ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA DRUŠTVENE NAUKE 120 (Godina 2006.) PDF

ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA DRUŠTVENE NAUKE
ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA DRUŠTVENE NAUKE 120
120
NOVI SAD
2006
YU ISSN 0352-5732 | UDK 3(05)

MATICA SRPSKA
ODEQEWE ZA DRUŠTVENE NAUKE
Z B O R N I K
MATICE SRPSKE
ZA DRUŠTVENE NAUKE
MATICA SRPSKA
DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES
PROCEEDINGS FOR SOCIAL SCIENCES
Pokrenut 1950. godine

Do 10. sveske (1955) pod nazivom Nauåni zbornik, serija društvenih nauka,
od 11. sveske (1956) — Zbornik za društvene nauke, a od 76. sveske (1984)
pod današwim nazivom
GLAVNI UREDNICI
Dr Miloš Jovanoviã (1950), Ÿivojin Boškov (1951—1952),
Rajko Nikoliã (1953—1965), akademik Slavko Gavriloviã (1966—1969),
dr Aleksandar Magaraševiã (1970—1973), dr Mladen Stojanov (1974—1999)
dr Milovan Mitroviã (2000—2004), dr Åaslav Ociã (2005— )
120
Uredništvo
Dr SAWA ÐAJIÃ
Dr BRANISLAV S. ÐURÐEV
Dr MILOŠ MARJANOVIÃ
Dr BOŸO MILOŠEVIÃ
Dr MILOVAN MITROVIÃ
Dr DRAGO WEGOVAN
Dr ÅASLAV OCIÃ
Dr MILIJAN POPOVIÃ
Dr ALEKSANDRA PRAŠÅEVIÃ
Dr VOJISLAV STANOVÅIÃ, dopisni ålan SANU
Glavni i odgovorni urednik

Dr ÅASLAV OCIÃ, dopisni ålan SANU
YU ISSN 0352-5732 / UDK 3(05)
ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA DRUŠTVENE NAUKE
120
NOVI SAD
2006
SADRŸAJ
CONTENTS
ÅLANCI I RASPRAVE
ARTICLES AND TREATISES
V l a s t i m i r Ð o k i ã, Trajan Stojanoviã (1921—2005) — Trajan Stoja-

noviã (1921—2005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
S p i r o s V r i o n i s M l a ð i, Trajan Stojanoviã pionir istorije bal-
kanskih naroda — Trajan Stojanoviã, a Pioneer of the History of Balkan
Nations . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
D o n a l d T . R o d e n, Seãawe na Trajana Stojanoviãa — Remembering
Trajan Stojanoviã . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
T r a j a n S t o j a n o v i ã, Strukturne osnove milenarizma kod Juÿnih
Slovena u H¢¡¡ i H¢¡¡¡ veku — Structural Bases of Millenarism among
the South Slavs in the 17th and 18th Century . . . . . . . . . . . 21
V l a s t i m i r Ð o k i ã, Bibliografija Trajana Stojanoviãa (Profesora
Drÿavnog univerziteta Ratgers u Wu Branzviku, Wu Xerzi, SAD) —
Bibliography of Trajan Stojanoviã (Professor of the Rutgers State Univer-
sity in New Brunswick, New Jersey, USA) . . . . . . . . . . . . 35
M a s a j u k i I v a t a, Istorijski znaåaj partijskog socijalizma i logika
sloma planske privrede — Historical Meaning of Party Socialism and
the Logic of Failure in Planned Economy . . . . . . . . . . . . 51
S l o b o d a n V u k o v i ã, Stereotipi o Srbima i razbijawe Jugoslavije
— Stereotypes about the Serbs and the Break-up of Yugoslavia . . . . 75
M i l o v a n M i t r o v i ã, Aktuelni društveni sukobi i kriminalitet
u Srbiji — Current Social Conflicts and Criminality in Serbia . . . . 113
M i š a Ð u r k o v i ã, Xon Stjuart Mil, radniåko pitawe i problem so-
cijalizma — John Stuart Mill, Labour Issue and the Problem of Socialism 129
D r a g a n P r o l e, Povesnost: Hajdegerovo odbacivawe svetske povesti
— Historicity: Heidegger's Rejection of World History . . . . . . . 147
K r s t a n M a l e š e v i ã, O (post)modernoj ekonomiji i (ne)slobodi —
On (Post)Modern Economy and (Non)Freedom . . . . . . . . . . 175
M a g d o l n a S i å, Praviåna cena (pretium iustum) i wena primena to-
kom istorije — Just Price (pretium iustum) and its Application through
History . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
E v a M a k s i m o v i ã, Pravna etika u legislacionom procesu — Legal
Ethics in a Legislative Process . . . . . . . . . . . . . . . . 228
S a š a M a r k o v i ã, Nacionalni identitet Srba u H¡H veku i poået-
kom HH veka — National Identity of the Serbs in the 19th Century and at
the Beginning of the 20th Century . . . . . . . . . . . . . . . 235
J o v a n I l i ã, Srbi u Hrvatskoj pre i posle raspada Jugoslavije — The
Serbs in Croatia before and after the Break-up of Yugoslavia . . . . . 253
M i r o q u b J e v t i ã, Islamsko-osmansko drÿavno pravo u Srbiji —
Islam-Osmanli State Law in Serbia . . . . . . . . . . . . . . . 271
D r a g a n N o v a k o v i ã, Školovawe studenata islamske zajednice iz
SFRJ u inostranstvu — Education of Students of Islamic Community
from The Socialist Federal Republic of Yugoslavia Abroad . . . . . . 287
S o f i j a A x i ã, Regionalna strategija razvoja visokih tehnologija —
sluåaj Vojvodine — Regional Development Strategy of High-Tech In-
dustry — the Case of Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . 305
Z o r a n M i l o š e v i ã, Rusija i integracija na postsovjetskom pro-
stranstvu — Russia and Integrations in Post-Soviet Area . . . . . . 319
PROJEKTI
PROJECTS
Å a s l a v O c i ã, Kosovo and Metohia Issue. Research Proposal . . . . . . 331
OSVRTI I PRIKAZI
COMMENTS AND REVIEWS
Z o r a n V i d o j e v i ã, Liåno svedoåanstvo i kritiåka misao . . . . 335

B o ÿ o M i l o š e v i ã, Sociološki prilozi balkanistici: uspešna
operacionalizacija teorije društvenog razvoja . . . . . . . . . 340
R a j k o B u k v i ã, Kako rasprodati nacionalno blago — „Garage Sale" na
ruski naåin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
Z o r a n V i d o j e v i ã, O istini dveju epoha . . . . . . . . . . . 350
B i q a n a R a t k o v i ã - W e g o v a n, Mediji — sindrom ili kvintesen-
cija našeg doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356
IN MEMORIAM
P a v l e P e t r o v i ã, Vodeãi srpski ekonomski teoretiåar Ðorðe Šu-

vakoviã 1951—2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359
BIBLIOGRAFIJA
BIBLIOGRAPHY
D r a g o W e g o v a n, Pregled sadrÿaja Zbornika Matice srpske za dru-

štvene nauke (sveske 101—120)
Sadrÿaj po strukama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367
Sadrÿaj po autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
Uputstvo za autore — Instructions for Contributors . . . . . . . . . . 413

ÅLANCI I RASPRAVE
UDC 93/94:929 Stojanoviã T.
Vlastimir Ðokiã
TRAJAN STOJANOVIÃ
(1921—2005)
U gradiãu Griniåu u drÿavi Konektikat (SAD), 21. decembra pro-

šle godine, posle kratke bolesti, preminuo je istaknuti svetski isto-
riåar našeg porekla Trajan Stojanoviã, koji je u svojim istraÿivawi-
ma zaorao najdubqu brazdu u prouåavawima istorije balkanskih naroda
i kultura.
Trajan Stojanoviã roðen je 1921. godine u selu Graješnica, u Bi-
toqskom okrugu. Kao sedmogodišwi deåak, zahvaqujuãi okolnosti da mu
se otac odluåio na peåalbu, presaðen je na tlo Sjediwenih Ameriåkih
Drÿava, gde je dobio osnovno i sredwe obrazovawe i studirao i diplo-
mirao na Univerzitetu Roåester (1942). Magistrirao je 1949. godine na
Wujorškom univerzitetu s tezom iz privredne istorije revolucionar-
ne Francuske (The Role of Land Confiscation and Sale in the Contest bet-
ween Agrarian Collectivism and Individualism in Revolution France), a od
1948. do 1951. godine usavršavao se u Nacionalnom centru za nauåna
istraÿivawa u Parizu i doktorirao na Pariskom univerzitetu s tezom
Privreda Balkana u H¢¡¡ i H¢¡¡¡ veku, poglavito na osnovu francuskih
konzularnih arhiva (L'Economie balkanique aux XVIIe et XVIIIe siècles,
principalement d'après les archives consulaires françaises, 1952). Staÿirao
je u Nacionalnom cetru za nauåna istraÿivawa u Parizu (1951—52) i
kratko predavao na Wujorškom univerzitetu (1952—55), a zatim je do-
bio mesto na jednom od najstarijih ameriåkih univerziteta, Ratgersu
(The Rutgers State University), u Wu Branzviku (New Brunswick), na kojem
je prošao sva akademska zvawa poåev od docenta (1957—1961), zatim
vanrednog profesora (1961—1967), redovnog profesora (1967—1991) i
profesora u penziji. Na matiånom univerzitetu Stojanoviã je tokom
tri i po decenije predavao generacijama studenata evropsku i svetsku
istoriju modernog doba, a povremeno je po pozivu predavao i na uni-
verzitetima u Wujorku, Kaliforniji (Berkli), Univerzitetu Stenford,
Univerzitetu Ser Xorx Vilijams u Montrealu i u Maison des Sciences
de l'Homme u Parizu, uvek se vraãajuãi svojoj matiånoj kuãi.
8
U vlastitim istraÿivawima, snaÿno obeleÿenim izrazitom ori-

ginalnošãu, Stojanoviã se posvetio prouåavawima istorijskih isku-
stava naroda Balkana i Sredozemqa, društva, privrede i kulture u
predrevolucionarnoj i revolucionarnoj Francuskoj i problemima sa-
vremene istoriografije. Odliåan uvod u istorijsku misao i vodiå kroz
znaåajan doprinos Trajana Stojanoviãa našem shvatawu istorije bal-
kanskih naroda, predstavqa bogata zbirka wegovih studija pod naslovom
Izmeðu Istoka i Zapada: Balkanski i sredozemni svetovi (Between East
and West. The Balkan and Mediterranean Worlds, 4 kwige, New Rochelle,
N.Y., 1992—1995),1 koja ãe se skoro pojaviti i na našem jeziku. Proto-
1 Videti na stranicama koje slede tekst Uvodne reåi (Foreword) za taj izbor Stoja-
noviãevih studija koju je napisao Spiros Vrionis Mlaði (Speros Vryonis Jr.).
9
sintezu svojih istraÿivawa Balkana dao je u Studiji o balkanskoj civi-

lizaciji (A Study in Balkan Civilization, New York, 1967), a sintezu u kwi-
zi Balkanski svetovi: Prva i posledwa Evropa (Balkan Worlds: The First
and Last Europe, New York, 1994), koja je prevedena na naš jezik. Wego-
vo posledwe delo nosi naslov: Svetska istorija jedne evropske regije:
Jezik, Prostor i Vreme (A World-History of a European Region: Language,
Space and Time) i tek treba da bude objavqeno. Kao duhovnom pripadni-
ku prve poratne generacije veoma uticajne istorijske škole nazvane po
åasopisu Anali (Annales d'histoire economique et sociale, kasnije Annales
d'histoire sociale, Mélanges d'histoire sociale, i najzad Annales: Economies,
Sociétés, Civilisations) Stojanoviãu je palo u deo i da analitiåki osvetli
istorijsku misao te škole u veoma cewenoj kwizi Francuski istorijski
metod: Paradigma Anala (French Historical Method: The Annales Paradigm,
Ithaca and London, 1976).2
2 Videti Uvodnu reå (Foreword) koju je za tu Stojanoviãevu kwigu napisao Fernan

Brodel (Fernand Braudel), str. 9—17.
S p i r o s V r i o n i s M l a ð i*
TRAJAN STOJANOVIÃ PIONIR ISTORIJE

BALKANSKIH NARODA1
Napisati nekoliko reåi kao uvod za kwigu Izmeðu Istoka i Zapa-

da: Balkanski i sredozemni svetovi, koja iznosi pred nauånu javnost
obimno delo profesora Trajana Stojanoviãa, predstavqa i zadovoqstvo
i veliki izazov. Mada ovih dvadeset pet studija ne predstavqaju celo-
kupna objavqena dela profesora Stojanoviãa, moÿe se reãi da su one
odliåan uvod u wegovu istorijsku misao i vodiå kroz wegov znaåajan
doprinos našem shvatawu istorije i politike balkanskih naroda.
Objavqivawe ove bogate zbirke dolazi u pravi åas s obzirom na vr-
lo znaåajan niz politiåkih zbivawa, da ne kaÿemo eksplozija, koje su
potresale Balkan, istoåno Sredozemqe i istoånu Evropu, delimiåno i
kao posledica decentralizacije sovjetskog carstva i poåetka „glasno-
sti". Ti dogaðaji su imali odjeka na Balkanu, prvenstveno u socijali-
stiåkim zemqama — Rumuniji, Jugoslaviji, Bugarskoj i Albaniji. U wi-
ma je popuštawe sovjetskih stega dovelo do provale nasiqa, ÿestokog
nacionalizma i etniåkih mrÿwi. Kremqolozima (što je, razume se, za-
stareo izraz ako se ima u vidu da se ovaj uvod piše onog istog dana ka-
da je potvrðen neuspeh drÿavnog udara u Moskvi 22. avgusta 1991) to bi
se moglo åiniti kao jednostrana posledica jedne „negativne" istorij-
ske åiwenice: urušavawa sovjetske vlasti i nedostatka voqe kod Sovje-
ta da svoju politiku nametnu istoånoj i jugoistoånoj Evropi. Nesumwi-
vo, neoåekivanost i eksplozivnost zbivawa na Balkanu treba delimiå-
no objasniti tom „negativnom" silom.
To što su Slovenci, Hrvati i slovenski Makedonci iz Skopja od-
luåili da se otcepe od višenacionalne i komunistiåke drÿave Jugo-
slavije ne moÿe se, meðutim, objasniti samo propašãu sovjetske drÿa-
ve. To na prvom mestu ne bi objasnilo zašto ti delovi Jugoslavije ÿele
* Direktor Centra za helenske studije „Aleksandar S. Onazis", Univerzitet u

Wujorku.
1 Ovaj tekst izvorno je objavqen kao Uvodna reå (Foreword) za kwigu Trajana Stoja-
noviãa, Between East and West: The Balkan and Mediterranean Worlds, Vols. I—IV, New Ro-
chelle, N.Y.: Aristide D. Caratzas, Publisher, 1992—1995. — Prim. Ured.
12
da imaju vlastite drÿave i vode nezavisan ÿivot. Åiwenica je da bal-

kanski narodi imaju vrlo dugu istoriju. Oni su veãinom imali vlasti-
te nezavisne drÿave u dalekoj prošlosti i usled toga imaju duboko ose-
ãawe etniåke posebnosti.
Radovi profesora Stojanoviãa pomaÿu nam da shvatimo upravo tu
vaÿnu istorijsku okolnost. Wegov nauåni pristup je sloÿen i mnogo-
stran, bogat i prodoran. Åitajuãi wegove spise neprekidno smo u pri-
sustvu jednog uma koji rekonstruiše åiwenice i situacije, koji anali-
zira i sintetizuje, i koji uzima u obzir kako svet izvan Balkana tako i
tekuãe „ãudqive mode" i teorije istorijske nauke. Tako se svi oni koji
su pratili misao i spise Trajana Stojanoviãa i svi koji se tek u to
upuštaju, uvode u širi tok istorijske svesti i privode se potpunijem
razumevawu istorijskih ritmova i pulsirawa tog drevnog dela Evrope i
istoånog Sredozemqa. Širina wegove vizije postaje oåigledna åak i
ako se samo proåitaju naslovi wegovih studija. On istorijsko i kultur-
no iskustvo stanovnika Balkana i istoånog Sredozemqa najpre ispituje
u okviru unutrašwe dinamike kulture i politike. Drugim reåima, on je
suveren znalac unutrašweg razvoja Grka, Turaka, Albanaca, Rumuna, Sr-
ba, Hrvata, Bugara, Vlaha, i dobro razume politiåke, društvene, pri-
vredne i druge strukture koje su uobliåile unutrašwu dinamiku razvoja
tog bogatog etniåkog skupa. Istovremeno, on prati i odmerava i spoqa-
šwu dinamiku koja je uticala na unutrašwe åinioce u formirawu tih
naroda, nacija i drÿava: velike carske tvorevine koje su na Balkan
unele elemente prinudnog jedinstva: Filipa i Aleksandra, Rimsko i
Vizantijsko carstvo, osmansku muslimansku drÿavu, Rusiju i Zapadnu
Evropu. Istoriåarska kiåica kojom Stojanoviã slika balkansku scenu
je i široka i istanåana, pa tako dobijamo obrise krupnih politiåkih
kretawa ali i prikaze sitnih, gotovo neprimetnih kulturnih i dru-
štvenih reagovawa na spoqašwe politiåke snage.
To postignuãe biãe oåigledno svima koji pokušavaju da shvate i
podrobno prouåe istoriju ovog dela sveta. To podruåje Evrope postavqa
pred nauånike teškoãe koje su toliko mnogobrojne i takve prirode da
veãina i ne uspeva da doðe do punog istorijskog saznawa o wemu. To je
razlog zbog kojeg je istorija Balkana i malo poznata i sasvim nedovoq-
no shvaãena. To je razumqivo kada su u pitawu nestruåwaci koji imaju
samo opšte obrazovawe, ali je neoprostivo kada su u pitawu qudi koji
kao „eksperti" savetuju drÿavna nadleštva o tome kakva treba da bude
ameriåka politika u tim delovima sveta. Koje su to posebne teškoãe
koje ometaju jasnu viziju i razumevawe prilika na ovom podruåju?
To što su istorija i kulture balkanskih naroda tako malo poznate
u Zapadnoj Evropi i Sjediwenim Drÿavama posledica je udruÿenog de-
lovawa istorijskih i kulturnih åinilaca. Prvi i glavni razlog je taj
što je donedavno evropska istoriografija bila veoma evrocentriåna, a
pošto Balkan i istoåno Sredozemqe nisu bili smatrani delom te
Evrope, malo su i prouåavani. Moderna istoriografija je u suštini
tvorevina politiåkih i kulturnih interesa moderne Evrope (što zna-
åi, Zapadne Evrope), i odraÿava te interese. Dve izrazite karakteri-
13
stike te istoriografske tradicije su kolonijalizam i rasizam, koji su

u raznim razdobqima postajali dominantne crte zapadne istoriogra-
fije. Uticaj dela grofa de Gobinoa Inégalité des races humaines, i wego-
vog biološkog rasizma, primetan je tokom celog H¡H veka i velikog de-
la HH stoleãa u radovima zapadnih Evropqana koji se bave Balkanom.
Geschichte der Halbinsel Moreas während des Mittelalter (1830) Jakoba Fal-
merajera i Rumänische Studien (1871) Roberta Reslera odredili su ton
zapadnog „shvatawa" Balkana, „shvatawa" koje je nastojalo da kulturu i
politiku Grka i Rumuna analizira na rasnoj i kolonijalnoj osnovi.
Kolonijalizam je bio isto toliko široko rasprostrawen i isto toliko
štetan kao i rasizam. Spise pokojnog Romilija Xenkinsa o vizantij-
skom Kipru i o åuvenim ubistvima u Dilesiji u Atici napisao je åovek
iscrpqen politiåkim nesreãama ogromnog Britanskog carstva, koje se
raspadalo u godinama posle ¡¡ svetskog rata. Kasniju istorijsku branu
celovitom razumevawu balkanske istorije predstavqala je marksistiåka
istoriografija, koja jeste obogatila neke vidove ekonomske i socijalne
istorije, ali je bila kruta i autoritarna, tako da je gotovo svim isto-
rijskim analizama nametala rutinsku, unapred odreðenu metodologiju.
Dodatni åinilac koji je unosio sloÿenost i ometao šire i boqe
poznavawe Balkana bila je sama velika starost mnogih wegovih naroda.
Grci, Albanci i Rumuni imaju dugu istoriju na Balkanu. Grci veã 2800
godina ostavqaju svesne tragove svoga postojawa. Sloveni su se pojavi-
li pri kraju antiåkog doba, dok su se najnovije pridošlice, Turci, po-
javili na Balkanu u H¡¢, a u Maloj Aziji u H¡ veku. Ali i oni su u ra-
nijim stoleãima imali sloÿen razvoj. Pokušaj da se ovlada istorij-
skim podacima svih tih podruåja, naroda i razdobqa predstavqa izvan-
redno teÿak i dugotrajan zadatak.
Osim toga, balkanska istorija je u izvesnom smislu višekonfesio-
nalna. Åovek se mora upoznati s religijama antiåkog perioda: pagan-
skih Grka, Ilira, Daåana, Traåana i Rimqana; s istorijom pripadnika
tri monoteistiåke religije: hrišãana, muslimana i Jevreja; s istori-
jom pripadnika raznih struja unutar svake od tih monoteistiåkih reli-
gija, kao što su: katolici, pravoslavci, protestanti, bogumili, suni-
ti, šiiti, sufije, karaiti i sefardi. Razlika u odnosu na Zapadnu
Evropu u pogledu religije je uglavnom u tome što nema protestanata i
što pravoslavci predstavqaju ogromnu veãinu. Osim toga, to je u mo-
derna vremena bio deo Evrope u kome je došlo do uspona politiåki i
vojno nadmoãnog islama, što je dovelo do preveravawa velikog broja
qudi u izvesnim oblastima: Maloj Aziji, istoånoj Trakiji, delovima
Makedonije, Albaniji, na Kritu, u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini. To
su verska iskustva koja se uoåqivo razlikuju od onih u najveãem delu za-
padne Evrope u moderno vreme.
Postoji zatim i jednostavna i gotovo nepremostiva jeziåka prepre-
ka. U H¡H veku i tokom najveãeg dela HH veka istoriåari su åesto pisa-
li istorije naroda, nacija i kultura i ne poznavajuãi odgovarajuãe jezi-
ke. Danas se to smatra velikim istoriografskim grehom. Istraÿivawe
se mora zasnivati na izvorima, a ti izvori za Balkan su u suštini na
14
jednom ili više balkanskih jezika: gråkom, turskom, bugarskom, rumun-

skom, srpskom i albanskom. Dok åovek nauåi da koristi sve te jezike, u
svim wihovim sloÿenim oblicima, ÿivot se primakao kraju. Danas taj
deo sveta ne moÿe prouåavati niko ko ne moÿe da åita bar na jednom od
balkanskih jezika. Dokumenti i nauåni radovi na lokalnim jezicima
sadrÿe zastrašujuãe mnoštvo podataka, koji se moraju na neki naåin
konsultovati. Kao što je Ranke rekao još u H¡H veku, tri su stvari po-
trebne da bi åovek postao istoriåar: inteligencija, poznavawe prava i
poznavawe jezika. U sluåaju Balkana, jeziåka raznolikost je velika, a
velika je i koliåina graðe. Posloviåno bogati arhivi Osmanskog car-
stva sadrÿe nebrojene milione dokumenata; klasiåni, sredwovekovni i
moderni gråki beleÿi kulturu gråkog naroda od Homera i još starijih
vremena do naših dana. Na juÿnoslovenskim jezicima zabeleÿene su
rane kulturne manifestacije najveãe pojedinaåne jeziåke grupe na Bal-
kanu. Jasno je, stoga, da jeziåka raznolikost Balkana predstavqa jednu
od najozbiqnijih prepreka temeqnom razumevawu balkanskih kultura.
Trajan Stojanoviã je uspeo da savlada sve te prepreke i da tako
stekne duboko razumevawe istorijskih i kulturnih struktura balkanskih
naroda. S obzirom na to da je i sam roðen u jednoj balkanskoj zemqi
(Srbiji), da je obrazovan na Zapadu i da je profesor na Odseku za isto-
riju Univerziteta Ratgers preko tri i po decenije, on je idealno ospo-
sobqen, kako okolnostima roðewa i odgoja, tako i izborom studija i
struke, da ostvari ravnoteÿu Istoka i Zapada, iskustvenog i saznajnog.
Do tanåina upoznat, zahvaqujuãi svom poreklu i obrazovawu, s kultura-
ma, društvima i politikom jugoistoåne i zapadne Evrope, on je uspeo
da savlada jeziåke prepreke i oslobodi se istoriografskih slabosti za-
padnog rasizma-kolonijalizma. Radeãi na Zapadu, on je izbegao unutra-
šwu izolovanost velikog dela balkanske istoriografije.
On je jedan od malobrojnih pionira koji su istoriju i istoriogra-
fiju Balkana izveli iz moåvare uskogrudog balkanskog provincijalizma
i nacionalizma i uzdigao ih iznad evrocentriåne istoriografije iz-
vitoperene kolonijalistiåkim i rasistiåkim tendencijama. Drugim re-
åima, Stojanoviã je doprineo tome da se istorija balkanskih naroda
vrati na svoje pravo mesto u istorijskim studijama i dao joj je dostojan-
stvo koje joj pripada.
Autorov nauåni rad, kako je odraÿen u wegovim spisima, ujedno je
intenzivan i ekstenzivan — ekstenzivan po raznovrsnosti wegovih in-
teresovawa, koja obuhvataju temeqne probleme strukturnog konzervati-
zma i inercije, kulturne difuzije i dinamiåkih promena; a intenzivan
u tragawu za odgovorima koji objašwavaju otpornost institucionalnih
oblika i kulturna strujawa koja su, kao sile prenosnici, u svom šire-
wu i uzajamnom delovawu s tim stabilnim institucijama stvorila bal-
kanske kulture i društva modernih vremena. Podjednako intenzivna je
bila snaga, da ne kaÿem silovitost, s kojom je Stojanoviã postavio
mnoštvo temeqnih istorijskih pitawa i našao odgovarajuãe analitiå-
ke obrasce kao odgovore na wih.
15
On namerno nije ove studije podelio po redosledu objavqivawa

(neke od wih su još iz 1951), nego ih je svrstao u dve šire kategorije
po sadrÿini i temama. Naslov ¡ i ¡¡ toma je „Privrede i društva".
„Materijalna kultura i mentaliteti" je naslov ¡¡¡ i ¡¢ toma. Prvi tom
„Privreda i društava" ima podnaslov „Zemqa, zemqoposednici, drÿa-
ve i posrednici", a ¡¡ tom ima podnaslov „Trgovci, gradovi i doma-
ãinstva". Unutar tog široko omeðenog predmeta Stojanoviã analizira
stabilizujuãe i dinamiåke strukture i sile koje su odredile veliki deo
društava, privreda i kultura balkanskih naroda u periodu društve-
no-ekonomske i politiåke stagnacije koja je bila karakteristiåna za
H¢¡¡ i H¢¡¡¡ stoleãe, kao i u periodu izmeðu 1830. i 1880, kada je stag-
nacija ustupila mesto dinamiånim promenama (modernizaciji). On se
bavi analitiåkim opisima tradicionalnih poqoprivrednih i trgovaå-
kih odnosa (timar, bazar) koji su bili karakteristiåni za klasiåno
razdobqe Osmanskog carstva i wegove društvene pretpostavke. Zatim
on u svoje analitiåko razmatrawe ukquåuje ukrštawe bazarske i konku-
rentske privrede. Dinamiåki element tog ukrštawa dva tipa privrede
prikazan je i ispitan u åuvenoj, veã klasiånoj studiji našeg autora
„Pobedniåki balkanski pravoslavni trgovac" (The Conquering Balkan
Orthodox Merchant). Naåini korišãewa zemqe, porodica, demografija i
gradska sredina ispituju se u okviru dubokih promena koje su u tradi-
cionalnim ili stabilizujuãim strukturama izazvali razvoj i dinamika
„otvorenije" privrede i dinamiåne trgovaåke klase, kao i preobraÿaj
zemqišnih odnosa do kojeg je dovela ekonomija preraspodele.
Drugu široku kategoriju ovih sabranih studija, pod naslovom „Ma-
terijalna kultura i mentaliteti", åini ¡¡¡ tom „Materijalna kultura i
mentaliteti: vlast i ideologija", i ¡¢ tom, „Materijalna kultura i
mentaliteti: kopno i more". Interesovawa autora su u wima više spe-
cifiåna i konkretna i åesto su usredsreðena na ono što se na prvi
pogled moÿe uåiniti kao materijalan predmet od sekundarnog znaåaja:
nedostatak štamparije u vrlo malom gradu Dubrovniku, pijewe kafe u
kafanama, gajewe „indijskog ÿita" (kukuruza) na malim seqaåkim par-
celama. Etimološka analiza imena koja se na Balkanu koriste za ozna-
åavawe kukuruza moÿe se åitaocu uåiniti kao neobiåna i zanimqiva
digresija koja ima malo veze sa Stojanoviãevim širim interesovawi-
ma, odnosno, s wegovim interesovawima za moãne i prodorne sile koje
su poåele da mewaju ta društva u drugoj polovini H¢¡¡¡ veka. U wego-
vim veštim rukama, meðutim, etimološka analiza naziva za kukuruz ba-
ca svetlost i na period stagnacije i na dinamiånu promenu u balkan-
skim poqoprivrednim odnosima, u trgovini i u gastronomskom ukusu.
Tako studije u ovoj drugoj kategoriji koje se bave problemima mate-
rijalne kulture imaju funkciju alternativnog pristupa analizi i razu-
mevawu opštijih oblika balkanskih struktura. U svemu tome oåigledno
je da se Stojanoviã kreãe ka jednoj teoriji materijalne kulture u kojoj
sami materijalni predmeti i wima odgovarajuãi teorijski pojmovi de-
luju jedni na druge na naåin koji doprinosi boqem razumevawu i jednih
i drugih.
16
Radovi u ¡¡¡ i ¡¢ tomu nas dovode do kraja razvoja koji Stojanoviã

prati u ¡ i ¡¡ tomu. Stojanoviã tako vodi našu paÿwu od statiånih
društveno-ekonomskih struktura osmanskog razdobqa ka eri kulturne
difuzije koja je korenito izmenila smer ÿivotnih struktura balkanskih
naroda. U svojim posledwim studijama Stojanoviã ispituje konaåne re-
zultate dinamiånog procesa institucionalnih promena i kulturnog
prilagoðavawa u kontekstu modernih i politiåki nezavisnih balkan-
skih drÿava.
Nesumwivo je da ove kwige s izabranim spisima pokazuju da je
Trajan Stojanoviã jedan od pionira istorije balkanskih naroda. Niko
ne moÿe priãi prouåavawu duge, bogate i sloÿene istorije ove oblasti
a da se najpre ne upozna s ovim podsticajnim studijama koje ãe mu izo-
štriti svest o woj. A ja naglašavam izraz izoštriti svest, jer u pri-
rodi je pristupa svakog istoriåara da bude svestan sila koje deluju u
svakoj istorijskoj situaciji i da reaguje na wih, a Stojanoviã je usred-
sredio paÿwu na neke od tih sila koje su najsnaÿnije delovale na obli-
kovawe kulture balkanskih naroda. U tom smislu, ove kwige bi trebalo
da budu, zajedno s drugim temeqnim delima o tom predmetu, u bibliote-
ci svakoga ko ÿeli da shvati današwi i predmoderni Balkan. Wima je
mesto pored dela Georga Štatmilera, Leftena Stavrijanosa, Pitera
Šugera, Omera Lutfi Barkana, Halila Inalxika, Nikole Jorge i dru-
gih. Sada, u vreme kada dela prouåavalaca Balkana naglo izbijaju u prve
redove, imamo obimna sintetiåka i analitiåka dela iz pera struåwaka
koji su nam pruÿili kolektivne istorije Grka, Bugara, Srba i Rumuna.
Više nije moguãno da jedna osoba napiše celokupnu istoriju bilo ko-
jeg od tih balkanskih naroda. Pa ipak, Stojanoviã je na svoj posebni i
briqantni naåin skoro postigao nemoguãe.
Preveo sa engleskog dr Veselin Kostiã

D o n a l d T . R o d e n1
SEÃAWE NA TRAJANA STOJANOVIÃA2
Ÿeleo bih da podelim s vama neke uspomene na predavawa na teåaju

Oblici civilizacije, koja sam drÿao zajedno s Trajanom tokom dvanae-
stogodišweg razdobqa od 1982. do 1994. godine. Teåaj Oblici civili-
zacije zamislio je Rudi Bel (Rudy Bell) u okviru napora koje je poået-
kom osamdesetih godina prošlog veka naš Odsek åinio da proširi
nastavu iz oblasti opšte istorije. Ali osim unapreðivawa nastavnog
plana, Rudi je, pretpostavqam, imao u vidu i priliku da taj uvodni te-
åaj bude forum koji ãe veliki broj naših studenata dovesti u kontakt s
najoriginalnijim i najpodsticajnijim umom našeg Univerziteta. A to
je upravo ono što se dogodilo. I svi mi dugujemo zahvalnost Rudiju za
taj neuobiåajeni åin kolegijalne velikodušnosti. Tokom tih godina
znatan broj nastavnika dao je svoj doprinos tom kursu: najpre Vorin
Sasmen (Warren Susman), a kasnije Stiv Rejnhart (Steve Reinhart) i Met
Macuda (Matt Matsuda). Tih prvih godina Trajan je posveãivao mnogo
vremena i energije tom nastavnom projektu, pa je åak i prevodio neo-
platonske pesnike ako ne bi bio zadovoqan postojeãim prevodima. Taj
kurs mu je pruÿao priliku da govori o veoma velikom broju naroda i
mesta i da pri tom obuhvati znatan vremenski raspon. Trajan je bio du-
boko uveren da predavawa posveãena qubavi i smrti treba da se drÿe
svake godine u sukcesivnim semestrima, što mi više ne radimo; a bar
u dva maha morao je da drÿi kurs potpuno sam. Do poåetka devedesetih
godina broj studenata upisanih na taj kurs se toliko poveãao da su se
predavawa morala premestiti u slušaonicu „Skot 135", gde je „Profe-
sor", kako su ga studenti zvali, govorio pred auditorijem od trista, pa
i više studenata.
Nije jasno da li je to što su Trajana zvali „Profesor" znaåilo da
su studenti na nas ostale gledali kao na obmawivaåe, što verovatno i
jesmo bili. Samo je Trajan mogao govoriti s onom nespornom verodo-
1 Odsek za istoriju Univerziteta Ratgers.

2 Govor na komemoraciji Trajanu Stojanoviãu, odrÿanoj na Univerzitetu Ratgers
krajem aprila 2006. — Prim. Ured.
18
stojnošãu, onim potpunim odsustvom razmetqivosti, onim neutaÿivim

oduševqewem za daleke narode, vremena i mesta. Drugi su se mogli po-
zivati na Gizoa (Guizot) ili Mišlea (Michelet), ili Vika (Vico), ali
samo je „Profesor", kako mi je rekao jedan student, delovao i govorio
tako kao da dobro poznaje te pisce, kao da je wihov univerzum u stvari
deo wegovog. A moÿda je i bilo tako. Trajan je postojano odbijao da bi-
lo koji tekst vulgarizuje kako bi ga studenti lakše shvatili. On se ni-
kada nije trudio da popustqivošãu stekne naklonost studenata koji ga
slušaju i bio je potpuno ubeðen da svaki student Univerziteta Ratgers
treba da proåita ceo Roman o ruÿi i da bude nadahnut svakom reåju u
wemu. Ne mogu da tvrdim da su svi studenti bili oåarani svakom reåju
Romana o ruÿi, ali na wih je ostavqao dubok utisak åovek koji je bio u
stawu da do promuklosti objašwava odeqke iz teksta koji mu je toliko
drag.
Odnos izmeðu profesora i wegovih studenata na predavawima iz
„Oblika civilizacije" bio je ponekad zaista dirqiv. „Profesore", ja-
vio se jedan student mašuãi rukom kao da ÿeli da skrene Trajanovu pa-
ÿwu na nešto vaÿno. „Daaa", odgovorio je Trajan na onaj svoj naåin
koji se ne da podraÿavati. „Profesore, geografska karta na Vašem
projektoru je okrenuta naopako." „Oh, stvarno", odgovorio je Trajan, ne
zbunivši se ni za trenutak, a zatim je nastavio otprilike ovako: „Da
vidimo. Znate, ponekad moÿemo više nauåiti ako geografsku kartu ne
gledamo s prave strane nego naopako". Naopak pogled na svet govori
nam mnogo o Trajanu Stojanoviãu, koji je, kako je Rudi primetio u svom
nekrologu objavqenom u Ameriåkoj istorijskoj reviji (AHR), dekonstrui-
sao pre dekonstruktivizma. Jedna druga zabavna epizoda desila se jednog
proleãnog jutra u slušaonici „Skot" kada smo Trajan i ja zajedno dr-
ÿali taj kurs. Ja sam došao oko 9,30, a Trajan je do tog vremena veã sko-
ro bio ispunio tablu u toj ogromnoj sali za predavawe svim moguãim
engleskim sloÿenicama s prefiksom self [samo-]. Mislim da sam iz-
brojao åetiristo ili petsto reåi. Te sloÿenice razvrstao je po stole-
ãima u kojima su nastale, tako da je bilo priliåno malo sloÿenica sa
self za H¢¡ vek, ali mnogo više za kasnija stoleãa. U ÿeqi da ispiše
što više reåi, Trajan se popeo na stolicu kako bi mogao da iskoristi
svaki komadiã raspoloÿivog prostora. To je, u doba pre pojave kompju-
terske i digitalne prezentacije, zahtevalo ogroman utrošak energije i
vremena, a sve to da bi se studenti boqe poduåili. Studenti su ulazili
u prostoriju i ostajali bez reåi posmatrajuãi kako se Trajan nosi s ta-
blom. Znali su da se dešava nešto što nisu videli nikada ranije. A
onda se Trajan upustio u razmatrawe pitawa zašto su odreðene sloÿe-
nice nastale u odreðenim vekovima — zašto je „samouverenost" nasta-
la u H¢¡¡ veku, „samoupravqawe" u H¢¡¡¡, „samopouzdawe" u H¡H, „sa-
moposluga" u HH, itd. Kako je predavawe odmicalo, Trajan je sa sve ve-
ãim ÿarom govorio o nijansama etimologije, dok su studenti zaåuðeno
posmatrali. Neãu da tvrdim da su oni išta boqe od mene shvatili sve
što je na tom predavawu reåeno, ali kada su toga dana izašli iz te
prostorije, oni su znali da se nešto vrlo vaÿno desilo pred wihovim
19
oåima; znali su da reåi koje upotrebqavamo imaju znaåaja i da engleska

reå self ima veliki znaåaj u našem razumevawu moderne istorije.
Meðu mnogim kwiÿevnim remek-delima korišãenim na teåaju Ob-
lici civilizacije, Trajan je naroåito voleo delo Jasunarija Kavabate
Zvuci planine, koje govori o jednom starijem åoveku, po imenu Šingo
Ogata, koji posledwe godine svog ÿivota posveãuje borbi protiv onoga
što naziva „suÿeni zdrav razum". Na donekle sliåan naåin, Trajan je
podsticao naše studente, a i nas ostale, da tragamo za znaåewem koje
nije svedeno na ono što je obiåno, oåigledno ili pomodno: on nas je
podsticao da nalazimo qudsku istinu i lepotu na neoåekivanim mesti-
ma. A postupajuãi tako, Trajan Stojanoviã, Profesor, oplemenio je sve
nas.
Preveo sa engleskog dr Veselin Kostiã
UDC 94(=163)„16/17"
2-175.75(=163„16/17"
Trajan Stojanoviã
STRUKTURNE OSNOVE MILENARIZMA

KOD JUŸNIH SLOVENA U H¢¡¡ I H¢¡¡¡ VEKU1
Istoriåar se jamaåno izlaÿe opasnosti da naškodi stvarnosti ako

omalovaÿava bitnu ulogu koju u razbijawu starih društvenih struktura
i nastajawu novih stawa imaju odmetnici i „druÿine hrabrih momaka"
(Männerverbände). Pa ipak, u borbama naroda drevne civilizacije pro-
tiv dekulturacije, koje se neprestano produÿavaju, i jedan istorijski
fenomen još znaåajniji od delovawa odmetnutih pravdoqubaca je, ako
ne u pogledu dogaðaja koji su ga obeleÿavali a ono bar kao izraz dru-
štvene krize dugog, veoma dugog trajawa, ostao nezapaÿen od veãine
balkanologa. Aludiram na milenarizam, koji je dobro poznat istoriåa-
rima sredweg veka na Zapadu i struåwacima za podvlašãena društva u
nekadašwim evropskim kolonijama, ali rðavo tumaåen ili slabo po-
znat meðu specijalistima za istoriju Balkana.
Prvi zadatak koji se nameãe, jeste da se odrede strukturne osnove
na kojima deluje milenarizam i da se taj pokret postavi u wegov isto-
rijski okvir, jer on se ne javqa u svim vremenima i ne nastaje sluåajno.
Izvor mu je, po svoj prilici, u obredima i podvizima junaka u drevnim
religijama, u proslavqawu obnove ÿivota u prirodi, ponavqanom — na
mawe-više isti naåin — svake godine, pod åijim uticajem se ustaqene
uloge preokreãu, društvena pravila ublaÿavaju, zabrane sekularizuju,
stari kraq se odriåe svojih prava, a novi gospodar zauzima wegovo me-
sto, te starost prepušta svoja prava mladosti kao što prinuda ustupa
svoja prava slobodi.
1 Rad je napisan 1966. godine i proåitan kao referat na Prvom meðunarodnom kon-
gresu studija o Balkanu i Jugoistoku Evrope u Sofiji 1966. Objavqen je pod naslovom: Les
structures millénaristes sud-slaves aux XVIIe et XVIIIe siècles, u: Association Internationale
d'Études du Sud-est Européen, Actes du Premier Congrès International ded Études Balkaniques et
Sud-est Européennes. III. Histoire (Ve-XVe ss., XVe-XVIIIe ss.) (Sofia: Éditions de l'Académie
Bulgare des Sciences, 1969), str. 809—819. Neznatno dopuwen (tekst u uglastim zagradama
predstavqa dopune iz 1992) i ilustrovan preštampan je u autorovoj kwizi Between East
and West. The Balkan and Mediterranean Worlds, Vol. 4 (New Rochelle, N. Y.: Aristide D. Ca-
ratzas, 1995), str. 1—13. — Prim. prev.
22
Pre nego što taåno odredimo po åemu se milenarizam razlikuje od

oblika prikazivawa cikliånog obnavqawa, ukaÿimo na obiqe posled-
wih kod svih balkanskih naroda, ali se zadrÿimo, posebno, na vršewu
kod Srba i Bugara u Podunavqu, sve do Prvog svetskog rata, jednog
drevnog obreda prelaza zvanog druÿiåalo. Praznovano svakog prvog po-
nedeonika posle Uskrsa, druÿiåalo se podudara sa praznikom dies rosa-
tionis kod starih Rimqana, druÿbadønice kod Åeha, druzbowanie kod Poqa-
ka i Drouÿkensonntag kod Šlezana, veselim prigodama kada su obavqani
obredi inicijacije i prelaza tokom kojih su pravila gerontokratije —
vrlo stvarne åak i kad su „stari" po našim merilima bili åesto vrlo
mladi — prestajala da vaÿe, pa su momci i devojke birali sebi po svo-
joj voqi pobratime i druge.
Dodajmo fiktivnom ili privremenom oslobaðawu od autoriteta u
dane „druÿiåawa" ritualno buntovništvo mnogobrojnih druÿina mo-
maka. Ne pristajuãi da se potåine zanimawu ratara ili pastira, posva-
divši se sa starijima ili s predstavnicima gradova ili carstava, ili
pak muåeni glaðu, mnogi mladi qudi pridruÿuju se odmetnicima, lako-
mi na ÿivot od lova i pqaåke. Kao i poznati keltski fijane, i klefti
i hajduci s Balkana svake godine se na izvesno vreme, ali redovno, po-
novno ukquåuju u ÿivot plemena, sela ili gradova kao što to ukazuje je-
dan stih iz srpskog folklora:
Mitrov-danak, hajduåki rastanak,

Ðurðev-danak, hajduåki sastanak.
Kako jedna, tako i druga, ova bekstva iz svakidašwice imaju za ciq

osloboðewe åije je trajawe ograniåeno ili koje obuhvata uÿi krug qudi:
traju jedan dan, više nedeqa ili šest meseci, ili se, pak, nude kao
moguãnost samo jednoj starosnoj grupi, napose mladima. Milenarizam
naprotiv, drugi naåin beÿawa od stvarnosti, obeãava da ãe spasiti na
ovome svetu åitavo jedno mnoštvo qudi ako ne i naciju, i majstorski
propagira okonåawe tegobnog istorijskog doba.
Mnogostruk u naåinima ispoqavawa, i zavisan, u pojedinostima,
od posebnih iskustava i uspomena svake zajednice, milenarizam se uvek
ukazuje kao pokret neprihvatawa odreðene kulture. Prema tome, on se
neposredno nadovezuje na bolno oseãawe nepokolebqivog neslagawa iz-
meðu sistema dostignuãa jednog naroda, tj. Grundvolk-a ili tzv. autohto-
nog naroda ili starosedelaca, i åudesno zraåeãe ali neverovatno krhke
kulture gospodara, koji su uvek u pogledu obreda, nacionalne pripadno-
sti, društvene klase, zemqe ili duha — tuðinci. Surovo ugroÿavani,
obuzeti strahom od tuðina i nekom uÿasnom strepwom u duši, nasta-
lom iz bojazni da ãe izgubiti kulturnu samostalnost, milenaristiåki
narodi se ne ograniåavaju na zahteve da se pojedini elementi kulture
prosto zamene drugima; oni priÿeqkuju i zamišqaju moguãnim preo-
braÿaj struktura. Ambivalencije, napetosti u odnosima i lokalne su-
revwivosti se na taj naåin pretvaraju u solidarnost u zajednici, a na
mit o godišwem ili cikliåkom vraãawu Velikog Pretka u naroda
23
drevne civilizacije kalemi se novi mit — mit re-volucije, tj. mit o po-
vratku zlatnog doba, onog koje je Ðanbatista Viko nazivao boÿanskim.
Uloga mita o godišwem vraãawu Velikog Pretka i ritualnog be-
ÿawa iz svakidašwice, kao i privremenog buntovništva, sastoji se, u
biti, u oåišãewu i åudotvorstvu. Dotle dok pribegavawe takvim naåi-
nima osloboðewa zadovoqava u dovoqnoj meri jedan narod, potreba za
re-volucijom ne ulazi u kadar istorije. Ali kada zadovoqstvo podlegne
pred društvenim nezadovoqstvom, poåiwu se stvarati, pored praznika
privremenog beÿawa, i pokreti trajnog beÿawa od ustaqenog naåina
ÿivota, maltene biološkog.
Po svemu sudeãi, milenaristiåki pokreti se kod balkanskih naro-
da javqaju još od antiåkog doba, ali se tek od H¡¡ veka mogu mawe ili
više dobro pratiti wihovi raspleti, a najznaåajnije hilijastiåko raz-
dobqe proteÿe se naroåito od kraja H¢¡ veka pa do poåetka H¡H. Ovi
pokreti nisu iskquåiva odlika nijedne etniåke grupe ili veroispove-
sti, s obzirom na to da ih sreãemo, u razliåitim epohama, i kod Bugara
i kod Vlaha, i kod Grka i kod Srba, i kod Jevreja i kod Turaka, a isto
tako i Albanaca. Meðutim, kod svakog naroda poprimaju posebno obliå-
je, koje ima lokalne boje, pa hilijazam jednih ponekad ide na štetu hi-
lijazma drugih. U jednoj neobjavqenoj studiji napravio sam pregled bal-
kanskih milenarizama kroz vekove (åiju skicu prvi put prikazujem u za-
kquånom delu ove kwige2). Ovde me, pak, zahtevi programa Kongresa ko-
me je ovo saopštewe nameweno (Prvi meðunarodni kongres studija o
Balkanu i Jugoistoku Evrope, Sofija 1966) primoravaju da budem skrom-
niji. Odabrao sam stoga kao temu problem milenarizma kod Juÿnih
Slovena u zapadnim i središwim balkanskim oblastima u H¢¡¡ i
H¢¡¡¡ veku.
Nastaweni na Balkanu kao osvajaåi veã više od dva stoleãa, Turci
su za vreme Mustafe ¡ (vladao 1617—1618. i 1622—1623) iz dana u dan
oåekivali da i sami budu poraÿeni, pa su pojavu komete za vladavine
Osmana ¡¡ (1618—1622) tumaåili kao siguran predznak svoje propasti.
Zbacivawe Turaka, od åega su Turci strahovali, a što su ostali bal-
kanski narodi ÿarko ÿeleli, propovedali su naroåito Sloveni u za-
padnim oblastima. Podstaknut Osloboðenim Jerusalimom Torkvata Tasa
(1544—1595), na primer, dubrovaåki pesnik Ivan Gunduliã je napisao,
1622. godine, spev Osman u kome prikazuje bolne strepwe Turaka i åvr-
stu veru i nadawa srpskih i hrvatskih krajeva.
…tko bi gori eto je doli,

a tko doli, gori ustaje.
Sad vrh sabqe kruna visi,
sad vrh sabqe kruna pada,
sad na carstvo rob se uzvisi,
a tko car bi, rob je sada.
2 Videti rezime te studije: Les structures millénaristes des civilisations balkaniques u:

Association Internationale d'Etudes du Sud-est Européen, Premier Congrès International des Étu-
des Balkaniques et Sud-est Européennes, Sofia, 26 aout-1er septembre 1996, Résumés des Com-
munications: Histoire (XVe—XIe s.) (Sofia, 1966), str. 84—85. — Prim. prev.
24
Nesreãni Osman, koji je pao kao ÿrtva jarosti raspojasanih vojniåina,

ÿali se, s goråinom i jedom, na poremeãenost zakonitog poretka:
Jaoh, a sada sve je inako,

i vojvode i vojnici,
sve je otišlo naopako,
nevjerni su svikolici!
Nekoliko desetina godina kasnije, javqa se kod Srba u Podunavqu

jedan uzurpator — laÿni prorok, Ðorðe ¡¡ Brankoviã, koji za sebe tvr-
di da je potomak vladajuãe porodice u Srbiji s kraja sredweg veka. Kao
erdeqski diplomata, ovaj laÿni Brankoviã (1645—1711) podnosi caru
Leopoldu ¡ 1688. godine, u toku rata Austrije protiv Turaka od 1683—
1699. jedan memorandum bez ikakve veze sa stvarnošãu, u kome mu pred-
laÿe stvarawe ilirskog kraqevstva ili carstva koje bi obuhvatilo po-
krajine Srem, Slavoniju, Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Makedoniju, Al-
baniju, Bugarsku i Trakiju, kao i sve ostale krajeve koje nastawuju Buga-
ri, Srbi ili Albanci. Godine 1663, na praznik svetog arhanðela Mi-
haila, podvlaåi on uz to, peãki patrijarh Maksim tajno ga je miropoma-
zao za despota u jednoj crkvi u Jedrenu. Odmah zatim, patrijarh Arsenije
¡¡¡ Crnojeviã priznao ga je za zakonitog naslednika sredwovekovnih
Brankoviãa.
Krajem H¡H i poåetkom HH veka, više srpskih istoriåara, naroåi-
to Ilarion Ruvarac i Jovan Radoniã, htelo je da dokaÿe, na osnovu
obilne dokumentacije i visprenog rasuðivawa, da pomenuto miropoma-
zawe nije nikada obavqeno. Imajmo na umu, meðutim, da je taj laÿni
Brankoviã u svojoj mladosti moÿda upoznao uzavrelost, kako u Carigra-
du tako i u pograniånim gradovima Ugarske i Bosne — u puritanskom
narodnom pokretu endogamne sekte Kadezadelija (ili Kazizadelija), åije
su pristalice prezirale muziku i veseqe a rado åitale, naroåito tokom
tridesetih i åetrdesetih godina H¢¡¡ veka, ne samo Koran, veã i Jevan-
ðeqe, ovo posledwe u prevodu na jezik Juÿnih Slovena koji su istarski
protestanti prepisali na ãiriliånom pismu. Jamaåno je znao i za na-
daleko åuvene pokrete Staroveraca u Rusiji i Sabateja Sevija (Sabataja
Sevija, Šabetaja Zevija, Šabetaja Cvija) meðu Jevrejima u Osmanskoj
carevini, jer je u tim dvema zemqama boravio kao diplomata u vreme
kada su doÿivqavale najjaåe milenaristiåke potrese. Ako ga je patri-
jarh Maksim zaista miropomazao za despota, uåinio je to moÿda zato
što je uvideo da srpski prvaci predoseãaju skori kraj osmanske care-
vine. U svakom sluåaju, zapamtimo odrednicu godine, 1663, period bur-
ne milenaristiåke uskomešanosti i kod Rusa i kod Jevreja, kao datum
toboÿweg ili stvarnog miropomazawa. Primetimo i to da Brankoviã
nije samo tvrdio da je izabranik boÿjeg predstavnika na zemqi nego i
da je javno izlagao svoj slavoqubivi san da stvori zemaqski raj, ili bo-
qe reãi da obnovi neki zemaqski raj koji nikad nije postojao — ilir-
sko carstvo.
25
Veã i zbog svog poziva odveã daleko od naroda, Brankoviã previše

dugo åeka da se izjasni o svojim namerama. Rat od 1683. do 1699. godine
bio je uspešan za Austrijance sve do kraja 1688. Meðutim, s obzirom na
to da su 1689. godine svoje trupe odaslali predaleko na jug, sve do
Üsküb-a (Skopqe, Skopje), i da im je pretila kuga i druge epidemije,
morali su da se povuku prema severu, a za wima su krenuli i pravoslav-
ni Srbi i Makedonci pa i Albanci i Bugari katolici. Masovno po-
vlaåewe je u jeku. Laÿni Brankoviã, pri svem tom, åeka do 12. juna da
izda nareðewe za ustanak „narodima severne Ilirije, Mezije i Tra-
kije".
Svesna da narod lako podleÿe buntovniåkoj propagandi vatrenih i
slavoqubivih uzurpatora, carska vlada se napreåac odluåuje da Branko-
viãa uhapsi (i drÿaãe ga u zatoåeništvu sve do smrti, 1711. godine).
Narod se, pak, ne diÿe na ustanak, opredequjujuãi se za jedan drugi na-
åin spasewa — bekstvo u zemqu koja se smatrala bezbednom, iseqewe u
Ugarsku, zemqu u kojoj su Srbi i Vlasi traÿili pribeÿište poåev od
H¢ i H¢¡ veka.
U isto doba kada su se ispoqili Sabatejev hilijazam i Brankovi-
ãev uåeni milenarizam, po svoj prilici negde oko sredine H¢¡¡ veka,
jedan „starac" iz plemena Vasojeviãa i bratstva Šãekiãa, koje je neka-
da pripadalo plemenu Piperi, poåeo je da predskazuje dolazak srpskog
Mesije: „Javiãe se jedan crni åovjek ozdo od ùtoka Lima… u Dunav. Taj
åovjek ãe se zvati car u opancima. On ãe mnogo srpskoga naroda oslobo-
diti od Turaka… Dotle ãe mnogo nesreãa biti… Oni koje oslobodi ÿi-
vjeãe lijepo… Doãi ãe Crnokapa i Crnogaãa k nama… Turci ãe se sve
više i više gubiti s lica zemqe…"
Ovo proroåanstvo „starca" Stawa postavqa brojne probleme. Na-
pomenimo, pre svega, da je ime Staw zacelo varijanta muškog imena
Stanko, Stanoje, Stanimir ili Stojan, ili pak ÿenskih imena Stana,
Stanija, Stamena ili Stojna; magijsko ili profilaktiåko ime koje se
davalo muškom detetu u porodici u kojoj se deca nisu drÿala, ili ÿen-
skom detetu u porodici obdarenoj s mnogo devojåica a lišenoj deåaka.
Prema obaveštewima etnografa Milana Miliãeviãa, Staw je umro kao
devedesetogodišwak, „pre 220 godina", prema tome, oko 1650. ili 1670,
ako se ima u vidu i razdobqe tokom koga je Miliãeviã mora biti pri-
kupqao svoja obaveštewa. Ako su wegovi podaci taåni, „starac" je bio
savremenik Ivana Gunduliãa i morao je znati za Sabatejeva predska-
zawa.
Proroåanstvo pripisivano Stawu izriåito govori o dolasku åove-
ka crnpurastog ili mrkog lica, crnog åovjeka koga prate Crnokapa(e) i
Crnogaãa(e), ili koji ãe sam izgledati kao Crnokape i Crnogaãe. Samo,
kako protumaåiti te zagonetne reåi? Bukvalno znaåewe je „Crna kapa"
(ili „Crna kapuqaåa") i „Crne åakšire".
Meðutim, poåetkom H¡H veka Crnokapama su nazivani stanovnici
oblasti Braniåeva, tj. podunavske istoåne Srbije. S druge strane, sta-
novnici Starog Vlaha ili Starovlaha, brdovite oblasti koja razdvaja
Hercegovinu i Crnu Goru od Srbije, poznati su po licima mrke boje
26
ogrubelim od vetra i sunca i potamnelim od dima åamovine koji se di-

ÿe iz wihovih slabo provetravanih kuãa. Qudi u Starom Vlahu obiåno
su, u H¡H veku, nosili široke crne åakšire zvane pelengiri. Da li je
Crnokapa åovek iz Braniåeva, a Crnogaãa iz Starog Vlaha? Moguãe je to.
Etimološki gledano, meðutim, a i u nesvesnom kolektivnom pam-
ãewu srpskog naroda, Crnokapa je po svoj prilici Veliki hton,3 koji na
glavi nosi Tarnkappe4 ili Tarnhut,5 ono keåe od magle kakvo su u mito-
logiji Tevtonaca nosili åudnovati junaci nestalnog obliåja, kao iz
muånih snova, i vile. S tim keåetom na glavi, ta mitska biãa postajala
su nevidqiva i poprimala uz to snagu dvanaestorice qudi. To keåe ima
sliånosti i s kapom od pasje koÿe, ovojem od tame koji je po predawu
nosio oko glave drevni gråki bog mrtvih. S tim u vezi, pomenimo da je
kosovska ravnica, kojom åesto prolaze qudi iz Starog Vlaha, ponekad
prekrivena gustom maglom. U jednoj tipiåno starovlaškoj pesmi iz te
magle iskrsava neki neznanac na belom tronogom kowu. Neznanac iz-
gleda posustao kao i ÿivinåe koje jaše, ali lako odnosi pobedu nad jed-
nim od najåuvenijih vitezova na Balkanu — Banoviã Sekulom. Pobed-
nik je Jovan sa Kosova, viteški borac za pravdu. U stvari, to je Jovan,
sprovodnik duša umrlih, feudalna verzija tevtonskih junaka i gråkog
boga mrtvih.
Kao Crnokapa, i reå Crnogaãa proistiåe prvim delom iz korena
crn (ili åarn), tj. mrk, zemqane boje, magiåan, åarobwaåki. Nasuprot
tome, koren drugog dela ove potowe reåi predstavqa po mom mišqewu
posrbqen oblik reåi Gautr koja je kod Gota oznaåavala „åoveka" ili
„junaka", ali koja je upotrebqavana i da oznaåi åuvenog boga obiåno po-
štovanog pod imenom Wuotan, Wodan, Wotan ili Odinn (Vid ili Sveto-
vid paganskih Slovena). Ako Crnokapa znaåi „keåe od magle", ili „ka-
pa od tame", Crnogaãa oznaåava verovatno crnog åoveka ili junaka (åa-
robwaka), tj. podzemnog boga ili vrhovnog starosedeoca, mitskog brani-
teqa domorodaåke kulture.
Ne zaboravimo da su Sloveni vekovima ÿiveli uz Gote, ne samo u
Poqskoj i u stepama jugoistoåne Evrope nego i na Balkanu, naroåito u
Podunavqu, u Hrvatskoj, Hercegovini, u Crnoj Gori i severoistoånoj
Albaniji. Na pola puta izmeðu Dubrovnika i Foåe, otkrivamo tako
Gacko Poqe, po svemu sudeãi Gotsko poqe. Vrlo je moguãe i to da je
srpskohrvatska reå gatari, koja u naše dane oznaåava „vraåare" ili
„tumaåe znamewa", nekad oznaåavala „vraåare i Gote", struåwake za
vraåawe. Nije, prema tome, nikakvo åudo što se Juÿni Sloveni sluÿe
reåju gotskog prizvuka da oznaåe pretka predaka, vrhovnog starosedeoca.
Crni åovjek, Crnokapa, Crnogaãa, ili Jovan s Kosova, to je uvek cr-
ni åovek od magle i tmine. Podjednako poštovan kod gotovo svih bal-
kanskih naroda je i junak Marko Kral(q) ili Kraqeviã, åije ime, u
stvari, nije ništa drugo do neznatno izmeweno ime Mrk[oje] ili Mr-
k[owa]. Opet je to crni åovek, åovek od tame ili jednostavno: mrak.
3 Vrhovni bog doweg sveta — Prim. prev.

4 Volšebna kapa — Prim. prev.
5 Volšebni šešir — Prim. prev.
27
U predawu, koje je u dobroj meri balkansko, mada mu je središte u

Srbiji, Makedoniji i u zapadnoj Bugarskoj, Marko zastupa jedan arhetip
oko kog je narod stvorio mitove koji neobiåno podseãaju na priåe o
drugom dolasku kraqa Artura, Karla Velikog (Carolus redivivus), grofa
Boduena (skraãen naziv za latinskog cara u Carigradu), Fridriha Bar-
barose, vrlog cara pred smak sveta, a ne treba zanemariti ni bajke o
„neznanom kraqu" kod Iraca. Mitovi ispleteni oko Markovog imena
imaju veoma malo veze s istoimenim istorijskim kraqeviãem, turskim
vazalom s kraja H¡¢ veka. Legendarni lik umnogome podseãa, naprotiv,
na Digenisa Akritu, vizantijskog junaka iz predela na granici Anado-
lije, i na traåko-friÿanskog Sabazija ili Dionisa.
Ono što je bitno, jeste to da narodi Balkana, a na prvom mestu Ju-
ÿni Sloveni, vekovima išåekuju povratak Marka Kraqeviãa kao spasi-
teqa i zaåetnika novog zlatnog doba. Ove legende poznate su nam pre
svega u oblicima koje su dobile poåev od kraja H¢¡¡¡ veka, ali sve navo-
di na misao da potiåu iz veoma davnih vremena. U wima se priåa kako
se Marko privremeno povukao iz sveta, i da je zadremao u nekoj tajnoj
peãini, simbolu Majke Zemqe, nadomak svoje makedonske tvrðave u Pri-
lepu ili na nekom nepoznatom ostrvu. Ali kad kucne åas izbavqewa,
preporoda i oproštaja za srpski narod, Marko ãe se probuditi iz svo-
ga sna i povesti Srbe i druge potlaåene narode Balkana protiv Turaka,
koje ãe oterati „preko siweg mora" odakle su i došli. Sliåno legendi
o kraqu Arturu, u jednoj varijanti se tvrdi da ãe se junak probuditi ka-
da se wegov maå najzad istrgne iz stene (ili iz grede) u koju ga je on za-
rio pre no što je pao u svoj dugi san.
Marko ãe se vratiti kad „kucne åas" osloboðewa, tj. u trenutku ko-
ji je kod Juÿnih Slovena predodredila sudbina, kod Grka heimarmene.
Gotovo nezamislivo vaÿan, naroåito u H¢ veku, sredwovekovni pojam
sudbina, shvatan u smislu uredovawa jednog boga koji sudi po pravdi,
caruje sve do sredine H¡H veka, pa i kasnije. U narodnim verovawima,
ono što odluåuje o sreãi i o nesreãi nije sluåaj veã, pre — sudbina.
Ali, zar i sâm Volter ne izjavquje godine 1764.6 da je princip sudbine
(ili „zakona") jaåi od svega, da sluåaj ne postoji? U volterovskoj mi-
sli, meðutim, Bog deluje samo na osnovu zakona koje je ona zamislila.
To je, dakle, kao da više ne postoji. Otklawajuãi Boga, Volter, meðu-
tim, nije iskquåivao sudbinu.
Poåev od tridesetih godina H¡H veka, iz razloga koje ãemo izloÿi-
ti u daqem tekstu, tradicionalni oblici ili oblici milenarizma iz
predindustrijskog doba poåeãe da se razgraðuju. U jednoj priåi iz 1902.
godine, koja nosi naslov „Kraqeviã Marko po drugi put meðu Srbima",
Radoje Domanoviã (1873—1908) ismevaãe Marka kao otelovqewe preÿi-
velih navika i obiåaja. Markov åuveni kow, na primer, ne moÿe da
stigne biciklistu, a sam Marko biva uhapšen zbog skitniåewa jer je
bez „zanimawa", jer ne uvaÿava etiku redovnog i na propisima zasnova-
6 Autor misli na prvo izdawe Volterovog Dictionnaire philosophique (Genève, 1764).

— Prim. prev.
28
nog rada. Sledstveno tome, on stiÿe i u ludnicu, da bi se, naposletku,

ponovo vinuo put neba.
Ali uzmicawe starovremskog milenerizma je, pre svega, svojstveno
gradovima. Po selima, drevna verovawa su ÿilavija. U novembru 1912,
na primer, za vreme Prvog balkanskog rata srpski vojnici, seqaci i
pastiri u uniformama, osvojili su visove koji su smatrani neosvoji-
vim, podstaknuti kolektivnom vizijom Marka na kowu koji ih je bodrio
da odluåno stupaju napred. I za vreme Prvog svetskog rata, milenari-
stiåka predskazawa jaåaju u srpskim okupiranim krajevima. U poslerat-
nim godinama pripovedaå Nikola Pejåinoski iz sela Brodec, iz kraja
naseqenog Mijacima, ovåarima iz zapadne Makedonije, ponovo potvr-
ðuje kolektivno verovawe u onostrano osloboðewe. „Marko ãe se probu-
diti, obeãava mu nimfa ili legendarna vila, kad ga bude prekrilo se-
dam stotina sedamdeset sedam slojeva lišãa". Magiåni broj sedam, tri-
put ponovqen, 777, je drugi naåin da se kaÿe: „kad kucne åas".
Uostalom, milenaristiåke vizije, omiqene izmeðu H¢¡ i H¡H veka
kod Srba i wihovih najbliÿih suseda, obuhvataju više drevnih eleme-
nata nego mesijanizmi i milenarizmi jevrejske i gråke civilizacije,
koji su kwiÿevnijeg karaktera. Ti drevni elementi uklopqeni su na ve-
oma precizan naåin. Nacionalni spasiteq i junak na poqu kulture kod
Srba, kao i uopšte kod Juÿnih Slovena, objediwuje tako veliki deo
sledeãih svojstava:
1) hrom je ili jaše hromog kowa;
2) kowanik je, a kow mu je obiåno belac ili šarac, ali je ponekad
i neke druge boje;
3) lice mu je mrko ili izgleda kao da je od magle;
4) nosi crnu ili magliåastu odeãu koja ga åuva od nedaãa, a na gla-
vi mu je crna kapa;
5) na nogama ima opanke, sandale ili kratke åizme, kao Hermes
ili Merkur;
6) nazivaju ga kraqeviãem, kraqem ili carem;
7) neprekidno putuje;
8) isceliteq je;
9) uobiåajeno ime mu je Crni, Marko (Crni ili Mraåni), Kara
(Crni), Sava (Sabazije), Ivan, Jovan (Jupiter) ili Stefan (osveštano
ime srpskih kraqeva u sredwem veku).
Hramawe, crno ili mrko lice, odeãa i kapa crne boje (ili od ma-
gle i åudotvorni) i beo kow obiåno su svojstva starog srpskog boga Da-
boga; on je bog zemqe, noãi i vatre, rudnog blaga i bogatstva, plodnosti
i izobiqa, deus dator,7 vrhovni bog doweg sveta. Uz sve to, nošewe opa-
naka ili sandala obeleÿje je i svetog Save (ili Sabazija) i ðavola, tog
drugog naslednika Sabazija. Uostalom, Srbi nazivaju ðavola imenom
Daba, što je oblik koji se u obiånom govoru upotrebqava za Daboga (de-
us dator) — ili Daba Romi, Hromi Daba.
7 Davalac dobara — Prim. prev.

29
Baš kao i u sredwovekovnoj Evropi, u kojoj ipak veã postoji dvoj-

nost u stavovima, i kod balkanskih naroda, sve do prošlog veka odrÿa-
va se takvo verovawe u predstavi da najubogiji lutalica ili skitnica,
putnik u opancima i drowcima, ãopavko i prosjak, moÿe zaista da bude
prerušen bog, svetiteq ili demon antiåkog tipa, sanctus pauper8 koji
deli nagrade i kazne, i kome treba svesrdno ukazati gostoprimstvo. U
gnosticizmu, Spasiteq je åesto nazivan Strancem, tj. putnikom koji
dolazi izdaleka, pa åak i iz nekog drugog sveta. Još u Homerovo doba,
Grci su prosjaka i lutalicu smatrali demijurzima, slugama zajednice,
koji vrše „oåišãewa" ili sluÿe kao ÿrtveni jarci, åas obasipani po-
klonima a åas poniÿavani batinawem; bili su neophodni na gozbama,
na kojima su podnosili uvrede i bivali ugošãavani „presvetom" hra-
nom.
U mitologiji velikog dela åoveåanstva, hramawe je obeleÿje bogova
iz doweg sveta, o åemu svedoåe Vulkan, hromi bog vatre i kovaåa i zana-
tlija kod Rimqana, kao i bogovi „s okrvavqenom nogom" ili „s rawe-
nom nogom" kod Puebla, posrãuãi i hromi htoni kod Kvakiutla, hromi
ðavo sa crnim licem kod Sarakaåana, ovåara na juÿnom Balkanu. S ob-
zirom na to da dolaze iz zemqine utrobe — i u ruskoj mitologiji isti-
nito carstvo, grad Kitec, nalazi se na dnu jezera — kako bi mogli i da
hodaju bez muke?
Što se tiåe simbolike kowa i herosa na kowu, treba se najpre
podsetiti da je u mitologiji starih Grka suprug ili druÿbenik Demetre
krilati kow Posejdon Hipios, bog špiqa, bezdana, izvora, bujica i
peãina, kao i mora, koji ãe se, kasnije, pridruÿiti åoveku na nebu. U
indoevropskoj mitologiji beli ili crveni kow simbolizuje, naime,
sredstvo za povezivawe, sponu, izmeðu zemqe i vatre, ili zemqe i sun-
ca. Najzad, traåko-friÿanski heros na kowu, åija slika prekriva bal-
kanske nadgrobne spomenike, vodi poreklo od Dionisa.
Dionis je bio dugo prikazivan u vidu zmije, ili divqeg vepra, da
bi, naposletku, bio povezivan s Mitrom koji je prinosio na ÿrtvu bi-
ka (svog alter ega), s troglavim kowanikom kod Traåana, s Triglavom,
troglavim bogom-kowem kod stanovnika Pomeranije, s Dabogom, Mar-
som i Vidom; pa posle sa svetim Dimitrijem, svetim Teodorom i sve-
tim Ðorðem. Kasnije ãe biti mešan i s Kraqeviãem Markom, åija je
porodiåna slava upravo heros na kowu, Sveti Ðorðe. Bog-kow, ili he-
ros na kowu, nije niko drugi do drevni bog iz doweg sveta koji je dobio
ulogu posrednika izmeðu åoveka i zemqe, a u isti mah i åoveka i neba.
Proistekla iz obrednih praksi i verovawa u traåko-friÿanskoj,
gråkoj, ilirskoj i slovensko-iransko-gotskoj civilizaciji, a i iz obi-
åaja sredwovekovnog hrišãanstva, bogata milenaristiåka tradicija slo-
venskih naroda u Turskoj carevini omoguãavala im je da prizivaju u po-
moã veliki broj spasiteqa. Ako se, uostalom, najåuveniji spasiteqi
ogluše o duÿnost i ne pojave se na poziv, uvek je bilo moguãe obratiti
se nekom novom spasitequ.
8 Neporoåan, sveti siromah, siromah-svetiteq — Prim. prev.

30
Upravo se to i dogodilo kod Crnogoraca i wihovih dalmatinskih

i hercegovaåkih suseda, kada je, šezdesetih godina H¢¡¡¡ veka, na mle-
taåku teritoriju Kotora, nedaleko od Budve, stigao neki putujuãi isce-
liteq od tridesetak godina, vešt u korišãewu lekovitih biqaka, za
koga se još ne zna ko je u stvari bio. [Po Alfonsu Rabu, bio je to „grå-
ki monah iz reda Svetog Vasilija, ili obiåan gråki kaluðer", tajni
izaslanik Papazoglua iz Tesalije, koji je i sam bio tajni izaslanik Ka-
tarine ¡¡ sa zadatkom da Peloponez digne na ustanak]. Predstavqajuãi
se kao da je poreklom iz Jawine, on, ipak, iako je nosio gråku kaluðer-
sku rizu, nije, izgleda, znao gråki jezik. (Nije li to bio neki Vlah, ali
zašto onda nije znao gråki?) Ponekad se pretpostavqa da je to bio iz-
vesni Stepan Raiåeviã iz Dalmacije, koga, meðutim, ne treba mešati
sa onim Raiåeviãem iz Dubrovnika.
Ugled ovog stranca brzo raste, pa se tokom leta 1767. godine po no-
mokratskoj konfederaciji crnogorskih plemena pronosi glas da je on u
stvari Petar ¡¡¡, zakoniti car Rusije, koga je, 1762. godine, ubila hunta
verna wegovoj supruzi, Katarini ¡¡.
Ako budu prestali sa svojim krvnim osvetama i pokazali se privr-
ÿeni svojoj pravoslavnoj veri, Crnogorci ãe — kako im je obeãavao is-
celiteq — moãi s pravom da se nadaju velikom dobru. Dve skupštine
crnogorskih ratnika zakliwu se da ãe stalno meðu sobom ÿiveti u mi-
ru, odlaze na poklowewe Stevanu u wegovo utoåište u Kotoru, lišavaju
nemoãnog kneza-vladiku Savu Petroviãa svetovne vlasti i prihvataju
vladavinu Stevana (ili Šãepana), što je osveštano ime tradicional-
no davano (u obliku Stefan) srpskim sredwovekovnim kraqevima. No-
vi monarh je sam sebe nazivao „Mali, najmawi na zemqi", ili „Šãe-
pan, mali s malima, opak s opakima, a dobar s dobrima", i uvek je no-
sio crnu kapu (legendarnu Tarnkappe?) postavqenu krznom, koju ni pred
kim nije skidao.
Prema Pjeru Kokelu (Pierre Coquelle), godine 1784. štampano je u
Mangaloru, na obali Malabara,9 jedno delce pod naslovom Stiefan Mali,
ou Etienne le Petit, le pseudo Pierre III, Empereur de Russie (Stefan Mali,
ili Šãepan Mali, laÿni Petar ¡¡¡, car Rusije), åiji se nepoznati au-
tor hvalio da je bio „general" u Šãepanovoj vojsci. Po autoru tog del-
ca, åiji primerak nisam uspeo da pronaðem, isceliteq je, u septembru
1767, uputio stanovništvu Crne Gore sledeãi proglas:
Šãepan Mali, koji ãe uskoro postati veliki, saopštava da jabuke nijesu još zrele,
ali åim zrenu, otvoriãe se i unutra ãe se naãi rubina, dijamanata, safira, smaragda, i
svaki koji u mene bude vjerovao imaãe ih koliko ga god bude voqa. Mir i pozdrav onima
koji ãe me slušati; oni koji mi ne budu vjerni i odani odmah ãe od maåa poginuti i bi-
ti baåeni u more, koje samo åeka moje naredbe da ih prihvati i proguta.
[Ali, sawati bisere ili drago kamewe, åitamo u kwizi o znaåewi-

ma snova Xafara ibn Mohameda al Balkija, odnosi se „najåešãe", pre-
ma predawu Indusa, „na boÿanska proroåanstva, na spoznaju Boga i na
9 Oblast u zapadnoj Indiji — Prim. prev.

31
boÿansku mudrost".] Po svemu sudeãi, indijska odnosno istoåwaåka

ulepšavawa stvarnosti obogatila su tako, kod porobqenih naroda Bal-
kana, verovawa u neko lepo zlatno doba. Crnogorci mogu da se pouzdaju
u proroåanstvo zvano proroåanstvo Šãepana Malog, jer mu je izvor u
„boÿjoj premudrosti".
U boÿjoj premudrosti! Ono što, ipak, nije dovoqno zapaÿeno, jeste
da taj Stevan, Stefano Piccolo, Šãepan Mali ili laÿni Petar ¡¡¡, igra
u mašti naroda ulogu boga mora. Ovo samo åeka wegova nareðewa, naja-
vquje on, pa da nevernike i verolomnike ÿive proguta.
Hitwa Crnogoraca da priznaju za vladara jednog uzurpatora, uzne-
mirila je Katarinu ¡¡ koja je u to vreme bila ozbiqno zabrinuta zbog
bune Jemeqana Pugaåova i zbog ruskog milenarizma, koji ãe uskoro
stvoriti legendu o „zlatnom atamanu". Ona, dakle, šaqe u Crnu Goru
1769. godine kneza Jurija Vladimiroviåa Dolgorukog da Šãepana javno
raskrinka kao varalicu. Ne našavši nikoga ko bi imao dovoqno auto-
riteta da zameni opåiniteqa, Dolgoruki se morao pomiriti s tim da
mu oprosti, proizvede ga u ruskog oficira i preda mu povequ kojom se
Crna Gora stavqa pod wegovu upravu.
Godinu dana kasnije, usled eksplozije jedne mine koju je postavqao,
opåiniteq ostaje sakat i gubi jedno oko. Veã i inaåe crnoput, brkat i
upalih oåiju, a sada još i poluslep i hrom, on postaje jedan pravi pod-
zemni bog, koga od sada, kao nekog rimskog diktatora, nose u stolici,
poklonu susedne Republike svetog Vlaha (Raguse), nabavqenoj u Veneci-
ji za šezdeset zlatnih dukata. U septembru 1773, meðutim, Šãepana
ubija wegov sluga, sviraå na liri, potkupqen od skadarskog paše, koji
se nadao da ãe Crnu Goru pripojiti svojim teritorijama.
Gotovost Juÿnih Slovena da svesrdno prihvataju takve apostole
preporoda objašwava se okolnostima koje su u isti mah objektivne i
subjektivne, naroåito wihovim iskustvima s tuðinskom vlašãu. Oni
su, dakle, vrlo briÿqivo saåuvali drevni mit o povratku pretka oslo-
bodioca, mit o „zaspalom caru", koji je u zapadnoj Aziji poznat kao mit
o „skrivenom emiru". Posredi je, u stvari, fenomen prekomerno ose-
ãajnih naroda, spremnih, a i po prirodi sposobnih da prelaze iz jed-
nog prejakog oseãawa u drugo, iz oåajawa u bezgraniåno nadawe.
Åitav vek posle stupawa na vlast Šãepana Malog, doktor G. Fri-
lej (Frilley), koji je nasledio doktora Bulowa (Boulogne) na dvoru crno-
gorskog kneza Nikole, ovako je opisao psihologiju Crnogoraca u doba
svoga boravka meðu wima (1870. do 1880): „Izgleda da u patologiji Cr-
nogoraca preovlaðuju neuroze: neuroze uma veoma su brojne za jednu tako
malu populaciju; neuroze oseãajnih organa, naroåito glave, [kao što je]
migrena [i] najrazliåitije neuralgije; dodajmo tome deåju paralizu, hi-
steriju, od koje pati bar treãina ÿena, oboqewa nervnog sistema kod
mnogih muškaraca [i] nervozne otkucaje aorte od kojih pate gotovo svi
pripadnici oba pola."
Ovaj opis moÿe verovatno da obuhvati i susedne narode i ranije
epohe. Ako ostali autori na ovo skoro i ne ukazuju, razlog je u tome što
tamo nisu boravili kao lekari, ili pak u tome što posmatraåi po pra-
32
vilu nisu bili u stawu da uoåe jedno stawe uzbuðenosti, koje je sve do
kraja H¢¡¡ veka, a åesto i do H¡H veka bilo zaista odveã rasprostrawe-
no i u zapadnoj Evropi. S obzirom na to da je bilo odveã rasprostra-
weno, takvo stawe duha moglo je ostati nezapaÿeno.
Dodajmo ostalim milenaristiåkim vizijama kod Srba i „nebeske
prilike", koje je narod obiåno tumaåio kao predznake rata, epidemija i
buna, nakon kojih bi, najzad, moglo doãi do osloboðewa i preporoda.
Verovalo se, na primer, da su komete vesnici i poruka nade i velikih
nesreãa, preporoda koji ãe doãi kroz patwu i smrt.
Balada o „Poåetku bune protiv dahija" slepog pesnika Filipa Vi-
šwiãa, predoåava, tako, jedno apokaliptiåko prikazawe poåetaka srp-
skog ustanka iz 1804. godine. Prema Nenadu Jankoviãu, prvi predznak
na koji pesma ukazuje jeste sunåevo pomraåewe 30. januara (prema pesmi,
dogodilo se to uoåi Trifundana, 31. januara) odnosno meseåevo pomra-
åewe 14. januara 1804. Drugi predznak, nasuprot tome, znak u vidu „kr-
vavih barjaka", odnosi se po svoj prilici na komete iz 1781, 1797. ili
1807, koje su se bez sumwe mogle videti i golim okom. Treãi znak je gr-
mqavina od 14. januara 1801 (uoåi Svetoga Save). Åetvrti se, najzad, ve-
zuje s veã pomenutim pomraåewima, ili za pomraåewa uopšte bez obzi-
ra na to koje su se godine dogodila.
Mnogi izrazi u pesmi dobijaju oblik formule: „od Tripuna do
Svetoga Ðurða", „od Ðurðeva do Dmitrova dana". Pesma isto tako ot-
kriva milenaristiåko poimawe vremena. Hronološki sled dogaðaja, na
primer, nema neki veãi znaåaj. Ako bismo se oslonili na pesmu, na
primer, redosled dogaðaja odgovarao bi sledeãim godinama: 1) 1804, 2)
1781, 1797. ili 1807, 3) 1801. i 4) 1804, ili pak bilo kojoj godini u ko-
joj je viðen neki od predznaka. U tom redosledu je, meðutim, i jedna
istina koju dogaðajna istorija, koja sva zbivawa sistematski svrstava u
hronološki redosled, nije uopšte zapazila. Višwiãeva pesma, speva-
na u vreme dogaðaja o kojima govori, dopušta nam da uoåimo izvesnu
milenaristiåku konfiguraciju — da poåetke srpske revolucije kad su u
pitawu weni milenaristiåki aspekti, datujemo kako u godinu 1804. ta-
ko i u godinu 1781. ili 1797.
Na taj naåin dospevamo do revolucije, u Srbiji, ne tragom svetlo-
snih pojava na nebu, veã zahvaqujuãi milenarizmu. Voðe tzv. Prvog
(1804—1813) i Drugog srpskog ustanka (1815), Karaðorðe (Crni Ðorðe)
Petroviã i Miloš Obrenoviã, bili su gotovo isto toliko milenari-
stiåke voðe koliko i ratnici. Jedan Srbin iz Vojvodine, koji je dvade-
setih godina H¡H veka obilazio Srbiju, prikazuje Miloša kao „vernog
boÿjeg izaslanika", poslatog da oslobodi Srbe od Turaka, kao što je
Mojsije izbavio jevrejski narod od faraona. Ali, smerajuãi da postane
tradicionalni starešina, ili legitimni vladar, Miloš odustaje od
zamisli da ostane åisto harizmatski voða åija moã uvek zavisi od ne-
pokolebqive vere sledbenika u wegovo poslawe. Godine 1830, na zaseda-
wu Velike narodne skupštine, on vešto predlaÿe da se povuåe s vla-
sti, ne bi li uãutkao nezadovoqne starešine i odbacio ÿalbe da po-
33
stupa kao tiranin. Tada se zaåuše povici odanosti: „Oåe! Spasioåe

oteåestva! Oslobodioåe! Boÿji izabraniåe!" Zatim ga skupština pro-
glasi za naslednog kneza.
Obeshrabrujuãi delovawe šamana i proroka još od dvadesetih go-
dina H¡H veka, Miloš se, posle 1830. godine sve jaåe suprotstavqao
narodnim pokretima. Uviðao je da se narod moÿe otuðiti od aktuelnih
starešina u korist novih harizmatskih kolovoða, ako qudi budu i daqe
slobodno širili predskazawa brojnih šamana.
Vraåari, predskazivaåi, gatare, gatari, proroci, skitnice, ipak,
verno odraÿavaju srpsku kulturu tog razdobqa. U julu 1836, na primer,
proroåanstvo nekog kaluðera i „åoveka skitnice i budale" navelo je
mnoge qude da beÿe iz seqaåke prestonice Kragujevca zbog straha da ãe
zemqa progutati grad. Milošev Sovjet pribegava tada vojnoj sili kako
bi izbegle prinudno vratio u Kragujevac.
Problem vraåara i proroka stvara neprilike drÿavi i tokom na-
rednih godina, ali više nema — osim retko — nekadašwu veoma zna-
åajnu ulogu. Roÿe Bastid (Roger Bastide) tvrdi, naprotiv, da mesijani-
zam obuhvata
i aspekte koji pogoduju i aspekte koji ne pogoduju moguãem razvoju nerazvijenih zemaqa.
On moÿe, ako wime spoqa manipulišu vispreni predvodnici koji ga pretvore, na pri-
mer, u politiåku stranku, biti privikavawe mase na nove naåine mišqewa i delovawa;
ali, on moÿe, isto tako, ako mu se dopusti da se slobodno razvija, ili ako se progawa, i
da doprinese jaåawu razmišqawa o moãi magije i odustajawu od napora u korist sawa-
rija.
Drugim reåima, pokret moÿe da se pretvori u sektu, u „raskid s

ostalim svetom", pa tako iz revolucionarnosti preãi u konzervativ-
nost i stagnirawe, kao što je to bilo u nerazvijenoj Srbiji posle 1830.
godine.
Ali kako poverovati u prvu pretpostavku Roÿea Bastida? Ne po-
stoji li, naprotiv, gotovo nepremostiv jaz izmeðu potrebe da se orga-
nizuje ili objektivizuje novo društvo, da se ono postavi na jasno odre-
ðene osnove, i potreba milenaristiåkih grupa da se vrate na jedan ob-
lik društva za koji se pretpostavqa da je ranije postojao? Balkanski
sluåaj, zapravo, navodi na pomisao da milenarizam ima malo izgleda na
uspeh u jednom istinski politiåkom ili politizovanom društvu, da su
milenarizam i zanesewaštvo, u principu, suprotnost politike.
Beleške
Duboko sam zahvalan Savetu za istraÿivawa pri Univerzitetu Rat-

gers (Rutgers Research Council) na podršci pruÿanoj mojim istraÿiva-
wima. Namera mi je da ove stranice posveãene milenarizmu kod Juÿnih
Slovena u H¢¡¡ i H¢¡¡¡ veku uðu, kasnije, u sastav jedne duÿe studije o
strukturnim osnovama milenarizma koje su prethodile industrijskom
periodu u balkanskim civilizacijama (videti posledwe poglavqe ove
34
kwige10). Delovi tekstova koje ovde navodim i objašwavam ili prei-

spitujem potiåu iz sledeãih dela: dva reda o ÿivotu hajduka preuzeo sam
iz kwige M[ilana] Ð. Miliãeviãa, Ÿivot Srba seqaka (drugo popr. i
proš. izdawe, Beograd: Srpska kraqevska akademija, 1894), str. 144, i
Edmunda Šnevajsa (Edmund Schneeweis), Serbokroatische Volkskunde. I.
Volksglaube und Volksbrauch (Berlin: Walter de Gruyter, 1961), str. 137.
Stihovi iz Gunduliãevog speva Osman su iz kwige Ivan Gunduliã: Oda-
brane strane, str. 153. i 160, koju je priredio Dragoqub Pavloviã a ob-
javio Geca Kon (Beograd 1939). Stawevo proroåanstvo je preuzeto iz
Ÿivota Srba seqaka od Milana Ð. Miliãeviãa, str. 83—84, i iz dela
Veselina Åajkanoviãa O srpskom vrhovnom bogu (Beograd: Srpska kraqev-
ska akademija, 1941), str. 116—117. — Proglas pripisan Šãepanu Ma-
lom potiåe iz kwige Pjera Kokela (Pierre Coquelle), Histoire du Monté-
négro et de la Bosnie depuis les origines (Paris: Ernest Leroux, 1895), str.
224—226. [O znaåewu snova, videti: Apomazar (Djafar ibn Mohammed
[Abou Mashar], al Balkhi), Des significations et événemens des songes, selon
la doctrine des Indiens, Perses, & Egyptiens, pris de la bibliothèque de Sam-
bucus, pvis tovrne dv grec en latin, par lean Leunclaius [Johann Löwenklau,
dit Leunclavius], et mis de nouueau en françoys par Denys-du-Val (Paris, chez
Denys-du-Val, 1581), str. 260. Za ostale pojedinosti o Šãepanu Malom,
videti: (Alphonse Rabbe), Introduction: Esquisse des révolutions de la Grèce
depuis l'établissment de la domination romaine jusqu'à la chute du Bas-Empi-
re; et Tableau de l'état de la nation grecque sous les Turcs, u: Maxime Reyba-
ud, Mémoires sur la Grèce pour servir à l'histoire de la guerre de l'indépen-
dance, 2 kwige (Paris: Tournachon-Molin, 1824—1825), ¡, 126—129 (1—
184), kao i Michael Boro Petrovich, Catherine II and a false Peter III in Mon-
tenegro, American Slavic and East European Review, XIV (1955), 169—194.]
Zasnovan na opservacijama iz sedamdesetih godina H¡H veka, prikaz
psihologije Crnogoraca delo je lekara Gabriela Frileja (Frilley), ofi-
cira Legije åasti, i Jovana Vlahoviãa (Wlahovitj), kapetana crnogorskog
porekla u sluÿbi Srbije, Le Monténégro contemporain (Paris: Plon, 1876),
str. 417. Najzad, Roÿe Bastid (Roger Bastide) izlaÿe ukratko svoje po-
glede u ålanku Messianisme et développement économique et social, Cahiers
internationaux de sociologie, XXXI (1961), str. 11—12. U vezi s nekim
drugim pojedinostima kad je reå o narodnim verovawima, videti moj
ålanak „Kukuruz na Balkanu".11
Prevela sa francuskog Zorica Haxi Vidojkoviã
10 Between East and West: The Balkan and Mediterranean Worlds, Vol. 4, 1995, str.
93—113 (Prospective: Third and Fourth Levels of History) — Prim. prev.
11 Le Maïs dans les Balkans, Annales: Économies, Sociétés, Civilisations. XXI, 5 (septem-
bre-octobre 1966), 1026—1040 [preštampano u: Traian Stoianovich, Between East and West.
The Balkan and Mediterranean Worlds, Vol. 3, New Rochelle, N.Y., 1995, str. 89—109]. —
Prim. prev.
UDC 012 Stojanoviã T.
Vlastimir Ðokiã
BIBLIOGRAPHY OF TRAIAN STOIANOVICH

Professor of the Rutgers State University, New Brunswick,
New Jersey, USA
BIBLIOGRAFIJA TRAJANA STOJANOVIÃA

Profesora Drÿavnog univerziteta Ratgers
u Wu Branzviku, Wu Xerzi, SAD
THESES
TEZE
The Role of Land Confiscation and Sale in the Contest between Agrarian Collectivism
and Individualism in Revolutionary France, M. A. thesis, New York University,
1949, unpublished.
L'Économie balkanique aux XVIIe et XVIIIe siècles (principalement d'après les archi-
ves consulaires françaises), doctorat de l'Université, Faculté des Lettres, Université
de Paris, 1952, pp. 406, unpublished.
BOOKS
KWIGE
1. L'Agriculture dans les Balkans au XVIIIe siècle (Paris, 1954).

