak dana se pile gusenice koje izgrizaju lisno tkivo do epidermisa lica lista, ne progrizajući
list i praveći minu okruglog oblika, po čemu su dobili i naziv. Gusenica se razvija u mini koju
obrazuje, šireći je kružno hraneći se. Poslednji stadijum gusenice progriza minu i spušta se
pomoću svilenkaste niti radi ulutkavanja. Najčešće obrazuju lutke na naličju lista ili na
plodovima kod peteljke.
Simptomi: Simptomi oštećenja su karakteristične okrugle smeđe mine na licu lišća, prečnika do
10 mm. U okviru mine uočavaju se koncentrični krugovi (izmet minera), a epidermis je izdignut.
Na jednom listu može biti i više mina (i do 50).

Štete: Miner okruglih mina ne pravi direktne štete na plodu, ali njegove štete mogu biti
ekonomski vrlo značajne. On prventsveno oštećuje listove, hraneći se tkivom ispod epidermisa, i
ukoliko ima više mina na jednom listu, može doći do prevremenog opadanja tih listova. Kao
posledica prevremenog opadanja listova dolazi do retrovegetacije, i voćka se troši obrazujući
novo lišće, što se direktno odražava na prinos u narednoj godini. Druga indirektna šteta je na
plodovima, gde se, ukoliko se prenamnože, kokoni obrazuju u peteljkama plodova, pa takvi
plodovi gube tržišnu vrednost.

Praćenje minera okruglih mina: Obavlja se vizuelnim pregledima, metodom otresanja i

feromonima. Na mnogim mestima miner je stalno prisutan ispod praga štetnosti. Međutim, do
prenamnoženja može doći u toku jedne godine, pa je najbolje uvek pratiti brojnost pomoću
feromona. Kao kritičan broj leptira na feromonima tipa Csalomon® se smatra 100 leptira
ulovljenih tokom tri do četiri dana.
Za računanje sume efektivnih temperatura donji prag razvoja je 5,5oC. Sabiranje efektivnih
temperatura počinje 1. jaunara. U Srbiji ne postoji metoda koja je naučno proverena i potvrđena,
ali s obzirom da su ovde navedeni podaci iz Bugarske, verovatno su ključne vrednosti suma
efektivnih temperatura primenjive i kod nas. Početak leta leptira se očekuje pri vrednosti 122 do
177. Početak polaganja jaja prezimljujuće generacije se dešava pri vrednostima 153 do 175. Od
jajeta do imaga je potrebna suma efektivnih temperatura 651 do 746. U Litvaniji se navodi da je
od jajeta do imaga potrebna suma efektivnih temperatura 644, a da je donji prag razvoja 5,27oC.
Suzbijanje: Upotreba insekticida za suzbijanje minera se može izbeći ukoliko se vrši sakupljanje
i uništavanje lišća sa lutkama i izbegava upotreba insekticida sa širokim spektrom delovanja na
početku vegetacije. Ukoliko se insekticidi protiv minera prve generacije primene u pravo vreme,
najčešće nije potrebno vršiti suzbijanje kasnijih generacija.
MINER BELIH MINA –
LITHOCOLLETIS
CORYLIFOLIELLA

Ekonomski manje značajna štetočina. U slučaju masovne pojave asimilaciona površina se

smanjuje ali šteta nije velika. Za razliku od minera okruglih mina – Leucoptera scitella, miner
belih mina pravi manje ekonomske štete. Ukoliko se prenamnoži može da napravi i do 30 mina
na listu. Time smanjuje asimilacionu površinu, ali ne dolazi do defolijacije.
Simptomi oštećenja su karakteristične srebrnkasto bele mine, nepravilnog oblika na licu lista,
veličine do oko 20 mm, u početku crvenkasto mrke boje. List ostaje zelene boje i ne opada.
Često se mine nalaze oko glavnog lisnog nerva.

Živoni ciklus : Ima 3-4 generacije godišnje. Prezimljava kao gusenica u L5 stadijumu u opalom
lišću. Prvi let leptira se beleži krajem aprila-početkom maja, pre cvetanja jabuke. Ženke, nakon
kopulacije,polažu jaja pojedinačno na lice lista. Gusenice se pile nakon nedelju dana i ubušuju u
list praveći malu galeriju ispod ćelijskog zida, a kasnije šire minu ispod epidermisa. Na početku
ishrane gusenica je endofitna, a kasnije epifitna (ishrana mezofilom), tako da se epidermis
podigne i mina postaje srebrnastobela. Nakon oko mesec dana gusenica se unutara mine pretvara
u lutku, kasnije za 1-2 nedelje (od sredine juna do kraja jula za 2.generaciju, a od sredine avgusta
do kraja septembra za 3. generaciju) pojavljuje se imago.
Suzbijanje : Prvo prskanje se sprovodi nakon ulova prvih leptira sa feromonskim
mamcima.Tretman protiv prve generacije sprovodi se u maju odmah posle cvetanja,a protiv
druge generacije početkom juna. Suzbijanje lisnih minera se sprovodi sledećim preparatima :
Calypso, Insegar , Confidor idr.
Prisutnost i brojnost lisnih minera se može pratiti vješanjem žutih ljepljivih ploča. Na ovaj način se

može vršiti i suzbijanje odraslih jedinki minera lista.

Suzbijanje štetnika iz ove grupe je otežano zato što se štete primjećuju tek kada se ličinka ubuši u tkivo

lista, a ona je zaštićena u tkivu lista.

Mjere suzbijanja su različite. U toku vegetacije sakupljati listove na kojima primjetimo mine i uništiti ih

spaljivanjem. Tijekom jeseni sakuplja se opalo lišće, struže se stara, ispucala kora. Plitkim prekopavanjem

površine zemljišta uništavaju se vrste koje prezimljavaju u plitkom površinskom sloju.

U sjetvi i sadnji poštovati plodored. Saditi biljke koje svojim mirisom tjeraju odrasle jedinke. Koristiti

feromonske klopke ili klopke koje su kombinacija svjetlosnih i feromonskih klopki. Puštanje u prirodu ili

zatvoren prostor parazitske kukce.

Koristiti prirodne insekticide tijekom leta odraslih kukaca. Možemo koristiti prirodne insekticide na bazi

neem-a, ljute paprike, buhača i druge.

Za suzbijanje ličinki se koriste preparati koji u sebi sadrže bakteriju Baccilus thuringiensis. Prilikom

ubušivanja ličinke u list ova bakterija dolazi u probavni trakt ličinke i izaziva njezino uginuće.

Myzus persicae Sulz. - zelena breskvina vaš

Znaĉaj i štetnost. Raširena je svuda, a pogotovo tamo gde ima mnogo bresaka, koje su joj zimski
domaćini. Štete nanose i larve i odrasli isisavanjem biljnih sokova, ali su znaĉajnije indirektne štete. Pri
gajenju npr. krompira i paprike u polju, najvaţniji problem su viroze koje prenose lisne vaši (najviše
zelena breskvina, preko 180 virusa), što je naroĉito opasno za semenske useve.
Opis. Beskrilne vaši su ovalnog oblika, zelene ili ţućkaste, pa ĉak i crvenkaste boje (Sl. 86), duge oko 2
mm. Kod krilatih jedinki (1,9-3,3 mm), glava i grudi su tamnomrki, a trbuh ţućkastozelen, sa tamnim
popreĉnim linijama na leĊima, koje se u središnjem delu spajaju u veću, nepravilnu mrlju (Sl. 87). Na
glavi se nalaze tuberkule (rošĉići) u osnovi pipaka.
Biologija. Vrsta je holocikliĉna i heteroeciĉna. Prezimljava u stadijumu jajeta (sjajnocrno) na breskvi, a
reĊe na šljivi, trešnji i mareli. U proleće na breskvi daje nekoliko generacija beskrilnih ţenki, a sredinom
maja javljaju se krilate jedinke koje prelaze na krompir, grašak, spanać, pasulj, papriku, paradajz, mrkvu,
kupusnjaĉe, duvan, kukuruz i druge letnje domaćine (više od 500 vrsta ukupno), pa i na ukrasne biljke. U
zaštićenom prostoru najĉešće oštećuje krastavce, papriku i salatu. Odrasli i larve sišu sokove iz lista,
pupoljka i cveta, a luĉe i obilnu mednu rosu, na kojoj se razvija ĉaĊavica. U stakleniku se stalno
razmnoţava partenogenetski, a u letnjem periodu dolazi i do uletanja jedinki spolja. Vaši nanose
znaĉajne direktne štete, pa se smatraju najvaţnijim štetoĉinama paprike. Madjarski autori navode da je
pojava vašiju slaba ako je naseljeno do 10% biljaka, srednja kada je naseljeno 10-20%, a jaka kada je
naseljeno preko 20% biljaka. Posle doletanja prvih krilatih jedinki na papriku, obiĉno se kroz 5-10 dana
javljaju prve kolonije, a ako je povoljno vreme, 10-15 dana od naseljavanja moţe uslediti gradacija.
Dinamika populacija lisnih vašiju moţe se pratiti ţutim lovnim posudama.
Mere suzbijanja: uništiti glavne biljke hraniteljke ili redovno prskati u rasadnicima da biljke budu bez
vašiju (naroĉito zelene breskvine); pravilnim odrţavanjem raznolikih ţivotnih staništa po obodima
parcela, kao i u vetrozaštitnim pojasevima (zbunje i drveće) stimulisati razmnoţavanje bubamara,
zlatooka i drugih predatora i parazitoida; insekticide koristiti pri pojavi krilatih jedinki ili njihovih
potomaka. Suzbijanje treba izvesti u vreme intenzivnog naseljavanja, a kritiĉan broj predstavlja 20%
naseljenih biljaka. Vršiti višekratna tretiranja aficidima navedenim kod crne repine vaši (uz povremenu
zamenu grupa insekticida).