2. A Study in Balkan Civilization (New York: Alfred A. Knopf, 1967), pp. xi, 215, vi.
Translated into Serbian as Balkanska civilizacija, trans. by Ivana Ðorðeviã (Beo-
grad: Centar za geopoetiku, 1995), pp. 190.
3. French Historical Method: The 'Annales' Paradigm (Ithaca, N. Y.: Cornell Univer-
sity Press, 1976), pp. 260. Foreword by Fernand Braudel. Translated into Italian as
La Scuola Storica Francese: Il Paradigma delle 'Annales', trans. by Michelangelo
Notarianni (Milano: ISEDI, 1978), pp. 212.
4. Between East and West: The Balkan and Mediterranean Worlds, Speros Basil
Vryonis Center for the Study of Hellenism, „Studia Balcanica, Islamica et Turci-
ca", Vols. 1, 2, 5, and 6 (New Rochelle, N. Y.: Aristide D. Caratzas, Publisher,
1992—1995). Foreword by Speros Vryonis, Jr.
36
Vol. 1. Economies and Societies. Lands, Lords, States and Middlemen, pp. xviii, 138. Illu-
strated.
Vol. 2. Economies and Societies. Traders, Towns, and Households, pp. xiv, 191. Illustrated.
Vol. 3. Material Culture and Mentalités. Power and Ideology, pp. xii, 164. Illustrated.
Vol. 4. Material Culture and Mentalités. Land, Sea and Destiny, pp. xii, 138. Illustrated.
5. Balkan Worlds: The First and Last Europe (Armonk, N. Y.: M. E. Sharpe Inc.,
1994), pp. 433. Translated into Serbian as Balkanski svetovi: Prva i poslednja
Evropa, trans. by Ivana Ðorðeviã (Beograd: Equilibrium, 1997), pp. 520.
6. Pogledi na Nas/Vas i na Drugoga (Beograd: Equilibrium, copyright 1999), pp. 95,
including an essay translated by Vlastimir Ðokiã as „Civilizovane energije za civi-
lizujuãe svrhe" from the unpublished English original entitled „Civilized Energies
for Civilizing Purposes".
BOOK CHAPTERS
POGLAVQA U KOLEKTIVNIM DELIMA
7. „ESWTERIKO KAI EQWTERIKO EMPORIO: KENTRA, DIKT¡A, PHGES", [chap-

ter in the book:] ELLHNIKH OIKONOMIKH ISTORIA IE'-IU' AIWNAS [Greek
Economic History, 15th—19th Centuries], TÃmoj pr%toj [Vol. I], Epim. Sp. I.
/AsdraxÀj [ed. by Spyros I. Asdrachas], Au0ya [Athens], 2003, pp. 424—461,
483—513.
Greek translation of an unpublished study written in English in 1996: Commerce Internal and
External: Centers, Circuits, Resources, pp. 1—136.
ARTICLES, ESSAYS, AND COMMENTS

ÅLANCI, OGLEDI I DISKUSIJE
8. Mots et choses: Sur quelques noms orientaux des cafés, Annales: Économies, So-
ciétés, Civilisations, VI, 2 (janvier—mars 1951), pp. 97—99.
Reprinted in Between East and West. The Balkan and Mediterranean Worlds, Vol. 3, 1995,
pp. 73—74.
9. Le Maïs, Annales: Économies, Sociétés, Civilisations, VI, 2 (avril—juin 1951), pp.
190—93.
pp. 75—78.
10. Land Tenure and Related Sectors of the Balkan Economy, 1600—1800, Journal of
Economic History, XIII, 4 (Fall 1953), pp. 398—411.
pp. 1—13.
11. Prouåavanje raznih oblasti svijeta i „Velika Krajina" u SAD, Pregled: åasopis za
društvena pitanja (Sarajevo), I, No. 10 (October 1954), pp. 223—25.
12. The Pattern of Serbian Intellectual Evolution, 1830—1880 (A sequel to Edward
Shils, The Intellectuals and the Powers, CSSH. I, 1: 5—22), Comparative Studies
in Society and History, I, 3 (March 1959), pp. 242—72.
pp. 15—37.
13. Slovenia, Collier's Encyclopedia, 23rd Printing, (1960), XVII, pp. 352—54; revised
and enlarged edition, 1966.
37
14. Yugoslavia, Collier's Encyclopedia, 23rd Printing, (1960), XIX, pp. 623—33; revi-
sed and enlarged edition, 1966.
15. The Conquering Balkan Orthodox Merchant, Journal of Economic History, XX, 2
(June 1960), pp. 234—313.
pp. 1—77.
16. Bosnia-Hercegovina, Collier's Encyclopedia, 24th Printing, (1961), IV, pp. 403—7;
revised and enlarged edition, 1966.
17. Croatia, Collier's Encyclopedia, 24th Printing, (1961), VII, pp. 482—88; revised
18. Dalmatia, Collier's Encyclopedia, 24th Printing, (1961), VII, pp. 661—65; revised
19. Macedonia, Collier's Encyclopedia, 24th Printing, (1961), XV, pp. 154—62; revised
20. Montenegro, Collier's Encyclopedia, 24th Printing, (1961), XVI, pp. 503—5; revi-
sed and enlarged edition, 1966.
21. Serbia, Collier's Encyclopedia, 24th Printing, (1961), XX, pp. 599—605; revised
22. Le Maïs arrive dans les Balkans: A. Dans les pays dinariques, Annales: Économies,
Sociétés, Civilisations, XVII, 1 (janvier-février 1962), pp. 84—87.
pp. 79—88.
23. Factors in the Decline of Ottoman Society in the Balkans, Slavic Review, XXI, 4
(December 1962), pp. 623—32.
pp. 103—9.
24. The Social Foundations of Balkan Politics, 1750—1941, in Barbara and Charles Je-
lavich, eds., The Balkans in Transition: Essays on the Development of Balkan Life
and Politics since the Eighteenth Century (Berkeley and Los Angeles: University
of California Press, 1963), pp. 297—345.
pp. 111—138.
25. Meeting of the American Association for the Advancement of Slavic Studies, 1964,
Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, XIII, 3 (1964), pp. 469—71.
26. [From] „Medieval" [to] „Reconstruction and Modernization", in the article on
„Greece" in Collier's Encyclopedia, XI (1965), pp. 406—17.
27. Les structures millénaristes des civilisations balkaniques, in Association Internatio-
nale d'Études du Sud-est Européen, Premier Corigrès International des Études
Balkaniques et Sud-est Européennes, Sofia, 26 août-1er septembre 1966. Résumés
des Communications: Histoire (XVe—XIXe s.) (Sofia, 1966), pp. 84—85.
28. Le Maïs dans les Balkans, Annales: Économies, Sociétés, Civilisations, XXI, 5
(septembre-octobre 1966), pp. 1026—1040.
Reprinted in No. 36, and also in Between East and West. The Balkan and Mediterranean
Worlds, Vol. 3, 1995, pp. 89—109.
29. Comments at the sessions on „Acculturation" and „Paysages et peuplement rural",
in Comité International des Sciences Historiques, XIIe Congrès International des
Sciences Historiques, V. Actes (Horn/Wien: Verlag Ferdinand Berger & Söhne,
1968), pp. 57—58, 395—96.
38
30. Les structures millénaristes sud-slaves aux XVIIe et XVIIIe siècles, in Association
Internationale d'Études du Sud-est Européen, Actes du Premier Congrès Internatio-
nal des Études Balkaniques et Sud-est Européennes, III. Histoire (Ve—XVe ss.,
XVe—XVIIIe ss.) (Sofia: Éditions de l'Académie Bulgare des Sciences, 1969), pp.
809—19, and comments on the South Slavic vas, land tenure in the Balkans, and
Balkan popular movements, pp. 288, 726—27, 775—76.
pp. 1—13.
31. Résumé of comments on the relationship between history and the area approach to
European and Atlantic affairs, Eastern Regional Conference in European and
Atlantic Studies, Airlie House, Warrenton, Virginia, May 5—6, 1967 (Washington,
D. C.: European Community Information Service, 1969), p. 18.
32. Theoretical Implications of Braudel's Civilisation matérielle, Journal of Modern
History, XLI, 1 (March 1969), 68—81.
33. Yugoslavia: The National Question, in Paul Horecky, ed., Southeastern Europe: A
Guide to Basic Publications (Chicago: University of Chicago Press, 1969), pp.
537—46.
34. Yugoslavia: The Agrarian Question (Historical, Political, Social Aspects), in Paul
Horecky, ed., Southeastern Europe: A Guide to Basic Publications (Chicago: Uni-
versity of Chicago Press, 1969), pp. 546—53.
35. Le Maïs dans les Balkans, in Jean Meuvret, éd., Troisième Conférence Internatio-
nale d'Histoire Économique, Third International Conference of Economic History,
Munich, 1965, II. Production et productivité agricoles (Paris, The Hague: Mouton,
1969), pp. 187—89.
36. Le Maïs dans les Balkans, in Jean-Jacques Hémardinquer, éd., Pour une histoire de
l'alimentation, Cahiers des Annales, 28 (Paris: Armand Colin, 1970), pp. 272—84.
Reprint of article No. 28.
37. Model and Mirror of the Premodern Balkan City, Studia Balcanica, No. 3 (Sofia:
Éditions de l'Académie Bulgare des Sciences, 1970), pp. 83—110.
pp. 79—119.
38. Material Foundations of Preindustrial Civilization in the Balkans, Journal of Social
History, IV, 3 (Spring 1971), pp. 205—62.
pp. 1—47.
39. Notes sur l'évolution du commerce méditerranéen depuis le XVIe siècle, in Univer-
sité de Nice (U.E.R. Civilisations), Cahiers de la Méditerranée, 2 (Nice: Centre de
la Méditerranée Moderne et Contemporaine, 1971), pp. 75—76.
Synopsis of February 1971 lecture at the Université de Nice
40. Recent Studies in Balkan History, Southeastern Europe, I, 1 (1974), pp. 89—97.
41. Russian Domination in the Balkans, in Taras Hunczak, ed., Russian Imperialism
from Ivan the Great to the Revolution (New Brunswick, N. J.: Rutgers University
Press, 1974), pp. 198—238, 352—62.
pp. 63—91.
42. The Balkan Domestic Family: Geography, Commerce, Demography, in Troisième
Congrès International d'Études du Sud-est Européen: Résumés des communica-
tions, I. Histoire (Bucharest: L'Office d'Information et de Documentation dans les
Sciences Sociales et Politiques, 1974), p. 315.
39
43. The „Rationalization" of a Small-Space Economy: Serbia and the Great Powers,
1881—1914, in Académie Serbe des Sciences et des Arts, Section des Sciences
Historiques, Assises scientifiques internationales: Les Grandes Puissances et la
Serbie à la veille de la Première Guerre Mondiale en 1914: Résumés des commu-
nications, 13, 14 et 15 septembre 1974 (Belgrade, 1974), one unnumbered page.
44. Pour un modèle du commerce du Levant: économie concurrentielle et économie de
bazaar 1500—1800, in Association Internationale d'Études du Sud-est Européen,
Bulletin, XII, 2 (Bucharest, 1974), pp. 61—120.
Reprinted in No. 49, and also in Between East and West. The Balkan and Mediterranean
Worlds, Vol. 1, 1992, pp. 39—88.
45. Venice: Two Models of Culture, Reviews in European History, I, 4 (March 1975),
pp. 452—63.
46. Raguse — société sans imprimerie, in Association Internationale d'Études du Sud-
-est Européen, Structure sociale et développement culturel des villes sud-est euro-
péennes et adriatiques aux XVIIe—XVIIIe siècles: Actes du Colloque interdiscipli-
naire organisé par la Commission d'histoire des idées dans le sud-est européen
sous les auspices de la Fondation Giorgio Cini de Venise et du Comité italien de
l'AIESEE, tenu à Venise, 27—30 mai 1971 (Bucharest: AIESEE, 1975), pp. 43—
73, and comments, pp. 100—1.
pp. 49—71.
47. The Balkan Domestic Family: Geography, Commerce, Demography, Revue des étu-
des sud-est européennes, XIV, 3 (juillet—septembre 1976), pp. 465—75.
pp. 121—132.
48. The „Rationalization" of a Small-Space Economy: Serbia and the Great Powers,
1881—1914, in Vasa Åubriloviã, éd., Les Grandes Puissances et la Serbie à la
veille de la Première Guerre Mondiale (Belgrade: Académie Serbe des Sciences et
des Arts, 1976), pp. 171—85.
pp. 39—48.
49. Pour un modèle du commerce du Levant: économie concurrentielle et économie de
bazaar 1500—1800, in Association Internationale d'Études du Sud-est Européen,
Istanbul à la jonction des cultures balkaniques, méditerranéennes, slaves et orien-
tales aux XVIe—XIXe siècles: Actes du Colloque international organisé par l'AIE-
SEE, en collaboration avec les commissions internationales d'histoire maritime et
des études sur la Méditerranée et les comités internationaux de l'Asie Centrale et
des Etudes Slaves, Istanbul, 15—20 octobre 1973, avec le concours moral et finan-
cier de l'UNESCO (Bucharest: AIESEE, 1977), pp. 189—248.
See No. 44.
50. Balkan Peasants and Landlords and the Ottoman State: Familial Economy, Market
Economy, and Modernization, in Nikolay Todorov, Alexander Valtchev et Maria
Todorova, éds., La révolution industrielle dans le sud-est européen: rapports pré-
sentés au Colloque international de la Commission de l'AIESEE sur l'histoire so-
ciale et économique, Hambourg, 23—26 mars 1976 (Sofia: Institut d'Études Balka-
niques, Musée National Polytechnique, [1977]), pp. 164—204.
pp. 15—38.
51. Social History: Perspective of the Annales Paradigm, Review: A Journal of the Fer-
nand Braudel Center for the Study of Economies, Historical Systems, and Civiliza-
tions, I, 3/4 (Winter/Spring 1978), pp. 19—48.
40
52. Comments on „The Impact of the Annales School in the Social Sciences", in Re-
view: A Journal of the Fernand Braudel Center for the Study of Economies, Histo-
rical Systems, and Civilizations, I, 3/4 (Winter/Spring 1978), pp. 49—52, 206, 220.
53. Ho kataktetes orthodoxes Balkanios emporos, in He oikonomike dome ton Balkani-
k¥n kh¥r¥n sta chronia tes othomanikes kyriarkhias, ed. by Spyros I. Asdrachas
(Athens: „Melissa", 1979), pp. 287—345.
Translation of No. 15.
54. Family and Household in the Western Balkans, 1500—1870, in Mémorial Ömer
Lûtfi Barkan, „Biblothèque de l'Institut français d'Études Anatoliennes d'Istanbul",
XXVIII (Paris: Librairie d'Amérique et d'Orient Adrien Maisonneuve, 1980), pp.
189—203.
pp. 133—146.
55. Mind, Matter, and Measure: For, In, and Out the Annales, Paradigm, in Harvey
Graff and Paul Monaco, eds., Quantification and Psychology: Toward a 'New
History' (Washington, D.C.: University Press of America, copyright 1980), pp.
329—455.
The revised version of a paper presented at a conference on quantitative history and psycho-
history, University of Texas at Dallas, Richardson, April 22—23, 1977.
56. Agrotes kai gaioktemones ton Balkani¥n kai othomaniko kratos: oikogeneiake oiko-
nomia, oikonomia agoras kai eksygkhronismos, trans. by Khristina Agriantone, in
Basiles Panagiotopoulos, ed., Eksygkhronismos kai biomekhanike epanastase sta
Balkania (Athens: Themelio, copyright 1980, distribution 1983), pp. 158—98.
Translation of No. 50.
57. Gender and Family: Myths, Models, and Ideologies, The History Teacher, 15, 1
(November 1981), pp. 67—117.
58. Grain, Livestock, and Fuel Markets in Revolutionary France: Mentalities Old and
New (Abstract), in John F. Sweets, ed., Proceedings of the Ninth Annual Meeting
of the Western Society for French History, 22—24 October 1981, Greeley, Colora-
do (Lawrence, Kansas: University of Kansas, 1982), p. 161 (with comments on the
paper by Jack Censer, pp. 162—65).
59. Mode de production maghrébin de commandement ponctuel, in José Gentil Da Sil-
va, éd., Actes du Colloque franco-polonais d'histoire: Les Relations économiques et
culturelles entre l'Occident et l'Orient, Nice-Antibes, 6—9 novembre 1980, III. Les
temps modernes. Époque d'expansion européenne et de domination économique,
politique et spirituelle de l'Occident: conquêtes, partages du monde, le rôle de
l'homme occidental, XVème—XVIIIème siècles (Nice: Laboratoire d'histoire quanti-
tative, Université de Nice; Antibes: Musée d'Archéologie et d'Histoire d'Antibes,
1981 [distributed in 1983], pp. 67—81.
pp. 89—97.
60. Commerce et industrie ottomans et maghrébins: pôles de diffusion, aires d'expan-
sion, in Jean-Louis Bacqué-Grammont et Paul Dumont, éds., Collection Turcica,
III. Contributions à l'histoire économique et sociale de l'Empire ottoman (Istanbul:
Institut Français d'Études Anatoliennes d'Istanbul; Paris: Association pour le déve-
loppement des Études turques; Louvain: Éditions Peeters, 1983), pp. 329—52.
pp. 99—113.
41
61. L'Espace maritime segmentaire de l'Empire ottoman, in Centre de Recherches

Néohelléniques, Fondation Nationale de la Recherche Scientifique, Actes du IIème
Colloque International d'Histoire. Athènes, 18—25 sept. 1983 — Économies médi-
terranéennes: Équilibres et intercommunications, XIIIème—XIXème siècles, I. Liai-
sons commerciales et mouvement de navires entre la Méditerranée orientale et oc-
cidentale, XVème—XIXème siècles (Athènes, 1985), pp. 203—18.
pp. 49—62.
62. Comment on „Liaisons commerciales", in Actes du IIème Colloque International
d'Histoire, Athènes, 18—25 sept. 1983 — Économies méditerranéennes: Équilibres
et intercommunications, XIIIe—XIXe siècles, I. Liaisons commerciales et mouve-
ment de navires entre la Méditerranée orientale et occidentale, XVe—XIXe siècles
(Athènes, 1985), pp. 222—23.
63. Annales School, in Dictionary of Historians, ed. John Cannon (Oxford, [U. K.]:
Basil Blackwell, 1988), pp. 10—12.
64. Aries, Philippe, in Dictionary of Historians, ed. John Cannon (Oxford, [U. K.]: Ba-
sil Blackwell, 1988), pp. 18—19.
65. Wallerstein, Immanuel Maurice, in Dictionary of Historians, ed. John Cannon
(Oxford, [U. K.]: Basil Blackwell, 1988), p. 439.
66. The Segmentary State and La Grande Nation, in Geographic Perspectives in Hi-
story, edited by Eugene D. Genovese and Leonard Hochberg (Oxford, [U. K.]: Ba-
sil Blackwell, 1989), pp. 256—80.
67. Before and After 1789: A Cantonal Markets Economy, History of European Ideas,
XV, 1—3 (August 1992), pp. 171—76.
68. Arithmetic and Ethnography of Balkan Foods, in To Hellenikon: Studies in Honor
of Speros Vryonis, Jr. Vol. II. Byzantinoslavica, Armeniaca, Islamica, the Balkans
and Modern Greece, edited by Jelisaveta Stanojevich Allen, Christos P. Ioannides,
John S. Langdon, Stephen W. Reinert, honorary editor-in-chief Milton V. Anastos
(New Rochelle, N. Y.: Aristide D. Caratzas, [1993]), pp. 407—24.
69. Cities, Capital Accumulation, and the Ottoman Balkan Command Economy, 1500—
1800, in Charles Tilly and Wim P. Blockmans, eds., Cities and the Rise of States in
Europe, A. D. 1000 to 1800 (Boulder, Colo.: Westview Press, 1994), pp. 60—99.
70. Annales School, in Peter N. Stearns, ed., Encyclopedia of Social History (New
York and London: Garland Publishing, Inc., 1994), pp. 38—40.
71. Longue Durée, in Peter N. Stearns, ed., Encyclopedia of Social History (New York
and London: Garland Publishing, Inc., 1994), pp. 426—28.
72. Europe and the Balkans: An Asymmetry of Economies, 1500—1900, in The Euro-
pean Community and the Balkans / La Communauté européenne et les Balkans:
Proceedings of the Conference (Corfu, 2—5 July 1993) / Actes du Colloque (Cor-
fou, du 2 au 5 juillet 1993) (Athens: Hellenic Centre for European Studies / Centre
Hellénique d'Études européennes; Ant. N. Sakkoulas Publishers / Éditions Ant. N.
Sakkoulas, 1995), pp. 25—45.
Also in: www.eu-balkan.org
73. A Route Type: The Via Egnatia under Ottoman Rule, in Foundation for Research
and Technology — Hellas and Institute for Mediterranean Studies, The Via Egnatia
under Ottoman Rule (1380—1699), Halcyon Days in Crete II, a Symposium Held
in Rethymnon, 9—11. January 1994, edited by Elizabeth Zachariadou (Rethymnon:
Crete University Press, 1996), pp. 203—16.
42
74. Vreme i prostor, in Danica. Srpski narodni ilustrovani kalendar za 1996. godinu
(Beograd: Vukova zaduÿbina, 1996), pp. 141—48.
Reprinted from Balkanska civilizacija, a Serbian translation of A Study in Balkan Civilization.
75. Kosovski mit i mediji, in Danas (Belgrade), March 9, 1998, pp. II—III.
Reprinted from Balkanski svetovi: Prva i poslednja Evropa, a Serbian translation of Balkan
Worlds: The First and Last Europe.
76. Balkanski svetovi, velika kriza i otvoreno društvo, in Danas (Belgrade), May 6—7,
2000, pp. 27—28.
Communication in Serbian at Kolaråev narodni univerzitet in Belgrade in February 23, 1998.
Read on the Third Program of Radio Belgrade in July 26, 1998, and also published in Pogle-
di na Nas/Vas i na Drugoga, Beograd: Equilibrium, 1999, pp. 29—37.
77. Communication et isolement: fonctions contradictoires des routes Europe—Asie, in
Association Internationale d'Études du Sud-est européen, Bulletin, No. 28—29,
numéro spécial (1998—1999): Actes de la Conférence „Le Sud-est européen, carre-
four de civilisations" (siège de l'UNESCO, Paris, 9 et 10 février 1998), pp.
37—40.
78. Society and the Reason of Language, Balkan Studies, Vol. 40, No. 1 (1999), pp.
57—90 (distribution of the publication in 2002).
A part of a longer manuscript. See No. 214.
79. Opšta evropska gramatika, in Nin (Belgrade), December 30, 1999, special New
Year Y2K issue, copyright 2000 NIN, pp. 65—69; http://www.nin.co.yu
Translated by Vlastimir Ðokiã from the unpublished English original „A Common European
Grammar".
80. Comparative Constitutional Evolution in Serbia and Yugoslavia: Desires, Judg-
ments, and Signs, in Diethnes Epistemoniko Synedrio, 150 Chronia ellenikou koino-
vouleutikou viou 1844—1994, Diorganisi: Voulë ton Ellenôn, Athena, 15—17 mar-
tiou 1995 (Athens: Dikaio & Oikonomia — P. N. Sakkoulas, copyright 2000), pp.
215—37.
Paper presented at a Conference held at the University of Athens, Faculty of Philosophy,
March 15—17, 1995.
81. A Dialogic Introduction by Traian Stoianovich (1999) to L[eften] S. Stavrianos,
The Balkans since 1453 (London: Hurst, 2000; without the introduction first publi-
shed in 1958 by Holt, Rinehart, and Winston), pp. xxi—xxxii. Translated into Ser-
bian by Veselin Kostiã as „Dijaloški uvod Trajana Stojanoviãa (1999)" in Leften
Stavrijanos, Balkan posle 1453 (Beograd: Equilibrium, 2005), pp. xi—xxiii.
82. Territoriality www.historycooperative.org/phorum/read.php.
A comment on Charles S. Maier's essay on territoriality. See No. 220.
83. „Tursko poreklo naziva"; „Emocionalna stanja"; „Etniåke revizije"; „Razvoj grado-
va"; „Balkansko pitanje ostaje nerešeno", in Knjiÿevni glasnik (Belgrade) No. 2
(March-April 2001), pp. 66—7; 73; 74—5; 78; 82—3
Reprinted from Balkanski svetovi: Prva i poslednja Evropa, the Serbian translation of Balkan
Worlds: The First and Last Europe.
84. Stati dell'Est, Stati dell'Ovest, in Fondazione Centro di Studi sulla Civiltà del Tar-
do Medioevo, San Miniato, Lo Stato Territoriale Fiorentino (Secoli XIV—XV): Ri-
cerche, Linguaggi, Confronti, a cura di Andrea Zorzi e William J. Connell ([Pisa]:
Pacini Editore, 2002; copyright 2001 by Fondazione Centro di Studi sulla Civiltà
del Tardo Medioevo, S. Miniato [Pisa]), pp. 271—75.
43
Translation of an unpublished study in English comparing the society of Ali Pasha of Janina
(Ioannina) during the French Revolutionary and Napoleonic era with that of the Florentine
territorial state of 1350—1550. Trans. Laura De Angelis.
85. The first and second functions redefined: A Balkan „1789", in TIMH STON
RHGA BELESTINLH / Homage to Rhigas Velestinlis, Au0ya/Athens, 2002, pp.
35—44 (Summary in Greek, p. 42).
Paper presented at a conference on Rhigas Velestinlis, University of Athens, Faculty of Phi-
losophy, September 21—22, 1998. Résumé of a longer study. (See No. 218).
86. Makrodruštvo: Staleške drÿave; Re-volucija i revolucija, in Sociologija i istorija
(Hrestomatija radova iz istorijske sociologije), ed. Ljubiša Mitroviã and Dragan
Todoroviã, Niš: Filozofski fakultet, Prosveta, 2003.
Reprinted from Balkanska civilizacija, the Serbian translation of A Study in Balkan Civili-
zation.
BOOK REVIEWS
PRIKAZI
87. Arthur Louis Dunham, La Révolution industrielle en France (1815—1848), Jour-

nal of Political Economy, LXII, 5 (October 1954), pp. 449—50.
88. Bernard Vonderlage, Die handelspolitischen Beziehungen Hamburgs und Griechen-
lands von 1832 bis 1867, Journal of Economic History, XV, 3 (September 1955),
p. 311.
89. Bickham Sweet-Escott, Greece: A Political and Economic Survey, 1939—1953,
Journal of Economic History, XV, 3 (September 1955), pp. 311—12.
90. Jozo Tomasevich, Peasants, Politics, and Economic Change in Yugoslavia, Jour-
nal of Economic History, XVI, 2 (June 1956), pp. 253—56.
91. S. D. Zagoroff, Jenö Végh, and Alexander D. Bilimovich, The Agricultural Eco-
nomy of the Danubian Countries, Journal of Economic History, XVI, 2 (June
1956), pp. 256—57.
92. Hans Halm, Habsburgischer Osthandel im 18. Jahrhundert, Österreich und Neu-
russland (II): Donauhandel und -Schiffahrt 1781—1787, Journal of Central Euro-
pean Affairs, XVI, 2 (July 1956), pp. 191—93.
93. Gaston Roupnel, La ville et la campagne au XVIIe siècle: Étude sur les popula-
tions du pays dijonnais, Journal of Economic History, XVI, 3 (September 1956),
pp. 428—31.
94. Jan Marczewski, Planification et croissance économique des démocraties populai-
res, 2 vols., American Economic Review, XLVI, 5 (December 1956), pp. 996—98.
95. Nicolas G. Svoronos, Le commerce de Salonique au XVIIIe siècle, Journal of
Economic History, XVII, 2 (June 1957), pp. 293—95.
96. Francis R. Preveden, A History of the Croatian People, Vol. I, Journal of Econo-
mic History, XVII, 2 (June 1957), pp. 299—300.
97. Joseph A. Mikus, La Slovaquie dans le drame de l'Europe (Histoire politique de
1918 à 1950), American Historical Review, LXII, 4 (July 1957), p. 989.
98. Gabriel Debien, Études antillaises, XVIIIe siècle, Journal of Modern History,
XXIX, 3 (September 1957), pp. 291—92.
99. Dimitrije Ðorðeviã, Izlazak Srbije na Jadransko more i Konferencija ambasadora
u Londonu 1912, American Historical Review, LXIII, 1 (October 1957), p. 212.
44
100. Vasyl Markus, L'Incorporation de l'Ukraine subcarpathique à l'Ukraine soviéti-

que, 1944—1945, American Slavic and East European Review, XVII (April 1958),
pp. 242—43.
101. Milovan Ðilas, The New Class: An Analysis of the Communist System, Kyklos:
Internationale Zeitschrift für Sozialwissenschaften, Revue internationale des scien-
ces sociales, International Review for Social Sciences, XI, 2 (1958), pp. 277—78.
102. Ante Smith Paveliã, Dr. Ante Trumbiã: Problemi hrvatsko-srpskih odnosa, Ameri-
can Slavic and East European Review, XIX, 3 (October 1960), pp. 458—59.
103. Pavlo Shandruk, Arms of Valor, American Slavic and East European Review,
XIX, 4 (December 1960), pp. 611—12.
104. Stevan K. Pavlowitch, Anglo-Russian Rivalry in Serbia, 1837—1839: The Mis-
sion of Colonel Hodges, Annales: Économies, Sociétés, Civilisations, XVIII, 3
(mai-juin 1963), pp. 600—1.
105. Stanford J. Shaw, The Financial and Administrative Organization and Develop-
ment of Ottoman Egypt, 1517—1789, Journal of Economic History, XXIII, 3
(September 1963), pp. 376—78.
106. Diamond Jenness, The Economics of Cyprus: A Survey to 1914, American Histo-
rical Review, LXIX, 1 (October 1963), pp. 221—22.
107. Paisii Khilendarski i negovata epokha (1762—1962): Sbornik ot izsledovaniia po
sluchai 200-godoshninata ot istoriia slavianobálgarska, American Historical Re-
view, LXIX, 3 (April 1964), p. 842.
108. Richard and Eva Blum, assisted by Anna Amera and Sophie Kallifatidou, Health
and Healing in Rural Greece: A Study of Three Communities, Balkan Studies, VI,
1 (1965), pp. 208—12.
109. Woodford D. McClellan, Svetozar Markoviã and the Origins of Balkan Socialism,
American Historical Review, LXX, 4 (July 1965), p. 1202.
110. Stanko Guldescu, History of Medieval Croatia, Speculum, XLI, 3 (July 1966), pp.
534—36.
111. Maurice Aymard, Venise, Raguse et le commerce du blé pendant la seconde moi-
tié du XVIe siècle, American Historical Review, LXXII, 1 (October 1966), pp.
228—29.
112. J. K. Campbell, Honour, Family, and Patronage: A Study of Institutions and Mo-
ral Values in a Greek Mountain Community, Balkan Studies, VII, 2 (1966), pp.
501—5.
113. George D. Jackson, Jr., Comintern and Peasant in East Europe, 1919—1930, An-
nals of the American Academy of Political and Social Science, January 1967, pp.
197—98.
114. H. C. Darby et al., A Short History of Yugoslavia: From Early Times to 1966,
American Historical Review, LXXII, 3 (April 1967), pp. 1031—1032.
115. Stavro Skendi, The Albanian National Awakening, 1878—1912, American Histo-
rical Review, LXXIII, 2 (December 1967), pp. 537—38.
116. Barbara Jelavich, Russia and the Greek Revolution of 1843, Canadian Slavic Stu-
dies / Revue canadienne d'études slaves, II, 1 (Spring 1968), pp. 126—28.
117. Georges Castellan, La vie quotidienne en Serbie au seuil de l'Indépendance,
1815—1839, American Historical Review, LXXIII, 5 (June 1968), pp. 1573—74.
45
118. Yvonne Castellan, La culture serbe au seuil de l'Indépendance (1800—1840): es-

sai d'analyse psychologique d'une culture à distance temporelle, American Histo-
rical Review, LXXIII, 5 (June 1968), p. 1574.
119. Letter to the Editor in reply to Stavro Skendi's letter concerning Stoianovich's
review of Skendi's book (see above), American Historical Review, LXXIV, 1
(October 1968), p. 426.
120. George B. Kavadias, Pasteurs nomades méditerranéens: les Saracatsans de Grèce,
Balkan Studies, IX, 2 (1968), pp. 488—93.
121. Eugene A. Hammel, Alternative Social Structures and Ritual Relations in the Bal-
kans, Slavic Review, XXVIII, 3 (September 1969), pp. 513—14.
122. Harry J. Psomiades, The Eastern Question — The Last Phase: A Study of Greek-
-Turkish Diplomacy, Canadian Slavic Studies / Revue canadienne d'études slaves,
III, 4 (Winter 1969), p. 773.
123. Emil Georgiev, Dimiter Angelov, Kiril Krustev, and Zhivka Todorova, Bulgaria's
Share in Human Culture, Slavic Review, XXIX, 2 (June 1970), pp. 322—23.
124. Bogoslovlje (publication of the Theological Faculty of Belgrade), Year IX (XXIV),
No. 1—2; Year X (XXV), No. 1—2 (1966), Greek Theological Review, XV, 2
(Fall 1970), pp. 253—54.
125. Stefan Kieniewicz, The Emancipation of the Polish Peasantry, Annals of the Ame-
rican Academy of Political and Social Science, November 1970, pp. 198—99.
126. Lovett F. Edwards, ed. and trans., The Memoirs of Prota Matija Nenadoviã, Ame-
rican Historical Review, LXXVI, 3 (June 1971), pp. 796—97.
127. Nikolaj Todorov, éd., La ville balkanique, XVe—XIXe ss., American Historical
Review, LXXVI, 4 (October 1971), pp. 1184—85.
128. Harriet Bjelovuåiã, The Ragusan Republic: Victim of Napoleon and Its Own Con-
servatism, Slavic Review, XXXI, 1 (March 1972), pp. 224—25.
129. Ivan Erceg, Trst i bivše habsburške zemlje u meðunarodnom prometu, Slavic
Review, XXXI, 2 (1972), pp. 490—91.
130. Strashimir N. Lishev, Bálgarskiiat srednovekoven grad, Slavic Review, XXXI, 2
(1972), p. 500.
131. Marie-Paule Canapa, Réforme économique et socialisme en Yougoslavie, East Eu-
ropean Quarterly, VI, 2 (1972), pp. 277—79.
132. Nikola V. Mikhov, Contribution à l'histoire du commerce de la Turquie et de la
Bulgarie, Slavic Review, XXXI, 4 (1972), pp. 934—35.
133. Henri Mendras, The Vanishing Peasant, Journal of Social History, VI, 2 (Winter
1972—73), pp. 243—49.
134. Stephen Fischer-Galati, ed., Man, State, and Society in East European History,
Canadian-American Slavic Studies/Revue canadienne d'études slaves, VII, 2 (Sum-
mer 1973), pp. 273—74.
135. Bistra Tsvetkova, Khaidutstvoto v bálgarskite zemi prez 15/18 vek, Vol. I, Slavic
Review, XXXII, 4 (December 1973), pp. 846—47.
136. Robert R. King, Minorities under Communism: Nationalities as a Source of Ten-
sion among Balkan Communist States, Political Science Quarterly, LXXXIX, 2
(June 1974), pp. 450—51.
137. K. A. Poglubko, Ocherki istorii bolgaro-rossiiskikh revoliutsionnykh sviazei (60—
70-e gody XIX veka), American Historical Review, LXXIX, 5 (December 1974),
p. 1593.
46
138. V. Curticºpeanu, Le mouvement culturel pour le parachèvement de l'État national

roumain, American Historical Review, LXXX, 3 (June 1975), p. 689.
139. Kemal Karpat, An Inquiry into the Social Foundations of Nationalism in the Otto-
man State: From Social Estates to Classes, from Millets to Nations, Southeastern
Europe, II, 2 (1975), pp. 204—7.
140. Walter R. Roberts, Tito, Mihailoviã, and the Allies, 1941—1945, Canadian-Ame-
rican Slavic Studies / Revue canadienne d'études slaves, IX, 3 (Fall 1975), pp.
398—99.
141. Richard Tilden Rapp, Industry and Economic Decline in Seventeenth-Century Ve-
nice, Annals of the American Academy of Political and Social Science, September
1976, p. 179.
142. Robert Auty and Dimitri Obolensky, with the editorial assistance of Anthony
Kingsford, An Introduction to Russian History, The Historian, XXXIX, 4 (August
1977), p. 781.
143. Wayne S. Vucinich, A Study in Social Survival: The Katun in Bileãa Rudine, Sla-
vic Review, XXVI, 3 (September 1977), pp. 526—27.
144. Albert O. Hirschman, The Passions and the Interests: Political Arguments for Ca-
pitalism before Its Triumph, Journal of Economic History, XXXVII, 4 (December
1977), pp. 1066—1068.
145. Alexander Gerschenkron, An Economic Spurt That Failed: Four Lectures in Au-
strian History, Annals of the American Academy of Political and Social Science,
January 1978, pp. 338—39.
146. David P. Barash, Sociobiology and Behavior, Journal of Social History, XI, 3
(1978), pp. 437—40.
147. Gale Stokes, Legitimacy through Liberalism: Vladimir Jovanoviã and the Tran-
sformation of Serbian Politics, Journal of Modern History, L, 2 (June 1978), pp.
387—89.
148. Peter F. Sugar, Southeastern Europe under Ottoman Rule, 1354—1804, The Hi-
story Teacher, XI, 4 (August 1978), pp. 588—89.
149. Jerome Blum, The End of the Old Order in Rural Europe, The History Teacher,
XII, 4 (August 1979), pp. 592—93.
150. Alex N. Dragnich, The Development of Parliamentary Government in Serbia, Ca-
nadian Slavonic Papers, XXI, 3 (September 1979), pp. 425—26.
151. Philippe Ariès, L'Homme devant la mort, Histoire sociale / Social History, XII,
24 (November 1979), pp. 461—63.
152. Toussaint Hoåevar, Slovenski druÿbeni razvoj. Izbrane razprave, Journal of Eco-
nomic History, XL, 2 (June 1980), p. 415.
153. William H. McNeill, The Metamorphosis of Greece since World War II, Slavic
Review, XXXIX, 2 (June 1980), pp. 1347—48.
154. Henri H. Stahl, Traditional Romanian Village Communities: The Transition from
the Communal to the Capitalist Mode of Production in the Danube Region, South-
eastern Europe, VII (1980), pp. 234—35.
155. Jürgen Schneider (ed.), Wirtschaftskräfte und Wirtschaftswege: Festschrift für
Hermann Kellenbenz, 4 vols., Journal of Economic History, XLI (December
1981), pp. 959—62.
156. Richard Clogg (ed.), Balkan Society in the Age of Greek Independence, American
Historical Review, LXXXVII, 1 (February 1982), pp. 215—16.
47
157. Zsuzsa Ferge, A Society in the Making: Hungarian Social and Societal Policy,
1945—75, Annals of the American Academy of Political and Social Science,
March 1982, pp. 165—66.
158. Kenneth Bock, Human Nature and History: A Response to Sociobiology, Journal
of Social History, XVI, 1 (1982), pp. 141—42.
159. Dimitrije Ðorðeviã and Stephen Fischer Galati, The Balkan Revolutionary Tradi-
tion, Journal of Modern History, LIV, 3 (September 1982), pp. 629—31.
160. Johannes Faensen, Die albanische Nationalbewegung, Jahrbücher für Geschichte
Osteuropas, XXX (1982), p. 469.
161. Robert J. Donia, Islam under the Double Eagle: The Muslims of Bosnia and Her-
cegovina, Canadian-American Slavic Studies / Revue canadienne-américaine d'étu-
des slaves, XVI, 3—4 (Fall-Winter 1982), pp. 576—77.
162. Werner G. Hahn, Postwar Soviet Politics: The Fall of Zhdanov and the Defeat of
Moderation, 1946—1953, Annals of the American Academy of Political and So-
cial Science, January 1983, pp. 170—71.
163. John R. Lampe and Marvin R. Jackson, Balkan Economic History, 1550—1950:
From Imperial Borderlands to Developing Nations, American Historical Review,
LXXXVIII, 1 (February 1983), pp. 139—40.
164. W. W. Rostow, The Division of Europe after World War II: 1946, Annals of the
American Academy of Political and Social Science, January 1984, pp. 174—75.
165. John A. Armstrong, Nations before Nationalism, Journal of Modern History, LVII
(March 1985), pp. 105—7.
166. Ivo Banac, The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics, Cana-
dian-American Slavic Studies / Revue canadienne d'études slaves, XIX (1985), pp.
109—11.
167. Emmanuel Todd, La Troisième planète: structures familiales et systèmes idéolo-
giques, Journal of Modern History, LVII (September 1985), pp. 539—40.
168. Barbara Jelavich, History of the Balkans, 2 vols., The Historian, XLVIII, 4 (Au-
gust 1986), pp. 601—2.
169. Eviatar Zerubavel, The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week,
Journal of Social History, XX, 3 (1987), pp. 625—27.
170. William M. Reddy, Money and Liberty in Modern Europe: A Critique of Histori-
cal Understanding, Journal of Social History, XXII, 1 (Fall 1988), pp. 167—69.
171. T. J. Winnifrith, The Vlachs: The History of a Balkan People, American Histori-
cal Review, XCIII (December 1988), 1361—62.
172. Norman J. G. Pounds, Hearth and Home: A History of Material Culture, Journal
of Social History, XXIV, 2 (Winter 1990—91), pp. 379—81.
173. Ernest Gellner, Plough, Sword and Book: The Structure of Human History, Jour-
nal of Social History, XXIV, 2 (Winter 1990—91), pp. 382—84.
174. Aron J. Katsenelinboigen, The Soviet Union: Empire, Nation, and System, and
Walter Laqueur, Soviet Realities: Culture and Politics from Stalin to Gorbachev,
Annals of the American Academy of Political and Social Science, January 1992,
pp. 212—14.
175. Peter Burke, The French Historical Revolution: The Annales School, 1929—89,
American Historical Review, XCVII, 3 (June 1992), pp. 862—63.
48
176. Catherine Wendy Bracewell, The Uskoks of Senj: Piracy, Banditry, and Holy War
in the Sixteenth Century Adriatic", American Historical Review, XCVIII, 3 (June
1993), pp. 903—4.
177. John Van Oudenaren, Détente in Europe: The Soviet Union and the West since
1953, Annals of the American Academy of Political and Social Science, January
1994, pp. 194—95.
178. Tony Judt, Past Imperfect: French Intellectuals, 1944—1956, Society, Vol. XXXI,
No. 3 (March/April 1994), pp. 93—94, 96.
179. Marie-Janine Calic, Sozialgeschichte Serbiens 1815—1941: Der aufhaltsame Fort-
schritt während der Industrialisierung, American Historical Review, CI, 3 (June
1996), pp. 874—75.
180. Halil Inalcik, with Donald Quataert, eds., An Economic and Social History of the
Ottoman Empire, 1300—1914, The Historian, LIX, 1 (Fall 1996), pp. 138—39.
181. Martin Mayer, Elementarbildung in Jugoslawien (1918—1941): Ein Beitrag zur
gesellschaftlichen Modernisierung?, American Historical Review, CII, 4 (October
1997), pp. 1188—1189.
182. Susan W. Friedman, Marc Bloch, Sociology, and Geography: Encountering Chang-
ing Disciplines, American Historical Review, CIII, 1 (February 1998), pp. 200—1.
183. Michael Palairet, The Balkan Economies c. 1800—1914: Evolution without Deve-
lopment, American Historical Review, CIV, 1 (February 1999), pp. 274—75.
184. Stevan K. Pavlowitch, A History of the Balkans, 1804—1945, Journal of South-
ern Europe and the Balkans, II, 1 (May 2000), pp. 127—29.
185. Larry Wolff, Venice and the Slavs: The Discovery of Dalmatia in the Age of En-
lightenment, American Historical Review, CVIII, 1 (December 2002), pp. 1661.
186. Dennis P. Hupchick, The Balkans: From Constantinople to Communism, Slavic
Review, 62, 1 (Spring 2003), pp. 163—64.
UNPUBLISHED MANUSCRIPTS*
NEOBJAVQENI RUKOPISI
187. Balkan Merchants, Officeholders and Burgeoisies: Prehistory of the Wars of Na-
tional Independence (1956).
188. Lost Villages, Recolonization, and Peasant Servitude: A Balkan Example (1957).
189. The Dynamics of Balkan Classes (1960).
Report for the Conference at Berkeley on the Transformation of the Balkans since the Otto-
man Era (1960). Partly published in No. 24.
190. Civilisations balkaniques: structures millénaristes pre-industrielles (1966), pp. 115.
Section of the study was presented at the First International Congress for Balkan and South-
east European Studies under the title „Les structures millénaristes sud-slaves aux XVIIe et
XVIIIe siècles" and was published in the Congress materials (See No. 30.) Résumé of the
whole study was published in No. 27.
191. Balkan Urban Development Under Ottoman Rule (n.d.).
192. Europe's Municipal Autonomies and Town Origins (n.d.).
193. Notes sur l'evolution du commerce méditerranéen depuis le XVI siècle (1971).
A lecture at the Université de Nice in February 1971. (See No. 39.)
* The list is not complete.

49
194. Industrial Revolution (n.d.), pp. 183.

195. The Commercial Revolution (1971), pp. 199.
196. New Model Balkan City, 1720—1870 (1972), pp. 19.
Paper presented at a session on Italian, Balkan, and Black Sea Cities at the annual meeting
of the American Historical Association, New Orleans, December 1972.
197. Karageorge's Serbia and Napoleon's France (1974).
Paper presented at a symposium on „The First Serbian Uprising 1804—1813", organized by
the Center for Russian and East European Studies of Stanford University, California, in
May 17—18, 1974.
198. A Study of French Demography (n.d.), pp. 13.
199. With and Without the Accidents (1974).
Comment at the session The Mediterranean in Economic History: Braudel's Synthesis
Twenty-Five Years Later, 89th annual meeting of the American Historical Association, Chi-
cago, dec. 29, 1974.
200. System of Territorial Hierarchies (n.d.), pp. 100.
201. Social, Psychic, and Physical Mobility (n.d.), pp. 18.
202. Script and Postscript: Total Social Facts of Family and Territory (n.d.), pp. 71.
203. French Identity: Invention of the „Hexagon" (n.d.), pp.17.
204. Time and Space: History and Theory (n.d.), pp. 29.
205. From Markets Centripetal to Market Centrifugal (1991).
Center for Historical Analysis, Department of History, Rutgers University, New Brunswick,
N.J., October 8, 1991; copyright 1991. Paper was a part of an envisioned book on French
society, economy, and rural technology, 1760—1840.
206. The Western Enlightenment and Nationalism among the Balkan Peoples (1993),
pp. 34.
Paper presented at a conference on „Byzantium and the Balkans: Background to Understan-
ding", held in November 19—21, 1993 at The Alexander S. Onassis Center for Hellenic
Studies, New York University.
207. A Balkan Popular Culture and the Enlightenment: Healers, Traders, and Travelers
(1995), pp. 71.
An expanded version of a paper presented at a conference on „Greek Traditional Culture:
Past, Present, and Future", held in November 18—19, 1994 at The Alexander S. Onassis
Center for Hellenic Studies, New York University.
208. Comment at a session on Merchants and the Transition (1994), pp. 6.
Communication at a conference on „The Business of Change: Merchants and the Fall of
Constantinople", Princeton University and Shelby Cullom Center for Historical Studies, No-
vember 11—12, 1994.
209. The Historical Roots of the Balkan Crisis (1995), pp. 99.
210. Between Turkey and Germany: In Search of Identity (1995), pp. 21.
Paper presented at a conference on the Bosnian Crisis and the Islamic World, organized by
Middle East Institute of the School of International and Public Affairs, Columbia Univer-
sity, New York, N.Y., March 10—11, 1995.
211. Comment comparing the society of Ali Pasha of Janina (Ioannina) during the
French Revolutionary and Napoleonic era with that of the Florentine territorial
state of 1350—1550 (1996).
Published in Italian in No. 84.
212. Between Two Easts and Two Wests (1996).
50
213. Civilized Energies for Civilizing Purposes (1996), pp. 48.

Published in Serbian in No. 6.
214. Balkan Participation in an Incipient New Axial Age: New Imaginaries, Great
Expectations (1996), pp. 135.
Section of a study entitled „Travel Eastward, Travel Westward: A Common European Ho-
me" was presented at the conference on „Enlightenment and Post-Enlightenment: State, So-
ciety, and Individual in the Balkans, Greece and Turkey," held in organization of Speros
Basil Vryonis Center for the Study of Hellenism with cooperation of the Humanities De-
partment of California State University, Sacramento, January 11—12, 1997. Section of a
study entitled „Society and the Reason of Language" was published in No. 78.
215. Commerce Internal and External: Centers, Circuits, Resources (1996), pp. 136.
Published in Greek in No. 7.
216. Christendom, Europe and the Balkans: Ambivalence (1997), pp. 70.
Paper discussed at a session of the Rutgers History Department (1997).
217. Communication and Isolation: Contradictory Functions of the Europe-Asia Routes
(1998), pp. 75.
In an earlier form study was the basis of a paper entitled „Communication et isolement:
fonctions contradictoires des routes Europe-Asie," which the author presented at a session
on „Routes de la foi, routes du négoce," at the conference of the Association Internationale
d'Études du Sud-Est Européen (A.I.E.S.E.E.) on „Le sud-est européen, carrefour de civilisa-
tions," held in Paris, France, February 9 and 10, 1998, under UNESCO auspices. (See No.
77).
218. The first and second functions redefined: A Balkan '1789' (1998).
Paper presented at a conference on Rhigas Velestinlis, University of Athens, Faculty of Phi-
losophy, September 21—22, 1998. Published in abridged form in No. 85.
219. A Common European Grammar (1999), pp. 22.
Published in Serbian in No. 79.
220. Territory (2000), pp. 7
Comment on the AHR Forum Essay on the Century as a Historical Period by Charles S.
Maier, „Consigning the Twentieth Century to History: Alternative Narratives for the Mo-
dern Era," American Historical Review, CV, 3 (June 2000), pp. 807—31. Broader version
of the article No. 82.
221. Absent: History in a Posthistoric Age (n.d.), pp. 48, with 1 map.
222. L'Archéocivilisation des Balkans: structures d'alimentation et structures socials
(n.d.).
223. Foreword: A Balkan 'Archaeology' and the Crisis of Modernity (2003), pp. 45.
Paper submitted in January 2003 for publication by Hurst of London.
224. Globalism, Localism, Nationalism (2003), pp. 17.
Presentation at the Exchange Club, Metuchen, NJ, May 27, 2003.
225. The Biosocial Regimes of Balkan Childhood (2003), pp. 8.
Article submitted for publication of Macmillan in Encyclopedia of Childhood.
226. A World-History of a European Region: Language, Space, and Time (2005).
Book manuscript.
UDC 323(497.1)
342.28(497.1)
Originalan nauåni rad
Slobodan Vukoviã
STEREOTIPI O SRBIMA
I RAZBIJAWE JUGOSLAVIJE1
SAŸETAK: U ålanku se raspravqa o uticaju zapadne štampe, pre sve-

ga, nemaåke, austrijske i ameriåke, na razbijawe/raspad druge Jugoslavije.
Kada je reå o nemaåko-austrijskoj štampi to je samo obnavqawe starih i
stvarawe novih stereotipa o Srbima i Srbiji u predveåerje i u toku samog
razbijawa/raspada druge Jugoslavije. Uporednom analizom moÿe se videti
da je reå o strukturama koje dugo traju, odnosno da je to pisawe u skladu s
wihovom dugom tradicijom. I na kraju na tom poslu (razbijawa Jugoslavi-
je) postignut je konsenzus izmeðu nemaåke i austrijske politiåke elite. Na
drugoj strani, kad je reå o ameriåkim medijima, wihovo stanovište o jugo-
slovenskoj krizi mewalo se kako se mewao stav ameriåke administracije.
Ameriåki mediji spoqa nastupaju jedinstveno i zastupaju proklamovane
interese svoje vlade. To znaåi da je vlada Sjediwenih Drÿava preko svojih
kontrolisanih medija poåela da priprema svoje javno mwewe na svoje budu-
ãe poteze, odnosno da bi pred svojom javnošãu opravdala priznawe otce-
pqenih republika.
KQUÅNE REÅI: Jugoslavija, Srbija, Srbi, kriza, razbijawe/raspad,
mediji, propaganda, stereotipi.
Jedno od kquånih pitawa koje se postavqa kada je reå o istraÿiva-

wu uzroka razbijawa/raspada druge Jugoslavije jeste koliku su ulogu u
tome imale vlade najmoãnijih drÿava Zapada, koje same sebe nazivaju
„meðunarodna zajednica".2 U kojoj su meri one, prvo, ohrabrivale a za-
tim i pomogle diplomatskom i finansijskom a na kraju i vojnom poqu
otcepqewu prvo Slovenije i Hrvatske a zatim i Bosne i Hercegovine i
Makedonije od Jugoslavije. A kako je o tome bilo reåi na drugom mestu,3
1 Rad na projektu 149020D koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite ÿivotne

sredine Republike Srbije.
2 V u k o v i ã, S. (2000). Komunizam, bratstvo-jedinstvo i razbijawe Jugoslavije,
Zbornik Matice srpske za društvene nauke, br. 108, str. 212.
3 V u k o v i ã, S. (2000). Sjediwene Ameriåke Drÿave i razbijawe Jugoslavije, Soci-
ološki pregled, god. 34. br. 3—4, str. 83—98. Takoðe: V u k o v i ã, S. (2001), Nemaåka, Au-
strija i razbijawe Jugoslavije, Sociološki pregled, god. 35, br. 3—4, str. 213—234. V u -
76
ovom prilikom biãe reåi kolika je u svemu tome bila uloga medija, koji
su kao što je poznato postali globalni, i åiji je uticaj tokom jugoslo-
venske krize sve više dobijao na znaåaju. Na samom poåetku, kada su se
u velikoj meri smirile strasti moÿemo konstatovati da su mediji ima-
li znaåajnu ulogu u razbijawu/raspadu druge Jugoslavije. Poznati novi-
nar Peter Brok (Peter Brock) ide korak daqe kada kaÿe da su mediji u
balkanskom sukobu zatajili i „postali pokret, jedna od zaraãenih stra-
na koja se više nije prikazivala kao neutralna i nepristrasna".4 S iz-
vesnim zakašwewem (kada se stvari više ne mogu vratiti na preðašwe
stawe) to priznaje i beåki Profil: „Ovo je vreme zloåinaca s perom, koji
ni åetiri godine posle izbijawa jugoslovenskog graðanskog rata ne ÿe-
le da shvate da su oni ti koji su — pre svega u Nemaåkoj i Austriji —
svojom politikom priznavawa jugoslovenskih republika i izveštava-
wem medija, doprineli da sukob eskalira."5 Naravno, slika koju su
predstavili i u svet poslali evro-ameriåki mediji bila je nepovoqna
po Srbe. Ovde je neophodno postaviti pitawe zbog åega? Svi su izgledi
da su zapadne vlade prvo preko svojih kontrolisanih medija poåele da
pripremaju svoje javno mwewe na svoje buduãe korake. Zato uporedo s
diplomatskim potezima u razgradwi Jugoslavije intenziviraju antisrp-
sku propagandu. A ta propaganda, odnosno medijska manipulacija bila
je samo jedan od vidova buduãe politiåke manipulacije. Pre svega da bi
pred svojom javnošãu opravdali priznawe zapadnih jugoslovenskih re-
publika, koje je prouzrokovalo rat, s jedne, i da bi im obezbedili neop-
hodnu vojnu i politiåku podršku, s druge strane.
Da bi slika o Srbima bila što upeåatqivija, na televizijskim
ekranima smewuju åas laÿne priåe, åas scene hrvatskih i muslimanskih
patwi, proisteklih iz bosansko-hercegovaåkog rata, kojih je neosporno
bilo, jer nema rata u kojem nema stradawa civilnog stanovništva.
Istovremeno srpske patwe se minimizuju ili preãutkuju. Istorija do-
sadašwih ratnih sukoba nedvosmisleno upuãuje na åiwenicu da su u
verskim i graðanskim ratovima, kada govorimo o novijem vremenu, po-
åev od pokoqa hugenota u Francuskoj 1572. pa sve do današwih dana,
posebno velika stradawa i to, pre svega, civilnog stanovništva. Ta su
se stradawa ne samo na ovim prostorima nego i šire po pravilu uve-
ãavala s inostranim mešawem.
Preãutkivawe srpskih ÿrtava bio je dobro razraðen scenario i
uvod kako bi se lakše za oba ova, preteÿno graðansko-verska rata, optu-
ÿio Beograd. To je raðeno u dva pravca. S jedne strane, zvaniåni Beo-
grad se optuÿuje za razbijawe druge Jugoslavije, a s druge, ispredaju se
istinite, poluistinite a najåešãe laÿne priåe na osnovu kojih se ak-
tuelizuju ranije formirani stereotipi o Srbima. Poznato je da ukoli-
k o v i ã, S. (2004). Uloga Vatikana u razbijawu Jugoslavije, Sociološki pregled, god. 38.

br. 3. str. 423—443.
4 Die Weltwoche, 20. 1. 1994. Takoðe: B r o k, Peter (1995). Huškaško novinarstvo, u: Sr-
bija mora umreti, Beograd: Filip Višnjiã, str. 14.
5 Profil, Juni 23/1995. Nav. prema: Ÿ i v k o v i ã, N. (2003), Kako nas drugi vide, Novi
Sad: Prometej, str. 72.
77
ko su stereotipi jaåi duÿe traju i lako se ponovo oÿivqavaju. Nabijeni

su jakim emocijama i lako se prihvataju. Zato je proizvodwa stereotipa,
u okviru satanizacije Srba, poprimila takve razmere da se za wu ne
moÿe naãi adekvatno poreðewe u novijoj istoriji. U ovom poslu, kao
po diktatu, aktivno uåestvuju i najviši predstavnici zapadnih vlada.
Wihove izjave su, nesumwivo, uticale na formirawe novih ili produ-
bqivawe starih stereotipa o Srbima, a kreatore i voðe javnog mwewa
oslobodile svake odgovornosti za izgovorenu reå kad su Srbi u pitawu.
(Po istoj šemi kasnije ãe biti osloboðeni svake odgovornosti wihovi
piloti i naredbodavci za bombardovawe Srbije.) U toj satanizaciji po-
åiwe se od drÿave, da bi se ubrzo prešlo na narod.
* * *
Poånimo redom. Helmut Kol (Helmut Kohl), dok je bio kancelar
Nemaåke, zalagao se, misleãi na Srbiju, za „uništewe posledwe oaze
komunizma" u Evropi.6 Dok je Klaus Kinkel (Klaus Kinkel), ministar
inostranih poslova Nemaåke od samog poåetka zagovarao kaÿwavawe
Srbije kada je govorio: „Srbiju treba baciti na kolena".7 Zatim, za vre-
me NATO agresije na Jugoslaviju ova paleta epiteta, optuÿbi i pretwi
se proširuje. Predsednik Sjediwenih Drÿava Bil Klinton (Bill Clin-
ton) izjavquje: Srbija je „srce evropskog mraka, region bombardovanih
xamija, ubijenih muškaraca i dece, silovanih devojaka".8 Pretwe koje
svetski moãnici upuãuju podseãaju na one upuãene Srbiji pred Prvi i
Jugoslaviji pred Drugi svetski rat. Tako ãe Bil Klinton izjaviti:
„Srbi ãe ovo skupo platiti"; Sekretar Sjediwenih Drÿava Madlen
Olbrajt (Madelein Albright): „Srbi ãe kleåati na kolenima i moliti za
milost"; komandant NATO-a za Evropu Vesli Klark (Wesley Clark) „Sr-
biju pretvoriti u prah i pepeo".9 Da bi se potkrepilo svoje stanovi-
šte, u propagandnom ratu, ne preza se ni od iznošewa ordinarnih ne-
istina. Tako ãe Havijer Solana (Javier Solana), u toku bombardovawa za
VVS reãi, da se na Kosovu više „ne mogu videti muškarci od 30 do 60
godina".10
U širewu stereotipa o narodu otišlo se korak daqe. Tako prime-
ra radi: tada, ili nešto kasnije, za ameriåkog predsednika Bila Klin-
tona „Srbi sprovode teror i siluju albansku decu"; za Madlen Olbrajt,
Srbi su „odvratni"; za Ÿaka Širaka (Jacques Schirac), predsednika
Francuske, „Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojni-
ka i terorista"; za Riåarda Holbruka (Richard Holbrooke), ameriåkog
6 R a n k o v i ã, M. (1994). Raspad socijalistiåkih društvenih sistema u Evropi,

Sociološki pregled, god. 28. br. 2. str. 142.
7 Süddeutsche Zeitung, 25. 5. 1992. Takoðe: P e t r o v i ã Piroãanac, Z. (1999). Iz-
brisati srpski virus. Mala enciklopedija rasizma i šovinizma na kraju milenijuma, Beo-
grad: Jugoistok, str. 22.
8 The New York Times, 23. 5. 1999. Preneto u: Srbija i NATO ¡¡ (1999). Posebno iz-
dawe, Nova srpska politiåka misao, Beograd, str. 24.
9 Metoda: rasturi, opustoši, uništi, Politika, 25. 5. 1999.
10 Vreme, 20. 11. 1999.
78
diplomatu, Srbi su „zloåinaåki dupeglavci". Nemaåki kancelar Hel-

mut Kol izjavquje: „Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu"; a ame-
riåki kongresmen Dejvid Obi (David Obey): „Srbi su sviwe".11 Loran
Fabijis (Laurent Fabius), predsednik Narodne skupštine Francuske iz-
javquje: „Srbi su ðubre".12 Voren Kristofer (Warren Christopher), bivši
sekretar inostranih poslova Sjediwenih Drÿava, Srbe je nazvao „ne-
moralnom rasom", a ameriåki senator Xozef Bajden (Joseph Biden) je
rekao da su Srbi „ubice beba".13 Ovakvih ili sliånih epiteta izreåe-
nih na raåun Srba moÿe se još naãi. Naruÿiti Srbe, odnosno izgovo-
riti koju ruÿnu reå o wima, meðu evro-ameriåkim zvaniånicima bila
je stvar prestiÿa. Zato je posle napada na Svetski trgovinski centar
11. septembra 2001. meðu prvim vestima bila vest da su to uåinili Sr-
bi, ili, pak, posle teroristiåkog napada od 7. jula 2005. godine u Lon-
donu, da eksploziv potiåe iz Beograda.
Zato su kreatori zapadnog javnog mwewa, ovim neverovatnim epite-
tima, nastojali, ako ne da prevaziðu, ono bar da ne zaostanu za svojim
politiåarima u osudama i izmišqotinama o Srbima. Jedna od takvih
laÿnih priåa je, åak, nagraðena Pulicerovom nagradom za novinarstvo.
U drugom sluåaju pokušaj demantija jedne laÿne priåe bio je osuðen na
neuspeh. Odnosno, londonski åasopis LM osuðen je da plati milion
funti odštete zbog objavqenog ålanka novinara Tomasa Dajhmana (Tho-
mas Deichmann), u kojem je on dokazao kako je ekipa engleske televizije
ITN u leto 1992. god. u Bosni „prikazala" sliku „koncentracionog lo-
gora", koja je bila iskonstruisana tako što je tv-ekipa ušla u ograðen
prazan prostor i iza bodqikave ÿice snimila qude van ÿice kao da se
nalaze u logoru. Novinarima ITN-a je priznato da su pretrpeli klevetu
zato što je Dajhman tvrdio da su oni to namerno uradili. U istinitost
Dajhmanovog iskaza sud nije ulazio. Posledica presude bila je da ni je-
dan medij u Engleskoj tu Dajhmanovu priåu nije smeo da prenese.14 Sti-
cao se utisak da su se mnogi, ne samo zapadni zvaniånici nego i novi-
nari, utrkivali ko ãe više ocrniti Srbe. Tako je, prema mišqewu di-
rektora izraelskog Instituta za odbranu u Jerusalimu, postupano sa
Åesima 1937/38. da bi se opravdala politika Åemberlena (Arthur Neville
Chamberlain, 1869—1940) i otcepqewe sudetskih oblasti. On naglašava
da ciq politike Zapada prema Jugoslaviji nije prevashodno bilo „stva-
rawe novih drÿava na etniåki primewenom principu samoopredeqewa
[…] nego razarawe Srbije i likvidacija wenog uticaja na Balkanskom
poluostrvu."15
11 D o r i c h, William, A Pompous Academic Ass, American Srbobran, May 17, 1999

(http://members.tripod.com/-sarant2/ks23dorich.html)
12 P e t r o v i ã P i r o ã a n a c (1999), str. 11—112.
13 K o n, M. (2000). Ne-humanitarna oruÿana intervencija Sjedinjenih Drÿava i NATO-a
kao prekršaj meðunarodnog prava, Filozofski godišnjak 13, str. 326.
14 Vidi: B e h a m, M. (2004). Govor mrÿwe u politici i medijima, u: Etika javne
reåi, prir. V a c i ã, Z. Beograd: CLDS, str. 168.
15 R a m a t i Yohanan: Who killed Yugoslavia?, Midstream, VXXXVIII, No. 9/1992. r. 4.
79
Zapadni mediji, koji u potpunosti podrÿavaju politiku svojih vla-

da u spoqnoj politici pripremili su, kao po diktatu, a što ãemo ka-
snije detaqnije videti, ovu optuÿbu protiv Srba. To je u moderno vre-
me isprobano za vreme rata za Malvine, kada je Margaret Taåer (Marga-
ret Thatcher) birala reportere koje ãe da ukrca na brodove i odluåivati
kuda ãe da ih vode i šta da im se pokaÿe. Tom prilikom je izmeðu vla-
de i poslenika javne reåi uspostavqen pakt ãutawa ili neka vrsta „pa-
triotske" autocenzure.16
Sliåno je nastavqeno tokom „Pustiwske oluje", a zatim i u drugim
sluåajevima. Novinarima nije bio slobodan pristup dešavawima na te-
renu. Oni su objavqivali ono što im je servirala ameriåka komanda.
Unapred je bilo odreðeno ko je krivac a ko nevina ÿrtva. Tokom rata u
Bosni i Hercegovini sve se ponavqa, odnosno zapadni mediji su siste-
matski sprovodili politiku svojih vlada i oznaåavali „ubijene kao
Hrvate ili muslimane iz Bosne i Hercegovine". „U veãini sluåajeva
porodice tih nesreãnika su ih identifikovale: bili su to Srbi koje
su pobili Hrvati i ponekad muslimani."17 Veãina zapadnih televizija
odbijala je informacije i slike iz Beograda. Kao primer iskrivqenog
informisawa navešãemo jedan sluåaj na samom poåetku zbivawa u Bo-
sni i Hercegovini. Italijanski list Il Manifesto piše da su od Associ-
ated Press-a dobili hrpu fotografija s terena. Meðu wima je bila i
jedna: ÿena s detetom u naruåju koje drÿi pištoq-igraåku. Ispod foto-
grafije pisao je tekst: „Bijeqina, Bosna i Hercegovina, 21. maj. Izbe-
glice. Srpsko dete, Marko Ðuriã, koji je utoåište našao u selu Crno
Blato, igra se sa svojim pištoqem u bakinom naruåju." Fotografiju
smo objavili na prvoj strani s istim propratnim tekstom ispod we.
Istu fotografiju je objavila i La Stampa s propratnim tekstom: „Deåji
pištoq-igraåka za malog hrvatskog izbeglicu". A komunistiåki list
L'Unita fotografiju je objavio uz vest da je „srpska milicija zaustavila
konvoj s izbeglicama iz Bosne".18 Sliåno postupa i CNN kada Kristi-
jan Amanpur (Christiane Amanpour) izveštava sa sahrane dve bebe, a one
su po woj muslimanske koje su ubili srpski snajperisti — dok je isti-
na bila suprotna, reå je o srpskim bebama koje su ubili muslimanski
snajperisti.19 Ista novinarka sliåno ãe postupiti i kad je izveštava-
la o situaciji na Kosmetu.
Drugaåije reåeno, zapadni mediji slede ili zastupaju interes svo-
jih vlada, odnosno svoje nacionalne i patriotske interese. A wihove
vlade ãe im se kasnije za tu pomoã, kada se ukaÿe prilika, u velikoj me-
ri oduÿiti. To plastiåno pokazuje sledeãi primer: Vest da je RTS (22.
aprila 1999. godine) uãutkana (kada je ubijeno šesnaest novinara i teh-
niåara) bombama, koju na jednoj novinarskoj proslavi objavquje Riåard
16 R e m o n d i n o, E. (2002). Televizija ide u rat, Beograd: Clio, str. 11—13.

17 Defence & Foreign Affairs — Strategic Policy, 1992, Vol. XX, no. 12. p. 6.
18 Il Manifesto, 23. 5. 1992. u: Medijski rat protiv Srba, 1995, Izbor tekstova Ÿ.
Ivanoviã, Beograd. Tanjug, str. 224—225.
19 G o r i n, Xulija, Propaganda i banalizacija genocida, NIN, 21. 7. 2005 (preneto
iz Jewish World Review).
80
Holbruk, podrÿano je gromkim aplauzom bez i malo stida i zazora od

strane tri stotine zvezda ameriåkog novinarstva. Holbruk ãe ih tom
prilikom, takoðe, pohvaliti za „spektakularno medijsko pokrivawe Ko-
sova", uz uveravawe da oni u Vašingtonu „to imaju u vidu".20 Tu se mo-
ÿe traÿiti uzrok uniformnog u informisawu zapadnih medija o sop-
stvenoj drÿavnoj spoqnoj politici, odnosno o politici svojih vlada.
Ako to ne uspe mogu se ukoriti21 ili, pak, im se zapretiti (uskraãiva-
we informacija, odstrawivawe s konferencija za štampu i sliåno, a
da ne govorimo o moguãoj optuÿbi da ne štite ameriåke nacionalne
interese).
Mediji prema spoqa nastupaju jedinstveno, i bez pogovora, zastu-
paju proklamovane interese, åak i u situaciji kada ti interesi mogu
biti u koliziji s interesima drÿave kao celine, a u saglasnosti s po-
sebnim interesima pojedinih društvenih grupa ili graðana dotiånih
drÿava. Prepoznavawe interesa vladajuãe društvene grupe, kod posle-
nika sedme sile, donosi politiåke poene. To najboqe ilustruje sledeãi
primer. Dan Rater (Dan Rather), novinar CMS-a, u govoru odrÿanom u
Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, o napadima na jugoslovenske
vodovodne i elektrodistributivne sisteme 1999. godine, govorio je kao
o „našim" napadima. Na prigovor prisutnih novinara da li je pri-
kladno da se navodno nezavisan novinar priklawa jednoj strani u suko-
bu Rater je odgovorio: „Ja sam ameriåki izveštaå. Da, ja sam izveštaå i
hoãu da budem pouzdan. Hoãu da budem praviåan. Ali ja sam Amerika-
nac… I zato kada piloti Sjediwenih Drÿava u avionima Sjediwenih
Drÿava iskquåe struju za mene smo to uåinili 'mi'… Ja ãu se boriti za
našu pobedu (aplauz)."22 Da li se tom prilikom krši meðunarodno
pravo i da li se u tim napadima ubijaju deca i nemoãni starci to ih,
kada su ameriåki „nacionalni" interesi u pitawu, ni najmawe neãe
zanimati.
Ponekad ti interesi, pogotovo kada je reå o pojedinim drÿavama u
Evropi, mogu biti nametnuti wihovim meðunarodnim obavezama, i na
osnovu tih obaveza oni, svima ostalima, nameãu sopstveno viðewe po-
litike. O tome najboqe svedoåi ålanstvo u NATO-u. Posle usaglašenih
stavova, åesto i nametnutih od strane Sjediwenih Drÿava, sve drÿave
se pridrÿavaju postignutog dogovora. Da se toj politici javno mwewe
ne bi suprotstavilo ono se sistematski priprema i obraðuje. Za tu svr-
hu se angaÿuju razne agencije za odnose s javnošãu i propagandu. Za
potkrepqewe propagandne retorike ne preza se ni od montaÿe scena u
studiju, ili, pak, uÿivo, što je uverqivije (ulica Vase Miskina, Mar-
kale, Raåak, itd.). Tada se ide korak daqe, pa se politiåkom interesu
daje drugo znaåewe. Svoj politiåki interes se proglašava za opšti i
20 Vidi: Smrt zalivena šampawcem, NIN, 24. 4. 2001. god., br. 26. str. 26—27.
21 Xefri Najs je javno ukorio izveštaåe sa haškog suðewa što kritikuju nastup i
tanke dokaze tuÿilaštva. G o r i n, Xulija, Propaganda i banalizacija genocida, NIN,
21. 7. 2005 (preneto iz Jewish World Review).
22 H e j d e n, M. R. (2000). Pristrasna „pravda": ljudski pravizam i Meðunarodni kriviåni
sud za bivšu Jugoslaviju, Filozofski godišnjak, 13, str. 291—292.
81
univerzalan, odnosno interpretira se kao moralno dobro, odakle se na-

meãe i svoja koncepcija pravde. Zato se svi kasniji potezi wihovih
vlada mogu „opravdati" ako su u skladu s tom propagiranom i nametnu-
tom koncepcijom „pravde".23 Zbog toga u izjavama wihovih politiåara,
da bi se kamuflirao goli politiåki interes, ima mnogo moralisawa i
zato se politiåkim i vojnim potezima daje sasvim drugaåije znaåewe.
Ovakav naåin izveštavawa u Zapadnoj Evropi, a posebno u Velikoj
Britaniji ima dugu tradiciju. On je odatle prenet u Sjediwene Drÿave,
i postajao sve aktuelniji kako su one sve više postojale vojna i poli-
tiåka sila. Još u prvoj polovini devetnaestog veka, kada je Velika Bri-
tanija postala „vodeãa industrijska i trgovinska nacija na planeti" i
kada je wena „spoqna politika bila usmerena na podrÿavawe i usmera-
vawe 'Pax Britannica'", odomaãilo se stanovište da su „putopisne re-
portaÿe […] bile pod velikim uticajem politiåkih pogleda wihovih
autora i obiåno su sadrÿavale oficijelnu vladinu politiku".24 Koliko
uticaj vlade i sopstveni interesi odreðuju naåin izveštavawa govori
i sledeãi primer: Jedan list u Britaniji koji je o Srbiji 1903. pisao
kao o „nemoralnoj rasi nitkova", na poåetku rata 1914. godine, kada je
to odgovaralo wihovim interesima, pisao je kao o „hrabroj i plemeni-
toj maloj rasi, nadahnutom braniocu slobode u Evropi".25 Pre svega, za-
to što je Srbija bila saveznik i zato što je vezala znaåajne austrijske
i nemaåke vojne efektive i tako smawivala nemaåko-austrijski vojni
pritisak na zapadnom frontu. Sliåno je bilo i pisawe britanske
štampe i posle 27-martovskog puåa i demonstracija u Beogradu.
Pod uticajem svoje kolonijalne svesti na druga podruåja se, pa sa-
mim tim i na Balkan, gleda s visine što posebno dolazi do izraÿaja za
vreme balkanskih ratova 1912—1913. godine, da bi se sve to ponovilo
1991—1999. godine. Do detaqa se opisuju meðusobni zloåini balkanskih
naroda.26 S tim da su ovi posledwi (1991—1999) bili rezervisani samo
za jednu stranu — srpsku. Istovremeno se s visine dele politiåki i
moralizujuãi saveti kao da tim zloåinima oni sami nisu kumovali ili
ih, pak, sami nisu proizvodili.
Kada doðu na red wihova zverstva poåiwena u Koreji, Vijetnamu,
na Foklandima, u Severnoj Irskoj, u Sredwoj i Juÿnoj Americi ili u
Golfskom zalivu (Irak), zatim o onim najnovijim poåiwenim u Soma-
liji, Republici Srpskoj ili u Srbiji, Avganistanu i ponovo Iraku,
tome se pridaje drugaåiji znaåaj. Isti je sluåaj kada je reå o wihovim
saveznicima (sluåaj Kurda u Turskoj),27 ili kada je reå o wihovim šti-
23 Poistoveãivawe pravde s interesom ima dugu tradiciju — postoji još kod starih
Grka. T u k i d i d (1957). Povijest peloponeskog rata, Zagreb: Matica hrvatska, III. 39. 36, III.
56. 3, III. 44, III. 447. 56.
24 T o d o r o v a, M. (1999). Imaginarni Balkan, XX vek, Beograd, str. 170.
25 Herbert Adam G i b b o n s, Ph. D., The New Map of Europe 1911—1914, London, Dec.
1914, str. 151. Nav. prema: E k m e å i ã, M. (1973). Ratni ciqevi Srbije 1914, Beograd:
SKZ, str. 53.
26 T o d o r o v a, 1999, str. 22—24.
27 Za vreme najÿešãih represija Turske protiv Kurda 1992. god. portparol Stejt
Departmenta je izjavio: „SAD neãe obustaviti pomoã Turskoj. One nemaju ništa protiv
82
ãenicima (Pinoåe u Åileu i Suharto u Indoneziji). Wihova vojna ak-

cija, odnosno agresija, prvo se po pravilu imenuje neutralnim termi-
nom (na primer, „kampawa"), zatim se proglašava, kao „humanitarno
bombardovawe",28 odnosno kao akcija u interesu opšteg dobra, koja šti-
ti ugroÿena qudska prava, itd.
U novije vreme kada su wihovi zloåini u pitawu, ili wihovih sa-
veznika, nema televizijskih snimka a, takoðe, nema ni jedne fotogra-
fije o tim zloåinima. (Sliåno je i kad je reå o teroristiåkom napadu
na wihovu teritoriju. Zato nema slika raskomadanih ili mrtvih tela u
Svetskom trgovinskom centru.) Suprotno ovom, kada je reå o drugima
objavquju se fotografije i televizijski snimci zloåina. Nije redak
sluåaj da se wihovi zloåini ili zloåini wihovih saveznika pripišu
zvaniånom neprijatequ. (Sliåna je situacija i kad je reå o terorizmu —
sve zapadne televizijske stanice prikazale su masakr na Baliju i u Be-
slanu, a ni jednu ÿrtvu u Londonu.)
Ubrzo ãe oni sami priåu o opravdawu zloåina, „humanitarnih in-
tervencija", „kampawa" i sliåno, u velikoj meri, za novac prepustiti
svojim propagatorima u poraÿenoj ili okupiranoj zemqi.29 Civilne
ÿrtve nastale tom akcijom nazvaãe se „kolateralnom štetom" ili ne-
kim sliånim imenom. Nemilosrdno danonoãno bombardovawe civilnih
objekata, vodovodnih i energetskih postrojewa (svi objekti proglašeni
su za vojne) slobodno se moÿe nazvati i „Milosrdni anðeo"! Po istom
principu, klasiåna agresija ãe se nazvati, vidi paradoksa, „humani-
tarna intervencija". Istovremeno, sopstveni zloåini ili zloåini svo-
jih saveznika se preãutkuju ili zataškavaju. Putopisne reportaÿe u
vreme engleske imperijalne moãi, kao i elektronski mediji i štampa
sada, bili su (u oba sluåaja) u sluÿbi formirawa javnog mwewa, prema
ÿeqama i kratkoroånim ili dugoroånim interesima wihovih vlada.
Disonantni tonovi, kojih je tada svakako bilo,30 a ima ih i danas,
rezultat su kritiåki orijentisanih pojedinaca, kojih u tim društvima
svakako ima. Ova pojedinaåna i åesto izolovana mišqewa koja se ne
uklapaju u vladajuãu matricu sluÿe, pre svega, da se pokaÿe ostalom
svetu da je kod wih zagarantovana sloboda izraÿavawa, odnosno sloboda
štampe.31 Ali ti disonantni tonovi neãe imati gotovo nikakvog utica-
da neka savezniåka i prijateqska zemqa koristi ameriåko oruÿje da bi uspostavila unu-

trašwi red ili odgovorila na napade koji ugroÿavaju wen teritorijalni integritet."
Nav. prema: V l a j k i, E. (2001). Demonizacija Srba, Beograd: Nikola Pašiã, str. 236.
28 Izraz „humanitarno bombardovawe" skovao je Vaclav Havel (Vaclaw Havel). Vidi:
Le Mond, 29. 4. 1999. Nav. prema: Novosti, 26. 5. 2004. str. 12.
29 To se åini — indikrektno preko raznih nevladinih (plaãenih) organizacija,
ili — direktno, na primer, svedoåewe Ratomira Taniãa protiv Miloševiãa u Hagu pla-
tila je britanska obaveštajna sluÿba. Vidi: G o r i n, Xulija, Propaganda i banalizacija
genocida, NIN, 21. 7. 2005 (preneto iz Jewish World Review).
30 Jedan od prvih pozitivnih prikaza Balkana je kwiga Rebeke Vest. Prvo izdawe
ove kwige pojavilo se u Wujorku 1941. godine. V e s t, R. (1989). Crno jagwe i sivi soko,
Beograd: BIGZ (skraãeno izdawe): i V e s t, R. (2004). Crno jagwe i sivi soko, Beograd: Mo-
no & Mañana (integralno izdawe).
31 Zato Stejt Department povodom nagrade u Kanu ameriåkom reÿiseru Majklu Muru
za film Farenhajt 9/11 izjavquje da je to dokaz ameriåke slobode (umetniåkog) izraÿava-
wa! Film pre toga nije bio prikazan u Americi.
83
ja na politiåke odluke ili javno mwewe. Oni se mogu proåitati u mawe

tiraÿnim novinama, odnosno, åuti na mawe slušanim radio i TV sta-
nicama, ili se, pak, stavqaju na mawe upadqiva mesta tiraÿnih listo-
va. Konaåno, posle obavqenog posla, kada akteri odu s istorijske scene
i kada je stvari teško ili nemoguãe vratiti na preðašwe stawe, odno-
sno kada to postane daleka istorija, dozvoqeno je iznošewe stvarnih
åiwenica. Ali i tada, mawe-više, ako je reå o strateškom pitawu ili
interesu, odnosno ako te åiwenice mogu uticati na aktuelna ili neka
buduãa zbivawa, u ograniåenom obimu.
Drugaåije mišqewe moÿe imati nekog uticaja samo ako je to u in-
teresu neke društvene grupe koja poseduje odreðenu politiåku moã, ili,
pak, ako je lobi grupa, koja ga zastupa, posebno zainteresovana ili je za
taj posao dobro plaãena. Imajuãi u vidu reåeno, interes zapadnih vla-
da, po svemu sudeãi, bio je da se za balkansku tragediju, koju su u dobroj
meri sami izazvali, optuÿi drugi. Posledica te optuÿbe, posebno in-
sceniranih masovnih ubistava u Sarajevu u ulici Vase Miskina 27. ma-
ja 1992,32 na pijaci Markale 5. februara 1994. i 27. avgusta 1995. godi-
ne33 od strane muslimanske vlade, a uz saglasnost zapadnih vlada i po-
moã wihovih obaveštajnih sluÿbi, jeste i nametawe ekonomskih, kul-
turnih, nauånih, sportskih i politiåkih sankcija od strane „meðuna-
rodne zajednice" SR Jugoslaviji a time i celom narodu. U ostvarivawu
svojih ciqeva nisu uspevali ni demanti, odnosno kada je londonski
Sanday Times u naslovu objavio: „Srbi nisu krivi za masakr, eksperti
UN upozoravaju da je granata bila bošwaåka".34 Svetski moãnici ãe za
to imati pomoã „neutralnih" meðunarodnih posmatraåa ili mirotvo-
raca. Jednom ãe to biti preãutkivawe ili zataškavawe stvarnih poåi-
nilaca zloåina (Markale, ulica Vase Miskina), a drugi put i wihovo
sauåesništvo (Vilijem Voker /William Walker/ — Raåak).
* * *
Uloga Nemaåke i Austrije u razbijawu/raspadu druge Jugoslavije
bila je više nego znaåajna. Wu nije moguãe sagledati bez analize pisa-
wa wihove štampe i elektronskih medija s obzirom na to da ono odra-
ÿava wihove, javne ili prikrivene, teÿwe i interese. Raspoloÿive
åiwenice, koje ãe kasnije biti detaqnije izloÿene, govore nam da su,
pored nemaåke i austrijske diplomatije, i wihovi mas-mediji, kao re-
prezent javnosti ili vlada, u tome poslu odigrali veoma znaåajnu ulogu.
To govori da je u Austriji i Nemaåkoj, shodno vekovnom istorijskom
iskustvu, postojala široka saglasnost kako meðu politiåkom elitom ta-
ko i, sudeãi prema mas-medijima, u javnom mwewu da se razbije, prvo
32 D o y l, D., Independent, 28. 8. 1992.

33 Masakr na sarajevskoj pijaci Markale i u ulici Vase Miskina poåinili su mu-
slimani, a pripisani su Srbima. Vidi: R a m o n e t, I., Le Mond diplomatique, mars, 1994.
Zatim: B e h a m, M. (1995). Mediji kao izazivaåi poÿara, u: Srbija mora umreti, str. 101—102;
G r e g o r y, C. (1995). Joint U. S. Muslim War Against the Serbs — U. N. as Puppet, Strategic
Policy, no. 7—8.
34 Sanday Times, 1. 10. 1995.
84
1941. prva a zatim 1991/1992. godine i druga Jugoslavija. Zato ãemo u

ovom ålanku poãi od lakšeg dela posla — kratke analize pisawa wiho-
ve štampe o dogaðawima na prostoru druge Jugoslavije.
Poånimo redom. Austrijski i nemaåki mediji, pre svega, potpomo-
gli su da se obnovi stara austrougarska propagandna priåa o Velikoj
Srbiji,36 koja nastaje kao wen odgovor na teÿwe i åiwewe Srba u osam-
naestom i devetnaestom veku za osloboðewe i ujediwewe, jer su oni
znatnim delom bili tokom duge istorije naseqeni i na prostoru pod
wenom drÿavnom vlašãu. Ta stara antisrpska priåa, u novim uslovi-
ma, vešto je stavqena u opticaj kako bi se sutra Srbi lakše izveli na
optuÿeniåku klupu. Zbog wihovog protivqewa razbijawu druge Jugosla-
vije i nepristajawa da ih Nemaåka uz pomoã svojih saveznika podeli u
tri drÿave što je kasnije i uspela da uåini. Optuÿujuãi Srbe za hege-
monizam, nemaåka i austrijska štampa obnavqa staru propagandnu flo-
skulu s ciqem da se zapadno javno mwewe lakše okrene protiv Srba.
Gotovo da nema teksta u kojem se ne pomiwe „velekosrpska ideja", „Ve-
lika Srbija", „hegemonistiåki" ili „komunistiåki Beograd", „ugwe-
taåka (srpska) nacija", „srboåetnici", „srbokomunisti" i sliåno. Sve
to s ciqem kako bi se podrÿale slovenaåke i hrvatske teÿwe, odnosno
isposlovao wihov projekat za otcepqewe od Jugoslavije. S tim da im
(kako medijima tako i politiåkoj eliti i vladama) glavni ciq nije bio
nezavisnost Slovenije i Hrvatske veã razbijawe druge Jugoslavije i ka-
ÿwavawe Srbije „za sva uåiwena" nedela, s jedne, i ostvarivawe wiho-
ve vekovne teÿwe za kasnije weno stavqawe pod ekonomsku i politiåku
kontrolu, s druge strane. Na taj naåin su austrijski i nemaåki mediji
(kao i u ranijim periodima), na simboliåkom i praktiånom planu, ak-
tivno potpomogli svojim vladama i ostavili im lakši deo zadatka. U
tu svrhu povuåeni su iz nemaåkog novinarstva, ili po preãutnom dogo-
voru wihovi tekstovi sklawani u stranu, svi oni koji se nisu uklapali
u propagirawu nove-stare slike o Srbiji i Srbima.37 Kliše koji se ne-
prestano ponavqa u nemaåkim i austrijskim medijima bio je: „Raspad
'veštaåke' titoistiåke tvorevine, dakle, mora da se završi, prema
ovom planu, tako što ãe se svako vratiti u svoje veliko jato: Slovenci
i Hrvati u svoj evropski, demokratski, razvijeni, romansko-germanski
svet, a Srbima ne preostaje drugo nego da se prepuste svojoj orijental-
noj, slovensko-vizantijskoj sudbini."38
35 „Prvo ispitivawe kratera bombe koja je eksplodirala na Merkalama", po Majklu

Rouzu (Michael Rose), „pokazalo (je) da je ona ispaqena s bosanske strane". Posebno ako se
ima u vidu da su muslimani „sklonili neke delove rasprsnute mine, pre nego što su
snage UN stigle na mesto dogaðaja". Ali se to zataškalo. R o u z, M. (2001). Misija u Bosni,
Beograd: Tetra MG, str. 66—69.
36 Propagandni termin „Velika Srbija", imao je za ciq da Srbiju oznaåi na sim-
boliåkom i praktiånom planu kao „okupatora" ostalih jugoslovenskih zemaqa, odnosno
kao hegemona. U austrijsko-nemaåkoj, hrvatskoj i slovenaåkoj štampi „Velika Srbija" i
„hegemonistiåki Beograd" upotrebqavaju se kao sinonimi.
37 Meðu skrajnutim novinarima bio je i Hari Šlajher. Ÿ i v k o v i ã (2003), str. 31
i 47.
38 C a r a c c i o l o, Lucio (1995). Šta Nemaåka traÿi u Jugoslaviji, Limes, mart, 1994. u:
Medijski rat protiv Srba, str. 116.
85
Na samom poåetku jugoslovenske krize (po dobro isprobanim re-

ceptima iz vremena Habzburške monarhije i kasnije ponovqenih za
vreme Hitlerovih priprema za napad na Jugoslaviju) nemaåko-austrij-
ski mediji su se utrkivali u zauzimawu militantnijeg antisrpskog sta-
va. U tu svrhu dobro im doðe da prenesu i najmawe izjave iz hrvatske i
slovenaåke štampe. I obrnuto, hrvatska i slovenaåka štampa ãe preno-
siti brojne napise i izjave nemaåkih i austrijskih zvaniånika koji
odobravaju otcepqewe, ili, pak, ispredaju priåu o velikosrpskom hege-
monizmu. Tako su se hrvatski, slovenaåki i nemaåko-austrijski mediji
udruÿili u ostvarivawu istog ciqa, odnosno ko ãe više prvo naruÿi-
ti Srbe a zatim sahraniti Jugoslaviju. Pri tome ãe u isto vreme za to
razbijawe Jugoslavije, optuÿiti Beograd.
Prvo poåiwe antisrpska propaganda oko situacije na Kosovu i
Metohiji. Po dobro isprobanim principima totalne propagande ide
se na niske strasti. Zato se digla neviðena buka oko toboÿweg trovawa
albanskih ðaka. Frankfurter Rundschau ãe izvestiti da je na stotine qu-
di otrovano, verovatno otrovnim gasom, a „meðu wima i åitavi škol-
ski razredi iz Podujeva".39 Nešto kasnije ovo ãe ponovo doãi u ÿiÿu
javnosti preko Frankfurter Allgemeine Zeitung-a. Sada je na Kosovu poqu
iznenada „obolelo preko hiqadu albanskih ðaka", pri åemu se kaÿe da
su otrovani od strane tajne srpske policije.40 Zatim se ide korak daqe
i insistira da je Srbija „necivilizovana drÿava", da su Srbi „mili-
tantni" i da „vole kalašwikove". Kao što su 1916. pisali da nemaåka
javnost „zna da su Srbi bolesno ambiciozna, megalomanska i ratniåka
nacija".41 Zbog toga treba dozvoliti otcepqewe Slovenije i Hrvatske. U
medijskoj pripremi otcepqewa, da bi se ono sutra lakše prihvatilo,
beåki Volksstimme ãe unapred insistirati da su „Jugoslaviji odbrojani
dani", ili, pak, da „Jugoslavija više ne postoji".42
Istovremeno, austrijski mediji u intervjuima i drugim napisima
daju prednost hrvatskim i slovenaåkim sagovornicima u kojima se in-
sistira da se cela Jugoslavije ne moÿe prikquåiti Evropi i da je Sr-
bija „posledwa boqševiåka zemqa u Evropi".43 Zatim ne prezaju od hu-
škawa, kao i u ranijim periodima, Hrvata protiv Srba. Tako ãe, pri-
mera radi, u oktobru 1990. godine Neue Kronen Zeitung, u tekstu povodom
vraãawa spomenika banu Jelaåiãu na centralni trg u Zagrebu, bez i ma-
lo ustezawa napisati: „Meðutim, danas bi Jelaåiã svoju sabqu pre tre-
balo da uperi prema Beogradu."44 Zapravo, za wih bi se pre moglo reãi
da zajedno sa svojim vladama aktivno uåestvuju u proizvodwi „balkan-
ske" krize. Na sliåan naåin nemaåko-austrijska štampa je uåestvovala
u proizvodwi krize, tokom druge polovine devetnaestog i prve polovi-
39 Frankfurter Rundschau, 7. 5. 1990.

40 Frankfurter Allgemeine Zeitung, 17. 7. 1990.
41 D a m m e r t (1916). Der serbische Feldzug, Leipzig, str. 7. Nav. prema: S e l e s k o -
v i ã, T. M. (1996). Srbija u nemaåkom javnom mnjenju 1914—1918, Beograd: Rad, str. 15.
42 Volksstimme, 15. 8. 1990. god.
43 Die Furche, 1. 11. 1990.
44 Neue Kronen Zeitung, 18. 10. 1990. god.
86
ne dvadesetog veka, a naroåito pred Prvi svetski rat, pre sarajevskog

atentata. To potvrðuju weni mnogobrojni napisi. Pod uticajem, u to
vreme stvorene atmosfere, nastalo je i pismo koje je 15. februara 1913.
godine u Rim uputio beåki nadbiskup Rafaele Skapineli, u kojem se,
izmeðu ostalog, kaÿe: „Austrija, meðutim, izgleda da je odluåna da se
oštro pozabavi Srbijom i opšte je uverewe da moÿe doãi do rata s tom
zemqom na proleãe".45
To potvrðuje, od strane istoriåara46 davno dokazanu tezu da je sara-
jevski atentat povod a ne uzrok napada Austro-Ugarske na Srbiju. Ovde
je neophodno samo dodati da je Konrad fon Hecendorf (Konrad von
Hötzendorf), šef austrougarskog generalštaba, još 1907. godine u jed-
nom pismu govorio da jugoslovenski problem treba rešiti „jednom ve-
likom akcijom, åiji je krajwi ciq aneksija Srbije".47 Upravo ovu isto-
rijsku åiwenicu austrijska i nemaåka štampa i elektronski mediji de-
vedesetih godina prošlog (dvadesetog) veka, radi lakšeg opravdawa
razbijawa Jugoslavije, pokušavaju da revidiraju. Sudeãi po pisawu wi-
hove štampe to se radi po sledeãoj šemi: Srbi izazivaju Prvi svetski
rat — (Posle poraza Austro-Ugarske u tom ratu) Slovenija i Hrvatska
su pod srpskom dominacijom — Beograd je ne samo hegemonistiåki, veã
je i komunistiåka tvrðava — priznavawem nezavisnosti Sloveniji i
Hrvatskoj ujedno je i wihovo oslobaðawe od hegemonistiåkog i komuni-
stiåkog Beograda — Austrija, a samim tim i Nemaåka, dobija (simbo-
liåku) satisfakciju.
Zbog toga se, po treãi put u 20. veku, u nemaåkoj i austrijskoj
štampi vodi oštra antisrpska propaganda. Ona ãe kasnije biti nasta-
vqena finijim sredstvima.48 Ne govori se negativno samo o srpskom
rukovodstvu, na åemu se kasnije više insistiralo, da bi se kamuflirao
ovaj austrijski49 i nemaåki revanšizam, nego i o celom srpskom naro-
du. Tako se preko satanizacije politiåkog voðstva satanizuje narod. To
se radi suptilno, ali ipak po više puta na Zapadu upotrebqenom kli-
šeu: „Zahtevi tipa 'bombardujte Miloševiãa' brzo postaju 'bombardujte
Srbe', ili 'bombardujte Beograd'."50 Od samog poåetka se mislilo na
45 K o r n v e l, X. (2000). Hitlerov papa, Sluÿbeni list SRJ, Beograd, str. 58.

46 E k m e å i ã, M. (1973). Ratni ciqevi Srbije 1914, Beograd: SKZ; J a n k o v i ã, D.
(1973), Srbija i jugoslovensko pitawe 1914—1914 godine, Beograd: ISI.
47 Ã o r o v i ã, V. (1992). Odnosi izmeðu Srbije i Austrougarske u HH veku, Beograd,
str. 207.
48 Poznata izdavaåka kuãa Langešajt (Langescheidt) izdala je 1995. prvo, a 1999. dru-
go izdawe hrvatsko-nemaåkog, odnosno nemaåko-hrvatskog reånika. U predgovoru prvom
izdawu piše: „Razvoj dogaðaja u drÿavama naslednicima Jugoslavije doveo je do razdvaja-
wa hrvatskog i srpskog jezika, ali su i srpske varijante navedene i kao takve naznaåene."
U drugom izdawu se kaÿe: „Razvoj dogaðaja u drÿavama koje su nastale raspadom bivše Ju-
goslavije doveo je do razdvajawa hrvatskog i srpskog jezika. Osnovu ovome rjeåniku åi-
ni današwi hrvatski kwiÿevni jezik." O izdavawu srpsko-nemaåkog reånika verovatno
nema ni govora. Vidi: Langenscheidts Tashenwörterbuch — Kroatisch, 1995 (1999), Langen-
scheidt, Berlin — München — Wien — Zürich — New York.
49 „Austrijanci na reå 'Srbija' automatski imaju asocijaciju 'mora umreti' (muss
sterbien)." Vidi: Š i š k o v i å, T. (1995). Srbija mora umreti, u: Srbija mora umreti, str. 111.
50 K e s i ã, O. (1995). Vest kao biznis, u: Srbija mora umreti, str. 89.
87
ono drugo: bombardujte Srbe, ili bombardujte Beograd. U nemaåkoj i au-

strijskoj štampi Srbi se prikazuju kao „remetilaåki faktor" u Jugoi-
stoånoj Evropi. Istovremeno Jugoslavija je „veštaåka versajska tvore-
vina", ili, pak, „nesreãni istorijski eksperiment", i zato je treba
što pre likvidirati i poslati u istoriju. Time se na posredan naåin
htelo reãi da versajski mirovni ugovor treba revidirati. Sliånu pro-
pagandu izmeðu dva rata protiv Jugoslavije i „velike Srbije" vodili su
i komunisti na åelu s Kominternom.51 Nemaåko-austrijska štampa na
poåetku zagovara podelu Jugoslavije na zapadni (preteÿno katoliåki) i
istoåni (preteÿno pravoslavni) deo. Potom se vrlo brzo prešlo na te-
zu, na kojoj se sve više insistiralo, da ju je neophodno usitniti na vi-
še malih drÿava. S tim da ãe nastojati da te drÿave kasnije stave pod
svoju prvo ekonomsku a zatim i politiåku kontrolu, ili, pak, obrnuto,
zavisno od sluåaja do sluåaja.
* * *
Antisrpska propaganda, na samom poåetku krize, zasnivala se na
davno formiranim stereotipima, odnosno na produbqivawu tradicio-
nalno formirane slike meðu Nemcima i Austrijancima o Srbima kao
neprijateqima (od samog poåetka stvarawa moderne srpske drÿave). U
tome se ide toliko daleko da kada se Srbin opisuje, na primer, on je
najåešãe zao, prqav, ili, pak, „podbuo åovek kome iz raskopåane košu-
qe vire maqave grudi."52 To je uraðeno po staroj matrici po kojoj su po-
åev od Berlinskog kongresa pa sve do kraja Prvog svetskog rata u nemaå-
koj i austrijskoj štampi prikazivani Srbi. Oni su u satiriånim åaso-
pisima Kladeradaå (Kladeradatsch) Ulk (Ulk) i Simplicisimus (Simplicis-
simus) od 1903. do 1918. godine predstavqeni kao neåisti, ušqivi i
prqavi razbojnici.53 Nisu loše predstavqane samo Srbija i Crna Go-
ra, kao Nemaåke ratne protivnice, veã i Srbi kao narod. Wihovom ru-
ÿewu nema kraja. Do kulminacije dolazi kada su predstavqeni kao ga-
mad skrivena u perju habzburškog orla.54 Istovremeno, kraq Petar je,
pored ostalog, predstavqen kao „najprqaviji ðubrojed".55 Tada, za raz-
liku od wihovog prikazivawa osam decenija kasnije kada je, kao što ãe-
51 U kominternovsko komunistiåkoj antisrpskoj i antijugoslovenskoj propagandi

dugo su u upotrebi bile sledeãe floskule: Jugoslavija je „veštaåka Versajska tvorevina",
„velekosrpski hegemonizam", Srbi su „ugwetaåka nacija", i sl. Vidi: Istorijski arhiv KPJ,
t. ¡¡, str., 69—71, 312, 319.
52 Süddeutsche Zeitung, 25. 9. 1990.
53 Simplicissimus je kraqa Petra predstavio u: „opancima, åakširama, pojasom sa ja-
taganom, vezenim jelekom. To je takoðe kosmata, crnokosa i brkata prilika. Za pojasom mu
je torbica […] na koju je […] izvezena velika vaš. Drugi veliki insekt prisustvuje posve-
ãewu novog kraqa […] pored nogu ðakona koji drÿi ogromnu posudu na kojoj je natpis 'Za-
herlinov prašak za bube' takoðe ukrašen slikom neåistog insekta. Tako vrhovni svešte-
nik umesto da posveãuje novog vladara svetim mirom zaprašuje ga praškom protiv gama-
di." Podnaslov karikature je „Ceremonija je obavqena praškom za insekte" Simplicissi-
mus, Nr. 15. 1903. Nav. prema: R i s t o v i ã, M. (2003). Crni Petar i balkanski razbojni-
ci, Beograd: Åigoja, str. 26.
54 R i s t o v i ã, M. (2003). str. 56.
55 R i s t o v i ã, M. (2003), str. 36.
88
mo videti, ruÿewe naroda rezervisano samo za Srbe, nisu boqe prošli

ni drugi balkanski narodi. Jednom se prikazuju kao zeåevi, drugi put
kao odrpani i prqavi razbojnici, treãi put kao patuqci, a åetvrti put
kao šahofske figure s kojim se igraju tadašwe evropske sile Nemaåka,
Engleska, Rusija, Austrija i Francuska. S tim da, od karikaturnog pri-
kazivawa, nije zaobiðena ni Srpska pravoslavna crkva.56
Istovremeno, u ovim najnovijim opisima Srba ne moÿe da izosta-
ne da „oni nikada nisu zaboravili svoje junaåke pesme i pod komuni-
stiåkim simbolima su sawali o velikosrpskom carstvu".57 To je samo
nastavak ranije formiranih stavova da je Balkan, a pre svega Srbija,
bila „nerazrešivo klupko zavera, hajduåije i korupcije".58 I to nije
bilo dovoqno, pa su tada Srbi, za mnoge Nemce i Austrijance postali
„srpske sviwe"59 ili kada je za profesora Univerziteta u Frajburgu
wihova stvar bila „smrdqiva stvar".60 Zato se bez i malo zazora kaÿe
da je Beograd „leglo ubica". Srbija je „beznaåajna i nepripitomqena
drÿava" koja je 1915. godine „zapalila poÿar na celoj zemaqskoj kugli".
Istovremeno se u Srbiji „narod dosaðuje i ÿivi u išåekivawu krvo-
proliãa i ubistava".61 Srbima kao narodu „nedostaje sposobnost, smi-
sao za umetnost, razumevawe za socijalne, ekonomske i civilizacijske
zahteve savremenog doba".62 Srbi su, takoðe, narod niÿih moralnih
vrednosti. Zbog svega toga na jednoj razglednici u Nemaåkoj nagovešta-
va se wihova fiziåka likvidacija putem masovnih vešawa.63 Da bi se
katkada potkrepila antisrpska propaganda u karikaturama se kopira od
ranije korišãena antisemitska matrica.64 Naravno, ovakvih epiteta,
koje je nepotrebno više nabrajati, bile su pune stranice nemaåkih no-
vina, periodike i pamfleta. Svi ti napisi puni su mrÿwe prema Sr-
bima i kako je tada Vendel (R. Wendel) rekao: „Kod nas su Srbi okleve-
tani više nego i jedan narod u Evropi."65 To klevetawe je nastavqeno s
mawim prekidima i 1990—1999. godine kao da od Prvog svetskog rata
nije prošlo punih sedamdeset godina i kao da su zaboravili (ili
opravdavali) strahote koje su Nemci (i Austrijanci) poåinili tokom
Prvog i Drugog svetskog rata.
56 R i s t o v i ã, M. (2003). str. 19, 20, 21, 27, 31, 32, 39, 41, 42, 43, itd.
57 Neue Kronen Zeitung, 7. 10. 1990.
58 N o j b a h e r, H. (2005). Specijalni zadatak Balkan, Sluÿbeni list SCG, Beograd, str. 153.
59 G o m o l (1916). Im Kampf gegen Russland and Serbien, Leipzig, str. 363. Nav. pre-
m a : S e l e s k o v i ã (1996), str. 15.
60 M i e n e s k e (1915). Die deutsche Erhenburg von 1914, Stuttgart und Berlin, str. 97.
Nav. prema: S e l e s k o v i ã (1996), str. 15—16.
61 Stratz, Serbien, Woche, 23. 10. 1915. Nav. prema: S e l e s k o v i ã (1996), str. 16.
62 D a m m e r t (1916), str. 14. Nav. prema: S e l e s k o v i ã (1995), str. 19.
63 Na toj razglednici kraq Petar je predstavqen u koÿuhu, sa štakom, za kojim tråi
stado ovaca sa srpskim kapama na glavama, u drugom planu crteÿa je niz obešenih na ve-
šalama. Crteÿ je naslovqen: „Idila buduãnosti." U komentaru stoji: „Bila jednom jedna
zemqa Srbija, jedan narod kradqivaca ovnova. Srbi su odavno povešani, ovnovi su osta-
li". R i s t o v i ã, M. (2003), str. 85.
64 R i s t o v i x ã, M. (2003), str. 55.
65 W e n d e l, R. (1918). Südosteuropäische Frage, Berlin, str. 180. Nav. prema: S e l e -
s k o v i ã (1996), str. 5—6.
89
U nemaåko-austrijskoj štampi pred razbijawe/raspad druge Jugo-

slavije åesto se insistiralo da „tradicionalno demokratski orijenti-
sani Slovenci i Hrvati, s obzirom na to da su zapadno-katoliåke pro-
vinijencije, […] konaåno su mogli da se oslobode 'samovoqe srpskih
despota' i srpsko-komunistiåke 'ugwetaåke i osvajaåke sile' ".66 Na po-
vršinu, dakle, izbijaju, kao i u svim smutnim vremenima i prelomnim
trenucima u nemaåkoj istoriji, revanšistiåki i imperijalni ciqevi,
koji su åesto zapoåiwali na Balkanu. (Na Balkanu su jednom i slomqe-
ni.) Otuda se mogu razumeti, ali ne i opravdati, tako ÿestoki antisrp-
ski stavovi koji su u ovim drÿavama bili formirani znatno ranije. To
dobro ilustruje sledeãi primer: Fridrih Nauman [Friedrich Naumann
(1860—1919)], inaåe idejni prethodnik nemaåkih liberala, stranke ko-
joj je pripadao i nemaåki ministar inostranih poslova Hans Ditrih
Genšer (Hans Dietrich Genscher), u svojoj kwizi Bulgarien and Mitteleuro-
pa (1916) za Srbiju kaÿe da se ona „kao smetwa ispreåava na putu stva-
rawa Sredwe Evrope, i zato se kao neprijateqsko utvrðewe usred sred-
woevropskog odbrambenog sistema ne moÿe trpeti".67
Svom ÿestinom forsiraju se gotovo jedan vek stare austrougarske
floskule o srpskom narodu i to bez imalo uvijawa. Srbi postaju „bi-
tange" koje bi „trebalo prisiliti da pokleknu". Jugoslovenska armija
sada postaje „åetniåka", a Srbija je „zloslutni sluåaj iredente" i novi
„kolonijalni vladar na Balkanu".69 Nije ni to dovoqno, veã kada zatre-
ba ona brzo postaje „militaristiåko-boqševiåki kompleks".70 Pored
toga, Jugoslavija je, po nemaåkoj štampi, „srbo-Jugoslavija" koja „nije
civilizovana zemqa" ili, pak, ona je „komunistiåko-srpska drÿava".71
Kroz mas-medije se, takoðe, provlaåi da su Srbi pravoslavci i vizan-
tinci (åime im se na indirektan naåin odriåe pripadnost hrišãan-
stvu i sugeriše wihova niÿa vrednost) dok su Slovenci i Hrvati hri-
šãani demokratski i proevropski nastrojeni. Istini za voqu, ima
primera u kojima se opisuje stawe u Hrvatskoj u kojima se kaÿe da se
Srbi „plaše da ne budu ponovo poklani kao u periodu 1941. i 1945. go-
dine".72
U karakterizaciji Srba, odnosno širewu stereotipa o wima, ide
se toliko daleko da oni postaju „srpske sviwe". Analizirajuãi pisawe
nemaåke štampe Mihael Tuman (Michael Tuman), novinar Zeit-a, kaÿe:
„Poreðewa s nacistima pri tom je bio samo obrazac åitave jedne kon-
cepcije osobina koje su pripisivane Srbima. Šta sve ne åitamo: Srbi
66 B e h a m (1995). Mediji kao izazivaåi poÿara, str. 103.

67 Nav. prema: K o n s t a n t i n o v i ã, Z. (1996). Imperija — limes — varvari, Ekonomi-
ka, god. 32, br. 3, str. 162—163.
68 Citirana izjava Vilhelma ¡¡ pred Prvi svetski rat. Vidi: B a k i ã, J. (1998). Da
li je zapadna javnost u Srbiji prepoznala neprijateqa, Sociološki pregled, god. 32, br. 1,
str. 9.
69 Vidi: B a k i ã (1998), str. 3—29.
70 Frankfurter Allgemeine Zeitung, 4. 7. 1991. god. Nav. prema: H a r t m a n, R., 1999.
Åasni mešetari, Novi Sad: Prometej, str. 82.
72 Salzburger Nachrichten, 3.11. 1990.
90
kao 'pqaåkaški narod, koji voli da vlada', kao 'potomci Xingis Kana',
'uåenici Sadama Huseina' ili 'etnofundamentalisti'. Kada treba, wi-
hovo se ime pretvara u 'srboboqševike' ili 'radikalosrbe'. Karikatu-
risti crtaju Srbe kao sviwe koje se vaqaju, mutirane bikove, krvoloåne
vukove, zmije s dva jezika, strvoÿdere, gladne hijene i pitbule. Zapad,
dakle, nije imao veze s qudima, veã s monstrumima."73 Da bi ovakvo od-
reðewe Srba bilo uverqivije sve se (zbog lakšeg prihvatawa na Zapa-
du) povezuje s komunizmom. Divqaštvo, varvarizam, pravoslavqe, vi-
zantinizam, komunizam, srpstvo i åetništvo ne retko se, vidi para-
doksa, stavqaju u istu ravan. Ova antisrpska propaganda kao da je izvu-
åena iz arhiva Paveliãeve NDH kada je Novi list u ålanku „Dosta je" pi-
sao: „Srbi ni pre ni sada ne prave razliku izmeðu åetništva, komuni-
zma ni srpstva".74 Ili, pak, još od Stjepana Radiãa koji je (1919. godi-
ne) u propagandne svrhe izjednaåavao boqševizam sa srpstvom.75 Zato
imamo åesto iznošeno mišqewe u nemaåkim i austrijskim medijima da
su se Srbi „dobrovoqno […] opredelili za komunizam".76 Odakle sledi,
da je on, od strane Srba, nametnut ostalim narodima na Balkanu, odno-
sno Hrvatima i Slovencima, što ih u ovom sluåaju posebno interesuje.
Nemaåka štampa u zapadnoevropskom javnom mwewu širi strah od
Srbije, kao da je ona znaåajna ekonomska i vojna sila. Za wu je ona osta-
la „posledwi bastion lewinizma u Evropi". I ne samo to, nego bi Sr-
bija mogla da postane „tvrðava komunizma", iz koje bi moglo da doðe do
obnove Sovjetskog Saveza i „ponovo vaspostavqeni poredak lewini-
zma-staqinizma da se raširi na istoånu polovinu Evrope".77 To treba
spreåiti po svaku cenu. U tom ciqu dozvoqena su sva sredstva: prvo
treba razbiti Jugoslaviju a zatim kazniti Srbiju i onesposobiti je na
duÿi period a po moguãnosti i trajno. Da se sluåajno ne bi oporavila
treba je svesti u granice kakve su bile pred balkanske ratove. Pri tom
se istiåe da su Srbi s oruÿjem u rukama svoju teritoriju za nepun vek,
po jednima tri puta,78 a po drugima „åetiri puta uveãali", åime su,
hteli to ili ne, indirektno priznali koji su glavni motivi ovih na-
pada. Da bi se što pre isposlovalo priznawe Slovenije i Hrvatske
smišqa se propagandna krilatica „priznawe ili rat", koju najåešãe
ponavqa kquåni glasnogovornik razbijawa Jugoslavije austrijski mini-
star inostranih poslova Alojz Mok (Alois Mock) a sve vreme ga podrÿa-
va i nemaåka diplomatija. Ova krilatica u sebi je krila wihovu glavnu
strategiju: prvo priznawe a potom rat, koji ãe neminovno izazvati to
priznawe, a nakon toga ãemo se umešati mi ili naši saveznici.
73 Die Zeit, 2. 9. 1994. Nav. prema: H a r t m a n, R. (1999), str. 142. Takoðe vidi:
Ÿ i v k o v i ã, N. (2003), str. 69 i 136.
74 Novi list (Zagreb), 16. 9. 1941.
75 S t a n k o v i ã, Ð. (1995). Nikola Pašiã i Hrvati, Beograd: BIGZ, str. 45.
76 B a k i ã, J. (1999). Stereotipi o Srbima u javnosti pojedinih zapadnih nacija,
Nova srpska politiåka misao, god. 6, br. 1—2, str. 34—35.
77 R e i s s m ü l l e r, J. R. (1991). Worum es in Jugoslawien geht, Frankfurter Allgemeine
Zeitung, Februar 4.
78 Wochenpresse, 13. 12. 1990.
91
Po dobro isprobanim principima totalne propagande u Nemaåkoj

a naroåito prvo u Habzburškoj monarhiji a zatim u Austriji šire se
gotovo ceo vek stereotipi o Srbima. Osnovne postavke antisrpske pro-
pagande smišqene su znatno ranije, zapravo od kada je Austrija bacila
oko na Bosnu i Hercegovinu još u 17. veku. To postaje naroåito znaåaj-
no posle sporazuma Katarine ¡¡, ruske carice (1762—1796) i Josifa ¡¡,
austrijskog cara (1780—1790), po kome je Bosna i Hercegovina postala
austrijska interesna sfera.79 Uzrok tome je bio wen drÿavni program
širewa na jugoistok Evrope. Zato je u interesu kanalisawa i koordi-
nisawa te propagandne aktivnosti car Josif ¡¡ kao predhodnicu osno-
vao (1785. godine) fond za vaspitavawe bosanskih frawevaca.80 Da bi
odmah nakon smirivawa revolucije, odnosno 1849. godine Habzburška
monarhija Bosni i Hercegovini posvetila punu paÿwu i na wenoj te-
ritoriji postavila mreÿu diplomatskih predstavništava i to, pored
generalnog konzulata prvo, u Travniku a zatim u Sarajevu, konzulate u
Mostaru i Bawaluci, a konzularne agencije u mawim mestima sa znat-
nim brojem pokretnih agenata.81 Za izdrÿavawe agenata u Bosni i Her-
cegovini Dunavska monarhija izdvaja 1854. sumu od 100.000 forinti
(što je za to vreme bila znaåajna svota), a od 1866. godine 20.000 fo-
rinti godišwe.82
Antisrpska propaganda, u obliku u kojoj je prepoznajemo 90-ih go-
dina dvadesetog veka, u kojoj se insistira da sve nevoqe na Balkanu po-
tiåu od nastojawa Srba da stvore „veliku Srbiju" u suštini je formu-
lisan pred bosansko-hercegovaåki ustanak (1875) i nakon dodele Bosne
i Hercegovine, od strane velikih evropskih sila, Austro-Ugarskoj (1878)
na upravu. Ta propaganda je bila toliko ÿestoka da je (iz svojih drÿav-
nih interesa) prihvata i ruski car Aleksandar ¡¡.83 Bewamin Kalaj (Be-
njamin von Kállay, 1839—1903) upraviteq Bosne i Hercegovine i pove-
renik grofa Andrašija (Gyula, Gróf Andrássy, 1823—1890) insistirao je
da treba produbqivati verske protivureånosti izmeðu Srba i Hrvata i
aktivno je radio na povlašãivawu hrvatske mawine. Da bi posle guše-
wa zajedniåkog ustanka pravoslavaca i muslimana iz 1881. godine u is-
toånoj Hercegovini austrougarska vlast zdušno radila na wihovom su-
kobqavawu i ponovnom svaðawu ne samo u Bosni i Hercegovini nego i
u drugim okupiranim oblastima Balkana.84 Za to postoje mnoge åiweni-
79 Ã o r o v i ã, V. (1999). Bosna i Hercegovina, Glas srpski, Bawa Luka, str. 200.

80 Ã o r o v i ã, V. (1999), str. 200.
81 E k m e å i ã, M. (1997). Radovi iz istorije Bosne i Hercegovine H¡H veka, Beograd:
BIGZ, str. 12.
82 E k m e å i ã, M. (1964). Spoqni faktor u pripremawu balkanske revolucije 1848—
1875, Jugoslovenski istorijski åasopis, br. 3, str. 14.
83 Ruski car je pisao austrijskom da razume „Ta repugnance pour la formation d'un
Grand Etat Serbe. Je repousse comme Toi cette combination." Vidi: S u m n e r, B. H., Russia
and the Balkans 1870—1880, Oxford, 1937, r. 208. Nav. prema: E k m e å i ã (1997), str. 262.
84 Agrarno pitawe je ostavqeno nerešeno (o kojem su Srbi i muslimani imali su-
protstavqene interese), uz pomoã austro-ugarske vlasti izdavan je list Bošwak, musli-
mani koji su se opredelili kao Srbi bili su progawani, itd. Vidi: Ã o r o v i ã, V.
(1999). Bosna i Hercegovina, str. 214—215.
92
ce. Jedna od wih je i ta da grof Kuen Hedervari (Károly, Gróf Khuen He-
dervary, 1849—1918), hrvatski ban (1883—1903), takoðe poverenik grofa
Andrašija a kasnije predsednik maðarske vlade, povlašãuje Srbe u Hr-
vatskoj, što se, naravno, nije dopadalo mnogim Hrvatima. Posle izve-
snog smirivawa antisrpska propaganda ponovo je aktivirana u austrij-
skoj štampi pred poåetak aneksione krize (1908) i nastavqena sve do
završetka Prvog svetskog rata, da bi bila obnovqena u nemaåko-au-
strijskoj štampi åetrdesetih godina prošlog veka.
Pred sam aprilski rat Gebels (Josef Goebbels) daje uputstva nemaå-
koj štampi kako treba pisati o Jugoslaviji: Prema tom uputstvu u svim
izveštajima s terena treba insistirati na tome kako „Srbi sistemat-
ski progone mawine", zatim „kako srpski vojnici pale nemaåke kuãe",
kako se „stvaraju koncentracioni logori za nemaåke mawine" i kako
„srpska vlada naoruÿava srpske bandite". Istovremeno ãe nemaåka štam-
pa u Jugoslaviji potpirivati „antisrpsko oseãawe Hrvata, haotiånu
privrednu situaciju, teške socijalne uslove, itd."85 Ovo uputstvo je
brzo materijalizovano. Samo nekoliko dana kasnije, posle ovih Gebel-
sovih uputstava, Völkischer Beobachter objavquje udarni tekst s naslo-
vom: „Raste antisrpsko raspoloÿewe Hrvata", u kome se, izmeðu osta-
log, kaÿe da hrvatska opozicija na åelu s Paveliãem radi „na oslobo-
ðewu i odvajawu od Srbije".86 Sliåna upustva dobija i vojska. U pozna-
toj Direktivi o pripremama za napad na Jugoslaviju od 28. marta 1941.
godine koju je izdao naåelnik nemaåke Vrhovne komande ferdmaršal
fon Kajtel doslovice stoji: „S obzirom na to da su Srbi bezobzirno
ugwetavali nesrpske narodnosti Jugoslavije, naroåito Hrvate i Make-
donce, treba prikazati da nemaåka vojska ne dolazi u hrvatske, bosanske
i makedonske kuãe kao neprijateq. Naprotiv, ona ÿeli da ih saåuva da
ih srpski šovinisti ne bace na ratište".87 Nemci pri tom nisu zabo-
ravili da izdaju nareðewe da se pojaåa rad petokolonaških organizaci-
ja Jupiter, Kulturbund i dr.88 Sve je to, ali nešto u blaÿem i veštijem
obliku, ponovqeno 1989—1992. godine.
Da je reå, kako bi Brodel (Fernand Braudel) rekao, o strukturama ko-
je dugo traju potvrðuje åiwenica sa su Gebelsova i Kajtelova uputstva
naslowena na ranije austrijske i nemaåke stavove. Ona su pedeset godi-
na kasnije postala kquå antisrpske propagande u Nemaåkoj i Austriji,
koja ãe kao po diktatu slediti i ostali zapadni mas-mediji. Doslovce
ãe ponoviti sve ranije izreåene optuÿbe protiv Srba. Neupuãenom åi-
taocu teško je prepoznati da li su ti tekstovi pisani 1914. ili 1941,
odnosno 1991. godine. Samo što ãe ih sada, u novim tehniåkim uslovi-
ma, potkrepiti montiranim slikama „zloåina" s terena. Sliåno ãe, na
85 Nirnberška dokumenta, JMT, VII, str. 64, UCA, VI, str. 189, dok. 34—39, R. S. Nav.
prema: T e r z i ã, V. (1984). Slom Kraljevine Jugoslavije…, tom ¡¡, Partizanska knjiga, Beograd,
str. 43—44.
86 Völkischer Beobachter, 2. 4. 1941. Nav. prema: H o r i, L. B r o s c a t, M. (1994). Usta-
ška drÿava Hrvatska 1941—1945, DBR International Publishing, Beograd, str. 14.
87 T e r z i ã, V. (1984), tom ¡¡, str. 34.
88 T e r z i ã, V. (1984). tom ¡¡, str. 44.
93
primer, postupiti i Frankfurter Allgemeine Zeitung, koji ãe Jugosloven-

sku narodnu armiji proglasiti za „srpsku borbenu silu", a wen dopri-
nos „antihitlerovskoj koaliciji" potcewivati jer ona „ni u ranijim
vremenima nije stekla nikakve zasluge za Jugoslaviju". To govori o wi-
hovom nastojawu da sve što ima ikakve veze sa Srbima i Srbijom treba
ocrniti i povezati s fašizmom i boqševizmom! Pomiwawe antihi-
tlerovske kolicije a pri tom se do detaqa sluÿiti wegovim metodima,
s jedne, i toboÿwa briga za Jugoslaviju, s druge strane, cinizam je prve
vrste. Zatim iznosi ono kquåno, nameweno ne samo za unutrašwu nego
i za inostranu upotrebu: „po završetku rata usledila je ogromna geno-
cidna akcija ubistava, pre svega protiv hrvatskog i slovenaåkog naro-
da, kao i protiv nemaåke i albanske mawine."89 Iznova pokrenuto pi-
tawe Albanaca samo je priprema za proizvodwu i pripremu sledeãe
krize koja je ubrzo usledila. Na „genocidnoj" akciji Srba u kasnijem
periodu ãe se sve više i sve åešãe insistirati.
Gotovo na istom gebelsovskom zadatku našao se pedeset godina ka-
snije i beåki Kurier, koji ponašawe „srpske vlade, srpske armije, ået-
niåke soldatetske, ali i mnogih opozicionara i intelektualaca" optu-
ÿuje za varvarizam, orijentalizam i nacionalizam.90 Beåki Die Presse
iz pera Irene Miler tvrdiãe kako su Hrvati „nakon rata ponovo ispa-
štali pod srpskom vlašãu",91 zaboravqajuãi, odnosno preãutkujuãi da
su nakon rata Jugoslavijom vladali Hrvati i Slovenci (Broz, Kardeq i
Bakariã). Istovremeno nemaåki Spiegel je poåetkom jula 1991. godine
objavio udarni tekst pod naslovom: „Tamnica naroda Jugoslavije: teror
Srba" (što je preuzeto iz arsenala kominternovskih optuÿbi). U ne-
maåkoj i austrijskoj štampi nije mnogo boqe prošla ni srpska opozi-
cija, wene voðe se najåešãe, zavisno od dnevne potrebe, oznaåavaju kao
„nacionalisti", „krajwi nacionalisti" ili, pak, „ultranacionali-
sti".92 Po beåkom Kurier-u o velikoj Srbiji pored Slobodana Miloše-
viãa i Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini sawa i Vuk Draškoviã
„koji je više nacionalistiåki orijentisan".93 U vreme prvih više-
stranaåkih izbora u Srbiji pisaãe: „Ukoliko pobedi opozicija […] u
Srbiji ubrzo neãe više biti boqševizma, ali ãe i daqe biti isto
onoliko nacionalizma ÿeqnog da vlada kao i pod Miloševiãem".94 Za-
lagawe i za najmawi srpski nacionalni interes biãe proglašeno za
nacionalizam (åitaj šovinizam) i hegemonizam. Sve to vreme nemaåku
i austrijsku štampu, ni malo ili gotovo ni malo, ne interesuje polo-
ÿaj Srba u Hrvatskoj. A ako i piše o wihovom poloÿaju tada „nova, de-
mokratski izabrana vlada Hrvatske nije do sada poåinila nijedan nasi-
lan åin protiv srpskog stanovništva"!95 Ako imamo u vidu åiwenice
89 Frankfurter Allgemeine Zeitung, 1. 3. 1991. Nav. prema: H a r t m a n (1999), str. 148.

90 Vidi: B a k i ã (1999), str. 34.
91 Die Presse, 5. 3. 1991.
92 Die Presse, 17. 9. 1990. Zatim: Die Presse, 21. 9. 1990; Die Zeit, 12. 7. 1991.
93 Kurier, 2. 11. 1990.
95 Die Welt, 2. 8. 1991.
94
da je ovo pisawe najåešãe prenosila hrvatska i slovenaåka štampa i

elektronski mediji, ono je imalo višestruki propagandni ciq: prvo,
(po Hitlerovoj i Gebelsovoj zamisli) pojaåati unutrašwe netrpeqivo-
sti, drugo, još više okrenuti Slovence i Hrvate protiv Jugoslavije,
treãe, stvoriti konfuznu situaciju kako u zemqi tako i van we kako bi
se lakše ostvarili sopstveni ciqevi, i åetvrto, na poåetku stvarati a
kasnije pojaåati antisrpsko raspoloÿewe kod evropskog javnog mwewa.
Navedeni primeri više nego jasno govore da je kquåni motiv, a
samim tim i pokretaå ove antisrpske propagande, nemaåki i austrijski
revanšizam, koji je povremeno preobuåen u borbu protiv komunizma i
za qudska prava, tako da je antisrpska propaganda povremeno prekrive-
na slojem antikomunizma. Tom prilikom, austrijska štampa, ne propu-
šta da kaÿe da je reå o neprijatequ. A da je reå o neprijatequ dokazuje
åiwenica da se nemaåka i austrijska liberalna štampa nije libila da
koristi, woj mrske, kominterovske stereotipe o Jugoslaviji. U toj situ-
aciji zna se kako se postupa s neprijateqem: treba ga svim raspoloÿi-
vim sredstvima, poåev od diplomatskih, preko propagandnih i ekonom-
skih, pa sve do vojnih, poraziti i primorati na kapitulaciju. U isto
vreme za to, po starom receptu, u zemqi pripremiti logistiåku podr-
šku. Najkraãe reåeno, protiv wega (neprijateqa) dozvoqena su sva sred-
stva.
Slamawu Srbije trebale su da posluÿe i ekonomske, a da se wen
glas ne bi åuo kulturne, nauåne i sportske sankcije. S tim u vezi, ne-
što kasnije, posle priznavawa nezavisnosti Sloveniji, Hrvatskoj i
Bosni i Hercegovini, i nakon uvoðewa sankcija SR Jugoslaviji, Frank-
furter Allgemeine Zeitung izveštava: „Dve drÿave Jugoistoåne Evrope —
Rumunija i Gråka — kopnenim putem šaqu gorivo u Srbiju. One to åi-
ne delimiåno iz politiåkih razloga, a delom što obe pripadaju pravo-
slavqu…"96 Kao što vidimo ne biraju se sredstva da se Srbi i Srbija
ocrne i da se spreåi i najmawe kršewe sankcija, kako bi se danas slo-
mila a sutra stavila pod kontrolu wena privreda. Kasnije ãe mnogi ne-
maåki i austrijski novinari obigravati jugoslovensku granicu prema
Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji i izveštavati o svakoj propuštenoj
cisterni nafte, i tako ãe zloupotrebiti svoj novinarski poziv postu-
pajuãi åešãe kao agenti svojih obaveštajnih sluÿbi nego kao objektiv-
ni izveštaåi s terena. Nisu ih interesovale posledice sankcija po
stanovništvo. (Granica s Maðarskom je s wihovog stanovišta bila
bezbedna). Da paradoks bude veãi, isti ãe nešto kasnije (posle demo-
kratskih promena u Srbiji), u raznim edukativnim programima (koje
plaãaju wihove vlade ili razne vladine agencije), drÿati slovo novi-
narima s prostora druge Jugoslavije o profesionalnom i objektivnom
informisawu.
Nemaåka i austrijska štampa za åas su se, kad je reå o Srbima, vra-
tile u svoje „zlatno" vreme pred Prvi i Drugi svetski rat. Zanimqivo
96 Frankfurter Allgemeine Zeitung, 15. 7. 1992. Nav. prema: R a z u m o v s k i, D. (1995).

Bog to ÿeli, u: Srbija mora umreti, str. 82.
95
je napomenuti da nije zaboravqeno da se kaÿe da su Slovenija, Hrvatska

i Bosna i Hercegovina sve do 1918. godine bile u sastavu Habzburške
monarhije. Pri tom se ni reåi ne kaÿe: prvo, o okupaciji Bosne i Her-
cegovine 1878, a zatim o wenoj nasilnoj aneksiji iz 1908. godine.
Istovremeno se insistira na tome da se Jugoslavija „raspada upravo
tamo gde je nekada prolazila stara granica Monarhije".97 Maltene, kao
da je reå o wihovoj teritoriji na koju imaju istorijsko pravo! Sloveni-
ja i Hrvatska su pod srpskom dominacijom pa se indirektno sugeriše
zakquåak da su Srbi krivi za wen krah i da ih od te dominacije treba
osloboditi.98 U sledeãoj fazi oni moraju biti kaÿweni, ne samo zato
što se suprotstavqaju razbijawu druge Jugoslavije po unutrašwim ad-
ministrativnim granicama, veã i za ranije uåiweno „zlo" uåešãe u
razbijawu Austro-Ugarske monarhije" i za suprotstavqawe nemaåko-au-
strijskim pohodima prema Bliskom Istoku. Da bi prvo Austrija a za-
tim Nemaåka ostvarile taj ciq bilo je neophodno osvajawe Balkana, od-
nosno srpskog etniåkog prostora.
Srbi se, još pre otpoåiwawa sukoba na prostorima druge Jugosla-
vije, u austrijskoj i nemaåkoj štampi proglašavaju za fašiste. Ta op-
tuÿba je smišqena kako bi se lakše pokrenula medijska kampawa pro-
tiv wih (po sistemu: ko danas moÿe biti uz fašiste), s jedne, i da bi
se time relativizovala odgovornost za sopstveni fašizam, s druge
strane.100 Kako bi lakše obezbedili osudu Srba, neposredno nakon ot-
poåiwawa sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj, preuzimaju vatikansku pro-
pagandnu krilaticu da je „Srbija nesporni agresor" i nameãu je osta-
lim ålanicama Evropske zajednice. Kasnije se u najtiraÿnijim novina-
ma i na najgledanijim TV stanicama ispredaju priåe o srpskim zloåi-
nima u Bosni i Hercegovini koji se obavezno naduvavaju kako bi se Sr-
bi optuÿili za genocid. Pri tom se preãutkuje, da nema rata bez zloåi-
na — koje najåešãe åine sve strane umešane, odnosno voqno ili nevoq-
no uvuåene u sukobe. Naroåito kada je reå o unutrašwim graðanskim
ili verskim ratovima.101 Istovremeno muslimanski i hrvatski zloåini
se preãutkuju ili minimizuju. Neãe ni to preãutkivawe biti dovoqno
nego ãe muslimanske i hrvatske zloåine pripisivati Srbima. Kao ilu-
97 M a g e n s c h a b, Hans, Konflikt Srba i Hrvata — hiljadu godina mrÿnje, Kurier, 6. 10.

1990.
98 Sledeãi citat dosta dobro oslikava ovu nemaåku antisrpsku histeriju: „(Srbin)
ispoqava svoju preku, neprijatnu narav (citiran Bizmark, pr. J. B.) Srbija predstavqa
naroåito zloãudan sluåaj iredente koji remeti mir". Nav. prema: B a k i ã, J. (1998), str.
3—29.
99 Saveznici, sve do sredine 1918. god. nisu imali nameru da razbiju Monarhiju.
Preokret se poklapa s pobedama srpske vojske na solunskom frontu i wenim muwevitim
pobedniåkim maršom do Graca. K r i z m a n, B. (1958), Stvaranje jugoslovenske drÿave, Pre-
gled, god. 10, kw. 2, str. 333—353.
100 Na to ih je kasnije, kada su uporeðivali logore u Bosni i Hercegovini s naci-
stiåkim logorima upozorio Simon Vizental: Na taj naåin „relativiše se uništavawe
Jevreja od strane Nemaca". Die Tageszeitung, 13. 8. 1992.
101 Polibije kada opisuje unutrašwi (graðanski) rat u Kartagini, kazuje da je on
bio krvaviji od svih do tada poznatih spoqašwih ratova. Vidi: P o l i b i j e (1988),
Istorije, Novi Sad: Matica srpska, ¡¡. 71, 72.
96
straciju navešãemo masakr hrvatskih vojno-policijskih snaga nad srp-

skim stanovništvom u Gospiãu 1991. godine. „Filmski izveštaj koji
prikazuje osakaãena tela dvojice mladiãa bio je emitovan na hrvatskoj i
nemaåkoj televiziji, pri åemu je saopšteno da je reå o Hrvatima koje su
zaklali Srbi. Kasnije su roðaci prepoznali ÿrtve kao Srbe."102 Nešto
kasnije ãe otiãi korak daqe pa ãe, na primer, muxahedina s Istoka an-
gaÿovanog na strani muslimana u bosansko-hercegovaåkom ratu, s odse-
åenom glavom srpskog seqaka u ruci kao ratnim trofejom, u medijima
prikazivati kao Srbina (Turski mediji, da bi se pohvalili, taåno ãe
izvestiti ko je ÿrtva a ko egzekutor). Takve slike kod gledalaca stvaraju
jake emocije posle kojih odobravaju i one akcije (u ovom sluåaju protiv
Srba) koje inaåe ne bi odobrili.
Sve u svemu, nemaåka i austrijska propaganda zasnivala se na ra-
nije formiranim stereotipima o Srbima u nemaåkoj javnosti. Ona je
sprovedena kroz mas-medije, koji u skladu s tako formiranim stereoti-
pima za sve nevoqe i probleme nastale na prostoru druge Jugoslavije
optuÿuju Srbe i Srbiju. Austrijski i nemaåki mediji uveliko preuzi-
maju antisrpsku propagandu prvo iz slovenaåkih i hrvatskih, a nešto
kasnije i iz sarajevskih muslimanskih izvora. Saradwa izmeðu hrvat-
skih i nemaåkih medija, posebno Deutsche Welle-a, i Radio televizije
Zagreb je i formalizovana.103 U ovoj kampawi Srbi se sistematski optu-
ÿuju, prvo, za komunizam, lewinizam i staqinizam; a zatim se preko
komunizma dolazi do hegemonizma. Zato oni hoãe da pokore mlade demo-
kratije severozapadnih republika. Tu se zatim u priåu, kao po klišeu,
upliãe velikosrpski hegemonizam a povremeno i pravoslavqe. Åesto ni
to nije dovoqno veã se rimokatolicizam, a samim tim i narodi koji mu
pripadaju (Slovenci i Hrvati) proglašavaju za napredne i kulturne, a
Srbi, s obzirom na to istoåne vere, za zaostale, nekulturne i nazadne.
Kquåni razlog ove antisrpske propagande bio je u tome da se Slo-
venci i Hrvati ohrabre na put secesije. Istovremeno, time je vršen
pritisak na saveznike, kako vlade tako i medije a preko wih i na wi-
hovo javno mwewe, da što lakše prihvate otcepqewe Slovenije i Hr-
vatske. Optuÿivawe Srba za boqševizam, hegemonozam a povremeno i za
fašizam imalo je za ciq skretawe paÿwe sa stvarnih uzroka jugoslo-
venske krize i istovremeno za politiåko i pravno opravdawe najavqe-
ne secesije severozapadnih republika. U tom poslu najvaÿnije je bilo
amnestirati najpre Sloveniju i Hrvatsku a zatim i sebe za razbija-
we/raspad druge Jugoslavije. Istovremeno tu se krije zaåetak wihove
kasnije optuÿbe Srba i Srbije kao jedinih krivaca za weno razbija-
we/raspad.
Nemaåki intelektualci, kao i wihovi mas-mediji, meðu prvima su
iskazali svoje, istorijski uslovqeno, antisrpsko raspoloÿewe, s jedne,
što pokazuje da je u Nemaåkoj postignut konsenzus da se druga Jugosla-
vija razbije, s druge strane. Prethodni stav oåito ilustruje jedan pri-
102 P o g g i o l i, Sylvia, Zamka dezinformisanja, Extra, 23. maj 1994. u: Medijski rat
protiv Srba (1995), prir. Ÿ. Ivanoviã, Beograd: Tanjug, str. 108.
103 Deutsche Welle, 23. 9. 1990. Nav. prema: Tanjug press, 25. 9. 1990, str. 7.
97
mer: nemaåki filozof J. Simone je još aprila 1990. godine na jednoj

filozofskoj konferenciji nagovestio da ãe Nemaåka Jugoslaviji uvesti
sankcije ako se JNA bude suprotstavila secesiji zapadnih republika.104
Sve to neodoqivo podseãa na stanovište wihovih nešto starijih ko-
lega pred Prvi i Drugi svetski rat. To stanovište je saÿeto izneo
Herman grof od Kajzerlinga (Herman Graf von Kayserling) kada piše da
su Srbi „primitivna rasa ratnika i razbojnika". Da je neprijateqstvo
(revanšizam) prema Srbima uzelo duboke korene meðu Nemcima potvr-
ðuje izjava Gintera Grasa (Günther Grass): „Za mene su agresori u prvom
redu Srbi",106 ili, pak, kasnije Habermasovo (Jürgen Habermass) oprav-
dawe NATO agresije.107 Sliåno je bilo i u ranijem periodu. Antisrpsko
stanovište vidi se i u nemaåkom romanu pred Prvi svetski rat, da bi
kasnije, kako su se sukobi smirivali ono bivalo sve mawe, a kako se bu-
dio nacional-socijalizam tako je negativna predstava o Srbima ra-
sla.108 U toj propagandi ne ispušta se Hrvatska, za koju se nemaåki ro-
man posebno interesuje. Zato se ne propušta da se napiše da je Beograd
„spreman da pojaåa hrvatsko iseqavawe i da ga potpomogne drÿavnim
sredstvima".109 Na drugom mestu provlaåi se priåa da Srbi ugwetavaju
Hrvate, i da su Srbi narod koji ako je tek dodirnula civilizacija.110
Naravno, u mnogim od wih ima i pohvala za Srbe. I ovde se potvrðuje
od ranije poznata åiwenica, o kojoj ãe kasnije biti još reåi, da najve-
ãi deo evro-ameriåkih medija i intelektualaca u potpunosti sledi po-
litiku svojih vlada. To se moglo videti i za vreme NATO agresije na
SR Jugoslaviju. Antisrpsko raspoloÿewe jednog dela evropskih i ame-
riåkih intelektualaca kasnije se moglo jasno videti u wihovim reago-
vawima za vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju."111
* * *
Austrijska i nemaåka propaganda u pridobijawu zapadnog javnog
mwewa, za stvar svojih štiãenika, ne preza ni od åega. Ona vešto ko-
risti postupke ili greške pojedinaca (kojih u svakom sukobu ima) pri-
padnika srpskog naroda. Iz tih pojedinaånih sluåajeva izvlaåe se op-
104 Ÿ u w i ã, S. (1995). Sudbina, duh i sredina — tri toposa germanske evropske

ideologije, u: Kako misliti buduãnost Evrope, Beograd: FDS, str. 60—61.
105 Kayserling Count Herman, Europe, Translated by Moniter Samvel, New York, Horco-
urt, Brace Company, 1928. Nav. prema: T o d o r o v a (1999), Imaginarni Balkan, str. 217.
106 Junge Welt, 21. 7. 1995.
107 O Habermasovom opravdawu NATO agresije. Vidi: V r a t u š a - Ÿ u w i ã, V.
(2000), Transformacija kritiåke teorije u apologiju u delu Jirgena Habermasa, Sociolo-
ški pregled, god. 34, br. 1—2, str. 23—47.
108 M o j a š e v i ã, M. (1974). Nemaåko-jugoslovenske kulturne veze, Beograd: ICS,
str. 181—190 i 203—242.
109 M o j a š e v i ã, M. (1974). Nemaåko-jugoslovenske…, str. 231.
110 M o j a š e v i ã, M. (1974). Nemaåko-jugoslovenske…, str. 240 — 41.
111 O antisrpskom raspoloÿewu ameriåkih i evropskih sociologa i wihovom nera-
zumevawu situacija u kojima je upleten interes wihovih drÿava, vidi wihove odgovore na
protestna pisma Sociološkog društva Srbije: Reagovawe sociologa iz sveta (1999), So-
ciološki pregled, god. 33, br. 1—2, str. 161—174. Takoðe: V u k o v i ã, D. (1999), Fiat insti-
tutia et pereat mundus, Sociološki pregled, god. 33, br. 3—4, str. 303—323.
98
šti zakquåci pa se, zatim, to predstavqa kao delo celog naroda. To se

radi po scenariju, dobro isprobanom na drugim meridijanima, koji je
ovde samo ponovqen. Zapravo, radi se po starom i dobro oprobanom re-
ceptu da paÿwu „civilizovanog Zapada treba uperiti, poput laserskog
zraka, na zloåine zvaniånog neprijateqa, a ne na one koje bi mogao da
ublaÿi ili okonåa".112 Zvaniåni neprijateq za nemaåku i austrijsku
štampu, od samog poåetka jugoslovenske krize, kao i pre sedamdeset ili
pedeset godina, bili su Srbi. Zato je ovde pre reå o istorijski prou-
zrokovanoj mrÿwi nego o stereotipima. Na to ukazuju mnoge åiwenice.
Za mnoge Nemce i Austrijance pred i za vreme Prvog svetskog rata, Be-
ograd je bio „leglo mrÿwe i ubistava", zato je Austrija „dugo morala
åekati na osvetu".113 Sve se to ponovilo tokom 1941—45. godine i aktue-
lizovalo staru nemaåku teÿwu za osvetom. Nemaåka mrÿwa prema Srbi-
ma obnovqena je poåetkom 90-ih. To je primetila i berlinski dopisnik
londonskog Times-a An Mekelvoj (Anne McElvoy) kada konstatuje da „je
zabriwavajuãe da u Nemaåkoj vlada primitivna mrÿwa prema Srbi-
ma".114 Nešto kasnije, odnosno po razbijawu Jugoslavije to ãe priznati
i hamburški Die Zeit, koji ãe konstatovati: „Otkako je okonåan Drugi
svetski rat, još nikada Nemci nisu bili tako jedinstveni u svom ne-
prijateqstvu prema Srbiji."115 To se nastavilo i kasnije. Zato je Ne-
maåka bila jedan od glavnih zagovornika, poåev od raznih evropskih
institucija do Ujediwenih nacija, da se SR Jugoslaviji prvo uvedu
sankcije a odmah zatim i da joj se ne prizna kontinuitet. Nakon toga
sledi wena aktivna uloga u naouruÿavawu šiptarskih terorista na Ko-
smetu.
Antisrpska propaganda bila je svesno podrÿana (a i indukovana)
od strane wihovih vlada. To se van svake sumwe moÿe dokazati (kao što
smo videli) analizom štampe. Na taj naåin pripremano je prvo raz-
bijawe druge Jugoslavije i pokrenut rat u woj, a zatim stavqawe Bosne
i Hercegovine pod meðunarodni protektorat, poput onog uvedenog na
Berlinskom kongresu (1878) u korist Austro-Ugarske, za šta ãe se obra-
zloÿewe, što je inaåe åest sluåaj u istoriji, vrlo lako naãi. Sledeãi
korak bio je dezintegracija i same Srbije poåev od podstrekivawa i ka-
snijeg naoruÿavawa Šiptara do finansirawa opozicije.116 Sve u ciqu
kako bi se Srbija što više destabilizovala.
Austrija ãe s nestrpqewem i neskrivenim zadovoqstvom doåekati
da novi upraviteq Bosne i Hercegovine bude wen graðanin Volfgang
Petriå (Wolfgang Petrisch) „umesto" negdašweg upravnika i wegovog ze-
mqaka Bewamina Kalaja. I jedan i drugi ãe imati carska, ili, pak, ko-
lonijalna ovlašãewa koja ãe obilato koristiti. To znaåi on ãe sme-
112 Å o m s k i, N. (1988). Godina 501, Novi Sad: Svetovi, str. 169.

113 M o r a h t (1916). Tage des Krieges, t. ¡ Berlin, str. 187. Nav. prema: S e l e s k o -
v i ã (1996), str. 74.
114 Die Zeit, 7. 2. 1922.
115 Die Zeit, 19. 3. 1993.
116 Opozicija je za taj posao 1992. godine od Nemaca dobila pet milona maraka.
Ã o s i ã, D. (2004). Pišåevi zapisi 1992—1993, Beograd: Filip Višwiã, str. 87.
99
wivati i postavqati po sopstvenoj voqi i nahoðewu legalno izabrane

predstavnike, uticati na sudske odluke, donositi uredbe sa zakonskim
ovlašãewima i sliåno i tako u jednoj liånosti spojiti zakonodavnu,
izvršnu i sudsku vlast! Time se stawe stvari u Bosni i Hercegovini u
velikoj meri vratilo na stawe u vreme vladavine Bewamina Kalaja. A
kada je reå o ukupnom stawu na Balkanu (bar što se Austrije i Nemaåke
tiåe) ono bi se pribliÿilo situaciji neposredno nakon Berlinskog
kongresa,117 ili u najboqem sluåaju pred Prvi svetski rat, odnosno što
je više moguãe bili bi poništeni wegovi rezultati, a Srbi kaznili
za uåešãe u oba svetska rata i pretvoriti Balkan u svoju, kako se to u
Nemaåkoj govorilo izmeðu dva rata, sirovinsku bazu.
Na drugoj strani, bio im je potreban jedan narod u Evropi koji bi
bio optuÿen za fašizam i nacizam. Srbi, kao stari neprijateqi, za tu
unapred napisanu ulogu su im dobro došli. Zato je ona u medijima do-
bila toliki publicitet. Izjednaåavawem Srba s fašistima i nacisti-
ma indirektno se skretala paÿwa svetske javnosti s nemaåkih i hrvat-
sko-muslimanskih zloåina poåiwenih tokom Drugog svetskog rata, kako
bi se oni relativizovali. Kao da se htelo reãi: nisu samo Nemci bili
nacisti i zloåinci u Evropi, ili, pak, Hrvati i muslimani u Jugosla-
viji veã, evo, i Srbi. Znaåi, izjednaåavawe Hrvata i Srba po zloåini-
ma. To je samo priprema za sledeãi potez u kojem ãe se traÿiti potpuna
amnestija i oslobaðawe nemaåke nacije od nacizma i fašizma, pa sa-
mim tim i od krivice za holokaust.118 Po istom principu traÿiãe se
osloboðewe Hrvata (svojih saveznika) svake odgovornosti za genocid
nad Srbima u Drugom svetskom ratu. I tu se, izmeðu ostalog, krije za-
što nemaåka i austrijska štampa preuveliåava srpske zloåine a sve
vreme ãuti o hrvatskim i muslimanskim. Pored toga, nemaåki i zapad-
noevropski antisemitizam, koji je u posledwih pedeset godina poti-
skivan i sakrivan, mogao se osloboditi u potpuno novoj formi, ali sa-
da kao antisrbizam, jer je antisemitizam krajwe nepopularan. Zapravo,
antisemitizam je u veãini evropskih zemaqa kaÿwiv, nasuprot tome na
antisrbizmu se moÿe itekako politiåki (Kušner /Bernard Kouchner/ i
mnogi drugi) i materijalo profitirati.
* * *
Sjediwene Drÿave ãe od samog poåetka jugoslovenske krize igrati
vrlo aktivnu i na kraju ãe imati odluåujuãu ulogu u wenom „regulisa-
wu". One ãe za kratko vreme, bar kad je reå o javno iznetom stanovištu
wenih zvaniånika, preãi od zagovornika teritorijalnog integriteta
Jugoslavije do aktivnog i odluåujuãeg podrÿavaoca wene dezintegracije
po unutrašwim, administrativnim granicama. Taj zaokret je bio vrlo
117 „Tajnom konvencijom od 1881, Srbija ãe potpuno pasti pod austrijsku kontro-
lu". Vidi. M e d l i c o t, W. N. (1956). Bismarck, Gladstone and the Concept of Europe, Lon-
don, p. 337. Nav. prema: E k m e å i ã (1997). str. 281.
118 V r a t u š a - Ÿ u w i ã, V. (2000). Transformacija kritiåke teorije u apologi-
ju…, Sociološki pregled, god. 34. br. 1—2, str. 32.
100
odluåan, odakle se moÿe pretpostaviti da je od ranije bio pripreman

(ako ništa drugo kao jedna od varijanti). Pri åemu ãe, da bi se lakše
opravdao ovaj zaokret, odnosno razbijawe Jugoslavije, za sva zbivawa na
wenim prostorima biti optuÿeni, od strane ameriåke vlade i woj na-
klowene štampe, prvo srpsko rukovodstvo, a zatim i Srbi. Zato ãe one
ubrzo postati jedan od kquånih zagovornika prvo ekonomskog a zatim i
vojnog kaÿwavawa Srbije.
Ukratko, izloÿeni stav ameriåke administracije, na poåetku kri-
ze, uveliko je, ako ne i odluåujuãe, odredio i stanovište ameriåkih
mas-medija, zapravo kako se mewao stav administracije tako se i mewa-
lo izveštavawe i komentarisawe medija. Zato su uticajni ameriåki me-
diji na poåetku krize, za razliku od zapadnoevropskih, a posebno ne-
maåkih i austrijskih, bili nešto uzdrÿaniji, ili bi se pre moglo re-
ãi — bili su nešto veštiji, da bi na kraju prešli na gotovo neprija-
teqski stav na sve što ima ne samo jugoslovenski veã i srpski pred-
znak. Na ovom primeru, kao i na mnogim drugim (Pustiwska oluja, Ni-
karagva, Avganistan, Irak, itd.), nije teško dokazati da ameriåki me-
diji, kada je reå o spoqnoj politici, ili, kako oni sami kaÿu, kada je
reå o ameriåkim „nacionalnim interesima", u potpunosti podrÿavaju
i propagiraju stavove svoje vlade — ma kakvi oni bili. Izvesne razli-
ke postoje samo u vreme predizbornih predsedniåkih kampawi.
Izloÿene teze nije teško dokazati. Tako, primera radi, The New
York Times izveštava da jugoslovenska štampa opasno raspiruje „naci-
onalistiåke strasti", pri åemu se kaÿe da se to dešava „u Srbiji, kao
i u nekim od ostalih pet republika".119 Znaåi, sakriva se da se kaÿe u
kojima, ali je vaÿno i simptomatiåno da se apostrofira iskquåivo
Srbija. U veãini ovih izveštaja za raspirivawe nacionalizma optuÿu-
je se srpsko rukovodstvo, dok se hrvatsko i slovenaåko, demokratski
izabrano (što se åesto naglašava) tu i tamo usput pomiwe. Zatim, kada
se govori o situaciji u Hrvatskoj The Washington Post piše da su „pola
miliona Srba koji su se naselili u Hrvatskoj u okviru pograniånih
sporazuma koji datiraju još iz Prvog svetskog rata" (što je apsolutno
netaåno), odrÿali referendum u kome se traÿila „srpska kulturna au-
tonomija u okviru Hrvatske".120 Potom se u The Washington Post-u121 i
The New York Times-u122 detaqno izveštava o potezima Srba za stvara-
we kulturne i teritorijalne autonomije, zatim o wihovom oduzimawu
oruÿja iz policijskih stanica i o wihovoj pobuni protiv hrvatske vla-
sti i drÿave. Istovremeno gotovo da nema ni reåi da je taj otpor bio
uzrokovan, pre svega, iz straha od ponavqawa genocida nad wima za
vreme Drugog svetskog rata i konstantnim progonom i maltretirawem
srpskog stanovništva u Hrvatskoj, ne samo sada nego i u ranijim peri-
odima (posebno 1971), kako od strane drÿave, tako i od strane raznih
hrvatskih „dobrovoqaca", ili, pak, paravojnih formacija.
119 B a d e n, S., Ÿrtvovana istina, The New York Times, 13. 9. 1990.
120 H a r d e n, B. Imaginarni rat, The Washington Post, 16. 9. 1990.
121 The Washington Post, 2. 10. 1990.
122 The New York Times, 2. 10. 1990.
101
U veãini napisa, objavqenih na samom poåetku krize, insistira se

da su Hrvati i Slovenci, s obzirom na to da su rimokatoliåke vere,
prozapadno orijentisani. Takoðe, u svim tim napisima ne skrivaju se
simpatije za Hrvatsku i Sloveniju, a to znaåi i za wihove secesioni-
stiåke namere, dok se srpski interesi preãutkuju ili preteÿno iskri-
vqeno interpretiraju. Posle tako pripremqenog javnog mwewa, kasnije
neãe biti teško da to preraste u direktno podrÿavawe hrvatsko-slove-
naåkih teÿwi uz istovremeno sistematsko optuÿivawe Beograda za na-
cionalizam, komunizam, hegemonizam i sliåno.
Ameriåka štampa tokom 1990. godine prvo negativno piše o srp-
skoj vlasti i srpskom komunizmu pa tek posle decembarskih izbora u
Srbiji na kojima pobeðuje Socijalistiåka partija (tokom 91. i kasnije)
i o srpskom narodu. To znaåi da je, na samom poåetku krize, pre svega
iz taktiåkih razloga, vlast uÿivala negativniji tretman od naroda.
Ali, to se kasnije izgubilo, zapravo, kako se kriza zahuktavala, sve vi-
še je gubila strpqewe. Ili, bi se pre moglo reãi, kako je napredova-
lo interesovawe ameriåke administracije za „rešavawe" jugoslovenske
krize, posle zadobijenih simpatija u javnom mwewu, sve više se širi-
la antisrpska propaganda. Te simpatije su i dobijene na osnovu dotada-
šweg pisawa. Tako ameriåka štampa kao i administracija preko anti-
komunizma i verovatno svojih strateških interesa i rešavawa sukoba u
svoju korist, dolazi do antisrpske pozicije, koja se na neki naåin mo-
rala opravdati.
U svrhu pridobijawa javnog mwewa za razbijawe Jugoslavije prvo se
angaÿuju, ili zalaÿu, „neutralne" liånosti. Zatim se wihovim stavo-
vima daje znaåajan publicitet. Kao primer moÿe se navesti ålanak u
The New York Times-u koji bez imalo uvijawa postavqa pitawe: „Treba
li SAD da se zalaÿu za jedinstvenu Jugoslaviju" iz pera Xeri Lejber
(Jeri Laber) i Kenta Endersona (Kent Anderson) — direktora i pravnog
eksperta organizacije za zaštitu qudskih prava „Helsinki voå". Na se-
bi postavqeno pitawe oni odgovaraju, ne pomiwuãi ni jednom reåju
pravni aspekt, dokumente KEBS-a i druga akta meðunarodnog prava (koje
su potpisale Sjediwene Drÿave): „Ne postoji moralni zakon koji nas
obavezuje da poštujemo nacionalno jedinstvo Jugoslavije".123 Ono ubrzo,
kao što smo svedoci bili, neãe ni biti poštovano.
U isto vreme, ameriåka štampa u propagandnom ratu protiv Srbije
ni od åega ne preza pa, samim tim, ni od ubacivawa u igru verskog
aspekta. Tako zaåas u civilizovanoj i multikonfesiononalnoj Americi
vaskrsavaju sredwovekovni verski stereotipi o pravoslavqu nastali,
pod uticajem viševekovne propagande Vatikana (koja je na suptilan na-
åin nastavqena do današwih dana), u zapadnom delu evropskog konti-
nenta.
Prvo se, primera radi, u The Washington Times-u naglašava da se
„reÿimi u dve katoliåke republike sa slobodnim trÿištem, Hrvatskoj
i Sloveniji" zalaÿu za osamostaqewe, da bi se odmah zatim kazalo da
123 The New York Times, nav. prema: Glas Amerike, 11. 11. 1990.
102
se tome suprotstavqa Srbija gde su pobedili „izraÿeni nacionali-

sti".124 Ubrzo zatim, u ameriåkoj štampi, rimokatoliåko hrišãanstvo
se izjednaåava s demokratijom, a pravoslavno hrišãanstvo s komuni-
zmom i centralizmom, što podseãa na retoriku podizawa temperature
iz vremena Hladnog rata. U isto vreme kada se detaqno izveštava o
filmu jugoslovenskog Ministarstva odbrane prikazanom na RTS-u koji
govori o ilegalnoj hrvatskoj kupovini oruÿja u Maðarskoj, u vreme dok
je Jugoslavija postojala kao meðunarodno priznata drÿava i u vreme kad
se verbalno još podrÿava wena celovitost, tada se indirektno sugeri-
še da je reå o srpskoj propagandi i jasno kaÿe da je reå o „navodnoj ku-
povini".125 Moÿemo samo zamisliti kako bi The New York Times pisao,
i kako bi Ministarstvo odbrane Sjediwenih Drÿava reagovalo, radi
odbrane suvereniteta i integriteta zemqe, da su se Teksas ili Kali-
fornija ilegalno naoruÿavali iz Meksika.
Prema pisawu Christian Sciance Monitor-a „rimokatoliåke republi-
ke ÿele labavu jugoslovensku federaciju, dok dominantna (pravoslavna)
Republika Srbija ÿeli åvrstu marksistiåku centralizaciju".126 Pri åe-
mu je više nego jasno da je naglasak na „marksistiåku". Zato se, bez
imalo ustezawa, kori Evropa, posebno Nemaåka, što s nekoliko divi-
zija ne urazumi Srbe. S obzirom na to da je to i ranije, u dva navrata,
radila, zašto ne i sada. To se opravdava, izmeðu ostalog, da je Hrvatska
„jedna zapadna republika koja je pripadala habzburškom carstvu i bila
vekovima prva linija odbrane hrišãanske Evrope". Tom prilikom se
preãutkuje da su tu odbranu uveliko åinili Srbi-Krajišnici. Slove-
naåki i hrvatski secesionizam se pokušavaju opravdati ili minimi-
zirati. Tako, primera radi, The New York Times u prvi plan svog uvod-
nika stavqa: „Slovenija i Hrvatska negiraju bilo kakve separatistiåke
namere, ali kaÿu da ÿele da uåine Jugoslaviju labavom konfederacijom
suverenih republika."127 Dok u isto vreme austrijski Die Zeit precizno
izveštava da „predsednik slovenaåkog parlamenta, Franc Buåar, pod-
vlaåi privremeni karakter konfederacije koja se traÿi".128 Naravno,
sve je to bilo poznato ameriåkoj vladi, pa samim tim moglo je biti po-
znato i medijima. Neãe dugo vremena proãi da se Zapad pozove, od stra-
ne slobodne ameriåke štampe, na „osloboðewe demokratske Hrvatske od
staqinizma".129 Put za ameriåku štampu od staqinizma do rasizma nije
dug, zato se u uglednom dnevniku moÿe bez i malo ustezawa objaviti da
se „ne moÿe razgovarati ni pregovarati s rasistiåki nastrojenim Sr-
bima."130 Ništa se ne prepušta sluåaju. Zato se u izveštajima s terena
124 The Washington Times, 28. 11. 1990.

126 Nav. prema: B a k i ã (1999), str. 6.
128 Die Zeit, 2. 11. 1990.
129 Nav. prema: B a k i ã (1998), str. 11—15.
130 The Washington Times, 24. 10. 1992. Nav. prema: P e t r o v i ã P i r o ã a n a c
(1999), str. 45.
103
kaÿe da je u Jugoslaviji reå o „vrednim rimokatoliåkim Slovenima" i

drugima koji su „preteÿno pravoslavni" ili „muslimani".131
Ameriåki mas-mediji sve vreme trajawa jugoslovenske krize puno
paÿwe posveãuju Kosovu i Metohiji, naroåito u emisijama Glasa Ameri-
ke. U wima se mogu preteÿno åuti antisrpski stavovi analitiåara, ak-
tivista raznih „humanitarnih" organizacija, ili, pak, pozvanih Šip-
tara, ili, pak, Albanaca (iz Albanije ili SAD-a). Navešãu dva karak-
teristiåna primera: Prvi, u intervjuu Glasu Amerike, bivši jugoslo-
venski diplomata Ramadan Marmulaku (Ramadan Marmullaku) izjavquje:
„Danas se na Kosovu na ivici gladi nalazi gotovo 60.000 Albanaca. To
je posledica srpskih i jugoslovenskih vlastodrÿaca."132 Kao da gladnih
nigde nije bilo sem na Kosovu i Metohiji i kao da Jugoslavija (a najve-
ãim delom Srbija), preko fonda za nerazvijene, nije uloÿila ogromna
sredstva za razvoj pokrajine. I drugi, aktivistkiwa Meðunarodne hel-
sinške federacije za qudska prava, izvesna Kristina fon Kol (Kristine
von Kohl), govori o „srpskoj okupaciji Kosova" a da partijsko rukovod-
stvo pokrajine albanskog porekla (ne kaÿe komunistiåko, što bi bilo
sluåaj da je reå o srpskom), nije vodilo raåuna o ekonomskom razvoju
pokrajine. Pri tome naglašava da se situacija pogoršava jer „Srbi za-
tvaraju sve vrste preduzeãa", a slovenaåkim i hrvatskim firmama „one-
moguãavaju […] da nastave s radom". Na postavqeno pitawe: Kakvo je
stawe s qudskim pravima za Srbe, odgovor je da se sastala samo s „eks-
tremno nacionalistiåkim srpskim udruÿewem", odakle proistiåe da
wihovi odgovori nisu relevantni (zato ih neãemo ni navoditi).133
Nekoliko dana po priznawu nezavisnosti Slovenije, Hrvatske i
Bosne i Hercegovine od strane ameriåke administracije, The Washing-
ton Times, koji åesto prenosi stav zvaniånog Vašingtona, po ko zna ko-
ji put aktualizuje problem Kosova i Metohije. Time se åini korak da-
qe: vrše se pripreme za dezintegraciju Srbije. U tekstu koji opisuje
stawe u toj pokrajini piše: „ðake u školi su trovali plinom. Prema
nekim informacijama, neke su prisilno sterilisali…"134 Kao što vi-
dimo u demonizaciji Srbije ne biraju se sredstva. To ide toliko daleko
da Srbi postaju rasisti! To „izveštavawe" postaje jasnije ako se upore-
di s nekoliko godina kasnijim pisawem New York Times-a, da se „Va-
šington zdušno nada da ãe moãi da raåuna na davnašwu ÿequ prete-
ÿno rimokatoliåke Hrvatske da se išåupa iz balkanskih sukoba i pri-
kquåi se Zapadu".135
Sadašwi, i s obzirom na to potezi ameriåke administracije pri-
premaju se po isprobanim receptu putem štampe i elektronskih medija,
kako bi kasnije javno mwewe podrÿalo wihove poteze, ma kakvi oni bi-
131 B a k i ã - H a j d e n, M. (1998). Reprodukcija orijentalizma: primer bivše Jugoslavije,

Filozofija i društvo, XIV, str. 109.
132 Glas Amerike, 3. 12. 1990.
133 Glas Amerike, 18. 11. 1990.
134 The Washington Times, 14. 4. 1992.
135 The New York Times, Balkan Brinkmanship, 10. March 1995, p. A 28. Nav. prema:
T o d o r o v a (1999). Imaginarni Balkan, str. 273.
104
li. Ovde više nije reå o stereotipima, veã, pre svega, o pripremqe-
nim i programiranim potezima od strane administracije. Zato u tom
pisawu (ne samo u ovom sluåaji), odnosno u izveštajima s terena, ima:
prvo, mnogo netaånog, poluistina ili iskrivqenog informisawa i
drugo, moralisawa. Takvo informisawe sluÿi kao logistiåka pripre-
ma za eventualno sutrašwe opravdawe, zapravo, kako bi se sutra moglo
reãi: mi delujemo u ime opšteprihvaãenih principa i vrednosti. Iza
tih opšteprihvaãenih vrednosti najåešãe stoje goli ameriåki intere-
si, odnosno weni imperijalni ciqevi, formulisani, neposredno po-
sle Drugog svetskog rata i s vremena na vreme obnavqani, od strane ad-
ministracije. Za postizawe tih ciqeva ne biraju se sredstva. Tako se
postepeno, ali sigurno, prvo pod nemaåkim a zatim ameriåkim voð-
stvom gotovo svi zapadni mediji svrstavaju protiv Srba. Ne prezajuãi
od preterivawa ili raznih izmišqawa (koncentracioni logori, silo-
vawe stotina hiqada muslimanskih ÿena, itd.). Pri tome se musliman-
ski i hrvatski logori za Srbe i silovawe Srpkiwa u potpunosti igno-
rišu, odnosno nigde ne pomiwu.
Kulminaciju ovog svrstavawa prvi put imamo za vreme NATO bom-
bardovawa Republike Srpske, i drugi put takoðe pred i za vreme NATO
agresije na SR Jugoslaviju. Posle ovih priprema mnogi ameriåki mas-
-mediji, ono što su i do tada mawe-više diskretno radili pokušavaju-
ãi da sakriju, sada otvoreno i bez uvijawa govore o Srbima kao nepri-
jatequ! Antisrpsko stanovište ameriåkih mas-medija saÿeto je izloÿe-
no u The New York Times-u sledeãim reåima Tomasa Fridmana (Thom-
mas Friedman): „Hteli ili ne, u ratu smo sa srpskom nacijom, tako da
stvari treba uåiniti sasvim jasnim […] svake nedeqe vašu zemqu ãemo
rušewem vraãati unazad. Hoãete u 1950? Vratiãemo vas u 1950. godinu.
Hoãete u 1389? Vratiãemo vas u 1389. takoðe."136 Da ovo nije wegova slu-
åajna izjava potvrðuje wegovo nešto ranije pisawe: „Mi smo u ratu sa
srpskom nacijom i svako ko se šeta (hanging around) po Beogradu treba
to da shvati."137
Posle tako obraðenog i pripremqenog javnog mwewa mogle su se,
bez veãih prepreka, izvoditi razne akcije protiv Srba, poåev od ne-
priznavawa wihovih legitimnih prava u Hrvatskoj i Bosni i Hercego-
vini, preko stajawa na hrvatsku ili muslimansku stranu u graðanskom,
meðunacionalnom i verskom ratu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj,
zatim, uvoðewe ekonomskih i svih drugih sankcija SR Jugoslaviji i op-
tuÿivawe srpskog naroda kao jedinog krivca za sva zbivawa na ovim
prostorima. Srbi ãe kasnije biti optuÿeni i unapred proglašeni
krivim, ne samo od strane medija nego i wihovih vlada, i za agresiju
NATO alijanse na SR Jugoslaviju. Ovu tvrdwu najboqe ilustruje slede-
ãe zapaÿawe: „Zapadni mediji su se pretvorili u meðunarodnu hordu
koja treba nekoga da linåuje, ponašajuãi se prema Srbima kao da su
136 The New York Times, 23. april, 1999, sec A2, p. 25.
137 F r i e d m a n, Th., More sticks, The New York Times, April 6. 1999. Nav. prema:
V r a t u š a - Ÿ u w i ã (1991), str. 38.
105
osuðeni od strane prekog suda, bez prilike da govore ili da se bra-

ne".138
Dirigovana propaganda evropskih i ameriåkih mas-medija uticala
je na antisrpsko opredeqewe u zapadnom javnom mwewu. Sledeãi pri-
mer je indikativan. Dva dana nakon napada hrvatske vojske na teritori-
ju Republike Srpske Krajine pod kontrolom UNPROFOR-a (ruÿiåasta
zona) da bi skrenuo paÿwu s tog napada The New York Times 24. januara
1993. objavquje ålanak koji pompezno obaveštava da je otkriveno 135
koncentracionih logora sa 70.000 zarobqenika koje drÿi Beograd.139 Svet-
ska štampa je to preuzela kao apsolutnu istinu. (Åiwenice govore da
nije bilo koncentracionih logora, da logore nije drÿao Beograd, da je
logora pod srpskom kontrolom bilo deset puta mawe i da ih je bilo na
sve tri strane, odnosno da su logore drÿali i muslimani i Hrvati).
Rezultat je bio da gotovo ni jedan svetski medij nije obavestio o hrvat-
skom osvajawu teritorija pod zaštitom Ujediwenih nacija.
Nešto se sliåno desilo pred Drugi svetski rat prilikom Hitle-
rove okupacije Åehoslovaåke (evropsko javno mwewe ostalo je ravnodu-
šno). Gotovo potpuna saglasnost medija i zvaniåne politike ima svoj
uzor u devetnaestom veku. Tada je engleska putopisna literatura bila u
potpunoj saglasnosti s engleskom zvaniånom politikom prema „istoå-
nom pitawu", a koja je, da bi se Rusiji spreåio izlaz na Sredozemqe, u
suštini bila turkofilska. Propaganda elektronskih i štampanih me-
dija samim tim je uticala, kao i u drugim sluåajevima, na formirawe
stavova javnog mwewa a u isto vreme i na stavove mnoštva evropskih i
ameriåkih intelektualaca.
* * *
Pored toga, slovenaåka oficijelna propaganda koristi sve naåine
da Srbe što više ocrni, pa ih je optuÿivala i za antisemitizam. Za tu
priliku vešto se koristio štrajk rudara u Starom trgu (1989. godine),
da bi se Slovenci i Albanci izjednaåili s Jevrejima, a Srbi s naci-
stima.140 Izjednaåavawem Srba s nacistima ÿeleli su da i onaj deo
Evrope koji nije bio tradicionalno antisrpski nastrojen lakše pri-
hvati priåu o neophodnosti wihovog odvajawa od Srbije po republiå-
kim (administrativnim) granicama. Ako se Srbija tome suprotstavi
biãe podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a ako one ne urode plodom, i
vojnom kaÿwavawu od strane Nemaåke i wenih saveznika, što je kasnije
i uåiweno.
Ova priåa je kasnije, s nešto izmewenim akterima, prihvaãena u
„slobodnoj" evropskoj štampi, prvo austrijsko-nemaåkoj, a posle i osta-
loj. A u suštini, ova priåa ima drugi smisao. Izjednaåavawem Srba s
fašistima, odnosno nacistima oni su proglašeni za novo zlo Evrope.
138 T o m a s, X. K. R. (1994). Balkanski sukob i meðunarodna reakcija: ameriåke i

srpske opcije, Srpska politiåka misao, Vol. 1 (br. 1—4), str. 152.
140 Ÿ i v k o v i ã, M. (1994). Biti Jevrejin — korist i šteta, Srpska politiåka mi-
sao, god. 1, br. 1—4, str. 169.
106
Ova priåa je prihvaãena i u Sjediwenim Drÿavama uz pomoã agencije

Ruder & Finn koju prvo plaãa hrvatska, zatim muslimansko-bosanska
vlada, a kasnije i albanski lobi. Antisrpska propaganda se pojaåava
naroåito kada je agencija, po izjavi wenog vlasnika Xejmsa Harfa (Ja-
mes Harff), uspela da pridobije jevrejski lobi. „Odmah posle tog uspeli
smo da u javnom mwewu Srbe poistovetimo s nacistima."141 Pridobija-
we jevrejskog lobija bilo je moguãe samo zato, i samo zato, jer je on stao
na stranu ameriåke vlade zbog wenog dugogodišweg podrÿavawa Izrae-
la. Odakle sledi da je ameriåka vlada dala mig jevrejskom lobiju koga
treba, u ovom sluåaju, podrÿati. Poistoveãivawe Srba s nacistima,
odnosno zlom bio je uslov da se sve krivice pripišu wima. Sliåno se
dešava pred i za vreme Drugog svetskog rata u Nemaåkoj i Italiji, a
delimiåno i u ostaloj Evropi kada su Jevreji bili proglašeni za zlo.
Posle toga su usledile akcije za wihovo uništavawe. Posle svestrane
medijske pripreme „Srbi se pojavquju kao novi evropski Jevreji",142
ili kako je to Dobrica Ãosiã rekao: „Mi smo evropski roðaci Jevre-
ja".143 Zato ãe oni na simboliåkom i praktiånom planu biti „zatvoreni
u konclogor usred Evrope".144 Na to ukazuju sledeãe åiwenice: prvo,
Srbiji su uvedene sankcije (politiåke, ekonomske, sportske, kulturne,
nauåne), drugo, Srbija i Srbi su u evropskoj štampi, kao što smo vi-
deli, oklevetani i naruÿeni, u åemu su im se pridruÿili i mnogi
evropski intelektualci, i treãe, u oba sluåaja sve poåiwe iz Nemaåke
i Austrije, uz diskretnu ali svesrdnu podršku Vatikana.
Uzrok ove satanizacije Srba bio je prvo interes nemaåkog, a nešto
kasnije i ameriåkog politiåkog vrha kao izazivaåa, odnosno kao upra-
vqaåa jugoslovenskom krizom da se neko drugi proglasi za krivca. Jedan
švedski analitiåar sliåno primeãuje još sredinom 1993. godine povo-
dom pritisaka i sankcija Evropske unije i Saveta bezbednosti UN na
SR Jugoslaviju: „Ali moÿe se isto tako pretpostaviti da je to bio na-
åin da se objavi rat Srbiji i Crnoj Gori, prikrije da je evropska po-
litika priznavawa imala pogubne posledice u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini i da se krivica za to pripiše Srbima."145 Sistematsko
širewe stereotipa o Srbima (što smo ranije detaqnije videli), imalo
je za ciq da priåa o wima kao novom zlu Evrope bude opšteprihvaãena.
Tada se sve nepravde wima nanete mogu, iz „moralnih razloga", unapred
amnestirati — što se sve vreme bez i malo zazora åini.
Suprotno ovom, kada srpske novine posle više od deset godina ob-
jave fotografije odsecawa glave srpskom podoficiru Radu Rogiãu146 od
141 M e r l i n o, Ÿ. (1994). Istine o Jugoslaviji nisu sve za priåu, Beograd: Kontekst, str.
94—99.
142 O b r e n o v i ã, Z. (1992). Srbija i novi poredak, Niš—Beograd: Gradina & IFDT, str. 167.
143 Ã o s i ã, D. (2004). Pišåevi zapisi 1992—1993, Beograd: Filip Višwiã, str. 86.
144 B r d a r, M. (2002). Filozofija u Dišanovom pisoaru, Sremski Karlovci: IK Zo-
rana Stojanoviãa, str. 145—157.
145 O b e r g, J. (1995), Ublaÿavanje sukoba u bivšoj Jugoslaviji: još uvek je moguãe, Evro-
pa i raspad Jugoslavije, Beograd: IES, str. 116.
146 Snimak divqawa 505. buÿimske brigade bošwaåke armije BiH pokazuje mnoga
zverstva a meðu wima i odsecawe glave zastavniku Vojske Republike Srpske Radu Rogiãu.
107
strane muslimanske jedinice Armije BiH ili kako druga muslimanska

jedinica vuåe po celom selu vezanog za traktor starinu Milana Nede-
moviãa ili, pak, kada se objavi dokumentovana izjava da su muslimani
Srbe u bosanskohercegovaåkom ratu okretali na raÿwevima147 — te ãe
se novine, nekoliko dana kasnije, od strane BBC-a proglasiti za „na-
cionalistiåke".148 To ãe takoðe proglasiti za nacionalizam i jedan
broj predstavnika raznih „domaãih" „nevladinih" (plaãenih) organi-
zacija, koje ãe sasvim drugaåije reagovati kad je reå i o najmawim zver-
stvima koje su poåinili Srbi.
Odsecawa srpskih glava bilo je i ranije i kasnije. Turske novine
su još 1992. godine objavile fotografiju na kojoj se vidi voða muxahe-
dina Halil Abdul Azis koji drÿi odseåenu glavu Srbina Blagoja Blago-
jeviãa. Na Crnom Vrhu kod Tesliãa glave su odrubqene Srbima Branku
Ðuriãu i Nenadu Petkoviãu. U mestu Strog, u Vozuãi, pronaðena su te-
la 21 ubijenog Srbina. Wih 17 bilo je bez glave. Kasnije na Kosovu i
Metohiji pripadnici teroristiåke OVK braãa Sadik i Valon Ãuflaj
slikali su se s odseåenom glavom pripadnika Vojske Jugoslavije.149 Ta
zverstva poåiwena nad Srbima neãe ni malo zanimati poslenike evro-
-ameriåkih mas-medija ili ãe reãi da su neadekvatna za prikazivawe
jer kod gledalaca izazivaju suviše jake emocije. A kada su u pitawu
stvarni ili izmišqeni zloåini koje su poåinili Srbi to obrazloÿe-
we ne vaÿi.
Široko ili opšte prihvaãeno mišqewe o Srbima kao zlu, for-
mirano putem mas-medija, omoguãava da se postupcima wihovih protiv-
nika (bez obzira kakvi oni bili) da potpuni legitimitet. Zapravo, da
bi sa sebe skinuli odgovornost, ÿrtva se proglašava xelatom, a u svrhu
wenog lakog prepoznavawa daje joj se posebno obeleÿje. Da bi ova priåa
dobila na autentiånosti Srbi se optuÿuju i za izazivawe, ne samo
ovog, nego i Prvog svetskog rata. Kako se kriza zaoštravala optuÿbe su
se uveãavale i umnoÿavale. Tako za vreme krize oko Kosova i Metohije,
izazvane od strane Sjediwenih Drÿava, odnosno pred samo bombardova-
we SR Jugoslavije, Bil Klinton bez i malo uvijawa i stida izjavquje:
„Ne, Srbi nisu izazvali samo Prvi svetski rat, ne, bez wih ne bi bi-
lo 'ni holokausta' ".150 A to je, pored izreåenog, trebalo da znaåi — ni-
su oni od juåe takvi, to je duboko usaðeno u wihovoj prirodi. Vaÿno je
postiãi efekat u ostvarivawu zacrtanog ciqa. Kasniji demanti, ili
kompetentni struåni nalazi, mogu biti objavqeni ali samo onda kada
se stvari više ne mogu vratiti na prvobitno stawe. To tada, najåešãe,
zanima veoma mali broj qudi, koji nemaju gotovo nikakav uticaj ni na
odluåivawe ni na javno mwewe. Ali se steåena slika u javnom mwewu
ne sme mewati.
Vidi: Hag to ne moÿe da gleda, Novosti, 11. 6. 2005; takoðe: „Mehina kamera" brutalna za
Hag, Novosti, 15. 6. 2005.
147 Dr Zoran Stojkoviã, Okretali Srbe na raÿwevima (intervju), Novosti, 10. 6.
2005.
148 Novosti, 22. 6. 2005.
149 Novosti, 11. 6. 2005.
150 Nav. prema: H o f b a u e r (2001). Balkanski rat, str. 136.
108
Po ovoj šemi „kada je ÿrtva unapred satanizovana, weno potenci-

jalno usmrãewe je rutinska stvar".151 Kazna ne samo „što mora biti
simbol za zloåin", woj nuÿno prethodi „javno kaÿwavawe krivice".
Usmrãewe ÿrtve je, shodno tradiciji osamnaestog veka, u funkciji da
se jasno „pokaÿe moã vrhovne vlasti",152 a to je u ovom sluåaju Sjediwe-
nih Drÿava, sakriveno u eufemizmu „meðunarodna zajednica". To ãe ra-
di sopstvenih interesa podrÿati i ostale poluzavisne, zavisne zemqe
i dominioni. Pre usmrãewa, po principima Svete inkvizicije, kada
je neko jednom proglašen krivim nije dovoqno da (pod mukama: glad,
bombardovawe kasetnim bombama i bombama s osiromašenim uraniju-
mom, ubijawe graðana i rušewe civilnih objekata u neobjavqenom ratu)
prizna krivicu, veã mora da se javno pokaje, pa åak i da moli za mi-
lost.153 Nekada ni to nije dovoqno, veã wihova, legitimna vlast mora
da prizna krivicu. Ili kako se to najåešãe kaÿe da saraðuje s Haškim
tribunalom. To ãe kasnije kroz pretwu priznati i ameriåki ambasador
Pjer Rišar (Pierre Richard) kada izjavquje: „mora da se plati cena za
nedelawe", odnosno nesaradwu, a to znaåi neposlušnost i nepriznava-
we krivice (bez obzira na to da li je poåiwena ili ne).154 Nešto je
sliåno uåiweno i davne 1909. godine kada su velike sile zajedno s Au-
stro-Ugarskom naterale srpsku vladu da izjavi da „prava Srbije nisu
povreðena aneksijom" i „da ãe se Srbija povinovati odlukama velikih
sila", kao i da ãe svoju vojsku vratiti u prethodno stawe.155 Sliåno se
nastavqa i posle 1999. godine. Diktira se do tanåina, na primer, od
toga ko moÿe biti ministar inostranih poslova, zatim kakva ãe vojska
biti, što ãe se i pod kojim uslovima od vitalnih objekata privatizo-
vati i sliåno.156
U isto vreme, da bi se znalo ko je pobednik a ko pobeðeni, Haški
tribunal optuÿuje celokupno vojno i politiåko rukovodstvo Srba — u
Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj i Srbiji. Kao da u gra-
ðansko-verskom ratu u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini nisu uåestvova-
li drugi, ili kao da na Kosovu i Metohiji nije bilo terorizma, odno-
sno da je odbrana teritorijalnog itegriteta i celovitosti drÿave za
jedne legitimna a za druge ne. Duple standarde moãne sile Zapada prema
Srbima ne demonstriraju sada prvi put. Sliåno je postupano i 1945.
godine. Tada kada su Srbi, u okviru Jugoslavije, bili na pobedniåkoj
strani od saveznika nisu isporuåivani ni domaãi (preteÿno hrvatski)
ratni zloåinci,157 a kamoli oni inostrani: Nemci, Italijani Maðari
151 O b r e n o v i ã, Z. (1992). Srbija i novi poredak, str. 167.