Nezara viridula L. - zelena mediteranska stenica (Heteroptera, Pentatomidae) Rasprostranjenost i znaĉaj.

Ova stenica je kosmopolitska vrsta, rasprostranjena u tropskim i suptropskim podruĉjima Evrope, Azije,
Afrike, Amerike i Australije. Do nedavno je ţivela preteţno na Mediteranu, meĊutim, globalno
otopljavanje je verovatno omogućilo pomeranje njenog areala rasprostranjenosti i štetnosti daleko na
sever, pa i u Srbiju (Kereši i sar., 2011). Pošto je nova u našoj fauni, biće detaljnije opisana. U biljke
hraniteljke ubrajaju se brojne voćke, ukrasne, ratarske i povrtarske biljke, kao i korovi (preko 200 biljnih
vrsta iz razliĉitih familija). Ekonomski znaĉajne štete priĉinjava soji, pasulju, boraniji, kupusu, kineskom
kupusu, drugim kupusnjaĉama, citrusima, tikvama, paprici, paradajzu, krompiru, mangu, orhidejama,
pamuku i dr.
Opis. Odrasle jedinke Nezara viridula su u obliku štita, veliĉine 12-15 mm, a širine 7- 8 mm. One su
preteţno zelene, ali postoje tri varijeteta obojenosti: 1. jednobojno zelen (forma smaragdula, sl. 164), 2.
zelen sa relativno širokom ivicom krem boje na prednjem delu glave i pronotuma (forma torquata, sl.
165) i 3. crvenkasto smeĊ (brunea, sl. 166). Od sliĉne vrste, Palomena prasina, N. viridula se razlikuje po
3-5 belih pega na gornjem delu scutellum-a, kao i po prozirno zelenom opnastom delu krila. Jaja su bela
(Sl. 167) do svetlo ţuta ili narandţastoruţiĉasta (pri kraju embrionalnog razvića), veliĉine 1,2 x 0,75 mm,
buretasta, sa poklopcem u obliku diska na vrhu. Larve prvog uzrasta su narandţaste, a drugog do
ĉetvrtog crne, sa 4 reda krupnih belih pega na trbuhu. Larve petog uzrasta su preteţno zelene, takoĊe sa
4 reda belih pega na trbuhu, ali i sa crvenkastim pegama sredinom trbuha i po obodu tela.
Biologija i štetnost. N. viridula u toplijim klimatima ima 4-5 generacija godišnje, a kod nas, verovatno,
bar dve. Prezimljava u stadijumu imaga (uglavnom forma brunea), skrivajući se ispod kore drveća, ispod
opalog lišća ili na drugim mestima koja joj omogućavaju zaštitu tokom zime, pa i u zatvorenom prostoru
(stanovima i dr.). Sa porastom temperature u proleće, odrasle stenice izlaze iz skrovišta i poĉinju da se
hrane, pare i polaţu jaja. Ţenka polaţe do 300 jaja, jedno uz drugo u jajnim leglima šestougaonog oblika,
sa 50 do 60 jaja (po nekim autorima 30-130), na naliĉje lišća. Embrionalno razviće traje pet dana u leto, a
dve do tri nedelje u rano proleće i kasnu jesen. Larve prvog uzrasta se ne hrane, a zadrţavaju se u grupi
da bi odvratile predatore udruţenim delovanjem hemijske odbrane. Prvo presvlaĉenje nastupa posle tri
dana, kad larve drugog uzrasta poĉinju da se hrane. Drugi uzrast traje pet, treći i ĉetvrti po sedam, a peti
uzrast osam dana. Kompletan ciklus razvića moţe se završiti za 65 do 70 dana u toku leta. Najveća
aktivnost i najbrojnije populacije beleţe se u letnjim mesecima, kada se jedinke ĉesto u većim grupama
nalaze na ivicama polja, a manje ih je u sredini. Usni aparat N. viridula je za bodenje i sisanje, pa ona siše
sokove iz svih nadzemnih biljnih delova, mada najradije iz rastućih izdanaka (mladica) i plodova u zrenju.
Napadnuti izdanci blede ili ĉak uginjavaju. Posledice oštećivanja plodova, usled uboda, su prvo blede (Sl.
169), a kasnije tamno smeĊe ili crne pege, koje smanjuju kvalitet i izgled, odnosno trţišnu vrednost
plodova. Rast mladih plodova je usporen i oni su ĉesto bledi i otpadaju sa biljaka. Pored vizuelnih šteta,
dodatno dolazi do mehaniĉkog prenošenja bakterija i gljiva koje prouzrokuju pegavost, truleţ i druga
oboljenja. Kod nas su znaĉajne štete od N. viridula prvi put zabeleţene u septembru 2011. godine, na
poljima soje, ali i u baštama na Ĉeneju, Temerinu, Zmajevu i drugim naseljima u okolini Novog Sada i
drugih mesta u Vojvodini (Kereši i sar., 2012a). Štete su bile izraţene uglavnom na povrću (paradajz,
paprika) u baštama, ali ĉak i na bobicama vinove loze. U 2012, već sredinom avgusta je zabeleţena na
duvanu, soji, boraniji, paradajzu, paprici, kukuruzu šećercu i drugim biljkama, na još većem broju
lokaliteta nego prethodne godine (Kereši i sar., 2012b). Krajem maja 2014, kod jednog proizvoĊaĉa ruţa
u Novom Sadu, naĊena su jaja na naliĉju lišća, iz kojih su se uskoro ispilele larve.
Mere zaštite od ove stenice podrazumevaju primenu integralnih metoda. Na manjim površinama pod
povrćem, moguće je sakupljanje i uništavanje jajnih legala, larvi i odraslih jedinki. U organskoj
proizvodnji povrća u SAD-u, preporuĉuje se suzbijanje korova, ĉuvanje prirodnih neprijatelja, a
dozvoljena je primena kaolin gline i preparata na bazi insekticidnih sapuna. U mnogim zemljama gde ova
štetoĉina predstavlja problem, uvedena je biološka kontrola (pomoću parazitoidnih muva i osa), tako da
insekticidi nisu potrebni.

Crveeni pauk

Na dvogodišnjim granama, u račvama grana i pukotinama kore se nalaze crvena okrugla jaja
veličine oko 0,15 milimetra. Kada se ispile na naličju listova se lupom mogu naći grinje crvene
boje veličine 0,3 do 0,5 mm. Ishranom menjaju boju lista, ali to znači da su štete već uzele maha.
Ako je brojnost velika, mogu se naći i na licu lista, kao i na plodu.
Oštećuju list, koji menja boju, najpre u žućkastu, a zatim u bronzanu. Grinje ishranom
povećavaju transpiraciju i smanjuju proizvodnju hranljivih materija, te su plodovi sitni. Grane na
kojima je oštećen list ne ulaze spremno u zimu, a pupoljci na njima nemaju dovoljno hrane za
diferenciranje u generativne. Tokom jakog napada ove štetne grinje oštećuju i pokožicu plodova.

Životni ciklus : Ima četiri do šest generacija godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja. Piljenje larvi
počinje u fazi roze pupoljka, a najintenzivnije je obično početkom cvetanja. Pauci se hrane na
naličju listova. Jedna ženka položi 50 do 150 jaja. Razvoj larve traje oko dve nedelje. Ženka živi
18 do 40 dana, pa se već naredne generacije počnu preplitati. Već početkom juna su u voćnjaku
zbog toga prisutna i jaja i larve i odrasle grinje. Od početka avgusta deo ženki počinje da polaže
zimska jaja.
Suzbijanje : Vrši se akaricidima samo ukoliko je brojnost iznad praga štetnosti, a zastupljenost
predatora mala. Svaka fenofaza razvoja jabuke ima drugačiju vrednost praga štetnosti! Treba
naizmenično primenjvati akaricide različitog mehanizma delovanja pri svakom narednom
tretmanu. Tretiranje je najbolje izvoditi uveče i noću uz primenu većih količina tečnosti, jer ni
jedan akaricid nije sistemik tako da grinje moraju moraju doći u kontakt sa preparatom.
Tretiranje svakog drugog ili trećeg reda akaricidima doprinosi očuvanju prirodnih neprijatelja.

Panonychus ulmi Koch

Voćni crveni pauk odavno je poznat kao štetnik voćaka, a tek od 1960. godine postaje važnijim
štetnikom plantažnih nasada jabuka, najprije u Međimurju, a kasnije i drugdje u Hrvatskoj. Međutim,
od tada se brojnost populacija općenito smanjuje pa se smatra da pojava ovog pauka postaje
problem samo tamo gdje je izazvan nekom pogrešnom mjerom. Postoji više teorija o osciliranju
pojave crvenog pauka.

Štetnik napada
Lišće.