152 F u k o, M. (1997). Nadzirati i kaÿwavati, Beograd: Prosveta, str. 52—57.
153 Što dobro ilustruje izjava drÿavnog sekretara SAD Madlen Olbrajt: „Srbi ãe
kleåati i moliti za milost". Vidi: Politika, 25. 5. 1999. godine.
154 Pjer Rišar, Cena mora da se plati (intervju), Novosti, 17. 7. 2004.
155 P o p o v i ã, D., Borba za narodno ujediwewe 1908—1914, Beograd: Geca Kon, str. 65.
156 Jedan od primera je pritisak da se privatizuje energetski sektor. Vidi: Traÿi
rafinerije, Novosti, 9. 9. 2005, str. 9.
157 P e t r a n o v i ã, B. (1968). O sistemu okupacije Jugoslavije 1941—1945. i njegovoj na-
uånoj obradi, Pravni zbornik, br. 1—2, str. 9.
109
i drugi.158 To nije uåiweno iako su ih Ujediwene nacije (na zahtev jugo-

slovenske vlade) stavile na spisak za izruåewe i ako je od istih potvr-
ðeno, nakon verifikacije spiska, da ãe to biti uåiweno.
Sledeãi korak u osudi Srba je da wena ne samo politiåka nego i
kulturna, elita mora da prepozna htewa moãnika sa Zapada, nego i da
po tim htewima postupa. Zato ona mora, pravdajuãi to geslom da „svako
treba da poåisti ispred svoje kuãe", da razotkrije sopstvene „zloåine".
Na åemu, što je poznato, insistiraju i beogradski svetoqubi (mondija-
listi). U sledeãoj fazi ovog samokaÿwavawa — ona mora sama traÿiti
da bude kaÿwena. A to, uostalom, jedan deo srbijanskih svetoquba, zbog
novca ili ideoloških zabluda, zdušno radi, kamuflirajuãi to priåom
o qudskim pravima, ili, pak, o „meðunarodnim obavezama" drÿave. Ne-
kada ni to nije dovoqno nego „krivac" mora biti poniÿen. To sluÿi
kao opomena drugima. Kaÿwavawe je najåešãe srazmerno uåiwenom ili
nabeðenom grehu. A greh neposlušnosti je neizmerno veliki.
Satanizacija Srba u evropskoj štampi, po svemu sudeãi, ne bi
imali veãeg uspeha da nije bila sponzorisana od strane vlada veãine
zapadnoevropskih drÿava, posebno Nemaåke i Austrije, a to potvrðuju
kasnije izjave wihovih zvaniånika. Zato se ova propaganda brzo pretva-
rala u stvarnost. Ali tu nije kraj priåi. Da Srbi ne bi postali ÿrtva
— novi Jevreji Evrope, posle holokausta, odnosno narod nad kojim je
kao i nad Jevrejima izvršen genocid (ali u znatno mawem obimu), taj
genocid nad Srbima i etniåko åišãewe Srba iz Hrvatske i drugih
krajeva druge Jugoslavije — ne smeju biti priznati. Tome naizmeniåno
sluÿe nove ucene projektovawe novih ÿarišta.159 Jedno od wih je prvo
aktuelizacija kosovsko-metohijskog problema, a zatim i potpirivawe
separatizma u Crnoj Gori. Nešto kasnije, posle pobede demokratskih
snaga u Srbiji, prvo se izaziva kriza u Preševskoj dolini da bi se pa-
ralelno s wom na srbijansku vlast vršio konstantan pritisak preko
Haškog tribunala. Zapravo, uslovqava se otpis kamata na dugove (koje
poverioci zbog sankcija nisu prihvatali) ili za dobijawe novih kre-
dita preko potrebnih komunizmom, ratom i sankcijama opustošenoj
privredi. Istovremeno se uslovqava deblokada jugoslovenskih sredsta-
va u ameriåkim bankama.
158 Ÿ u g i ã, V. (1964). Ratni zloåinci i izdajnici pred narodnim sudom, Beograd:

„13. maj", str. 110—127.
159 Pred pregovore o konaånom statusu Kosova i Metohije i zbog unutrašwih poli-
tiåkih potreba u Maðarskoj (ålanici EU), u oktobru 2005. aktuelizovan je poloÿaj Maða-
ra u Vojvodini. Nekoliko sitnih incidenata podignuto je do nivoa evropskog parlamenta
u Strazburu. Tom prilikom bila je najglasnija, kao i uvek, Nemaåka (Doris Pak/Dorris
Pack) i Slovenija (Jelko Kacin). (Novosti, 4. 10. 2005; M. M i l o s a v q e v i ã, Packe i
pretwe, NIN, 6. 10. 2005. i M. M i l o s a v q e v i ã, Mawinska zavera, NIN, 20. 10.
2005). Tom prilikom malo se ko obazirao na poznatu åiwenicu da Maðari u Vojvodini
imaju, više od šezdeset godina, prava po najveãim evropskim standardima, kada mawine
u drugim (evropskim) drÿavama nisu imale ni elementarna prava. (Vidi: Vojvoðansko pi-
tawe, 2005, Nova srpska politiåka misao, posebno izdawe, Beograd). Takoðe malo koga
zanima gori poloÿaj Srba u Makedoniji i neuporedivo gori poloÿaj Srba u Hrvatskoj, a
da ne govorimo o poloÿaju Srba na Kosovu i Metohiji, koje je pod meðunarodnom upravom.
110
Osuda Srba najboqi je naåin da sebe amnestiraju od poåiwenih

zloåina, poåev od razbijawa druge Jugoslavije do NATO agresije na SR
Jugoslaviju. Ako bi se priznali zloåini nad Srbima, oni bi dobili
moralnu satisfakciju, a u sledeãem koraku i materijalnu. Zato Evropa,
posebno Nemaåka, neãe da prizna da je podsticala razbijawe druge Jugo-
slavije, jer bi priznala, kao posledicu toga, i izazivawe rata. Åiwe-
niåno stawe, svi su izgledi, ne odgovara Evropi, jer je ona uåestvovala
u genocidu nad Srbima na razne naåine. I to prvo potpomaÿuãi Hrva-
te i muslimane da proteruju Srbe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a
zatim uåešãem u okupaciji Kosova i Metohije i bombardovawem SR Ju-
goslavije. Za sve uåiweno Nemaåka i Evropa moraju da se pokaju i javno
izvinu Srbima. Isto kao što je Nemaåka to morala da uradi posle Dru-
gog svetskog rata. Ali, kako je Nemaåka tada bila poraÿena, tu obavezu
joj nije bilo teško nametnu.
Samim tim, što su Srbi bili unapred optuÿeni za ovaj rat, od
strane moãnih sila Zapada, wegov ishod bio je unapred projektovan.
Imajuãi ovo u vidu, Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovni nisu ga
smeli ni mogli dobiti. Stavqawem Srba na stub srama Evropqani i
Amerikanci pokušavaju sebe da spasu tog stuba, s jedne, i brane svoj
mit o razliåitosti, s druge strane.160 U tu svrhu ponavqa se stara i
smišqa nova taktika i uvodi na mala vrata priåa o kolektivnoj odgo-
vornosti Srba.161 Za ovu priåu ãe se iz ideoloških zabluda ili za no-
vac naãi dosta pristalica i u samoj Srbiji. (Wihovi akteri najåešãe
ãe dobijati nagrade raznih meðunarodnih organizacija, koje su pod kon-
trolom zapadnih vlada. Nagrade ãe u domaãim medijima biti reklami-
rane kao doprinos razvoju demokratije). Time se priprema „denacifi-
kacija Srbije", a to znaåi (ako ne bude poslušna) jedna vrsta protekto-
rata.162 Ako pre toga ne uspe pokušaj wenog ekonomskog potåiwavawa
(zato su uvedene sankcije), odnosno pretvarawa u modernu koloniju.
Ova „nova", kao i neke stare priåe plasiraju se i daqe u kontro-
lisanim sredstvima informisawa. Kada ta kontrola ne uspe, tada se
moÿe postupiti i drastiånije. Primer je bombardovawe RTS-a za vreme
NATO agresije na SR Jugoslaviju. „Amnesti internešel" (Amnesty In-
ternational) navodi izjavu Tonija Blera da je RTS raketirana zato što su
zapadne televizije prenosile wene snimke o qudskim stradawima to-
kom bombardovwa, zbog åega je slabila podrška zapadnog javnog mwewa
za vazdušne udare.163 Ova nova priåa je ujedno i pretwa i opravdawe,
ili medijska priprema za novi pritisak. Tu moÿemo traÿiti kquåni
razlog zašto se, s vremena na vreme, vešto provlaåi teza o kolektivnoj
odgovornosti Srba gde se u raznim varijantama ponavqa sledeãi stav:
160 Š v a r c, B. (1996). Mit o raznolikosti: ameriåki vodeãi izvozni artikal, So-

ciološki pregled, god. 30, br. 1, str. 103—113.
161 Ova priåa je, u posledwe vreme, vešto uvijena u individualnu odgovornost po-
litiåkih predstavnika srpskog naroda. To potvrðuje åiwenica da nema optuÿbi za poli-
tiåke predstavnike drugih naroda angaÿovanih u meðunacionalnom i meðuverskom ratu
na prostorima druge Jugoslavije.
162 Zato je Srbija i Crna Gora, svi su izgledi, morala potpisati sporazum s NATO.
Vidi: Sporazum o savezništvu, NIN, 21. 7. 2005.
163 Vidi: Alijansa namerno gaðala civile, Glas javnosti, 8. 6. 2000. god.
111
„Srpskom narodu ne treba dopustiti da se jeftino izvuåe zatvarajuãi

oåi pred svojim sauåesništvom."164
* * *
Ali, bez obzira na optuÿbe protiv Srba, javqaju se s vremena na
vreme glasovi razuma, istina retki, i ne skrivaju, pored unutrašwih
aktera, i odgovornost Zapada za krvoproliãe poåiweno na prostoru
druge Jugoslavije.165 To jasno pokazuje jedan drugi stav: „Teško je ospo-
riti krivicu centra (odnosno Zapada, prim. S. V.) za te zloåine na pe-
riferiji. Jugoslavija je, pod humanitarnim izgovorom, rasparåana na
rimokatoliåku Hrvatsku i Sloveniju, pravoslavnu Srbiju i više mu-
slimanskih enklava".166 Odgovornost Zapada, ali sa zadrškom, prizna-
li su i mnogi drugi. Predsednik Francuske republike Fransoa Mite-
ran (François Mitterrand) nepune dve godine kasnije ãe, u intervjuu Le
Monde-u, reãi da je još u junu 1991. na sastanku u Luksemburgu naš stav
bio da se „priznavawe republika nastalih iz bivše Jugoslavije odloÿi
dok se na meðunarodnom nivou ne utvrde prava mawina". Tada ãe, tako-
ðe, priznati „da je najveãa greška uåiwena nekoliko meseci kasnije
pod pritiskom dogaðaja. Priznati nezavisnost i suverenost novih dr-
ÿava bez dobijawa garancija koje sam ja zahtevao, znaåilo je izloÿiti se
tragedijama koje su kasnije usledile. Tom pitawu su Zajednica i Ujedi-
wene nacije prišle na pogrešan naåin".167 Iz diplomatske uåtivosti
i interesa (francusko-nemaåkih odnosa) neãe reãi da je to uåiweno
pod pritiskom Nemaåke. Nešto kasnije s wim ãe se u potpunosti slo-
ÿiti, kada je došao u situaciju da povereni zadatak ne moÿe rešiti, i
jedan od aktera jugoslovenske drame, Lord Dejvid Oven (David Owen),
koji ãe bez okolišawa reãi da za kasnija jugoslovenska zbivawa „Zapad
snosi deo krivice zbog glupog priznavawa rivalskih drÿava zaåetih u
raskolu".168 To je isti onaj „nepristrasni" pregovaraå koji je nepunu
godinu dana ranije (4. avgusta 1993. godine) u Times-u pisao: „Poziv na
intervenciju iz vazduha sada se ne odnosi samo na Bosnu. On predsta-
vqa znaåajan element daqeg vojnog jaåawa na Kosovu."169 Ili, pak, jednog
drugog, ameriåkog diplomate Sajrusa Vensa (Cyrus Vance), specijalnog
izaslanika UN za Jugoslaviju koji, posle obavqenog posla, bez i malo
uvijawa kaÿe: „Preuraweno priznawe nezavisnosti Slovenije, Hrvat-
ske i Bosne i Hercegovine od strane EZ i SAD doveli su do rata koji
se vodi na prostorima Jugoslavije."170
164 James Hooper: Testifying before the European Affairs Subcommittee of the Senate Fo-
reign Relations Committee, July 29, 1999.
163 Ili kako to Marija Todorova kaÿe: „Apsurdno je poricati odgovornost kako do-
maãih tako i stranih profitera i dušebriÿnika koji su Jugoslaviju gurnuli u katastro-
fu, a potowu noãnu moru objašwavati 'balkanskim mentalitetima' i 'davnašwim nepri-
jateqstvima' ". T o d o r o v a, M. (1999). Imaginarni Balkan, str. 318.
166 R o m a n, V. (1994). Imperija i limes, Ekonomika, god. 30, po. 10—12, str. 72.
167 Le mond, 22. 1. 1993, p. 3.
168 Politika, 12. 7. 1994. god.
169 Nav. prema: B a k i ã (1998), str. 24.
170 Politika, 5. 9. 1992.
112
STEREOTYPES ABOUT THE SERBS AND THE BREAK-UP OF YUGOSLAVIA
by
Slobodan Vukoviã
Summary
The article deals with the influence of Western press, mainly German, Austrian
and American on the break-up of the second Yugoslavia. Regarding German and Au-
strian press, it only renewed old and created new stereotypes about the Serbs and Ser-
bia in the eve and during the break-up of Yugoslavia. Comparative analysis shows that
these are the long lasting structures and that this writing is in accordance with a long
tradition. At the end, German and Austrian elites reached consensus regarding these
specific issues, that is, break-up of Yugoslavia. On the other hand, the attitude of the
USA press was changing in accordance with the changes in the position of the admini-
stration. American media have a unique standpoint towards the foreign public and they
represent the proclaimed interests of the administration. This means that the USA go-
vernment, through the controlled media, prepared its public for its future steps in order
to justify the recognition of separated republics.
UDC 330.342.151
Masajuki Ivata
ISTORIJSKO ZNAÅEWE PARTIJSKOG

SOCIJALIZMA I LOGIKA SLOMA PLANSKE
PRIVREDE1
SAŸETAK: Rad se sastoji iz tri dela. U prvom se razmatraju socija-

listiåka misao i praksa, u drugom teorija krize u privredi sa centralizo-
vanim planirawem, a na kraju se analizira uloga dolarskog crnog trÿišta
u planskoj privredi u Poqskoj.
Prvi deo je strukturisan na sledeãi naåun: åetiri metodološke obla-
sti istraÿivawa; socio-eksperimentalni ciklusi; potrošena legitim-
nost; neorganska diktatura prema organskoj diktaturi; trougao MPC (trÿi-
šte-plan-dogovor) kao nasleðe iz 20. veka.
U drugom delu istraÿuju se uslovi za ravnoteÿu u planskoj privredi,
funkcionalni i nefunkcionalni procesi u planskoj privredi, te na kra-
ju, propast planske privrede.
U treãem delu raspravqa se pitawe odnosa crnog kursa dolara i rav-
noteÿnih nivoa domaãih (u ovom sluåaju — poqskih) planskih cena.
KQUÅNE REÅI: partijski socijalizam, planska privreda, trÿište,
dogovor, (ne)organska diktatura, kriza, slom
SOCIJALISTIÅKA MISAO I PRAKSA
Åetiri metodološke oblasti istraÿivawa2
U vremenskoj taåki A, niko u stvari nije znao ništa o nekom kon-

kretnom obliku socioekonomskih funkcija takozvane socijalistiåke
privrede.
Åak ni marksistiåki-lewinistiåki revolucionari koji su pobe-
dili u revolucijama niti levo orijentisani ekonomisti nisu znali ni
konkretne oblike socijalistiåke privrede koje su ÿeleli da stvore ni-
1 Ranija verzija ovog ålanka saopštena je na Meðunarodnom simpozijumu na Uni-

verzitetu Åiba, Znaåaj istorijskog nasleða socijalizma u Istoånoj Evropi u vreme globa-
lizacije, 12. i 13. decembra 2003. godine.
2 Svoj prvi ålanak na ovu temu objavio sam na japanskom u IWATA (1971).
52
Polukapitali- Tranzicija ka Tranzicija ka

stiåka privreda socijalizmu-komunizmu kapitalizmu
A K(S)
Socijalistiåka Odumirawe
revolucija socijalizma
Dijagram ¡
ti konkretne ekonomske zakone po kojima bi ti oblici funkcionisali.

Shvatali su samo da socijalistiåki privredni sistem treba da bude
potpuno drugaåiji od kapitalistiåkih privreda koje su konkretno po-
znavali. U vremenskoj taåki A, takozvani realni socijalizam ušao je u
tranzicioni period koji se kretao od postojeãeg i poznatog ekonomskog
sistema nazvanog kapitalizam prema nepostojeãem, još nepoznatom eko-
nomskom sistemu zvanom socijalizam ili komunizam. Tranzicioni pe-
riod predstavqa proces tragawa za nepoznatim socijalizmom, tj. obu-
hvata pokušaje i greške u osmišqavawu, oblikovawu i eksperimenti-
sawu s novim sistemima i institucijama za koje se smatralo da su so-
cijalistiåke ili komunistiåke.
Kada je neko rešen da stvori novo nepoznato društvo, treba jasno
da formuliše osnovne ideale tog buduãeg društva. Mi, treãe osobe ko-
ji nismo subjekti niti akteri u tom procesu tragawa i osmišqavawa, a
nismo ni pasivni uåesnici niti objekti u tom procesu, ÿelimo da is-
traÿimo i analiziramo taj proces. Zato moramo znati šta su osnovni
socijalistiåki ideali koje subjekti imaju na umu iskreno ili bar de-
klarativno. To prvo poqe istraÿivawa nazivamo prouåavawem socija-
listiåkih ideala i ideologija — S.
Te socijalistiåke ideje i ideologije koje opaÿamo u stvarnosti
moÿemo klasifikovati u dva tipa: sovjetski i jugoslovenski. Sovjetski
i jugoslovenski komunisti, kada su razjasnili sopstvene osnovne idea-
le i predstave o socijalizmu-komunizmu, morali su da osmisle insti-
tucionalne strukture i morali su da pripreme zakone i legalizuju slo-
ÿeni niz institucija åiji je ciq bio da konkretizuju osnovne ideale i
predstave, te da stvore specifiåne socioekonomske odnose. Tu nalazi-
mo drugo poqe istraÿivawa, odnosno prouåavawe zakonske institucio-
nalizacije — I.
Komunistiåki revolucionari predstavqaju društvu te zvaniåne i
formalne institucije u kojima ili po kojima su obiåni radni qudi
obavezni da rade i obavqaju ekonomske i društvene aktivnosti svakog
dana, svake nedeqe, svakog meseca, svakog tromeseåja i svake godine. Ako
su wihove aktivnosti efikasne i produktivne, onda formalne institu-
cije uspevaju da se realizuju u stvarnosti, odnosno da stvore socijali-
stiåke prizvodne odnose, po marksistiåkoj terminologiji. Reprodukci-
ja formalnih i zakonitih institucija ojaåava ispravnost socijalistiå-
kih ideala i ideologije. Ako su wihove aktivnosti neuspešne, onda
53
uvedene institucije postoje samo na papiru i predstavqaju samo dekla-

racije. Nereprodukovawe zvaniånih institucija slabi vrednost i zna-
åaj socijalistiåkih ideala i ideologije. Tu se javqa treãe poqe istra-
ÿivawa, to jest prouåavawe institucionalnih delatnosti i upravqawa
— O.
Celokupna ekonomska i društvena delatnost socijalistiåkog dru-
štva nije rezultat samo onih aktivnosti i upravqawa u koje su ukquåe-
ne zvaniåne i formalne institucije, veã i aktivnosti neformalnih,
sivih i crnih institucija koje nisu uvedene osnovnim socijalistiå-
kim principima niti su s wima usklaðene. Te stvarne rezultate zva-
niånih socijalistiåkih i neformalnih nesocijalistiåkih socio-eko-
nomskih aktivnosti nauånici i ekonomisti unutar reÿima treba empi-
rijski da opišu i nauåno analiziraju. Sada nailazimo na åetvrto poqe
istraÿivawa, to jest empirijsko-teorijsku analizu socijalistiåkog dru-
štva — A.
Socio-eksperimentalni ciklusi3
Dijagram koji sam nacrtao niÿe u tekstu saÿeto prikazuje procese

pokušaja i grešaka koje su preduzimali marksistiåko-lewinistiåki
vlastodršci u potrazi za ostvarivim i funkcionalnim socijalistiå-
kim ekonomskim sistemom.
Socijalistiåka
revolucija ne K
Prvobitna predstava
S0 I0 O0
o socijalizmu
A0
Prvi talas reformi u
S1 I1 O1
drugoj polovini 1950-ih
A1
Drugi talas reformi
S2 I2 O2
krajem 1960-ih
A2
Treãi talas reformi
S(K)3 I(K)3 O(K)3
u prvom delu 1980-ih
A(K)3
Prestanak postojawa
socijalizma 1989. K(S)
Dijagram ¡¡
3 Svoj prvi ålanak o socio-eksperimentalnom karakteru socijalizma objavio sam

na japanskom u IWATA (1971).
54
Ekonomska analiza A0 iznosi na svetlo dana više ili mawe rea-

listiånosti, više ili mawe utopizma S0, viši ili niÿi stepen do-
slednosti i ostvarivosti I0, kao i efikasnosti ili neefikasnosti O0.
Kada je nivo uspeha veoma visok, posebno u poreðewu s postojeãom ka-
pitalistiåkom privredom, onda se prvobitni S0, I0 i O0 odrÿavaju i u
buduãnosti.
Komunistiåko rukovodstvo je, meðutim, moralo da prihvati zakqu-
åak A0 da je uåinak prvobitnog socijalistiåkog privrednog sistema
prenizak da bi odrÿavao S0, I0, O0 bez promene i bez revizije.
Zato sledeãi ciklus poåiwe revidiranim Si, obnovqenim ili re-
formisanim institucijama Ii i novim stilom rukovoðewa i rada Oi.
Takvi ciklusi (i = 1, 2, 3) se u istoriji mogu registrovati tri puta na-
kon nultog ciklusa i mogu se nazvati delimiåna ekonomska reforma,
socioekonomska reforma, odnosno socioekonomsko-politiåka reforma.
U prvom i drugom ciklusu, komunistiåka-socijalistiåka elita tru-
dila se da u socijalistiåku privredu presadi i ugradi elemente trÿi-
šne ekonomije, na primer, robno-novåane odnose, po marksistiåkoj
terminologiji, da bi reaktivirala socijalistiåki privredni uåinak.
U treãem ciklusu, komunisti su došli do istorijske prekretnice.
Priznali su åiwenicu da socioekonomski sistemi uopšte — oni koji
su ostvarivi i funkcionalni — moraju biti na neki naåin zasnovani
na trÿišnim mehanizmima. Zato su morali da ponude društvu novi
ekonomski sistem åiji su glavni delovi i jezgro sadrÿali åitav niz
osnovnih trÿišnih kategorija. Ovoga puta, meðutim, oni nisu otvore-
no objavili da bi to vodilo ka obnovi kapitalistiåke privrede.
„Radikalno reformisan socijalistiåki sistem" moÿda je najpo-
godniji naziv za treãu reformu u subjektivnoj misli nove generacije
marksista-lewinista. Koristimo oznaku S(K)3 za tu sociopsihologiju
vladajuãe elite u socijalistiåkim zemqama. Ta åiwenica bila je kquå-
ni i glavni uzrok gubitka sociopolitiåke legitimnosti marksista-le-
winista da vladaju i kontrolišu celo društvo. Komunisti su bili po-
trebni za proces osmišqavawa i potrage za novim društvom, ali za
obnovu kapitalizma dobro poznatog na Zapadu uopšte nisu bili po-
trebni.
Potrošena legitimnost4
Postoji mnogo naåina da se stekne legitimnost, na primer, demo-

kratski izbori, tradicionalno nasleðe i harizmatiåno delovawe. Na-
uånici obiåno upravo wih i navode.
Meðutim, komunistiåki naåin sticawa legitimnosti veoma je spe-
cifiåan. To je samoproklamovana subjektivna legitimnost åija se su-
ština sastoji od vere u sopstvenu istorijsku misiju i sposobnost da u
4 Svoja razmatrawa o ovom problemu s taåke gledišta „opšte krize socijalizma"

prvi put sam objavio na japanskom u IWATA (1989).
55
buduãnosti izgrade novo, dobro društvo. Obiåni radni qudi im daju

preãutnu saglasnost. Tako je poåeo tranzicioni period potrage i iz-
gradwe novog društva, drugaåijeg od kapitalizma.
Prvobitni socijalizam, prvi revidirani socijalizam i drugi re-
formisani socijalizam predstavqali su uzaludne probe i eksperimente.
Konaåno, treãi socijalizam predstavqen je obiånim qudima kao
„novi" socijalizam. Ali jezgro i glavni deo ovog sistema nisu izgleda-
li kao da su socijalistiåki. Obiåni qudi i veãi deo komunista poåeli
su sebi da postavqaju dva pitawa: „Po kom osnovu vi komunisti imate
pravo da nas vodite u kapitalistiåku privredu? Da li je to vaš po-
sao?", i „Na osnovu åega mi komunisti imamo pravo da pokrenemo po-
novno uvoðewe kapitalizma u naše društvo? Da li je to naš posao?"
Gotovo svi ålanovi komunistiåke partije izgubili su samopouzda-
we u svoju kolektivnu sposobnost da izgrade socijalizam-komunizam ko-
ji je po definiciji boqi od kapitalizma, pa je wihova samoproklamo-
vana subjektivna legitimnost zauvek isparila. Taj istorijski trenutak
u vremenu obeleÿen je oznakom K(S) koji predstavqa poåetak ponovnog
raðawa kapitalizma. Taj drugi tranzicioni period poåiwe od K(S) na
dijagramu ¡ i dijagramu ¡¡, dakle od propasti veã poznatog i postojeãeg
socijalizma i kreãe se ka veã poznatoj, ali još nepostojeãoj kapitali-
stiåkoj privredi.
Gore navedeno objašwewe istorijske prirode socijalistiåkog doba
ukazuje da nije ispravno oznaåiti te sociopolitiåke nemire koje smo
opazili 1989—1991. godine u istoånoevropskim zemqama kao graðanske
revolucije. Zašto? Politiåka revolucija znaåi sukob novostvorene le-
gitimnosti i stare, ali još ne stopostotno mrtve legitimnosti. Pravo
znaåewe dogaðaja iz 1989—1991. godine jeste odumirawe i iscrpqivawe
marksistiåkih-lewinistiåkih misli i prakse. Ti dogaðaji samo na po-
vršini liåe na sociopolitiåke revolucije.
Znatan deo komunista ÿeli da skine stare kapute komunizma i ÿu-
di da obuåe novu odeãu kapitalizma. Oni prestaju da budu komunisti i
odluåuju da se pretvore u kapitaliste. Da bi se to ostvarilo, upravo su
komunistima neophodne velike autodestruktivne politiåke promene koje
samo deluju kao „revolucije".
Neorganska diktatura nasuprot organskoj diktaturi
Ovde ÿelimo da uporedimo završni stadijum u Sovjetskom Savezu

sa situacijom u Japanskom velikom carstvu i Treãem rajhu Hitlerove
Nemaåke.
U završnim stadijumima drugog i treãeg pomenutog reÿima, wiho-
va subjektivna legitimnost da vladaju svojim narodima nije presahla u
višim i elitnim slojevima. Tako su wihov krajwi pad nametnuli sna-
ÿniji spoqašwi faktori, to jest anglo-ameriåke i sovjetske vojne snage.
Posebno japanski elitni krug, åiji centar je naravno bio 124. car
Hirohito, nije izgubio svoju subjektivnu i objektivnu legitimnost da
56
vlada Japanom i uopšte se nije postavqalo pitawe centralnog statusa

Cara u japanskom društvu. Pripadnici elite bili su ubeðeni u tradi-
cionalnu vrednost carskog sistema, kokutai. Åak su se borili i u za-
vršnoj i najgoroj fazi Drugog svetskog rata da 124. car Hirohito ne bi
bio posledwi car i uspeli su u svom posledwem projektu. Ovde ne tre-
ba da izgubimo iz vida åiwenicu da su oni u to vreme izgubili gotovo
svu vojnu tehniku i vojne resurse, to jest, bili su potpuno ogoqeni.
U sluåaju Sovjetskog Saveza, postojala je ogromna koliåina vojne
opreme i vojnih resursa, koja je u punoj meri bila u rukama sovjetske
elite. Meðutim, sovjetsko rukovodstvo nije znalo u koju svrhu i zbog åe-
ga da upotrebi ta ogromna sredstva za vojno razarawe, na primer inter-
kontinentalne balistiåke rakete, bezbroj tenkova i haubica. Nakon du-
gotrajnih istorijskih eksperimenata, komunistiåko rukovodstvo je na
svim društvenim nivoima potpuno priznalo sveukupni gubitak vital-
nosti. Zato su ogromne koliåine sredstava za razarawe postale besko-
risne, åak i za elitu Sovjetskog Saveza.
U ovom kontekstu ÿelimo da razmotrimo dve vrste diktature. Prvi
tip diktature nastaje unutar istorije i društva. Drugi tip diktature
nametnut je istoriji i društvu spoqa, izvan istorije i društva. Prvi
je spontana i organska diktatura. Drugi je veštaåka i neorganska dikta-
tura. Prva se zasniva na mitologiji i istoriji, a druga na ideologiji i
teoriji. Marksistiåko-lewinistiåka diktatura spada u drugu kategoriju.
Ako intelektualci — poput dizajnera — ÿele da izgrade novo dru-
štvo, wihova prva tvorevina treba da bude neorganska diktatura. Bez
we, svaki dizajn projekta o optimalnom društvu bio bi samo mrtvo
slovo na papiru.
U 20. veku zapaÿene su dve vrste socijalizma — sovjetski i jugoslo-
venski. Izmeðu wih postoje sliånosti i razlike.
Sliånost se sastoji u åiwenici da u oba reÿima marksistiåko-le-
winistiåke partije monopolistiåki zauzimaju pozicije i status krea-
tora vizije (vizionara), dizajnera i zakonodavaca (arhitekata) osnovnih
institucija i pravila ponašawa. Komunisti su monopolisti kako u
poqu S, tako i u poqu I u obe zemqe. U Sovjetskom Savezu, druga dva po-
qa, O i A, takoðe su strogo pod kontrolom marksista-lewinista. Ali u
Jugoslaviji, ta poqa su relativno otvorena za nemarksiste-nelewini-
ste. Direktori, upravnici, ekonomski analitiåari i sociološki kri-
tiåari nisu obavezno ålanovi Saveza komunista Jugoslavije. Ova razli-
ka potiåe iz razliåitog sadrÿaja osnovnih socijalistiåkih vizija-ide-
ala i socioekonomskih institucija izgraðenih na tim vizijama.
Trougao MPC kao nasleðe iz 20. veka5
Kada ukratko razmotrimo socio-ekonomske-politiåke okolnosti u

veãem delu 20. veka, lako uoåavamo istovremeno postojawe tri razliåi-
5 Trougao MPC i trojnu tabelu prvi put sam objavio na japanskom u IWATA (1983).
57
ta socioekonomska sistema, što je i prikazano u dijagramu ¡¡¡, mada su

teritorije i stanovništvo koje oni obuhvataju veoma razliåiti. U sle-
deãoj tabeli prikazujemo osnovne karakteristike ta tri ekonomska si-
stema bez detaqnih objašwewa. Tu tabelu zovemo trijadna ili trojna
tabela.
Trojna tabela
Dimenzije Tip ¡ (M) Tip ¡¡ (P) Tip ¡¡¡ (C)

1. ekonomska
razmena redistribucija reciprocitet
antropologija
2. moderne
sloboda jednakost bratstvo
vrednosti
privatno drÿavno društveno
3. vlasništvo
vlasništvo vlasništvo vlasništvo
4. ekonomski trÿišni planski sistem
mehanizam mehanizam mehanizam dogovorne mreÿe
5. upravqawe privatno
drÿavna uprava samoupravqawe
i kontrola upravqawe
6. metod trÿišne kategorije skala zarada koju sporazum o
raspodele profit i nadnice odreðuje drÿava raspodeli dohotka
7. naåin delovawa maksimizacija standardizacija posredovawe
individualna centralizovana
8. prava i podela prava
prava i prava i
odgovornosti i odgovornosti
odgovornosti odgovornosti
9. sociopsiho- nepoverewe i
nesigurnost nezadovoqstvo
loški poverewe;
i sigurnost i zadovoqstvo
problemi nesklad i sklad
10. qudski uzajamno
atomizacija hijerarhija
odnosi ograniåavawe
11. društvena slojevito udruÿeno
klasno društvo
struktura društvo društvo
demokratsko demokratsko
12. politiåko odluåivawe veãine diktatura grupe odluåivawe veãine
odluåivawe pod uslovom od 13 ålanova pod uslovima
ER A. K. Sena* VR, LA A. K. Sena*
13. odnosi unutar
muÿ i ÿena roditeqi i deca braãa i sestre
porodice
14. simboliåna
samoubistvo ubistvo bratoubistvo
smrt
Velika Britanija nekadašwi nekadašwa
15. vodeãe zemqe
i SAD SSSR Jugoslavija
16. opšti termin individualizam totalitarizam solidarnost
* Amartya K Sen, Collective Choice and Social Welfare, Halden-Day, 1970, pp. 173—186.
Istorijski gledano, istovremeno postojawe i rivalitet trÿišnog

kapitalizma, privrede sa centralizovanim planirawem i dogovornog
samoupravnog socijalizma priliåno je kratko, ali ipak dovoqno dugo
58
reapsorpcija nezavisnost
Treãi svet predmoderno
podreði- društvo
tip
vawe
podsistema
moderna razmena
Treãeg sveta
savremeni kolonija
novi razvoj kapitalizam eksploa-
reorganizacija civili- tacija
zapadnog tipa
zacija
post-moderni moderni redistri-
struktu-
kapitalizam japanski kapitalizam bucija
1929. raliza-
tip
velika kriza cija
moderni
tranzicija socijali- civili-
nekadašwi jugoslo-
stiåki zacija
socijalistiåki venski recipro-
pokret realiza-
podsistem tip citet
cija
sovjetski tip
savremenog revolucija
socijalizma konstrukcija
1989—1991. Ruska
Francuska
istoånoevropska Drugi revolucija 1917.
revolucija
„demokratska svetski rat Prvi
1789.
revolucija" svetski rat
Dijagram ¡¡¡
59
da se mogu naznaåiti wihove komparativne sistemske odlike koje su

opisane u trojnoj tabeli — sve na osnovu iskustva iz tog perioda dok su
simultano funkcionisali.
Uz te ekonomske-sociološke odlike, na osnovu empirijskih zapa-
ÿawa moÿemo uvesti i druge vaÿne karakteristike trÿišnog (M), plan-
skog (P) i konsultativnog ili dogovornog (C) sistema. Ukratko, za svaki
od ta tri ekonomska sistema postoji oblast u kojoj on — tokom vremena
— poåiwe loše da funkcioniše ili pokazuje paralizu funkcija, što
je prikazano u sledeãem dijagramu ¡¢.
M(100%)
Velika kriza 1929.

*
a b
c
f propast
samoupravnog
socijalizma
propast privrede sa * 1990.
centralizovanim
planirawem *
1989—91.
g
P(100%) d e C(100%)
Dijagram ¡¢
Tokom veãeg dela 20. veka bili smo svedoci pet izuzetno velikih
socioekonomskih potresa. Dva od wih prouzrokovana su svetskim rato-
vima 1914—1918. godine i 1939—1945. godine. Druga tri nastala su zbog
predugog perioda delovawa åistog trÿišnog mehanizma 1929. godine,
odnosno planskog mehanizma i dogovornog samoupravnog sistema 1989—
1991. godine. Ta istorijska iskustva uåe nas da je nemoguãe stopostotno
funkcionisawe bilo kog åistog ekonomskog sistema, bio on M, P ili C.
To, meðutim, ne znaåi da je oblast funkcionalne paralize svakog
sistema ista; oblast disfunkcije zbog previše M-a uÿa je nego ista
oblast kod P, koja je mawa nego kod C. Po kriterijumu ekonomske funk-
cionalnosti sistema, M je efikasniji od P, P je efikasniji od C. Ne
treba, meðutim, da zaboravimo istorijski ustanovqenu åiwenicu da åi-
sta privreda ne funkcioniše, a da svaka ostvariva privreda mora biti
locirana unutar petougla abcgf, da mora biti mešovita.
60
DMab: zona ekonomskog propadawa zbog preteranog trÿišnog meha-

nizma
DfPe: zona ekonomskog propadawa zbog preteranog planskog mehani-
zma
DcdC: zona ekonomskog propadawa zbog preteranog sistema dogovor-
ne mreÿe
DcdC > DfPe > DMab, abcgf: zona normalnog ekonomskog funkci-
onisawa
Dgde: neuspeh Mao Cedonga
Retrospektivno procewujuãi situaciju, marksistiåki-lewinistiå-

ki projekt socijalizma, prvo negira M, zatim idealizuje P i/ili C i
pokušava da naðe ostvarive oblike P i/ili C u što åistijem obliku, a
ti åisti oblici su osuðeni na propast.
TEORIJA KRIZE U PRIVREDI

SA CENTRALIZOVANIM PLANIRAWEM6
Uslovi ravnoteÿe u planskoj privredi
Nakon prethodne uopštenije rasprave, sada ãemo razmotriti rela-

tivno konkretniju analizu tipiåne logike koja se odnosi na ekonom-
ske-politiåke krize karakteristiåne za privredu sa centralizovanim
planirawem.
Marksistiåki-lewinistiåki partijski socijalizam prolazi kroz
procese pokušaja i grešaka i stiÿe do posledwe faze u kojoj prihvata
ceo niz institucija privrede trÿišnog kapitalizma u vremenskoj taå-
ki S(K)3 i K(S) na dijagramu ¡¡.
Zašto marksistiåka-lewinistiåka partija negira istorijski dat
trÿišni kapitalizam? Postoji mnogo razloga da se prihvati privreda
sa centralizovanim planirawem, na primer, negacija anarhiåne pri-
rode privrede zasnovane na robi i novcu, ukidawe otuðewa radnika,
odnosno qudskog biãa, prevazilaÿewe eksploatacije radne snage i apro-
prijacije proizvoda rada u socio-ekonomskom ÿivotu i tako daqe.
Ti razlozi razlozi su sociološke, filozofske i marksistiåko
politiåko-ekonomske prirode. Ne poriåemo vaÿnost i znaåaj tih raz-
loga, ali mislimo da su oni mawe ili više apstraktni s taåke gledi-
šta ekonomske teorije. U ovom ålanku pokušavamo da formulišemo je-
dan smisleni razlog u okviru ekonomske teorije.
Marksisti-socijalisti veruju u postojawe optimalne strukture dru-
štvene proizvodwe i potrošwe koja je potpuno razliåita od strukture
proizvodwe i potrošwe ostvarene u trÿišnom mehanizmu. Tom logi-
kom, ovaj društveni optimum ne ostvaruje se na trÿištu, veã se moÿe
6 Gotovo istu raspravu o ovoj temi prvi put sam objavio na japanskom jeziku u
IWATA (1981) i u IWATA (1983). Ovog puta prvobitnom ålanku dodajem samo 17. fazu.
61
Mehanizam centralnog planirawa

Subvencije Porezi na promet
p Osnovna roba p Luksuzna roba

G' S
S
G''
H
p(S, B) p(D, L) G
pM(B) B E pM(L) LÅ E
X
F'
F
p(D, B) p(S, L)
H
D
D
q q
qM(B) qP(B) qP(L) qM(L)
Dijagram ¢
dostiãi i u netrÿišnim privrednim sistemima, na primer, u privre-

di sa centralizovanim planirawem predstavqenoj u dijagramu ¢ navede-
nom ranije.
Mehanizam centralnog planirawa (Central Planning Mechanism, CPM)
sastoji se od nekoliko centralnih administrativnih tela.
Drÿavni zavod za planirawe (State Planning Board, SPB) u privre-
di sa centralnim planirawem klasifikuje ekonomsku robu i usluge u
L
M(qM(B), qM(L))
qM(L)
P(qP(B), qP(L))
qP(L)
B
qM(B) qP(B)
Dijagram ¢¡
62
osnovne (B) i luksuzne (L). U Poqskoj, gde sam boravio 1976—77. godi-
ne, meso, hleb, opera, javni prevoz, vojna oprema i drugo spadali su u
robu B. Automobili, televizori u boji, perike i drugo spadali su u ro-
bu L. Definicije osnovne robe i luksuzne robe ovde se ne moraju po-
klapati s upotrebom tih termina u govornom jeziku.
Što se tiåe kategorija B, proizvodwa q(S, B) = potrošwa q(D, B)
= qp(B) se planira centralistiåki u drÿavnom zavodu za planirawe, ta-
ko da bude veãa od ravnoteÿe na trÿištuj qm(B). Što se tiåe kategorija
L, proizvodwa q(S, L) = potrošwa q(D, L) = qp(L) je mawa od qm(L).
Drÿavni komitet za cene (State Pricing Committee, SPC) u centrali-
stiåki planiranom trÿištu (CPT) odreðuje proizvoðaåke i potrošaåke
cene koje se koriste kao smernice za proizvoðaåe i potrošaåe, kao i za
realizaciju planirane proizvodwe i potrošwe. Dakle, kada je reå o
cenama robe B, proizvoðaåke cene p(S, B) više su nego cene koje se us-
postave na trÿištu pm(B), koje su više nego potrošaåke cene p(D, B).
Što se tiåe robe L, potrošaåke cene p(D, L) su više nego cene koje se
uspostave na trÿištu pm(L), koje su više nego proizvodne cene p(S, L).
U planskoj privredi jedna ista roba ima dve cene.
U CPM, ministarstvo finansija (MF) zaduÿeno je da dvostruku
strukturu cena uåini prihvatqivom i za proizvoðaåe i za potrošaåe
koristeãi i manipulišuãi takvim elementima fiskalne politike kao
što su porez na promet i subvencije.
Neizbeÿni rezultati tih operacija su fiskalni gubici Bs = qp(B)
|p(D, B) – p(S, B)| < 0 u sektoru B i fiskalni dobici Lr = qp(L) |p(D, L)
– p(S, L)| > 0 u sektoru L. U sluåaju da zbir gubitaka svih roba B u apso-
lutnoj vrednosti S|Bs| nije jednak zbiru svih dobitaka roba L SLr, mi-
B L
nistarstvo finansija uporno pokušava da postigne fiskalnu ravnote-
ÿu S|Bs| = SLr mewajuãi i koordinirajuãi stope poreza na promet i
B L
stope subvencija.
U toj operaciji, ministarstvo finansija (MF) traÿi i zahteva od
drÿavnog komiteta za cene (SPC) da delimiåno ili potpuno modifiku-
je odnose cena.
Zauzvrat, drÿavni komitet za cene zahteva da drÿavni zavod za pla-
nirawe (SPB) izmeni planove za proizvodwu i potrošwu, a zatim, ako
je potrebno, da izvrši ponovnu klasifikaciju kategorija B i L.
Na taj naåin, rukovoðewe i upravqawe planskom privredom podra-
zumeva meðusobnu saradwu SPB, SPC i MF.
U idealnim uslovima planske privrede, opaÿaju se sledeãe dve jed-
naåine o ravnoteÿi.
a: jednakost ponude i potraÿwe za svaku robu i uslugu,
q(D, B) = q(S, B)
q(D, L) = q(S, L)
b: jednakost fiskalnih prihoda i troškova
S|Bs| = SLr
B L
63
Teorijski govoreãi, CPM bi trebalo da omoguãi da se krive tra-

ÿwe ukrste s krivima ponude u taåkama H pomerawem krivih potraÿwe
ka gorwem desnom delu kod roba B i ka dowem levom delu kod roba L
pomoãu redistribucije dohotka, tj. pomerawem jednog dela dohotka od
sloja s visokim dohotkom ka sloju s niskim dohotkom, jer osobe s viso-
kim dohotkom teÿe da kupuju više robe L nego one s niskim dohotkom,
a ovi drugi ÿele da troše više roba B nego oni prvi.
U tom sluåaju koji se moÿe nazvati „savršena redistribucija",
CPM ne bi morao da interveniše tokom slobodnog delovawa mehanizma
cena. Konkretno, dvostruke cene neãe uvek biti neophodne u ostvariva-
wu centralistiåki planirane strukture proizvodwa—potrošwa. Sub-
vencije i porez na promet tada takoðe ne bi bili potrebni. Sve obla-
sti ekonomske regulacije osim redistribucije dohotka bile bi ostavqe-
ne mehanizmu trÿišta. To je, meðutim, nemoguãe.
Taj naåin redistribucije prihoda ne moÿe se uskladiti s funda-
mentalnim socijalistiåkim principom raspodele prema radu. Dohodak,
nakon što se od wega oduzmu društvena davawa, treba da se raspodeli
radnom narodu u skladu s kvantitetom i kvalitetom uloÿenog rada. Kr-
šewe tog fundamentalnog principa pre ili kasnije vodi direktno ka
smawewu radne discipline i svesti o poretku u radnim aktivnostima
u fabrikama, gradilištima, magacinima, projektnim biroima, kance-
larijama administracije, itd. U socijalistiåkom društvu gde ne posto-
ji dohodak po osnovu vlasništva, nema prostora za redistribuciju do-
hotka bez negativnih efekata na radni moral i motivaciju. Nadnice i
plate treba da budu proporcionalne radu uloÿenom u socioekonomske
aktivnosti.
Ravnoteÿa proizvodwa = potrošwa qm(B), ili qm(L) ostvarena tr-
ÿišnim mehanizmom u okviru socijalistiåke raspodele dohotka po
kvantitetu i kvalitetu rada nije uvek identiåna društveno optimalnom
kvantitetu qp(B) ili qp(L) koju je centralistiåki isplanirao CPM. Tu
leÿi osnovni razlog zašto je socijalistiåkoj privredi potrebno pot-
punije, centralno birokratsko ili tehnokratsko upravqawe ukupnom
nacionalnom privredom.
Ravnoteÿa u komplikovanom procesu planirawa dostigla bi se sa-
mo pod odreðenim nizom idealnih pretpostavki da CPM ima veliku
sposobnost da brzo sakupi neophodnu koliåinu taånih informacija o
stawu u ponudi, odnosno o primewenoj tehnologiji i snabdevawu siro-
vinama (uz direktnu kontrolu drÿavnih preduzeãa koja pripadaju mini-
starstvima industrije), o stawu u traÿwi, odnosno potrebama potroša-
åa, wihovim potrošaåkim navikama (wih direktno prati drÿavna tr-
govinska mreÿa koja pripada ministarstvu za trgovinu), kao i o naåinu
raspodele dohotka izmeðu nekoliko društvenih grupa i unutar svake od
wih (pod jurisdikcijom drÿavnog komiteta za nadnice i plate). Narav-
no, te idealne pretpostavke nisu bile zadovoqene nikad i nigde u po-
stojeãoj socijalistiåkoj planskoj privredi. Probleme povezane s ne-
dostatkom i s deformacijama informacija u postojeãoj socijalistiåkoj
privredi kritiåki su analizirali Vloðimjeÿ Brus u Poqskoj, Ota
64
Šik u Åehoslovaåkoj, Janoš Kornai u Maðarskoj i mnogi drugi ekono-

misti. U stvari, postojeãa planska privreda nije bila centralistiåki
planirana, veã je to bila privreda s vertikalnim pregovorima izmeðu
CPM, ministarstava za industriju i trgovinu, s jedne strane, i drÿav-
nih preduzeãa, s druge, gde su netaåne informacije bile jedan od va-
ÿnih i korisnih instrumenata u vertikalnim pregovorima.
Ni u postojeãoj trÿišnoj privredi, meðutim, ne zapaÿamo tako-
zvanu åistu konkurentsku privredu. Svedoci smo samo mnogo vrsta „ko-
sih" ili horizontalnih cewkawa i pregovora meðu velikim monopoli-
ma i oligopolima na nacionalnom nivou, i malim monopolima i oli-
gopolima na nivou neposrednog okruÿewa. I pored postojawa tih fak-
tora koji ne podrazumevaju samo neposrednu konkurenciju, opaÿamo da
je åista teorija modela trÿišne privrede — koja se sastoji samo od pa-
sivnih aktera u formirawu cena — tzv. price taker-a — korisna i efi-
kasna za razumevawe suštine postojeãih trÿišnih privreda koje se sa-
stoje uglavnom od aktivnih aktera — tzv. price maker-a — koji u veãoj
ili mawoj meri odreðuju cene.
Isto kao i u sluåaju trÿišne privrede, ranije opisani jednostav-
ni model planske privrede moÿe biti koristan za analizu i objašwe-
we osnovnog ponašawa u postojeãoj socijalistiåkoj privredi.
Funkcionalni i nefunkcionalni procesi u planskoj privredi
Ovde, dakle, pretpostavqamo da CPM ima odgovarajuãu sposobnost

da sakupqa, odašiqe, obraðuje i analizira dovoqno podataka o proiz-
vodwi—ponudi, potrošwi—traÿwi i raspodeli dohotka, te da uspeva
da pripremi dosledne nacionalne privredne planove. Åak i s tim
pretpostavkama najpovoqnijim za plansku privredu, vidimo da je rav-
noteÿa u planskoj privredi veoma nestabilna i da unutar sebe sadrÿi
ekonomsko-sociološke destabilizujuãe faktore koji neizbeÿno stvara-
ju takozvanu privredu nestašica, privredu dugih redova i sociopoli-
tiåke krize.
Marksistiåko-lewinistiåki partijski socijalizam ima mešovitu
hijerarhijsku strukturu koja se sastoji od dihotomije i multihotomije.
Dihotomija znaåi da su svi ålanovi društva podeqeni u dve kategorije,
tj. na ålanove partije kao subjekte (aktivni uåesnici) u strukturi soci-
jalizma-komunizma i na one koji nisu ålanovi partije kao objekte (pa-
sivni uåesnici) u tim procesima osmišqavawa i izgradwe. Multiho-
tomija znaåi da se svi uåesnici klasifikuju u mnogo kategorija po kva-
litetu rada, od najviših do najniÿih, prema socijalistiåkom princi-
pu raspodele prema radu. Da bismo pojednostavili svoju analizu, mi
integrišemo i kombinujemo dihotomiju i multihotomiju u trihotomiju
koja se sastoji od gorweg sloja, sredweg sloja i osnovnog sloja.
Komparativna teÿina ålana partije najveãa je u najvišem sloju, a
najmawa u osnovnom sloju. Ali apsolutna veãina ålanova partije opaÿa
se u osnovnom sloju. Gorwi sloj, naravno, dobija najveãu platu, sredwi
sloj — više od proseåne, osnovni sloj mawe od proseåne.
65
Svaki od ova tri društvena sloja moÿe se oznaåiti na krivima D

na dijagramu ¢. Gorwi sloj se opisuje kao segment GG' na krivoj D u
sektoru L. Sredwi sloj kao segment EG na istoj liniji. Meðutim,
osnovni sloj se oznaåava segmentom EF na krivoj D u sektoru B.
Zašto se gorwi i sredwi sloj upisuju na krivoj D u sektoru robe
L? Zašto je osnovni sloj oznaåen kod robe B? Razlog za to je veoma jed-
nostavan. Osa cena za robe B ima 10, 100, 1.000 ili 10.000 monetarnih
jedinica, s jedne, a osa cena za robe L ima 10.000, 100.000 i milion mo-
netarnih jedinica, s druge strane.
Prikaz socio-ekonomsko-politiåke raslojenosti socijalistiåkog
društva na gore nacrtanom dijagramu za ekonomski mehanizam centra-
lizovanog planirawa vrlo jasno otkriva unutrašwe teškoãe koje se go-
milaju svakog dana, svakog meseca i svake godine tokom funkcionisawa
i delovawa planske privrede. Te teškoãe su tesno povezane sa sociop-
sihologijom tipiånom za centralizovano društvo, odnosno podrazume-
vaju nezadovoqstvo/zadovoqstvo koje ima razliåit društveni karakter
poåevši od anksioznosti/odsustva anksioznosti, nesigurnosti/sigur-
nosti tipiåne za trÿišnu privredu, pa do nepoverewa/poverewa, ne-
sklada/sklada karakteristiånih za sistem dogovorne mreÿe. Pogledajte
dimenziju 9 u trojnoj tabeli.
Indukcijom i dedukcijom dobijamo narednih 18 postavki s dijagra-
ma ¢.
(0) Centralistiåki planirana privreda uspešno je konstruisana
ili rekonstruisana.
(1) Gorwi sloj GG' je u poziciji da potroši dovoqno kako jeftine
robe B, tako i skupe robe L. Pripadnici tog sloja su zadovoqni svojom
situacijom.
(2) Sredwi sloj EG ustanovqava da je iskquåen iz potrošwe skupe
robe L zbog namerno visokih cena robe L. Pripadnici tog sloja sa svo-
jim platama višim od proseånih znaju da bi mogli da kupe robu L u tr-
ÿišnoj privredi zahvaqujuãi pm(L) < p(D, L). Sredwi sloj poåiwe da
oseãa nezadovoqstvo svojim socioekonomskim poloÿajem.
(3) Nezadovoqstvo sredweg sloja EG ne moÿe biti ni kompenzova-
no niti neutralisano mnogo veãom kupovinom robe B zbog p(D,B) <
pm(B) nego u trÿišnoj privredi.
(4) Nasuprot tom sloju, osnovni sloj EF je zadovoqan svojim posto-
jeãim poloÿajem u kojem wegovi pripadnici sada mogu da troše dovoq-
no robe B, što ne bi mogli u trÿišnoj privredi, ili troše više ro-
be B nego ranije zahvaqujuãi p(B, D) < pm(B).
(5) Meðutim, u tom osnovnom sloju moÿemo opaziti nastanak spe-
cifiåne društvene pojave koju komunisti-socijalisti nisu oåekivali.
Zadovoqewe robom B raða novog kandidata za socioekonomsko nezado-
voqstvo unutar osnovnog sloja. Na osnovu zadovoqenih potreba za ro-
bom B, unutar osnovnog sloja raða se i razvija sledeãa nova ÿeqa da se
nabave i do tada nepristupaåne robe L. To je prirodni tok.
Ova društvena pojava oznaåava se kao prirodni neprikosnoveni
zakon postepenog razvoja qudskih ÿeqa i potreba od niÿih i osnovnih
66
kvaliteta ka višim i luksuznim kvalitetima. Odnosno, priroda ÿeqe

osnovnog sloja pribliÿava se i postaje sliånija prirodi ÿeqe sredweg
sloja. Naravno, ta nova oåita ÿeqa ne moÿe se zadovoqiti pod pm(L), a
kamoli pod (D, L) > pm(L).
(6) I sredwi sloj i osnovni sloj oseãaju veliko nezadovoqstvo
svojim socioekonomskim poloÿajem. Pripadnici tih slojeva znaju da je
jedino gorwi sloj, tj. najmawa — elitna — grupa, u poziciji da uÿiva u
korišãewu robe L. Sada u socijalistiåkom društvu postaje dominant-
na socijalna psihologija s dubokim oseãawem nejednakosti i nepraved-
nosti. Fundamentalni ideal i kquåni zvaniåni koncept centralistiå-
ki planirane socijalistiåke privrede jeste jednakost, ne sloboda, ne
bratstvo. Taj ideal snaÿi i pojaåava oseãaj koji se protivi nejednako-
sti. Društvo zasnovano na jednakosti stvara jaåe oseãawe nejednakosti,
što je kontradikcija u prirodi samog sistema.
(7) Onda na površinu poåiwe da izbija ozbiqniji problem u obla-
sti krivih S. Oni koji spadaju u sredwi sloj su, na primer, rukovodio-
ci preduzeãa, glavni inÿeweri, glavni dizajneri, visokokvalifikova-
ni radnici, šefovi raåunovodstva, univerzitetski profesori i tako
daqe. Oni zauzimaju najvaÿnije i suštinske poloÿaje u procesu proiz-
vodwe materijalnih ili duhovnih dobara i usluga kako za sektor B, tako
i za sektor L. Zato su oni presudni i odluåujuãi faktori produktivno-
sti i efikasnosti u privrednim aktivnostima, odnosno lokacijama na
krivima S.
(8) Radnici iz osnovnog sloja angaÿovani su neposredno na rad-
nim i proizvodnim mestima za robu B i robu L tako što svojim umom i
telom rade u skladu s prirodnim i tehnološkim zakonitostima. Oni
zauzimaju predwe redove proizvodnih i privrednih aktivnosti koje di-
rektno odreðuju uspeh ili neuspeh tih aktivnosti. Wihova mesta su ta-
koðe vaÿni odluåujuãi faktori za lokaciju krive S kako u sektoru B,
tako i u sektoru L.
(9) Društvena psihologija nezadovoqstva koja dominira i u sred-
wem i u osnovnom sloju umawuje i podriva nivo voqe, morala, motiva-
cije i discipline u aktivnostima fiziåkog i umnog rada na nivou ce-
log društva.
(10) Zato se proizvodni rezultati, koji bi se mogli ostvariti u
okviru ekonomskih zakonitosti trÿišne privrede, uz istu tehnologiju
i resurse ne mogu dostiãi u privredi sa centralizovanim planirawem.
Na površinu izbijaju veliki problemi u funkcionisawu privrede,
konkretno se i kod robe B i kod robe L zapaÿa pomerawe krivih S na
gore i levo.
(11) Za sada, uslovi traÿwe — cene proizvoda, nivoi nadnica i
plata — nisu promeweni. Stoga pomerawe krivih S na gore i na levo
neizbeÿno stvara premalu ponudu i takozvanu privredu nestašica, tj.
opštu preveliku traÿwu i svuda duge redove ispred prodavnica i u
sektoru B i u sektoru L. To znaåi da se remeti prvi uslov za ravnoteÿu
(a) privrede sa centralizovanim planirawem. Što se tiåe drugog uslo-
va (b), on se moÿe poremetiti ili ne.
67
(12) CPM kao uporište gorweg sloja, naravno, pokušava da povra-

ti jednakost traÿwe i ponude predlaÿuãi društvu reformu cena, kon-
kretno poveãavaju se i p(D, B) i p(D, L).
(13) Sada i sredwi i osnovni sloj shvataju da se ne samo roba L sve
više i više udaqava od wihovih ruku, veã da se åak i roba B mora tro-
šiti mawe i mawe. Wihova psihologija nezadovoqstva naglo se pojaåa-
va i izbija na površinu u obliku protesta poput demonstracija ili
štrajkova, jer najosnovniji sloj F'F unutar osnovnog sloja postaje ne-
sposoban da kupuje åak i robu B. Uskraãeno im je socijalistiåko pravo
preÿivqavawa.
(14) Porast cena roba L p(D, L) deli i gorwi sloj na dva podsloja,
odnosno na podsloj G"G' koji åak i sada moÿe da kupuje robu L, i pod-
sloj GG" koji sada ne moÿe da kupuje robu L. Ovaj drugi podsloj GG"
poåiwe da oseãa iste emocije nezadovoqstva kao i sredwi sloj. Dru-
štveno nezadovoqstvo se bezgraniåno produbquje, a wegova širina kao
da se beskrajno poveãava. Onda se najviši gorwi podsloj G"G' sasvim
izoluje od drugog, veãeg dela socijalistiåkog društva.
(15) Podele gorweg sloja i osnovnog sloja unose još jedan oteÿava-
juãi faktor u planirawe, upravqawe i obavqawe rada svugde u planskoj
privredi. Stoga se krive S u sektoru B i sektoru L pomeraju daqe u
pravcu gore levo. Redovi postaju duÿi.
(16) Potpuno izolovani najviši gorwi sloj kao uporište privre-
de sa centralizovanim planirawem bezuspešno se suoåava s radikali-
zacijom psihologije nezadovoqstva u celom društvu u FF', F'E, EG i
GG". Uporište G"G' pada u paralizu. To je krajwi uåinak centraliza-
cije odgovornosti. Pogledajte dimenziju 8 u trojnoj tabeli.
(17) Sistem privrede sa centralizovanim planirawem je propao.
Propast planske privrede
Koraci koji poåiwu s (1) i završavaju se sa (16) ne vode uvek di-

rektno do koraka (17). U istorijskom razvoju moÿe se empirijski zapa-
ziti nekoliko ciklusa koji imaju oblike (0) ® (1) ¾¾® (16) ® (0) što
znaåi obnavqawe planske privrede kroz reviziju, poboqšawa i refor-
me. Kada marksistiåki-lewinistiåki partijski socijalizam pred so-
bom nema više prostora za pokušaje i greške u okviru planske pri-
vrede, korak (16) u posledwem ciklusu logiåno prelazi u završni ko-
rak (17).
Naravno, gore opisani model koji objašwava proces odumirawa
planske privrede nije potpun. Pre svega, on ne pomiwe da je pomerawe
krive D na desno i gore prouzrokovano slabom fiskalnom i finansij-
skom disciplinom, što takoðe stvara opštu privredu s nestašicama i
redovima. Tim drugim putem, odumirawe socioekonomskog morala i mo-
tivacije radnika i graðana dovode do pomerawa krivih S na gore i le-
vo, kako u sektoru B tako i u sektoru L. Meðutim, suština tih drugih
puteva ne razlikuje se od prvog puta opisanog ranije.
68
U sluåaju Poqske, nekoliko kritiånih sociopolitiåkih situacija,

više ili mawe sliånih koraku (16), pojavile su se 1956, 1970, 1976,
1980. i 1988. godine. Radniåki štrajkovi u teškoj industriji i antire-
ÿimske aktivnosti intelektualaca-disidenata dešavaju se åešãe u vre-
me koraka (16).
Osim 1988. godine, te kritiåne situacije razrešene su unutar so-
cijalistiåkog partijskog reÿima. Korak (17) nije izbio na površinu.
Faza (0) ponovo se javqa u revidiranom i reformisanom obliku.
Najvaÿnije posledwe sredstvo koje partijski socijalizam moÿe da
iskoristi da izaðe iz sociopolitiåkih šokova i da rekonstruiše re-
vidiran i reformisan sistem jeste da se u celom društvu obavi total-
na izmena kadrova, odnosno da se zameni stari gorwi sloj, izgradi no-
vi gorwi sloj s osobama iz ambicioznog dela sredweg sloja, unaprede
neki delovi i degradiraju drugi delovi sredweg sloja, popune mnoga
upraÿwena mesta u sredwem sloju unapreðenim novim osobama iz osnov-
nog sloja. Takva potpuna reorganizacija kadrova stvara politiåko zado-
voqstvo i osveÿava društvenu atmosferu u svakom sloju društva.
Isto tako, postoje još druga dva stabilizujuãa faktora. Prvo, re-
klasifikacija nekih prethodnih roba L u sadašwe robe B, zahvaqujuãi
završetku investicionih projekata koji su veã bili zapoåeti na dugo-
roånom planu. To poveãava nivo zadovoqstva u svim slojevima društva.
Drugo, puštawe na trÿište odreðene koliåine robe L i robe B, što u
izvesnoj meri oslobaða SPB, SPC i MF od prevelikih zadataka plani-
rawa i omoguãava im da koncentrišu paÿwu na bitnije probleme. Na-
ravno, glavni deo roba B i roba L i daqe su pod kontrolom CPM.
Tokom posledwe godine u nizu naznaåenih godina, 1988. godine,
voqa i spremnost da se regeneriše ekonomski sistem u privredi sa
centralizovanim planirawem se gube i nestaju ne samo unutar gorweg
sloja, veã i unutar sredweg sloja, koji više ne ÿeli da napreduje u ka-
rijeri na stari naåin. Zato 1989. godine dolazi do pregovora za okru-
glim stolom, zvaniånog priznawa nezavisnog sindikata „Solidarnost",
slobodnih izbora 4. juna, formirawa nove vlade koja se sastojala od ne-
komunista.
Ne slaÿemo se, dakle, s opšteprihvaãenom zastarelom tvrdwom da
su radikalne promene 1989. godine bile revolucija. To je jednostavno
bilo samoporicawe partijskog socijalizma, wegovo posledwe delo u za-
vršnoj fazi tog velikog istorijskog eksperimenta.
POSEBNA ULOGA DOLARSKOG CRNOG TRŸIŠTA

U PLANSKOJ PRIVREDI U POQSKOJ7
U Poqskoj, posetioci sa Zapada bili su iznenaðeni kada su videli

da su zapadne valute, posebno dolar, imali nezamislivo veliku vred-
7 Gotovo istu raspravu o ovoj temi prvi put sam objavio na japanskom u IWATA
(1981) i IWATA (1983). Ovde sam dodao novi dijagram ¢¡¡ i jednaåine s odnosom e(L) >
e(P) > e(B).
69
nost u odnosu na domaãu valutu, zlotu. Poqski ekonomisti i intelektu-

alci, bez obzira da li su bili na strani reÿima ili protiv wega,
obiåno su objašwavali tu neprirodnu pojavu u pozitivnom svetlu, uka-
zujuãi da princip slobodnog trÿišta, tj. zakon ponude i traÿwe deluje
samo u nezvaniånim transakcijama stranih valuta. Posebno su antire-
ÿimski intelektualci tvrdili da je samo cena dolara prirodna, jer je
odreðena na trÿištu, a cene svih ostalih roba su veštaåke, jer ih je
odredio SPC.
p u dolarima p u zlotima p u dolarima p u zlotima
S S
p(D, L)
Lr
Bs
pMd(B) pMd(L)
pMz(B)
pMz(L) D
p(D, B)
D
q q
Dijagram ¢¡¡
U Poqskoj su postojala dva tipa prodavnica na malo za robu L. U

jednoj su poqski graðani i stranci mogli da plaãaju poqskom valutom,
zlotom, za robu L, a u drugoj su åak i poqski graðani morali da plaãaju
robu L samo dolarima i drugim zapadnim valutama. Ove druge prodav-
nice imale su veoma razvijenu mreÿu takozvanih dolarskih prodavnica
po celoj Poqskoj. Organizovalo ih je i wima upravqalo posebno dr-
ÿavno preduzeãe koje je kontradiktorno nazvano PEWEX, Drÿavno pre-
duzeãe za domaãi izvoz.
U PEWEX-u su cene na malo u dolarima za robu L utvrðivane pre-
ma odnosima na meðunarodnom trÿištu pmd(L), a u obiånim prodavni-
cama sa zlotima cene na malo su fiksirane na nivou p(D, L). Dakle,
kursni odnos dolara e(L) u oblasti robe L trebalo je da se formira ta-
p(D, L)
ko da e(L) x pmd(L) = p(D, L), e(L) = Md
p (L)
Da je privreda Poqske bila trÿišna, onda bi kursna vrednost do-
p Mz (B) p Mz (L)
lara e(P) bila odreðena prema e(P) = Md = Md .
p (B) p (L)
Kursna vrednost dolara u oblasti robe B, e(B), mogla bi biti e(B)
p(D, B)
= Md . Dakle, zbog p(D, L) > pmz(L) i pmz(B) > p(D, B) lako je zakqu-
p (B)
åiti da e(L) > e(P) > e(B). Vrednost dolara u trgovini robom L viša je
od proseåne vrednosti; ta proseåna vrednost je viša nego vrednost do-
lara pri kupovini robe B. Meðutim, e(B) ne postoji u poqskom pri-
vrednom ÿivotu, e(P) ekonometrijski obraåunava CPM i od stranaca se
70
traÿi da zamene dolare za zlote po kursu e(P). To je 1970-ih godina bi-

lo 1$ = 33 zlota. Za poqske graðane, samo kurs e(L), na primer 1$ =
100—120 zlota 1970-ih godina, predstavqa zaista validan kurs zbog
funkcionisawa mreÿa prodavnica PEWEX.
Prodavci dolara, odnosno kupci zlota, ne koriste sve te zlote koje
dobiju na crnom trÿištu za obiåne prodavnice robe L, jer mogu da do-
biju robu L za dolare lakše i povoqnije u mreÿi prodavnica PEWEX.
Oni troše zlote samo da bi dobili robu B. S taåke gledišta poqske
nacionalne privrede, to znaåi da prvobitni prodavci dolara, osim
preprodavaca dolara, nisu imali nikakav izdatak kada je reå o porezu
na promet, s jedne, ali su uÿivali veliku korist od subvencija, s druge
strane. Oni su sticali dobit Lr + |Bs| > 0 (‡Lr > 0, |Bs| > 0). Obiå-
ni Poqaci, osim prvobitnih imalaca dolara, bilo da su koristili
PEWEX ili ne, uÿivali su koristi subvencija, ali su imali i izdatak
vezan za porez na promet, Bs + Lr 0 (‡Bs < 0, Lr > 0).
U Poqskoj je postojala posebna vrsta podsistema eksploatacije.
Prvobitni imaoci dolara (D) bili su eksploatatori, a kupci dolara
(Z) bili su eksploatisani. Primaoci novåanih doznaka od roðaka koji
su ÿiveli u inostranstvu i intelektualci visokog nivoa, na primer
pisci, dramatiåari, nauånici, ekonomisti, aktivisti protiv reÿima
i drugi koji su imali posebne odnose sa zemqama sa åvrstom valutom,
bili su tipiåni primeri prvobitnih imalaca dolara. Pogledajte dija-
gram ¢¡¡¡.
Znamo da su postojale ne samo tajne politiåke antisistemske ak-
tivnosti i u kapitalistiåkim i u komunistiåkim zemqama, veã i da je
politiåka vlast svakog bloka finansijski pomagala sopstvene prijate-
Drÿavni trezor
Drÿavna banka
tok dolara
Zemqe s åvrstom valutom
tok dobiti
Crno trÿište
PEWEX
Z D
Dijagram ¢¡¡¡
71
qe u neprijateqskim zemqama. Sto dolara pomoãi komunistiåke zemqe

za agente u kapitalistiåkoj zemqi nisu bili posebno znaåajni za wiho-
ve aktivnosti; meðutim, ista suma pomoãi kapitalistiåke zemqe we-
nim agentima u komunistiåkoj zemqi mogla je imati veliki znaåaj za
wihove aktivnosti zbog crnog trÿišta povezanog s posebnim podsiste-
mom PEWEX koji je stvorio sam marksistiåko-lewinistiåki partijski
socijalizam.
LITERATURA
(1) I W A T A, Masayuki (1971). Hikaku Shakaishusi Keizai Ron (Uporedne socijali-

stiåke privrede), Nihonhyoron-sha, Tokio.
(2) I W A T A, Masayuki (1981). Shij¥ mekanizumu no kage no naka no shÇkensei kei-
kaku keizai (Centralnoplanska privreda u senci trÿišnog mehanizma), Kei-
zai Hy¥ron, januar 1981, Nihonhy¥ron-sha, Tokio.
(3) I W A T A, Masayuki (1983). Gendai Shakaishugi no Shinchihei (Novi vidici sa-
vremenog socijalizma), Nihonhy¥ron-sha, 1983, Tokio.
(4) I W A T A, Masayuki (1989). Peresutoroika to higashi y¥roppa (Perestrojka i is-
toåna Evropa), Heiwa Keizai, maj 1989, Heiwa Keizai Keikaku Kaigi, Tokio.
BELEŠKA O AUTORU
Prof. dr MASAJUKI IVATA
Prof. dr Masajuki Ivata spada u naji-

staknutije savremene japanske mislioce u obla-
sti društvenih nauka. Wegov nauåni doprinos
je prvenstveno u ekonomskim naukama. On se
nalazi u samom japanskom (i svetskom vrhu) u
disciplini koja nosi naziv Uporedni privred-
ni sistemi. Pionirskog karaktera je wegov rad
na tzv. Uporednim društvenim sistemima. Kao
polihistor, bogat idejama, uz to vrstan metodo-
log, on je zasnovao tu nauånu disciplinu.
Prof. Ivata je roðen 1938. u Tokiju. Di-
plomirao je na (elitnom) Tokijskom univerzi-
tetu 1963, a magistrirao na Hitocubaši univer-
zitetu (vodeãoj japanskoj visokoobrazovnoj usta-
novi za ekonomske nauke) 1969. godine. Godine
1970. zaposlio se u tokijskom Institutu za pri-
vrede u razvoju pri Ministarstvu meðunarodne
trgovine i privrede. 1977. godine je doktori-
rao na Hitocubaši univerzitetu. Od 1979. do
1984. bio je profesor Hokaido univerziteta, a od 1984. do 2004. profesor Ãiba
univerziteta. U periodu 1993—1995. i 1997—1999. ålan je Saveta Ãiba univer-
ziteta, 1996. bio je upravnik Odseka za ekonomske nauke Pravno-ekonomskog fa-
kulteta Ãiba univerziteta, a 1997. direktor Poslediplomske škole društvene
i humanistiåke nauke istog univerziteta. Godine 2004. penzionisan je na Ãiba
univerzitetu. Iste godine proglašen je poåasnim profesorom (professor emeri-
tus) Ãiba univerziteta. Godine 2004. Ðiba univerzitet je objavio Festschrift po-
72
sveãen prof. Masajukiju Ivati, povodom 65-godišwice roðewa. Od 2004. godi-

ne profesor je na Ekonomskom fakultetu Tokijskog meðunarodnog univerziteta.
Prof. Ivata je predsednik Japanskog udruÿewa za uporedne privredne si-
steme, ålan je Upravnog odbora i zamenik predsednika Japanskog udruÿewa za
izuåavawe privrednog i društvenog sistema. Takoðe je ålan Upravnog odbora
Japanskog udruÿewa za izuåavawe Rusije i Istoåne Evrope.
Govori srpski, poqski, engleski, sluÿi se nemaåkim i ruskim.
Napisao je desetak kwiga i nekoliko desetina ålanaka objavqenih u åaso-
pisima.
Na japanskom je objavio sledeãe kwige: Komparativna analiza socijali-
stiåkih privreda, 1971; Privreda i društvo Istoåne Evrope (tom 1. Jugoslavija
i Bugarska), 1971; Radniåko samoupravqawe, 1974, Ekonomski sistemi socijali-
zma, 1975; Ekonomski sistemi, tom 4 (urednik i autor): Savremeni socijalizam,
1979; Novi horizonti savremenog socijalizma, 1983; Ekonomska situacija u SSSR-u
i Istoånoj Evropi (urednik i autor), 1983; Socijalizam obiånih qudi, 1985; Sa-
vremeni socijalizam — logika nastajawa i raspadawa, 1993; Jugoslavija — sudar
istorija i sukob civilizacija, 1999; Reforma sistema u Japanu — ideja i koncep-
cija novog modela (urednik i autor), 1999; Medijska predstava o multinacional-
nom ratu u Jugoslaviji — avantura nauånika, 1999; Raspad socijalizma i multi-
nacionalni rat — ogled o megahaosu na kraju veka, 2003.
Pomenuãemo i neke radove prof. Ivate objavqene na stranim jezicima:
Comments on Professor Pajestka's Paper: Institutional Change for the Future — Socia-
list Experience and the New Horizons, Economic Journal of Chiba University, Vol. 5,
1990, No. 1, pp. 1—21; The End of Contemporary Socialism. The Transforming Socia-
list Systems — Their Future and Global Impact, Yomiuri Research Institute. The Yomi-
uri Shimbun, 1990. pp. 79—90; Socialism in General Crisis, Economic Journal of Chi-
ba University, Vol. 7, No. 2, 1992, pp. 1—23: The Planned Economy's Failure and the
Shift to Capitalism. Japan Review of International Affairs, Fall 1993. pp. 316—336;
Slom planske privrede i povratak na kapitalizam, Ekonomika, Beograd, 11—12, pp.
8—13; Historical Meaning of Party Socialism and Logic of Collapse Inherent in Plan-
ned Economy, Economic Journal of Chiba University, Vol. 19, No. 3, 2004, pp. 1—32.
Prof. Ivata ima vrlo istaknutu ulogu u japanskoj visokoškolskoj nastavi
i u obrazovawu nauånog podmlatka. Svoje bogato iskustvo s ovog podruåja sumi-
rao je u radu: Zadaci i pravci razvoja doktorskih studija u oblasti humanitar-
nih nauka u Japanu — Spajawe starih, sredwih i mladih snaga, u kwizi: Tendencije
u nauånim istraÿivawima i univerzitet u Japanu, 1999.
Prof. Ivata povremeno i prevodi sa stranih jezika: od 1966. do 1997. go-
dine preveo je na japanski šest kwiga s poqskog, srpskog i nemaåkog jezika.
Novembra 2006. izabran je za dopisnog ålana SANU.
Preveo sa engleskog
prof. dr Predrag Novakov
73
HISTORICAL MEANING OF PARTY SOCIALISM AND THE LOGIC

OF FAILURE INHERENT IN PLANNED ECONOMY
by
Masayuki Iwata
Summary
The paper consists of three parts. The first part discusses the socialist thought and
practice, the second the theory of crisis in the economy with centralized planning, and
at the end the author analyses the role of dollar black market in the planned economy
in Poland.
The first part has the following structure: Four methodological fields of research;
Socio-experimental cycles; Consumed legitimacy; Anorganic dictatorship versus the or-
ganic dictatorship; MPC triangle (market — plan — compromise) as the 20th century he-
ritage.
The second part investigates the conditions for the balance in planned economy,
functional and non-functional processes in planned economy and finally the failure of
planned economy.
The third part discusses the issue of the relation between the black market course
of dollar and the balance levels of domestic (in this case — Polish) planned prices.
UDC 343.9(497.11)
Milovan M. Mitroviã
DRUŠTVENI KORENI KRIMINALITETA

U SRBIJI1
SAŸETAK: Ovaj rad se sastoji iz dva dela. U prvom delu se na teo-

rijsko-hipotetiåki naåin razmatraju društvena dezorganizacija, sukobi i
kriminalitet, a u drugom neki posebni problemi vezani za korupciju i
organizovani kriminal u Srbiji.
U prvom delu obrazlaÿe se hipoteza da su društveni sukobi (rat,
spoqne sankcije i slom reÿima) doveli do duboke krize i razarawa (dez-
organizacije) srpskog društva, koji su neposredno uticali na nagli po-
rast svih oblika kriminaliteta u Srbiji. Polazeãi od stava da krimina-
litet ima osobine totalnog socijalnog fenomena i da ima više svojih li-
ca i naliåja, autor razlikuje tri sociološki najznaåajnija društvena ko-
rena i oblika kriminaliteta u Srbiji: sistemski, anomijski i tranzicij-
ski.
U drugom delu posebno se razmatra korupcija kao oblik sistemskog i
tranzicijskog kriminaliteta i kao kiåma organizovanog kriminala u Sr-
biji. Autor smatra da najdubqi uzroci korupcije vuku svoje korene iz sta-
rog socijalistiåkog sistema i novijih tranzicijskih reÿima u kojima jav-
nim dobrima (drÿavnom i društvenom svojinom), obiåno po svom nahoðe-
wu, raspolaÿu moãni pojedinci i privilegovane grupe. U tom smislu se
zakquåuje da su i korupcija i organizovani kriminalitet u Srbiji, sa jed-
ne strane, posledica rata, raspada socijalistiåkog sistema i nasleðe biv-
šeg reÿima, a sa druge, posledica interesnih blokada u izgraðivawu no-
vih i efikasnijih institucija društvene kontrole i regularnih mehani-
zama modernog razvoja i u tom smislu su novonastali tranzicijski feno-
men nedovršenog demokratskog sistema. Zato se istiåe da su reformisane
i ojaåane javne ustanove jedina ozbiqna i efikasna prepreka korupciji i
svim drugim oblicima organizovanog kriminaliteta. Reforme bi u prvom
redu podrazumevale povlaåewe drÿave iz neposrednog administrativnog
upravqawa privrednim poslovima, uz wihovo prepuštawe pravno ureðe-
nom trÿištu. Jaåawe javnih ustanova znaåilo bi da minimalne drÿavne
funkcije budu efikasnije, a sve druge ustanove da dobiju, sa jedne strane,
1 Ovaj rad je uvodni deo projekta „Stawe kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva
reagovawa" koji se radi na Pravnom fakultetu u Beogradu (evidencioni br. 149033D) a
finansira ga Ministarstvo nauke i zaštite ÿivotne sredine Vlade Republike Srbije.
114
realna sredstva i mehanizme za vršewe svojih ovlašãewa, a sa druge, da i

same budu pod javnom kontrolom svoga rada koji mora da bude mnogo „pro-
zirniji" nego što je danas.
KQUÅNE REÅI: društveni sukobi, kriminalitet, korupcija, orga-
nizovani kriminal.
1. DRUŠTVENA DEZORGANIZACIJA,
SUKOBI I KRIMINALITET U SRBIJI
Kriminalitet je pojam koji obuhvata åitav spektar kriminalnog

delovawa i ponašawa pojedinaca i organizovanih grupa u nekom kon-
kretnom društvu. Kriminal je, pak, socijalno najteÿa devijacija koja
se, po pravilu, ispoqava kao zloåinaåko kršewe pisanih zakona i le-
galnog poretka. Nijedno celovito sociološko istraÿivawe krimina-
liteta ne moÿe da zaobiðe nekoliko osnovnih teorijskih i s wima po-
vezanih praktiånih pitawa, kao što su: (1) pitawe o društvenim uzro-
cima, (2) o oblicima ispoqavawa, (3) o naåinima suzbijawa i (4) o sa-
nirawu posledica kriminalnog delovawa i ponašawa pojedinaca i or-
ganizovanih grupa. Jedna razvijena sociološka teorija kriminaliteta
treba da omoguãi racionalne i realne odgovore na svako od postavqe-
nih pitawa.
Kad se u nekom društvu raširi kriminalno ponašawe pojedinaca
i organizovanih grupa neposredno je ugroÿeno funkcionisawe svih va-
ÿnijih društvenih institucija, te je kriminalitet znaåajan åinilac i
najtipiåniji pokazateq društvene dezorganizacije. Pošto vaÿi i obr-
nuto, da dezorganizacija nekog društvenog sistema predstavqa najpo-
godnije tlo za bujawe kriminaliteta, wegovo sociološko prouåavawe
najåešãe se odvija u okviru neke varijante teorije društvene dezorga-
nizacije.
Kao najširi i u osnovi funkcionalistiåki konceptualni okvir,
opšta teorija društvene dezorganizacije operativno se razgrawava pre-
ma osnovnim åiniocima i uslovima koji u svom sadejstvu prouzrokuju
dezorganizaciju nekog konkretnog društva. U tom pogledu naroåito su
znaåajni uslovi, åinioci i uzroci normativne dezorganizacije, koji
neposredno blokiraju ili razaraju glavne mehanizme društvene kontro-
le. Pošto društveni sukobi prethode svakoj dezorganizaciji društva i
razarawu društvenih institucija, a redovno ih i prate, sa teorijom
društvene dezorganizacije povezana je i teorija društvenih sukoba kao
relevantna teorijska osnova za sociološko prouåavawe naraslog kri-
minaliteta u nekom konkretnom društvu.
Društvo u kojem se razbuktavaju sukobi obiåno se dezorganizuje i
tako što se u wemu masovno krše zakoni i cveta kriminal. To što
kriminalci pored zakona krše i sva druga društvena pravila, ne is-
kquåuje moguãnost da kriminalne grupe imaju neku svoju kriminalnu sub-
kulturu i kontrakulturu u kojoj vaÿi nekakav interni kriminalni ko-
deks kojeg se kriminalci, ponekad, veoma strogo pridrÿavaju. Strogost
unutargrupnih kriminalnih normi nalaÿe jaka potreba da se obezbedi
115
zatvorenost kriminalne grupe, interesna solidarnost ålanova i akcio-

na sposobnost nekog kriminalnog klana („zemunskog", „suråinskog" ili
kakvog drugog na primer). Zato su interne grupne sankcije za prekrši-
oce kriminalnog kodeksa po pravilu surovije od spoqnih sistemskih
sankcija oficijelnih institucija. O ovim åiwenicama moraju da vode
raåuna oficijelni organi društvenog gowewa kriminalaca — da bi
došli u priliku da, koristeãi wihove „unutarwe slabosti" poneku
kriminalnu grupu razbiju i preseku wene kriminalne akcije. Na sli-
åan naåin i organizovane kriminalne grupe koriste dezorganizaciju i
unutarwe slabosti oficijelnih organa društvene kontrole i organa
gowewa kriminalaca.
Razvijajuãi teoriju društvenih sukoba Luis Kozer (Lewis Coser) is-
tiåe da je socijalni konflikt „borba za ostvarivawe vrednosti i sta-
tusa koji nedostaje" koja se vodi izmeðu grupa i meðu pojedincima u
grupama, kad god oni imaju meðusobno opreåne interese i vrednosti.
Društveni sukobi izazivaju dezorganizaciju društva tako što sukobqe-
ni akteri ruše ranije uspostavqeni poredak društvenih odnosa i pre-
ma snazi svoga interesa stvaraju novi, kojem su prinuðeni da se prila-
goðavaju oni koji su slabiji. Kad god se pojaåaju društveni sukobi na-
stupa veãa ili mawa dezorganizacija ustanovqenog društvenog poretka,
i obrnuto. Dezorganizacija društva i društveni sukobi uzajamno se
uslovqavaju i manifestuju na više naåina:
1. ugroÿavawem i preraspodelom svih vaÿnijih društvenih uloga;
2. pojaåavawem borbe oko društvenih statusa pojedinaca i grupa;
3. razarawem ustanovqenog sistema vrednosti;
4. dovoðewem u pitawe uobiåajenih društvenih normi i
5. blokirawem glavnih mehanizama društvene kontrole.
U sociologiji je uobiåajeno razlikovawe spoqnih i unutarwih
društvenih sukoba, prema obliku wihovog ispoqavawa, ali se prema
karakteru åinilaca koji ih izazivaju razlikuju ekonomski, politiåki i
kulturni sukobi. Sociološki je najopravdanije svaki socijalni feno-
men razmatrati sintetiåkim metodološkim postupkom kroz model koji
omoguãuje analitiåko povezivawe veãeg broja razliåitih uslova i uzro-
ka koji zdruÿeno deluju u raznim konkretnim modalitetima. To znaåi
da svaki vaÿniji ekonomski konflikt uvek ima neki svoj politiåki re-
fleks, da politiåki sukobi obiåno nisu bez ekonomskih razloga i mo-
tiva, a ni kulturni konflikt nikad nije samo kulturni. Zato se nije-
dan vaÿniji društveni fenomen ne moÿe celovito objasniti u jednoj
teorijsko-metodološkoj ravni niti se bilo koji krupniji socijalni
problem moÿe efikasno rešiti samo jednom vrstom praktiånih mera.
Zato i kriminalitet u Srbiji ima osobine totalnog socijalnog feno-
mena koji ima više svojih lica i naliåja.
Imajuãi reåeno u vidu, kriminalitet u Srbiji je, sa jedne strane
sistemski, sa druge je anomijski, a sa treãe je tranzicijski. Kumulativno
dejstvo razliåitih åinilaca izrazite kriminalizacije aktuelnog srp-
116
skog društva ogleda se, sa jedne strane u sloÿenom spektru kriminali-

teta, a sa druge, u dubokim korenima nekih vidova kriminala u Srbiji.
Sistemska devijacija nije personalni nego strukturni društveni
fenomen i strateško-razvojni društveni problem. To znaåi da ona ni-
je prolazna pojava povezana sa liånim svojstvima pojedinaca, veã izvi-
re iz „konstrukcijske greške" u primeni temeqnih pravila neke dru-
štvene organizacije. Tipiåne sistemske devijacije izviru iz nesagla-
snosti osnovnih ciqeva i glavnih naåina i sredstva wihovog ostvari-
vawa u okviru neke formalno organizovane i institucionalizovane
strukture delovawa i ponašawa. Tipiåni primeri su oni kada se nele-
galni privatni interesi ostvaruju pomoãu javnih institucija, ali i
kada se javno proklamovani i društveno verifikovani ciqevi ostvaru-
ju neformalnim aranÿmanima javnih institucija sa problematiånim
privatnim licima. U tom smislu korupcija je tipiåna sistemska devi-
jacija.
Poznato je, recimo, da je u socijalistiåkim sistemima korupcija
bila latentna strukturno-funkcionalna pratiqa drÿavne (društvene)
svojine, politiåkog monopola i neautonomnog prava. U takvom sistem-
skom okruÿewu svaka finansijska transakcija izmeãu partnera iz dr-
ÿavnog i privatnog sektora bila je podloÿna nekom vidu korupcije. S
druge strane, represivni karakter socijalistiåkog sistema kao takvog,
predstavqao je branu svim oblicima kriminaliteta koji se mogu suzbi-
jati rigoroznom policijskom kontrolom i oštrim represivnim merama
drugih drÿavnih organa.
Sa urušavawem socijalistiåkih sistema stvaraju se pogodni uslo-
vi za tzv. tranzicijski kriminal. Kampawska transformacija drÿavnog
(društvenog) vlasništva u privatno predstavqa epohalnu priliku za
nepojmqivo brzo i ogromno bogaãewe onih koji imaju politiåki mono-
pol u bivšim socijalistiåkim društvima. Veliki novac i neefikasno
pravosuðe, sa svoje strane, pogoduju ne samo bujawu korupcije, nego i
otvorenom pqaåkawu javnih (prirodnih i društvenih) dobara. Poli-
tiåka pluralizacija legalizuje ranije latentne partijske frakcije koje
se transformišu u meðusobno sukobqene i kriminogene interesne kla-
nove åija se moã meri koliåinom opqaåkanog novca i stepenom uticaja
na drÿavne organe. To neposredno dovodi do raspada i fragmentacije
represivnog sistema, što u uslovima masovne nezaposlenosti i osiro-
mašewa, ideološke pometenosti i rastuãeg socijalnog beznaða širom
otvara vrata za sve konvencionalne vidove kriminala. Globalna posle-
dica ovakve tranzicijske anomije jeste i opšta socijalna nesigurnost
zbog koje se kod najširih socijalnih slojeva u tranzicijskim društvi-
ma javqa neka vrsta „nostalgije" za „dobrim starim vremenima" u koji-
ma je za wih postojala kakva-takva ÿivotna izvesnost, a za neke i sa-
svim prihvatqiva perspektiva.
U Srbiji kao i u drugim bivšim socijalistiåkim zemqama ili re-
publikama bivše Jugoslavije, na prirodu i obim kriminaliteta utica-
li su svi navedeni sistemski i mnogi tranzicijski åinioci, ali su
ratne okolnosti neposredno prouzrokovale anomijski društveni ambi-
117
jent u kojem je svekoliko „cveãe zla" masovno procvetalo i skoro odmah

poåelo da daje i svoje otrovne plodove. Duboka i široka kriminaliza-
cija društvenog ÿivota u Srbiji samo je jedan karakteristiåan feno-
men koji je nastupio i nakon posledweg rata.
Gledano iz današwe srpske posleratne perspektive, nekadašwa
zapaÿawa Dragoquba Jovanoviãa (1895—1977) o našem odnosu prema ra-
tu i uticajima åestog ratovawa na obiåaje, javni moral, kulturne obra-
sce i socijalni mentalitet srpskog naroda uopšte, åine se kao sasvim
aktuelna teorijsko-hipotetiåka osnova za objašwavawe, a naroåito za
razumevawe svekolikih posrnuãa u savremenom srpskom društvu, pa i
wegove današwe kriminalizacije. Iznoseãi svoje kritiåko viðewe po-
sledica još Prvog svetskog rata, Jovanoviã ukazuje kako ratni meteÿi
stvaraju priliku da se odluåni i beskrupulozni, energiåni i lukavi
probiju na sve naåine u same vrhove društvene hijerarhije. U ratu se,
kaÿe Jovanoviã, „troše rezerve plemenite voqe, a razvija se voqa ru-
šilaåka… Posle ratnih orgija dolazile su orgije poslovne. Jedne i
druge su pratile åulna uÿivawa, kao da donesu naknadu za pretrpqeni
strah, da uãutkaju savesti, da umawe traume izazvane rizicima, straho-
vima i samim zloåinima" (1970, 30). Kao da analizira naše današwe
posleratne neprilike D. Jovanoviã piše: „Iz modernog rata niko se
ne vraãa kakav je otišao; ko ne pogine ostaje doÿivotni invalid, tele-
sno ili duševno. Posle ratova teško se uåvršãuju demokratije, a naro-
di dospevaju u ruke mangupa koji se proglašavaju za mesije, elitu i he-
gemone. Inflacija uništava novac, ubija voqu za štedwom i radom,
jedne bogati a druge siromaši, razara moral jer goni qude da se 'snala-
ze' i na nepošten naåin. Javqaju se skorojeviãi, 'ratni bogataši' i
'borci' koji naglo prodiru u vrhove i srozavaju opšti ukus, sniÿavaju
duhovni nivo, a od mita i korupcije stvaraju 'normalnu' praksu" (1970,
s. 63).
Socijalna fenomenologija posledweg rata koji nas je zahvatio uka-
zuje da je on u srpskom društvu morao da ima (i još ãe imati) veoma te-
ške i raznovrsne posledice. Pre svega, radi se o izgubqenom ratu u
koji je Srbija uvuåena perfidnom diplomatskom igrom spoqwih i unu-
tarwih protivnika i pogrešnom strategijom i neadekvatnom taktikom
svojih politiåkih elita. Iako u suštini meðunacionalni, i posledwi
rat je kod nas poprimio ideološko-politiåke crte graðanskog rata, a
vremenski se poklopio sa raspadom jednog politiåkog sistema (socija-
listiåkog) i sa slomom globalnog sistema bipolarne vojne ravnoteÿe u
svetu. Tako nepovoqan sklop spoqwih neprilika i unutarwih nespora-
zuma, ideološke zbrke i politiåke neodgovornosti srpskih strateških
elita, nije se nijednom bio stekao u novijoj istoriji kao u posledwim
decenijama 20. veka. Skoro da nije postojao za Srbe nepovoqniji isto-
rijski i politiåki kontekst u kojem su smeli da nasednu na ratne pro-
vokacije onih sa kojima su ÿiveli u loše ureðenoj drÿavi kojoj je isti-
cao „rok upotrebe", jer su je bili otpisali svi koji su je nekad stvara-
li — a pre svih velike svetske sile.
Posledice pogrešne nacionalne strategije (a naroåito taktike)
ogledaju se u tome što je Srbija, kao nijedna druga zemqa u tzv. tranzi-
118
ciji, åitavu jednu deceniju bila izloÿena u savremenom svetu neviðe-

nom sadejstvu spoqnih i unutarwih åinilaca razarawa i uništavawa
jedne suverene drÿave, naroda koji u woj ÿivi i društva onakvog kakvo
je u woj ranije postojalo. Za ilustraciju tog sadejstva svih moguãih „si-
la zla" koje su Srbiju u posledwoj deceniji 20. veka zadesile navodim
jednu tipologiju koja se åini kao korisno analitiåko sredstvo za obja-
šwewe i razumevawe konkretne situacije. U woj se navode åetiri naj-
vaÿnije vrste sukoba i s wima povezanih oblika ugroÿavawa nekog dru-
štva i više vrsta pretwi koje uz takve oblike obiåno idu. Svi oni se
u sluåaju Srbije u nekom vidu javqaju, deluju kumulativno, jedni sa ne-
posrednim i aktuelnim, a drugi sa posrednim i odloÿenim dejstvom na
prilike u savremenom srpskom društvu — ukquåujuãi i naše neprili-
ke sa kriminalitetom:
1. spoqno i direktno ugroÿavawe (i pretwe — invazija, okupacija,
istrebqewe, sankcije, nuklearni rat);
2. spoqno i strukturno ugroÿavawe (i pretwe — embargo, ekonom-
ski rat, ekološko razarawe, globalne krize, siromaštvo, nerazvije-
nost, nejednakost);
3. unutrašwe i direktno ugroÿavawe (i pretwe — drÿavni i liåni
terorizam, izazivawe ratova, graðanski rat, tlaåewe mawina);
4. unutrašwe i strukturno ugroÿavawe (i pretwe — otuðewe, ras-
pad društva, mafija, korupcija, crno trÿište, bezakowe, droga).2
Pada u oåi da je srpsko društvo u posledwoj deceniji 20. veka bi-
lo neposredno ugroÿeno na sve navedene naåine. Dakle, na sve moguãe
naåine i sa svih moguãih strana. Što bi se na uobiåajeni naåin reklo
— nema tog zla koje nas nije zadesilo. Jedna potpuna sociološka tipo-
logija, koja u svom apstraktnom obliku treba da obuhvati sve logiåke
moguãnosti, empirijski je u celini „pokrivena" samo u jednom kon-
kretnom sluåaju, u sluåaju srpskog društva. Uslovno reåeno, åak ni
„nuklearni rat" kao najteÿa vrsta spoqne i direktne pretwe nije nas
zaobišao, jer su 1999. na Srbiju padale i bombe sa „osiromašenim"
uranijumom. Pritom je jedan deo Srbije na neodreðeno vreme i okupi-
ran, sa tendencijom da u meðuvremenu bude amputiran. To se nijednoj
evropskoj zemqi u skorije vreme nije desilo.
U kakvim neprilikama je srpsko društvo doåekalo kraj 20. veka i
poåetak treãeg milenijuma svedoåi mnoštvo åiwenica. Kao ilustracija
razmera društvenog urušavawa Srbije mogu da posluÿe sledeãi stati-
stiåki pokazateqi, veãinom preuzeti iz „Bele kwige Miloševiãeve
vlade" (G-17+, 2000):
— Skoro 900.000 izbeglica pristiglo je u Srbiju iz ratom zahvaãe-
nih podruåja (oko 650.000 iz Hrvatske i Bosne i oko 250.000 sa Kosova).
— U Srbiji bez Kosova i Metohije je od 1992. konstantno negati-
van prirodni priraštaj stanovništva sa stopom i do —3 (1998); u od-
2 Planovi za alternativnu odbranu, Internet-separat Transnational Fondation for Pea-

ce and Future Research, Lund (Sweden), 15. maj 2000, c. 1.
119
nosu na 1987. godinu za jednu åetvrtinu mawe sklopqenih brakova; na

10 mlaðih od 19 godina dolazi åak 9 osoba preko 60 godina.
— Zdravqe qudi je jako narušeno te smo zemqa u vrhu evropske li-
ste po stopi obolevawa i umirawa od malignih i kardiovaskularnih
bolesti.
— Društveni proizvod Srbije pada sa 100 poena 1987. godine na
40 poena 1993; krajem devedesetih u Srbiji se gradilo oko 10.000 stano-
va godišwe, što je åak pet puta mawe u odnosu na broj izgraðenih sta-
nova osamdesetih; spoqni dug drÿave godišwe raste za oko 750 milio-
na dolara, a dug drÿave po osnovu stare devizne štedwe graðana je veãi
od 7 milijardi nemaåkih maraka 1999; u decembru 1993. godine društve-
ni proizvod po stanovniku u Srbiji je bio oko 1.500 dolara, sa proseå-
nom platom od 21 DM.
— U januaru 1994. po intenzitetu meseåne inflacije bili smo pr-
va zemqa u svetu; tog meseca dnevni rast cena bio je preko 60% (ili 2%
na sat); izdata je novåanica od najveãe nominalne vrednosti 500.000.000.000
(sa likom J. Jovanoviãa Zmaja); tokom hiperinflacije svakog meseca
emitovane su u proseku 4 nove novåanice, a bili smo treãi u svetu po
ukupnom trajawu hiperinflacije od 24 meseca.
— U 1999. godini procewena stopa nezaposlenosti bila je oko
32%, što znaåi da je svaki treãi radno sposoban bio nezaposlen; kra-
jem osamdesetih odnos zaposlenih i penzionera je 3:1, da bi taj odnos
pao na oko 1,7 zaposlenih na jednog penzionera krajem devedesetih.
— Evidentan je porast ukupnog kriminaliteta u zemqi; SR Jugo-
slavija je postala najgore plasirana evropska zemqa po indeksu korup-
cije (na osnovu istraÿivawa organizacije Transparency International, u
grupi sa Kenijom i Paragvajem i indeksom korupcije 2, na skali od 0
koja obeleÿava maksimum do 10 sa minimumom korupcije); naglo je po-
rastao ukupan broj ubistava i samoubistava (naroåito od 1990—1995), a
znatno je porastao i broj prijavqenih i optuÿenih maloletnih lica za
kriviåna dela protiv ÿivota i tela.
— Procewena šteta od NATO bombardovawa 1999. iznosila je 29.608,5
miliona dolara. U ovo nisu uraåunate štete na Kosovu i Metohiji ni-
ti su raåunate u principu nemerqive štete nanete prirodnim bogat-
stvima (zagaðivawem ÿivotne sredine) i kulturno-istorijskim dobrima.
Jedan drugi presek socio-ekonomskog stawa u Srbiji koji je napra-
vqen 1994. (P o š a r a c i drugi, 1995) ukazuje na podatke da åak 44,2%
qudi u Srbiji nije imalo dovoqno za hranu (85% takvih ÿivelo je u
gradovima). Åak polovina porodica sa decom ispod 18 godina nije mo-
gla svojoj deci da obezbedi adekvatnu ishranu. Izrazito siromašewe
ogromne veãine pratilo je istovremeno enormno bogaãewe mawine od
1% do 3% ukupne populacije.
Sociološka studija Mladena Laziãa i saradnika (Razarawe dru-
štva, 1994) uraðena na osnovu ankete iz 1993. sadrÿi procenu (Danila
Mrkšiãa) da je tada preko polovine populacije u Srbiji preÿivqavalo
ispod linije siromaštva. Uz sve to åak 16% domaãinstava u Beogradu je
bilo primilo na duÿe ili na kraãe vreme izbeglice, s tim što se taj
120
broj nakon masovnog etniåkog åišãewa Srba iz Hrvatske u leto 1995.

znatno poveãao i u Beogradu i u celoj Srbiji (a naroåito u Vojvodini).
Opisano stawe se od 2000. godine od prestanka rata i nakon poli-
tiåkih promena reÿima u Srbijim u mnogome mewa (B o g i ã e v i ã,
M i j a t r v i ã i drugi, 2003). Uspostavqawe makroekonomske stabilno-
sti 2001—2002. godine omoguãilo je zaustavqawe daqeg siromašewa,
rast društvenog bruto proizvoda i poboqšawe proseånog ÿivotnog
standarda graðana. Društveni bruto proizvod je u 2001. porastao za
5,5%, a 2002. za 4%; indeks siromaštva je 1995. bio oko 30%, 2000. je
åak 36,5%, da bi 2002. pao na 14,5% (Strategija za smawewe siroma-
štva, 2003). Meðutim, poboqšawe nije bilo ni pribliÿno onako kako
je masa nezadovoqnih oåekivala. Mnoge negativne tendencije iz pret-
hodnog perioda samo su ublaÿene, a neke se nastavqaju i daqe po zabri-
wavajuãim trendovima. Rat je prestao i neke izbeglice su se vratile
svojim kuãama ili razišle po svetu, ali i daqe ih je u Srbiji nekoli-
ko stotina hiqada, toliko da ona sama nije u stawu da ih na qudski
pristojan naåin zbrine.
Neki makroekonomski pokazateqi u Srbiji (bez Kosova i Metohi-
je) u periodu od 2000. do 2004. popravqaju se, a neki pogoršavaju (Ð u -
k i ã, 2005: 51—77):
— Društveni bruto proizvod porastao je za 22%, a industrijska
proizvodwa za 5,4%, ali je ukupna ekonomska aktivnost Srbije (i Crne
Gore) u 2004. bila na nivou od oko 54% u odnosu na 1989.
— Proseåna nominalna neto plata u dinarima porasla je sa 2.698
na 14.128 ili u evrima sa 45 na 191, a realni rast bio je 87%. Dok je za
minimalnu potrošaåku korpu 2000. godine trebalo izdvojiti 2,36 pro-
seånih zarada, veã sredinom 2003. jedna proseåna zarada je bila dovoq-
na za jednu minimalnu potrošaåku korpu, a kasnije je neznatno prema-
šuje.
— S druge strane, za isto vreme poveãala se nezaposlenost. Broj
zaposlenih je sredinom 2005. pao ispod 2 miliona, a broj nezaposlenih
se popeo na blizu milion (984.000), što odgovara stopi nezaposlenosti
od oko 28%.
— Naroåito zabriwava vrtoglavi rast trgovinskog deficita sa
inostranstvom, koji je u Srbiji poveãan za åetiri puta (sa 1,8 na 7,4
milijarde dolara) ili kumulativno u periodu 2000—2004. oko 18 mili-
jardi evra — što je po vrednosti pribliÿno jednako jednom godišwem
bruto proizvodu. Ovo pokazuje da se u Srbiji i daqe mnogo više troši
nego što se proizvodi, što je dugoroåno veoma opasna tendencija.
— Predstojeãa reforma javnog sektora znatno ãe uveãati broj neza-
poslenih. Ona ãe sigurno predstavqati veliki egzistencijalni pro-
blem za one koji ostaju bez posla, a mogla bi da bude i novo veliko po-
litiåko iskušewe za reformiste (ukoliko se ne bi obezbedile inve-
sticije koje bi bile dovoqne da koliko-toliko apsorbuju viškove radne
snage, što je, inaåe, u postojeãim uslovima malo verovatno).
— Procewuje se da je u Srbiji krajem 2004. oko 4 miliona qudi
bilo na neki naåin egzistencijalno ugroÿeno, mada su i meðu wima ve-
121
like razlike: oko milion qudi je na granici siromaštva; oko 800 hi-
qada je ispod te linije (preÿivqava sa mawe od 5 hiqada dinara meseå-
no) i u tom pogledu stawe je sliåno sa onim u Rumuniji, lošije nego u
Bugarskoj, a boqe samo od Albanije; oko milion lica je nezaposleno,
oko milion radi u „sivoj ekonomiji", oko 120.000 prima socijalnu po-
moã, oko 300.000 radi u firmama i ne prima platu, oko 100.000 je na tr-
ÿištu rada, a bili su u radnom odnosu. Neke od navedenih kategorija
se preklapaju, pa stawe verovatno nije onakvo kako se pesimistima åi-
ni, ali nije ni takvo da bi dalo za pravo optimistima. Ipak, u odnosu
na prethodno stawe u proseku je standard domaãinstava u Srbiji boqi
(proseåan porodiåni buxet je nešto preko 300 evra, pa se kao jedna od
stavki u porodiånom buxetu pojavquje i mala štedwa, ali ona ni pri-
bliÿno nije tolika da bi „pokrila" kod mnogih vrlo neoprezno uzima-
we potrošaåkih kredita).
Meðutim, zaustavqawe negativnih trendova, konsolidovawe glo-
balnog sistema, pa ni pokretawe nekih razvojnih procesa, sami po sebi
ne presecaju kanale kriminaliteta koji je nastao u uslovima ratnih su-
koba, sistemske dezorganizacije i tako stvorene društvene anomije. U
surovoj meðunarodnoj blokadi i prqavom ratu posejano „seme zla" daje
plodove koji dugoroåno truju neotporan organizam novostvorenog po-
sleratnog i postsocijalistiåkog srpskog društva. U tom pogledu poseb-
no je štetno dejstvo korupcije kao sistemske devijacije koja je kiåma
organizovanog kriminaliteta u Srbiji.
2. KORUPCIJA KAO KIÅMA ORGANIZOVANOG

KRIMINALITETA U SRBIJI
Korupcijom (corruptio — pokvarenost, potkupqivawe, podmiãivawe)

se obiåno naziva postupak podmiãivawa sluÿbene osobe od koje se zah-
teva da uz odreðenu proviziju, a u korist davaoca mita, uåini ono što
ne sme ili da ne uåini ono što po sluÿbenoj duÿnosti mora da åini:
da nekome pruÿi protivpravnu uslugu, omoguãi privilegiju, smawi ili
oprosti porez ili odreðenu kaznu. Korupcija je fenomen koji prati sva
društva u svim vremenima, a razlike su samo u stepenu i vrsti korup-
cije kojom su zahvaãena pojedina društva, uticajne društvene grupe ili
pojedinci. Korupcija kao društveni problem se pomiwe (i osuðuje) još
u Bibliji, a o woj pišu i govore antiåki (gråki i rimski) filozofi,
istoriåari, zakonodavci, politiåari i kwiÿevnici. Od tada pa do sa-
vremenog doba korupcija prati sve one koji imaju moã da odluåuju o dru-
gima, a pohlepni su u pribavqawu novca i kojekakvih drugih privile-
gija za sebe ili za svoje bliÿwe.
Kao i svaka druga društveno negativna i kaÿwiva pojava i korup-
cija ima svoju „tamnu brojku" koja je daleko veãa od onog što se vidi
kao „vrh velikog ledenog brega". Samo s vremena na vreme u javnost iz-
bijaju korupcionaške afere i u najrazvijenijim i pravno najureðenijim
zemqama. U društvima zahvaãenim krizom (ekonomskom, politiåkom i
122
moralnom) u kojima je i pravni sistem loš i neefikasan, korupcija je

svakodnevna i veoma raširena pojava koja takva društva prati skoro
kao neizbeÿna i zla sudbina. Korupcija je u tom smislu tipiåna si-
stemska devijacija, jer ona nastaje privilegovanim korišãewem pozi-
cije u sistemu od strane neke interesne grupe koja deluje sebi u korist,
a na štetu sistema kao celine.
Veã je navedeno da je u svim zemqama bivšeg socijalizma korupcija
postala oåigledna i naglo procvetala sa raspadom ideološki i poli-
cijski represivnog reÿima. Na wegovim ruševinama, skoro sa istom
brzinom s kojom se sistem urušio, izdiÿe se oligarhija prebogatih qu-
di — od istih onih koji su u ranijem sistemu bili premoãni, pa su
imali moguãnost i privilegiju da prvi zaposednu i za sebe i ålanove
svoje porodice prisvoje prirodna i nacionalna dobra (izvore nafte,
prirodnog gasa, zemqišta, infrastrukturne sisteme).
Ovaj najtipiåniji vid sistemske korupcije je u veãini tranzicij-
skih zemaqa skoro sasvim legalizovan. Tamo gde ovaj proces „naknadne"
ili „postsocijalistiåke koncentracije kapitala" još nije dovršen i
legalizovan, on se ubrzano nastavqa u istom pravcu. Wegovo glavno po-
gonsko gorivo je veã privatizovani kapital koji bez ozbiqnijih pre-
preka prodire u sve javne sluÿbe i ustanove (po pravilu da „novac vrti
gde burgija neãe").
I u Srbiji najdubqi uzroci korupcije vuku svoje korene iz prote-
klog socijalistiåkog reÿima u kojem su javnim dobrima (drÿavnom i
društvenom svojinom), obiåno po svom nahoðewu, raspolagali moãni
pojedinci i privilegovane grupe. Oduvek je društvena svojina razvla-
åena „kao Alajbegova slama", ali je trebalo samo da se javno proklamuje
wena privatizacija, pa da se stara politiåka oligarhija preobrati u
novu „lopovsku oligarhiju" (kleptokratiju). Pošto i u Srbiji danas
deluju skoro svi ranije navedeni åinioci koji pogoduju ukorewivawu i
bujawu korupcije, svi oni istovremeno podstiåu i organizovani kri-
minalitet. U tom smislu bi se moglo zakquåiti da su i korupcija i or-
ganizovani kriminalitet u Srbiji, sa jedne strane, posledica rata i
raspada starog institucionalnog sistema i nasleðe bivšeg reÿima, a
sa druge, posledica interesnih blokada u izgraðivawu novih i efika-
snijih institucija društvene kontrole i regularnih mehanizama mo-
dernog razvoja i u tom smislu novonastali tranzicijski fenomen nedo-
vršenog demokratskog sistema.
U Srbiji se sa navedenim sistemskim åiniocima korupcije udru-
ÿuju i specifiåni situacioni åinioci koji neposredno reprodukuju
organizovani kriminalitet. U okolnostima surove meðunaradne bloka-
de nuÿno je bilo da se strukturno i funkcionalno prekomponuje unu-
trašwi institucionalni sistem: policija je prvo bila prinuðena da
saraðuje sa kriminalcima, a zatim ih je sama organizovala; carinici
su tada dobili preporuku da saraðuju sa švercerima, a zatim su sami
poåeli da organizuju šverc. Svi su bili prinuðeni da jedno misle,
drugo govore a treãe rade. U takvim okolnostima zakoni su i za one koji
ih pišu i za one koji bi trebalo da ih primewuju samo „mrtvo slovo na
123
papiru". Oni se otvoreno i grubo krše ili se zamewuju „korisnim

malverzacijama", pa se sudstvo potpuno delegitimiše i pravosudni si-
stem u celini obesmišqava. U takvim okolnostima privreda defini-
tivno potpada pod uticaj organizovane korupcije, koja zahvata i sve
druge oblasti društvenog ÿivota — politiku, zdravstvo, obrazovawe.
Najopasnija posledica tako stvorene društvene anomije jeste otvo-
rena sprega i pogubna simbioza normalnih i patoloških pojava — kad
je izgledalo da svi saraðuju na istom („patriotskom") poslu. Pomešani
su kriterijumi dobra i zla, stvorena je vrednosno-normativna zbrka i
niko više nije bio u stawu niti je imao motiv da se sam bori protiv
udruÿenih snaga korupcije i wenih protagonista, protiv interesnog
saveza neodgovorne vlasti i organizovanih kriminalaca. Zato je stawe
društvene anomije raj za kleptokratiju, koja uvek najuspešnije „lovi u
mutnom".
Tako je u Srbiji stvorena zloåinaåka korporacija u obliku organi-
zovanog kriminaliteta. Pojam „organizovani kriminalitet" nosi neke
znaåewske kontroverze, a u kriminologiji se definiše na veoma raz-
liåite naåine (I g w a t o v i ã, 1998: 13—30). Ne ulazeãi u razlika koje
postoje meðu kriminolozima, za sociološku analizu je najpogodnije
shvatawe organizovanog kriminaliteta kao profesionalnog kriminala,
odnosno kao kontinuirane i nezakonite privredne delatnosti organi-
zovanih grupa kojima je kriminalno delovawe postalo glavno ÿivotno
zanimawe.
Slobodan Vukoviã u svojoj studiji Korupcija i vladavina prava (2003),
napisanoj na osnovu empirijskog sociološkog istraÿivawa sprovede-
nog na uzorku od 327 privatnih preduzetnika u Srbiji 2001. godine po-
kazuje široku raširenost korupcije u Srbiji. Veãina privatnih pred-
uzetnika u Srbiji (52,3%) izjavquje da unapred zna (uvek, obiåno i åe-
sto) koliko za koju uslugu javnih sluÿbenika moraju da plate: prilikom
registracije firme, za uvozno-izvozne dozvole, sanitarnim, komunal-
nim ili poreskim inspektorima, lokalnim sluÿbama za izdavawe do-
zvola za rad, za gradwu stalnih ili privremenih stambenih ili po-
slovnih objekata na atraktivnim gradskim zonama, za odobravawe po-
voqnijih kredita, a pogotovo na carini. Pokazalo se da je korupcija
raširenija tamo gde su pravne procedure komplikovanije, gde je drÿav-
na birokratija brojna i neefikasna, gde su zakoni konfuzni, a javna
kontrola oteÿana. Tada je za privilegovanu uslugu obiåno potrebno
podmititi više od jednog javnog sluÿbenika ili više od jednog puta,
pa ni u tom sluåaju davalac mita nije siguran da ãe plaãenu uslugu do-
biti (s. 106). Srbija u ovom pogledu nije nikakav izuzetak u odnosu na
okolne zemqe iako je bila više od bilo koje od wih izloÿena traumama
rata i spoqnih sankcija. Podloÿnost korupciji svih zemaqa u našem
regionu je velika. Korupcija je merena indeksom od 0 (najveãa) do 10
(najmawa) a bila je 2000. godine sledeãa: u Rumuniji 4,4; Albaniji 4,3;
Hrvatskoj 3,4; Bosni i Hercegovini 3,3; Makedoniji 3,1; Bugarskoj 2,8;
Srbiji 2,8 i Crnoj Gori 2,7. (V u k o v i ã, 2003: s. 116).
124
Poseban vid korupcije je tzv. politiåka korupcija koja je naroåito

izraÿena u politiåki i pravno nestabilnim društvima i prelaznim
vremenima kakvo je vreme postsocijalistiåke tranzicije. Ova korupcija
se sastoji u nezakonitom i tajnom davawu provizije uticajnim pred-
stavnicima vlasti sa ciqem da se izdejstvuju zakoni ili politiåke od-
luke koje su u interesu davalaca provizije. Prema rezultatima studije
Svetske banke o stepenu politiåke korupcije Srbija i Crna Gora je
2004. godine bila na šestom mestu od 26. drÿava u tranziciji, sa in-
deksom korupcije od 2,2 na skali od 0 (najveãa korupcija) do 10 (bez ko-
rupcije). Zato je razumqivo što se u takvim društvima ukorenila ko-
rupcijska poslovna strategija koja se ciniåno formuliše sloganom:
„preko mita do profita".
Da bi se sistemski spreåavala korupcija, u Srbiji je do 2004. do-
neto nekoliko tzv. antikorupcijskih zakona (o javnim nabavkama, o fi-
nansirawu politiåkih stranaka, o spreåavawu sukoba interesa, o slo-
bodnom pristupu informacijama) ali se wihova dosledna primena sa
svih strana ometa. Grupa istraÿivaåa u okviru Centra za liberalno-de-
mokratske studije (CLDS) u Beogradu je sa tri svoje kwige na temeqima
empirijskih socioloških istarÿivawa obradila neke vaÿne oblike
korupcije kod nas: Korupcija u Srbiji (2001), Korupcija na carini (2002)
i Korupcija u pravosuðu (2004). Oni razlikuje tri opšta tipa korupcije:
— korupcija za ostvarivawe prava (podmiãivawe da bi se lakše i
brÿe došlo do legalnog);
— korupcija za kršewe prava (podmiãivawe da bi se izbegla kazna
za prekršaj zakona);
— korupcija za mewawe prava (za prilagoðavawe prava interesima
krupnih korupcionaša).
Profesionalna kriminalna delatnost po pravilu je oslowena na
sistemsku korupciju i na otvoreno ili prikriveno nasiqe, a funkcio-
nalno (i tajno) je povezana sa odreðenim društvenim profesijama koje
su formalno ovlašãene za weno suzbijawe. Tamo gde je organizovani
kriminalitet uhvatio dubqe korene skoro bez izuzetaka postoji intere-
sna i personalna sprega kriminalnih grupa i oficijelnih drÿavnih
organa koji bi trebalo da gone i kaÿwavaju kriminalce, a oni su se sa
wima udruÿili. Zato bi se odnos organizovanog kriminala i drÿavne
organizacije mogao da iskaÿe preko åesto korišãene ocene da i dobro
organizovane drÿave imaju svoje kriminalce, dok dobro organizovani
kriminalci imaju „svoje drÿave".
U organizovani kriminal se ubrajaju krijumåarewe i trgovina dro-
gom, velike kraðe, otmice, reketirawe, prawe prqavog novca, ali i or-
ganizovana prostitucija, trgovina qudima (ÿenama i decom), trgovina
opasnim materijama, oruÿjem, strateškim patentima i sliåno. Neke od
ovih kriminalnih aktivnosti su na granici legalnog (bankarskog i
drugog) poslovawa, ali su uvek nezakonite. Obiåno su povezane sa špi-
junaÿom, ali ponekad i sa sportom, politikom, ratovawem, turizmom i
drugim. Organizovani kriminal je skoro nevidqiv i u wegovom sluåaju
125
je najveãa tzv. tamna kriminalna brojka, koja je za sve oblike kriminala

vrlo velika. To znaåi da zvaniåna statistika uvek beleÿi znatno mawe
kriminalnih prestupa nego što ih je stvarno bilo, a organizovani
kriminal se najuspešnije skriva i zameãe trag organima društvene
kontrole, gowewa i kaÿwavawa.
Organizovani kriminal nema korene u siromaštvu nego u global-
noj društvenoj sistemskoj organizaciji ili dezorganizaciji i u tom
pogledu je sliåan i povezan sa nekim drugim tipovima kriminala koji
vrše kriminalci koji se regrutuju iz materijalno dobrostojeãih sred-
wih i viših slojeva i iz starije populacije. Takav je kriminal „belih
okovratnika" kojem pribegavaju oni koji vrše utaju poreza, prave neza-
konite transakcije sa hartijama od vrednosti, nezakonito trguju nekret-
ninama, pustaju u promet opasne materije, zloupotrebqavaju sluÿbene
poloÿaje. Taj kriminal je, takoðe, mawe vidqiv, organi gowewa i sta-
tistika ga teško registruju, ali on je društveno mnogo opasniji od vi-
dqivijeg kriminala marginalnih grupa (siromašnih i mladih). Ako ni
zbog åega drugog, po tome je društveno štetniji što se obiåno povezuje
sa krupnim kriminalom najmoãnijih i najviših slojeva — koji dru-
štvu i drÿavi nanosi i najveãu štetu. To je „elitni kriminal" ili
kriminal „povezanih lica" koja pripadaju sloju „uglednih" graðana. Je-
dan vid ove vrste kriminala oznaåava se kao „klijentizam" koji se sa-
stoji u tome što poznate javne liånosti nalaze neke druge qude (svoje
„klijente") koji se umesto wih bave onim unosnim poslovima koje vlast
u stvari „namešta" sama sebi. Sa ovim je povezan i korporacijski kri-
minal, koji je duboko ukorewen naroåito u tzv. tajkunskim korporacija-
ma koje su stvorene prqavim novcem i nelegalnim transakcijama novo-
bogataša.
U Srbiji je danas kquåno razvojno pitawe, koje ima prizvuk onog
sudbinskog biti ili ne biti, pitawe da li ãe oni koji se udruÿuju u
kraði javnih dobara i koji åine jednu opasnu lopovsku oligarhiju, nad-
jaåati one koji se tome protive gradeãi moderne društvene instituci-
je. Zato je danas Srbiji preko potrebna jedna nova politiåka koalicija,
„koalicija åasnih graðana" koja bi se odluåno pobunila protiv koali-
cije korumpiranih stranaka i svih drugih vidova korupcije. Meðutim,
otvoreno je pitawe da li se bilo kakva i bilo koja „koalicija åasnih
graðana" moÿe uspešno suprotstaviti organizovanoj snazi profesio-
nalnog kriminaliteta. Taånije, sasvim je izvesno da tako nešto samo
po sebi nije dovoqno jaka i efikasna prepreka organizovanom krimi-
nalu u Srbiji. S druge strane, moralo bi da postane belodano jasno da
su reformisane i ojaåane javne ustanove jedina ozbiqna i efikasna
prepreka korupciji i svim drugim oblicima organizovanog kriminali-
teta. Reforme bi u prvom redu podrazumevale povlaåewe drÿave iz ne-
posrednog administrativnog upravqawa privrednim poslovima, uz wi-
hovo prepuštawe pravno ureðenom trÿištu. Jaåawe javnih ustanova
znaåilo bi da minimalne drÿavne funkcije budu efikasnije, a sve dru-
ge javne ustanove da dobiju, sa jedne strane, realna sredstva i mehani-
126
zme za vršewe svojih ovlašãewa, a sa druge, da stalno budu pod javnom

kontrolom svoga rada koji mora biti što „prozirniji".
Paradoksalno je da spoqni åinioci, ponovo, imaju presudan uticaj
i na kriminalitet u Srbiji — ovog puta u suprotnom smeru od onog ka-
kav su imali prilikom uvoðewa meðunarodnih sankcija. To je još jedan
primer za opšte pravilo da je svaka „terapija" patoloških fenomena
nuÿno povezana sa wihovom „etiologijom". Ili je još jedan indikator
koji potvrðuje delotvornost teorije zavisnog razvoja poluperiferijskog
društva kao što je srpsko (umesto prokazane „teorije zavere" koja se,
takoðe, uporno potvrðuje i pored svih wenih horskih osporavawa — i
to, vaqda, zbog ranije sliånog horskog promovisawa).
Meðutim, internacionalizovawe borbe protiv organizovanog kri-
minaliteta podstiåe domaãe kriminalce da se i sami još boqe organi-
zuju, kako na nacionalnom tako i na transnacionalnom „kriminalnom
trÿištu". Novim balkanskim i evropskim uslovima ubrzano se prila-
goðavaju sve tradicionalne nacionalne mreÿe kriminalaca. Svi krup-
niji kriminalci se povezuju na internacionalnom planu, ali i meðu-
sobno konkurišu jedni drugima na meðunarodnom kriminalnom trÿi-
štu. Meðusobni odnosi organizovanih kriminalnih grupa, danas kao i
ranije, iskquåivo zavise od wihovih interesa — bilo da saraðuju ili
da se sukobqavaju.
Kad dve drÿave ili dva naroda ratuju, wihovi kriminalci saraðuju
kad god im se interesi poklope. To je bio sluåaj sa svim kriminalcima
na raznim stranama i u posledwem ratu na jugoslovenskim prostorima,
pa nema razloga da tako ne bude i u miru. Ipak, mora se imati na umu
da je oduvek rat mnogo više odgovarao kriminalcima nego poštenim
graðanima. Zna se da bez mira i saradwe meðu drÿavama danas nije mo-
guãa borba protiv organizovanog kriminala, kao što se zna da se u ra-
tovima kriminalci najboqe organizuju i meðusobno najuspešnije sara-
ðuju.
S druge strane, usled olakšane komunikacije, kao i sve drugo, i
internacionalne kriminalne mreÿe danas efikasnije funkcionišu.
Takoðe, elektronske komunikacije omoguãuju i sasvim nove oblike kri-
minala. Ostaje nada da ista efikasna tehniåka sredstva mogu da koriste
i oni koji se danas bore protiv organizovanog kriminala — tako da sve
i daqe i do kraja ostaje sasvim neizvesno. Izvesno je samo da ãe krimi-
nala uvek biti, kao što ga je oduvek i bilo. Kod nas se danas radi o to-
me da se, s jedne strane, odgovarajuãim konvencionalnim i novim mera-
ma nadleÿnih drÿavnih organa i socijalnih sluÿbi kriminalitet sma-
wi i stavi pod kakvu-takvu društvenu kontrolu, a s druge, da se podig-
ne kulturni imunitet i ojaåa sistemsko-institucionalni integritet
koji bi preventivno spreåavao preteranu kriminalizaciju srpskog dru-
štva.
127
LITERATURA
Bela kwiga Miloševiãeve vlade (2000). Beograd: G-17 plus.

B o g i ã e v i ã B., K r s t i ã, G., M i j a t o v i ã, B., M i l a n o v i ã, B. (2003).
Siromaštvo i reforma finansijske podrške siromašnima, Beograd: Centar
za liberalno-demokratske studije (CLDS) i Ministarstvo za socijalna
pitawa Vlade Srbije.
V u k o v i ã, Slobodan (2003). Korupcija i vladavina prava, Beograd: IDN.
D i r k e m, Emil (1977). Samoubistvo, Beograd: BIGZ.
Društvena transformacija i strategije društvenih grupa: Svakodnevnica Srbije
na poåetku treãeg milenijuma (2004). Ur. A. Miliã, Beograd: ISI FF.
Ð u k i ã, Petar (2005). Pet godina ekonomske tranzicije u Srbiji, u: Pet godi-
na tranzicije u Srbiji, Beograd, Socijaldemokratski klub i Friedrich Ebert
Stiftung, str. 51—77.
Z v e k i ã, Ugqeša (2001). Ÿrtve kriminala u zemqama u tranziciji, Beograd:
Prometej, Viktimološko društvo Srbije i IKSI.
I g w a t o v i ã, Ðorðe (1998). Organizovani kriminalitet, Beograd: Policijska
akademija.
Korupcija u Srbiji (2001). Ur. B. Begoviã, B. Mijatoviã, Beograd: CLDS.
Korupcija na carini (2002). Ur. B. Begoviã, B. Mijatoviã, Beograd: CLDS.
Korupcija u pravosuðu (2004). Ur. B. Begoviã, B. Mijatoviã, D. Hiber, Beograd:
CLDS.
L a z i ã, Mladen (1994). Sistem i slom, Beograd: Filip Višwiã.
M r v i ã, Nataša, Ã i r i ã, Jovan (2004). Sukob javnog i privatnog interesa u
trouglu moãi, novca i politike, Beograd: Vojnoizdavaåki zavod.
P e t r o v i ã, Ruÿa, O p a l i ã, Petar, R a d u l o v i ã, Dragan (1990). Samoubi-
stva u Jugoslaviji, Beograd: ISI FF.
P o š a r a c, Aleksandra i dr. (1995). Socio-ekonomski poloÿaj porodice sa de-
com u Srbiji, Beograd: Institut ekonomskih nauka.
Razarawe društva (1994): priredio M. Laziã, Beograd: Filip Višwiã.
Seksualnost, agresivnost, delinkventnost (1999). Priredio D. Popoviã, Novi
Sad: Matica srpska.
Sistem i korupcija (2000). Uredio V. Vukotiã, Beograd: IDN.
„Srbija posle Miloševiãa" (2001). Tematski broj Srpske politiåke misli, Beo-
grad.
Srbija krajem milenijuma: razdrawe društva, promene i svakodnevni ÿivot (2002).
Uredili S. Bolåiã i A. Miliã, Beograd: ISI FF.
Strategija za smawewe siromaštva u Srbiji (2003). Beograd: Ministarstvo za
rad i socijalna pitawa.
Ã i r i ã, Jovan (2001). Društveni uticaji na kaznenu politiku, Beograd: Insti-
tut za uporedno pravo.
Š k u l i ã, Milan (2003). Organizovani kriminalitet, Beograd: Dosije.
128
SOCIAL ROOTS OF CRIMINALITY IN SERBIA
by
Milovan M. Mitroviã
Summary
This paper consists of two parts. The first part, in a theoretical-hypothetical man-
ner, discusses social organization, conflicts and criminality, while the second discusses
some specific problems related to corruption and organized crime in Serbia.
The first part expounds the hypothesis that the social conflicts (war, external san-
ctions and the breakdown of the regime) led to a deep crisis and destruction (disorgani-
zation) of the Serbian society, which directly caused the sharp increase in all kinds of
criminality in Serbia. Starting from the assumption that criminality has the characteri-
stics of a total social phenomenon as well as many faces and seamy sides, the author
distinguishes three sociologically most significant social roots and forms of criminality
in Serbia, that is the systemic, anomic and transitional ones.
The second part specially discusses corruption as a form of systematic and transi-
tional criminality and as the backbone of organized crime in Serbia. The author belie-
ves that the deepest causes of corruption have their roots in the old socialist system and
recent transitional regimes in which the public property (state and social property) was
managed by the powerful individuals and privileged groups, usually according to their
own will. In that sense, the author concludes that corruption and organized crime are,
on the one hand, the consequences of war and disintegration of the socialist system and
the heritage of the former regime, and on the other the consequences of interest blocka-
des in the construction of new and more efficient institutions of social control and regu-
lar mechanisms of modern development, so in that sense they are a newly-created tran-
sitional phenomenon of the unfinished democratic system. Therefore, the paper points
out that the reformed and strengthened public institutions are the only serious and effi-
cient obstacle to corruption and all other forms of organized criminality. In the first pla-
ce, reforms should imply the withdrawal of the state from the direct administrative ma-
nagement of economic activities, leaving them to a legally ordered market. Strengthe-
ning of public institutions would imply more efficient minimal state functions; all other
institutions should get, on the one hand, real means and mechanisms to implement their
duties, and on the other they themselves should be under public control in their work
which has to be more „transparent" than it is today.
UDC 14 Mill J. S.
329.14
Miša Ðurkoviã
XON STJUART MIL, RADNIÅKO PITAWE

I PROBLEM SOCIJALIZMA1
SAŸETAK: Predmet ovog ålanka jeste analiza Milovog odnosa prema

socijalizmu. Autor polazi od savremene libertarijanske dogme o Milu kao
kvaritequ liberalizma koji je ovu ideologiju navodno okrenuo ka socijali-
stiåkim tokovima. Detaqnom i taksativnom analizom baziranom na Milo-
vim Principima politiåke ekonomije i Poglavqima o socijalizmu pokazuje
se da ova teorija nije taåna, veã da je upravo obrnuto, Mil zapravo kao pr-
vi ozbiqan kritiåar socijalizma postavio sve relevantne argumente koji-
ma ãe liberalna teorija kasnije pobijati ovu konkurentsku ideologiju. Na-
glasak je stavqen na probleme redistribucije i proširewa glasaåkog pra-
va, ali se autor dotiåe i pitawa korporacija, protekcionizma i poreske
politike.
KQUÅNE REÅI: X. S. Mil, liberalizam, socijalizam, radniåke kor-
poracije, socijalna redistribucija.
Problem Milovog odnosa prema socijalizmu i radniåkom pitawu

u devetnaestom veku, i dan danas predstavqa glavnu taåku na kojoj se mo-
ÿe zasnivati ideološka ocena åitavog wegovog intelektualnog napora.
Reå je o jednom od najsloÿenijih i najproblematiånijih pitawa o kome
postoje potpuno protivreåni stavovi, koji variraju od jednostranog op-
tuÿivawa Mila za kolektivizam, filantropiju i kvarewe liberalizma
uvoðewem socijalistiåkih elemenata,2 do recimo Vendi Doner koju izu-
1 Ovaj rad je nastao kao deo projekta 149026 koji finansira Ministarstvo za nauku
i ÿivotnu sredinu Republike Srbije.
2 Najznaåajnije je sigurno mesto iz Apendiksa za Mizesov Liberalizam u kome ovaj
autor kaÿe: „Xon Stjuart Mil je epigon klasiånog liberalizma, i posebno u svojim ka-
snijim godinama, pod uticajem svoje ÿene, prihvatio je mnoštvo loših kompromisa. On
je polako upao u socijalizam i postao je izvor besmislenog spajawa liberalnih i socija-
listiåkih ideala koji je doveo do opadawa engleskog liberalizma i do podrivawa ÿivot-
nog standarda engleskog naroda… Bez potpunog izuåavawa Mila nemoguãe je shvatiti do-
gaðaje iz posledwe dve generacije. Jer Mil je veliki zastupnik socijalizma. Svi argu-
menti koji se mogu izloÿiti u prilog socijalizma elaborirani su kod Mila sa velikom
qubavqu. U poreðewu s Milom svi drugi socijalistiåki pisci — åak Marks, Engels i
130
zetno brine Milov loš odnos prema radniåkoj klasi i siromašnima,

koji se, na primer, ogleda u wegovom protivqewu proširewu prava
glasa za radnike.
Da bismo dobili zaista objektivnu ocenu wegovog tretmana ovog
sklopa problema, najpre treba ostaviti jednoznaåna ili-ili objašwe-
wa po strani. Umesto prostog svrstavawa Mila na jednu ili drugu stra-
nu treba ispitati razloge i društvena kretawa koja su uslovqavala i
mewala wegov vrlo suptilni stav o ovom kompleksu problema.3
'Dokazi' da je Mil bio socijalista obiåno se traÿe u Autobiogra-
fiji i u drugom i treãem izdawu wegovih kapitalnih Principa poli-
tiåke ekonomije. U wegovoj Autobiografiji zaista postoji nekoliko me-
sta gde je Mil sebe doveo u vezu s odreðenim socijalistiåkim idejama i
tendencijama. Na strani 199, on kaÿe da su se u kasnijim godinama de-
sile dve velike promene u wegovom mišqewu od kojih je jedna „veãe
pribliÿavawe (approximation), u pogledu ultimativnih izgleda åoveåan-
stva, uslovnom socijalizmu".4 Obratimo, meðutim, paÿwu da je druga
promena kretawe od åiste demokratije, ka wenoj modifikovanoj formi,
kakva je izneta u Predstavniåkoj vladi — åitalac ãe se setiti da se
upravo radi o liberalizovawu demokratije i isticawu korektivnih
elemenata koji treba da štite više klase od radniåkih i socijalistiå-
kih aspiracija da preko proširewa prava glasa ovladaju Parlamentom
i da to iskoriste za redistribuciju preko progresivnog oporezivawa.
Potpuno ista situacija je na strani 239, gde Mil još decidnije tvrdi
da su se on i Harijet mogli podvesti pod generalnu odrednicu „socija-
lista" — neposredno pre te tvrdwe on objašwava kako je tada bio mno-
go mawe demokrata nego ranije jer mu je bilo oåigledno da je zbog lošeg
obrazovawa ogromno neznawe, sebiånost i brutalnost koja vlada meðu
masama.5 Te mase su upravo radnici pa postaje jasno da tvrdwa kako su
bili socijalisti nema veze s prihvatawem osnovnih radniåkih i soci-
jalistiåkih zahteva tog vremena, od kojih su, kao što ãemo daqe videti
proširewe prava glasa i generalna demokratizacija društva bili naj-
vaÿniji. Šta je Mil podrazumevao pod svojim socijalizmom postaje ja-
snije iz sledeãih reåi: „Dok smo s najveãom moguãom energijom odbaci-
vali tiraniju društva nad individuom koju veãina socijalistiåkih si-
stema ukquåuje, mi smo gledali unapred ka vremenu kada društvo više
neãe biti podeqeno na lewe i preduzimqive; kada pravilo da oni koji
ne rade ne mogu da jedu neãe biti primewivano samo na paupere veã na
sve; kada ãe podela produkata rada, umesto da zavisi, kao što je to u ve-
likoj meri danas sluåaj, od sluåajnosti roðewa, biti ostvarivana slaga-
Lasal — teško da su od bilo kakve vaÿnosti." Mises, (1985), str. 195. Protiv ove vrste
libertarijanske, ekstremistiåke ortodoksije usmeren je i ovaj rad, kao i moj ålanak „Mil
i konzervativizam", Sociološki pregled, HHH¢¡¡¡, no. 3, str. 397—423, Beograd 2004.
3 Ja ãu ovde pokušati da ovaj problem razloÿim u nekoliko osnovnih teza i obra-
dim na generalnom teorijskom nivou. Za dobru istorijsku, vremenski zasnovanu analizu
razvoja Milovih stavova pogledati odliåan Klejsov ålanak iz 1987. o Milu i socijalizmu
na koji se i ja delimiåno oslawam u sledeãoj analizi.
4 CW, ¡, str. 199.
5 Ibid, str. 239.
131
wem, na osnovu priznatih principa pravde… Smatrali smo da je dru-

štveni problem buduãnosti, kako da se spoji najveãa individualna
sloboda delovawa sa zajedniåkim vlasništvom nad sirovinama zemqine
kugle, i jednakim uåešãem svih u beneficijama zajedniåkog rada". Od-
mah zatim Mil objašwava da je sve ovo bilo shvatano kao jedna vrsta
znaåajne normativne utopije za koju u qudima postoji kapacitet, ali da
se ona moÿe projektovati samo u neku daleku buduãnost jer za obrazova-
we i dugoroåno popravqawe kvaliteta i karaktera kako radnika tako i
wihovih poslodavaca treba još mnogo vremena i rada.
Na sledeãoj strani, Mil objašwava šta je to u socijalistiåkim
eksperimentima i idejama što je našao kao normativni korektiv tada-
šweg društva: „Interes za zajedniåko dobro je sada generalno tako
slab motiv, ne zato što ne bi moglo da bude drugaåije, veã zato što
umovi nisu naviknuti wime da se bave buduãi da od jutra do sutra mo-
raju da se bave stvarima od liånog interesa… Duboko usaðena sebiånost
koja åini generalni karakter postojeãeg društvenog stawa, je tako du-
boko ukorewena, samo zato što åitav tok postojeãih institucija nasto-
ji da je promoviše…"6 Mil ukazuje da to nije znaåilo da se prihvataju
socijalistiåka preterivawa koja su htela da odbace svako zastupawe
privatnog interesa u javnim poslovima, ali su Harijet i on s velikim
zadovoqstvom i interesom pozdravqali sve socijalistiåke eksperimen-
te poput kooperativnih asocijacija, koje su delovale kao najkorisniji
oblik obrazovawa za sve one koji su u tome participirali, time što su
kultivisale sposobnost da se deluje na osnovu motiva opšteg dobra, i
vodile osvešãivawu razloga zašto su neki qudi za to nesposobni.
Dakle, cela priåa o Milovom socijalizmu svodila se pre svega na
podsticawe interesa za opšte dobro, kultivisawe solidarnosti i pro-
movisawe ideje radniåkih kooperacija kao naåina spontanog organizo-
vawa i zajedniåkog preduzetništva. Sve to, meðutim, nema mnogo veze s
onim što je i tada a i kasnije bio glavni tok socijalistiåke misli s
kojim se Mil u najveãem delu sporio åitavog svog ÿivota, što ãu sada
pokušati da pokaÿem.7
Milova polemika sa socijalistima je izlagana naroåito u Princi-
pima politiåke ekonomije i obuhvata dokazivawe nuÿnosti i neizbe-
ÿnosti slobodnog trÿišta, konkurencije, privatne svojine, nejednako-
sti koja nastaje usled razliåitog truda, štedwe i ulagawa, kao i poka-
zivawe da je liåni interes najvaÿniji pokretaå privrede i biznisa.8
Sve ovo dodatno je potcrtano wegovim reåima da laissez faire kao prin-
cip mora da stoji u osnovi ekonomske i društvene organizacije, i da
iako ne sme biti shvatan kao apsolutni princip, teret dokazivawa
6 Ibid, str. 241.

7 Postoji još nekoliko znaåajnih momenata koje je Mil poštovao kod socijalista i
u kojima se vidi uticaj nekih wihovih frakcija. Na primer, poznato je da je svoju teoriju
elite (koja je inaåe vrlo liberalan i åak konzervativan moment wegove misli) prvobitno
preuzeo od sen-simonista. Kod socijalista je generalno cenio kritiku društvenih slabo-
sti, a ono zbog åega ih je najviše poštovao jeste bezrezervna borba za ÿenska prava.
8 Pogledati CW, ¡¡, str. 214, 225, i CW, ¢, str. 740.
132
ipak uvek treba da bude na onome ko predlaÿe wegovo ograniåewe i

proširewe drÿavne intervencije. Kao što ãemo videti, i kao što i
Klejs upozorava, wegova odbrana kompeticije izmeðu preduzeãa je kon-
stantna kroz åitav ÿivot, pa åak i radniåke kooperacije moraju da se
ukquåe u igru pod istim pravilima koje vaÿe za sve.
Mil je svoju karijeru zapoåeo u debatnim klubovima gde je izmeðu
ostalog vodio polemike s ovenistima, kao što je Tompson. U tim deba-
tama branio je Rikardove pozicije i napadao radnu teoriju vrednosti,
radniåku lewost, kao i nedostatke socijalistiåkih ideja, ukazujuãi po-
sebno na problem menaxmenta i vlasništva.9 Åak i u vreme treãeg iz-
dawa Principa, kada se moÿda najviše pribliÿio nekim socijalistiå-
kim idejama, zadrÿao je te osnovne postulate i oštro se suprotstavqao
socijalistiåkim idejama o nacionalizaciji sve zemqe ili o nacional-
nom sistemu zapošqavawa.
Posledwe delo na kome je Mil radio bila je zamišqena i naÿa-
lost nedovršena kwiga o socijalizmu,10 iz koje su ostala åetiri pogla-
vqa objavqena kao Poglavqa o socijalizmu. Ovo delo predstavqa posled-
wu reå koju je on izrekao o problemu socijalizma, i zapravo je jedna od
najranijih i najjaåih liberalnih kritika socijalistiåke i posebno ko-
munistiåke ideje. Mil kreãe, najpre, s izlagawem osnova raznih soci-
jalistiåkih škola (sensimonizma, ovenizma, furijerizma, Blana), i
posebno wihove kritike kapitalistiåkog društva, a zatim sledi wego-
vo ispitivawe te kritike. On primeãuje da je taåno da plate još uvek
nisu dovoqne za zadovoqavawe svih potreba, ali osporava Blanovo tvr-
ðewe da se plate kreãu ka opadawu — iskustvo je upravo suprotno, jer je
rast plata radnika stalan. Radniåka populacija po Milu veã od druge
polovine veka ÿivi sve boqe, a Blan se i daqe drÿi ranog pesimi-
stiåkog maltuzijanizma.11 Mil sa zadovoqstvom uoåava da su dugotrajni
napori za rešavawe problema populacije urodili plodom i da se vidi
uticaj emigracije i podignute svesti radnika koji raðaju sve mawe dece.
Zbog svega toga, celokupno društvo ne pada kao što to tvrde socijali-
sti u ambis, veã se iz wega polako diÿe i samo ga loši zakoni u tome
mogu spreåiti — iz Predstavniåke vlade znamo da se ovo odnosi na so-
cijalistiåka i radniåka nastojawa da se zakonski nametnu visoki pore-
zi i redistribucija.
Mil takoðe upozorava da nije taåno da se trgovina kreãe ka mono-
polima — kompeticija velikih i malih je itekako ÿiva i mala preduze-
ãa uspešno opstaju uprkos nekim prednostima rada na veliko.12 Kquåno
je, po Milu, što socijalisti ne vide i ne priznaju znaåaj rada kapita-
lista. Umesto socijalistiåke priåe o eksploataciji, Mil nudi stvarnu
9 Claeys, (1987), str. 124, 125.

10Videti o tome belešku Helen Tejlor u CW, ¢, str. 705.
11 CW, ¢, str. 726.
12 Ibid, str. 731. Mil doduše priznaje da zbog preterane konkurencije kompeticija
osigurava jeftinoãu, ali ne i kvalitet — prodavci i manufakturisti imaju mnogo više
prostora za prevaru nego ranije. No to se ne moÿe spreåiti drugaåije sem boqim zakoni-
ma i wihovim oštrijim sprovoðewem, kaÿe on.
133
sliku poslova i obaveza koje vlasnik mora da obavqa: on zapravo mora

da štedi kapital, da ÿrtvuje svoje uÿivawe kako bi oåuvao i uveãao ma-
su obrtnog kapitala; on taj kapital mora da ulaÿe i da ga time izlaÿe
riziku u nesigurnom procesu proizvodwe, trgovine i plasmana svoje
robe. Tek sve to zajedno stvara uslove da radnici mogu da rade i ÿive.
Kapitalista takoðe obavqa poslove rukovoðewa, upravqawa, organiza-
cije, kontrole, nadgledawa i kompletnog menaxmenta od koga najviše
zavisi uspeh celog preduzeãa na trÿištu.13 Generalno gledano, kaÿe on,
naš sistem smawuje nevoqe koje u wemu postoje, što sa socijalizmom
nije sluåaj.
Nakon toga Mil prelazi na analizu teškoãa socijalistiåkih pro-
jekcija i predloga za organizaciju ekonomije i društva. Upozorava da
se predlozi razliåitih škola dosta razlikuju izmeðu sebe, ali da imaju
i neke zajedniåke karakteristike. Po wemu postoje dva osnovna pravca:
evolucioni, korporacijski socijalizam Ovena, Furijea i sliånih mi-
slilaca, koji se zalaÿu za organizaciju socijalistiåkih unija i asoci-
jacija, te za wihovo multiplikovawe i širewe na celu zemqu, kao na-
åin za uvoðewe socijalizma; s druge strane stoje pripadnici revoluci-
onarnog pokreta koji traÿe revoluciju, uvoðewe centralnog planirawa
i ukidawe svake privatne svojine. Za onaj prvi Mil smatra da je inte-
ligentniji i promišqeniji, ali ovaj drugi je qudima prijemåiviji jer
nudi brza rešewa i zapaqiviji je.14
Samu ideju centralnog planirawa Mil opisuje kao „himeriånu", i
upozorava da napredak dolazi samo od dugotrajnog rada i investirawa i
da zavisi od znatnog akumuliranog fiksnog i pokretnog kapitala.15
Problemi za socijalizam i wegovu uravnilovku dolaziãe od nedostatka
motivacije za menaxere — kada neko dobija jednako koliko i drugi, ne-
ma motiva da radi više jer time ne moÿe da ostvari poboqšawa za se-
be i svoju porodicu. Menaxeri gube dinamiku, spremnost da rizikuju,
da se razvijaju i ÿrtvuju za buduãe dobitke. Radnici tu gube motiv da se
veãim radom uzdignu u višu klasu. U centralnom planirawu se arbi-
trarno odluåuje o stvarima o kojima u kapitalistiåkom sistemu sponta-
no odluåuju zainteresovane i najboqe informisane strane. Mil zatim
upozorava da u sistemu uravnilovke svako pokušava da korupcijom i
prevarom izbegne svoj deo posla. Sve to vodi stalnim sukobima, na
primer, u obrazovawu gde imamo sukob preferencija, a da ne postoje
pravedni mehanizmi za wihovo rešavawe. Kao i na drugim mestima,
Mil upozorava da komunistiåke ideje vode direktno gašewu individu-
alnosti, spontanosti mišqewa i delovawa, a time i stagnaciji. On se
i sa Harijet, koja je bila mnogo bliÿa raznim socijalistiåkim idejama,
razilazio pre svega u pogledu wene vere u moguãnost brzog poboqšawa
qudske prirode i karaktera putem obrazovawa. Mil u to nije verovao16
13 Ibid, str. 734, 735.

14 O Milovim nedoumicama i varijacijama u pogledu odreðewa socijalista i komu-
nista videti L e v i n (2003), naroåito prvi deo ålanka.
15 CW, ¢, str. 738.
16 Mil nije imao naroåito dobro mišqewe o stawu niÿih klasa za koje na jednom
mestu tvrdi da su laÿovi po navici. Videti CW, H¢¡¡¡, str. 338.
134
i stoga je tvrdio kako nasilno gurawe nepripremqene populacije u ko-

munistiåki eksperiment moÿe da znaåi samo propast.17
Dva najznaåajnija predmeta spora sa socijalistima bila su pitawe
socijalne redistribucije i proširewa prava glasa. Nasuprot uobiåaje-
nim predrasudama da je Mil verovao u socijalnu redistribuciju kao na-
åinu za poboqšawe poloÿaja radniåke klase, paÿqivo åitawe wegovih
stavova o tom pitawu pokazuje da to nije taåno. On, na primer, jeste
bio zastupnik progresivnog oporezivawa nasleða, ali iza toga se nije
krila namera da se akumulirani kapital podeli radnicima i siroma-
šnima da ga potroše, veã upravo obrnuto, teÿwa da se umrtvqeni ka-
pital stavi u ruke pre svega preduzetne sredwe klase koja bi ga stavila
u trÿišnu dinamiku i omoguãila wegovo dodatno oploðavawe. S druge
strane, on jeste smatrao da u nekim sluåajevima treba saåuvati radnike
i siromašne od potpune gladi, i da drÿava u tim trenucima, kao tokom
irske gladi iz 1847, treba da interveniše kako bi direktno spasila
qude od umirawa, ali åak i tada on je pre svega zahtevao da se neisko-
rišãena zemqa podeli irskim seqacima da bi oni svojim radom pro-
izveli sebi hranu. Takoðe je smatrao da drÿava iz buxeta treba da obez-
beðuje sredstva za obrazovawe onih najsiromašnijih, meðutim, i ta åi-
wenica spada u red dokaza da je uvek u pitawu takva drÿavna interven-
cija koja radnicima i siromašnima omoguãuje obrazovawe i osposo-
bqavawe da sami zarade potrebna sredstva, a nikada se ne radi o zala-
gawu za prostu podelu novca. Štaviše, Mil je direktno bio protiv
svake ideje o prostoj socijalnoj redistribuciji, koja je ekonomski sva-
kako katastrofalna,18 jer kako je to i u prvoj kwizi Principa objašwe-
no, upravo radnici i siromašni bivaju ošteãeni kada se oporezuje ka-
pital bogatih — time se troši akumulacija koja im dugoroåno obezbe-
ðuje posao i zarade.19 Štaviše, prosta podela novca ili prosto podi-
zawe nadnica radnicima, koje je sliåno uåincima filantropije, po
Milu je pogubna ako sa time ne ide obrazovawe i uzdizawe radniåke
svesti o potrebi štedwe i pametnog ulagawa. Time se radnici bukval-
no kvare jer dobijaju sredstva koja troše obiåno na poroke (pijanstvo)
i destimuliše se wihova potreba da rade i da se dokazuju.
Drugi predmet sporewa je pitawe univerzalnog prava glasa. Veãi
deo devetnaestog veka protekao je u borbi oko proširewa prava glasa
pri åemu su radniåki pokreti i socijalistiåki pisci zastupali mak-
simalistiåki program bezuslovnog proširewa prava glasa na sve sta-
novnike (uz ogradu kod nekih da se to ne odnosi na ÿene), kao put ka ja-
åawu i åak prevlasti politiåke snage radnika, kao najbrojnije klase u
drÿavi. Mil se tome oštro suprotstavqao. Razloge je izloÿio u Pred-
stavniåkoj vladi. U šestom poglavqu Mil direktno objašwava šta ãe
uslediti kao posledica univerzalnog prava glasa: radniåka veãina ãe
steãi dominantno mesto u parlamentu i postoji velika opasnost da ta
veãina na vlasnike kapitala prebaci nepravedan deo ili ukupni teret
17 CW, ¢, str. 746.

18 Videti, kratak ålanak „Vlasništvo i oporezivawe", u CW, ¢, str. 700.
19 CW, ¡¡ str. 88, 216.
135
poreza, pa da se ta svota beskrupulozno poveãava i da se sve troši

na navodno poboqšavawe poloÿaja radniåke klase.20 Proširewe prava
glasa bi s takvim, neobrazovanim i manipulisawu podloÿnim radni-
cima, vodilo klasnom zakonodavstvu, odnosno uzurpaciji drÿave od
strane wihovih predstavnika koji bi visokim porezima ugrozili drÿa-
vu, jer bi potrošili akumulirani kapital. S druge strane, Mil je imao
i sluåaj Francuske gde je rezultat uvoðewa univerzalnog prava glasa
bio izbor Napoleona ¡¡¡ i vraãawe cele zemqe u stadijum despotizma.
To ga je dodatno uåvrstilo u uverewu da ne treba ÿuriti s proširewem
prava glasa, te da ono ne sme iãi ispred postignutog nivoa obrazovawa
i preko broja qudi koji umeju da cene posed i rad. Oåigledno je bilo da
je veliki broj qudi podloÿan demagogiji i obeãawima lakih rešewa, te
posebno na kontinentu sklon autoritarnim rešewima. Otada jaåaju we-
gova zalagawa za uvoðewe liberalnih i åak konzervativnih ograniåewa
za åistu demokratiju koja se najboqe vide upravo u Predstavniåkoj vladi.
Interesantno je da je wegova standardna argumentacija protiv pre-
ranog proširewa prava glasa na radnike izloÿena u poglavqu Princi-
pa, nazvanom „O verovatnoj buduãnosti radniåkih klasa", koje se para-
doksalno navodi kao dokaz Milovog socijalizma. On jasno kaÿe da bu-
duãnost dobrobiti radniåke klase suštinski zavisi od mentalne kul-
tivacije samih radnika.21 Primeãujuãi da oni polako ali sigurno izla-
ze iz stawa infantilne zavisnosti, Mil kaÿe: „Iako bi prerano osva-
jawe prava glasa od strane najmawe obrazovanih pre moglo da uspori
nego da promoviše wihov napredak, sigurno je da je on u velikoj meri
stimulisan wihovim pokušajima da ga steknu".22 Upravo je velika stvar
to što su oni postali deo javnosti, što sve više wih åita i prati
štampu, što prate predavawa, uåestvuju u diskusijama i kolektivnom
odluåivawu o stvarima od opšteg znaåaja i što aktivnost sindikata i
wihovih politiåkih predstavnika vodi podizawu wihovog duha i inte-
resovawa, kao i upoznavawu s velikom masom razliåitih ideja. Sve to
takoðe razvija nekadašwi oseãaj religijske poslušnosti prema višim
klasama, mada nije u suprotnosti s poštovawem superiornosti inte-
lekta i znawa onih koji su stvarno uznapredovali. No svakako, zakqu-
åak je da ãe još mnogo toga trebati dok se ne doðe do wihove stvarne
mentalne spremnosti za potpuno proširewe prava glasa.
Kada je Karl Polawi izrekao tezu da je sredwa klasa u Engleskoj
radnicima dala pravo glasa tek kada ih je integrisala i navela da pri-
hvate vrednosti kapitalizma, on je zapravo objasnio Milov program i
samu suštinu wegovog odnosa prema radniåkom pitawu. Mil je dakle,
osim polemike sa socijalistima u kojoj je branio fundamentalne vred-
nosti kapitalizma i liberalne demokratije, vodio polemiku i s kon-
zervativnim paternalizmom koji je zahtevao vraãawe na sredwovekovni
odnos uzajamne zaštite i poslušnosti kao model industrijske organi-
20 M i l, Predstavniåka vlada (1989), ¡¡, str. 69.

21 CW, ¡¡¡, str. 763.
22 Ibid, str. 764.
136
zacije, ali i s teorijama ranije genereacije liberala i drugih pred-

stavnika sredwe klase koji su poput Gizoa protiv radniåkih zahteva
primewivali silu, cenzuru i pozivawe na univerzalne kapitalistiåke
vrednosti, što je sve vodilo samo ostavqawu naraslih radniåkih masa
van sistema, a tako i zaoštravawu socijalnih problema i konaåno re-
voluciji kakva se desila Francuskoj 1848. Mil je video problem koji je
evidentno postajao i koji je morao da se rešava dugoroåno, ne antago-
nizacijom, veã izlaskom u susret radnicima i mnoštvom mera za wiho-
vu postepenu qudsku emancipaciju i integraciju u sistem kapitali-
stiåke liberalne demokratije.
Pojavu radnika kao nove, masovne, sile u (ne samo engleskom) dru-
štvu i politici, Mil je smatrao za fenomen ravan fundamentalnim
tektonskim poremeãajima, za nešto što ima razmere ogromnih promena
u toku prirode, nakon kojih više ništa ne moÿe ostati isto. I zaista,
radnici su za wega povremeno predstavqali nešto poput nabujalih re-
ka koje prete poplavama, ili nešto poput jata skakavaca koji se mogu
sruåiti na kultivisana i ureðivana poqa i za sobom ostaviti pustoš.
Pojava radnika je donela fenomen omasovqewa društva i politike, o
åemu Mil u Civilizaciji kaÿe: „Uåvrstili smo, dakle, svoje uvjerewe da
prirodnim rastom civilizacije moã prelazi s individua na mase, a te-
ÿina i znaåaj individue usporeðene s masom tone sve dubqe u beznaåaj-
nost. Promjena, koja je u tom smislu u toku, i koja se u velikoj mjeri veã
izvršila, najveãa je ikada zabiqeÿena u društvenim poslovima, najcje-
lovitija, najplodnija posqedicama i ona koju je najmawe moguãe opozva-
ti. Svatko tko promatra tu promjenu, a ne vidi da tako velika revolu-
cija obesnaÿuje sva postojeãa pravila vladawa i politike te stavqa iz-
van snage svu praksu i sva predviðawa zasnovana na ranijim iskustvi-
ma, lišen je prvih i osnovnih principa drÿavniåkog umijeãa ovoga
doba.
Kao što je M. De Tocqueville rekao: „Il faut une science politique nou-
velle a un monde tout nouveau". Åitav je lik društva izokrenut — svi
prirodni elementi moãi definitivno su zamjenili mjesto, pa ipak
ima qudi koji govore o obrani starih institucija i duÿnosti da se
ostane kod britanskog ustrojstva iz 1688! A još je åudnije da su to isti
oni qudi koji druge optuÿuju za previðawe raznih okolnosti i za name-
tawe apstraktnih teorija svim ostalim slojevima društva bez ikakvog
razlikovawa".23
Mil zatim upozorava da ovaj proces omasovqewa društva i uspona
niÿih slojeva koji vodi pobedi demokratije i vlasti proširenog jav-
nog mwewa, nije nešto što zavisi od neåije pojedinaåne ÿeqe, veã je
rezultat gotovo prirodne zakonitosti u vezi s napretkom bogatstva,
širewa åitawa i rasta drugih pogodnosti za qudsku komunikaciju. Ako
je taj proces oåigledno neminovan i dolazi kao posledica industrijske
revolucije, onda se po wemu mora podsetiti starog Haringtonovog zako-
na iznetog u Okeaniji, da raspodela politiåke moãi mora odgovarati
23 M i l, Civilizacija (1989), ¡, str. 8,9.

137
rasporedu snaga u društvu, i da promena u ovom drugom sektoru nuÿno

mora da iznudi promene u prvom, inaåe dolazi do bune i revolucije.
Mil ne pomiwe Haringtona ali teza da „distribucija konstitucional-
ne moãi ne moÿe biti dugo vremena jako razliåita od distribucije re-
alne moãi, a da ne doðe do bune" oåigledno je wegova.24
Ovaj deo ålanka, napisan još 1836, on završava iznošewem svog
buduãeg programa rada. Mil kaÿe da racionalna osoba koja sledi izne-
to Haringtonovo naåelo i ÿeli da odrÿi mir u zemqi, ima samo dva
izbora: „Smatra li da su (radniåke mase) spremne, pomoãi ãe pokret za
demokraciju, a ukoliko ãe smatrati da i bez wega dovoqno napreduje, u
svakom ãe sluåaju izbjegavati da ga sputava. Smatra li nasuprot tomu da
mase nisu pripremqene za potpunu kontrolu nad vladom — a ujedno vi-
di da ih bez obzira na wihovu pripremqenost ili nepripremqenost
ništa neãe dugo spreåavati da takvu kontrolu zadobiju — nastojat ãe
uåiniti sve u wegovoj moãi da pridonese pripremqenosti na jednoj
strani, tako da mase postanu mudrije i boqe, a na drugoj ãe strani uåi-
niti sve da probudi dremajuãu energiju imuãnih i obrazovanih klasa…
kako bi se stvorila moã što bi djelomiåno mogla konkurirati pukoj
moãi masa, a istodobno najpovoqnije utjecati na wih, za wihovo vla-
stito dobro".25 U ciqu stvarne pripreme demokratije, pravi prijateqi
demokratije bi se morali sloÿiti da bi wen napredak za izvesno vreme
trebalo usporiti kako bi se uradile sve pripremne (edukativne, dru-
štvene) radwe za weno nastupawe.
U ålanku „Stawe društva u Americi" Mil ukazuje na jednu za nas
veoma vaÿnu pojavu. „Teško da je bilo ko posmatrao Sjediwene Drÿave
s bilo kojom drugom namerom osim da naðe argumente za i protiv na-
rodne vlade. Amerikom se qudi bave, kao da nije ništa drugo nego de-
mokratija: društvo koje se od drugih qudskih društava ne razlikuje ni
u jednoj drugoj suštinskoj taåci, osim po narodnom karakteru svojih
institucija. Prijateqi i protivnici parlamentarne reforme su mawe
više bili u stawu da pripišu demokratiji bilo šta o åemu su sawali
ili što su našli u Sjediwenim Drÿavama".26 Mil ukazuje na ono što
je zaista bio glavni problem devetnaestog veka u Evropi i zbog åega su
svi veliki evropski mislioci skupqali svaku moguãu informaciju o
Americi. Amerika je bila prva prava demokratija s punim pravom glasa
(osim za robove i ÿene), i u woj su evropski mislioci nasluãivali go-
tovo nuÿni pravac u kome Evropa mora da se razvija — u woj su videli
buduãu Evropu i pokušavali da vide šta su prednosti i mane takvog
ureðewa.
Problem demokratije je, naravno, direktno povezan s problemom
proširewa prava glasa, kao kquånog pitawa evropske politike devet-
naestog veka, a on dolazi od omasovqewa politike usled pojave radnika
24 Istu tezu nalazimo i u eseju o Kolrixu gde Mil kaÿe da vlada mora biti sasta-
vqena od elemenata koji veã postoje u društvu, a distribucija moãi u Ustavu ne sme mno-
go da se razlikuje od wene distribucije u samom društvu. M i l l, Coleridge (1980), str, 154.
25 Civilizacija, ibid, str. 9.
26 CW, H¢¡¡¡, str. 97.
138
kao socijalnog i politiåkog faktora. Na ove zaboravqene osnove pro-

blema Mil ukazuje u pomenutom tekstu, a o tome svedoåi i sam naslov:
dok se svi bave problemom politiåkog ureðewa SAD, Mil ukazuje na
stawe društva koje uslovqava takvo ureðewe i stoji mu u osnovi. Vaÿno
je uoåiti da u Americi nema siromašnih, ali nema ni preterano boga-
tih, pa nema ni poroka koji dolaze od tih stawa; nema zvaniåne crkve,
Amerika ima zapad s ogromnim prostranstvima zemqe i nezaposednu-
tim resursima, nastala je od puritanaca, nadnice su visoke, ali je i
åitalaåka sposobnost raširena, dominira provincijska sredwa klasa s
vrlinama koje vode bogaãewu… Sve su to po Milu idealne karakteri-
stike za razvoj takve demokratije, ali je cena zaostajawe u intelektual-
nom i društvenom ÿivotu, visoka vulgarnost i mediokritet što demo-
kratiji ne ide u prilog.27
No i pored svega toga reå je oåigledno o stabilnom društvu u kome
nema siromašnih i u kome su mase integrisane u politiku, što je Mil
ÿeleo da vidi i u Britaniji. O razlozima za to pisao je na više mesta.
Opet govoreãi o Americi on je upozorio da kada su siromašni toliko
siromašni da teško moÿe da im bude gore, teško se moÿe oåekivati da
ãe poštovati vlasniåka prava u kojima sami ne mogu da sudeluju. Tek
kada je društvo tako organizovano da oni zaista imaju moguãnosti da
rade i zaraðuju, i imaju bilo kakve izglede da bi mogli da se uzdiÿu na
društvenoj lestvici, poštovawe i sigurnost vlasniåkih prava dobijaju
na znaåaju.28
U ålanku „Skorašwi pisci o reformi" iz 1859, Mil takoðe upo-
zorava na åiwenicu da to što su klase koje nisu predstavqene u Parla-
mentu i daqe mirne i ne pokazuju izraÿeno raspoloÿewe za pobunu, ne
znaåi da ãe dugo takve i ostati. On se protivi Ostinovim idejama da se
biraåka baza ne sme proširivati, i traÿi da se spusti cenzus kako bi
se jednom naprednijem i obrazovanijem delu radniåke klase omoguãilo
da bude predstavqen u parlamentu, åime bi se osnova parlamenta uåi-
nila više narodnom. Osim donošewa zakona, ova institucija po wemu
ima i funkciju velikog saveta i arene nacije, gde se suåeqavaju razli-
åita mišqewa koja dele javnost. Ona to ne moÿe uistinu postati sve
dok najbrojniji i najugroÿeniji deo nacije ostane tu bez svojih pred-
stavnika.29 U Predstavniåkoj vladi, sa istom namerom ukazuje da su vla-
dajuãe klase izabrale pogrešnu taktiku prema radnicima kao najbrojni-
joj klasi. Oni, kaÿe Mil, åak troše i previše sredstava podiÿuãi
radnicima nadnice i pokušavajuãi da im se na taj naåin dodvore. Me-
ðutim, istovremeno ih ostavqaju bez ikakvih predstavnika u parlamen-
tu, što je za wihovo dostojanstvo i interes daleko teÿe i pogubnije, jer
ne mogu ni da uåestvuju u raspravama o pitawima poput štrajkova koja
ih se najdirektnije tiåu. Time im se onemoguãava da se sopstvenim mi-
šqewem, borbom i zalagawem izbore za boqi poloÿaj.30 Evidentno po-
27 Ibid, str. 107.