Opis štetnika
Odrasli oblici vidljivi su golim okom. Tijelo im je kruškolikog oblika i jarko crvene boje. Ženke su duge
od 0,4 do 0,7 mm i puno su veće od mužjaka. Na tijelu imaju jake dorzalne dlačice koje nastaju iz
bjelkastih tuberkula.

Jaja su gotovo sfernog oblika, veličine 0,13 mm u promjeru te imaju dugu apikalnu vlas.
Razlikujemo zimska i ljetna jaja. Zimska jaja su cigla-crvene boje, dok su ljetna veličinom manja i
slabije pigmentirana pa su svijetlo crvene ili narančaste boje.

Ličinke su najprije narančaste, a kasnije pocrvene. Prvi stadij ima tri para, a ostali četiri para nogu.

Biologija i životni ciklus štetnika

Ovaj pauk prezimi u stadiju zimskih jaja koja se javljaju već u kolovozu. Odrasle ženke žive 12 do 18
dana. One odlažu dnevno 1 do 5 jaja, ukupno 10 do 30, a maksimalno do 70. Jaja su položena oko
pupova na jednogodišnjim i dvogodišnjim grančicama, često i na starom drvu i u ozljede na
granama, vrlo često u velikim nakupinama pa se iz daljine nazire crvena boja pojedinih zaraženih
dijelova biljke. Krajem ožujka i u travnja počinju izlaziti iz jaja ličinke i to obično par dana prije
otvaranja pupova što rezultira ugibanjem ličinki zbog nedostatka hrane. Izlazak ličinki može trajati 20
do 30 dana. Odmah odlaze na naličje lista gdje sišu. Tijekom razvoja prolaze kroz tri stadija, nakon
kojih slijedi po jedan stadij nimfe koja miruje. Svaki od tih 6 stadija traje 1 do 2 dana što znači da
ličinka završava svoj razvoj za 7 do 10 dana. Nakon jednog do 4 dana ženke počinju odlagati ljetna
jaja na naličju lišća. Stadij jaja traje 5 do 11, a ponekad i više dana. Razvoj zimskih jaja traje 170 do
230 dana te ona moraju biti izvrgnuta niskim temperaturama kako bi iz njih mogle izaći ličinke.
Generacije se isprepliću tako da istovremeno imamo ljetna jaja, ličinke, nimfe i odrasle oblike.Dužina
životnog ciklusa ovisi o temperaturi i vlažnosti (optimalna temperatura je 23 do 25 ° C i relativna
vlažnost zraka 50 - 70%). Visoke temperature i niska vlažnost zraka ubijaju jaja i mogu prekinuti
razmnožavanje grinja.

Vrsta ima 6 do 7 generacija godišnje.

Štete koje izaziva štetnik

Crveni voćni pauk može uzrokovati velike štete u voćnjacima. Isprva se pojavljuju žućkaste točkice
koje ubrzo poprimaju ljubičastocrvenkastu ili ljubičastosmeđu boju. Koncentrirane su uz žile na lišću.
Te se točkice spajaju i list se počinje sušiti. One nastaju uslijed sisanja koje uzrokuje raspadanje
klorofilnih zrnaca i koagulaciju protoplazme u ubodenim stanicama. Process fotosinteze je reduciran,
a dolazi i do gubitka vode. Kasnije napadnuto tkivo nekrotizira. U ljeto lišće počinje žutjeti, smeđiti ili
poprimati karakterističan olovni izgled. Ono može prijevremeno početi i opadati s grana. U proljeće,
ličinke i nimfe podrijetlom iz zimskih jaja mogu se sakupiti te tada uzrokuju lomljenje i deformaciju
izbojaka na kojima su nastanjene.

Štete su najveće u vrijeme kretanja voćaka. Najjači napad je za vrijeme zadnjih generacija. Jedna od
posljedica napada crvenog voćnog pauka jest i nenormalan razvoj plodova te slabiji razvoj pupova
što može uzrokovati štetu i iduće sezone.

Zaštita od voćnog crvenog pauka

Pragom odluke smatra se 500 do 1.000 jaja na dužinski metar grančice. Nakon cvatnje pragom
tolerantnosti smatra se 3 do 5 pauka po listu ili 1.000 do 2.000 pauka uhvaćenih metodom 100
udaraca.

Sredinom i krajem ljeta preporučuje se tretiranje ako se po listu nađe više od 8 pauka.

Zimsko prskanje provodi se u vrijeme kretanja vegetacije mineralnim uljima te uljanim

organofosfornim insekticidima. No tu mjeru sve više zamjenjuje tretiranje selektivnim akaricidima u
vrijeme kada je oko 30% ličinki izašlo iz zimskih jaja.

Neki fungicide također smanjuju populacije voćnog crvenog pauka isto kao i prirodni neprijatelji kao
što je grabežljiva grinja Typhlodromus pyri Sch., božja ovčica te neke vrste stjenica.

Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi)

Opis: Na napadnutom lišću isprva se vide žućkaste točkice koje ubrzo poprimaju ljubičastocrvenkastu ili
ljubičastosmedu boju, a koncentrirane su uz žile. Ove se pjege spajaju, i list se suši. Često se list deformira. Pri
kasnijem napadu lišće je svjetlije, žuti i suši se, a može posmeđiti i otpasti. Zimska su jaja na rozgvi crvena,
velika 0,1- 0,15 mm, te se njihove nakupine, koje su najviše koncentrirane uz pupove i koljenca, vide i prostim
okom. Najviše ih ima na dvogodišnjem drvu, manje na jednogodišnjem, a najmanje na starijem drvu. Ličinke su
isprva narančaste, a kasnije crvene, dok su odrasli oblici jarko crvene boje, dugi 0,3-0,4 mm. Zadržavaju se na
naličju lišća u finoj paučini. Ljetna se jaja nalaze na naličju lišća uz žile, svijetlo crvene su do narančaste boje,
katkada i bezbojna.
 Štetnost: Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) napada vinovu lozu i voćke. Osim ove vrste, lozu mogu
napasti i neke druge vrste crvenih pauka. Najveće štete nastaju u vrijeme kretanja loze ako je zaraza jaka. U
posljednjih tridesetak godina svuda u svijetu, pa tako i u nas, naglo je porasla pojava crvenih pauka, kako na
vinovoj lozi, tako i na voćkama. Štoviše, crveni pauci nisu ranije bili uopće smatrani štetnicima vinove loze.
Razloga za povećanje njihove štetnosti ima više. Jedan je upotreba insekticida širokog spectra djelovanja kao
I fungicida koji pogoduju jačem razmnožavanju crvenog pauka (kaptan, tiran, ditianon, folpet, dodine)
povečavanjem plodnosti I duljine života, te uništavanjem njegovih prirodnoh neprijatelja. Novi uzgojni oblici,
pojačana gnojidba i vremenske prilike također su pozitivno djelovali na povećanje pojave i štetnosti crvenih
pauka.

Biologija: Voćni crveni pauk prezimi kao zimsko jaje, kojih katkada na 1 dužnom metru rozgve ima i više
tisuća. U travnju započinje izlazak ličinki iz jaja, obično nekoliko dana prije kretanja vegetacije, i traje oko
mjesec dana. Razvoj ličinki završava se za desetak dana, kada se pojavljuju odrasli oblici, koji nakon oplodnje
odlažu ljetna jaja. Ovakav se razvojni ciklus ponavlja nekoliko puta u toku godine, jer crveni pauk u našim
uvjetima ima na godinu 6-8 generacija. Toplo i suho vrijeme pogoduje razvoju ovih štetnika, pa u povoljnim
godinama u polovici ili još češće na kraju ljeta maksimalno se poveća broj crvenih pauka na lozi.

Suzbijanje:
Na brojnost i dinamiku populacije Panonychus ulmi utječe čitav niz faktora:

 temperatura od 220C povoljna je za razvoj, uz relativnu vlagu zraka od 60-75%

 kiša ne ometa štetnost, jer sišu na naličju lišća
 jači vjetar pomaže u širenju zaraze
 na svjetlijim terenima jači je napad, zbog bogatijih asimilata u lišću
 dušik potencira razvoj (važna ujednačena gnojidba)
 ditianon i piretroidi forsiraju razvoj štetnika
 mankozeb i propineb jako usporavaju razvoj crvenog pauka
 neutralni su klorpirifosmetil i biotehnički insekticidi

U razvoju je važno napomenuti da stadij jaja traje koliko i stadij ličinki, pa je pri suzbijanju važno izabrati
pripravke koji imaju larvicidno, adulticidno i ovicidno djelovanje. Istraživanje građe jaja pokazuje da tek pred
kraj razvoja embrij kontaktira s vanjskom atmosferom (kroz stigme), pa je u toj fazi podložan na učinak
akaricida sa fumigantnim djelovanjem. Stoga su idealni akaricidi koji djeluju fumigantno, a suzbijaju odrasle
pauke i jaja. Pravi termin primjene je u momentu kada 30% ličinki iziđe iz zimskih jaja (odnosi se na prve
izlaske ličinki, kada se opet javlja problem temperatura za fumigantno djelovanje).
Tijekom vegetacije preporuča se primjeniti akaricide koji djeluju na jaja i pokretne stadije pauka (ovicidno,
larvicidno i adulticidno djelovanje). Krenimo redom:
a) zimsko tretiranje provodi se u početku bubrenja pupova uljnim pripravcima (BIJELO ULJE, CRVENO
ULJE,MODRO ULJE, MINERALNO SVIJETLO ULJE) i to je mjera koja zamjenjuje preporuku primjene
akaricida u momentu kad prvih 30% ličinki iziđe iz zimskih jaja. Prag odluke je 500-1.000 jaja na dužni metar
grane. Napominjemo da je za zimsko tretiranje važna kvalitetna aplikacija (kupanje voćke). Ulje mehanički
zagušuje "disanje" embrija u jaju.
b) ako nije provedeno prvo tretiranje ili se iz bilo kojeg razloga utvrdi jača populacija voćnog pauka (oko
30% napadnutih listova) u fenofazi duljine izboja 10-20 cm potrebno je ponoviti tretiranje i to primjenom
selektivnih akaricida (etoksazol, abamectin, fenpiroksimat, fenazakvin, klofentezin, spirodiklofen)
c) tretiranje početkom ljeta provodi se u slučaju da je 70% lisne mase napadnuto voćnim paukom
 d) sredinom i krajem ljeta ponovo se provodi tretiranje akaricidima
Kako smo već napomenuli, gustoća populacije Panonychus ulmi podložna je jakim oscilacijama pa navedene
preporuke nisu recept, nego okviran plan kojeg se treba držati u slučaju ozbiljne ugroze od napada. Poneke
godine (naročito s vlažnim i hladnim proljećima i ljetima) nećemo ni zabilježiti značajniji napada štetnika.

Važno je sustavno pratiti intenzitet pojave pauka uzimanjem uzoraka grana i izboja tijekom zime i
brojanjem jaja po metru dužnom. Tijekom vegetacje utvrđuje se postotak zaraženih listova. U manjem nasadu
pregleda se do 100 listova. Preporuča se provoditi metodu otresanja grana, koja nam daje prag odluke 2.000-
3.000 pauka na 100 udaraca (20-30 pauka na 1 udarac).
Prilikom tretiranja obvezatno je povećati utrošak škropiva i postići dobru pokrovnost, jer svi djelotvorni pripravci
imaju kontaktni učinak, a većina pauka siše na naličju lišća što predstavlja dodatan problem kod suzbijanja.
Prednost treba dati akaricidima koji imaju trostruki način djelovanja: ovicidan, larvicidan i adulticidan.
Voditi računa o karenci primjenjenih pripravaka.

CRVENI VOĆNI PAUK

Opis: Na napadnutom lišću isprva se vide žućkaste točkice koje ubrzo poprimaju
ljubičastocrvenkastu ili ljubičastosmedu boju, a koncentrirane su uz žile. Ove se pjege
spajaju, i list se suši. Često se list deformira. Pri kasnijem napadu lišće je svjetlije, žuti
i suši se, a može posmeđiti i otpasti. Zimska su jaja na rozgvi crvena, velika 0,1- 0,15
mm, te se njihove nakupine, koje su najviše koncentrirane uz pupove i koljenca, vide i
prostim okom. Najviše ih ima na dvogodišnjem drvu, manje na jednogodišnjem, a
najmanje na starijem drvu. Ličinke su isprva narančaste, a kasnije crvene, dok su
odrasli oblici jarko crvene boje, dugi 0,3-0,4 mm. Zadržavaju se na naličju lišća u
finoj paučini. Ljetna se jaja nalaze na naličju lišća uz žile, svijetlo crvene su do
narančaste boje, katkada i bezbojna.

Štetnost: Crveni voćni pauk (Panonychus ulmi) napada vinovu lozu i voćke.
Osim ove vrste, lozu mogu napasti i neke druge vrste crvenih pauka. Najveće štete
nastaju u vrijeme kretanja loze ako je zaraza jaka. U posljednjih tridesetak godina
svuda u svijetu, pa tako i u nas, naglo je porasla pojava crvenih pauka, kako na
vinovoj lozi, tako i na voćkama. Štoviše, crveni pauci nisu ranije bili uopće smatrani
štetnicima vinove loze. Razloga za povećanje njihove štetnosti ima više. Jedan je
široka upotreba nekih insekticida (DDT, karbaril, partion) i fungicida (kaptan, tiram,
ditlanon, folet, dodine), koji pogoduju jačem razmnažanju crvenih pauka (povećanjem
plodnosti i duljine života, uništavanjem prirodnih neprijatelja). Novi uzgojni oblici,
pojačana gnojidba i vremenske prilike također su pozitivno djelovali na povećanje
pojave i štetnosti crvenih pauka.

Biologija: Voćni crveni pauk prezimi kao zimsko jaje, kojih katkada na 1
dužnom metru rozgve ima i više tisuća. U travnju započinje izlazak ličinki iz jaja,
obično nekoliko dana prije kretanja vegetacije, i traje oko mjesec dana. Razvoj ličinki
završava se za desetak dana, kada se pojavljuju odrasli oblici, koji nakon oplodnje
odlažu ljetna jaja. Ovakav se razvojni ciklus ponavlja nekoliko puta u toku godine, jer
crveni pauk u našim uvjetima ima na godinu 6-8 generacija. Toplo i suho vrijeme
pogoduje razvoju ovih štetnika, pa u povoljnim godinama u polovici ili još češće na
kraju ljeta maksimalno se poveća broj crvenih pauka na lozi.

Suzbijanje: Ujednačena i pravilna gnojidba, bez pretjerane upotrebe dušika,

smanjuje opasnost od voćnog crvenog pauka. Zimsko se prskanje drži potrebnim kada
se na dužnom metru nađe više od 500-1000 jaja, kod nekih sorti čak 5000. U vrijeme
razvoja izboja suzbijanje se drži potrebnim ako je zaraženo preko 60-70% listova, a
ljeti kad je zaraženo preko 30-45% listova. Zimsko prskanje čokota sredstvima na
bazi DNC je zabranjeno, dok je dozvoljena uporaba organofosfornih sredstva (u
fenofazi pupa C-D). Kasnije se može upotrijebiti i neki od akaricida (u fenofazi prvih
listića E). Kad je zaraza jača, zimskim jajima treba proljetno tretiranje izvršiti kada je
oko 30% ličinki izašlo iz jaja, što se najčešće poklapa s početkom kretanja vegetacije
(kada je duljina izboja 3-8 cm). Za to se koriste kemijski preparati tkz. akaricidi.
Kasnije, u tijeku vegetacije, tretira se akaricidima ili organofosfomim insekticidima,
koji također djeluju na crvene pauke, samo ako se opazi pojačani napad. Primjena
organofosfornih insekticida u toku vegetacije protiv crvenog pauka ima prednost kad
osim ovog treba suzbiti i neke štetne insekte. Ne smije se češće upotrebljavati jedan te
isti insekticid ili akaricid, kako se ne bi razvila rezistentnost crvenih pauka prema tim,
pa i srodnim sredstvima. I neki fungicidi, koji se uzimaju protiv pepelnice, npr.
dinokap ili močivi sumpori, suzbijaju crvene pauke, pa je za slabije zaraze moguće
primjenom ovih fungicida protiv pepelnice izbjeći potrebu za posebnim suzbijanjem
crvenih pauka.

Šiljokrilac (Perotis lugubris Fab.)

Red: Coleoptera (tvrdokrilci)
Familija: Buprestidae (krasci)

Na lokalitetu Irig (potes Ružaš) u zasadima šljive i kajsije polovinom aprila konstatovano je prisustvo još jedne
štetočine koja prouzrokuje sušenje i propadanje stabala koštičavih voćaka, a to je šiljokrilac (Perotis lugubris
Fab.). Na lokalitetu Vrdnik, u zasadu višnje gde je 03.07. uočeno prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis
L.), 08.07. je potvrđeno i prisustvo šiljokrilca, što dodatno usložnjava problem.

Šiljokrilac je takođe termofilna vrsta karakteristična za područje Mediterana. Promena klime i otopljavanje u ovom
delu Evrope mu odgovaraju, pa postaje sve značajnija štetočina u Srbiji, kao i žilogriz.

Ova štetočina se javlja na šumskom drveću i koštičavom voću. Najradije napada šljivu i kajsiju, a može da se javi i
na višnji, trešnji, breskvi.

Imago je sjajno bakarne boje, 18 - 25 mm dužine. Larve su tipične buprestidne, prljavo bele boje, dužine do 40 mm.

Način života je vrlo sličan žilogrizu. Prezimljava kao larva i kao imago. Razvojni ciklus larve traje 1- 2 godine.
Imago u periodu dopunske ishrane oštećuje koru mladih voćaka, pupoljke, mlade grane i grančice, a ređe lišće i lisne
peteljke. Ženka nešto ranije u odnosu na žilogriza polaže jaja, u prizemni deo stabla ili na koren. Ispiljene larve
takođe prave hodnike u korenu što dovodi do sušenja napadnutih stabala. Simptom koji može ukazati na prisustvo
larava ove štetočine je sušenje pojedinih grana u krošnji. Vremenom se broj suvih grana povećava, te postepeno
dolazi do sušenja čitavog stabla.

Šiljokrilac (Perotis lugubris Fab.,Buprestidae) se u severnim krajevima Srbije javlja u većem broju
nego žilogriz (Tanasijevć, Ilić,1969). Za razliku od žilogriza koji se hrani uglavnom višnjama i šljivama, jer
su najzastupjenije u južnim reonima, P. lugubris se hrani i pravi štete na kajsijama, šljivama, trešnjama,
višnjama, bademu i breskvama.