28 Ibid, str. 176.
29 CW, H¡H, str. 348.
30 Predstavniåka vlada, ibid, str. 35, 6.
139
stoji sukob klasa po odreðenim pitawima i nije ni dobro ni pravedno

da se on ne predstavi i ne rešava u parlamentu, smatra Mil.
I u ålanku o reorganizaciji reformske partije i u Autobiografiji
postoje sliåna mesta gde Mil upozorava sredwu klasu da ona mora da
integriše radniåku klasu i društveno, i obrazovno, i politiåki i da
stvori uslove za rešavawe praktiånih i ekonomskih problema radnika.
Bogati, kaÿe on, greše što misle da je dobro da siromašni ostanu u
stawu neobrazovanosti i zaostalosti, misleãi da se time rešavaju wi-
hovi problemi, a oni zapravo postaju veãi, jer radnici ostaju u stawu
antagonizma prema celom sistemu koji oseãaju kao ugwetaåki, postaju
podloÿni uticaju raznih demagoga i manipulatora, ne cene zajedniåke
vrednosti i spremni su na pobunu i revoluciju. Åak i ekonomski gle-
dano, interes bogatih je da radnici budu što više osposobqeni i
obrazovani. U Principima, Mil vrlo moderno ukazuje da boqe obrazo-
van i zadovoqniji radnik boqe i produktivnije radi, te da je istovre-
meno i boqi i spremniji graðanin.31
Mil je dakle, zahtevao da se posebna paÿwa posveti obrazovawu
radnika i wihove dece, kao i wihovom osposobqavawu da sami brinu o
sebi, da zaraðuju, štede i ulaÿu svoju uštedu u neki koristan posao.
Pored nedovoqnog obrazovawa, smatrao je da najveãi problemi za polo-
ÿaj radnika dolaze od loše zakonske regulative, odnosno od zakona koji
zabrawuju sindikalno organizovawe i radniåko partnerstvo, ukquåuju-
ãi i preduzetniåke kooperacije.
Kao što je poznato, zakoni protiv radniåkog organizovawa dugo su
bili na snazi u Britaniji. Mil je vrlo rano izloÿio svoj stav protiv
takve prakse, i kroz åitav ÿivot se zalagao za promenu takvih zakona,
pre svega u pogledu sindikalnog i kooperativnog organizovawa. Još u
ålancima iz 1834, on upozorava da su strah i bes londonske sredwe kla-
se prema radniåkim sindikatima potpuno pogrešni i da proizilaze iz
oseãawa da se stvara neka snaga koju oni ne mogu da kontrolišu. Ogra-
niåavawe nastojawa radnika da se organizuju Mil je video kao siste-
matsku tiraniju a u radniåkim organizacijama video je veliku civliza-
cijsku školu u kojoj najniÿe društvene klase stiåu znawa, samosvest,
sposobnost organizacije, saradwe i solidarnosti. U ålanku „Tornton o
radu", Mil s odobravawem navodi Torntonovu tezu da su sindikati iz-
raz nuÿnog i realnog antagonizma izmeðu radnika i kapitala, i da su
oni nuÿna sredstva radnika, te da je za javni mir boqe da i kapitali-
sti i legislativa to shvate i priznaju.32 Engleski sindikati su vršili
i znaåajnu funkciju objediwavawa, obrazovawa i pacifikacije radni-
31 CW, ¡¡, str. 353. Zanimqivo je ukazati i na åiwenicu da je Mil branio pravo
radnika na pabove i na razne zabavne igre. Iako je alkoholizam zaista i po wemu bio ve-
liko zlo u engleskom društvu, posebno rašireno meðu radnicima, traÿio je da se pro-
blem ne rešava zabranama veã ukupnim podizawem stawa i nivoa svesti radnika. Dok do-
tle ne doðe, tragiåno, a i opasno bi po wemu bilo zabrawivati im jedine oblike zabave
za koje znaju. Videti CW, ¢¡, str. 235.
32 CW, ¢, str. 668. Razlozi javnog mira, sigurnosti i prosperiteta društva su ga
nagonili da misli u tom pravcu, a ne verovawe u socijalizam sindikalnog tipa, kako to
misli Lord Robins. Videti, CW, ¡¢, str. H¢.
140
ka, ne dozvoqavajuãi da se ekstremizam preterano razvije — setimo se

Hjumovih reåi da je organizovana crkva uvek najboqe sredstvo protiv
verskog fanatizma.
Konaåno, pogledajmo kakvi su zaista wegovi stavovi u pogledu rad-
niåkih kooperacija, koji se navode kao dokazi o wegovom socijalizmu.
O ovom problemu pisao je u åetvrtoj kwizi Principa, i u ålanku „Zah-
tevi rada". U pomenutom ålanku Mil tvrdi da je najvaÿnija stvar koja
moÿe da se uradi u pogledu poboqšawa poloÿaja radnika uklawawe
svakog ograniåewa, svake veštaåke prepreke kojom fiskalni i pravni
sistem osporavaju moguãnost radnika da sami doprinesu svom napretku
— misli se pre svega na zakone protiv radniåkih kooperacija i na lo-
še zakone o partnerstvu. Ideja o radniåkim kooperacijama predstavqa-
la je naåin da sami radnici postanu svoji kapitalisti, tako što bi
svoje male uštede spojili u jedan znatan akcionarski fond dovoqan za
pokretawe manufaktura u kojima bi sami i radili. Kako Klejs tvrdi
ova ideja mu se naroåito dopadala od åetrdesetih godina, kada je usled
opadawa stope profita u Britaniji bivalo uništavano mnogo malih
trgovaca i proizvoðaåa, a trÿište rada je i daqe bilo pretrpano. Koo-
peracije su bile dobro rešewe da mali preduzetnici, trgovci i poseb-
no radnici udruÿe svoje fondove u jedan znatan, i da s druge strane
smawe preteranu konkurenciju izmeðu sebe, i posebno konkurenciju na
trÿištu rada. O vrednosti takvih kooperacija trebalo bi da presudi
samo trÿište — ako bi se pokazale uspešnim usled svojih prednosti,
onda bi mogle da reše mnoge probleme, a ako bi se pak pokazale neu-
spešnim, onda bi se iz wihovog neuspeha izvukle znaåajne lekcije, kao
na primer uviðawe neizbeÿnosti posebne plate za superioran menax-
ment.33
U Principima je ovom problemu posvetio ogroman prostor i mnogo
entuzijazma. Ÿeleo je da odbrani samu ideju kooperacija koja se pojavi-
la nakon francuske revolucije iz 1848, koja je po wemu dala dobre po-
åetne rezultate u toj zemqi, ali je na noÿ doåekana u Engleskoj. U woj je
video mnoge, pre svega moralne, društvene i vrednosne prednosti, ali
je opet trÿište smatrao ultimativnim testom wihove korisnosti —
urpkos svim ovim drugim prednostima, ako te asocijacije ne bi mogle
da opstanu na trÿištu pod jednakim uslovima s drugima, onda nemaju
smisla. Meðu brojnim prednostima Mil pomiwe sledeãe: to je najboqi
naåin da se harmonizuju prava rada i prava svojine, jer bi radnici bi-
li istovremeno i vlasnici; to je po wemu i naåin da radnici rade vi-
še jer bi bili više zaineresovani za unapreðewe svog zajedniåkog ka-
pitala; kooperacije predstavqaju naåin da se smawi preterana konku-
rencija na trÿištu rada; one su i naåin da se radnici stimulišu da
štede i raðaju mawe dece jer ãe imati izgleda da svoj ušteðeni novac
uloÿe kao kapital u takve projekte; one su takoðe škola solidarnosti,
nezavisnosti i saradwe izmeðu qudi, pa time predstavqaju progresiv-
ni korak u ukupnom razvoju qudske individualnosti, preduzetnosti ali
33 CW, ¡¢, str. 385.

141
i saradwe; one su i škola radnika za obavqawe zajedniåkih poslova i

participaciju u odluåivawu, donošewu odluka, kao i za generalnu de-
mokratiju…34 Cela ova ideja je osnova za jednu moralnu revoluciju, jer
se poništava jaz izmeðu kapitala i rada, klase se pribliÿavaju jedna
drugoj u ciqu zajedniåkog napretka društva, podiÿe se dignitet rada i
raða se novi oseãaj sigurnosti i nezavisnosti kod radnika. Mil je ve-
rovao da i preko samostalnih radniåkih kooperacija, i preko aranÿma-
na gde nadnica radnika zavisi od ostvarenog profita u firmi kapita-
liste, buduãnost vodi ka takvoj vrsti odnosa gde bi radnici polako
trebali da se stimulišu da budu više zainteresovani za uspeh time
što bi participirali i zavisili od ukupnog poslovawa preduzeãa.35
Mil je posvetio veliko poglavqe analizi iskustava iz poslovawa
kooperacija u Francuskoj. Izmeðu ostalog, on primeãuje da brzo uåe,
jer su poåeli od uravnilovke, ali i vrlo brzo prešli na sistem zarada
koji polazi od minimuma istog za sve, ali preko toga rasporeðuje zara-
du po uåinku na komad. Zbog toga åitavo razmatrawe Mil zakquåuje od-
branom kompeticije kao neizbeÿne i podsticajne. U osnovi wegova od-
brana ideje radniåkih korporacija zasnovana je na principima graðan-
skog društva i slobodnog preduzetništva po kojima svako ima pravo da
se povezuje s kim hoãe i da zapoåiwe bilo kakav posao. U zanimqivom
svedoåewu o uštedama sredwe i radniåke klase Mil kaÿe: „Prema ge-
neralnim principima, ne vidi se nijedan dovoqan razlog zašto se qu-
dima ne bi dozvolilo da svoj kapital i rad uposle pod bilo kojim uslo-
vima pod kojima se to wima sviða, i uz uslov da su okolnosti tog aran-
ÿmana javne, i da ih ne predstavqaju laÿno".36 Iako je, dakle, veliku
nadu za buduãnost polagao u takve aranÿmane, Mil je uvek na kraju govo-
rio da takve kooperacije ne smeju niåim biti favorizovane, kako bi to
socijalisti ÿeleli, veã da same moraju da dokaÿu svoju vrednost u kon-
kurenciji s drugima.
I ovaj posledwi zakquåak, kao i prethodna razmatrawa, åini mi se
jasno pokazuju da je Mila teško podvesti pod etikete kolektivista i
socijalista. Ovu tezu ãu potkrepiti s još nekoliko kratkih primera i
ilustracija. Poånimo sa problemom filantropije. Ideja filantropije,
po Milu ima jednako štetne uticaje kao i ideja socijalne redistribu-
cije bogatstva. U oba sluåaja se ugroÿenima po wemu na taj naåin moÿda
kratkoroåno pomaÿe, ali dugoroåno odmaÿe. Generalnu ideju filantro-
pije Mil vezuje za konzervativistiåki paternalizam, i protiv wega
tvrdi da ÿivimo u politiåkom dobu, u dobu kada svako treba da traÿi
fer-plej u opštoj utakmici, a ne pomoã od drugog. Ono što qudima
treba jeste pravednost, a ne milost.37 U istom ålanku on ukazuje na po-
gubne posledice filantropije: više i sredwe klase bi zaista mogle da
odvoje jedan deo svojih sredstava kako bi pomogle poboqšawu poloÿaja
sadašwe generacije radnika, ali samo pod uslovom da se time stvaraju
34 CW, ¡¡¡, str. 769 i daqe.

35 Ibid, str. 792.
36 CW, ¢, str. 421.
37 CW, ¡¢, str. 383.
142
uslovi i za boqi poloÿaj generacija radnika koji treba da doðu. To bi

znaåilo da se taj novac uloÿi u podizawe obrazovawa i osposobqavawe
radnika da sami izdrÿavaju svoje porodice. Ako bi taj novac prosto
bio podeqen radnicima bez promene wihove svesti, oni bi poboqšane
uslove koje im obezbeðuje neko drugi, samo iskoristili za poveãawe
broja ålanova svoje porodice. Filantropija dakle, samo vodi poveãawu
problema prekomerne populacije.38
U ålanku o zaduÿbinama Mil tvrdi da nediskriminaciona distri-
bucija novca meðu siromašnima jedne klase, na jednom prostoru moÿe
da dovede do demoralizacije i pauperizacije åitavog okruÿewa.39 Kad
god se troši ono što je nezaraðeno rezultat je korupcija moralnih i
radnih sposobnosti onoga ko u tim „pogodnostima" uÿiva. Sliåno i u
eseju o potåiwenosti ÿena, ukazujuãi na åiwenicu da ÿene znatno do-
prinose širewu filantropskih oseãawa u modernom društvu, Mil ka-
ÿe da su ÿene nesposobne da vide i nespremne da priznaju „da postoje
i takvi oblici dobroåinstva ili filantropije åije su konaåne posle-
dice rðave. Velika i sve veãa masa neprosveãenog i kratkovidog dobro-
åinstva koja brigu o ÿivotima qudi uzima iz wihovih ruku, i izbavqa
ih iz neprijatnih posledica wihovih sopstvenih postupaka, podriva
same temeqe wihovog samopoštovawa i samostalnosti, koji predsta-
vqaju bitne preduslove kako za liåni prosperitet, tako i za opšte do-
bro".40 Zakquåak je jednostavan: sve što pojedincu omoguãuje da troši
više nego što je stvarno zaradio i da uÿiva u standardu koji prevazi-
lazi wegov dostignuti mentalni razvoj i sposobnost za uåewe i napre-
dak, kao i sve ono što ga štiti od kompeticije i konkurencije drugih,
spreåavajuãi ga da uvidi svoje stvarno mesto i sposobnosti u odnosu na
wih, uvek åoveka åini sve bespomoãnijim, nesposobnijim i nespremni-
jim za trud, rad i usavršavawe.
Na istoj liniji je i Milovo razmatrawe protekcionizma. Kao što
se pojedinac veštaåkom zaštitom od konkurencije drugih zapravo åuva
od sagledavawa stvarne snage i od motivacije za poboqšawe, isto se
tako privreda jedne drÿave protekcionizmom štiti od saznavawa svo-
jih realnih moguãnosti, te od motivacije i prinude da se poboqšava
kako bi se izborila protiv snage drugih. Nigde kao na ovom pitawu se
ne vidi koliko je Mil fundamentalno dosledno branio stavove i zna-
åaj klasiånog ekonomskog liberalizma, konkurencije, slobode, nadmeta-
wa i pluralizma na trÿištu kao jedinih naåina za dugoroåno napredo-
vawe ekonomije.41 U kritici protekcionizma ostao je dosledan tokom
åitavog svog ÿivota. Prisetimo se da je svoju akademsku karijeru i za-
poåeo na talasu kritika protekcionistiåkih zakona o ÿitu kojima je
engleska aristokratija štitila svoju proizvodwu ÿita od konkurencije
38 Ibid, str. 375.

39 CW, ¢, str. 619.
40 M i l, X. S., i M i l, H. T. (1995). Potåiwenost ÿena, str. 133.
41 Za wegovu odbranu klasiånog ekonomskog liberalizma pogledati, na primer, CW,
¢¡, str. 130, a za stavove o protekcionizmu videti CW, ¡¡¡, str. 848 i daqe, kao i CW, ¡¢,
str. 250.
143
spoqa i time po Milu i ostalim pripadnicima engleske sredwe klase

oporezivala sve ostale slojeve stanovništva, koji su morali da plaãaju
skupqi hleb kako bi odrÿavali visoke prihode zemqoposednika. Mil je
tako uåestvovao u kampawi za obarawe ÿitnih zakona sve do wihovog
ukidawa. Istovremeno, kritiku protekcionizma uzdigao je do principa
objašwavajuãi zašto je takva politika generalno pogrešna i u drugim
oblastima. Moguãnost protekcionizma dozvoqavao je samo u dva sluåaja.
Jedan od wih je pitawe nacionalne bezbednosti, koja je razumqivo iz-
nad ekonomske efikasnosti i moÿe opravdati da se usled sukoba sa dru-
gim zemqama uvede protekcionizam za odreðene robe i usluge. Mil je
tako smatrao da je uvoðewe navigacionih zakona, koji su ograniåavali
moguãnost trgovine sa engleskim kolonijama u sredwoj i juÿnoj Ameri-
ci, tokom sukoba sa Holandijom bilo opravdano i imalo smisla kao na-
åin zaštite engleske flote i trgovine; no kada prestanu sukobi, po
wemu treba prestati i sa takvom politikom.42 S druge strane, bio je vo-
qan da prihvati moguãnost korišãewa protekcionizma kao sredstva za
zaštitu mlade industrije u nekoj zemqi za izvesno vreme. Meðutim,
uslovi su bili da ta zemqa zaista ima potencijale i resurse kojima to-
kom izvesnog perioda zaštite moÿe da se razvije, uzdigne i osposobi
za takav nivo funkcionisawa kojim moÿe postati konkurentna s indu-
strijama drugih zemaqa na svetskom trÿištu. Åim se do toga doðe, tre-
ba poåeti s postepenim spuštawem carina koje ãe voditi do wihovog
konaånog ukidawa — ovaj detaq je Milu veoma vaÿan: i uvoðewe i uki-
dawe carina mora da se odvija postepeno kako ne bi izazvalo šokove na
trÿištu i kako bi omoguãilo i samim trÿišnim akterima da se pola-
ko prilagoðavaju na nove uslove poslovawa. Pri svemu tome, vaÿno je
da drÿava zaista ima potencijale za takav razvoj, jer ako to nije sluåaj
onda je cela akcija sama po sebi štetna jer se graðani uzalud oporezuju
time što se teraju da kupuju skupqu domaãu robu.
Zanimqivo je uoåiti da je vremenom Mil još više pooštrio kri-
terijume za protekcionizam i predloÿio sledeãu meru: buduãi da se
pokazalo da kada se jednom protekcionizam uvede, onda wegovo ukidawe
ide veoma teško zato što interesne grupe i lobiji koriste sve naåine
da produÿe odrÿavawe svog povlašãenog poloÿaja, Mil je predloÿio
da se umesto generalnog podizawa visine carina, protekcionizam oba-
vqa principom dodele povlašãenih, vremenski ograniåenih privile-
gija za domaãe proizvoðaåe. Na taj naåin drÿava procewuje rezultate i
odluåuje da li ãe nakon tog perioda imati razloge da obnovi meru ili
da je ukine, i proizvoðaåi nisu u tako dobroj psihološkoj poziciji da
bi mogli da se bune.43
Postoji doduše i treãa moguãnost kada je uvoðewe carina opravda-
no, a to je kao odbrambena, uzvratna mera, odnosno kao odgovor na pro-
tekcionizam neke druge zemqe. Time se vrši pritisak na onu prvu ze-
mqu da ukine nepotrebne carine.44
42 Videti CW, H¡H, str. 611.

43 CW, ¡¡¡, str. 926, 928.
44 Ibid, str. 856.
144
Posledwa stvar koju ovde treba makar pomenuti jeste Milova teo-
rija poreza. Ovom problemu je Mil posvetio åak pet poglavqa pete
kwige Principa, a dotakao ga se åak i u Utilitarizmu. Reå je o veoma
sloÿenom, u osnovi tehniåkom pitawu ekonomije, koje prevazilazi zah-
teve ovog rada.45 Meðutim, vaÿno je pomenuti da je generalna Milova
politiåka tendencija usmerena ka zalagawu za što niÿe poreze kao na-
åin pospešivawa razvoja proizvodwe, prometa i podizawa ukupnog na-
cionalnog bogatstva, pa time i opšteg standarda. Mil doduše, traÿi
da se ne oporezuje ona minimalna osnova potrebna za ÿivot, ali za sve
preko toga vodi se liberalnim principima oporezivawa: kritikuje sa-
mu ideju progresivnog oporezivawa i dozvoqava je samo kad su u pitawu
nasleðe i zemqa, traÿi ukidawe poreza na štedwu, kritikuje oporezi-
vawe investicija, traÿi izbegavawe dvostrukog oporezivawa (i inve-
stirane sume i prihoda), i ukazuje kako porez na profit ugroÿava na-
cionalno bogatstvo Engleske, jer se time kapital tera iz zemqe, stimu-
lišu se špekulacije i obeshrabruje se buduãe akumulisawe kapitala,
što sve zajedno vodi ka stacionarnom stawu.46
I takva teorija poreza, kao i sve ovo gore što smo izneli, uverqi-
vo svedoåe da se za Mila teško moÿe reãi da je socijalista ili kolek-
tivista kako je uobiåajeno u libertarijanskim krugovima danas.
LITERATURA
C l a e y s, G. (1987). Justice, independence, and industrial democracy: the development

of John Stuart Mill's views on socialism, The Journal of Politics, vol 49.
D o m e, T. (1999). Bentham and J. S. Mill on tax reform, Utilitas, vol 11/3.
D o n n e r, W. (1991). The Liberal Self: John Stuart Mill's Moral and Political Philo-
sophy, Cornel University Press.
D u n c a n, G. (1973). Marx and Mill, Cambridge University Press.
Ð u r k o v i ã, M. (2004). Mil i konzervativizam, Sociološki pregled, HHH¢¡¡¡,
no. 3, str. 397—423, Beograd.
E l l i s, M. A., Variations in the editions of J. S. Mill's Principles of Political Eco-
nomy, http://www.ecn.bris.ac.uk/het/mill/.
H a j e k, F. A. (1997). Liberalizam, u Nova srpska politiåka misao, 1—2, 3—4,
Beograd.
H o b s b a w m, E. (1987). Doba revolucija, Zagreb: Školska knjiga.
J a k š i ã, M. — P e j i ã, L. (1994). Doktrine velikih ekonomista, Beograd:
Ekonomski fakultet.
L e v i n, M. (1999). On a contradiction in Mill's argument for liberty, Politics, 19/3.
L e v i n, M. (2003). John Stuart Mill: a liberal looks at utopian socialism in the years
of revolution 1848—9, Utopian Studies, vol 14/2.
M i l l, J. S, (1963—1991). Collected Works, 33 volumes, uredio John M. Robinson,
University of Toronto Press, Routledge & Kegan Paul. Skraãeno CW.
M i l l (1980). On Bentham and Coleridge, Cambridge University Press.
M i l, X, S. (1960). Utilitarizam, Beograd: Kultura.
M i l, X, S. (1998). O slobodi, Beograd: Plato.
45 Podseãam na znaåajan ålanak Domea o ovoj problematici. Dome (1999).

46 Ibid, str. 805—872.
145
M i l l, J. S. (1989). Izabrani politiåki spisi, Zagreb: Informator, FPN, u dva

toma.
M i l, X. S. i T e j l o r Mil, H. (1995). Rasprave o jednakosti polova, Beograd:
Filip Višwiã.
M i s e s, von L. (1985). Liberalism, Cobden Press, San Francisco, III edition.
P o l a w i, K. (2003). Velika transformacija, Beograd: Filip Višwiã.
R o b b i n s, L. (1967). Introduction, u: Mill, J. S. Collected Works, vol 4.
S t a f f o r d, W. (1998). How can paradigmatic liberal call himself socialist? The case
of John Stuart Mill, Journal of Political Ideologies, vol 3/3.
JOHN STUART MILL, LABOUR ISSUE AND THE PROBLEM OF SOCIALISM
by
Miša Ðurkoviã
Summary
The topic of this article is the analysis of Mill's attitude to socialism. The author
starts from the contemporary libertarian dogma about Mill as the spoiler of liberalism
who supposedly turned this ideology towards socialist trends. The detailed and taxono-
mic analysis based on Mill's Principles of Political Economy and Chapters on Socia-
lism shows that this theory in not correct; that the opposite is true — Mill actually, as
the first serious critic of socialism, set all the relevant arguments which the liberal the-
ory would later use to challenge this rival ideology. The emphasis is placed on the pro-
blems of redistribution and extension of the right to vote, but the author also tackles the
issues of corporations, protectionism and tax policy.
UDC 1 Heidegger M.
930.1
Dragan Prole
POVESNOST: HAJDEGEROVO ODBACIVAWE

SVETSKE POVESTI
SAŸETAK: Hajdegerova rasprava o povesnosti bazira se na odbaciva-

wu pojma povesti, odnosno Hegelovog pojma svetske povesti. Opravdawe te
korekcije pronaðeno je u neizbeÿnoj opoziciji izmeðu saznawa povesti i
ispitivawa povesnog bitka åija vlastita struktura leÿi u egzistencijal-
no-vremenskoj moguãnosti dogaðawa. Pretpostavke tog opravdavawa granaju
se u dva smera. Prvi se odnosi na razgradwu ontološke ravnopravnosti
povesti i vremena koja je iskazana u stanovištu da tubitak nije vremenit
zato što je centriran u povesti, nego je povesan zato što je temeq wegovog
bitka vremenit. Drugi smer opravdawa ima za ciq pokazivawe apsurdno-
sti tradicionalnog povesnog mišqewa koje je poåivalo na neprihvatqi-
vim modalitetima proÿimawa sadašwosti i prošlosti iz kojih je buduã-
nost ili iskquåena, ili poprima stigmu planirawa, odnosno neautentiå-
ne anticipacije. Prema Hajdegeru, razlike u tradiranim odreðewima poj-
ma povesti zapravo su fiktivne i filozofski irelevantne, jer svima wi-
ma u pozadini stoji ista neautentiånost linearnog vremenskog sleda koja
ignoriše vremenitost tubitka i tako blokira pristup tubitku prikladne
artikulacije povesnog bitka. Ålanak tematizuje unutrašwe granice takvog
stanovišta.
KQUÅNE REÅI: Povesnost, svetska povest, filozofija povesti, on-
tologija, temporalnost
1. KA PRISVAJAWU DILTAJEVE POVESNOSTI
U odnosu na osnovne projekatske ideje Bitka i vremena i wihovo

specifiåno izvoðewe, peto poglavqe pod naslovom Vremenitost i po-
vesnost predstavqa svojevrsni kuriozitet. Za razliku od ostalih pogla-
vqa u kojima se, više ili mawe direktno, paralelno sa razvijawem eg-
zistencijalne analitike tubitka, ukquåujuãi i prateãe teme što su bi-
le neophodne u realizaciji fundamentalne ontologije — provodila i
zamisao destrukcije povesti ontologije — u petom poglavqu preovlaðuju
sasvim drugaåiji tonovi. Izriåit govor o destrukciji ni ovde nije iz-
ostao. Najavqujuãi raspravu o odnosu povesnosti tubitka i istorijske
148
nauke, Hajdeger je naznaåio da nacrt ontološke geneze istorijske nauke

iz povesnosti tubitka sluÿi kao priprema razjašwavawa zadatka isto-
rijske destrukcije povesti filozofije. To znaåi da je i peto poglavqe
ipak stavqeno u funkciju destrukcije povesti ontologije, što bi se i
moglo oåekivati, buduãi da destrukcija kao postupak koji se neposredno
tiåe povesti, svoje konkretnije uobliåewe oåekuje upravo na osnovu
Hajdegerovog vlastitog pojma povesnosti i wegovog odnosa prema nasle-
ðenim pojmovima. Meðutim, na stranicama § 76, konture tog problema
nisu zaoštrenije naznaåene, niti je usledila wegova izriåita temati-
zacija. Doduše, taj paragraf iznosi dokazivawe da nauånost istorije
prema svojoj ontološkoj strukturi koreni u povesnosti tubitka i poka-
zivawe izvora i jedinstva Niåeove tri vrste istorije u istoj toj struk-
turi, ali je najavqeno razjašwewe destrukcije na temequ pokazivawa
odnosa povesnosti i istorije u potpunosti zaobiðeno. Umesto toga, pe-
to poglavqe donosi i iznenaðujuãi skromne, i za Bitak i vreme potpu-
no netipiåne izjave. Imajuãi u vidu sa koliko ambicioznosti i smelo-
sti je koncipiran åitav projekat Bitka i vremena, u kojem su na eks-
plicitan ili indirektan naåin ÿestokoj kritici podvrgnuti filozo-
fi najvišeg ranga, poput Hegela i Huserla, onda stavovi izneseni u
petom poglavqu dobijaju na filozofskoj teÿini. Razmatrajuãi problem
povesnosti åija neobiåna vaÿnost za problemsku strukturu i kompozi-
ciju Bitka i vremena se pokazuje samim tim, što se od wega oåekuje
konkretizacija vremenitosti, Hajdeger, barem u deklarativnoj ravni,
odustaje od strateške samosvojnosti i inventivnosti sa kojom je do tada
voðeno wegovo kquåno delo. Znaåajan zaokret u dotadašwem stavu sig-
naliziran je skromnim izjašwavawem da se „naredno razmatrawe zado-
voqava sa tim, da naznaåi ontološko mesto problema povesnosti. U
osnovi naredne analize radi se samo o tome da zastupa i delimiåno
pripremi prisvajawe Diltajevih istraÿivawa koje današwoj generaci-
ji tek predstoji."1 Jednostavno reåeno, umesto oåekivanog razvijawa i
razjašwavawa destrukcije, Hajdeger nam u petom poglavqu iznosi postu-
pak koji je daleko mawe drastiåan — prisvajawe. Umesto „borbe sa pro-
šlošãu" koju signalizira destrukcija, u prisvajawu se radi o wenom
produktivnom preuzimawu pri åemu ono prisvojeno, uprkos moguãem
kontekstualizovawu na drugaåijoj pojmovnoj i tematskoj pozadini, u osno-
vi biva preoblikovano, ali suštinski ostaje nedodirnuto kritiåkim
intervencijama.
Sa transformacijom destrukcije u prisvajawe ipak se ne završava
i Hajdegerov panegirik Diltajevoj filozofiji. Štaviše, wemu se pri-
druÿuje i grof Jork, a celokupan § 77 posveãen je analizama stavova,
prevashodno Jorkovih, koje je ovaj izneo u prepisci sa Diltajem što je
trajala dvadeset godina, a objavqena je 1923. U delu koje je naglašeno
štedqivo po pitawu citata, poput Bitka i vremena, pomenuti para-
graf štråi utoliko, što su u wemu navedeni gotovo svi filozofski
znaåajni stavovi izneseni u pomenutoj prepisci, barem što se tiåe
1 H e i d e g g e r, Martin (1993). Sein und Zeit, Tübingen, c. 377.

149
onih stanovišta što su iznesena od strane grofa Jorka. Rezimirajuãi

svoje komentare na kraju § 77, Hajdeger ponovo skreãe paÿwu na podsti-
caje Diltajevog dela, kao i na Jorkove stavove iz prepiske, s tim što
ovaj put izriåito ukazuje da se wihov doprinos svodi samo na uoåavawe
problema, ali ne i na wegovo rešavawe koje je moguãe samo na tlu fun-
damentalno-ontološkog pitawa: „Problem razlike izmeðu ontiåkog i
istorijskog moÿe biti izraðen samo kao istraÿivaåki problem, ako se
najpre osigurala nit vodiqa putem fundamentalno ontološkog razja-
šwavawa pitawa o smislu bitka. Tako postaje jasno, u kojem smislu je
pripremna egzistencijalno-vremenska analitika tubitka odluåila da
neguje duh grofa Jorka, da bi sluÿila Diltajevom delu."2
Razlozi za isticawe Diltajevog imena u pogledu problema pove-
snosti, kao i za neobiånu koncepciju petog poglavqa najpre bi mogli
biti potraÿeni u tekstovima što prethode Bitku i vremenu. Istraÿi-
vawu koje ide u tom pravcu ne bi moglo da promakne da Diltajevo ime
figurira meðu onim filozofima koje Hajdeger pomiwe u afirmativ-
nom smislu. Prolegomena za povest pojma vremena navodi da prave efek-
te wegove filozofije tek treba oåekivati, jer ãe naredne decenije pro-
teãi u znaku osvetqavawa wenih osnovnih motiva, ili, preciznije re-
åeno, jednog od wenih motiva.
Meðutim, podrobnija analiza pokazuje da je Hajdegerov odnos prema
Diltaju ambivalentan od samog poåetka. Osnov te ambivalentnosti na-
lazi se u Hajdegerovom selektivnom åitawu Diltaja. Wegova filozofija
neãe biti posmatrana kao jedinstvena celina u kojoj se postepeno uoåa-
vaju i ravnopravno priznaju pojedine uporišne taåke. Naprotiv, Hajde-
ger se u komentarima Diltaja oslawa na briÿqivu distinkciju izmeðu
podsticajnog elementa wegove filozofije i svih drugih, koje ãe ili
kritikovati, ili preãutati. Afirmativni elemenat Diltajevog mišqe-
wa pronaðen je u tematskoj izgradwi povesnosti. Konstatacijom da afir-
mativno pozivawe na Diltaja datira u 1919. kada Hajdeger u predavawu
Fenomenologija i transcendentalna filozofija vrednosti iznosi svoje-
vrsno priznawe wegovoj filozofiji: „Diltaj je veã jasno video znaåewe
pojedinaånog i jedinstvenog u povesnom realitetu",3 treba podsetiti da
je reå o godini u kojoj zapoåiwe suåeqavawe sa Huserlovom fenomeno-
logijom.
Povesnost predstavqa osnovni motiv sa kojim zapoåiwe kritika i
konstituisawe protiv-nacrta Huserlove fenomenologije, a pritom se
radi o istom motivu koji ãe biti hvaqen kod Diltaja i prisvojen u Bit-
ku i vremenu. Aktuelnost Diltajeve filozofije stoga je neraskidivo ve-
zana sa uoåavawem slabosti Huserlove fenomenologije. Iz wihovog
specifiånog ukrštawa sa zadacima egzistencijalne analitike tubitka
proisteãi ãe Hajdegerova vlastita koncepcija povesnosti.
Stoga treba biti oprezan kada je reå o riziku prenaglašavawa
Diltajevog „uticaja" na Hajdegera. Štaviše, pored åiwenice da se ge-
2Ibid, s. 403—403.
3H e i d e g g e r, Martin (1987). Phänomenologie und transzendentale Wertphilosophie, u:
Zur Bestimmung der Philosophie GA 56/57, Hrsg. B. Heimbüchel, c. 165.
150
neza Bitka i vremena odvijala uz naglašeno neslagawe sa Diltajevim

radovima i pojedinaånim problemskim pitawima koja su oni postavqa-
li, predavawe Pojam vremena iznosi oštru kritiku jednog od upori-
šnih momenata wegove filozofije, pojma Weltanschauung. Teÿište Haj-
degerovih primedbi bilo je upuãeno na nepovesno fundirawe pojma ko-
ji predstavqa polazište Diltajevog istorijsko-filozofskog stava: „Bu-
duãi da sve prelazi u povest moralo bi se, tako kaÿe sadašwica, pono-
vo doãi do natpovesnog. Nije dovoqno to što se današwi tubitak izgu-
bio u savremenoj pseudopovesti, nego i posledwi ostatak svoje vreme-
nitosti (tubitka) mora iskoristiti da bi se u potpunosti odšuwao iz
vremena, tubitka. A na tom fantastiånom putu ka natpovesnosti treba
da bude pronaðen pogled na svet."4
Kompletniju sliku o ambivalentnosti odnosa prema Diltaju pru-
ÿaju Hajdegerova predavawa iz 1925, odrÿana u Kaselu, a wihov naslov
zaåuðuje utoliko, što u wemu ponovo figurira kritikovani pojam po-
gleda na svet: Diltajev istraÿivaåki rad i savremena borba za istorij-
ski pogled na svet. Ta predavawa rasvetqavaju razloge za tezu o ontolo-
škoj nediferenciranosti Diltajevog pojma ÿivota i Hajdegerovu odlu-
ku da mu ne dozvoli pristup u vlastitoj egzistencijalnoj analitici.
Stavqen u perspektivu Hajdegerovog mišqewa, ÿivot, time što dopu-
šta biološke, odnosno organske konotacije sadrÿi odviše ontiåki
prizvuk, i stoga ne moÿe biti podesan za artikulaciju povesnosti. Od-
sustvo wegove ontološke diferenciranosti, meðutim, reflektuje se i
na nediferenciranost same povesnosti. Iz te sugestije mogu se doneti
dva zakquåka. Prvi se odnosi na zaobilaÿewe konkretnih Dilatjevih
odreðewa povesnosti i izbor prevashodno Jorkovih stavova iz prepiske
Diltaj—Jork. Jorkove primedbe indirektno su posluÿile kao kritiåka
argumentacija što ukazuje na neophodnost produbqivawa Diltajevog sta-
novišta. S druge strane, osnov za to produbqivawe nije moguãe prona-
ãi kod Diltaja. Radikalizacija povesnosti stoga sa svoje stvare pruÿa
opravdawe za fundamentalno ontološko pitawe — pitawe o smislu
bitka, što predstavqa i tezu kaselskih predavawa: „krucijalno je osve-
tliti bitak povesnog: povesnost, ne povest; bitak, ne biãa; realnost,
ne realne stvari. To nije pitawe empirijskog istorijskog istraÿiva-
wa; åak ni sa univerzalnom povešãu mi još nemamo povesnost. Diltaj
je naåinio prodor u realnost koja za wega u istinskom smislu jeste
smisao za povesnost, za tubitak. Diltaj je uspeo u dovoðewu te realno-
sti u predwi plan. On ju je odredio ÿivotno, slobodno i povesno. Me-
ðutim, on nije postavio pitawe o samoj povesnosti, pitawe o smislu
bitka."5
Pored toga, nedavno objavqeni šezdeset i åetvrti tom edicije Ge-
samtausgabe pod naslovom Pojam vremena, baca novo svetlo kako na peto
4 H e i d e g g e r, Martin (1995). Der Begriff der Zeit. Vortrag vor der Marburger Theolo-
genschaft Juli 1924, Hrsg. Hartmut Tietjen, 2. Auflage, Tübingen, c. 25.
5 H e i d e g g e r, M. (1992—93). Wilhelm Dilthey Forschungsarbeit und der gegenwärtige
Kampf um eine historische Weltanschauung: 10 Vorträge u: Dilthey-Jahrbuch für Philosophie und
Geschichte der Geisteswissenschaften VIII, Göttingen c. 158.
151
poglavqe Bitka i vremena, tako i na Diltajevo mesto u koncipirawu

Hajdegerovog pojma povesnosti. Reå je o raspravi6 åiji nastanak je pove-
zan upravo sa objavqivawem prepiske Diltaj—Jork, a weno objavqivawe
u Rotakerovom Deutsche Vierteljahresschrift für Literaturwissenschaft und
Geistesgeschichte tada je spreåilo Hajdegerovo odbijawe urednikove mol-
be da ålanak prilagodi, i da ga skrati na obim mawi od åetiri tabaka.
Uprkos tome, komunikacija sa Rotakerom sadrÿi znaåajne naznake, jer u
woj Hajdeger objašwava direktnu vezu vlastitog pojma povesnosti, do-
tiånog ålanka i prepiske Diltaj—Jork: „Moju raspravu sigurno ãete
dobiti do kraja oktobra. Naslov: Pojam vremena (Zapaÿawe o prepisci
Diltaj—Jork). Centralno pitawe 'povesnosti' izveo sam iz prepiske i
pokušavam da ga uåinim razumqivim putem tematskog istraÿivawa.
Ono moÿe imati samo sistematsko-istorijski karakter."7
2. HEGEL U POZADINI JORKOVE KRITIKE DILTAJA
Verzija te rasprave koja je objavqena u petom poglavqu Bitka i

vremena ipak je znatno skraãena. Doduše, ne zbog toga što se Hajdegerov
stav u meðuvremenu promenio, nego zato što su wen drugi Izvorni ka-
rakteri bitka tubitka i treãi odsek Tubitak i vremenitost, rekom-
ponovani u prvi i drugi odsek Bitka i vremena. Peto poglavqe drugog
odseka Bitka i vremena — Vremenitost i povesnost, o kojem je ovde reå,
dobilo je naslov upravo prema posledwem, åetvrtom odseku Hajdegerove
rasprave. Vredna je paÿwe još i åiwenica da je poåetak rasprave na-
slovqen Diltajevo postavqawe pitawa i Jorkova temeqna tendencija, te
da je reå o odseku koji je u donekle izmewenom, odnosno proširenom
naslovu prenešen u § 77 Bitka i vremena. Vaÿno je naglasiti da su
brojna pozivawa na mesta iz prepiske Diltaj—Jork prvobitno imala
funkciju uvoda za Hajdegerovo izlagawe temeqnog stanovišta vlastite
filozofije. Na osnovu ovoga takoðe je vidqiva i vrhunska uloga pojma
povesnosti za problematiku Bitka i vremena, jer se osnovna pozicija
tog dela ne bi mogla izvesti sa polazištem u nekom perifernom pro-
blemu. Dakle, jedna od pripremnih verzija bazirala se na izvoðewu te-
meqa prisvojenog pojma povesnosti, dok su u tekstu koju donosi sam Bi-
tak i vreme komentari Diltaja i Jorka pozicionirani kao završna
ilustracija Hajdegerovih analiza. Ukratko, rasprava Pojam vremena ne-
sumwivo donosi nove uvide i pokazuje svoje konstitutivno mesto u po-
gledu geneze Bitka i vremena, a time dodatno åini intrigantnim pita-
we zbog åega, kada je reå o povesnosti, ni Diltaj ni Jork nisu inten-
zivnije spomiwani u okviru drugih tekstova koji takoðe prethode obja-
6 Tu raspravu ne treba poistoveãivati sa istoimenim predavawem koje je Hajdeger

drÿao iste 1924. premda su delovi teksta iz we uneseni u sam tekst predavawa.
7 Pismo od 21. ¡H 1924. citirano prema „Martin Heidegger und die Anfänge der
Deutschen Vierteljahresschrift für Literaturwissenschaft und Geistesgeschichte. Eine Dokumenta-
tion, Hrsg. J. W. Storck/T. Kisiel" u: Dilthey-Jahrbuch für Philosophie und Geschichte der Geistes-
wissenschaften VIII 1992—93, c. 207.
152
vqivawu pomenutog dela. Hajdegerov ambivalentan stav prema Diltaju

sam po sebi je interpretacijski interesantan. On se ne moÿe razjasni-
ti putem uvoðewa iskquåivih ocena jer ne implicira prelaz od bezu-
slovne afirmacije ka potpunoj negaciji i daleko je od ranog „posveãi-
vawa dominantno pozitivne paÿwe",8 koja je docnije nestala, kako suge-
riše de Mul. Atraktivnosti tog pitawa doprinosi i åiwenica da se u
tekstovima i predavawima nakon Bitka i vremena, Diltajevo ime pono-
vo povlaåi u senku i da se uz wega ponovo vezuju samo naglašeno kri-
tiåke i negativne formulacije.9 Ta åiwenica nije promakla ni Pegele-
ru,10 ni de Mulu, ali u pokušaju da prelaz ka izrazito negativnoj re-
cepciji Diltaja objasne „višim" ontološkim razlozima, oni previða-
ju jednokratnu ulogu Hajdegerovog susreta sa Diltajem. Nakon pruÿawa
uporišta za kritiku Huserla i koncipirawe pojma povesnosti, Dilta-
jeva filozofija nije mogla privuãi ništa drugo, sem Hajdegerovih kri-
tiåkih opaski. Meðutim, ono što je znatno vaÿnije od tog pitawa od-
nosi se na Hajdegerovu konkretnu tematizaciju samog pojma povesnosti.
Pojam vremena veã na uvodnoj stranici iznosi kquå za razumevawe
tematskog miqea na kojem ãe se oblikovati Hajdegerova povesnost a we-
gov središwi znaåaj ãe u tekstu Bitka i vremena biti samo potvrðen i
dodatno naglašen. Jednostavno reåeno, rasprava o povesnosti bazira se
na odbacivawu pojma povesti, odnosno Hegelovog pojma svetske povesti.
Za razliku od ostalih poglavqa, prividno odsustvo destrukcije pri te-
matizovawu povesnosti dobija svoje objašwewe tek kada se uvidi da te-
matizacija povesnosti sama po sebi veã podrazumeva prethodni uåinak
destrukcije. Pretpostavke tog uåinka ogledaju se u pruÿawu dvostrukog
odgovora. Prvi deo tog odgovora mora biti kadar da anulira filozof-
sku relevantnost i neophodnost kako tradicije što je okupqena oko
pojma univerzalne povesti, tako i Hegelov pojam svetske povesti, dok se
wegov drugi deo odnosi na pruÿawe tla za novi pojam povesti koji ãe
biti osloboðen svih mawkavosti koje su uoåene kod prethodnih pojmova.
Kada Hajdeger na poåetku analize prepiske Diltaj—Jork tvrdi da: „Tre-
ba razumeti povesnost, a ne razmatrati povest (svetsku povest). Pove-
snost oznaåava bitak povesnosti onoga, što jeste kao povest" — wemu
prethodna destrukcija povesti, tj. svetske povesti, nije ni bila potreb-
na jer je bio uveren da su taj posao za wega veã obavili pomenuti filozo-
8 Jos de Mul (2004). The Tragedy of Finitude. Dilthey's Hermeneutics of Life, New Ha-
ven/London, translated by Tony Burrett, p. 306.
9 Primera radi, u svojim predavawima o nemaåkom idealizmu, Hajdeger energiåno
odbacuje pretpostavke filozofije ÿivota, bez kojih nije moguãe zamisliti ni Diltajev
pojam povesti: „Ovde pri 'Ja jesam' filozofija se najmawe moÿe suzdrÿavati od pitawa o
bitku. Istinska filozofska jalovost celokupne filozofije ÿivota — naroåito Diltaje-
ve — ima svoj duboki osnov; u središwoj dimenziji ona ostaje u potpunosti diletantska
i ne doseÿe åak ni oštrinu problematike nemaåkog idealizma … Problem izmiåe iz ru-
ku i ne poima se kada se ontologija shvata u starom smislu i odatle zakquåuje: ono što
mislimo pod 'ÿivotom' iskquåeno je iz sve ontologije." H e i d e g g e r, M., Der deutsche
Idealismus (Fichte, Schelling, Hegel) und die philosophische Problemlage der Gegenwart, GA 28,
c. 108—109.
10 P ö g g e l e r, Otto (1986—87). „Heideggers Begegnung mit Dilthey", u: Dilthey-Jahr-
buch für Philosophie und Geschichte der Geisteswissenschaften IV, c. 121.
153
fi. Tek pod tim uslovom Hajdeger se odluåio da u svoj rad unese mnogo-
brojne citate iz prepiske.
Da bi se stekla jasna orijentacija u vezi sa dometima i granicama
Hajdegerovog oslawawa na prepisku, najpre je neophodno markirati ona
mesta koja provode pomenuti dvostruki zadatak i analizirati u kojoj
meri ona to zaista uspevaju da uåine. Ne ulazeãi u podrobno razmatra-
we svih aspekata prepiske koji bi mogli biti interesantni, biãe iza-
brana dva paradigmatiåna mesta koja oslikavaju naglasak Jorkovih in-
tervencija, pri åemu nije sporedna ni åiwenica, da Hajdeger ne citira
nijedno od wih. Kritiåki odbacujuãi prethodna stanovišta u pogledu
pojma povesti Jork argumentuje: „Burkhart analizira istorijsku epohu
sa ograniåenog stanovišta, bez buduãnosnog vidika, više kao umetnik
nego kao filozof. Ranke je u woj saznao samo igru sila, jednu istorij-
sku fenomenalnost … Ten je sve vratio u šemu senzualizma … Drugi
aitiološki istoriografi od Hegela ne postoje (sem pomenutih qudi).
Ovde se pojavquje novo … pretpostavka shvatawa je da je ÿivot organon
za razumevawe povesne ÿivotnosti … saznawe povesti koje se od vla-
stite ÿivotnosti okreãe ka pojavama prošlosti … samo ono što je pre-
ma snazi savremeno i moÿe se pokazati u savremenosti pripada podruå-
ju povesti."11 Specifiånost navedenih redova sastoji se u adresatima
wihove kritike. Naime, nije reå o misliocima koji su bili merodavni
u konstituciji pojma univerzalne povesti, pa ni o samom Hegelu, veã o
misliocima povesti koji su usledili nakon Hegela. Burkhartov, Tenov
i Rankeov pojam povesti odbaåeni su uz primedbu da posle Hegela dru-
gih mislilaca povesti od formata ni nema. Iz te spoznaje, meðutim, ne
proistiåe ništa poput slogana „natrag Hegelu", nego se Jork poziva na
inovirani uvid u povest koji se zasniva na tematizaciji ÿivota kao
povesti, što zapravo predstavqa sinonim za pojam povesnosti. Ono
što ostaje i daqe problematiåno, odnosi se na konkretnu filozofsku
artikulaciju povesnosti. Kada razmišqa u tom pravcu, Jork je znatno
mawe direktan, a wegova nedoumica pokazuje se i u odabiru adekvatne
metode sa kojom se pouzdano moÿe pristupiti izlagawu povesnosti:
„Transcendentalna metoda deluje somatizacijom ontiåkog, subjektivi-
rawem objektivnog. Ona uzdiÿe oblast objektivnog, ali ipak ne proši-
ruje carstvo duhovnog. Subjektivno nije duhovno kao što somatologija
nije pneumatologija … sa karakterom subjektivnosti podruåje duha ipak
nije dotaknuto."12 Prema Jorkovom mišqewu, transcendentalan pri-
stup povesnosti pokazuje se kao prekratak. Buduãi da su wegove kritiå-
ke refleksije veã uvidele da i Diltajevi radovi jednako boluju od nedo-
statka generiåke razlike izmeðu ontiåkog i istorijskog, što ukazuje na
izriåit deficit konstitucije povesnog i polagawa raåuna o wenoj di-
ferenciji u odnosu na razumevawe nepovesnog, Jork u prepisci ne daje
precizno objašwewe kakva filozofska artikulacija zadovoqava novou-
stanovqeni problem povesnosti.
11 Briefwechsel zwischen Wilhelm Dilthey und dem Grafen Paul Yorck von Wartenburg
1877—1897, Halle 1923, c. 167—168.
12 Ibid, c. 194.
154
Kada je reå o kquånom aspektu filozofskog pristupa povesti, Jork

je više veštine demonstrirao u kritikovawu Diltaja nego u iznalaÿe-
wu vlastitih rešewa. Wegovo nedovršeno delo Stav svesti i povest u
odnosu na prepisku ne donosi ništa suštinski novo. Povesnost nije
dovoqno precizno razdvojena od povesti, a weno poreklo oznaåeno je
unutar novovekovnog „procesa suÿavawa i pounutrivawa sopstva."13 Jor-
kova filozofija povesti u sebi pokazuje Diltajevu tendenciju ka pove-
zivawu empirijskih saznawa i filozofskih uvida, ali istovremeno, u
naporu da ostvari unutrašwe jedinstvo meðusobno heterogenih saznawa
što pripadaju unutrašwoj povesti samosvesti, zapada u nerazgovetni
konglomerat filozofske istorike, povesti filozofije, psihologije po-
vesti i prirodne povesti14 — koji ne pruÿa dovoqno instrukcija za
konkretno ostvarivawe jedinstvene pojmovne obrade.
Uprkos upadqivoj ushiãenosti povesnim potencijalima koje de-
monstrira doÿivqaj, odnosno ÿivot qua povesnost, Jorkova razmatrawa
iz prepiske ipak zadrÿavaju neporecivi odjek Hegelovog pojma povesti.
On je prepoznatqiv u tri segmenta:
a) Jork govori o duhu, odnosno o duhu povesti (s. 133);
b) u potpunoj saglasnosti sa Hegelovim mišqewem ne dopušta
razdvajawe sistematskog od istorijskog prikaza filozofije (s. 251);
v) i daqe insistira na filozofiji povesti: „Filozofija se ne mo-
ra shvatati kao konstrukcija. Ja bih rekao: jedino filozofija povesti
jeste povest kao nauka" (s. 223).
Suoåena sa zahtevima koje implicira Hajdegerova zamisao destruk-
cije, prepiska Diltaj—Jork ipak ne pruÿa zadovoqavajuãa rešewa na
oba postavqena zadatka. S obzirom na konsekventnost raskida sa nasle-
ðenim pojmovima povesti, u woj su itekako prisutni recidivi Hegelo-
vog poimawa povesti, dok tematizacija povesnosti još uvek ima maglo-
viti prizvuk spasonosnog rešewa, s tim da put do wega tek treba ras-
kråiti. Puštajuãi Jorka, da umesto wega osudi Diltajeve mawkavosti,
Hajdeger nije obratio dovoqno paÿwe sa åijeg stanovišta Jork provodi
kritiku Diltaja. Time je na mala vrata uveo i momente koji direktno
protivreåe i Diltajevoj i wegovoj zamisli povesnosti, a u bliskoj su
vezi sa Hegelovim pojmom povesti. Naime, poenta Jorkove kritike usme-
rena je protiv estetizacije povesti u liku pojedinih povesnih oblika,
tipova i sl. Insistirajuãi da se u povesti radi o „karakteru, a ne o
oblicima" (s. 193), Jork se zapravo obraãa Vindelbandu, ali indirekt-
no zamera i Diltaju na nefilozofskom tretmanu povesti. Za razliku od
nepovesne estetizacije, on smatra da pisawe povesti ima opravdawe je-
dino kao filozofija povesti. Polagawe raåuna o poreklu ovog Jorkovog
argumenta, neminovno bi zastalo kod jednog od wegovih uåiteqa u fi-
lozofiji, hegelovca Branisa15 åiji Nacrt logike je poåivao upravo na
13 Paul Yorck von W a r t e n b u r g (1991). Bewußtseinsstellung und Geschichte. Ein

Fragment, Hrsg. Iring Fetscher, Hamburg, c. 138.
14 Ibid, c. 40.
15 „U tom sudu vaÿnu ulogu ima wegov uåiteq Branis åija pretpostavka je bila da
pisawe povesti postaje ÿivotno tek putem filozofije." S c h o l t z, Gunter (1996). Philo-
155
stavu koji Jork zastupa protiv Diltaja. Treba naglasiti da ovde Jorkova
intervencija postaje protivreåna, jer insistira na filozofiji pove-
sti a istovremeno ne dovodi u pitawe weno „prevladavawe" od strane
Diltaja.16 Meðutim, pored hegelovskog argumenta da se estetizacija po-
vesti moÿe izbeãi samo putem povesnog „karaktera" što praktiåno vo-
di ka misaonom razmatrawu povesti koje se provodi na temequ vodeãih
povesnih kategorija — u prepisci se nalazi još jedan momenat Jorko-
vih analiza koji obara pretpostavke Hajdegerove povesnosti. Kada Jork
tvrdi da bez istorije kao kritike nije moguã ni ÿivot, on tada ne ciqa
na povesnost što se pojedinaåno konstituiše u svakom tubitku. Na-
protiv, kritiåka transformacija povesnosti mišqena je u intersu-
bjektivnom smislu, a wen pozitivni uåinak vezan je za opštu razumqi-
vost povesti qua kritike, a ne za postignuãa pojedinaca što su uspeli
da dostignu autentiånost vlastite egzistencije.
Uprkos rascepu što zjapi izmeðu pozadine Jorkovih argumenata i
intencija ka fundamentalno-ontološkom prisvajawu Diltajeve povesno-
sti, prepiska je za Hajdegera ipak sadrÿala dovoqno putokaza. Za stvar
wegove pozicije, odluåujuãa je bila upravo svest o odsustvu dominant-
nog i merodavnog pojma povesti. Zato je Jorkova „destrukcija" krajwe
indirektna i više predstavqa izraz potrebe za alternativnim pojmom
povesti, nego uverenost u neophodnost destrukcije postojeãih pojmova.
Kada je reå o pojmu povesnosti, kao odgovoru na nesuvisle i prevaziðe-
ne pojmove povesti, Hajdegeru je takoðe dobrodošla upravo wegova ne-
dovršena obrada, jer je u woj video svoju ulogu i priliku da se ukquåi
u raspravu.
3. PREOKRET U POJMU POVESTI
Kada je on zatraÿio reå, od univerzalne i svetske povesti kao za-

misli jedinstvene povesne celine više ništa nije preostalo. Stavqa-
we u prvi plan povesnosti, a nauštrb povesti predstavqa povesni fe-
nomen par exellence. Prema Ridlovom mišqewu, u preokretu je kquånu
ulogu imao neuspeh revolucija 1848—49: „Ne dobija pojam povesnosti
sluåajno åvrste konture tek u epohi nakon 1848, kada je graðanstvo, pod
utiskom neuspešne revolucije odustalo od zahteva uma koje je podigla
nemaåka klasiåna filozofija, a time je bilo i politiåki rezignirano
pred vlastitim zahtevima za umno voðewe društva."17 Osnovanost Ri-
dlovog suda delimiåno podupire i istorijska pojava Rudolfa Hajma,
sophiegeschichte und Geschichtsphilosophie: Braniß und Dilthey, u: Dilthey und Yorck. Philo-
sophie und Geisteswissenschaften im Zeichen von Geschichtlichkeit und Historismus, Hrsg. J.
Krakowski/G. Scholtz, Wroclaw, c. 193.
16 U tom smislu Jork istiåe da ÿeqena filozofija povesti: „ne moÿe biti shvata-
na kao ranije, protiv åega ste se neopozivo i Vi izjasnili. Dosadašwe postavqawe pita-
wa bilo je pogrešno, åak i nemoguãe, ali ono nije i jedino. Stoga više ne moÿe postoja-
ti istinsko filozofirawe, koje ne bi bilo istorijsko." Briefwechsel, ibid, c. 251.
17 R i e d e l, Manfred (1970). „Einführung" u: Wilhelm Dilthey, Aufbau der Geschichtlichen
Welt in dem Geisteswissenschaften, Frankfurt am Main, c. 17.
156
liberala koji je bio direktni uåesnik revolucionarnih previrawa, a

povrh toga, odluåni zagovornik stvarne povesnosti koja se kao rezultat
ispostavqa nakon raskida sa iluzijom Hegelove povesti.
Povesni znaåaj Hajmove ambiciozne rasprave Hegel i wegovo doba
ogleda se u obratu koji je on proveo u pogledu znaåewa pojma povesno-
sti. Terminološko poreklo Geschichtlichkeit se, kao i u sluåaju neologi-
zma Geschicklichkeit, vezuje za Hegelovu filozofiju, ali ti termini kod
wega nisu dobili ulogu sistematskih kategorija, jer su povezivani sa
pukim istorijskim, sluåajnim fakticitetom åija prvenstvena odlika je
da u sebi ne sadrÿi relevantno duhovno jezgro. Prevrat povesnosti od
naglašeno negativnog i filozofski nezanimqivog fenomena ka wenoj
bezuslovnoj afirmaciji naåinio je upravo Hajm. Wegov vehementni veto
usmeren protiv metafiziåko-idealistiåke pozadine Hegelovog pojma
povesti imao je za posledicu prvo afirmativno promovisawe povesno-
sti, kao suštinski ÿivotne povesti nauštrb Hegelovog pojma povesti:
„Biografija apsoluta za nauku sadašwosti preobraÿava se u proces
ÿivotne povesti; delom nedovoqno åist, a delom iluzorni istorizam
Hegelovog sistema u woj se prevodi u pravu i stvarnu povesnost."18 Ne
razmatrajuãi detaqno politiåke pretpostavke Hajmovog stava, dovoqno
je skrenuti paÿwu da wegova motivacija za kritiku Hegela proistiåe iz
nepomirqive distance naspram ideje o umu povesti, koja je poåivala na
uverewu da povesni um stvarnosti samo pruÿa legitimaciju reakcio-
narne mizerije što je usledila posle 1848.
Da bi izgradila razgovetnu opoziciju u odnosu na Hegela, Hajmova
stvarna povesnost stoga nije imala drugog izbora, osim da u stranu po-
tisne središwe kategorije filozofskog poimawa povesti: um, jedin-
stvo povesti i razvoj. Umesto wih, na scenu je stupila unutrašwost
konkretnog, povesno odreðenog åoveka — povesnost. Kada se obrati paÿwa
na osnovnu zamisao Hajmove povesnosti, onda je vidqivo da Ridlova
opaska da weno terminološko poreklo vaqa potraÿiti u politiåkoj
rezignaciji — ne moÿe umaãi zamci proizvoqnosti. Apstrahujuãi od
procene koliko dugotrajne filozofske produkte rezignacija samostal-
no moÿe proizvesti, za Hajmov pojmovni preokret treba reãi da prevas-
hodno predstavqa izraz kritiåkog stava, koji, doduše ima politiåku
motivaciju, ali i ništa mawe znaåajne filozofske posledice. U osno-
vi, taj stav nastoji da sruši Hegelovo razlikovawe filozofske istine
i istorijske istine, te da na taj naåin otvori prostor za novo pribli-
ÿavawe filozofije istorijskoj nauci. Šta drugo je Hajmu preostalo
nakon odbacivawa eminentno filozofskog pristupa povesti, osim no-
vog pakta sa istorijom? Interes za sklapawe tog pakta kod Hajma nije
ekplicitno filozofski, kao što nije bio ni motiv kritike Hegela.
Konkretne koristi od pribliÿavawa empirijskoj strani povesnih de-
šavawa Hajm je video u saradwi filozofije i empirijskih istraÿiva-
wa povesti i oslobaðawa wenih kritiåkih kapaciteta u razbijawu „za-
18 H a y m, Rudolf (1857). Hegel und seine Zeit. Vorlesungen über Entstehung und Ent-
wicklung, Wesen und Wert Hegel'schen Philosophie, Berlin, c. 466.
157
tvornog horizonta povesti" u ime prodora istoriografije sa praktiå-

kim motivima.19 Okret ka povesnosti stoga nije moguã bez uverewa da
osobenost povesti koja se sastoji u ukazivawu na funkciju odreðene
stvarnosti i praktiåku orijentaciju koja iz we proizlazi — biva mero-
davnije pokazana u empirijskom istraÿivawu povesti što je mnogo
bliÿe istoriji — nego u filozofiji. Kada je Habermas ukazivao da je
izbor konceptualnog okvira filozofije povesti inspirisan funda-
mentalnim iskustvima moderne epohe napretkom, krizom i samoosloboðe-
wem putem kritike, pod ovim posledwim mislio je na iskustvo protiv-
reånosti izmeðu univerzalnih principa opravdavawa i partikularno-
sti politiåkog nasiqa pred kojim se opšte ideje rastvaraju kao ideo-
logije.20 Time je Habermas pogodio direktno u nerv Hajmovog motiva za
uvoðewe povesnosti.
To drugim reåima znaåi, da je stupawe povesnosti na terminolo-
šku scenu praãeno velikim oåekivawima koja su proistekla iz revizije,
a ne negacije povesno-filozofskog stava, tako da nije stranputno tvr-
diti da se Hajmova povesnost još uvek kreãe u horizontu istih onih
pretpostavki što su iznedrile modernu filozofiju povesti. Meðutim,
konkretno provoðewe Hajmovih zamisli ostaviãe iza sebe tendencije
koje ãe docnije voditi u pravcu energiåne negacije filozofije povesti.
Tu se prvenstveno misli na usvajawe pozitivizma21 u ime rušewa „spi-
ritualno-apstraktne" idealistiåke tradicije koja ãe neminovno po-
primiti primese distance od uporišnih taåaka filozofskog pristupa
povesti. Suÿavawe povesti na unutrašwu ÿivotnost, o åijoj procesu-
alnosti je govorio Jork, nosiãe poput priveska dve temeqne mawkavo-
sti. Obe mawkavosti odnose se na permanentni deficit filozofske
osnovanosti koji ãe, s jedne strane, biti traÿen u kontekstu, koji je
znatno širi od autonomnog filozofskog studirawa povesti, pa ãe po-
vesnost biti razmatrana iz perspektive dogaðawa, a ne razvoja. Za raz-
liku od razvoja, dogaðawe je znaåajno formalizovan pojam — on nema ni
prostorne i vremenske granice, što ãe doãi do izraÿaja posebno u
koncepcijama povesnosti u fundamentalnoj ontologiji (Hajdeger) i fi-
lozofiji egzistencije (Jaspers), dok se, s druge strane, pounutrivawe
povesti mora suoåiti i sa teškoãom odabira vlastitih pojmovnih ko-
relata. Druga posledica suÿavawa jedinstvene perspektive biãe najne-
posrednije vezana za probleme u pogledu uspostavqawa terminologije
što je kadra da odgovori na zahteve povesnog mišqewa.
Bezazlen efekat ne ostavqa ni suÿavawe povesnog horizonta na
posebnosti koje po pravilu iritiraju filozofsko mišqewe jer time
19 Ibid, c. 453.
20 H a b e r m a s, Jürgen, Eine Diskussionbemerkung (1972): Das Subjekt der Geschichte,
u: Zur Logik der Sozialwissenschaften, Frankfurt am Main 1982, c. 533.
21 Traÿeãi podršku u svom suprotstavqawu Hegelu, Hajm je trijumfalno naveo Hum-
boltov primer: „prema lepom ålanku Vilhelma fon Humbolta o zadatku istoriåara, ide-
alni sadrÿaj povesti vaqa temeqiti u i na åiwenicama… Hegelovo mišqewe nije takvo.
Taj ÿivotni smisao za sve qudsko u wegovom sistemu postoji samo još u formi apstrakt-
nog odbijawa." H a y m, Rudolf, Hegel und seine Zeit, ibid, c. 449.
158
gotovo mehaniåki onemoguãuju produktivne uåinke opštije usmerenih

zahvata. Iz tog razloga Piht adresante promocije povesnosti ne nalazi
u graðanstvu, veã u buðewu nacionalizma åiji refleks se prepoznaje
naroåito u istorijskoj nauci,22 tj. wenom odustajawu od perspektive je-
dinstvene povesti: „U 19. veku … novoevropski nacionalizam je gotovo
potpuno razorio univerzalnost istraÿivaåkih programa i redukovao ih
je na krajwe bornirane perspektive."23
Da bi se shvatila radikalnost Hajdegerovog koraka, potrebno je
imati u vidu da rezolutno negirawe univerzalne povesne perspektive
nije padalo na pamet ni pozitivno istorijski orijentisanim oponen-
tima Hegelove filozofije. Premda je Drojzen izriåito zastupao rezul-
tate empirijskog opaÿawa, iskušavawa i istraÿivawa, što ukquåuju
„objektivnu" verifikaciju saznawa povesti, wegov pojam povesti zadr-
ÿao je osnovno polazište u celovitom vremenskom sledu nastalog. U
skladu sa tim, § 15 Nacrta istorike glasi: „Povest je obiåajni svet,
razmatran sa stanovišta svog postajawa i rasta."24 Iznoseãi zakquåna
razmišqawa na kraju devetog toma svoje Svetske povesti, Ranke samo
daje drugaåiju formulaciju metaempirijskog temeqa svoje istorije „go-
lih åiwenica" u kojoj kquånu reå zauzima nevidqivi svet boÿijih mi-
sli: „Veåan je samo duh åiji beskonaåan razvoj u sudbinama qudskog ro-
da prikazuje povest kao nauka."25 Majneke u svom Nastanku istorizma
slavi duhovnu revoluciju koja je stvorila oseãaj totaliteta i oslobo-
dila povest iz ukoåenosti u koju je prethodno dospela zahvaqujuãi pri-
rodnom pravu, pragmatizmu i intelektualizmu prosvetiteqstva. Premda
dovodi do svesti proces individuacije qudskog ÿivota, istorizam nas
prema Majnekeu uåi: „da celokupan povesni ÿivot razumemo kao razvoj
individualnog koji je uvek ukquåen u tipiåne procese i zakonomerno-
sti."26
Svetska povest se ÿilavo odrÿavala i kod novokantovaca, koji ni-
su delili Hajmovo opredeqewe za stvarnu povesnost, premda su mahom
bili liberalno orijentisani. Hajdegerov mentor Rikert je celinu po-
vesti situirao unutar filozofije povesti koja je u svom osnovnom zna-
åewu identiåna sa univerzalnom ili „svetskom" povešãu, dok u izvede-
nom oznaåava i nauku o povesnoj spoznaji, odnosno deo logike u najši-
22 Pihtovu ocenu indirektno potkrepquje i minuciozna studija Rente-Finka koja

je pokazala da se neologizam povesnost u engleskom i francuskom govornom podruåju
usvojio tokom sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestog veka. Italijanski i špan-
ski prevod povesnosti usledio je u dvadesetom veku, pri åemu se znaåewe na svim tim je-
zicima vezivalo uz „fakticitet što je istorijski dokaziv". Francuska historicité, engle-
ska historicity, italijanska storicità i španska historicidad odraÿavaju weno nefilozofsko
poreklo i snaÿan peåat istorijske nauke. Leonhard von R e n t h e - F i n k (1968). Geschic-
htlichkeit. Ihr terminologischer Ursprung bei Hegel, Haym, Dilthey und Yorck, Göttingen, c. 131.
23 P i c h t, Georg (1993). Geschichte und Gegenwart. Vorlesungen zur Philosophie der
Geschichte, Stuttgart, c. 20.
24 D r o y s e n, Johann G. (1868). Grundriss der Historik, Leipzig, c. 11.
25 R a n k e, Lepold von (1888). Weltgeschichte IX Theil. Zeiten des Übergangs zur moder-
nen Welt (XIV und XV Jh.), Hrsg. Alfred Dove/Georg Winter, Leipzig, c. 270.
26 M e i n e c k e, Friedrich (1965). Die Entstehung des Historismus, Werke Band III, Hrsg.
Carl Hinrichs, München, c. 581.
159
rem smislu reåi.27 Natorpova Filozofska sistematika protestvovala je

protiv cepawa jedinstva racionalnog i istorijskog: „ništa racional-
no ne sme biti posmatrano drugaåije nego u genezi, dakle u istorijskoj
ureðenosti."28 Vindelband, koji je zajedno sa Rikertom delio uverewe da
svetska povest predstavqa nezamenqivi izvor transcendentalnih vred-
nosti, uoåio je u svojim predavawima iz 1907. jednu novu tendenciju.
Wen koren sastoji se u pojavi buðewa indivudue koje se dogaða upravo u
doba kada se weno ukquåivawe u zajedniåki ÿivot provodi na naåin,
koji je ranijim vremenima bio nezamisliv. Konsekvence razvijenog in-
dividualiteta prema Vindelbandu direktno pogaðaju i elementaran po-
vesni smisao jer vode do wegovog nivelirawa i odbacivawa. Raskid sa
celinom povesti tako dobija opravdawe u intenzivirawu „unutrašweg
ÿivota": „Za onu samoÿivost liånosti u izgradwi unutrašweg ÿivota
i sveta duhovnih vrednosti išåezava smisao i razumevawe. Ta genera-
cija poåiwe da oseãa kao teret tradiciju, veliku školsku torbu moder-
nog åoveåanstva, koji je verovala da ãe lako moãi da odbaci u insisti-
rawu na izvornost svog vlastitog åina."29
Osmelivši se na odbacivawe jedinstvene povesti, Hajdeger se pred-
stavio kao egzemplarni predstavnik te generacije. Provoðewe ontolo-
gizovanog uåewa o povesnosti tubitka eksplicitno je pokazalo da pored
sebe ne trpi i ravnopravan tretman svetske povesti: „Kada se pitawe o
povesnosti vrati u te 'izvore' [vremenovawa, prim. aut.] onda je time
veã odluåeno o mestu problema povesti… Temeqni fenomen povesti,
koji prethodi i utemequje moguãu tematizaciju putem istorije time je
neopozivo potisnut u stranu."30 Potiskivawe objektivnog sklopa svet-
ske povesti provedeno je paralelno sa isticawem novoubliåenog pojma
sveta, koji više ne nosi striktan fenomenološki otisak „horizonta
svih horizonata", veã, buduãi da saåiwava ontološko odreðewe tubit-
ka, ukazuje na naåin povesnog bitka.
Povesno posmatrana, revizija pojma sveta predstavqa direktnu vezu
sa obratom ka unutrašwosti koji je naåiwen sa pojmom povesnosti i u
sebi nosi odraz temeqne inverzije u pogledu usmerenosti pojma obrazo-
vawa. Naime, za razliku od Hegelovog pojma obrazovawa kao potuðewa i
„izlaska iz sebe u svet" u kojem je jedino moguã pravi „dolazak k sebi",
Niåeov pojam inicira „ulazak u sebe" iz besmislenog sveta. Obrazova-
we tako postaje izraz distance iz upletenosti u zajedniåki svet, a
obrazovani åovek se prepoznaje po konstituisawu smislenog kosmosa31
što nije u posedu svih pojedinaca, veã predstavqa wegov vlastiti svet.
27 R i c k e r t, Heinrich (1907). Geschichtsphilosophie, u: Die Philosophie im Beginn des

zwanzigsten Jahrhunderts, Heidelberg, c. 324—325.
28 N a t o r p, Paul (1958), Philosophische Systematik, aus dem Nachlass Hrsg. Hans Na-
torp, Hamburg, c. 321.
29 W i n d e l b a n d, Wilhelm (1909). Die Philosophie im Deutschen Geistesleben des XIX.
Jahrhunderts. Fünf Vorlesungen, Tübingen, c. 104. Proces nivelirawa povesti nauštrb indi-
vidualnih postignuãa Vindelband iznosi na stranicama 114—115.
30 H e i d e g g e r, Martin, Sein und Zeit, c. 375.
31 N i e t z s c h e, Friedrich (1962). Von Nutzen und Nachteil der Historie für das Leben, u:
Werke Band I, Hrsg. Karl Schlechta, München, c. 235.
160
Ta inverzija se kod Hajdegera ogleda u åiwenici da i pored isticawa

svog jedinstva sa svetom, neporecivo preimuãstvo u celokupnoj konste-
laciji za sebe zadrÿava tubitak. Svet je uvek svet tubitka, ali ne vaÿi
i obrnuto. O kakvom jedinstvu je reå, pokazuje i Hajdegerova razgradwa
koja vrhuni u izrazu svet-povest (Welt-Geschichte) koji više ne gradi
pojam analogan svetskoj povesti, jer ne referiše ni na subjektivni ge-
nitiv jedinstvene povesti sveta, niti na objektivni genitiv svetske
povesti. Primarno povesan je tubitak, a svet svoju povesnu dimenziju ne
duguje intersubjektivnim tvorevinama koje su u wemu otelotvorene, nego
„svet ima naåin povesnog bitka, zato što saåiwava ontološku odreðe-
nost tubitka."32 Napokon, pojam svetske povesti sugeriše da sam svet
ima vlastitu povest koja ni u kojem sluåaju ne bi mogla biti izvedena iz
vremenitosti tubitka. Naåelna nezavisnost svetskog vremena od tu-
bitka, ukquåujuãi i nemoguãnost da ono bude izvedeno iz vremenitosti,
predstavqaju dva razloga inherentna Hajdegerovoj poziciji, zbog kojih je
svetska povest morala biti redukovana. Meðutim, to nisu i jedini raz-
lozi. Gotovo fascinantno je da najveãi deo Hajdegerovih interpretato-
ra ne uviða smisao razdvajawa Weltgeschichte u Welt-Geschichte i previ-
ða povesnu pozadinu wene povezanosti sa Geschichtlichkeit. Razloge za
tvrdoglavo insistirawe na nedodirqivosti egzistencijala sveta, vaqa
potraÿiti u opširnim analizama egzistencijala svetovnosti, okolnog
sveta, bitka-u-svetu koje su i naglašeno kritiåki nastrojene interpre-
tatore navele na odustajawe od upitanosti u egzistencijal „svetske po-
vesti". Meðutim, za razliku od rasprave o formalnim pretpostavkama
za provoðewe analitike tubitka gde se stvara utisak da svet potvrðuje
svoje puno pravo i vaÿewe u Hajdegerovom mišqewu, prilikom temati-
zacije sveta na planu povesnosti stvari stoje sasvim drugaåije. Previ-
ðawem te razlike stvorena je konfuzija što je u literaturi široko
rasprostrawena, a najåešãe se ispoqava u bezazlenosti govora o svet-
skoj povesti u fundamentalnoj ontologiji, koji je problematiåan utoli-
ko, što nivelira rascep u pojmu povesti koji je naåiwen sa Hajdegero-
vom povesnošãu i zato što fingira kontinuitet rasprave o svetskoj
povesti, s tom razlikom što je ona navodno sada tematizovana iz onto-
loške ili egzistencijalne perspektive. Polazeãi od teze o baåenosti,
pogrešno je zakquåivati da je kod Hajdegera „povest uvek veã svetska
povest",33 samim tim što je tubitak baåen u svet, jer se time sugeriše
apriorno jedinstvo povesnosti i svetske povesti, što je u potpunosti
suprotno pretpostavkama Bitka i vremena. Naprotiv, i svet i povest su
jednako adresirani ka tubitku, o åemu govore i dva odreðewa sveta-po-
vesti: „Jednom on znaåi dogaðawe sveta u svom suštinskom, egzistent-
nom jedinstvu sa tubitkom. Ali ukoliko je sa faktiåki egzistentnim
svetom otkriveno i unutarsvetsko biãe, on misli ujedno i unutarsvet-
sko 'dogaðawe' priruånog i predruånog."34

33 S e u b e r t, Harald (2000). Zwischen erstem und anderem Anfang. Heideggers Auseinan-
dersetzung mit Nietzsche und die Sache seines Denkens, Köln/Weimar/Wien, c. 58.
161
Filozofska legitimacija svet-povesti prema Hajdegerovom vlasti-

tom iskazu proistiåe iz „konkretizacije vremenitosti" koja sa svoje
strane nije nimalo fenomenološka, kako tvrdi rasprava Pojam vreme-
na,35 buduãi da ne vodi raåuna o opisanim datostima. Vaÿnost te ras-
prave za problematizaciju odnosa izmeðu vremenitosti i povesnosti
krije se u neåemu drugom — u demonstraciji istog onog postupka de-
strukcije koji je u Bitku i vremenu bio rezervisan za vremenitost, ali
se konsekvence iz wega ovaj put provlaåe ka povesnosti.36 To znaåi da
Hajdegerova destrukcija ide u pravcu nasleða pojma bitka i da na teme-
qu stava o dominaciji gråke ontologije pokazuje patvorenost i neodr-
ÿivost izlagawa povesti našeg vlastitog tubitka. Specifiånost wene
argumentacije sastoji se u tezi da je za pojam povesnosti merodavniji
pojam bitka i naåini wegove „izloÿenosti", nego sam pojam povesti,
jer se on, sa svoje strane, samostalno ne moÿe otrgnuti od neautentiå-
nog odnosa prema bitku. Hajdegeru je na taj naåin pruÿeno pouzdawe
što jednim potezom odbacuje celokupnu tradiciju modernog mišqewa
povesti.
Nasuprot prividnoj efikasnosti takvog postupka, vaqa podsetiti
da je izuzetno teško uverqivo dokazati vezu izmeðu antiåkog pojma bit-
ka i modernog pojma povesti. Premda Hajdeger insistira na primatu
sadašwosti kao zajedniåkom imenitequ antiåkog bitka i moderne po-
vesti, ona svoju vlastitu izgradwu zahvaquje upravo otporu prema fik-
siranosti sveta u wegovoj sadašwoj prisutnosti kao i na raskidu sa
hipostazirawem sadašwosti. I izrazito skeptiåan stav prema pojmu
povesti ne bi se usudio da porekne da je sa wim signaliziran prodor u
srÿ negacijskog karaktera qudskog sveta koji se sastoji u svesti o åove-
kovoj delatnoj izgradwi i razgradwi vlastite sadašwice. Kreirawem
direktne veze izmeðu povesnosti i bitka, Hajdeger je zapravo u širo-
kom luku zaobišao sve doprinose, ali i probleme koji su vezani uz
tradiciju univerzalne i svetske povesti. Sa isticawem da je destruk-
cija ontologije i logike kritika sadašwosti, meta je samo delimiåno
pogoðena, buduãi da se filozofija povesti itekako tiåe ontoloških i
logiåkih pojmova, ali je istovremeno i promašena, jer je time Hajdeger
naznaåio da ga ne interesuje tradicionalni arsenal specifiåno pove-
snih kategorija, i indirektno nagovestio da ãe se u izlagawu povesno-
sti oslawati samo na pojmove ontološko-egzistencijalne provinijen-
cije. Zbog toga ãe u Bitku i vremenu biti reåi o zaokruÿivawu fenome-
na koji su ontološki nuÿno mišqeni u govoru o povesnosti tubitka.
35 „Ontologija tubitka mora se dovesti u moguãnost kao fenomenološka destrukci-

ja…" H e i d e g g e r, Martin, Der Begrif der Zeit, GA 64, c. 102.
36 Huni spada u retke interpretatore koji su u postupku destrukcije povesti iz vre-
menitosti uoåili problematiånu neslobodu u ontološkoj primeni fenomenološkog mi-
šqewa. Odreðujuãi svet-povest neutralno, kao granicu analize tubitka, Huni ipak navo-
di da destrukcija povesnosti mora zadrÿati svoje vlastito vaÿewe i da ne moÿe biti
svedena na deziderat analize vremenitosti: „pitawe o smislu povesnosti javilo se sa
neophodnošãu destrukcije … ali ona nije deziderat same analize vremenitosti." H ü n i,
Heinrich (1998). Welt-Geschichte als Grenze der Daseinsanalyse in 'Sein und Zeit', u: Heidegger
Studies, Vol. 14, c. 132.
162
Takav nagoveštaj dobija i dodatno potkrepqewe u samoj ideji „fun-

damentalne" ili „univerzalne"37 ontologije. Meðutim, univerzalnost
ontologije i povesnost tubitka nije lako pomiriti. Posmatrano u sa-
svim naåelnom smislu — bilo kakva vrsta ontološke univerzalnosti
nespojiva je sa konkretnom Hajdegerovom vizijom povesnosti. Imajuãi u
vidu da su buduãnosno usmereni nabaåaji tubitka voðeni anticipativ-
nom odluånošãu, a da wome ujedno potvrðuje i bilost koju tubitak osa-
dašwuje, stiåe se utisak da se egzistencijalna povesnost ostvaruje upo-
redo sa negacijom univerzalnosti. Osnov te negacije krije se u proje-
katskoj strukturi tubitka, koja se konstituiše iz ograniåene perspek-
tive wegove povesnosti, a åim poåne da se orijentiše spram univer-
zalnih merila po automatizmu pada natrag u neautentiånost, u „se".
Univerzalna ontologija na taj naåin je izgradila unutrašweg oponenta
koji iz osnova poriåe wene vlastite pretpostavke. Stoga ostaje otvore-
no pitawe da li Hajdegerova zamisao povesnosti potkopava ideju fun-
damentalne, pa åak i svake ontologije uopšte — u drastiånijoj meri
nego što ontološka pozadina eksplikacije ugroÿava povesnost? Gotovo
je sigurno, da wihovo meðusobno ukrštawe iza sebe ne ostavqa harmo-
niju i sklad. Da je destruktivno koncipirawe povesnosti pored logike
i ontologije u sebi ukquåivalo i filozofiju povesti, uoåilo bi da ni-
jedan mislilac povesti nije drÿao do ontološkog stanovišta, a da ne
govorimo o tome da je pojam povesti razvijao iz horizonta pitawa o
bitku. Štaviše, odustvo pojma bitka iz prepiske Diltaj—Jork tenden-
ciozno ukazuje na bitak kao reziduum metafizike, odnosno na nepopra-
vqivo partikularnu manifestaciju ÿivotnosti koja je wime implici-
rana. Hajdegerovo prisvajawe Diltajevih istraÿivawa u tom segmentu se
pokazuje kao temeqno preokretawe wihovih zamisli, jer åitavu raspra-
vu o povesnosti situira na problemu koji je u prisvojenom stanovištu
marginalizovan upravo u interesu konsekventnog filozofskog mišqe-
wa povesti.
4. POVESNOST KAO SAMOOSMIŠQAVAWE
Ovako, Hajdegeru nije preostalo ništa drugo nego da sam konstitu-

iše odreðewa povesnosti koja su prikladna tubitku. Pritom ipak nije
propustio da se poÿali åitaocu na teskobu vlastite situacije: „Oskud-
nost raspoloÿivih 'kategorijalnih' sredstava i nesigurnost primarnog
ontološkog horizonta postaju utoliko nametqiviji, što više je pro-
blem povesti doveden do svoje izvorne ukorewenosti."38 Vernost izvornoj
ukorewenosti vlastitog povesnog stava što se sastoji u apstinenciji od
nasleðenih kategorija pri promišqawu povesnog, Hajdeger ipak nije do
kraja ispoštovao. Oskudica odreðewa izvorno egzistencijalnog pore-
kla ipak ãe donekle biti nadoknaðena sa nekoliko „pozajmica", meðu
37 H e i d e g g e r, Martin, Die Grundprobleme der Phänomenologie, GA 24, c. 16.

163
kojima najpre vaqa istaãi pojam koji ãe prvobitno igrati vaÿnu ulogu
upravo kod Diltaja, a docnije ãe zauzeti mesto noseãeg pojma u Huserlo-
vom i Natorpovom poimawu filozofije. Reå je o pojmu samoosmišqava-
wa (Selbstbesinnung), åiju odluåujuãu ulogu u deskripciji duhovnog ÿivo-
ta i kontinuiranom fundirawu povesnog sveta Hajdeger beleÿi veã u
predavawu iz 1919.39 U prepisci, Jork je taj pojam odredio kao primarno
sredstvo saznawa, a Hajdeger to odreðewe meðu mnogobrojnim citatima
stavqa na visoko drugo mesto. Meðutim, da bi se shvatio znaåaj tog poj-
ma za konstituciju egzistencijala što saåiwavaju ontološki okvir i
tematsku podršku povesnosti kod Hajdegera, najpre je neophodno skici-
rati osnovne konture koje je samoosmišqavawe prvobitno imalo.
Kod Diltaja samoosmišqavawe ima integrativnu funkciju. Ono u
sebi objediwuje zadatak izgradwe duhovnih nauka sa wegovom sistemat-
skom i istorijskom dimenzijom. Kulturalne manifestacije i svakovr-
sne objektivacije qudskog roda bez samoosmišqavawa ostale bi samo
amorfna i bespojmovna stvarnost, a zahvaqujuãi wemu postaju uobliåe-
ne u povesni svet objektivnog duha. Metodski zadatak koji je poveren
samoosmišqavawu odnosi se na specifiånost Diltajeve zamisli pove-
zivawa povesti i filozofije åija vodeãa tendencija leÿi u pomirewu
opštosti filozofskih pojmova sa istorijskim posebnostima i pojedi-
naånostima uz uslov da one u toj opštosti ne budu „ukinute".40 Buduãi
da se saznawe duhovnog sveta omoguãuje posredstvom povezanosti zajed-
niåke qudske ÿivotnosti i individuirane povesnosti, Diltaj je nasto-
jao da uspostavi prelaz od neponovqivosti doÿivqaja do najviših po-
vesnih opštosti, ali na naåin koji ãe jednaku paÿwu poklawati i po-
jedinaånim aspekatima doÿivqajnog sklopa kao i wihovoj uslovqenosti
u intersubjektivnim sklopovima. Izgradwa tog prelaza ne moÿe biti
obavqena na neposredan naåin, jer zahteva postupnost geneze koja se ne
svodi na puku introspekciju. Razlika izmeðu Selbstbetrachtung i Selbst-
besinnung odnosi se na razliku izmeðu jednosmernosti introspekcije
koja je udubqena u unutrašwost, i osmišqavajuãeg postupka koji je slo-
ÿeniji i dvostruko usmeren jer vodi raåuna i o fundirajuãem statusu
neposrednog doÿivqajnog sklopa, ali i o konstituciji duhovnih aspe-
kata povesnog sveta što iz tog sklopa proizilazi. Imajuãi u vidu da
povesni svet nije konaåan homogeni kontinuum, i da nije pristupaåan
poput fiksiranog realiteta, veã ga najpre treba izgraditi, subjektiv-
nost je kod Diltaja protkana sa pojavnom raznolikošãu sveta, ali na
dijahroni naåin geneze povesnosti.
Samoosmišqavawe je upuãeno na jedinstveni izraz „svestrane uslo-
vqenosti åoveka, wegove zavisnosti od društva što ga okruÿuje, wego-
ve povesnosti",41 a samim tim odnosi se na sukcesivni proces konsti-
tuisawa celine povesnog sveta. Taj proces se, dakako, odvija u svakom
39 H e i d e g g e r, M., Phänomenologie und transzendentale Wertphilosophie, GA 56/57,

ibid, c. 164.
40 R e n t h e - F i n k, Leonhard von, Geschichtlichkeit, ibid, c. 68.
41 D i l t h e y, Wilhelm (1957). Die geistige Welt. Einleitung in die Philosophie des Lebens,
Gesammelte Schriften V, Stuttgart, c. 302.
164
pojedincu, a wegovo prenošewe u pisanu formu, autobiografija, pred-

stavqa stvarawe svojevrsne povesne teksture par exellence, jer objediwuje
genezu liånog, doÿivqajnog odraza pojedinaånih åiwenica povesnog
sveta, ali i genezu wegove zajedniåke povesnosti: „Ovde se pribliÿava-
mo korenima svog povesnog shvatawa. Autobiografija je samoosmišqa-
vawe åoveka o svom ÿivotnom toku što je dovedeno do pisanog izraza.
Takvo samoosmišqavawe obnavqa se u bilo kojem stepenu u svakom in-
dividuumu. Ono je uvek tu, samo se ispoqava u uvek novim oblicima."42
Problem filozofskih potencijala samoosmišqavawa ima jednak
koren sa problemom ÿivotnosti, a on se odnosi upravo na granice in-
dividualne recepcije povesnog sveta. Konkretizovani hod od individual-
nog ka opštem kod Diltaja je predstavqen u kontekstu univerzalnog
istorijskog razumevawa, što kao svoju pretpostavku ima „autobiografi-
ju, biografiju, povest nacija, kulturalnih sistema, organizacija. Svaka
od tih povesti ima svoje vlastito središte…"43 Zasnivajuãi svoje uspi-
wawe ka univerzalnosti u autobiografiji Diltaj markira specifiåan
pojam opštosti. Na osnovu startne pozicije biografskog karaktera, on
nije mogao da obezbedi opštost u emfatiåkom smislu, tj. nešto više
od suÿenog, perspektivistiåkog, partikularnog gledišta na opštost.
Åak i kada bi se u navedenom toku od individualnog ka opštem radilo
o „koncentriånom, strukturalno homolognom nizawu",44 teško da bi se
neko mogao saglasiti sa harmoniånim prelaskom sa jednog „središta"
na drugo, niti sa moguãnošãu da se na pr. jedinstvena povest åitave
nacije prelama, pa makar samo u obrisima, u bilo åijoj biografiji.
Drugim reåima, osmišqavawe povesnosti uprkos svojim eksplicitnim
namerama ne moÿe ostvariti stepen opštosti koji je uverqiviji od op-
štosti umetniåke predstave.
Granice samoosmišqavajuãeg zasnivawa povesnog sveta poloÿene
su veã u temeqnim kategorijama na koje su se oslawale. Unutrašwost,
ÿivotnost, pogled na svet, celoviti åovek, povesnost mogli su uobliåi-
ti pojedine povesne tipove u smislu sklopova zajedniåkih obeleÿja i
funkcija, ali ne i filozofski merodavno poimawe povesti. Praznina
izmeðu individualne doÿivqajnosti i tekuãeg istorijskog fakticiteta
s jedne strane, i opštosti objektivnog duha sa druge, nije mogla biti
popuwena, barem ne uz pomoã osnovnih kategorijalnih odreðewa Dilta-
jevog povesnog mišqewa.
Hajdegerov pojam samoosmišqavawa taj problem je rešio elegantno
zaobilazeãi legitimaciju filozofske povesti u opštim strukturama
objektivnog duha i nalazeãi osnov povesnosti u pojmu vremena inherent-
nom specifiånim zahtevima45 saznawa povesti. Stoga nije sluåajno da
42 D i l t h e y, Wilhelm (1957). Der Aufbau der geschichtlichen Welt in den Geisteswissen-

schaften, Gesammelte Schriften VII, Stuttgart, c. 200.
43 Ibid, c. 271.
44 R e n n, Joachim (1992—93), Dilthey und der Begriff der Geschichte. Hermeneutisch-
-phänomenologische Argumente gegen den Kollektivsingular u: Dilthey-Jahrbuch für Philosophie
und Geschichte der Geisteswissenschaften VIII, Göttingen, c. 308.
45 „Povesnost … je nivo na kojem filozof susreãe epistemološke zahteve istorio-
grafije." R i c o e u r , Paul (2004). Memory, History, Forgetting, Chicago, transl. by K. Bla-
mey/D. Pellauer, p. 369.
165
jedan od prvih Hajdegerovih ålanaka nosi naziv Pojam vremena u povesnoj

nauci (1916). Stanovište demonstrirano u tom radu paradigmatiåno iz-
raÿava autorov ugao posmatrawa. Vredna je paÿwe åiwenica da posta-
vqeni problem naåelno korespondira sa problemom što je zaokupqao i
Hajma i Diltaja, a tiåe se saradwe filozofije i istorijske nauke. Haj-
degerov doprinos toj alijansi ogledao se u filozofskom propitivawu
pojma vremena što odgovara karakteru istorijskog razmatrawa: „kakvu
strukturu mora imati pojam vremena istorijske nauke da bi kao pojam
vremena mogao da stupi u funkciju što odgovara ciqu te nauke?"46
Predloÿeni odgovor na istorijski pojam vremena još uvek nema naboj
potowe vremenitosti,47 ali je za Hajdegerovu povesnost neobiåno vaÿna
tematska pozadina saåiwena od ukrštawa pojma vremena i problema
istorijske nauke. Akcenat tog ukrštawa se, meðutim, postepeno prome-
nio. I to u korist filozofije, buduãi da je Hajdeger postajao sve od-
luåniji u uverewu da istorijska nauka zapravo ni ne moÿe saznati po-
vesnu stvarnost u wenoj povesnosti, i to zbog toga, što „izbegava fi-
lozofsko osmišqavawe".48 Ne samo da se saznawe povesne stvarnosti
ne moÿe osloniti na istorijsku nauku, nego ona, štaviše, „uslov vla-
stite moguãnosti" treba da traÿi upravo u filozofskoj artikulaciji
vremena.
Argumentativni apetiti koje je otvorilo ovo otkriãe nisu se zau-
stavili samo na precizirawu odnosa prema istorijskoj nauci, veã su se
proširili i na åitavu tradiciju saznawa povesti. Osnovne koordinate
za suåeqavawe sa wom Hajdeger je stavio u ispitivawe meðusobnog od-
nosa vremenskih dimenzija što se pokazuju kao vodeãi orijentiri u
tradiciji poimawa povesti, dolazeãi do istih zakquåaka kao i u pret-
hodnoj destrukciji povesti ontologije. Primat sadašwosti je upravo
onaj zajedniåki imeniteq koji je u stawu da poveÿe i heterogena, pa åak
i meðusobno suprotstavqena shvatawa povesti: „kada na pr. Ranke u
svesnoj suprotnosti prema navodnim Hegelovim povesnim konstrukci-
jama — veruje da prikazuje prošlo onakvo kakvo je bilo, onda su za wega
vodeãe odreðene mere izlagawa — samo drugaåije nego Hegelove. Ili se
stavqaju merila koja su izriåito crpena iz sadašwosti, a prošlo biva
osavremeweno. Oba naåina istorijskog razmatrawa naåelno se ne razli-
kuju … Ako su merila i pravci istorijskog razmatrawa crpeni iz svag-
dašwe sadašwosti — bilo izriåito, bilo neizriåito — da li je time
veã uåiweno da su ta merila dovoqna da bi se obuhvatilo prošlo?"49
Hajdegerovo odgovor na ovo pitawe je, dakako, negativan. Poenta
primata sadašwosti u pogledu tematizacije povesti podjednakom jalo-
vošãu ÿigoše i istoriåarski imperativ pristupa prošlom kao pro-
46 H e i d e g g e r, Martin (1978). Der Zeitbegriff in den Geschichtswissenschaft, Frühe

Schriften GA 1, c. 417.
47 „U povesti vreme ima sasvim originalno znaåewe. Tek tamo gde kvaltativna dru-
gost prošlih vremena prodire u svest sadašwosti, probuðen je istorijski smisao." ibid,
c. 427.
48 H e i d e g g e r, Martin, Prolegomena zur Geschichte des Zeitbegriffs, GA 20, c. 14.
49 H e i d e g g e r, Martin (1983). Grundfragen der Philosophie Ausgewählte „Probleme"
der „Logik", Hrsg. F.-W. von Hermann, GA 45, c. 34—35.
166
šlom, åiji reprezent je Ranke, kao i filozofsko spasavawe prošlosti

iz tame arhaiånosti u smislu pokazivawa wene merodavnosti u savre-
menosti, što predstavqa srÿ Hegelovog povesnog mišqewa. Prema Haj-
degeru, u oba sluåaja se radi o re-aktuelizaciji prošlosti što je dubo-
ko laÿna. Kamen temeqac povesnosti u pogledu konkretnog provoðewa
eksplicitne distance u odnosu da mišqewe povesti, poloÿen je upravo
u ovoj saÿetoj kritici Hegela i Rankea. Istoriåarska verzija boluje od
izobliåene lupe pomoãu koje nastoji da „osadašwuje" prošlost, jer ona
poåiva na pogrešnoj raåunici izlaza, odnosno nauåno motivisanog bega
iz sadašwosti. „Restauracija" i „eshatologija" predstavqaju dva ishoda
istorizma što je ukorewen u istorijskoj nauci.50 Time Hajdeger ukazuje
da je u istorijskim analizama — „istorizam" faktiåki na delu mnogo
pre nego što je došlo do wegove pojmovne artikulacije. Znake navoda,
pod koje su stavqeni, restauracija i eshatologija nisu zasluÿili zbog
razornih efekata koje proizvode u svetu objektivnog duha, veã zbog svo-
jih laÿnih saznajnih pretpostavki. S druge strane, Hegelovo mišqewe
povesti oznaåeno je kao aktualizam, koji nije ništa drugo, nego obrnu-
ta strana istorizma, buduãi da ga ne karakteriše beg iz sadašwosti,
nego weno hipostazirawe što se konkretizuje promišqawem prošlo-
sti sa sadašweg stanovišta.
Unutrašwu podršku Hajdegerovom osmišqavawu povesnosti u na-
poru da izbegne povesni primat sadašwosti pruÿiãe uåewe koje svoj
modus vivendi ima upravo u wegovom opovrgavawu. Pritom ãe temporal-
nost biti dodatno ojaåana posredstvom operativnih uåinaka povesnog
osmišqavawa. Istini za voqu, samoosmišqavawe ne figurira u prvom
planu kao oznaka za Hajdegerovu tematizaciju povesnosti u Bitku i vre-
menu. Meðutim, „logika" osmišqavawa kao upuštawa u smisao dogaða-
wa,51 vidqiva je veã u zaåiwawu rasprave o povesnosti u kojoj se najpre
izvodi pet varijacija na temu odreðewa prošlosti. Ona je najpre omo-
guãena posredstvom ontološke korekcije Diltaja koja poåiva u supsti-
tuciji doÿivqajnog sklopa sa ontološki fundamentalnijom povesnom
strukturom — dogaðawem tubitka. Opravdawe te korekcije Hajdeger pro-
nalazi u neizbeÿnoj opoziciji izmeðu saznawa povesti i ispitivawa
povesnog bitka koje prema vlastitoj strukturi leÿi u egzistencijal-
no-vremenskoj moguãnosti dogaðawa.
Pretpostavke tog opravdavawa granaju se u dva smera. Prvi se od-
nosi na razgradwu ontološke ravnopravnosti povesti i vremena koja je
iskazana u stanovištu da tubitak nije vremenit zato što je centriran
u povesti, nego je povesan zato što je temeq wegovog bitka vremenit.
Drugi smer opravdawa ima za ciq pokazivawe apsurdnosti tradicio-
nalnog povesnog mišqewa koje je poåivalo na pervertiranim modali-
tetima proÿimawa sadašwosti i prošlosti iz kojih je buduãnost ili
50 H e i d e g g e r, Martin, Die Metaphysik des deutschen Idealismus (Schelling), GA 49, c. 10.

51 „Ne govorimo o povesnom razmatrawu, veã o osmišqavawu. O-smišqavawe: upu-
štawe u smisao dogaðawa, povest. 'Smisao' ovde misli: otvoreno podruåje ciqeva, merila,
nagona, presudnih moguãnosti i moãi — sve to suštinski pripada dogaðawu." H e i d e g -
g e r, Martin, Grundfragen der Philosophie, GA 45, ibid, c. 35—36.
167
iskquåena, ili poprima stigmu planirawa, odnosno neautentiåne an-

ticipacije. Prodorom u gusto semantiåko poqe što obavija pojam pove-
sti samorazumqivo ga povezujuãi sa znaåewima prošlosti Hajdeger iz-
vodi sledeãe varijacije: 1) prošlo u emfatiåkom smislu reåi, ono što
je suštinski nepristupaåno i što izmiåe svakom pokušaju uvida; 2)
prošlo koje se nije izgubilo u tami išåezlih vremena, veã je na ovaj,
ili onaj naåin prisutno u sadašwosti; 3) prošlo kao konstituens po-
stajawa koji se širi i na sadašwost i na buduãnost; 4) prošlo kao
ukupno prenošewe kulture, dogaðaja, duha; 5) prošlo kao delotvornost
predaje, tradicije, bez obzira da li sa izriåitom svešãu o wenom
„odrÿavawu", ili bez we.
5. MOGUÃNOSTI TUBITKA CONTRA OPŠTE VAŸEWE
Indikativno je da stavqawe fokusa na vremenske dimenzije znaåe-

wima povesti daje potpuno drugaåiju vizuru. Povest više nije domi-
nantno promena, veã dogaðawe. Kada se posmatra iz naglašeno vremen-
skog horizonta dogaðawa, za povest više nije prvorazredno da li se u
tom dogaðawu radi o dogaðawu uma, da li se u wemu razvijaju instituci-
onalne forme neophodne za ostvarivawe slobode, ili je na delu wihovo
gušewe. Ono što se iz vremenske strukturiranosti dogaðawa isposta-
vqa kao relevantno za pojam povesti jeste naåin na koji su meðusobno
umreÿene pojedine dimenzije vremena. Uvid u razliåita znaåewa pove-
sti sebe zahvaquje prethodnoj formalizaciji tih znaåewa u kojoj su ona
najpre ispraÿwena od svakog sadrÿaja.
Nakon što je iz povesti odstrawena svaka veza sa kvalitativnim i
diskontinuiranim razvojem, pronaðena je nova nit vodiqa što celo-
kupnom novovekovnom mišqewu povesti daje jedinstveni otisak. Vre-
menska linearnost dogaðawa što koreni u prošlosti, ali se posred-
stvom predaje iskazuje kao i daqe delatno, predstavqa prema Hajdegero-
vom saÿimawu razliåitih znaåewa prošlosti upravo onu uporišnu
predstavu koja je bila zajedniåki posed svih mislilaca povesti, bez ob-
zira na sve razlike koje su implicirane u wihovim odreðewima pove-
sti.
Pripremawe terena za afirmaciju povesnosti ovde je dostiglo svoj
vrhunac: razlike u odreðewima pojma povesti zapravo su fiktivne i fi-
lozofski irelevantne, jer svima wima u pozadini stoji ista neautentiå-
nost linearnog vremenskog sleda koja ignoriše vremenitost tubitka i
tako blokira pristup tubitku prikladne artikulacije povesnog bitka.
Neraskidiva vezanost sadašwosti i prošlosti kojom se odlikuje tra-
dicionalno razumevawe povesti ostavqa pogubne posledice po pove-
snost tubitka, jer devastira buduãnosnu orijentaciju wegovih projekata.
Na taj naåin je wegov bitak-u-svetu iz osnova osakaãen. Nastojeãi da
zasnuje povesnu orijentaciju vlastitog egzistirawa u sadašwosti,52 tu-
52 Specifiånu ulogu istorijske svesti Libe je prepoznao u ireverzibilnosti pove-

snog kretawa koja sadašwost neminovno odvaja od wenog porekla. Klasicizmi i renesan-
168
bitak podriva samog sebe, buduãi da povesno poreklo te sadašwosti

prema kojem ona saåiwava neraskidivi kontinuitet prošlosti — una-
pred limitira i åini obezliåenim moguãnosti wegovog vlastitog izbo-
ra. Oslawajuãi se na sadašwost, tubitak se suoåava sa meduzom koja bez-
nadeÿno fiksira wegovo egzistirawe, eliminišuãi sve pretpostavke
wegove autentiånosti. Što je još vaÿnije, na taj naåin je ujedno i po-
kazano da je tradicionalna zamisao åoveka kao povesnog biãa u osnovi
delovala kontraproduktivno. Umesto da afirmiše povesnost tubitka,
ona ju je onemoguãavala. Nepovesni koren povesnog mišqewa tubitku je
unapred isporuåivao moguãnosti wegovog egzistirawa, åime one u stva-
ri nisu bile wegove vlastite moguãnosti, veã predajom nivelirani ho-
rizont sa-bitka, „Se". Takav koren spreåavao je produktivno inovira-
we tradicije, prepuštajuãi åoveku samo pasivno oponašawe veã viðe-
nog: „Slep za moguãnosti tubitak nije u stawu da ponovi bilost, veã
samo zadrÿava i potvrðuje preostalo 'stvarno' bilog sveta-povesti, pre-
ostatak i predruåno obaveštewe o wemu. Izgubqen u osadašwivawu
onog danas, on 'prošlost' razume iz 'sadašwosti'."53
Conditio moderna prema Hajdegeru se ne odlikuje pukim negirawem
moguãnosti autentiånog egzistirawa, veã wihovom neutralizacijom. U
prvom planu modernog ÿivqewa nije negirawe nepoÿeqnih oblika eg-
zistencije, veã je ono samo derivat koji proistiåe iz prethodnog obe-
smišqavawa poÿeqnih i uvreÿenih moguãnosti egzistencije. Na taj
naåin Hajdeger indirektno upozorava na sklonost graðanskog sveta da
anonimno preuzima, tj. nekritiåki usvaja tradiciju, što je u suprotno-
sti sa idejom autonomije kao kquånom idejom istog tog sveta. Štaviše,
mehanizam ideje jedinstvene povesti qudskog roda, uprkos proklamova-
nim emancipatorskim namerama, zapravo je delovao kao agens u niveli-
rawu autentiånosti tubitka i time je pre sluÿio wegovom porobqava-
wu, nego oslobaðawu. Štimung ovih teza pogodio je u srÿ Hajdegerovog
vlastitog doba, ali jednako moÿe da mu zahvali i višedecenijska aktu-
elnost Bitka i vremena. Meðutim, sasvim drugo pitawe je da li je Haj-
degerov program povesnosti zaista u stawu da ispuni Kantov apel na
„izlazak iz samoskrivqene nezrelosti" koji indirektno i neizriåito
obeãava.
Središte otpora usmerenog protiv nivelirawa moguãnosti egzi-
stencije Hajdeger je pozicionirao u svakidašwost tubitka, u sferu jav-
nosti u kojoj se on, hteo-ne hteo, neprestano kreãe. Svoju vlastitu in-
dividuaciju tubitak ne stiåe paralelno sa socijalizacijom u svetu sva-
kidašwice. Ona sebe ne treba da zahvali postepenom izrastawu iz so-
se koji su raznovrsno prisutni u modernoj povesti predstavqaju jednu vrstu kompenzacije

te ireveribilnosti i ne protivreåe istoriånosti moderne kulturalne svesti, veã su po
pravilu doprinostili wenom zaoštravawu. Proces „osadašwivawa prošlosti" koji
Hajdeger ÿestoko kritikuje, Libe prepoznaje kao nuÿan jer predstavqa osnovnu funkciju
istorijske svesti: „Osadašwivawe prošlosti — to je funkcija istorijske svesti, a hit-
nost ispuwewa te funkcije raste sa razmerom hronološke oronulosti sadašwice." L ü b b e,
Hermann (1993). Geschichtsphilosophie. Verbliebene Funktionen, Erlangen/Jena, c. 20.
169
cijalizacije, veã prema Hajdegeru individuacija zapoåiwe tek u suprot-

stavqawu socijalizaciji. Ipak, nastojawe tubitka da egzistira na au-
tentiåan naåin samim tim nije olakšano, veã oteÿano, buduãi da Haj-
deger ne imenuje konkretne institucije ili oblike zajednice naspram
kojih bi tubitak trebao da zauzme kritiåku distancu. On neãe, poput
Kjerkegora, svojim åitaocima implicitno savetovati da ne åitaju dnev-
ne novine, jer dok je wih, „hrišãanstvo nije moguãe". Oblik zajednice
koja nivelira moguãnosti nije vidqiv, åime Hajdeger preãutno nagove-
štava da principijelno moÿe biti reåi o svim oblicima zajednice, od
obdaništa do penzionerskog doma. Drugim reåima, tubitak ne treba da
iskaÿe opreznost prema pojedinim oblicima zajednice, a da u drugim
bude opušten i da ne strahuje od nivelirawa, veã svog nevidqivog pro-
tivnika treba da prepozna u proseånosti, bez obzira u kojoj formi se
ona manifestovala: „proseånost je izlagawe tubitka u kojem je ovladala
svakidašwica i onaj nasleðeni naåin na koji se misli o tubitku i o
qudskom ÿivotu, Se, tradicija."54 Na taj naåin, kquåni oponent auten-
tiånosti formalizovan je do krajwih granica.
Na prvi pogled, Hajdegerovo izjašwavawe ne ostavqa nikakve di-
leme — tubitak treba da zazire od okoštalih ÿivotnih formi i od
svih onih aspekata svakidašwice za koje u bitku sa drugima ustanovi
da nailaze na mehaniåko klimawe glavom i samorazumqivo prihvatawe
iza kojih ne stoji nikakva relevantnost za moguãnosti autentiånog eg-
zistirawa. Za razliku od anticipativne odluånosti koja ne teoretiše
i ne donosi opšte sudove o naåinima postupawa u zamišqenim, ap-
straktnim situacijama, proseånost je jedino to u stawu da uåini. Rezo-
nirajuãa neautentiånost proseånosti manifestuje se wenom potpunom
paralisanošãu u delikatnim, nesvakidašwim i netipiånim trenuci-
ma kada vaqa konkretno delovati. Meðutim, pravi problem nastaje na-
kon pokušaja razjašwavawa šta ta proseånost konkretno znaåi. Kao
vrsta izlagawa tubitka, proseånost jeste jedan od moguãih naåina razu-
mevawa, taånije samorazumevawa tubitka. Povrh toga, ne postoji naåin
da tubitak naprosto zaobiðe proseånost, niti sretnim sluåajem, niti
vlastitom lucidnošãu. Kao temeqna osobenost javnosti u kojoj tubitak
neminovno boravi, proseånost postaje i temeqno ustrojstvo samog tu-
bitka. Uslov moguãnosti autentiåne egzistencije stoga je upuãen na su-
oåavawe sa proseånošãu. Hajdeger zato izriåito tvrdi da åak ni odluå-
nost ne moÿe biti u potpunosti nezavisna od sveta Se: „svakidašwica
odreðuje tubitak i onda kada on nije izabrao Se kao 'junaka'.55
Vodeãe ustrojstvo filozofske artikulacije povesnosti Hajdeger ne-
ãe ustanoviti u prirodnoj svesti, ili prirodnom stavu, kako su to åi-
nili Hegel i Huserl, veã uvodi termin „proseånog" razumevawa koje
predstavqa svojevrsni negativ merodavnog polazišta u zadobijawu od-
govora na kquåna ontološka pitawa. Razlika izmeðu proseånosti sa
54 H e i d e g g e r, Martin, Der Begriff der Zeit. Vortrag vor der Marburger Theologenschaft
Juli 1924, ibid, c. 14.
170
jedne strane, i prirodne svesti i prirodnog stava sa druge, jeste u to-

me, što je kod Hegelovog i Huserlovog polazišta moguãe do tanåina
poloÿiti raåuna o temeqima na kojima poåiva logika wihovog rezono-
vawa, kao i o granicama što iz we proistiåu. Veliko je pitawe da li
je isto to moguãe uåiniti i kada je reå o proseånom razumevawu. Hege-
lova i Huserlova poenta sliåna je u tome, da filozofsko razumevawe sa
sobom ne donosi nikakav nov sadrÿaj, veã „samo" suštinski drugaåije
razumevawe od onog koje je ispostavqeno posredstvom prirodne svesti
i prirodnog stava. To onda znaåi da geneza pojedinih likova duha, ili
fenomenološka deskripcija intencionalnosti ne mogu jednostavno za-
obiãi modalitete „proseåne", prirodne svesti, jer bez permanentnog
suåeqavawa sa tom svešãu ostaju bez vlastitog tla. Reåju, pukim prezi-
rom racionalnosti inherentne prirodnoj svesti za filozofiju je malo
toga zadobijeno.
Da bi uopšte došla do reåi, filozofiji nije preporuåqiv puki
beg od rezona prirodne svesti. Ona najpre mora da poloÿi raåuna o
wenoj racionalnosti i da putem opštosti vlastitih uvida sebe legiti-
miše kao produbqenije, umnije stanovište. Ta opštost postaje filo-
zofski legitimna onda, kada se eksplicitno opravda iskorak u vidu sa-
znajnih postignuãa koja na tlu prirodne svesti jednostavno nisu mogu-
ãa. Doduše, Hajdeger navodi odreðene modalitete pojavnih formi pro-
seånog razumevawa, ali i daqe ostaje upitan smisao proseka.
Naime, odakle nama znawe o proseku koje nije proizvoqno? Ako se
prosek odreðuje na osnovu zaborava bitka-ka-smrti, ili osvedoåewem u
jalovost najåešãeg rezonovawa i ponašawa pojedinaca u zajednici, ka-
ko Hajdeger toj vrsti razumevawa moÿe pripisati status „univerzalnog"
proseka, tj. kako moÿe biti siguran da se isti proseåan naåin razume-
vawa moÿe ustanoviti i mimo specifiånih struktura javnosti u kojoj
je najpre konstatovana? Da li Se iskazuje toliku meru univerzalnosti
da produkuje istu vrstu proseånosti bez obzira na nemerqive otklone
koje postoje u najrazliåitije ustrojenim zajednicama? Kada se ova nit
upitanosti provuåe kroz vertikalu povesnog „dogaðawa" qudskog roda,
onda od Hajdegerove zamisli proseka teško da bilo šta moÿe preosta-
ti. Naoåigled prigovora da se autentiåna povesnost zapravo konstitu-
iše posredstvom vlastitog pozicionirawa s one strane aistorijski
mišqenog proseka — wegova legitimnost dospeva u ãorsokak. Naime,
„veåno vaÿewe" proseka što zanemaruje svaku epohalnu i kulturalnu
diferenciju preti uspostavqawem paralele sa nepovesnom strukturom
autentiånosti tubitka, što je takoðe uvek ista dokle god bude i samog
tubitka. Jednako kao što prosek ne podleÿe povesnoj transformaciji
vlastite strukture, kao nezaobilazni konstitutivni segment autentiå-
nog egzistirawa povesnost i sama poprima transcendentalne crte åiji
karakter je suštinski nepromenqiv.56
56 Na „nepovesnu povesnost" koja je sugerisana od strane zahteva za formalnim od-

reðivawem egzistencijalne strukture uverqivo je ukazao Gander: „unutar transcendental-
nog stava Bitka i vremena vremenitost, a sa wom i povesnost kao konstitutivna struktu-
ra … protivno Hajdegerovoj temeqnoj programskoj intenciji i sama upravo nije vremeni-
171
Ne izjašwavajuãi se o povesnoj genezi proseka i o wegovim razli-

åitim kulturalnim varijetetima, Hajdeger je autentiånost povesnosti
izveo na brisan prostor i doveo ju je pred suštinski nepovesnog su-
parnika åije konture se vrlo teško mogu ustanoviti. Rezultat tematiza-
cije proseånosti, uprkos teškoãama wene konkretizacije, tubitku ipak
ne ostavqa sumwu u pogledu odnosa prema vlastitoj svakidašwici —
ukoliko ÿeli autentiånost, svoju egzistenciju mora pozicionirati „s
one strane" tradicije.
Kao što nije moguãe zadobiti opšte vaÿewe proseka, tako se op-
šte vaÿewe ne moÿe oåekivati ni od autentiånog odgovora na proseå-
nost. U ovom segmentu Hajdeger ne vidi manu, veã vrlinu povesnosti, a
u wemu se takoðe demonstrira i razlika u odnosu na Diltajevo samoo-
smišqavawe. Kao postignuãe duhovnih nauka, opšte vaÿewe je potko-
pano iz istog razloga zbog kojeg za Hajdegera ne dolazi u obzir Hegelova
borba za priznawe — tubitak bi wome samo produbio vlastitu neauten-
tiånost i postao punopravan ålan anonimne Se zajednice. Zbog toga
Diltajevu teÿwu da razboritost koja celokupno åovekovo delawe dovodi
do svesti i uzdiÿe je ka opštem vaÿewu i Jorkov postulat opšte razu-
mqivosti kao nit vodiqu istinske kritiåke povesti, Hajdeger takoðe
odbacuje kao apstrakciju i naåin promovisawa Se, usmeravajuãi osmi-
šqavawe ka punini „svagda mog" sopstva: „ono nije znawe za sve i ne
moÿe biti opšte. Ono jeste i ostaje razumevawe-sebe-samog tubitka u
vremenski ispuwenoj povesnosti".57
Upravo u tvrdwi da primordijalno razumevawe ne moÿe ponuditi
opšte znawe za sve otvara se åitava problematiånost Hajdegerove pozi-
cije. Naime, ona poåiva na tezi da svet javnosti ne nudi nikakvu raci-
onalnost i tubitak u pogledu javnosti nema na šta da se osloni. Za raz-
liku od sveta javnosti, jedini pravi kontakt sa izvornim izlagawem i
razumevawem ostvaruje autentiåna egistencija, a ono što ona razume,
neminovno ostaje tajna za neautentiåne. Drugaåije reåeno, filozofija
ne pomaÿe u ostvarivawu autentiåne egzistencije, a još mawe uåi au-
tentiånom razumevawu. Zbog toga oni koji ÿele da se upuste u svet fi-
lozofije najpre nekako moraju postati autentiåni. Prevedeno na pro-
blem zapoåiwawa u filozofiji, Hajdegerovo stanovište vodi ka para-
doksalnom zahtevu, jer da bi pojedinac uspostavio komunikaciju sa fi-
lozofijom, veã unapred mora biti filozof. Uz svo uvaÿavawe povesnog
novuma koji je naåiwen sa Hajdegerovim uåewem o predrazumevawu, ta-
kav zahtev nije moguãe ispuniti, a åak i kada bi bilo moguãe, autentiå-
ni tubitak za filozofijom ne bi imao nikakve potrebe.
Tezu o nepristupaånosti izvornog saznawa za neautentiåne i weno
naliåje, koje sugeriše moguãnost jedne vrste „privatne umnosti" kao
eksluzivnog poseda autentiånog tubitka — nije moguãe provesti bez
ta i povesna." G a n d e r, Hans-Helmuth (2000). Sein-Zeit-Geschichte. Überlegungen im Anschluss

an Heideggers Beiträge zur Philosophie, u: Historie et Avenir. Conceptions hégéliene et posthé-
gélienne de l'historie, Red. I. Schüßler/A. Schild, Lausanne, p. 185.
57 R i e d e l, Manfred (1988). Heidegger und der hermeneutische Weg zur praktischen Phi-
losophie, u: Für eine zweite Philosophie. Vorträge und Abhandlungen, Frankfurt am Main, c. 247.
172
drastiånih posledica. Merodavnost filozofskog uvida na taj naåin se

razrešuje od Hegelovog insistirawa na saopštivosti u smislu prin-
cipijelne moguãnosti da svakome bude uåiwen razumqivim. U razlici
autentiånog i neautentiånog ponovo je oÿivqen argument da filozof-
sku mawkavost ne treba traÿiti u onome što je razumqeno, veã u onom ko
razumeva, s tim što je ovaj put iz diskusije izostavqeno pitawe o in-
dividualnim kapacitetima za provoðewe intelektualnog zora, a ukqu-
åeno pitawe o ko tubitka. Ne upuštajuãi se u eventualne moguãnosti
Hajdegerove odbrane od Hegelovih prigovora,58 vaqa naglasiti da rascep
izmeðu jalove opštosti neautentiånog razumevawa sveta javnosti i po-
jedinaånosti autentiånog razumevawa, samu povesnost lišava svake ge-
neze. Štaviše, geneza povesnosti ne moÿe biti ni naknadno usposta-
vqena, bez obzira na interpretativnu genijalnost sa kojom bi to bilo
uåiweno.
Tako nešto nije moguãe provesti u delo ni sa egzistencijalima
koje nudi Hajdegerova rasprava o povesnosti, ali ni uz pomoã pojedi-
nih egzistencijala koji bi se wima mogli pridodati, kao što je pred-
loÿio Pol Riker. Naime, u pokušaju uspostavqawa geneze povesnosti
Riker je sugerisao da bi uvoðewe egzistencijala roðewa znaåajno osna-
ÿilo Hajdegerovo stanovište posredstvom pruÿawa moguãnosti ima-
nentnog razvijawa ostalih egzistencijala što karakterišu povesnost:
„ovde fali dimenzija koju bi mogao ispostaviti pojam roðewa. Na toj
osnovi mogao bi se uspostaviti celokupan simbolizam filijacije i
åitav pravni aparat što se odnosi na ideju genealogije, putem kojeg se
ÿivo biãe institucionalizuje."59 Posmatrano sa stanovišta Bitka i
vremena, prihvatawe Rikerove korekcije za sobom bi povuklo kako revi-
ziju egzistencijala koji prate izlagawe povesnosti, tako i temeqno re-
formulisawe celokupnog stanovišta fundamentalne ontologije. I po-
red toga, ideja unapreðivawa povesnosti na temequ novih egzistencija-
la, poput predloÿenog raðawa, naišla bi na tvrd orah. On se ogleda u
samoj filozofskoj strategiji Bitka i vremena kojoj je svaka zamisao ge-
nealogije u potpunosti strana.
58 U recentnijoj literaturi beleÿi se pokušaj suoåavawa Hajdegera sa argumentima

što potiåu iz Hegelove filozofije, a da pri tom wegovo ime ne biva spomenuto. Svojom
kritikom Hajdegera, Drajfus se iskazuje kao tipiåan eksponent preãutane hegelovske argu-
mentacije jer poriåe moguãnost da moÿe postojati inteligibilnost viša od one koju po-
seduju javne prakse i jezik koji ih artikuliše: „ta viša inteligibilnost nekako mora
biti bazirana i mora izrastati iz proseåne inteligibilnosti u kojoj je svako socijali-
zovan. Iako takva viša inteligibilnost moÿe biti pristupaåna samo nekolicini … ona
principijelno mora biti pristupaåna svakom." D r e y f u s, Hubert L. (2000). Could Any-
thing Be More Intelligible Than Everyday Intelligibility? Reinterpreting Division I of Being and
Time in the Light of Division II, u: Appropriating Heidegger, Ed. J. E. Faulconer/M. A. Wrathall,
Cambridge, p. 157.
59 R i c o e u r, Paul, Memory, History, Forgetting, ibid, p. 379.
173
GESCHICHTLICHKEIT: HEIDEGGERS ABWEISUNG DER WELTGESCHICHTE
Dragan Prole
Zusammenfassung
Heideggers Abhandlung über die Geschichtlichkeit beruht auf der Ablehnung des
Begriffs der Geschichte, beziehungsweise Hegels Begriffs der Weltgeschichte. Die
Rechtfertigung dieser Korrektur wurde in unverzichtbarer Opposition zwischen der Er-
kentnnis der Geschichte und der Befragung des geschichtlichen Seins gefunden, wessen
eigene Struktur in der egsistentiell-zeitlichen Möglichkeit des Geschehens liegt.
Die Voraussetzungen dieser Rechtfertigung verlegen sich auf zwei Richtungen.
Die erste bezieht sich auf die Destruktion der ontologischen Gleichberechtigung
der Geschichte und Zeit, die im Standpunkt ausgesagt wurde, dass das Dasein nicht
zeitlich sei, weil es in der Geschichte zentriert wurde, sondern es sei geschichtlich, weil
der Grund seines Seins zeitlich ist. Die zweite Richtung der Rechtfertigung hat als Ziel
die Absurdität des traditionellen Nachdenkens über die Geschichte zu zeigen, das auf
den unakzeptablen Modalitäten der Ineinandersetzung der Gegenwart und der Vergan-
genheit beruhte, aus denen die Zukunft ausgeschlossen bleibt, oder nimmt das Stigma
des Planens an, beziehungweise der unauthentischen Antitipation.
Nach Heideggers Meinung sind die Differenzen zwischen der geerbten Bestim-
mungen der Geschichte tatsächlich fiktiv und philosophisch irrelevant, da in ihrem Hin-
tergrund dieselbe Uneigentlichkeit der linearen Zeitfolge liegt, welche die Zeitlichkeit
des Daseins ignoriert, und auf diese Art und Weise den Zugang zum Deisen angemes-
sene Artikulation des geschichtlichen Seins blockiert. Der Aufsatz thematisiert die in-
nere Grenzen solchen Standpunkt.
UDC 339.9
Krstan Maleševiã
O (POST)MODERNOJ EKONOMIJI
I (NE)SLOBODI
Krajwi ciqevi aktivnosti razum-

nih biãa nikada nisu ekonomski.
F. A. Hajek
The ultimate goal orientations of ratio-

nal beings are never economic.
F. A. Hayek
SAŸETAK: U središtu masovne i radikalne, protivreåne i neizve-

sne ovovremene transformacije sveta, bez sumwe se nalazi (post)moderna
ekonomija. U sadejstvu s (post)modernim tehnologijama, ona åini jezgro do-
minantnog globalnog društvenog procesa, najåešãe oznaåavanog kao globa-
lizacija. Kquåne karakteristike i, posebno, veã akumulisane posledice
ovog procesa, pred nauånu i teorijsku misao svom silinom nameãu i ona
esencijalna pitawa i dileme, koje su, u krajwoj liniji, vezane s uticajem
globalizacije na kvalitet i smisao qudskog ÿivota. Ovo se podjednako od-
nosi i na pojedince i na najrazliåitije društvene grupe i qudske zajedni-
ce, odnosno na åitavo åoveåanstvo.
Primarno voðen ovom potrebom, autor u ovom prilogu pokušava da
problematizuje odnos globalne, korporativne ekonomije, kao instrumen-
talne vrednosti, i qudske slobode, kao ciqne, odnosno vrhovne vrednosti
po sebi (summum bonum), koja daje smisao i dostojanstvo qudskom ÿivotu.
Naime, ako ekonomija (u ovom ili onom obliku) ispuwava najveãi deo qud-
ske praktiåne delatnosti, onda je izvesno da ona ponajviše moÿe da utiåe
i na fundamentalne vrednosti qudskog ÿivota, meðu kojima je sloboda (i
individualna i opšta, i unutrašwa i spoqašwa), besumwe, prva i osnov-
na. Razume se, kako da je podstiåe, isto tako, ili, još i više, i da je spu-
tava. U ovom radu se nastoji da se ukaÿe (bar ovlaš) na neke uzroke, karak-
teristike i posledice globalnih ekonomskih procesa, koji, åini se, koli-
ko god to moÿda izgledalo paradoksalno, mnogo više doprinose suÿavawu,
nego širewu prostora qudske slobode, ili, u najboqem sluåaju, uveãavawu
„hedonizma neslobode". Da li je i ovde u pitawu „višak znawa", a „ma-
wak mudrosti", što tako snaÿno obeleÿava naše vreme, ili, pak, nešto
drugo?
176
KQUÅNE REÅI: (post)moderna ekonomija, sloboda, globalizacija,

društvene nejednakosti, alterglobalizam
PRISTUP
Åini se da za promišqawe odnosa ekonomije i slobode u ovom

vremenu ne postoji posebno interesovawe, bilo da je reå o filozofiji
i društvenoj teoriji uopšte ili o pojedinaånim naukama. A dobro je
znano da u nekim ranijim vremenima to nije bilo tako. Dovoqno je
podsetiti se samo nekih od korifeja liberalne misli, poput Monte-
skjea, Adama Smita, Xona Stjuarta Mila, Aleksisa de Tokvila, Fri-
driha Hajeka i tolikih drugih.
Zašto je to tako, naravno, nije lako odgovoriti. Moglo bi se,
ipak, pretpostaviti da je to, bar delom, posledica i åiwenice što se
i teorijska misao, poput društvene prakse, uveliko funkcionalizovala
i fragmentizovala. I wu je, naime, zapqusnula danas dominirajuãa filo-
zofija pozitivizma i pragmatizma. I ona je sve više i sve neposrednije u
sluÿbi kapitala i utilitarnih vrednosti, u sluÿbi jaåawa i koncen-
tracije svakovrsne moãi u rukama sve malobrojnijih nacionalnih i global-
nih elita. Ova misao je tako, posredno ili neposredno, znaåajnim svo-
jim delom u funkciji apsolutizacije i institucionalizacije indivi-
dualnog i grupnog egoizma i beskrupulozne pohlepe, sve masovnijeg
konzumerstva i zabriwavajuãe raširenog konformizma. Samim tim, ona
(svesno ili ne) na odreðeni naåin uåestvuje u kreirawu takvih odnosa
i društvenog sitema u globalnim razmerama, kojima je imanentno dra-
stiåno uveãavawe društvenih nejednakosti, a time i (bar delimiåno
uslovqeni) agresivnost, militarizam, nasiqe i brojni drugi vidovi
socijalne patologije u globalnim razmerima.
I nauåni i društveni izvori (pa i oni koje objavquju organi Uje-
diwenih nacija — na primer, Izveštaj OUN o razvoju qudskog društva
— ili organi nekih drugih meðunarodnih organizacija, poput UNE-
SCO-a ili ILO-a) upuãuju na zabriwavajuãe podatke i još nepoÿeqnije
tendencije. Iz tih izvora se moÿe lako zakquåiti (åešãe posredno) da
oko åetiri petine åoveåanstva nema gotovo nikakav uticaj na aktuelne
globalne ekonomske i društvene procese, iako, upravo ono, uglavnom trpi
negativne posledice ovih procesa. Evidentno je, takoðe, da åak oko åetvr-
tine åoveåanstva ÿivi s mawe od jednog dolara dnevno, a još toliko
tek s dva dolara dnevno. Umesto da se smawuje, broj gladnih se posled-
wih godina permanentno uveãava, odnosno raste brÿe od opšte stope
nataliteta. Danas ih je oko 850 miliona u svetu. Broj onih koji umiru
pre navršene åetrdesete godine ÿivota u ovom vremenu je åak preko 500
miliona. Više od 90 miliona dece (od 8—15 godina) u nerazvijenijem
delu sveta aktivno rade, po pravilu, u izuzetno teškim uslovima, izlo-
ÿeni bezdušnom iskorišãavawu, uz najåešãe bedne nadnice. Wih oko
60% nikada ne završi ni osnovnu školu! Dugovi nerazvijenih zemaqa i
zemaqa u razvoju vrtoglavo se uveãavaju posledwih decenija. S druge
177
strane, ovi i mnogi drugi izvori ukazuju na enormno i ubrzano bogaãe-

we malobrojnih zemaqa, velikih korporacija, pojedinih društvenih
grupa i pojedinaca. Danas, na primer, 258 najbogatijih qudi na Plane-
ti poseduje veãe bogatstvo nego polovina åoveåanstva, a samo prva tro-
jica od wih åak više od 50 drÿava, u kojima ÿivi oko 600 miliona sta-
novnika. Samo 84 najbogatija pojedinca na svetu poseduju veãe bogatstvo
nego što iznosi bruto nacionalni proizvod Kine, u kojoj ÿivi preko
1,2 milijarde qudi! Jaz u razvijenosti se, dakle, dramatiåno uveãava. Ku-
mulativno iskazan odnos najbogatijih i najsiromašnijih zemaqa danas iz-
nosi åak 1 prema 74, a samo koju deceniju pre ovaj odnos je bio1 prema 30.
Taånije, poåetkom dvadesetog veka on je bio 1 prema 11, a polovinom veka
1 prema 35! Ovaj jaz je sve veãi, kako izmeðu, tako i unutar pojedinih dr-
ÿava, pa i onih najbogatijih.
S obzirom na to da je sve ovo praãeno i ubrzanim porastom liåne,
društvene i sveopšte nesigurnosti, kao i svakovrsnim i sve veãim
rizicima, neki autori su najnovije globalne procese i tendencije ozna-
åili kao „konzervativnu revoluciju" (B u r d i j e, 1999:27), ili kao „no-
vi oblik totalitarne moãi" (Å o m s k i, 1998:15), odnosno kao moralno
i duhovno upropašãenu civilizaciju! Makar nam ove kvalifikacije
mogle delovati i kao nerealne, odnosno kao preradikalne, neosporno je
da neke od kquånih karakteristika globalizacije (a wenih tendencija
pogotovo) u najmawu ruku ne predstavqaju plodno tlo za uåvršãivawe i
širewe qudskih sloboda u wihovim najrazliåitijim oblicima. Da li
je onda umni Maks Veber bio u pravu kada je, gotovo pre jednog veka, iz-
neo pretpostavku o sve veãem gubitku qudske slobode u buduãnosti?
I pored, dakle, sve drastiånijih posledica aktuelnih globalnih
procesa, malo se ko pita (ili, preciznije reåeno, to åine tek retki)
šta se to dešava „ispod prvog sloja" društvene stvarnosti, ispod
onog vidqivog, sve izraÿenijeg povezivawa današweg sveta, sve burni-
jeg razvoja nauke i tehnologije, te sve brÿeg rasta globalnog bogatstva?
Izvan ovog pozitivistiåkog vidokruga, nuÿno, meðutim, ostaju epohal-
na pitawa kvaliteta i smisla qudskog ÿivota, a onda, naravno, i pita-
we qudske slobode, kao fundamentalnog pitawa i društvene teorije i
društvene prakse, odnosno suštinskog pitawa liåne i opštedruštve-
ne sudbine. Kako onda uopšte tragati za odgovorima na krucijalna pi-
tawa, kao što je i ono koje se odnosi na to da li, kako i koliko naliåje
danas dominantnih svetskih procesa i tendencija doprinose suÿavawu
prostora qudske slobode i dovode do „orgomnog razarawa smisla" (B o -
d r i j a r, 1991:23).
Makar se na fenomenološkoj ravni i proseånoj svesti to i ne ma-
nifestovalo kao posebno ozbiqan problem (s obzirom na mnoštvo dru-
gih svakodnevnih briga), problem odsustva ili bitno suÿenog prostora
(i liåne i opšte) slobode upravo predstavqa sintetiåki izraz kquå-
nih obeleÿja i protivreånosti dominantnih globalnih procesa ovoga
vremena. Pri tom posebno imam u vidu (post)modernu ekonomiju, koja
se nalazi u središtu masovne i radikalne, protivreåne i neizvesne
ovovremene transformacije sveta. U sadejstvu s (post)modernim tehno-
178
logijama (a posebno onim informatiåkim), ona åini jezgro onog pro-

cesa koji se najåešãe oznaåava kao globalizacija. Realno je zato pret-
postaviti da svojim karakterom upravo (post)moderna ekonomija presud-
no utiåe na zaoštravawe problema qudske slobode, shvaãene u najširem
smislu. Naime, koliko god povezuje qude, drÿave i narode i na najra-
zliåitije naåine obogaãuje ovaj svet, svojim sve ruÿnijim naliåjem, od-
nosno veã dramatiåno akumulisanim negativnim posledicama, globalna
ekonomija nesporno nosi veliki deo odgovornosti za sve izraÿenije
neÿeqene posledice. Preciznije raåeno, tu odgovornost ponajviše snose
oni centri globalne moãi, koji kreiraju karakter, principe, pravila i
tok, a time i posledice globalne ekonomije danas.
Upravo se zato pred nauånu i teorijsku misao svom silinom name-
ãu i ona esencijalna pitawa i dileme, koja su u krajwoj liniji, vezana
za uticaj globalizacije na suštinske vrednosti qudskog ÿivota. Ovo se
podjednako odnosi i na pojedince i na najrazliåitije društvene grupe
i qudske zajednice, odnosno na åoveåanstvo kao takvo.
Primarno voðen ovom potrebom, u ovom prilogu pokušavam problema-
tizovati odnos globalne, korporativne ekonomije, kao instrumentalne
vrednosti i qudske slobode, kao ciqne, odnosno vrhovne vrednosti (sum-
mum bonum), koja daje smisao i dostojanstvo qudskom ÿivotu. Naime,
ako ekonomija (u ovom ili onom obliku) ispuwava najveãi deo qudske
praktiåne delatnosti, onda je izvesno da ona ponajviše moÿe da utiåe
i na fundamentalne vrednosti qudskog ÿivota, meðu kojima je sloboda,
besumwe, prva i osnovna. I to na liånom, na opštem planu.Kako u
smislu da ih podstiåe, isto tako, ili, još i više, i da ih sputava.
Upravo u ovom tekstu nastojim da bar ovlaš ukaÿem na dominantna obe-
leÿja globalnih ekonomskih procesa, koji, åini se, (koliko god to mo-
ÿda izgledalo paradoksalno) mnogo više doprinose suÿavawu nego ši-
rewu prostora qudske slobode, ili, u najboqem sluåaju, uveãawu „hedo-
nizma neslobode", (odnosno „uÿivawu" u neslobodi, najåešãe oliåenoj
u „potrošaåkoj maniji" u bogatijim društvima). Da li je i ovde u pita-
wu „višak znawa" a „mawak mudrosti", što tako snaÿno inaåe obele-
ÿava naše vreme, ili, pak, nešto drugo?
Ovde se, više na fenomenološkoj ravni i u krajwe sintetiåkom
obliku, ukazuje na prirodu i karakter, odnosno na uzroke, posledice i
globalne tendencije u odnosu (post)moderne ekonomije i (ne)slobode.
Pod sintagmom „(post)moderna ekonomija" ovde ãu uslovno podrazume-
vati globalizaciju (po obliku), odnosno ekonomiju znawa (po sadrÿaju),
te globalni kapitalizam (obzirom na dominantni društveni odnos). A
o suštinskim obeleÿjima slobode biãe više reåi u sledeãem odeqku.
TEORIJA O (NE)SLOBODI
Mišqu mnogo hvaqenog, ali i osporavanog radikalnog liberalnog

mislioca, nobelovca Fridriha Hajeka (iz wegovog dela Put u ropstvo),
koju sam uzeo kao moto ovoga teksta (a koja ekonomsku aktivnost smešta
u širi društveni i ÿivotni smisaoni kontekst), pokušavam sebi i
179
drugima postaviti pitawe o odnosu ekonomije, kao instrumentalne vred-

nosti, to jest kao sredstva i onih, takozvanih, ciqnih ÿivotnih vred-
nosti, odnosno vrednosti po sebi. A prva i osnovna vrednost iz ove
druge grupe je, naravno, sloboda, koja uz pravo na ÿivot i pravo na
imovinu, åini korpus primarnih prirodnih, društvenih i liånih
prava, koje su potencirali liberalni mislioci od najstarijih vremena.
Postavqajuãi ovo kardinalno pitawe o odnosu ekonomije i slobode ne
åinim ništa novo. Mnogi liberalni mislioci su ga na ovaj ili onaj
naåin odavno postavili i na wega dali najraznovrsnije odgovore. Ima-
juãi i to u vidu, ovde pokušavam da promislim neke dimenzije ovog od-
nosa u našem, (post)modernom vremenu, naravno, bez pretenzija na ko-
naåne odgovore. Pri tome, naravno, neãu moãi ulaziti u detaqniju ana-
lizu razliåitih oblika i vidova slobode (kakvi su, na primer, unutra-
šwa i spoqašwa, liåna, posebna i opšta, proceduralna i supstanci-
jalna, nacionalna, politiåka, ekonomska i socijalna, stvaralaåka, na-
uåna, verska, graðanska, moralna i sl.).
Iako sloboda, dakle, ima (bez)brojne vidove, nivoe i sadrÿaje, pa
i svoja protivreåja i paradokse, nesporno je da ona u svojoj suštini, i
u krajwoj instanci, åini „bit åoveka" (Kant), odnosno „supstanciju du-
ha" (Hegel). Ona je za Kanta jedini princip svih moralnih zakona, a za
Hegela osnovno merilo istinskog napretka qudske istorije, odnosno
„napredovawa u svesti o slobodi" (H e g e l, 1966:24) Kao najizvorniji
naåin åovekova bitka, sloboda predstavqa prvu pretpostavku ne samo
svakog autentiånog stvaralaštva, veã i svakog autentiånog ÿivota kao
takvog. Nije, zato, nimalo sluåajno da ona predstavqa središte najve-
ãih filozofskih i etiåkih sistema u istoriji. Sloboda je u wima poi-
mana i kao transcendentalna ideja i kao autonomija qudske voqe. Ali,
i kao autonomija qudske voqe, ona, naravno, ni u kom sluåaju, nije puka
samovoqa, odnosno nije determinisana nagonima, nagonskim ÿeqama i
prohtevima. Ona je prosto samodeterminacija, odnosno slobodna voqa,
koja samu sebe stavqa pod vlastiti moralni zakon.U tom smislu treba
shvatiti i Kantovu misao da je åovek biãe koje „ne moÿe delovati dru-
gaåije nego pod idejom slobode". (K a n t, 1993:22) Kant, dakle, slobodu
izvodi iz uma, kao i svoj åuveni kategoriåki imperativ, koji izraÿava
stavom da åovek treba tako da deluje da bi maksima wegove voqe ujedno
mogla vaÿiti i kao princip opšte voqe. Proistiåe da je slobodna vo-
qa „obuzdana" umom, odnosno da su slobodna voqa i moralni zakon jed-
no te isto. Inaåe bi „neobuzdana" sloboda mogla znaåiti (i åesto je
znaåila) i slobodu razarawa i slobodu potåiwavawa drugih. Ako slobo-
da nije kodifikovana, ona, po Karlu Poperu, moÿe da ukine samu sebe.
„Neograniåena sloboda znaåi da je jak åovek slobodan da tlaåi onoga ko
je slab i da mu oduzme wegovu slobodu", upozorava Poper. (P o p e r,
1993:349) Logiåno je onda da sloboda ide zajedno s odgovornošãu i sa-
mokontrolom. Kant zato izriåito poziva åoveka da pokaÿe hrabrost
sluÿewa sopstvenim razumom.
Još vaÿnije je da sloboda ne moÿe biti poklowena, niti unapred
potpuno zagarantovana. Ona je, gotovo uvek, samo izborena moguãnost
180
(liberum arbitrium), moguãnost da se bira, da se deluje u skladu s najvi-

šim principima uma. Åovek je, zato, u krajwoj liniji, onoliko slobo-
dan, koliko je samosvestan. Sloboda se mora stalno zadobijati „u pro-
cesu beskonaånog posredovawa qudskih htewa i znawa". (H e g e l, 1966:
24) Ona je, zato, neminovno povezana s neizvesnostima, pa i svakovr-
snim rizicima. Bilo da je u pitawu unutrašwa ili spoqašna, sloboda
je uvek prvi uslov autonomnog delovawa, bilo da je reå o pojedincu, bi-
lo o društvenoj grupi ili zajednici. Sve kazano o slobodi uopšte, od-
nosi se i na pravnu i politiåku slobodu, odnosno na takozvanu spoqa-
šwu slobodu. A kada je o woj reå, onda se u filozofiji morala posebno
potencira stav da se drugi (pojedinci, grupe ili zajednice) ne bi sme-
li na bilo koji naåin instrumentalizovati, to jest, da se u svakoj pri-
lici mora poštovati pravo drugog na sopstvenu slobodu. Naša sloboda
moÿe iãi samo dotle dok ne ugroÿava slobodu drugog i drugih. Najboqa ga-
rancija za to (uz kulturu i moral) je, naravno, zakon. Kant, na primer, na
jednom mestu izriåito kaÿe da je åovek slobodan ako ne mora da sluša
nijednu osobu osim zakona. „Ako si smešten na naåin da si neizbeÿno
pored drugog, trebalo bi napustiti prirodno stawe i stupiti sa svima
ostalima u pravno stawe, to jest, u stawe distributivne pravde", kaÿe
on. (K a n t, 1993:41) U meðunarodnim odnosima, Kant potencira „auto-
nomiju drÿava", ali i „ideju svetske republiku", u vezi s „idejom veå-
nog mira".
Na ovakvim filozofskim osnovama, u posledwa dva stoleãa razvi-
jala se i liberalna politiåka i ekonomska misao. Zato nije nimalo
sluåajno što su, na primer, pogledi osnivaåa moderne etike — Imanu-
ela Kanta — i utemeqivaåa politiåke ekonomije — Adama Smita — u
mnogo åemu sliåna, kao i mnogih drugih potowih liberalnih mislila-
ca. Tako kod Adama Smita nalazimo, paralelno sa zalagawem za širewe
prostora opšte, liåne i preduzetne slobode, i insistirawe na moralu,
samokontroli, solidarnosti i saoseãawu, što se posebno moÿe videti
u wegovoj Teoriji moralnih oseãawa iz 1759. godine. Iako se on, kao i
svi liberali, zalaÿe za veãe slobode, pogotovo pojedinca, odnosno za
širi prostor liånih, ekonomskih, verskih, politiåkih i drugih slo-
boda, kao primarne pretpostavke uveãavawa „bogatstva naroda" i javne
korisnosti uopšte, Adam Smit ne iskquåuje ni ulogu drÿave u brizi za
ostvarivawe „sreãne zajednice", kao vrhunskog dobra. On je vidi pr-
venstveno u oblastima gde trÿište, samo po sebi, ne moÿe biti garant
uspeha, kakva je, na primer, oblast bezbednosti, infrastrukture, obra-
zovawa i zaštite nemoãnih. U ovom kontekstu Smit insistira na tome
da se sva deca moraju obrazovati i tako preduprediti wihovo moguãe
mentalno sakaãewe, posebno kao moguãa posledica industrijskog naåi-
na rada. On je, kao i David Rikardo, åak odobravao i monopole u sluåa-
ju velike javne korisnosti. Naravno, i rani liberali su razlikovali
kompetentne i „poštene" drÿave od korumpiranih i neefikasnih dr-
ÿava. Ovu distinkciju su pravili u odnosu na ono što je osnovna svrha
svake vlasti — sreãu onih koji ÿive pod wenom jurisdikcijom.
Posebna vrednost wihovog uåewa je jasno uoåavawe i naglašeno isti-
cawe potrebe za dobrim zakonima i dobrim institucijama, kao garanciji
181
slobode za sve, ali i zaštite minimuma slobode i dostojanstva onih dru-

štvenih grupa koje to nisu u stawu same obezbediti. Wihova bliskost
moralnim vrlinama se ogledala i u potencirawu društvene pravedno-
sti, solidarnosti i harmoniånog razvoja društva. Ovo, ne samo da ne
protivreåi primarnim vrednostima po sebi, kakve su sloboda, dosto-
janstvo i demokratija, veã predstavqa kquåno merilo wihove verodo-
stojnosti. Iako potreba za sigurnošãu u naåelu protivreåi potrebi za
slobodom — kako to nedavno ponovo istiåe i Lešek Kolakovski — i
novije iskustvo upuãuje na to da su, ipak, neke forme, makar i mini-
malne, garancije slobode (posebno „spoqašwe") nuÿne kao protivteÿa
sve izraÿenijoj koncentraciji svakovrsne moãi u savremenom svetu.
Karl Poper bi rekao da „sloboda svakog pojedinca mora biti zakonom
zaštiãena, da niko ne bi bio u milosti drugih". (P o p e r, 1993:349)
Ali, åini se da je to vrlo teško efikasno obezbediti, posebno na me-
ðunarodnom planu.
No, posle vekova i milenijuma ÿivota u neslobodi ne moÿe se, po-
sebno ne od strane veãine, lako i brzo boriti za slobodu i prihvatiti
slobodu, s podrazumevajuãom odgovornošãu. Liberalni mislioci su bi-
li svesni i ove åiwenice. Tokvil je, na primer, pisao da ništa nije
lepše od umeãa biti slobodan, ali, isto tako, da ništa nije toliko
muåno kao priuåavawe slobodi. Monteskje je mnogo ranije, takoðe, pi-
sao da je dobro stvoriti demokratiju za narod, ali da je odgajawe naroda
za demokratiju još znaåajnije. Znajuãi to, i Hajek ãe napisati da je slo-
boda „naše najdragocenije nasleðe", koje oåigledno nije bilo lako iz-
boriti. On piše da je cena slobode vrlo visoka, bilo da je reå o borbi
za weno sticawe, bilo o borbi za weno oåuvawe. „Potpuna sigurnost je
neodvojiva od ograniåavawa slobode", piše Hajek. I zato ima mnogo
onih koji bi rado ÿrtvovali svoju slobodu u zamenu za sigurnost. Naj-
novija iskustva, na ÿalost, vrlo uverqivo potvrðuju Hajekov stav da je
teÿwa za sigurnošãu jaåa nego qubav prema slobodi. Iako radikalni li-
beral, Hajek, meðutim, nije potpuno protiv svakog oblika sigurnosti.
On, na primer, kaÿe da se neki vidovi sigurnosti moraju obezbediti,
ali van trÿišta i da oni ne smeju da ugroÿavaju zdravu konkurenciju
na trÿištu. Iako Hajek s razlogom istiåe da ãe „sudbina naše civi-
lizacije na koncu zavisiti od toga kako rešimo ekonomske probleme s
kojima se tada susretnemo" (H a j e k, 1997:299), on, ipak, potencira stav
da je ekonomija i da su ekonomske slobode bile i ostale u osnovi i u
funkciji širewa drugih vidova slobode. Po wemu åak ekonomski moti-
vi i ne postoje, „veã samo ekonomski faktori, koji uslovqavaju naše
stremqewe ka drugim ciqevima". (H a j e k, 1997:137).
Ali, ako je ekonomska sloboda uslov i pretpostavka drugih vidova
slobode, onda vaÿi i obrnuto, to jest, da je odsustvo ekonomske slobode
uverqiv indikator odsustva i drugih vidova slobode, mada taj odnos
nije uvek odnos proste determinacije. Ovaj odnos, naime, s jedne stra-
ne, usloÿwava i åiwenica da su postojali i da postoje, ne baš retki
sluåajevi da su bar relativne ekonomske slobode bile dopuštene i u
oåigledno nedemokratskim društvima, a s druge strane, da i razvijene
182
ekonomske slobode ne moraju uvek da donose blagostawe svima, pa åak

ni veãini. Drugaåije kazano, ekonomske slobode su nuÿan, ali ne i dovo-
qan uslov drugih vidova slobode, odnosno slobode uopšte. Za to su, oåi-
gledno, nuÿne još neke pretpostavke, koje bi pruÿale dovoqnu zaštitu
i od nametnutog kolektivizma (u bilo kojem obliku) i od ekstremnog
individualizma, i od svemoãi drÿave i od drugih otuðenih sila iznad
åoveka. A i savremeno iskustvo pokazuje da su ovakve sile moguãe i pod
„nevidqivom rukom" trÿišta, da se one mogu permanentno uveãavati i
reprodukovati i tako voditi ekonomskom, i društvenom potåiwavawu
veãine qudi. I jedna i druga krajnost objektivno umawuju prostor slo-
bode za veãinu qudi. U prvom sluåaju pojedinac je samo puko sredstvo
„viših ciqeva" drÿave, društva ili nacije, a u drugom pojedinac sve
više gubi smisao i potrebu za drugim, a time i za onim vrednostima,
koje uistinu åine qudsko biãe autentiånim društvenim biãem. Zato su
nuÿni efikasni „korektivi" ovim krajnostima i to i na nacionalnom
i na meðunarodnom planu. Ti „korektivi" bi bili najbliÿi onome što
se danas sve åešãe naziva socijalnom trÿišnom privredom, odnosno soci-
jalno odrÿivim razvojem, u okviru åega bi vaqalo tragati za sintezom
morala i politike, odnosno kulture i ekonomije.
Åini se, konaåno, da nam je potrebna i jedna nova teorijska para-
digma, primerena postmodernom dobu i wegovoj ekonomiji, obeleÿenoj
sve veãom intelektualizacijom rada, diverzifikacijom oblika svojine,
fleksibilnijom organizacijom rada, ali i stalno uveãavajuãim soci-
jalnim i drugim aspiracijama. Paradigma, kojom bi bilo moguãe uver-
qivije objašwavati i efikasnije prevladavati nove paradokse slobode.
Kquåno je, pri tom, svakako, ono što se odnosi na åiwenicu da je svet
sve otvoreniji, meðuzavisniji i bogatiji, a da je u wemu, istovremeno, sve
veãe siromaštvo, beda i glad, da je materijalno i duhovno potåiweno sve
više qudi, što, naravno, sputava i unutrašwu i spoqašnu slobodu u
svim wenim vidovima. Toliko i tako ekonomski i politiåki zavisnih
drÿava, åesto i na tipiåno neokolonijalni naåin od strane svetskih
centara moãi, svakako, ne mogu biti stabilan osnov slobode i demokra-
tije. To se, onda logiåno, transponuje i na siromašne i åesto neuke
graðane, koji olako pristaju na unutrašwe totalitarne i autoritarne
sisteme. Zavisan od drÿave u zadovoqavawu i minimalnih potreba, on
nije u poziciji da logikom odbrane svojih interesa nameãe potrebu za
demokratijom i slobodom u sopstvenom društvu, a o meðunarodnim re-
lacijama da se i ne govori.
Na kakva saznawa upuãuju kquåna obeleÿja dominantnih globalnih
procesa (globalizacije) i kada je reå o odnosu ekonomije i slobode.
O STVARNOSTI GLOBALIZACIJE
Kao dominantan proces (post)modernog sveta, globalizacija spada

u vrlo kompleksne, višeslojne i dugotrajuãe procese, odnosno u tzv. to-
talne društvene fenomene. A to znaåi da je ona, koliko posledica
brojnih i raznovrsnih uzroka, toliko i uzrok (bez)brojnih što nepo-
183
srednih, što dugoroånih posledica. I to, kako na lokalnom, tako i na

globalnom planu, kako u horizontalnoj, tako i u vertikalnoj društvenoj
strukturi, kako u politiåkom, ekonomskom i tehnološkom, tako i u so-
cijalnom, kulturnom, duhovnom i svakom drugom smislu.
Tako bogata znaåewima i protivreånim potencijalima, globaliza-
cija, naravno, „proizvodi" i protivreåne posledice. Ona ima, ne samo
dva lica boga Janusa, veã i gotovo stotinu lica bogiwe Šivi. Zato, za-
visno od toga šta im „donosi", razliåiti qudi (narodi, drÿave, dru-
štva, regioni, klase, slojevi) globalizaciju doÿivqavaju na razliåite
naåine i prema woj imaju mawe ili više razliåit odnos — u velikom
rasponu od nekritiåke glorifikacije do nerazumnog potpunog odbaci-
vawa bilo kakve globalizacije.
Nema sumwe da je svet u znaku globalizacije sve otvoreniji i meðu-
sobno sve zavisniji. Danas se sve više, naravno, ne sluåajno, govori o
svetskom trÿištu, svetskoj informativnoj mreÿi, svetskom sistemu,
svetskoj kulturi, pa i svetskom društvu. Qudi, roba, usluge, kapital,
informacije i ideje cirkulišu svetom, uz sve mawe ograniåewa. To
neumitno i ubrzano dovodi do temeqnih promena prirode qudskog rada,
karaktera društvenih odnosa, obrazaca kulture, odnosno naåina ÿivota
pojedinaca, društvenih grupa i qudskih zajednica u wegovim najrazli-
åitijim aspektima. Pored globalne internet mreÿe (koja omoguãava do
sada neviðenu „kompresiju" vremena i prostora), ovo se moÿda ponajbo-
qe ogleda u ubrzanom širewu liberalne demokratije na Planeti. Nai-
me, samo za posledwe tri decenije broj demokratskih drÿava se poveãao sa
39 na 117, što Xon Kin oznaåava kao „renesansu demokratije".
Dramatiåno ubrzan razvoj nauke i tehnologije, a posebno informa-
cionih tehnologija i sredstava komunikacije, bez sumwe je prva pret-
postavka te sve veãe društvene integracije i društvene interakcije na
globalnom planu. Koliko god utiåe na faktiåko mewawe sveta, ova
pretpostavka, takoðe, utiåe na radikalne promene percepcije toga sveta
od strane pojedinaca, društvenih grupa i najširih qudskih zajednica.
Qudi postaju otvoreniji prema drugima i svesniji svoje povezanosti sa
wima, pa i svoj (samo)identitet sve više vezuju za šire kulturne obra-
sce.
Paralelno s ovako naglašenim procesom akulturacije (meðusobnog
proÿimawa kultura i civilizacija) i planetarnog širewa univerzal-
nih vrednosti (posebno onih tehno-ekonomskih i socio-politiåkih),
uveãava se i opšte bogatstvo sveta u wegovim najraznovrsnijim vidovi-
ma. Tako je samo tokom 2004. godine svetsko ekonomsko bogatstvo pove-
ãano za oko 5%. Sve intenzivnija integracija svetske privrede pred-
stavqa, ne samo nerazluåiv deo sve veãe i sveopšte meðuzavisnosti da-
našweg sveta, veã i wegov kquåni uzrok, wegov osnovni motiv i wego-
vu najvidqiviju posledicu. Kako je znawe u wenoj osnovi, to se ovaj tip
(post)moderne ekonomije sve åešãe i s razlogom oznaåava kao ekonomija
znawa. Globalizacija ekonomije se podjednako ogleda u mamutskim trans-
nacionalnim korporacijama, u globalnoj integraciji finansijskih tr-
ÿišta, u do sada neviðenom uveãavawu obima meðunarodne trgovine,
184
odnosno u svakovrsnoj globalizaciji tokova robe, usluga i kapitala.

Transnacionalne korporacije pokrivaju oko dve treãine svetske trgo-
vine i predstavqaju kquåne aktere širewa novih tehnologija. Neke od
wih svojim godišwim prihodom nadilaze bruto društveni proizvod
mnogih drÿava.
Pa ipak, åini se da je globalizacija, bar do sada, prema veãini
manifestovala više svoje ruÿno lice, odnosno svoje naliåje. Kao dru-
štveni proces, utemeqen na filozofiji i teoriji neoliberalizma,
globalizacija oåigledno preferira interese jednih na uštrb interesa
drugih društvenih grupa, qudskih zajednica, drÿava i regiona. Ovo se
posebno ogleda na planu uveãavawa socijalnih nejednakosti, kao i na planu
ugroÿavawa posebnih kulturnih identiteta. Mnoštvo indikatora, nai-
me, upuãuje na zakquåak da se paralelno s jaåawem procesa globalizaci-
je, pa i ukupnog bogatstva åoveåanstva permanentno širi i uveãava si-
romaštvo, beda, svakovrsna neravnopravnost i društvena nejednakost u
svetskim razmerama. (M a l e š e v i ã, 2001:152) Iako znatno izraÿenije
izmeðu drÿava i regiona, društvene nejednakosti se uveãavaju i unutar
pojedinaånih društava, pa i onih najbogatijih. Još dramatiånije pret-
we su se nadvile nad malim (mawim) jezicima i kulturama u svetu. I
jedna i druga vrsta ovakvih posledica mogu da predstavqaju (i åesto za-
ista i predstavqaju) plodno tlo za raznovrsne društvene konflikte, pa
i za one najoštrijeg tipa, kakvi su ratovi i terorizam. (Samo u 2004.
godini u svetu su voðena 42 oruÿana sukoba, a vojni izdaci su bili iz-
nad 1000 milijardi dolara.)
Ovde ãu se nešto više zadrÿati na prvoj grupi negativnih posle-
dica globalizacije, odnosno na evidentnom uveãavawu grube socijalne po-
larizacije u svetu, po principu da bogati postaju sve bogatiji, a siroma-
šni sve siromašniji, i to ne samo u relativnom smislu. Uz podatke koje
sam u prilog ovoj tezi veã naveo ranije u tekstu, ovde ãu dodati tek još
po nešto u istom ciqu. Najdrastiåniji podatak u ovom kontekstu je,
svakako, onaj koji se odnosi na glad. Naime, za nepune tri posledwe de-
cenije broj gladnih u svetu se udvostruåio — sa oko 400 miliona pove-
ãao se na oko 850 miliona — i pored navodne odluånosti meðunarodne
zajednice da se onih 400 miliona gladnih za kratko vreme prepolovi!
Ovo se ne moÿe niåim pravdati, pogotovo ne sporim rastom poqopri-
vredne proizvodwe, jer podaci govore upravo suprotno. Ali, ni demo-
grafskim promenama. Siromaštvo se, naime, uveãava brÿe od porasta
broja stanovnika. Od 1980—1990. godine GDP u svetu je rastao po stopi
od 3,2%, a stopa rasta stanovništva je bila 1,7%, dok je u narednoj de-
ceniji (od 1990—1999) GDP rastao po stopi od 2,5%, a stanovništvo se
uveãavalo po stopi od 1%.
Zato ãe pre biti da se odgovor (ili, bar deo odgovora) na pitawe o
uzrocima uveãavawa siromaštva u svetu nalazi u åiwenici sve veãe
koncentracije sve veãeg bogatstva u sve mawe ruku. Neki podaci govore
da svega 15% stanovnika Planete raspolaÿe s oko 85% svetskog bogat-
stva, odnosno da (po nekim blaÿim kriterijima) gotovo 80% åoveåan-
stva raspolaÿe tek s oko 20% bogatstva sveta. Iz Programa Ujediwe-
185
nih nacija za razvoj doznajemo da se bogatstvo Planete za posledwih pet

decenija uveãalo za oko šest puta, a da je u isto vreme siromaštvo uve-
ãano åak u stotinu zemaqa sveta. Tome u prilog govori i podatak da da-
nas gotovo polovina svetske populacije ÿivi sa oko jedan ili dva dola-
ra dnevno, ili åak mawe od toga. Umesto da se smawuje, ovaj broj se i u
relativnom i u apsolutnom smislu, naÿalost, permanentno uveãava.
Prema podacima Svetske banke (World Development Report 2000/2001,
Attacking Poverty) sa po jednim dolarom dnevno ÿivi oko 72% graðana
Zambije, 72% graðana Malija, 70% graðana Nigerije, 60% graðana Bur-
kine Faso, 44% graðana Indije, 40% graðana Hondurasa, a sa po dva
dolara dnevno znatno više graðana u ovim i mnogim drugim zemqama
sveta.
Ovako rašireno siromaštvo po pravilu prate i izraÿene ekonom-
ske i društvene nejednakosti. Dok je siromaštvo najizraÿenije u Afri-
ci, dotle su društvene nejednakosti najveãe u Latinskoj Americi, iako
nije mnogo mawe ni u drugim delovima sveta, raåunajuãi tu i neke naj-
razvijenije drÿave. Mereno Ðinijevim (Gini) koeficijentom, zemqe s
najveãim ekonomskim nejednakostima su Brazil (0,60), Gvatemala (0,59),
Paragvaj (0,59), Åile (0,56), Juÿna Afrika (0,59), Zimbabve (0,57). S
druge strane, najmawe nejednakosti su evidentirane u skandinavskim
zemqama, te u Austriji i Japanu. Ali, društvene nejednakosti su sve ve-
ãe i u najrazvijenim zemqama. Tako, iz kwige Petera Gloca o „digital-
nom kapitalizmu" doznajemo da svega 0,5% ameriåkih graðana poseduje
oko 56% nepokretne imovine i oko 37% finansijske aktive. A iz kwige
švajcarskog sociologa Ÿana Ciglara Novi vladari sveta i wihovi sled-
benici doznajemo, pak, da samo 3% stanovnika Švajcarske raspolaÿe
åak s 97% nacionalnog bogatstva, kao i to da, na primer, u Brazilu sa-
mo 2% stanovnika ima u vlasništvu 50% obradivih zemqišnih povr-
šina, ili, da u SAD-u åak 47 miliona qudi nema zdravstveno osigu-
rawe.
O pogoršawu poloÿaja nerazvijenih i zemaqa u razvoju uverqivo
govore podaci o sporom procesu wihove integracije u globalnu ekono-
miju, kao i o dramatiåno brzom narastawu dugova ovih zemaqa. Prema
podacima Svetske banke, od 93 zemqe u razvoju samo se za wih 23 moÿe
reãi da su potpunije integrisane u svetsku privredu. Iako globalna tr-
govina doÿivqava pravu eksploziju, samo mali broj drÿava profitira u
ovom procesu. (Doduše, i nekolicina zemaqa u razvoju, poput nekih is-
toånoazijskih zemaqa.) Zato se nuÿno nameãe pitawe o smislu, karakte-
ru, principima i pravilima slobodne trgovine (ili, tzv. slobodne tr-
govine), ako wihovom primenom ogromna veãina zemaqa prolazi loše.
Zašto, na primer, poqoprivredni proizvodi nerazvijenih zemaqa uglav-
nom nemaju ili imaju vrlo oteÿan pristup velikim trÿištima razvije-
nih zemaqa, dok obrnuto ne vaÿi. Stawe s dugovima je još nepovoqnije.
Dugovi, posebno onaj deo vezan s kamatama na kredite, toliko optereãu-
ju ove zemqe da neke od wih prosto baca u oåaj. Ovu vrstu duga argen-
tinski nobelovac Adolfo Peres Eskvivel naziva „nemoralnim dugom",
jer on, po wemu, predstavqa najoåigledniji oblik prelivawa kapitala
186
od nerazvijenih ka bogatim drÿavama. Tim pre, što nije redak sluåaj da

veãina graðana od ovih kredita nije imala i nema nikakve koristi.
Upravo je kolaps argentinske ekonomije 2001. godine najboqi (gotovo
paradigmatiåan) primer u tom smislu. Argentina duguje više od 100
milijardi dolara, a Latinska Amerika preko 700 milijardi (dok je se-
damdesetih godina taj dug iznosio tek 60 milijardi dolara). Poloÿaj
ovih zemaqa je dodatno oteÿala i åiwenica da poodavno utvrðena oba-
veza razvijenih zemaqa da izdvajaju 1% svog bruto nacionalnog proizvo-
da za podsticawe razvoja nerazvijenih i zemaqa u razvoju je u vremenu
globalizacije gotovo napuštena. Ona je u najboqem sluåaju svedena na
0,25% nacionalnog bruto proizvoda, pa i tu obavezu veãina razvijenih
ne izvršava, sa izuzetkom skandinavskih zemaqa.
Kada se sve ovo ima u vidu, onda verovatno ne zaåuðuje ni podatak
o izrazitoj neujednaåenosti duÿine ÿivotnog veka na Planeti. Naime,
dok je proseåna duÿina ovog veka u jednom, razvijenom, delu sveta dose-
gla, pa i prešla 80 godina, dotle ona u nekim drugim, naravno, neraz-
vijenim, delovima sveta ne prelazi ni 40 godina! To je, istovremeno,
najuverqiviji sintetiåki izraz sveukupne (ne)razvijenosti odreðenog
podruåja, ali i drastiåan izraz društvene neravnopravnosti.
Moglo bi se, dakle, zakquåiti, verujem bez veãeg rizika, da blago-
deti globalizacije (u punom smislu wenog znaåewa) uÿiva tek mawina
na ovoj Planeti, dok je onoj veãini, još uvek, preteÿno okrenuta wena
ruÿna strana, weno naliåje. Da li je to nuÿnost dijalektike istorije i
ÿivota ili, pak, neåiji svesni izbor, praãen i garantovan argumentima
moãi?
Protivreåna obeleÿja i isto takve posledice globalizacije mani-
festuju se još drastiånije u društvima u tranziciji, kakvo je i naše
društvo. Naime, i sam proces demokratske tranzicije je vrlo komplek-
san, dugoroåan i protivreåan, i to bez obzira o kojem tipu tranzicije
je reå. (Teorija razlikuje nekih pet osnovnih tipova.) Uz to, ovaj pro-
ces se odvija, po pravilu, u mawe razvijenim ili åak veoma nerazvije-
nim zemqama. To je i presudan razlog postojawa brojnih prepreka u
ostvarivawu inaåe neumitne tranzicije u postsocijalistiåkim dru-
štvima. Onda je razumqivo što su i rezultati ove radikalne transfor-
macije u veãini ovih društava veoma skromni, bilo da je reå o idej-
no-politiåkoj, tehno-ekonomskoj, socio-kulturnoj ili duhovnoj sferi.
Drugaåije kazano, reå je o istorijskoj, epohalnoj transformaciji
totalitarnih i autoritarnih drÿava i društava u kvalitetno drugaåija,
demokratska i graðanska društva, o transformaciji kolektivistiåkih,
zatvorenih, egalitarnih društava, u otvorena društva konkurencije,
rizika, individualne odgovornosti i neizvesnosti. Ova društva ili
bar neka od wih, u osnovi su pretpolitiåka, predgraðanska društva, åija
kquåna obeleÿja uglavnom nekorespondiraju s karakteristikama i vredno-
stima demokratskog društva. (M a l e š e v i ã, 2001:156) Gotovo bez ika-
kve liberalne tradicije, ova društva su mahom obeleÿena monistiåkom
(politiåkom) kulturom, odsustvom vladavine prava, nepostojawem ci-
vilnog društva, naglašenim monokulturnim kolektivistiåkim identi-
187
tetom, neosetqivošãu na razlike, niskim demokratskim aspiracija-

ma, raširenom korupcijom i sl. Kao takva, ova društva predstavqaju
evropsku (polu)periferiju u punom smislu te reåi. Nije zato ni åudno
što je u wima u ovom prelaznom periodu tako izraÿena gruba socijalna
polarizacija, što su tako masovno rašireni siromaštvo i beda, na
jednoj strani i enormno bogatstvo tankog sloja stanovništva (ne retko
steåeno, najblaÿe reåeno, pod sumwivim okolnostima) na drugoj stra-
ni, što je društveni ÿivot praãen tako raširenim nasiqem (åesto
i organizovanim), kriminalom i korupcijom. O wihovom siromaštvu
moÿda ponajboqe govori podatak da ãe åak i novoprimqenim ålanica-
ma Evropske unije (10), sa izuzetkom Kipra i Slovenije, biti potrebno
izmeðu 20 i 50 godina da dosegnu tek 75% današweg proseånog BDP
starih 15 ålanica Unije!
Sve reåeno o društvima u tranziciji odnosi se još i više i na
naše društvo. Neki izvori (pa i oni iz Ujediwenih nacija i Svetske
banke) govore da kod nas oko 20% graðana ÿivi sa mawe od jednog dolara
dnevno, a åak wih oko 70% sa dva ili mawe od dva dolara dnevno. Prema
ovom indikatoru spadamo meðu najsiromašnije zemqe u Evropi! Nedopu-
stivo kašwewe, odnosno višegodišwe simulirawe ili neosmišqeno
i stihijsko ostvarivawe procesa tranzicije kquåni je razlog što su na
društvenu površinu mahom „isplivale" wene negativne posledice,
kao što je sluåaj i s posledicama globalizacije u odnosu na ovo (i ova-
kva) društva. To se najpre odnosi na drastiånu socijalnu polarizaciju,
na izrazitu neravnopravnost u podnošewu tranzicionih troškova iz-
meðu socijalnih grupa, na ubrzano uveãavawe broja nezaposlenih, na
smawewe ili åak gubitak mnogih socijalnih prava, na uveãavawe soci-
jalnih konflikata, odnosno na raširenost društvene anomije. A sve to
je pothrawivalo i pothrawuje inaåe naglašenu sklonost ovog (i ovakvih)
društava ka strukturisawu oko kolektivnih i kolektivistiåkih, odno-
sno predmodernih, nedemokratskih vrednosti. A dominacija ovakvih vred-
nosti nedvosmisleno upuãuje na zakquåak da ovde i nadaqe dominira
podanik, umesto slobodnog graðanina, odnosno podaniåka umesto auten-
tiåne graðanske svesti. Razumqivo je da ovakva obeleÿja, pogotovo u
uslovima „strukturno defektnog sistema" (M a x a r, 2002:203) ne mogu
biti plodotvorna za radikalne demokratske reforme, veã samo „zahva-
lan materijal za politiåku manipulaciju". (M a x a r, 2002:203) Na sre-
ãu, posledwih nekoliko godina stvari se i u ovom pogledu mewaju na
boqe, ali, naÿalost, vrlo sporo i uz primetnu nedovoqnu odluånost
kquånih aktera. Iako je, istina, reå o procesima dugog trajawa, vreme u
kojem ÿivimo ne trpi ni najmawe oklevawe.
Naravno da protivreåne, a pogotovo one negativne, posledice glo-
balizacije svom silinom nameãu, ne samo sumwe, dileme i pitawa o
prirodi, karakteru i smislu ovog tipa globalizacije, veã izazivaju i
sve šire nezadovoqstvo, pa i razliåite oblike otpora. Na to, pored
ostalog, upuãuje i sve masovniji antiglobalistiåki i još više alter-
globalistiåki pokret, koji širom sveta nastoje da artikulišu ovo ne-
zadovoqstvo.
188
O GLOBALIZACIJI I (NE)SLOBODI
Ne moÿe se, naravno, sporiti åiwenica da proces globalizacije

moÿe da doprinosi uveãavawu qudske slobode i da to uistinu i åini
na najrazliåitije naåine. (Post)moderni ÿivot je postao neuporedivo
dinamiåniji i transparentniji u odnosu i na neko nedavno vreme. Qu-
di, roba, usluge, kapital i ideje sve slobodnije cirkulišu našom Pla-
netom. Najrazliåitije kulture sveta se mešaju i proÿimaju. Filozofija
otvorenog ÿivota s nezaustavqivim jaåawem „novog individualizma"
(Gidens) definitivno odnosi pobedu. Ubrzanom „zgušwavawu" vremena
i prostora kao da nema kraja.
Pa ipak, mnoštvo indikatora ukazuje na potrebu da se zapitamo
šta se dešava ispod „prvog sloja stvarnosti"? Da li je moÿda ono naj-
vidqivije sporedno? Da li je u pitawu privid postmoderne? Da li je
uglaåano lice globalizacije tek mawi deo celine i suštine ovog domi-
nantnog svetskog procesa?
Kada se na tragu ovih i ovakvih pitawa kritiåki, celovito i iz
humanistiåke perspektive promisli, onda se slika stvarnosti globali-
zacije pokaÿe u nimalo ruÿiåastom svetlu. Iako, istina, retki, ipak je
bilo i ima mislilaca od dokazanog intelektualnog digniteta i moral-
nog integriteta, koji su upravo na ovaj naåin promišqali i promi-
šqaju smisao globalizacije. Mada svojim saznawima ovi autori ozbiq-
no upozoravaju na zabriwavajuãe naliåje globalizacije, oni koji drÿe
poluge moãi u svojim rukama još ne pokazuju dobru voqu da bilo šta
bitnije mewaju u postojeãem sistemu meðunarodnih odnosa.
A suština ovih odnosa je takva da oni objektivno vode ka bezob-
zirnoj instrumentalizaciji åitavih naroda, drÿava, regiona, pa i kon-
tinenata, odnosno ka sputavawu slobode veãeg dela åoveåanstva. To se
ispoqava na najrazliåitije naåine, kako u oblasti ekonomskih i poli-
tiåkih odnosa, tako i u socio-kulturnoj i duhovnoj sferi. Bilo da je u
pitawu dominacija nad retkim prirodnim resursima, bilo monopol u odre-
ðivawu cena roba, usluga i kapitala, bilo diktirawe uslova meðunarodne
trgovine, bilo agresivno nametawe jednog tipa sistema vrednosti drugi-
ma i na mnoštvo drugih naåina, moãni neposredno diktiraju ili indi-
rektno bitno ograniåavaju slobodu onih drugih, koji åine veãinu åoveåan-
stva. I ne samo to, veã ne retko ugroÿavaju i elementarne uslove wiho-
ve biološke egzistencije. A za tu egzistenciju, odnosno za elementarne
potrebe je, po mišqewu nekih, (istina radikalnih teoretiåara, poput
Boba Bleka) dovoqno samo 5% od ukupnog fonda rada na Planeti, dok je
ostatak od 95% tog fonda u funkciji profita.
Nadam se da se iz onoga što je do sada reåeno (makar i nuÿno
fragmentarno) o karakteru i efektima aktuelnog modela globalizacije
(posebno o nekim wenim posledicama i dominantnim tendencijama) u
najmawu ruku moÿe zakquåiti da sa postojeãim principima, standardi-
ma i normama, odnosno institucijama, organizacijama i asocijacijama na
kojima ona poåiva, nešto duboko nije u redu. Bilo bi, naime, logiåno da
ovaj, inaåe najsnaÿniji globalni proces našeg doba uveãava materijal-
189
na i duhovna bogatstva, ako ne svih, onda bar najveãeg dela åoveåanstva,

da univerzalizuje ono što je najvrednije u ovome svetu, odnosno da bit-
no širi prostore qudske slobode u wenim najraznovrsnijim vidovima.
Mada su hiperglobalisti u svojoj glorifikaciji globalizacije i wenih
posledica skloni tvrdwi da se upravo to i dogaða u svetskim razmera-
ma, to, dakako, protivreåi mnogim i teorijskim i logiåkim i iskustve-
nim argumentima. Nesporno je, naime, da sloboda ne moÿe biti poklo-
wena. Wu niko nikome ne moÿe i neãe pokloniti, a najmawe bogati
siromašnima. Bez autentiåne potrebe za slobodom, bez istrajne borbe za
slobodu, bez stvarnih pretpostavki za uspeh te borbe slobode prosto ne-
ma, niti je ikada bilo, niti ãe je ikada biti. Sloboda, dakle nije data,
veã je tek zadata!
O tome na osoben naåin govore i neke od veã pomenutih posledica
globalizacije, posebno one koje se odnose na uveãavawe ekonomskih i
društvenih nejednakosti u svetu. One nedvosmisleno potvrðuju stav da
vladajuãi tip globalizacije primarno predstavqa sredstvo nove prera-
spodele svakovrsne društvene moãi, naravno u korist onih koji veã
poseduju društvenu moã. Reå je prvenstveno o transnacionalnim korpo-
racijama, ali i o najmoãnijim drÿavama, te nekim meðunarodnim in-
stitucijama, organizacijama i asocijacijama. Gotovo neograniåenu i
stalno uveãavajuãu moã poseduje nekoliko globalnih oligopola, koji dr-
ÿe pod kontrolom svetska trÿišta i indirektno utvrðuju pravila me-
ðunarodnih odnosa, presudno utiåu na nadnacionalne institucije, upra-
vqaju prirodnim i qudskim resursima, koja, u pravilu, neobuzdano
(zlo)upotrebqavaju. U tome im pomaÿu i vodeãe svetske finansijske in-
stitucije, kakve su Meðunarodni monetarni fond i Svetska banka, kao
i Svetska trgovinska organizacija. I nobelovac Xozef Stiglic, po-
tencirajuãi moralnu dimenziju globalizacije, odnosno korporativnu
odgovornost (pozivajuãi se, pri tom, i na Kantov kategoriåki impera-
tiv) istiåe kako je savest korporacija daleko iza profita. On podseãa
da su u Drugom svetskom ratu nemaåke korporacije stvarale profit i
preko ropskog rada zatoåenika u koncentracionim logorima, a švaj-
carske banke rado prihvatale zlato oteto od jevrejskih ÿrtava naci-
stiåkog terora. Naravno, mnoge od korporacija ne beÿe ni danas da
prave profit s „brutalnim posledicama" (Stiglic), ne samo bezdušno
iskorišãavajuãi neponovqive prirodne resurse, veã i saraðujuãi s
diktatorima i totalitarnim reÿimima, gerilskim pokretima, pa i s
teroristima. Dovoqno se podsetiti kako su neke korporacije (pa i uz
pomoã MMF i SB) decenijama odrÿavale na vlasti u Zairu predsedni-
ka Mobutua i, pri tom, zajedno pqaåkali ovu zemqu i wene siromašne
graðane, uvaqujuãi ih u sve veãe dugove. Još uverqiviji primeri ove
vrste odnose se na ulogu nekih kompanija u višedecenijskom oåuvawu
aparthejda u Juÿnoj Africi ili wihova saradwa s talibanima u Avga-
nistanu, odnosno reÿimom Sadama Huseina. U ovaj korpus amoralnog
delovawa nekih od korporacija mogle bi se slobodno svrstati i nedav-
ni korporacijski skandali ameriåkog „Enrona" i italijanskog „Par-
melata" u kojima su desetine hiqada radnika i akcionara, zbog nesave-
190
snog rada i malverzacija wihovog menaxmenta, ostali ne samo bez posla

i akcija, veã i bez zdravstvenog i penzionog osigurawa u što su ulaga-
li celi ÿivot. Zbog svega ovoga Xozef Stiglic se zalaÿe za zaoštrava-
we pravnih normi (i na nacionalnom i na meðunarodnom nivou) koje
se odnose na poslovawe, kako bi se efikasnije spreåavale ovakve pojave
u buduãnosti. Istovremeno, on se zalaÿe, ne samo za opraštawe nekih
dugova zemqama u razvoju, veã i za to da korporacije vrate profite
ostvarene na prqav naåin i to s kamatama!
Sa ovakvim zahtevima za jaåawe savesti onih koji kreiraju meðuna-
rodne ekonomske i društvene odnose neãe se, naravno, daleko odmaãi
ukoliko to ostanu usamqeni vapaji, jer na drugoj strani postoji åitav
sistem moãnog i dugo stvaranog „institucionalnog egoizma" (G i d e n s,
1998:21). Dakako, ovde se ne misli samo na individualni, veã i na
(ili, åak primarno) grupni, korporativni, drÿavni i regionalni ego-
izam, koji je dobro zaštiãen i svim sredstvima, pa i, u krajwoj liniji,
onim vojnim, zagarantovan. Ovaj egoizam je i najodgovorniji za ekspanziju
društvenih nejednakosti (kao i za opasno rastuãe ekološke probleme, o
åemu ovde, naÿalost, nemam moguãnosti šire govoriti). Nekadašwe
forme otvorenog kolonijalizma zamewene su prikrivenim, ali ništa
mawe preteãim, formama neokolonijalizma u razliåitim vidovima.
Kada je na jednom od susreta, u okviru Svetskog ekonomskog foruma
u Davosu, direktor nemaåke Centralne banke izjavio da se od sada svi
nalazimo pod kontrolom finansijskog trÿišta, bio je nagraðen frene-
tiånim aplauzom prisutnih, koji upravo drÿe pod kontrolom i to tr-
ÿište. A videli smo da se pod tim „kišobranom" totalne kontrole
drastiåno uveãava jaz u razvijenosti, kao i siromaštvo, beda i glad,
praãeni sve veãim rizicima. A upravo za problem gladi, direktor
FAO-a (više nego pozvan åovek da o wemu sudi) iskreno kaÿe da ona
nije posledica zaostale ekonomije, odnosno nedostatka hrane, nego po-
sledica „odsustva politiåke voqe" da se ona prevlada!
Dobar primer u tom smislu su i uslovi tzv. slobodne trgovine, ko-
je diktiraju moãni. Nema sumwe da je reå o jednostranom rešewu, jer,
ma koliko delovalo ravnopravno, izvesno je da primena istih principa
na bitno razliåitu osnovu nuÿno vodi samo uveãavawu postojeãih razli-
ka! U praksi se upravo to i dogaða. Na osnovu principa „slobodne tr-
govine" lavovski deo profita izvlaåe najmoãnije svetske korporacije.
Kada se tome doda i åiwenica da se na razliåite naåine oteÿava ili
åak spreåava pristup proizvoda nerazvijenih zemaqa i zemaqa u razvoju
na trÿišta razvijenih zemaqa, onda ovaj problem postaje još izraÿe-
niji.
Sliåno se dešava i s kreditima, posebno s kamatama na kredite,
koje daju finansijske institucije, organizacije i asocijacije. Nespor-
na je, naime, åiwenica da se i na ovaj naåin odvija do sada neviðena
koncentracija bogatstva u sve mawe ruku, na jednoj strani i endemsko
širewe siromaštva kod velikog dela svetske populacije, na drugoj
strani. Postojeãa pravila meðunarodnih ekonomskih odnosa, koja pro-
moviše MMF, SB, STO i druge moãne organizacije (i drÿave, koje
191
presudno utiåu na rad ovih organizacija), a na koja veãina formalnih