Imajući u vidu štete koje žilogriz i šillokrilac izazivaju,sličnost u razviću,značaj višanja i koštičavog voća u
izvozu Srbije, kao i da nema razradjenih mera suzbijanja (Tanasijević, Ilić,1969), cilj rada je bio da se
prati razviće žilogrizau kontrolisanim poljskim uslovima, razrade i preporuče mere suzbijanja .

Mere borbe su iste kao i za žilogriza.

Perotis lugubris F. - bakarni ţilogriz (Col., Buprestidae)

Opis. Imago je nešto manji od ţilogriza, veliĉine oko 20 mm, metalno bakarne boje (Sl. 220, dole desno),
a larva je sliĉna gore opisanoj, ali manja.
Štetnost. Imago u proleće izgriza pupoljke, drške listova i koru mladih izbojaka, ali su te štete obiĉno
neznatne. Štete mogu biti znatno veće pri visokim temperaturama, praćenim sušom u proleće i leto
(Bajša, maj 2007, mlad privatni zasad lešnika). Od juna do avgusta ţenke polaţu jaja plitko u zemljište uz
voćke (najviše u pojasu od 15 cm oko debla), a ponekad i na deblo u nivou zemlje. Posle 10-20 dana pile
se larve, koje se uvlaĉe u koren (naroĉito srednje ili veće debljine) u kome izgrizaju hodnike i prouzrokuju
sušenje mlaĊih voćaka (kajsije, šljive, višnje, reĊe vinove loze).
Suzbijanje: Obradom zemljišta i Ċubrenjem obezbediti dobre uslove za razvoj sadnica, a pri sadnji i u
prvim godinama razvoja voćaka uneti insekticide u zemljište, da bi se spreĉilo ubušivanje larvi u koren.
Kasnije mere nisu dovoljno efikasne. Sakupljati odrasle insekte (otresanjem rano ujutro sa stabala) i
uništiti ih mehaniĉki. Spaljivati napadnuta stabla (Maceljski, 1999).

KRVAVA VAS
Krvava vaš (Eriosoma lanigerum) je štetni insekt koji napada jabuku, a ponekad krušku i
glog. Najčešće se može uočiti na vrhovima stabala, a najomiljeniji su joj veli i bujniji voćni
zasadi. Ova štetočina je velika opasnost jer se mnogo brzo i intenzivno razmnožava, pa
tokom godine može da ima 10 do 12, pa čak i 16 generacija.

Ovaj insekt je veoma štetan po proizvođače jabuka, jer su sadnice i plodovi koji su oštećeni
napadima ove štetočine praktično neupotrebljivi i ne mogu se prodavati, pošto su van klase.
Sorte koje su najosetljivije na njih su Ajdared, Jonagold i Zlatni delišes. Povremeno se
može naći i na stablima kruške i gloga.

Izgled
Ženka ovog insekta je prekrivena belom paperjastom prevlakom koja podseća na vatu.
Ukoliko se zgnječe ili pritisnu prstima, pojavljuje se crvena tečnost koja izgleda kao krv, po
čemu je krvava vaš i dobila ime.
Krvava vaš je veoma sitna, pa je njena dužina oko 1,8 mm. Samo telo je ili tamno-braon ili
ljubičaste boje. Krilate jedinke su nešto veće od beskrilnih, a i po boji su drugačiji; mogu biti
intenzivno pepeljaste do crne nijanse. Krila su im u potpunosti providna i prošarana žilama
tamne boje.

Nimfe imaju izduženo i blago spljošteno telo, bledo sive do crvenkasto braon boje. One
tokom života mogu biti dugačke od 0,6 mm do 1,3 mm.

Kada su u pitanju jaja, ona su izuzetno sitna i veličine su svega 0,3 mm. Braon-ljubičaste su
boje i obložena voštanom prevlakom.

Ciklus razvoja
Tokom zime preživljavaju samo ženke koje se nalaze u pukotinama kore stabla, na
korenovom vratu ili u ranama koje su nastale od orezivanja. Početkom proleća počinju da
izlaze iz skloništa i da se šire po voćnjaku. Tada rađa žive mlade koji odmah kreću da prave
štetu hraneći se sišući biljne sokove.

Ova štetočina se reprodukuje veoma velikom brzinom. Tako, jedna krvava vaš može da ima
10 do 12 generacija godišnje. U letnjim mesecima kada se može javiti suša, one se još brže
razmnožavaju. U tom slučaju, ova štetočina može da ima i čak 16 generacija u godini.

Šteta koju pravi krvava vaš

Prisustvo velikih kolonija ovog insekta svakako predstavlja ogromnu opasnost za ceo
prinos, jer se krvava vaš putem sisanja hrani biljnim sokom. Na taj način dolazi do
pojačanog gubitka tog nektara zbog čega je šteta najuočljivija na izdancima na kojima se
javljaju rak rane. One sprečavaju kretanje ostalog soka kroz celu biljku, pa se sadnica
postepeno suši iznad tog mesta.

Kao posledica koju krvava vaš uzrokuje javlja se i pucanje kore stabla.Tako nastale
pukotine su povoljne za boravak i prezimljavanje mnogih drugih štetnih insekata.

Ove štetočine je najlakše uočiti u pazuhu listova, jer se tu prekrivaju svojom voštanom
prevlakom. Oštećenja nastaju i usled lučenja njihovog izmeta, a zbog njega se javljaju gljive
čađavice. Posledica svega toga je da plod jabuke nije pogodan za tržište, jer je prekriven
ovom gljivicom.
Mere zaštite i suzbijanje
Da bi se izvršilo kvalitetno suzbijanje krvave vaši, potrebno je tokom zime orezati stabla
jabuke, pa zatim ih oprati zajedno sa granama. Za to treba koristiti samo običnu četku za
ribanje i čistu vodu, a sve dublje pukotine potrebno je očistiti žicom. Ovom metodom
smanjiće se populacija ove štetočine koja je trebala da prezimi.

Krajem februara ili početkom marta, kad i ako su temperature nešto više, potrebno je oprati
stabla jabuke zajedno sa granama koristeći mineralno ulje uz dodatak preparata baziranog
na bakru. Kada počne period vegetacije, mogu se upotrebiti insekticidi jer tada krvava vaš
još uvek nema svoju voštanu prevlaku. Izbor preparata za zaštitu voća bi trebalo izvršiti u
saradnji sa stručnim licima.

Suzbijanje krvave vaši u letnjem periodu, ukoliko su primenjene sve navedene metode,
dovoljno je ručno uklanjati sve kolonije koje su prekrivene voštanom prevlakom. Ukoliko se
primeti pojačano prisustvo kolonija tokom jeseni, potrebno je prvo obaviti berbu, pa tek
onda koristiti insekticide.

Preporuka za suzbijanje

Tokom zimskog perioda orezati jabuke i nakon toga mehanički oprati stablo i grane (koristiti četku za
ribanje i vodu). Duboke pukotine očistiti žicom. Na ovaj način redukovaće se populacija
prezimljujuće forme insekta. Krajem zime, kada vremenske prilike dozvole, okupati stabla i grane
mineralnim uljem sa dodatkom preparata na bazi bakra. Početkom kretanja vegetacije, na proleće,
postižu se najbolji rezultati insekticidima kada vaši nemaju voštanu prevlaku, a u toku intenzivnog
porasta lastara.

Suzbijanje se vrši insekticidima na bazi dihlorvosa i azinfos-metila.

Tokom leta obilaziti zasad i mehanički uklanjati kolonije vašiju prekrivene belom, voštanom
prevlakom. Na jesen, ako se primete kolonije, mogu se primeniti preparati na bazi dihlorvosa, ali tek
nakon berbe.

U rasadnicima je suzbijanje obavezno. Sadnice sa oštećenjima (tumorima) ne mogu se prodavati jer

su van klase.

Suzbijanje : Suzbijanje ove štetočine je kompleksan posao i ne postoji jednostavan

način suzbijanja.
– Izbor podloge – Standard podloga u Evropi je M9 podloga ili još slabije bujne
podloge (M27), a nikako bujna MM 106, mada je sama podloga otporna na krvavu
vaš.
– Rezidba – obaviti na kvalitetan način, odn. da krošnja bude prozračna, kako bi
insekticidi kvalitetno prekrili svaki deo biljke. Važno je da na stablima ne bude veliki
broj rezova i oštećenja.
Osim ova dva preduslova za smanjenje populacije jabukove krvave vaši treba voditi
računa o izbalansiranom đubrenju, kako bi se osigurao umeren rast izdanaka, posebno
da se ne koristi prekomerno azot.
– Hemijske mere – potrebno je reći da se hemijski veoma teško suzbija, insekticidi
uništavaju prirodne neprijatelje. Hemijske mere primenjujemo ako se vaš javi u
populaciji većoj od praga štetnosti, a to je 5 – 8 % napadnutih biljaka. U mlađim
voćnjacima taj prag može biti i niži. Prvo tretiranje se radi neposredno pre, a drugo
nakon cvetanja, kada još nema previše lisne mase koja dodatno otežava kvalitetnu
aplikaciju pesticida. Koristiti selektivni aficid Pirimor 50 WG, koji štedi prirodne
neprijatelje, a mogu ga koristiti voćari kojima je standard integralna zaštita voća. Na
raspolaganju su i drugi insekticidi iz grupe
organofosfata:

Bubojedi (Insectivora) su sisari.Ovo su viši sisari. Njihove fosile nalazimo u eocenu.

Građa tijela fosilnih ostataka pokazuje brojna obilježja, kao što su građa nogu koje imaju u po
pet prstiju tj pet začetaka prstiju ,oblikovan zubne vilice . Dijelovi te osnovne građe tijela su
slični kao kod zvijeri i primata.
Placentalni su sisari. Rađaju razvijene mladunce, koji u utrobi preko placente razmjenjuju
kiseonik, hranu i otpadne materijale. Ima ih oko 370 vrsta. Žive u raznim sredinama., a najviše
im odgovara vlažna sredina šumskog žbunja. Svi su mesožderi i kopaju jazbine. Loš im je vid, a
dobar njuh. Imaju perajasta stopala, pljosnat rep i poklopce kojima zatvaraju nozdrve.

Vilica predstavlja osnovni tip zubala viših sisavara i u velikoj mjeri odgovara zubalu zvijeri.
Posjeduju duge i šiljate očnjake, a u području kutnjaka zube "derače". Izraženi su i mišići za
žvakanje.

Ove životinje se hrane uglavnom bubama, drugim člankonošcima i crvima. Najveći bubojedi
su ježevi, a najmanji evropska patuljasta rovka.

Sistematika
Dijele se u pet porodica:

 ježevi (Erinaceidae)
 krtice (Talpidae)
 Solenodontidae
 rovke (Soricidae)
 karipske rovke (Nesophontidae)
MALININA MUŠICA –
RESSELIELLA THEOBALDI
Uzročnik tzv. cecidozog sušenja maline je malinina mušica izdanka-MMI. Primarne štete MMI
su posledice ishrane larvi neposredno ispod epiredmisa, a sekundarne su posledice gljivičnih
infekcija (Fusarium spp., Alternaria spp., Phoma spp., Leptosphaeria coniothyrium) na mestima
ishrane larve.
Cecidiozno sušenje nastaje posle ishrane larvi MMI na jednogodišnjim i dvogodišnjim
izdancima. Oboljenje prestavlja interakciju štetočina i patogena, pri čemu mehanička oštećenja
tkiva nastala ishranom larvi prestavljaju ulazna vrata za prodiranje patogena i nastanak infekcije.
Novija istraživanja pokazuju da sve vrste mehaničkih povreda, a posebno mehanizovana berba,
pospešuje razvoj ove štetočine.

Životni ciklus : Razvija više generacija u toku jedne godine, u našim uslovima četiri.Let imaga
počinje krajem aprila i traje do septembra –početka oktobra. U aprilu odrasli oblici odlažu jaja u
uzdužne pukotine na mladim izbojima. Razvoj jaja traje 5-8 dana. Iz njih se razvijaju larve koje
se hrane tkivom izboja. Oko napadnutih mesta javljaju se ljubičaste zone. Pri kraju razvoja,
zdrave larve odlaze iz izboja i zakopavaju se u zemlju gde se zaprede u kokon. Razvoj od jajeta
do odraslog oblika prosečno traje 40-60 dana.
Suzbijanje : Da bi se cecidiozno sušenje maline kontrolisalo neoprodno je sprečiti razvoj prve
generacije. Pojava se može najefikasnije pratiti postavljanjem feromonskih klopki. U slučaju da
ne raspolažemo sa klopkama, pregled malinjaka se vrši u jesen, zasecanjem 30-40 izdanaka do
osnove i skidanjem kore. Ako se u donjem delu izdanka uoče tamne zone i pruge, to je znak
sigurnog prisustva štetočine.

Sledećeg proleća , krajem marta, desetak izdanaka zaseći tankom iglom, bez oštećenja
parehnima. Preglede zaseka vršiti tokom aprila i maja. Kada se uoče, obavezan tretman
insekticidima.
Najveću efikasnost su pokazali :

Actara 25WG folijarno u koncetraciji 0,015 %

Actellic EC 0,1%
Ako je prognoza insekata izostala, insekticidi se primenjuju kada su izdanci 25-30cm visine, a
posle dve nedelje drugi put. Primena insekticida posle berbe je neophodna mera u cilju redukcije
u malinjaku.

Malinina mušica (Resseliella theobaldi) je velika štetočina na malini. Larve ove mušice
nanose štetu na izbojima, ali i bušenjem tunela u biljki omogućavaju ulazak glivičnih bolesti
koje pomažu da se izdanak na kraju osuši.

Moglo bi se reći da konkretna šteta od malinine mušice nije velika, nego oštećenja nastala
naseljavanjem patogena (Didymella apllanata, Leptosphaeria coniothyrium) u tunele koje je
larva ubušila u izdanku.

Takođe ovaj insekt se još naziva malinina mušica izdanka, da bi se razlikovao od

malinine mušice galice.

Izgled malinine mušice

Malinina mušica kad odraste ima dužinu od oko 2 do 2,5mm. Kod njih je karakteristično da
su mužjaci manji od ženki, boja im je oker crvena. Na terenu ih je prilično teško prepoznati
jer imaju dosta sličnosti u izgledu sa drugim vrstama mušica.

Jaja su bele boje nakon izlaženja iz jaja, međutim relativno brzo dobiju blago narandžastu ili
crvenkastu nijansu . Larve kada se razviju imaju dužinu oko 3 mm. Kada se učaure, čaura
je takođe crvenkaste boje.

Ciklus razvoja malinine mušice

Ovaj štetni insekt ima više generacija tokom jedne godine, na našim prostorima to najčešće
budu četri generacije. Odrasle malinine mušice se na malinjaku mogu primetiti od aprila
meseca pa sve do oktobra.

Ženke počinju da polažu jaja tokom aprila i to u pukotine na kori jednogodišnjih

izbojaka maline. U zavisnosti od vremenskih uslova iz jaja se izlegnu larve nakon 5 do 8
dana i odmah se ubuše u izdanak i tako počinju da se hrane.

Na mestima gde se larve hrane na izboju dolazi do promene boje biljke i ona dobija
ljubičastu nijansu. Kada završi razvoj napušta biljku i spušta se u zemlju na dubinu od 1 –
4cm gde se učauri i pretvori u odraslog insekta. Ceo taj proces može da traje oko 50 dana u
proseku, sve u zavisnosti od vremenskih uslova.

Odrasla mušica bude aktivna od 7 do 10 dana, pa je iz tog razloga njeno praćenje moguće
samo pomoću feromonskih klopki.
 Zaštita od malinine mušice
Preventivno se treba u zimskom periodu okopati zemlja oko malina, pošto malinina mušica
zimu provodi ukopana u zemlji.

Zaštita hemijskim sredstvima može da počne početkom aprila meseca, tako što će se
tretirati zemljište u malinjaku radi suzbijanja ukopanih insekata. Pravo tretiranje biljaka je
neophodno izvršiti sa ciljem da se spreči razvoj prve generacije, a vreme za to treba odrediti
praćenjem feromonskih klopki.

Ukoliko se ne koriste feromonske klopke, tretman protiv malinine mušice može da se izvrši
kada su izdanci maline visine oko 35cm, pa da se ponovi nakon dve nedelje. Postoje
preporuke da se prvo prskanje obavi kada je visina izdanaka maline između 10 i 20cm.

11.8. DIVLJAĈ Razne vrste divljaĉi, a naroĉito zeĉevi, srne i divlje svinje, mogu ponekad naĉiniti velike
štete u poljoprivrednoj proizvodnji, posebno ukoliko se polja nalaze u blizini šuma.

Red LAGOMORPHA Fam. Leporidae - zeĉevi

Lepus europaeus L. - obiĉan evropski zec Zec je preteţno stepska ţivotinja i naseljava otvorene biotope,
odnosno komplekse prošarane šumarcima i ţivicama. Ĉest je na poljima pod razliĉitim usevima svuda u
našoj zemlji. Odrasli primerci (Sl. 475) dostiţu teţinu oko 4 kg. Gornja usna im je rascepljena do nozdrva.
Sva ĉula su im dobro razvijena, a naroĉito ĉulo mirisa, koje im omogućava da mnogobrojne prirodne
neprijatelje pre osete nego što ih vide. Ţenke se kote 3-4 puta godišnje dajući od 2-5 mladunaca po
leglu. Period odrastanja zeca do polne zrelosti traje oko 6 meseci. Tipiĉan je biljojed. Tokom zime i rano
u proleće u ishrani koristi koru starih i mladih voćaka i vinove loze, a tokom vegetacije zelene delove
deteline, lucerke, soje, suncokreta, repe, kukuruza i dr., kao i zrnevlje ozimih i jarih useva. Mlade biljke
sasvim pojede, a kod starijih pregriza vršne delove, pa time i vegetacionu kupu. Usled toga dolazi do
proreĊivanja useva, pojave oaza na poljima bez biljaka ili potpunog uništavanja. Od povrtarskih useva,
divlji zec oštećuje naroĉito razne kupusnjaĉe, mahunarke i celer. Tek razvijene mlade biljke pasulja
pregriza obiĉno kontinuirano u redu, oštećujući jednu biljku za drugom. 475 196 Spreĉavanje šteta.
Smanjenje prenamnoţavanja zeĉeva i druge lovne divljaĉi, pa prema tome i šteta moguće je, i jedino
ekonomski opravdano, regulisanjem njihovog broja u većim podruĉjima u saradnji sa lovaĉkim
udruţenjima. Sve druge mere poskupljuju proizvodnju i ne daju uvek zadovoljavajuće rezultate. Hemijska
zaštita useva se izvodi repelentima, odnosno preparatima koji svojim mirisom odbijaju zeĉeve od
tretiranih biljaka. Oni su formulisani na bazi ribljeg ulja i koriste se prskanjem iviĉnog dela parcela,
širokog nekoliko metara, ili vešanjem krpa na štapovima visine 0,5-1 m namoĉenim u takva i razna druga
odbijajuća sredstva. Od repelenata, dozvolu za promet ima samo preparat Kunilent R-12, na bazi
sulfonovanog ribljeg ulja, i to za primenu samo u voćarstvu i vinogradarstvu u toku mirovanja vegetacije.
Na stalno ugroţavanim površinama od zeĉeva preporuĉuje se postavljanje ţiĉanih ograda, visine 150 cm,
od ĉega 20 cm mora biti ukopano u zemlju. Otvori na ţiĉanoj ogradi treba da su najviše 4 cm u preĉniku.
Za odbijanje zeĉeva i druge lovne divljaĉi mogu se koristiti i razna fiziĉka sredstva (plinski topovi, razni
zvuĉni signali i dr.). Prirodni neprijatelji kao što su lisica, lasica, neke vrste sokolova i drugi igraju
znaĉajnu ulogu u redukciji brojnosti zeĉeva.

Red ARTIODACTYLA - papkari Fam.

Suidae - svinje Sus scrofa L. - divlja svinja Divlja svinja (Sl. 476) naseljava šume. Svaštojed je koji koristi i
ţivotinjsku (npr. larve gundelja, miševe, puţeve i dr.) i biljnu hranu. Od gajenih biljaka, koje su uglavnom
ugroţene na poljima u neposrednoj blizini šuma, pre svega, napada kukuruz, a oštećuje i sazrevajuća ţita,
krompir, repu, povrće i dr. U proleće svinja rije zemlju i jede posejano seme kukuruza, a krajem leta i
poĉetkom jeseni napada sazrevajuće klipove. U njive upada u sumrak ili u ranu zoru, u ĉoporima koji
gaze, lome i oštećuju useve. Iako su divlje svinje veći problem u brdovitim podruĉjima, ponekad stradaju
i usevi u ravnici, na poljima pored šuma u Potisju i Podunavlju. U Karlovĉiću, selu pećinaĉke opštine, u
maju 2014, zabeleţena je dotad neviĊena najezda divljih svinja koja je pretila da uništi ratarske i druge
kulture. Neki proizvoĊaĉi su presejavali kukuruz tri puta. Divlje svinje dolazile su iz obliţnjih šuma iz
Ogara i Obreţa. Mnogi poljoprivrednici, u pokušaju da saĉuvaju svoje useve, pribegavali su raznim
metodama, kao što su paljenje guma, bacanje petardi, pa ĉak i straţe, ali izgleda da ništa nije bilo
dovoljno da otera divljaĉ (RTV, 11.05.2014).

Fam. Cervidae - jeleni Capreolus capreolus L. - srne (Sl. 477) i Cervus elaphus L. - jeleni, takoĊe, mogu
lokalno i povremeno priĉinjavati veće štete kukuruzu i drugim usevima, naroĉito na poljima u
neposrednoj blizini šuma. Štete se uoĉavaju najpre od juna do sredine jula, kada, pre ili na poĉetku
pojave metlice, jelen otkida mlade središnje delove biljaka, odnosno metlicu, a ţdere i lišće u znatnoj
meri. Drugi period oštećivanja poĉinje sa poĉetkom mleĉnog zrenja, kada dve trećine klipa biva otkinuto,
a za vreme sazrevanja veće štete nastaju usled kidanja, lomljenja i gaţenja useva. Smanjivanju šteta u
blizini šuma doprinosi brzo izvoĊenje berbe, ali i stalna kontrola gustine populacije i regulisanje brojnosti
divljaĉi putem odstrela.

SUZBIJANJE MISEVA I VOLUHARICA

Mere zaštite
U cilju smanjenja gubitaka od štetnih glodara mogu se preduzimati
preventivne i direktne mere zaštite. Osnovu preventivne zaštite čine
intenzivna agrotehnika, blagovremena setva i žetva, zaoravanje
žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, i drugih zaparloženih
površina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta (lucerišta i
dr.), te stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih
štetočina. Poslednjih godina na površinama gde se seju strna žita, u
velikoj meri se primenjuje redukovana obrada što verovatno ima
uticaja na porast brojnosti populacije štetnih glodara. Potrebno je
obaviti duboko oranjeovih površina.Mora se takođe, blagovremeno
tretiranje utrina, parloga, područja pored kanala, pored šumskih
staništa i svih mesta odakle glodari mogu doći na useve
Direktne mere, u prvom redu, podrazumevaju hemijsko suzbijanje
glodara, međutim poslednjih godina se to ne obavlja u potrebnom
obimu.

Hemijsko suzbijanje poljske i podzemne voluharice na strnim žitima i

žarištima – lucerištima izvodi se tokom ranog proleća i kasne jeseni, a
vodene voluharice tokom cele godine, pošto njena brojnost u zimskom
periodu ne opada u značajnoj meri. Suzbijanje poljskih miševa se
obavlja odmah po uočavanju njihovog prisustva, naročito na
parcelama sa semenskim usevima. Suzbijanje hrčka najbolje je izvoditi
kada se celokupna populacija probudi iz zimskog sna, a to je najčešće
od početka aprila do početka maja.

Suzbijanje mora biti stalna mjera te ih treba suzbijati dok ih ima najmanje, dok se zadržavaju na

ograničenim površinama. To je potrebno da se previše ne namnože jer je onda i trošak suzbijanja puno

veći. Mamci za trovanje glodavaca se zovu rodenticidi. Oni su većinom na bazi klorfacinona,

brodifakuma, bromadiolona, difetialona, flokumafena i kumarina (komercijalni nazivi proizvoda: FACIRON,

RATOX, CHROMORAT, KLERAT, BRODILON, RATIMOR, RODEXION, STORM, RACUMIN).

Primjenjuju se u raznim oblicima. Radi njihove štetnosti po drugu divljač i domaće životinje potrebno ih je

stavljati u rupe (aktivne rupe) ili na skrovita mjesta gdje druge životinje ne mogu doći do njih (pod kašetu

i sl).

Mamci se mogu stavljati u rupe, jedna žlica po rupi koja se zatim obavezno zatvori. Rupa mora biti

aktivna - rupa zaglađenih rubova. Mogu se također stavljati na hrpice od 10-25 grama razmaknute jedne

od drugih 9 m i pokrivene. Ovo isto vrijedi za skladišta i podrume. Također se mogu koristiti i mamci u

obliku parafinskih blokova i peleta. Naravno, moraju biti obavezno pokriveni s nečim da ne bi stradale

druge životinje.

Bromadiolon, brodifakum i difetialon pripadaju u skupinu antikoagulanata koji djeluju već nakon

jednokratnog uzimanja. Djeluju brže, ali su znatno opasniji za ljude i domaće životinje.

Klorfacinon i derivati kumarina su kumulativni otrovi koji djeluju postepeno na glodavce (višekratno

uzimanje). Glodavci umiru uslijed unutarnjeg krvarenja nakon 5-7 dana od unosa u organizam. Antidot su

velike količine vitamina K1.

U cilju smanjenja brojnosti štetnih glodara treba koristiti pre svega preventivne mere a nakon toga i hemijske mere
zaštite ako postoji potreba.
Pod preventivnim merama se podrazumevaju sve one aktivnosti koje remete i onemogućavaju normalan razvoj.
Poželjno je sprovođenje duboke obrade zemljišta, čime se uništavaju staništa, odnosno zatrpavaju se rupe i kanali u
kojima glodari žive. Letinu i žetvene ostatke treba blagovremeno odnoti sa njive i na taj način im onemogućiti lak
pristup hrani.
Moguće je koristiti i prirodne neprijatelje kao što su ptice i mačke, u uslovima gde je to primenjivo.
Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu adekvatnih rodenticida, odnosno hemijskih preparata koji se koriste
za suzbijanje štetnih glodara u polju. Kod nas u upotrebi su rodenticidi na bazi CINK-FOSFIDA, BROMADIOLONA,
BRODIFAKUMA, FLOKUMAFENA i dr. Koriste se tako što se zatrovani mamci ubacuju u aktivne rupe glodara koje se
nakon toga zatvaraju ili se stavljaju na skrovita mesta gde druge životinje ne mogu doći u kontakt sa njima.
Toksično delovanje cink-fosfida dolazi od fosforvodonika koji se oslobađa u želucu životinja. Toksičnost cink-fosfida
zavisi od količine unetog cink-fosfida u organizam ali i od brzine njegovog razlaganja na fosforvodonik. Zabeležena su
i skundarna trovanja domaćih životinja, kao i divljači pri primeni ovog rodenticida za uništavanje voluharica i poljskih
miševa.

Tropinota (Epicometis) hirta Poda - rutava buba (Coleoptera, Scarabaeidae/Cetoniidae)

Opis. Imago je veliĉine oko 10 mm (8-13), crne boje, sa 12-15 popreĉnih belih pega na pokriocima,
veoma maljav (dlakav) na leĊima (Sl. 389, gore). Larva je grĉica, bele boje, sa smeĊom glavom, duga do
25 mm. Znaĉaj. Polifagna vrsta, svuda prisutna, ĉešća na vezanim (glinovitim) zemljištima. Imago pojede
prašnike i tuĉak cvetova, tako da spreĉava oplodnju, a ĉesto oštećuje i pupoljke i latice, izgrizajući ih sa
strane. On oštećuje cvetove kruške, jabuke, jagode, ribizle, dunje, višnje, trešnje, ukrasnih, povrtarskih,
ratarskih i korovskih biljaka. Larve se hrane organskim materijama u raspadanju, u kompostištima ili
biljkama koje trunu.
Biologija. Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava kao imago u zemljištu, na dubini do 10 cm. Prva
imaga javljaju se krajem marta ili poĉetkom aprila, a mogu se naći sve do avgusta. Sve to vreme imaga se
hrane prašnicima, tuĉkom i ostalim delovima cveta, pa ne dolazi do zametanja ploda. Rutava buba je
karakteristiĉna po svojim Sr. Karlovci, 03.07.2012, ishrana na plodu kruške 387 388 389 160 migracijama.
Najpre se hrani cvetom korova, naroĉito maslaĉka, a zatim po 2-3 dana cvetom kruške, ribizle, višnje,
jabuke, jagode, maline, ruţe i drugih biljaka, onim redom kojim cvetaju (Sekulić i sar., 2010). To oteţava
ili onemogućava hemijsko suzbijanje. Ţenke polaţu jaja pojedinaĉno ili u grupicama od 2-4 plitko u
zemlju. Larve ţive u zemljištu i uglavnom se hrane organskim materijama u raspadanju. Posle 60-90 dana
obrazuju komoricu u kojoj se ulutkaju, a zatim preobraze u imaga.
Mere suzbijanja. U cilju suzbijanja imaga, koji su spori letaĉi, pored sakupljanja i mehaniĉkog
uništavanja, mogu se koristiti vodeni mamci, belo ili plavo obojeni, postavljeni na visinu od 50 cm ili
veću. Posude se do polovine naliju vodom, uz dodatak malo teĉnog deterdţenta, koji oteţava izlazak
upalih insekata. Po potrebi se dodaje nova voda i izbacuju uginuli insekti. Lovnim posudama je moguće
znaĉajno smanjiti brojnost ove vrste na manjim površinama. U MaĊarskoj se koriste i feromonske klopke
u cilju otkrivanja pojave i suzbijanja rutave bube. Pri masovnoj pojavi rutave bube, ako je neophodno,
hemijsko suzbijanje se izvodi preparatima na bazi tau-fluvalinata. Tretiranje je najbolje izvoditi u
veĉernjim ĉasovima, po prestanku aktivnog leta pĉela.
Xyleborus (Anisandrus) dispar F. - voćni sipac (Coleoptera, Scolytidae) Opis. Postoji jasno izraţen polni
dimorfizam. Muţjak je dug oko 2 mm i jajolikog oblika, a ţenka je duga oko 3,5 mm i valjkastog oblika
tela. Boje su tamnosmeĊe, sa ţutim pipcima i nogama (Sl. 217). 216 101 Znaĉaj i štetnost. Javlja se u
celom Palearktiku, tj. od Atlantika do Pacifika, u Mediteranskom podruĉju itd., kao štetoĉina na
šumskom drveću (hrast, bor, tuja, jasen, topola), voću (orah, kesten, jabuka, kruška, breskva, kajsija) i
vinovoj lozi. Najĉešće napada jabuku i kajsiju u rasadnicima. Primarna je štetoĉina, što znaĉi da napada
zdrave voćke, nenapadnute od drugih štetoĉina i bolesti. Voćni sipac ima jednu generaciju godišnje, a
prezimi u stadijumu imaga. S proleća, posle maja, ţenke se radijalno ubušuju duboko u drvo domaćina, a
zatim u pravcu godova buše primarne matiĉne hodnike. Iz njih, pod pravim uglom gore i dole, buše
sekundarne matiĉne hodnike u koje polaţu jaja. Ispilele larve hrane se gljivom Monilia candida, koja se
razvija na zidovima hodnika. Već u avgustu se javljaju nova imaga, koja će prezimeti.

Potkornjaci
Potkornjaci (Scolitidae) su tipični štetnici drva jer provode život pod korom ili u samom drvu. To su
kornjaši dimenzija 1-8 mm, valjkastog, okruglastog ili jajolikog tijela, crne ili smeđe boje. Ličinke su
bijele s tamnom glavom i nemaju noge.
Osim što su česti štetnici šuma, napadaju i ukrasno drveće, voćnjake i vinograde. Rupice na stablu
ili granama voćaka ukazuju na prisutnost potkornjaka.

Slika 1. Ispadanje piljevine iz mjesta ubušivanja potkornjaka na mladom stablu jabuke

Uvjeti koji prethode masovnoj pojavi ovih štetnika poglavito su klimatski, ali značajno je i opće i
zdravstveno stanje nasada. Najčešće napadaju oslabljena i oštećena stabla od suše, mraza ili tuče.
Pri jačoj brojnosti potkornjaci mogu napasti i mlađa stabla, posebice ukoliko se plantažni nasadi
nalaze u blizini šuma. U posljednje vrijeme zabilježene su štete od potkornjaka u nasadima jabuka
mlađim od pet godina što dovodi do zaključka da potkornjaci mogu biti primaran uzrok propadanja
voćnjaka.
Najznačajnije dvije vrste potkornjaka na našem području su mali voćni potkornjak (Scolytus
rugulosus) i voćni sipac (Xyleborus dispar).

Biologija
Prva generacija potkornjaka javlja se rano u proljeće. Let traje dosta dugo. Nakon parenja ženke
traže odgovarajuće stablo u koje se ubušuju. Bušotine se nalaze u zoni pupa ili drugdje u deblu ili
granama. Buše hodnik dugačak nekoliko centimetara. Od tog hodnika odvajaju se ogranci prema
gore ili dolje, paralelno s osovinom stabla ili grane. Ženke odlažu u prosjeku 50-ak jaja.

Po načinu prehrane, potkornjaci se dijele na drvaše i gljivaše. Ličinke drvaša hrane se drvnim
sokom, a ličinke gljivaša kao što je vrsta voćni sipac (Xyleborus dispar) gljivicama roda Ambrosia.
Napadnuto mlado stablo ili sadnica mijenja boju kore, listovi postaju manji, latice cvijeta su bez boje,
a ubrzo uslijedi sušenje izdanaka i cijele biljke. Ličinke koje se hrane gljivicama ne buše dalje
hodnike. U jesen se ličinke kukulje pa prezime odrasli kukci.

Mjere zaštite
Ukoliko se odstrane polusuhe grane i oslabljena stabala u voćnjaku smanjuje se mogućnost
naseljavanja potkornjaka. Već napadnuta stabla treba rano u proljeće prije nego izađu odrasli oblici
uklanjati iz nasada i spaliti, obzirom da štetnik prezimljava u njima.
U proljeće prije kretanja vegetacije, a najkasnije do prve pojave stadija “mišjih uši” preporuča se
postaviti mirisne lovne mamce. Mamci se sastoje od vizualnih atraktanta u obliku crvenih ljepljivih
ploča u kombinaciji sa posudama punjenim 94 % etilnim alkoholom razrijeđenim s vodom u omjeru
1:1 koje privlače odraslog kukca. Plastične boce je potrebno pričvrstiti blizu debla u visini očiju te pri
vrhu treba izbušiti rupice.
Dovoljno je postaviti jednu crvenu ljepljivu ploču i posudu s alkoholom na hektar za praćenje
prisutnosti ovih štetnika. Ukoliko se utvrdi prisutnost potkornjaka u voćnjaku broj mamaca bi se
trebao povećati na 8-10 na hektar kako bi se utjecalo na smanjenje populacije ženki. Mogu se
koristiti kupovne križne ploče npr. Rebell Rosso ili napraviti mamce u kućnoj izvedbi kao na slici 5.
Zbog ne praćenja leta štetnika insekticidi se primjenjuju prekasno kada se potkornjak već ubuši u
drvo pa je kemijsko suzbijanje ovih štetnika veoma otežano i obično daje slabe rezultate!
Suzbijanje potkornjaka je moguće i uštrcavanjem hlapivih insekticida pojačane koncentracije u
bušotine na stablima. Ova je mjera moguća u manjim nasadima uz okućnice ili vikendice, odnosno
na pojedinačnim stablima.
Ukoliko se prekasno utvrdi napad, poglavito u mladim voćnjacima, ponekad ne preostaje ništa drugo
nego izvaditi pojedina jako oštećena stabla.
Na malim površinama bijeljenje stabala može imati važnu ulogu u smanjenju brojnosti. Obijeljena
stabla manje se zagrijavaju tokom zime te se smanjuje opasnost od izmrzavanja i naseljavanja
potkornjaka.
Prirodni neprijatelji potkornjaka razne skupine kukaca: neki kornjaša, kusokrilaca, neke vrste osa
najeznica te parazitske ili predatorske muhe kao i pojedine grabežljive grinje, a od
ptica: brgljezi, zebe, djetlići i pastirice, stoga je potrebno poticati njihovu brojnost.