ålanica nema nikakav stvarni uticaj, direktno ugroÿavaju elementarna
prava i slobode stotina miliona qudi, egzistencijalna prava mnogih
zaposlenih, razaraju lokalne ekonomije, kulture i zajednice, a åesto i
opasno ugroÿavaju ÿivotnu okolinu. Ona, na taj naåin, kako to izriåi-
to tvrdi Ralf Darendorf, nepopravqivo ošteãuju tekovine i dostignuãa
graðanskog društva. Åak je i milijarder Xorx Soroš našao za potreb-
no da upozori da je socijalna uloga kapitala postala u toj meri devi-
jantna da danas predstavqa veãu opasnost za otvoreno društvo nego što
je to predstavqala ijedna totalitarna ideologija.
I mnogi drugi autori upozoravaju na ovu vrstu problema i opasno-
sti pred kojom se nalazi današwi svet. Neki åak govore i o represiv-
noj fazi globalizacije (izraÿenoj i u stvarawu vojnih saveza i u rela-
tivno uåestalom intervencionizmu), pa i o svojevrsnoj svetskoj autori-
tarnoj drÿavi. Dakle, nije malo indikatora koji upozoravaju i na vezu
izmeðu neoliberalizma i militarizma. Poredeãi ovaj proces s nekim
ranijim totalitarnim formama moãi, Noam Åomski ga naziva TINA,
što predstavqa englesku skraãenicu od reåenice „There is no alternati-
ve", to jeste „Alternativa ne postoji!" Sa stanovišta onih koji imaju
moã, postojeãi odnosi su u redu, jer upravo oni omoguãavaju „besmrtnim
gigantima", koji vladaju u potpunoj tišini i diskreciji, sve veãe pro-
fite u sve kraãem vremenu, A wih ništa drugo, u pravilu, i ne zanima!
Profit je svetiwa, a interes obespravqene veãine nebitan! Ciq je što
veãi profit danas, makar i po cenu ugroÿavawa bioloških pretpostavki
ÿivota buduãih generacija!
Ovakva vladajuãa forma globalizacije uveliko slabi, pa åak i ra-
zara vrednosti slobode, jednakosti i solidarnosti, i to, kako u meðu-
narodnim relacijama, tako i unutar pojedinaånih drÿava (slabeãi wi-
hovu moã), koje su tradicionalno garantovale ove vrednosti. Naime, s
jedne strane, zbog prenošewa dela suvereniteta drÿava na meðunarodne
organizacije, a s druge strane, zbog sveopšte privatizacije, veliki deo
funkcija drÿave takoðe je postao vlasništvo raznih oligarha, kako to,
na primer, tvrdi radikalni antiglobalista Ÿan Cigler. Moã je, po
wemu, u privatnim rukama ili u privatizovanim institucijama, pri
åemu on misli i na vodeãe svetske finansijske institucije.
Prema mišqewu vrlo relevantnih mislilaca, danas, dakle, domi-
nantan model globalizacije ne pruÿa mnogo nade za optimizam. Napro-
tiv, on ispuwava (post)moderni ÿivot mnogim vidovima neravnopravno-
sti, neslobode i neizvesnosti. Umesto da otvara, on, ne retko, sputava
veru i nadu u boqu buduãnost. On je bez alternative, odnosno navodnu al-
ternativu svodi na dilemu „liberalizam ili divqaštvo"! On izaziva
„opšte i trajno stawe nesigurnosti, åiji je ciq da primora radnike
na potåiwenost, na prihvatawe eksploatacije". (B u r d i j e, 1999:95) To
Burdijea navodi da globalizaciju moÿda malo i preoštro izjednaåi s
„divqim ranim kapitalizmom" i s „konzervativnom revolucijom". (B u r -
d i j e, 1999:96). Ona, po wemu, svesno suåeqava radnike i graðane s veã
ostvarenim znaåajnim demokratskim i socijalnim tekovinama (posebno
192
oliåenim u drÿavi blagostawa /welfare state/), s onima iz mawe razvi-

jenih ili nerazvijenih delova sveta.Tako ona obezbeðuje poslušnost i
potåiwenost svih, uz relativno sve mawu naknadu i sve slabiju zašti-
tu, a u nerazvijenim delovima sveta i sramotno nisku najamninu i za
najteÿe oblike rada. Iako se rado identifikuje kao revolucija i pri
tom se poziva na progres, razum i nauku, neoliberalizam, po Burdijeu,
u smislu suštine društvenih odnosa, poimawe i praktiåno vrednova-
we rada i wegovih rezultata vraãa na najstarije metode industrijali-
zma. Zato je ovde, po wemu, zapravo reå o restauraciji, o „planetarnom
kolonijalizmu". Zakon trÿišta oznaåava u suštini zakon jaåega u kojem
je jedino pravilo maksimalizacija profita „bez koånica i šminke",
uz korišãewe „savremenih oblika dominacije, kao što su menaxment,
tehnike manipulacije, ispitivawe trÿišta, marketing, reklame". (B u r -
d i j e, 1999:112) Sve to, po wemu, vodi u „pretvarawe ekonomskih ten-
dencija u sudbinu" (B u r d i j e, 1999:112), a u Evropi ugroÿava ono što
je osvojeno tokom viševekovnih socijalnih, intelektualnih i politiå-
kih borbi za dostojanstvo ÿivota i rada. Te evropske socijalne tekovi-
ne ne samo da ne bi trebalo uništavati, veã naprotiv trebalo bi ih
širiti po celom svetu, izriåit je Burdije.
U oštre kritiåare korporativne globalizacije, svakako, spada i
Kanaðanka Naomi Klajn, koja je veã stekla zavidnu reputaciju unutar
anti-, odnosno alterglobalistiåkog pokreta. Ova autorka stoji na sta-
novištu da je drÿavni socijalizam uskraãivao qudima slobodu u ime
nametnutog kolektivizma, ali da to åini i neoliberalizam u ime indi-
vidualnog i grupnog egoizma. Iza obe ideologije najåešãe ostaje pu-
stoš i oseãawe nemoãi kod veãine. U oba sluåaja qudska prava graðana
i radnika daleko su iza prava birokrata i vlasnika kapitala. U traga-
wu za odgovorima na pitawe, kako da qudi stvarno kontrolišu uslove
sopstvene egzistencije, odnosno kako da uistinu upravqaju sopstvenim
ÿivotima, N. Klajn ne odbacuje ni tzv. direktnu akciju, odnosno preu-
zimawe preduzeãa neposredno od strane radnika. Upravo se to desilo
sa oko 200 preduzeãa u Argentini, posle kraha argentinske privrede
pre nekoliko godina, kada su se velike kompanije prosto povukle, o åe-
mu je Klajnova u više navrata pisala, kao i snimila jedan film. Ona je
jedna i od najdinamiånijih liånosti u okviru stalno rastuãeg Svetskog
socijalnog foruma (WSF), koji je nastao kao neka vrsta pandana Svet-
skom ekonomskom forumu (WEF) iz Davosa. Kao otvorena, decentrali-
zovana i nehijerarhizovana asocijacija (koja je zapoåela svoje okupqawe
i delovawe u brazilskom gradu Porto Alegreu, a posledwih godina je
zapoåela s praksom mewawa svog sedišta) Socijalni forum predstavqa
pokret graðanskog društva, koji se bori protiv neoliberalnog modela
globalizacije i dominacije kapitala. Nasuprot Ekonomskom forumu, ko-
ji oliåava najveãe dobitnike u procesu koncentracije ekonomske i poli-
tiåke moãi u svetu i koji brani postojeãi karakter globalnih odnosa,
Socijalni forum, koji nastupa u ime gubitnika u ovom procesu, stoji na
stanovištu da je „drugaåiji svet moguã" i za wega se bori na razliåite
naåine!
193
Do sada reåeno o odnosu ekonomije i slobode odnosi se na tzv.

spoqašwu (ne)slobodu, to jeste na spoqwe åinioce — prvenstveno eko-
nomske i politiåke — koji doprinose uveãavawu ili smawivawu pro-
stora qudske slobode. Ovde sam nastojao da više osvetlim one faktore
koji u uslovima globalizacije objektivno sputavaju, odnosno bitno sma-
wuju ovaj prostor. Meðutim, pored ovih vawskih, neosporno je da po-
stoje i åinioci koji uveãavaju ili smawuju tzv. unutrašwu slobodu, od-
nosno doÿivqaj (ne)slobode na liånom planu. I ovde se åini da veãi-
na tih faktora „vuåe" ka smawivawu (ograniåavawu, pa i poništava-
wu) ovog vida qudske slobode, ili, pak, uveãava oseãaj uÿivawa u ne-
slobodi („hedonizam neslobode"), posebno izraÿenog u svojevrsnoj po-
trošaåkoj maniji. Pri tom posebno mislim na stalno uveãavajuãu brzi-
nu ÿivqewa („kul" je ÿiveti što brÿe!), na preferirawe kvantiteta u
svemu i svaåemu (prestiÿno je imati što više!), na sve veã u fragmen-
tarnost qudskog rada, pa i ÿivota, na gubitak slike celine i posebno
dubqeg ÿivotnog smisla.
Makro društveni odnosi i vladajuãi sistemi društvenih vredno-
sti prosto nameãu ovakav naåin ÿivota, a (post)moderne tehnologije to
omoguãavaju. To, meðutim, teško moÿe da korespondira s kvalitetom i
smislom qudskog ÿivota i punoãom qudske slobode! Ovakav naåin ÿivota
neminovno uveãava svakovrsni egoizam, razliåite vidove alijenacije,
površnost u qudskim odnosima, a time i unifikaciju qudskih potreba
i jednodimenzionalnost qudske svesti. A takva svest, u pravilu, ne
oseãa potrebu ni za kakvom alternativom u ÿivotu!
Iako su neke dimenzije liåne slobode, besumwe, silno uveãane,
što je, naravno, od neprocewive vrednosti, ipak se, u kontekstu o ko-
jem je ovde reå, neodoqivo nameãe pitawe koliko danas qudi ÿive au-
tentiåno (i kao pojedinci i kao pripadnici razliåitih društvenih
gupa), što bi, svakako, trebalo biti primarno merilo qudske slobode?
Ako se ima u vidu sve ono što je reåeno o granicama spoqwe i unutra-
šwe slobode, moÿe se pretpostaviti da veãina qudi, ipak, više ÿivi
„kako mora" (kako im drugi direktno ili indirektno odreðuju uslove egzi-
stencije), nego kako bi ÿeleli! I to nezavisno od åiwenice da li za
drugaåiji, autentiåniji ÿivot prosto ne postoje materijalni i duhovni
uslovi ili, pak, qudi jednostavno za tim ne oseãaju potrebu. Ako je ovo
donekle razumqivo, kada je reå o siromašnijem delu sveta, onda je mawe
razumqivo za onaj wegov bogatiji deo, gde se „hedonizmom neslobode"
prividno nadomešta odsustvo sadrÿajnijeg, ispuwenijeg i smislenijeg
ÿivota. U ovakvim okolnostima je moguãa åak i „demokratija bez slobo-
de", kako je to poodavno uoåio Jirgen Habermas, imajuãi u vidu domina-
ciju proceduralne na uštrb supstancijalne dimenzije demokratije i,
još više, manipulativnu moã modernih informacionih tehnologija.
Samo je po sebi razumqivo da je najveãi deo pomenutih ograniåewa
qudske slobode još više izraÿen u drÿavama koje su u fazi demokrat-
ske tranzicije, pa time i u našoj drÿavi. Uz ono što je o (ne)prilika-
ma u ovim zemqama veã kazano, dodaãu još samo nekoliko, po meni, zna-
åajnih karakteristika ovih društava, sa stanovišta predmeta ovoga ra-
194
da. Prva se tiåe notorne åiwenice, ali i teško savladive protivreå-

nosti. Reå je, s jedne strane, o izrazito neracionalnim, nekonkurentnim,
u osnovi predmodernim strukturama privrede i ekonomije u celini, ali
istovremeno o društvima åiji graðani imaju relativno visoke socijalne
aspiracije (nasleðene iz doba socijalizma), s druge strane. Kada se ovome
doda i neosporno kquåno obeleÿje sistema vrednosti i kulture uopšte,
koje se odnosi na „inklinirawe kolektivizmu, egalitarizmu i zajed-
niåkim vrednostima" (P e j o v i ã, 2004:14), onda se proces tranzicije
u ovim zemqama predstavqa u još dramatiånijem svetlu. Sve to ne kore-
spondira s vrednostima koje podrazumeva novo društvo, društvo kon-
kurencije, rizika i neizvesnosti. U ovom svetlu su razumqivi i soci-
jalni lomovi, koji se dešavaju u ovim društvima, posebno u onima gde
se u proces tranzicije krenulo više stihijski i metodom pokušaja i
pogrešaka, nego osmišqenom strategijom.
Kada se sve ovo prati na primeru Srbije, onda se uoåavaju još neke
specifiånosti, koje veoma oteÿavaju i usporavaju proces tranzicije.
Dobro su, naime, poznate okolnosti u kojima se odvijala transforma-
cija našeg društva — u uslovima rata za YU nasleðe i sankcija meðu-
narodne zajednice. To je, uz mnoštvo unutrašwih razloga, bitno uspo-
rilo proces tranzicije i uåinilo ga uistinu dramatiånim. Ali, i ne-
zavisno od ovih okolnosti, naše društvo spada u izrazito sloÿena
društva u svakom pogledu.
KA ŠIREWU PROSTORA SLOBODE
Izloÿene karakteristike i naroåito negativne posledice aktuel-

nog tipa globalizacije nedvosmisleno upuãuju na zakquåak da (post)mo-
derna ekonomija i sloboda (shvaãena u najširem smislu) ne stoje baš u po-
zitivnoj korelaciji. To posebno uverqivo potvrðuju nesporne åiwenice
o uveãavawu siromaštva u svetu i ubrzanom širewu jaza izmeðu bogatog
i siromašnog dela sveta, kao i sve snaÿniji proces kulturne unifika-
cije. Istina, kao naglašeno protivreåan proces, globalizacija „pro-
izvodi" i protivreåne posledice, ili potencijalno poseduje takve mo-
guãnosti. Integrišuãi svet u dosada neviðenom obliku, ona, svakako, po-
veãava šanse za trajniji globalni mir, ali i moguãnosti za nove lokalne
ratove zbog profita. Ona doprinosi silnom uveãavawu ukupnog bogatstva
sveta, ali i besramnom širewu siromaštva i bede. Ona åini svet otvo-
renijim, ali i centra odluåivawa moãnijim nego što su to ikada bili.
Ona jaåa proces akulturacije, ali i proces kulturne unifikacije i grubog
nametawa jednog sistema vrednosti svima. Ona, doduše, pruÿa i šansu
za globalnu afirmaciju vitalnih lokalnih kultura, a time i pretpo-
stavki za prevladavawe uvreÿenih stereotipa i predrasuda. Ona podsti-
åe jaåawe individualizma i liåne odgovornosti, ali i apsolutizaciju liå-
nog i grupnog egoizma i utilitarne površnosti u qudskom ÿivotu, ponaj-
više izraÿenoj u „hedonizmu neslobode"!
195
Da li globalizaciju, zbog toga, treba potpuno odbaciti, kao što to

zagovaraju eksponenti ultralevice i ultradesnice, i navodni izlaz tra-
ÿiti u nekim istorijski davno prevladanim oblicima ÿivota? Narav-
no da to nije moguãe i nije potrebno åiniti, jer je reå o nezaobilaznom
procesu našeg vremena, omoguãenog najnovijom fazom nauåno-tehnolo-
ške revolucije. Ali, to ne znaåi da se wen karakter ne mora i ne moÿe
mewati. Naprotiv!. Weno neoliberalno utemeqewe, odnosno weno primar-
no sluÿewe krupnom kapitalu, mora i moÿe biti mewano! Na tu potrebu
izriåito upozorava i Xozef Stiglic tvrdwom da stojimo pred alterna-
tivom da se pomirimo s globalnom nepravdom i tiranijom neoliberal-
nog kapitaliozma ili da se zajedno s wim i s aktivnostima globalnog
društvenog pokreta, ukquåimo u borbu za pravdu, demokratiju i slo-
bodu!
U toj borbi za humaniji karakter globalizacije nuÿne su radikalne
promene u naåinu organizacije i rada kquånih društvenih, politiå-
kih, ekonomskih i finansijskih institucija meðunarodne zajednice,
ali i stvarawe novih. U postojeãim centrima odluåivawa o sudbini
sveta bezuslovno bi se moralo naãi mesta za sve delove i sve drÿave
sveta, uz garanciju pune ravnopravnosti u odluåivawu, ali i uz prime-
nu principa pozitivne diskriminacije prema mawe razvijenim i ne-
razvijenim zemqama u svim bitnim odlukama. To bi, uz eventualno neke
nove meðunarodne institucije (za socijalni razvoj, za zaštitu qudskih
prava i sloboda, za odrÿivi razvoj, za zaštitu qudske okoline, za odr-
ÿiv demografski razvoj i sl.) svakako moglo doneti više mudrosti u
planirawu i upravqawu dugoroånim globalnim razvojem, a to znaåi i
više pravednosti, solidarnosti i slobode. Samo više mudrosti (a ne
pukog instrumentalizovanog „viška znawa" u funkciji kapitala) moÿe
uveãati brigu za celinu qudskog roda (pa i za onu obespravqenu veãinu), za
wegov moralni i duhovni oporavak, za potrebe i buduãih, a ne samo ÿivu-
ãih generacija, odnosno za sudbinu naše Planete i ÿivota na woj.
Ali, i pod najpovoqnijom pretpostavkom za ovakav „zaokret" biãe
potrebno mnogo energije i dugo vremena. Promene, naravno, ne mogu da
doðu same od sebe. No, i najduÿi put poåiwe prvim korakom! Neki zna-
kovi govore da postoji voqa da se krene u tom pravcu, bilo da je reå o
onima obespravqenima, koje je na to „naterala muka", ili, pak, o onim
retkim misliocima koji su do takve spoznaje došli racionalnim pu-
tem. Treba se nadati, dakle, da ãe kolumbijski Indijanci, brazilski
seqaci bez zemqe, argentinski radnici bez posla, francuski proizvo-
ðaåi sira, aktivisti Greenpeace-a i mnogi drugi, zajedno s istaknu-
tim protagonistima kritiåke misli, vremenom, ne samo jaåati i širi-
ti otpor neoliberalnom modelu globalizacije, veã i afirmisati stra-
tegiju alterglobalizma u svetu i uticati na stvarno mewawe karaktera
današweg tipa globalizacije. A i (post)moderna tehnologija, kao i
(post)moderna ekonomija, koliko mogu da sluÿe (i stvarno primarno
sluÿe) krupnom kapitalu, mogu, takoðe, da sluÿe (i veã sluÿe) i ovom
neinstitucionalizovanom pokretu. Ekonomija uopšte, pa i postmoderna
ekonomija (kao i tehnologija) ima smisla samo onda, ako i koliko je u slu-
196
ÿbi svakovrsnog obogaãivawa smisla ÿivota qudi i wihovih zajednica,

odnosno ako uveãava individualnu i opštu, unutrašwu i spoqašwu slobo-
du u mnogostrukim vidovima wenog manifestovawa.
Na tom putu je, takoðe, potrebno istrajnije razvijati i celovitiju
teoriju ovog preusmeravawa globalnih društvenih procesa. A ova teo-
rija bi morala ponuditi celovitije i kritiåkije poimawe postojeãeg
stawa, ali i konkretniju alternativu tome stawu, s jasnijim integral-
nim, ali i diferenciranim vrednostima, normama, institucijama, su-
bjektima i sredstvima, odnosno s jasno definisanim pretpostavkama
pluralnih puteva tih promena. Uz društveni pokret, teorija bi trebala
predstavqati snaÿan oslonac profilisawa novog tipa i novog sadrÿaja
globalizacije, koja ãe uistinu biti globalizacija za sve! Takav tip glo-
balnih odnosa treba da olakša da qudi ne ÿive samo u ekonomiji, veã
da ÿive u punom smislu i u društvu! Novi tip globalizacije bi trebao
da vodi ka smawewu i uklawawu svih vidova materijalne i duhovne po-
robqenosti åoveka, bilo da ona dolazi od sveta, odnosno od drugih, bi-
lo od samoga sebe, to jeste da doprinosi prevladavawu spoqwih i unu-
trašwih prepreka qudskoj slobodi. Kako za svet u celini, ovo se, tako-
ðe, odnosi i na društva koja su u procesu demokratske tranzicije, pa,
razumqivo, i naše društvo. Svetska iskustva, kao i ona steåena u ze-
mqama koje su odmakle u tranziciji, mogu biti od koristi i u defini-
sawu aktivne strategije ukquåivawa u globalne ekonomske i društvene
procese.
To su i pretpostavke za prepoznavawe i prihvatawe najviših uni-
verzalnih (etiåkih i ostalih) vrednosti, za viši kvalitet ÿivota i za
wegov dubqi smisao, odnosno za slobodan, autentiåan individualni i
društveni ÿivot qudi.
Uprkos svemu, drugaåiji i boqi svet je, ne samo nuÿan, veã i moguã!
LITERATURA
A b r a m s, D. and H o o g, M. A. (1991). Social Identity Theory, Springer Verlag,

New York.
B a u m a n, Z. (1988). Is there a Sociology of Postmodernism? Theory Culture and So-
ciety, Vol. 5, No. 2—3.
B e c k, U. (1997). Risk Society, Sage Publications, London.
B o d r i j a r, Ÿ. (1991). Simulakrumi i simulacija, Novi Sad: Svetovi.
B u r d i j e, P. (1999). Signalna svetla — prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Beo-
grad: Zavod za udÿbenike i nastavna sredstva.
D r u c k e r, P. F. (1993). Post-Capitalist Society, Harper Business, New York.
Å o m s k i, N. (1998). Svetski poredak — stari i novi, Beograd: SKC.
E r i k s e n, T. H. (2003). Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd.
F u k u j a m a, F. (1997). Kraj istorije i poslednji åovek, Podgorica: CID.
G i d e n s, A. (2000). Globalizacija — shvaãena ozbiljno, prilog u listu Republika broj
246, od 1—15. 10. 2000.
G i d e n s, A. (1998). Posledice modernosti, Beograd: Filip Višnjiã.
G e l n e r, E. (1983). Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford.
197
G o r z, A. (2004). Der neue Reichtum, Die Presse, Wien, Samstag, 14. August 2004,
str. 2.
Group of authors, (1997). Comparative Measures of Freedom 1995—1996, Freedom
House, Washington, USA, January 1997.
Grupa autora, (2003). Globalizacija — mit ili stvarnost, Beograd: Zavod za ux-
benike i nastavna sredstva.
H a n t i n g t o n, S. (1998). Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka, Podgo-
rica: CID.
H a y e k, F. A. (1997). Put u ropstvo, Novi Sad: Global book.
H e g e l, G. V. F. (1983). Istorija filozofije, Beograd: BIGZ.
H e l d, D. (1990). Modeli demokracije, Zagreb: Školska knjiga.
K a n g r g a, M. (1966). Etika i sloboda, Zagreb: Naprijed.
K a n t, I. (1993). Metafizika morala, Sremski Karlovci: IK Stojanoviã.
L i n z, H., S t e p a n, A. (1998). Demokratska tranzicija i konsolidacija, Beograd: Filip
Višnjiã.
M a d ÿ a r, Lj. (2002). Ko koga eksploatiše?, Zbornik radova Srpska strana rata" I, II
(drugo izdanje), Beograd: Samizdat, Free B 92.
M a d ÿ a r, Lj. (2004). Odgovornost, krivica i sudbina u izlasku Srbije iz politiåke auto-
kratije, Republika, broj 344—345, od 1—30. 11. 2004.
M a l e š e v i ã, K. (2001). O protivreånim obeleÿjima procesa globalizacije i demokrat-
ske tranzicije, Zborniku radova Globalizacija i tranzicija, Beograd: Institut dru-
štvenih nauka — Centar za ekonomska istraÿivanja.
M a l e š e v i ã, K. (2004). Åovek protiv sebe — Ogledi iz socijalne ekologije, Beograd:
Ekonomski fakultet.
M i l e r, K. (2003). Modernizovanje Istoåne Evrope — teorijski problemi i politiåke ne-
doumice, åasopis Reå 72.18 & Beograd: Fabrika knjiga.
P e å u j l i ã, M. (2002). Globalizacija — dva lika sveta, Beograd: Gutenbergova galak-
sija.
P e j o v i ã, S. (2004). Diferencijacija rezultata institucionalnih promena u Centralnoj i
Istoånoj Evropi: uloga kulture, Ekonomski anali 163/2004, Beograd: Ekonomski
fakultet.
P e r o v i ã, M. (2001). Etika, Novi Sad: INED Co & Grafomedia.
P o p e r, K. (1993). Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, Beograd: BIGZ.
S e n, A. (1997). On Economic Inequality, Clarendon Press, Oxford.
S m i t h, A. (1976). The Theory of Moral Sentiments, Oxford
S t i g l i c, X. (2004). Protivreånosti globalizacije, Beograd: SBM-X.
S t r a w s o n, F. P. (1997). Entity and Identity and other Essays, Clarendon Press, Ox-
ford.
T u g e n d h a t, E. (2003). Predavanja o etici, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
V e r g a r a, F. (2004). Filozofske osnove liberalizma, prilog u listu Republika od
1—30. 11. 2004. Beograd.
V o l t e r, F-M. A. (2002), Kandid, Beograd: Narodna knjiga.
World Bank (2002). World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty, Oxford
University Press.
Z a k a r i j a, F. (2004). Buduãnost slobode, Beograd: Dangraf.
198
ON (POST)MODERN ECONOMY AND (NON)FREEDOM
by
Krstan Maleševiã
Summary
The (post)modern economy finds itself undoubtedly in the center of a large scale,
deeply contradictory and uncertain current transformation of the world. Together with
the (post)modern technologies, it composes the dominant core of the globalizing proces-
ses, often referred to as globalization. The key features and especially the accumulated
consequences of these processes pose a challenge for scientific and theoretical thought
in the form of essential questions and dilemmas which are in the last instance tied to
the impact of globalization on the quality and meaning of human life. This problem re-
lates as much to individuals as it does to different social groups and human communiti-
es, that is to the entire humanity as such.
This paper attempts to problematise these contradictory relationships between glo-
bal, corporative economy as an instrumental value and the human liberty as a substanti-
ve that is the highest value in itself (summum bonum), which gives meaning and dignity
to human life. Therefore, if economy in one form or another covers most of human
practical activity, then it is certain that it can have a decisive impact on the most funda-
mental value of human life, that is the value of freedom (individual, general; internal
and external). Of course, the spectrum of economy can act either way — as an encoura-
gement or, as often happens, as a deterrent to expansion of human freedom. This paper
aims to briefly indicate some causes, characteristics and consequences of global econo-
mic processes which, as it seems paradoxically, contribute more to narrowing than to
widening room for human liberty, or they simply generate proliferation of „hedonism of
non-freedom". Is this another case of „surplus of knowledge" and „deficit of wisdom"
that so strongly characterizes our time or something else?
UDC 347.44(091)
Magdolna Siå
PRAVIÅNA CENA (PRETIUM IUSTUM) I WENA

PRIMENA TOKOM ISTORIJE
„…pošten åovek ima sklonost da sebi

dodequje mawe nego što mu pripada"
Arist. Nikom. et. 5, 9, 9 (1136. b)
SAŸETAK: Problem ekvivalencije vrednosti kod dvostranih ugovora

prisutan je od antiåkih vremena. Danas u procesu evropske integracije i
globalnog trÿišta ovaj problem dobija nove dimenzije u vidu zaštite sla-
bije ugovorne strane, pre svega potrošaåa.
U ovom radu ãemo, s aspekta privatnog prava pratiti shvatawa o pra-
viånoj ceni, kao i naåine ostvarivawa ovog principa tokom istorije. Po-
ãi ãemo od Aristotelovog shvatawa i pravila rimskog prava, da bi preko
koncepcije prihvaãene u sredwem veku stigli do modernih kodifikacija i
rešewa savremenog prava.
Ÿelimo da ukaÿemo na prvenstveni znaåaj principa savesnosti i
poštewa (bona fides) pri regulisawu ovog pitawa, kao i na nastanak pra-
vila prekomernog ošteãewa (laesio enormis), i opravdanost, odnosno neo-
pravdanost wegovog prihvatawa i zadrÿavawa do današwih dana. Da li ãe
pravilo laesio enormis, koje je u vidu ošteãewa preko polovine nastalo ra-
di regulisawa jednog konkretnog sluåaja, nadÿiveti proces harmonizacije
i globalizacije našeg vremena, ili ãe biti zamewen novim konceptima
zaštite slabije ugovorne strane? U rešavawu ove dileme, ne sme se zane-
mariti rimsko pravo. Prema Cimermanu „Samo prouåavawem kontinuiteta
i transformacije rimskog prava u toku istorije ius commune-a, kao i pu-
tem kritiåkog odreðivawa našeg mesta u ritmu razvoja moÿemo ostvariti
znaåajan napredak."1
KQUÅNE REÅI: iustum pretium, laesio enormis, bona fides, rimsko pra-
vo, ius commune, praviåna cena, zaštita potrošaåa, unfair contract clauses
1 Z i m m e r m a n n, R. (1996). The Law of Obligations, Roman Foundations of the Civi-

lian Tradition, New York, str. 270.
200
1. ARISTOTELOVA „PRAVEDNOST" U POSLOVNIM

ODNOSIMA — NIJEDNA STRANKA NE SME
DA SE BOGATI NA RAÅUN DRUGE
Problem ekvivalencije vrednosti u poslovnim odnosima razmatra

veã Aristotel u ¡¢ veku stare ere. Po wegovom shvatawu u poslovnom
prometu stranke moraju biti jednake, a ta jednakost se odnosi i na stva-
ri, tj. na uzajamna davawa. Direktno ne ulazi u pitawe šta odreðuje
novåanu vrednost stvari (da li su to materijalni troškovi, uloÿen rad
ili zakoni trÿišta). Bitan kriterijum jeste, da se niko ne bogati na
štetu drugog, a praviåno je „sredina izmeðu dobitka i gubitka, a ta
sredina sastoji u tome da se posle ima isto koliko se imalo i pre."
Citirajuãi Aristotela, Nikomahova etika2, 5, 4, 3 (1132 a): „Meðu-
tim, pravedno koje se javqa u poslovnim odnosima znaåi, doduše, neku
jednakost, a nepravedno povredu jednakosti…Ovde zakon pazi samo na
razliku u priåiwenoj šteti, a lica posmatra kao jednaka — vaÿno je
samo da se utvrdi da jedan nepravdu trpi a drugi je nanosi, da je jedan
oštetio, a drugi na šteti… 4. Zato sudija nastoji da takvu nepraved-
nost koja se ogrešuje o jednakost izjednaåi… 8. Sudija ponovo usposta-
vqa jednakost kao kad bi od veãeg dela duÿi preseåene na jednake delove
oduzeo onoliko za koliko je taj deo veãi od polovine i dodao ga mawem
delu. Ali ako se jedna celina deli izmeðu dvojice, onda se za svakog od
wih kaÿe da je dobio svoj deo ako je dobio taåno polovinu… 9. Jednako
je, pak, po aritmetiåkoj proporciji, sredina izmeðu prevelikog i pre-
malog… 13. (1132 b) Izrazi dobitak i gubitak (šteta) potiåu iz dobro-
voqne razmene dobara. Dobitkom se naziva priraštaj dobru koje neko
poseduje. Pretrpeti gubitak znaåi imati mawe nego što se pre toga
imalo. Do toga dolazi prilikom kupovine i prodaje i uopšte u svim
poslovnim odnosima koje zakon dozvoqava… 14. U svim onim sluåajevi-
ma gde niko nije dobio ni mawe ni više nego taåno koliko zasluÿuje,
kaÿe se da je svako dobio svoje i da niko nije ni na dobitku ni na šte-
ti. Pravedno u poslovnim odnosima koji poåivaju na slobodnoj voqi
jeste, prema tome, sredina izmeðu dobitka i gubitka, a ta sredina sa-
stoji u tome da se posle ima isto koliko se imalo i pre."
Prema Mewhardu,3 Aristotel pri odreðivawu praviåne cene ne
polazi od trÿišne cene, nego od fiksne, da jedna stvar uvek ima istu
cenu ne uzimajuãi u obzir promenqive okolnosti i trÿišna kretawa.
Meðutim, veã i Aristotel, uzima u obzir subjektivni odnos saugo-
varaåa prilikom ugovarawa cene. Smatra nepravdom ako se jedna stran-
ka protivno svojoj voqi iskorišãava, ošteti, što dovodi do bogaãewa
druge, pri tome ulazi i u pitawa nedostatka rasuðivawa („åovek koji ne
vlada sobom"), zablude i prevare, ali ne smatra nepravdom ako je neko
svesno i voqno pristao na mawu cenu.
A r i s t o t e l (2003). Nikomahova etika, u prevodu, R. Šalabaliã, Novi Sad.

2
M e n y h á r d, A. (2004). A jóerkölcsbe ütközõ szerzõdések (Nemoralni ugovori), Bu-
3
dimpešta, str. 60.
201
Arist. Nikomah. et. 5, 9, 7 (1136 b): „Ali ako neko svoju sopstve-
nost da drugome onako kako Homer kaÿe da je Glauko dao svoju opremu
Diomedu: 'Zlato za tuå — i vrednost od volova sto prema devet' (Ilija-
da, 6, 236) onda on time ne doÿivqava nikakvu nepravdu. Od wega je za-
visilo da li ãe da daje; podnošewe nepravde, meðutim, ne zavisi od
wega, nego mora da postoji neko ko nepravdu vrši." — tj. koristi pre-
varu ili prinudu.
Prema Aristotelu, sudija bi trebalo da vodi raåuna, ne samo o
slovu zakona i ugovora nego i o okolnostima konkretnog sluåaja, a po-
sebno o prevari i prinudi.
Arist. Retorika,4 1, 15, 4 (1375a 4): „Oåigledno je da, ukoliko pi-
sani zakon protivureåi našem sluåaju, treba pribegavati opštem zako-
nu koji je saglasniji s praviånošãu i pravdom, s obrazloÿewem da sud-
ska formula, — 5, suditi po svojem najboqem razumevawu znaåi da se ne
vaqa iskquåivo pridrÿavati pisanih zakona…"
Arist. Ret. 1, 15, 24—25 (1376b): „Najdaqe, ukazivati da je uloga
sudije da deli pravdu i, dosledno tome, da nije wegovo da gleda slovo
ugovora, veã ono što je pravednije, — 25, a pravedno se ne moÿe izme-
riti ni prevarom ni prinudom (jer se temeqi na prirodi) dok se, su-
protno tome, ugovori mogu zasnivati na prevari i prinudi."
Aristotelova formula „suditi po svojem najboqem razumevawu", kako
ãemo videti daqe, u formuli rimskog pretora naãi ãe se u vidu obaveze
sudije da vodi raåuna o principu savesnosti i poštewa (bona fides), tj.
o okolnostima suprotnim savesnim i poštenim poslovnim odnosima, a
pre svega, o prevari i prinudi.5
2. KONTINUITET GRÅKOG FILOZOFSKOG KONCEPTA

I WEGOVA PRAKTIÅNA RAZRADA U RIMSKOM
PRETKLASIÅNOM I KLASIÅNOM PRAVU
Åitajuãi radove gråkih filozofa dolazimo do zakquåka, da su wi-

hove misli duboke i ispravne, ali i pored posebnog truda da ih dokaÿu
primerima (na primer, koliko kreveta vredi jedna kuãa /Arist. Niko-
mah. et. 5, 5, 15/), wihove misli su suviše apstraktne i odvojene od
konkretnih sluåajeva svakodnevnog ÿivota.
Pretklasiåni rimski pravnici tzv. veteres, kao i pretori susreta-
li su se s problemom rešavawa konkretnih sluåajeva u svakodnevnoj
praksi. Peregrinski pretor, koji je rešavao sporove izmeðu rimskih
graðana i peregrina, kao i peregrina koji su pripadali razliåitim na-
rodima (wegova pretura je uvedena 242. godine s. e.), imajuãi veãu slo-
4 A r i s t o t e l, (1989). Retorika, u prevodu Marka Višiãa, Zagreb.

5 Detaqnije: S i å, M. (1996). Savesnost i poštewe u ranoj antici — Koreni rim-
skog principa bona fides, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad,
1—3, str. 185—199. kao i, Uloga principa bona fides u regulisawu kupoprodaje u antiåkom
Rimu, posebno izdawe; Rekonstrukcija pravnog sistema Jugoslavije na osnovama slobode,
demokratije, trÿišta i socijalne pravde, Novi Sad 1998, str. 79—91.
202
bodu odluåivawa, mogao da uvaÿi svaku okolnost konkretnog sluåaja koja

bi mogla da utiåe na pravednu presudu. Opšte je prihvaãeno mišqewe,
da on nije bio vezan strogim pravilima starog ius civilea, i mogao je da
koristi i dobra rešewa peregrinskog prava. Smatra se, da je u ovom
periodu (period republike) došlo i do uticaja gråke filozofije na
rimsko pravo, åak i neposrednim kontaktima rimskih pravnika sa grå-
kim filozofima.6 Peregrinski pretor je sporove rešavao pre svega
polazeãi od principa da se stranke u poslovnim odnosima moraju po-
našati savesno i pošteno (bona fides), a stranka koja je postupila pro-
tivno tom principu treba da bude na neki naåin kaÿwena. Stoga je u
formulu tuÿbi za zaštitu novih odnosa (negotia bona fidei) uneo klauzu-
lu: „quidquid dare facere oportet ex fide bona" (sve što je obavezan da daje
ili uåini na osnovu savesnih i poštenih odnosa) i time obavezao su-
diju da po sluÿbenoj duÿnosti vodi raåuna o posebnim okolnostima
sluåaja, a pre svega o prevari i prinudi. Ovu klauzulu je vremenom pre-
uzeo u svoju formulu i gradski pretor. Da li su se pretori pri tome
rukovodili shvatawem gråkih filozofa, ili starim rimskim koncep-
tom poštewa (fides),7 ne moÿe se sa sigurnošãu utvrditi, jer je bilo
prirodno shvatawe svih naroda, da se obeãawa i ugovori moraju pošto-
vati.8 Ono što je bitno, da su u pogledu shvatawa i sankcionisawa
problema praviåne cene pratili koncepciju — da u sluåaju poslova za-
kquåenih pod uticajem prevare i prinude ošteãena strana moÿe da do-
bije zaštitu. Takvu zaštitu je uÿivao i ošteãeni poslom stricti iuris,
putem exceptio i actio de dolo malo, i metus causa, ili povraãajem u pre-
ðašwe stawe (restitutio in integrum ob dolum vel metum). U toku republi-
ke, kada je oÿivela razmena u Rimu, povraãaj u preðašwe stawe moglo je
da zahteva i lice mlaðe od dvadeset i pet godina (minor — lex Laetoria,
oko 200. godine stare ere) ako je zbog nedovoqnog iskustva zakquåio za
sebe nepovoqan ugovor, bez dokazivawa prevare i prinude, a kurulski
edili su posebno vodili raåuna o fiziåkim manama robova i stoke. U
periodu republike, pored toga, prisutne su veã i posebne mere kontro-
le cena. Livije spomiwe edile koji su veã 299. godine stare ere ener-
giåno spreåili podizawe cene ÿita namewenog podeli siromašnim
graðanima (cura annonae).9 O nastojawu edila da administrativnim pu-
tem spreåe podizawe cene svedoåe i drugi izvori, na osnovu kojih Ja-
kab dolazi do zakquåka, da ovakve mere nisu mogle biti retke ni u pe-
riodu republike.10
Prema tome, mada veã postoje i javno-pravne mere kontrole cena,
osnovno merilo koje odreðuje praviånu cenu u ovom periodu, jeste, zah-
tev za savesnim i poštenim odnosima u poslovawu.
6 P ó l a y, E. (1988). A római jogászok gondolkodásmódja (Naåin razmišqawa rim-

skih pravnika), Budimpešta, str. 44—47 i str. 104—110.
7 Videti, F ö l d i, A. (2001). A jóhiszemýség és tisztesség elve (Princip savesnosti i
poštewa), Budimpešta, str. 9—12.
8 H o r v a t, M. (1939). Bona fides u razvoju rimskog obveznog prava, Zagreb, str. 53.
9 Liv. 10, 11, 9; 10, 9, 10—4.
10 Detaqnije: J a k a b, É. (1993). Stipulationes aediliciae, Segedin, str. 39 i 41.
203
Klasiåni pravnici su pratili istu koncepciju, ali su se sukobqa-

vali sa novim problemima ponude i traÿwe razvijenijeg trÿišta, kao
i sa posebnim potrebama obogaãenih slojeva društva za skupocenim eg-
zotiånim stvarima.
Praviåna cena u ovom periodu dobija trÿišne dimenzije. Prema
Paulovim tekstovima (D. 35, 2, 63 pr. i 9, 2, 33) praviånom se smatra
trÿišna cena: „quanti omnibus valeret" (onoliko koliko vredi za sva-
kog).11
D. 35, 2, 63. pr.: „Cena stvari se odreðuje ne na osnovu naklonosti,
niti korisnosti za pojedinca, nego uopšteno…"12
Cena, pored toga, nije statiåna veã moÿe biti razliåita imajuãi u
vidu mesto i vreme prodaje.
D. 35, 2, 63, 2: „Neki opet, cenu odreðuju u zavisnosti od mesta i
vremena: jer dakako, ne procewuju na istu toliku (cenu) uqe u Rimu i u
Hispaniji, niti dugotrajnu nerodnost isto toliko, koliko loše plodo-
ve, stim što u ovom sluåaju viša cena ipak se ne odreðuje po vremen-
skom trenutku niti po onome što se retko dogaða."13
Shodno Aristotelu, i Pomponije postavqa ideal praviåne cene
(D. 50, 17, 206 — ¡¡¡. vek): „U skladu je s prirodnim pravom da niko ne
treba da se obogati na šteti i nepravdi (uåiwenoj) drugome (Iure natu-
rae aequum est neminem cum alterius detrimento et iniuria fieri locupletio-
rem.)", Isti je smisao i opšte poznatog Ulpijanovog principa: „svako-
me dodeliti ono što mu pripada" (suum cuique tribuere). Ipak, mada se
izraz pretium iustum sreãe i u tekstovima klasiånih pravnika, smatra se,
da je to u najveãem broju sluåajeva dodato od strane postklasiånih prav-
nika.14 Klasiåni pravnici su ekvivalenciju vrednosti samo izuzetno
zahtevali izriåito, na primer, u sluåaju razrešavawa suvlasniåkih od-
nosa (D. 10, 3, 10 par. 2: „In communi dividundo iudicio iusto pretio rem ae-
stimare debebit…"). Pored toga, prisutni su i primeri javnopravne za-
brane takvih udruÿewa åiji je ciq podizawe cene ÿita (kartel ÿita).15
Klasiåni pravnici su trgovinu i trgovce posmatrali realistiåki.
Shodno tome, wihov stav bio je, da u granicama savesnih i poštenih
odnosa, stranke mogu slobodno da odrede cenu.To je bio odraz liberali-
stiåkog duha rimskog prava ovog perioda.16 Ovaj liberalizam klasiånog
11 W i e a c k e r, F. (1995). A History of Private Law in Europe (with particular reference

to Germany), translated by T. Weir, Oksford, str. 234.
12 „Pretia rerum non ex affectu nec utilitate singulorum, sed communiter funguntur…"
13 „Nonullam tamen pretio varietatem loca temporaque adferunt: nec enim tantidem Romae
et in Hispania oleum aestimabitur nec continuis sterilitatibus tantidem, quanti secundis fructibus,
dum hic quoque non ex momentis temporum nec ex ea quae raro accidat caritae pretia constitu-
antur."
14 A r a n g i o — R u i z, V. (1978). La compravendita in diritto romano, vol. 1. Napuq,
str. 142.
15 U l p i j a n, De officio proconsularis, D. 48, 12, 2, poziva se na zakon „lex Iulia de
annona" koji je izdat za vreme Cezara ili Avgusta. Detaqnije: H a m z a, G. (1985). Jogös-
szehasonlitás és antikvitás (Uporedno pravo i antika), Budimpešta, str. 124—128.
16 Videti, S c h u l z, F. (1951). Classical Roman Law, Oksford, ponovo štampan,
1992, str. 528. kao i M o n i e r, R. Manuel élémentaire de droit romain, Tom. 1 i 2, Pariz,
1947—1954, ponovo štampan, 1977, Tom. 2, str. 139.
204
prava se åesto tumaåi u smislu da u ovom periodu nije postavqen zahtev

za pretium iustum. Pritom, polazi se najåešãe, od kasnijeg pravila Ju-
stinijanovog kodeksa o ošteãewu preko polovine, kao i od klasiånih
pravila o autonomiji voqe ugovornih strana, kao na primer: D. 18, 1,
71 (Papir.): „Koju ãe meru koristiti i po kojoj ceni ãe trgovci kupiti
vino, to je u vlasti ugovornih strana."
Uåesnicima u robnom prometu bilo je dozvoqeno da prema svojoj
umešnosti, iskoriste pogodnosti trÿišta. Takvo pravilo sadrÿi Pau-
lov tekst iz Digesta17: D. 19, 2, 22, 3: „Isto onako kako je po prirodi
stvari dozvoqeno kod kupoprodaje vredniju (stvar) kupiti za mawi iz-
nos ili prodati mawe vrednu za veãu cenu i tako jedan drugog 'prevari-
ti' (circumscribere), to isto pravilo vredi i kod ugovora o zakupu."18
Ovaj liberalizam ipak nije bio neograniåen. Prema Cimermanu,
bio je podreðen strogim moralnim shvatawima autoritativnog paterfa-
milijasa, koji je bio svestan da pored svojih interesa ima obavezu da
vodi raåuna i o slabijim, siromašnijim pripadnicima svoje zajedni-
ce. Imajuãi u vidu ove uslove, strankama je ostavqena sloboda da u sva-
kom konkretnom sluåaju sami procene i ugovore cenu.19 S obzirom na
to, da se na stroga moralna shvatawa bonus pater familiasa nije moglo vi-
še raåunati od vremena kada se trgovina proširila na oblast Medite-
rana (druga polovina perioda republike), kao što smo videli, pretor
je moralni princip savesnosti i poštewa sankcionisawem pretvorio
i u pravni princip. Prema tome, slobodi ugovarawa cene bile su po-
stavqene ne samo moralne, nego i pravne granice.
Imajuãi u vidu ove okolnosti, reå „prevariti" (circumscribere),
prema tumaåewu Horvata, ne znaåi pravu prevaru (dolus malus), jer bi to
bilo suprotno prirodi kupoprodajnog ugovora zasnovanog na principu
savesnosti i poštewa (negotia bona fidei).20 Oznaåava samo takve postup-
ke ugovornih strana koji ulaze u okvir savesnih i poštenih odnosa (bo-
na fides) odreðenih prema objektivnim merilima po kojima se ravnalo
shvatawe prometa tzv. dolus bonus.21 Prema tome, i pored ovakvog stano-
višta klasiånog prava, pravila o manama voqe (zabludi,22 prevari i
17 Takoðe Ulpijanov tekst (D. 4, 4, 16, 4) koji se poziva na Pomponijevo mišqewe,

kao i Hermogenijanov (D. 19, 2, 23).
18 Prevod R o m a c, A. (1973). Izvori rimskog prava, Zagreb.
19 Z i m m e r m a n n, R. (1996). The Law of Obligations, Roman Foundations of the Civi-
lian Tradition, New York, str. 256.
20 H o r v a t, M. (1961). Prekomjerno ošteãewe, Rad JAZU, Zagreb, kw. 322, str. 225 i
Circumscriptio i bon fides kod kupwe, Prawo VIII, ser. A. Nr. 34, Varšava—Vroclav (1961),
str. 31—36. Takoðe, C a r c a t e r r a, A. (1970). Dolus bonus/ dolus malus. Esegesi di D. 4, 3, 1,
2—3, str. 143.
21 O u r l i a c, P.— M a l a f o s s e, J. De (1957). Droit romain et Ancien droit, Les Obliga-
tions, Pariz, str. 121.
22 U l p i j a n, D. 18, 1, 9, pr. „In venditionibus et emptionibus consensum debere interce-
dere palam est: ceterum sive in ipsa emptione dissentient sive in pretio sive in quo alio, emptio
imperfecta est…" (Jasno je, da prilikom prodaje i kupovine treba postupiti saglasnošãu
voqa: stoga ako postoji nesaglasnost o samoj kupovini o ceni ili o neåem drugom, kupo-
vina nije perfektna…) Prema A. Ruicu, error in substantia dovodi do ništavosti kupo-
prodaje. Videti, R u i z, V. A. (1978). La compravendita in diritto romano, tom. ¡, str. 107. i
daqe.
205
prinudi) primewivana su i daqe na ugovor o kupovini i prodaji.23 Za-

štitu je uÿivalo takoðe i lice mlaðe od dvadeset i pet godina (minor)
ako je ugovor bio za wega nepovoqan zbog znatne nesrazmere izmeðu
vrednosti stvari i cene, mada se nije radilo o prevari, i mogao je zah-
tevati povraãaj u preðašwe stawe (restitutio in integrum ob aetatem).24
Pravo na povraãaj u preðašwe stawe pod odreðenim uslovima imala je
i ÿena.25 U sluåaju starijih od dvadeset i pet godina (maiores) restitu-
cija se mogla primeniti u nedostatku dozvole pretora ili upravnika
provincije rei publicae causa ili ex alia iusta causa.26
Kako odrediti granicu izmeðu dozvoqene i nedozvoqene prevare?
Mada postoji i opšti standard prevare (dolus malus),27 ona ipak zavisi
i od okolnosti konkretnog sluåaja. Pored toga, treba imati u vidu, da
se prevara u trgovaåkim odnosima procewuje s pravnog, a ne åisto s
moralnog aspekta. Smatra se, da je moral stroÿi od prava (Paul, D. 50,
17, 144): „Non omne quod licet honestum est" (Sve što je dozvoqeno nije
i åasno). Sluåaj, da su trgovci koji su prevozili ÿito iz Aleksandrije
za izgladneli Rodos iskoristili okolnost da su stigli prvi i proda-
vali su ÿito skupqe, i pri tom nisu obavestili stanovnike da ãe ubrzo
stiãi i ostali brodovi sa ÿitom,28 filozof bi ocenio kao nemoralno
postupawe i nedozvoqenu prevaru.29 Pravnik dozvoqava da se iskoriste
pogodnosti trÿišta, jer je snalaÿqivost i veština deo poslovnog ÿi-
vota. U ovom sluåaju, s pravnog aspekta, ne bi se moglo govoriti o pre-
varnoj mahinaciji. Circumscriptio (pamet i brzina) je u skladu sa priro-
dom trgovine (natura contractus).30 Granica dozvoqene prevare, bila bi
zlonamerno navoðewe druge strane na zakquåivawe za wega nepovoqnog
ugovora i prikrivawe fiziåkih mana stvari.31
23 K a s e r, M. (1971). RPR. ¡, Minhen, str. 243—246.

24 D. 4, 4, 9, pr.; D. 4, 4, 49; C. J. 2, 20, 5 (293); 2, 32, 1 (241); 2, 36, 1 (231). R u i z,
A., La compravendita, tom. ¡, str. 107 i 144; H o r v a t, M., Prekomjerno ošteãewe, str. 227.
Restituciji, meðutim, nije bilo mesta ako je ugovor zakquåen uz saglasnost kuratora. Sta-
rateqstvo nad ovim licima (cura minorum) bilo je uvedeno poåev od vremena Marka Aure-
lija da bi pojaåao poslovni kredibilitet minor-a (F ö l d i, A. — H a m z a, G. (1996). A római
jog története és institúciói /Istorija i institucije rimskog prava/, Budimpešta, str. 224.
25 D. 4, 4, 9, 1; C. Th. 2, 16, 3 (414. Zapad).
26 D. 4, 6, 1, 1; C. J. 2, 53, 3 (285); 5, 74. Detaqnije: S i r k s, A. J. B. (1985). La laesio
enormis en droit romain et Byzantin, The Legal History Review, Antverpen, LIII, str. 300—301.
27 Svesno dovoðewe ili odrÿavawe druge stranke u zabludi, da bi ona zakquåila za
sebe nepovoqan ugovor. D. 4, 3, 1, 2: „Prema Servijevoj definiciji dolus malus je izigra-
vawe u svrhu da se neko prevari, kada se jedno simulira, a drugo radi."; D. 4, 3, 37: „Ono
što prodavac govori da bi isticao (reklamirao) stvar, treba uzeti kao da nije reåeno,
niti on za to moÿe garantovati (odgovarati). Ali ako je on to govorio u nameri da preva-
ri kupca, treba smatrati da ni tu nema mesta za tuÿbu (iz kupoprodaje) u vezi s onim što
je on isticao ili garantovao, ali da se tu moÿe upotrebiti actio doli (zbog prevare).
28 Videti detaqnije: C i m e r m a n, nav. delo, str. 257—258.
29 C i c e r o, De officiis, 3, XXIII-57.
30 G e n z m e r, E. (1937). Die antiken grundlagen der Lehre vom gerechten Preis und der
laesio enormis, Deutsche Landesreferate zum II. Internationalen Kongress für Rechtsvergleichung
im Haag, str. 36.
31 W a c k e, A. (1977). Circumscribere, gerechter Preis und die Arten der List, 94 ZSS,
str. 202.
206
3. POSTKLASIÅNI PERIOD — PRIVIDNO ZADRŸAVAWE

KLASIÅNOG KONCEPTA NA ZAPADU I UTICAJ
ZAKONODAVSTVA NA REGULISAWE CENA NA ISTOKU
Liberalizam privrede klasiånog perioda, usled ekonomske krize

koja se manifestovala svom ÿestinom u ¡¡¡ veku n. e., sve više je ogra-
niåavan intervencijama drÿave u privredni ÿivot. Ove intervencije
su uticale i na moguãnost slobode ugovarawa cene. Izdat je poznati
Dioklecijanov edikt o maksimirawu cena32 osnovnih proizvoda i uslu-
ga (301. godine), koji je za prekoraåewe u wemu propisane cene predvi-
deo smrtnu kaznu. Ovaj edikt i pored teške sankcije bio je neefika-
san.33 Kasnije su pokušali maksimirati cenu samo neophodnih pre-
hrambenih artikala hleba34 i ribe.35 Krajem ¢ veka car Zenon36 zabrawu-
je svaku vrstu kartela (udruÿewa i sporazume o tome da odreðene arti-
kle ne puste u promet ispod odreðene cene) i monopola (prodaja odre-
ðenih artikala koncentrisana u rukama jednog lica). Hamza ove mere
karakteriše kao bitno ograniåewe autonomije voqe stranaka u pogledu
ugovarawa cene uopšte, a ne samo u sluåaju kupoprodajnog ugovora.37
Koja cena se smatra praviånom u ovom periodu?
Prema odredbama postklasiånog perioda, odreðivawe praviåne ce-
ne zavisi od toga da li je u konkretnom sluåaju zastupqen tzv. opšti
interes Carstva (utilitas publica), ili se radi o obiånom ugovoru pri-
vatnih lica. U sluåaju prodaje u kojoj je prisutan interes Carstva, po-
stavqa se zahtev za pretium iustum i ona se odreðuje kao (C. J. 4, 44, 16 iz
392): „procena kvaliteta i koliåine prihoda stvari (aestimatio rei qua-
litatis et redituum quantitatis)"; Odredbe o ugovorima privatnih lica (C.
J. 7, 72, 10, 3 /532/ i C. J. 5, 37, 28, 5 /531/) cenu odreðuju liberalnije,
u opštim granicama uticaja na voqu kupca „dolum vel aliquam machinati-
onem vel circumscriptionem facere", kao „visinu…koju stvar stvarno uz
najveãu umešnost (prodavca) moÿe dostiãi (quantitatem… quam re vera
cum omni studio (venditor) potuerit invenire)". Ovo liberalnije odreðiva-
we praviåne cene je ipak stroÿe od klasiånog shvatawa, jer ne dozvo-
qava ne samo dolus malus, nego ni circumscriptio ili bilo kakvu mahina-
ciju. Dioklecijan je zabranio i trgovaåku špekulaciju, da se otkupqena
jeftinija roba prevozi u druge provincije gde bi se prodavala po vi-
šim cenama.38
32 Smatra se, da su veã edikti kurulskih edila sadrÿali odreðena pravila o maksi-
mirawu cena, videti, J a k a b, É. (1991). Aediles curules, AUSz, 401.
33 Videti: K a r a j o v i ã, E. (1997). Primena Dioklecijanovog Edikta o cenama,
Pravni ÿivot, tematski broj, Pravo i stvarnost, Beograd, Tom. 2, br. 10, str. 517—527.
34 Konstitucija Arkadija i Honorija o ceni ostijskog hleba iz 398. godine, C. Th. 14,
19, 1.
35 Konstitucija Honorija i Teodosija o ceni ribe iz 413. godine, C. Th. 14, 20, 1.
36 C. J. 4, 59, 2 iz 483. tit.: „De monopoliis et de conventu negotiatorum illicito vel artifi-
cium ergolaborumque nec non balneatorum prohibitis illicitisque pactionibus." (O monopolima
i nedopuštenim sporazumima trgovaca ili lukavstvu, iskorišãavawu i o zabrawenim i
nedopuštenim sporazumima nadzornika kupatila.)
37 Detaqnije: H a m z a, G. Jogösszehasonlitás és antikvitás, str. 129—133.
38 Uvod Edikta (Praef. 35—40; 42—43).
207
U ovom periodu, posebno, posle definitivne podele Carstva na

Istoåno i Zapadno (395. godine), dolazi do nejedinstva u pravnom si-
stemu Istoka i Zapada.39 Mada je politiåki ciq Teodosijevog kodeksa
(438/39. god.) bio, da uspostavi zakonsko jedinstvo Carstva,40 odredbe
Teodosijevog kodeksa, koje su nastale pod uticajem razliåitih društve-
no-ekonomskih, politiåkih i kulturnih prilika Istoka i Zapada, nisu
imale jedinstvenu primenu. To nije uspeo da ostvari ni Justinijan
svojom kodifikacijom (529—534).41 Razlike se mogu konstatovati i u
pogledu regulisawa pitawa praviåne cene. Autori koji ošteãewe preko
polovine smatraju Justinijanovim pravilom, smatraju, da je klasiåna
koncepcija zadrÿana kako na Istoku tako i na Zapadu sve do druge po-
lovine ¢ veka,42 da bi, po mišqewu Sirksa, radom komentatora iz
predjustinijanskog perioda na Istoku bilo dodato spornim Diokleci-
janovim konstitucijama objašwewe: „da se smatra mawom cenom, ako
nije isplaãena ni polovina prave cene". Pored toga, na Zapadu nema
traga ni antimonopolskim i antikartelskim merama, a nedostaju i pra-
vila o maksimirawu cena.
a) Prividna sloboda ugovarawa cena na Zapadu
Od odredbi koji na neki naåin odreðuju cenu nijedna nije preuzeta

u Lex Romana Visigothorum (Alarikov Brevijar) iz 506. godine.43
Mada su privredne teškoãe bile na Zapadu jaåe izraÿene, nego u
Istoånom delu carstva, ovim odredbama nema traga. Objašwewe se naj-
verovatnije nalazi u wihovoj neefikasnosti u praksi primene i u pre-
vladavawu naturalne privrede i kupoprodaje iz ruke u ruku. Na zapadu
carska vlast je i inaåe bila oslabqena pod pritiskom moãnika (potenti-
ores), koji su spreåavali izdavawe zakona suprotnih wihovim interesi-
ma. Postavqa se åak i pitawe, da li je i sam Dioklecijanov Edikt o
maksimirawu cena iz 305. godine, bez obzira na Dioklecijanovu nameru
39 Ove razlike se mogu konstatovati åak i nešto ranije, od 364. godine, videti,
D o m i n i c i s, M. A. De (1954). Il problema dei rapporti burocratico-legislativi tra „Occidente
ed Oriente" nel Basso Impero romano alla luce delle inscriptiones e subscriptiones delle costitu-
zioni imperiali, Rend. Ist. Lomb. Di scienze e lettere, LXXXVII, Pavia, str. 329—475.; kao i
S i å, M. (1994). Istok i Zapad u rimskom postklasiånom zakonodavstvu, Zbornik Matice
srpske za društvene nauke, Novi Sad 97, str. 49—63.
40 O tome: S i å, M. (1989). Razlog donošewa Teodosijevog kodeksa, Zbornik radova
Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1—3, str. 183—194.
41 Videti o tome: S i å, M. (2001). Legislative Measures for saving the unity of the Late
Roman Empire, Revista de Stiinte Juridice (La Revue des Sciences Juridiques), Craiova Nr. 22,
str. 176—186.
42 S i r k s, A. J. B. (1985). La laesio enormis en droit romain et Byzantin, The Legal Hi-
story Review, Antverpen, LIII, str. 298; H o r v a t, M., Prekomjerno ošteãewe, str. 223—
264.
43 Ovaj zbornik, pored toga što predstavqa izvor prava Vizigotske kraqevine,
istovremeno je i izvor postklasiånog rimskog tzv. vulgarnog prava, jer je sastavqen kori-
šãewem rimskih izvora prava primewivanih na Zapadu u postklasiånom periodu. Vide-
ti o tome, S i å, M. (1984). Lex Romana Visigothorum, Zbornik radova Pravnog fakulteta
u Novom Sadu, Novi Sad, 1—3, str. 151—169.
208
izraÿenu u uvodu Edikta: „Zato sa zadovoqstvom, objavqujem da cene

priloÿene u ovom ediktu vaÿe za celokupnu teritoriju našeg Car-
stva.", bio primewen i u Zapadnom delu u vreme kada je još postojalo
zakonsko jedinstvo.44 Dioklecijan je nastojao da ovim ediktom zaustavi
galopirajuãu inflaciju. Bilo je zabraweno da se uvode više cene od
maksimalnih, ali nije bilo zabraweno da u mestima u kojima je ponuda
velika da cene budu niÿe od odreðenih. Ova mera je bila mera javno-
pravnog karaktera u ciqu stabilizacije trÿišta u interesu carstva
(utilitas publica). Predstavqala je spoqašwe granice slobode ugovarawa
cene, meðutim, u okvirima maksimalnih cena trebalo je i daqe da vla-
daju opšta pravila, kao i zakoni ponude i potraÿwe. Za onog ko bi
prekršio Edikt bila je predviðena smrtna kazna, ali sami takvi ugo-
vori nisu proglašavani ništavnim.45 Moguãnost raskida ugovora zbog
niÿe plaãene cene, tzv. ošteãewa preko polovine je veã mera koja ula-
zi u unutrašwu regulativu ugovora i ima suprotan razlog i ciq od
Edikta i Dioklecijanovog nastojawa maksimirawa cena. Ovaj argument
suprotnih ciqeva mera, je argument koji ima svoju teÿinu u prilog teze
da pravilo ošteãewa preko polovine nije Diklecijanovo.46
Dok o tome, da se neko ÿalio zbog toga što je platio višu cenu od
vrednosti stvari, nemamo traga u Brevijaru, problem prodaje stvari za
niÿu cenu, bio je veoma aktuelan.47 U ovim sluåajevima bilo je prihva-
ãeno pravilo, da nije moguã raskid ugovora ako bi prodavac ostvario
niÿu cenu od vrednosti stvari. Najranijeg datuma je Konstantinova
konstitucija iz 319. godine: LRV. C. Th. 3, 1, 1 /= C. Th. 3, 1, 1/: „Vaqa-
nost prodaje i kupovine se ne moÿe rušiti ako nije uåiwena ni preva-
ra ni prinuda. Niti se moÿe jedino zbog ÿaqewa niÿe cene, ugovor sa-
åiwen bez ikakvog nehata, putem spora poremetiti."48
Ugovor moÿe da bude napadnut samo ako je kupac postupio prevarno
ili je koristio silu da bi prodavca naveo na zakquåewe za wega nepo-
voqnog ugovora. Termin „nehat" (culpa) u vulgarnom pravu moÿe da se
tumaåi kao nedozvoqena radwa — delikt, a ne u smislu stepena krivi-
ce, kao nepaÿwa.49
44 O razliåitim mišqewima i argumentima videti: K a r a j o v i ã, E., nav. delo,

str. 518—520.
45 Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obligations, str. 261.
46 Ovaj argument navodi De Bont, B o n d t, W. De (1979). Lesion in the Roman Law of
Contracts, Juridical Review, str. 50, 52, 55.
47 U Brevijar, meðutim, nije uneta poznata Dioklecijanova konstitucija o ošteãe-
wu preko polovine. Ova åiwenica se navodi kao jedan od argumenata teze, da pravilo, ko-
je je kasnije od strane glosatora nazvano laesio enormis, nije Dioklecijanovo, nego je delo
Justinijanovih kompilatora (H o r v a t, M., nav. delo, str. 239.) Po našem mišqewu ovaj
argument nije opravdan, jer su sastavqaåi Brevijara koristili samo ona pravila koja su
bila prihvaãena u praksi Zapada, ostale ili nisu odgovarale ovdašwim prilikama ili
interesima moãnih veleposednika koji su na Zapadu imali znatan uticaj i na carsko za-
konodavstvo. Pored toga, u Brevijar nisu unete ni druge Dioklecijanove odredbe o regu-
lisawu cene.
48 Interpretacija odredbe ima isti smisao.
49 U tom smislu nalazimo ovaj termin u Gajevim Epitomama (E. G. 2, 9: „omnes obli-
gationes aut ex contractu nascuntur aut ex culpa" /sve obligacije nastaju ili iz ugovora ili
209
Sledeãa konstitucija izdata od strane Gracijana, Valentinijana i

Teodosija 383. godine, razmatra sluåaj prodaje stvari za niÿu cenu
usled prodavåeve zablude: LRV. C. Th. 3, 1, 4 /= C. Th. 3, 1, 4/: „Ako je
punoletno lice, koje je dokazano podobno za upravqawe svojom famili-
jom, prodalo zemqište koje je istina daleko smeštena, iako je celo ze-
mqište iz bilo kojeg razloga prodato za mawu cenu, nije dozvoqeno
traÿiti nadopunu do pune vrednosti zbog mawe cene. Niti je dopu-
šteno pozivati se na smrt glaðu, ako veliåina mesta onome bude nepo-
znata, ko je obavezan da zna veliåinu, vrednost i korist porodiånih
stvari."
Ova odredba, pored prodavåeve zablude, dozvoqava nam da pomisli-
mo i na druge razloge prodaje za niÿu cenu, na primer, na culpa in con-
trahendo, ili na ekonomski pritisak iskorišãen od strane kupca. We-
na interpretacija je u tome mnogo jasnija, a pored toga proširuje pri-
menu pravila i na prodaju drugih stvari. Int.: „Koje god lice, veã po-
dobnih godina da moÿe upravqati svojom kuãom, ako je prodao vilu, ku-
ãu ili bilo što mu drago, za dogovorenu cenu i potom se protiviti
ÿeli što je primio niÿu cenu od one koju je stvar vredela, jer kaÿe,
veliåina prodatog zemqišta mu nije bila poznata, s obzirom na to da
je daleko smeštena, zbog ovoga prodaja se ne moÿe opozvati: jer je u po-
dobnim godinama mogao znati šta je prodao i koju cenu prodata stvar
moÿe dostiãi."
Pretpostavqa se, da je prodavac sam kriv što je bio u zabludi (cul-
pa in contrahendo). To mogu biti samo bogati qudi, a ne i siromašni
sitni posednici koji sami obraðuju svoju zemqu. Brevijar ne daje mo-
guãnost raskida ugovora zbog ovakve zablude. Usled galopirajuãe infla-
cije vremena iz kojeg ove konstitucije potiåu, raskidi ugovora zbog ni-
ÿe cene, trÿište bi åinili još nestabilnijom.
Treãa odredba Brevijara koja potiåe iz 396. godine je najuopšteni-
je formulisana: LRV. C. Th. 3, 1, 7 /=C. Th. 3, 1, 7/: „Ne bi trebalo jed-
nom nastali ugovor o kupovini i prodaji izmeðu zakonitih lica, pobi-
jati zbog niÿe plaãene cene."
Ova odredba aludira na moguãnost raskida ugovora jedino u sluåaju
ako su ugovor zakquåila nelegitimisana lica, kao što je sluåaj lica
mlaðeg od dvadeset i pet godina. Interpretacija odredbe (nastala ka-
snije, najverovatnije u drugoj polovini ¢ veka) ne predviða moguãnost
raskida ugovora ni u ovom sluåaju i formulisana je još uopštenije.
Int.: „Pošto su se bilo koja dva lica sporazumela o ceni bilo koje
stvari (kupoprodaja) se ne moÿe opozvati, iako je stvar kupqena koliko
mu drago jeftinije od vrednosti."
Interpretacija ne govori više o nelegitimisanim licima (na
primer, minor ili kurijal), jer su za takve ugovore predviðene posebne
formalnosti (dodatna dozvola sudije ili kurije).50 Ako bi ugovor na-
iz delikta/). Videti o tome, K a s e r, RPR, II, str. 254; L e v y, E. (1956). Weströmisches

Vulgarrecht, Das Obligationenrecht, Vajmar, str. 99—101.
50 S i å, M. (1985). Ugovor o kupovini i prodaji prema odredbama zbornika Lex Romana
Visigothorum, Novi Sad, magistarski rad, str. 108, 118, 148 i daqe.
210
stao bez ovih formalnosti, dovelo bi do ništavosti posla i ne bi se

uopšte postavilo pitawe niÿe plaãene cene.
Ovo pravilo prihvaãeno je i u Codex Euricianus, 294: „Niko ne mo-
ÿe vaqanost prodaje rušiti, zbog toga, što kaÿe, da je stvar prodata za
niÿu cenu…"51 Isto pravilo prihvataju i kasniji varvarski zbornici:
Bavarski zakon (16, 9), kao i u Lex Romana Curiensis (3, 1, 1, 4, 7).
Imajuãi u vidu prilike u kojima su ove odredbe nastale, a pre sve-
ga veliki stepen inflacije, ne bi mogli da kaÿemo da su carevi ÿele-
li favorizovati princip slobode ugovarawa na uštrb praviåne cene.
Oni su jednostavno reagovali na konkretne probleme: åeste zahteve pro-
davaca za raskidom ugovora, koja je inaåe bila i izvršena (kupoprodaja
iz ruke u ruku vulgarnog prava) usled rasta cene na trÿištu. U okolno-
stima galopirajuãe inflacije mogao bi svako ko je razmenio stvar za
novac traÿiti raskid ugovora zbog niÿe cene veã sutradan.
Poseban problem poznog carstva predstavqali su poslovi izdej-
stvovani silom od strane moãnih lica.
LRV. C. Th. 3, 1, 9 (= C. Th. 3, 1, 9): „Prodaje, poklone, transakci-
je, silom iznuðene od strane moãnika (potentiores), nareðujemo poni-
štiti."
Int. „Znajte svi, ako je nešto pod pritiskom moãnika ili darova-
no ili prodavano, moÿe biti opozvano."
Prema tome, ako bi niÿa cena bila ugovorena pod pritiskom moã-
nih lica, kupac bi mogao da traÿi raskid ugovora. S obzirom na to, da
siromašni graðani slobodnom izjavom voqe ne bi poklonili niti
prodavali ovim licima posledwu parcelu zemqe, niti druge svoje stva-
ri za niÿu cenu, prihvatqivo je mišqewe Orliak-Malafosa, da je u
praksi prinuda i prevara bila pretpostavqena ako su ugovor zakquåile
strane razliåitog društvenog poloÿaja.52
Ako bi se radilo o interesima drÿave, praviåna cena se i izriåi-
to zahtevala.53 Prema odredbi iz 391. godine (LRV. C. Th. 10. 9, 1 /= C.
Th. 10, 17, 3/) i wene interpretacije, cena mora da odgovara vrednosti
stvari.
Int.: „Ako je neko pritisnut prevelikim javnim dugom /na primer,
dugovanim porezom (M. S.)/, tako da se od ovog duga ne moÿe drugaåije
osloboditi, samo prodajom svojih dobara, u ovakvim sluåajevima dugova-
wa, neophodno je primeniti takve forme izvršewa, koje onemoguãuju da
se u ovoj stvari prenagli, da se ne bi stvar otuðila za mawu cenu od
one koju vredi, niti pod ovim uslovima da od strane kupca bude uåiwe-
na prevara (što bi dovelo do toga), da duÿniku propadne svojina, a
fisk bi mawe dobio."
51Takoðe Lex Visigothorum, ¢, 4, 7.

52O u r l i a c - M a l a f o s s e, nav. delo, str. 122. Ovo tzv. subjektivno shvatawe o pre-
komernom ošteãewu prihvaãeno je u Francuskom graðanskom zakoniku i preovladava i u
savremenoj francuskoj teoriji. Videti, K o n s t a n t i n o v i ã, M. (1954). Ošteãewe pre-
ko polovine i zelenaški ugovori, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2, str.
215; P e r o v i ã, S. (1973). Obligaciono pravo, kw. 1, Beograd, str. 409. not. 967.
53 Takoðe, S i r k s, nav. delo, str. 297.
211
Posebna forma prodaje duÿnikove imovine (koja je precizirana u

odredbi kao prodaja „pod kopqem" na javnom mestu) trebalo bi da spre-
åi moguãnost prevare ili prinude, okolnosti koje omoguãuju raskid
ugovora zbog niÿe plaãene cene. Ova forma istovremeno garantuje da
cena odgovara vrednosti stvari. Raskid ugovora ne samo što nije po-
treban, veã nije ni moguã u ovom sluåaju. Saznajemo takoðe, da je reå o
prodaji zbog ekonomske nuÿde (siromaštva). U ciqu zaštite opštih,
drÿavnih interesa propisana je posebna forma, kao i u drugim sluåaje-
vima kada su zastupqeni i drÿavni interesi, na primer, u sluåaju pro-
daje imovine kurijala i drugih sluÿbenika, kao i lica s nedovoqnim
ÿivotnim iskustvom. U ostalim sluåajevima ugovor moÿe biti raskinut
ako je zakquåen pod uticajem prevare ili prinude. Primena sile moÿe
da se smatra åak pretpostavqenom ako je ugovor zakquåen s potentiores.
b) Uticaj zakonodavstva na ugovarawe cena na Istoku
Pored ostalih, gore spomenutih mera, u Justinijanovom kodeksu

nalazimo dve sporne odredbe Dioklecijana i Maksimijana iz 285. i
291. godine o ošteãewu preko polovine.54
Prvi je reskript koji rešava jedan konkretan sluåaj privatnog li-
ca, Aurelija Lupa.
C. J. 4, 44, 2, Carevi Dioklecijan i Maksimijan Avgusti Aureliju
Lupu: „Ako si ti ili tvoj otac stvar veãe vrednosti za niÿu cenu pro-
dao, åoveåno je, da ti, ili vraãawem cene kupcu na osnovu odluke sudije
dobiješ natrag prodato zemqište, ili, ako tako kupac izabere, pri-
miš razliku do praviåne cene (iusto pretio), cena se smatra malom onda
kada nije isplaãena ni polovina prave vrednosti (dimidia pars veri pre-
tii)."55
Nije neverovatno, da je u ovom sluåaju, imajuãi u vidu da prodavac
nije dobio ni polovinu vrednosti prodate zemqe, sam Dioklecijan od-
stupio od opšteg pravila i dozvolio raskid ugovora i bez posebnog do-
kazivawa prevare ili prinude. Meðutim, prema mišqewu Sirksa, bez
posledwe reåenice (za koju smatra da su dodali Justinijanovi kompila-
tori) ova odredba ne odstupa od klasiånog pravila, jer je reå samo o
jednom od sluåajeva u kojima je dozvoqena primena restitutio in integrum,
54 Problematiku: da li je ovo pravilo nastalo za vreme Dioklecijana ili tek Justi-

nijana na ovom mestu neãemo razmatrati. Pitawe autentiånosti teksta postavio je još
1770. god. Chr. T h o m a s i u s, Dissertationes academiae III, Halae Magdeburgicae 1770, 43—
78: dissertatio LXXIII. Detaqnije o ovoj problematici i literaturi videti: S i r k s, A. J.
B. nav. delo (La laesio enormis), str. 291—307; kao i C a r d i l l i, R. (2004). Alcune osservazio-
ni su leges epiclassiche e interpretatio: a margine di Impp. Diocl. Et Maxim. C. 4, 44, 2 e C. 4,
44, 8. u, Tanulmányok Dr. Molnár Imre egyetemi tanár 70. születésnapjára, Segedin, str.
115—145.
55 „Rem maioris pretii si tu vel pater tuus minoris pretii distraxit, humanum est, ut vel pre-
tium te restituente emptoribus fundum venditum recipias auctoritate intercedente iudicis, vel si
emptor elegerit, quod deest iusto pretio recipies, minus autem pretium esse videtur, si nec dimidia
pars veri pretii soluta sit."
212
s tim što su u ovom sluåaju izostali iz carskog odgovora, na postavqe-

no pitawe privatnog lica, posebni razlozi dozvole restitucije.56
Prema Sirksu, ova odredba mada je uopšteno formulisana i ne
ukazuje na razlog restitucije i stoga ima suprotan smisao od ostalih
odredaba koje samo zbog niÿe cene ne dozvoqavaju restituciju, smešte-
na je pod naslov „De rescindenda venditione" u Justinijanovom kodeksu,
jer uvodi novinu: da umesto raskida ugovora i povraãaja u preðašwe
stawe, kupac moÿe doplatom da odrÿi ugovor na snazi.57 Vanredna re-
stitucija bi u ovom sluåaju nastala opštom primenom pravila, da je
raskid ugovora moguã u sluåaju ugovora bona fidei ako je nastala velika
(damnum grande) ili prekomerna (enorme) šteta.58 Kako, meðutim, odre-
diti granice prekomerne štete (damnum grande)? Prema odredbi Justi-
nijanovog kodeksa (C. J. 4, 44, 6) iz 293. godine ako bi kupac ponudio
dvostruku cenu, ne bi mogao na osnovu toga zahtevati raskid ugovora.
Prema Sirksu, ovo merilo moÿe biti osnov odreðivawa realne ili
praviåne cene.59 Prema Genzmeru, koji se poziva na odredbu Justinijana
(C. J. 7, 47, 1) iz 531. godine, osnov moÿe da bude visina naknade quod
interest, koja ne moÿe da preðe dvostruku najvišu vrednost stvari.60
Druga sporna odredba Justinijanovog kodeksa iz 293. godine, rezi-
mira sva moguãa rešewa povodom problema dozvole raskida ugovora
zbog nepraviåne cene. Odredba kao da je sastavqena korišãewem više
odredaba bez posebne prerade. Da li su ovu nespretnu konstrukciju fa-
brikovali Justinijanovi kompilatori ili pravnik koji je formulisao
Dioklecijanovu konstituciju, na ovom mestu neãemo istraÿivati.
S. J. 4, 44, 8 koju Carevi Dioklecijan i Maksimijan upuãuju Aure-
liju Evodiji, poåiwe opštim pravilom dozvole restitucije u sluåaju
prevare ili prinude: „Ako je tvoj sin, na osnovu tvoje saglasnosti pro-
dao tvoju zemqu, treba da dokaÿeš kupåevu prevaru (dolus) nastalu lu-
kavstvom ili iz podmuklosti ili pretwu smrãu ili obelodaniti nano-
šewe štete muåewem tela, da prodaja ne bi bila vaqana." Odredba se
nastavqa pravilom klasiånog i postklasiånog prava: da raskid nije
moguã samo zbog niÿe plaãene cene, tim što se smatra da je dodavawe
prideva malo (paulo) justinijanova interpolacija: „Meðutim, samo to,
da se pozivaš na malo mawu prodajnu cenu zemqe, nedovoqno (slabo) je
za raskid kupovine…" Završna reåenica ÿeli da usaglasi ovaj opšti
koncept sa gore navedenim spornim pravilom Dioklecijana i Maksi-
mijana i dodaje, da je raskid izuzetno moguã, ako nije plaãena ni polo-
vina vrednosti stvari, uz kupåevu moguãnost da odrÿi ugovor na snazi,
ako doplati do wene pune vrednosti: „izuzev ako je data mawa od polo-
vine praviåne cene, koju je (stvar) imala u vreme prodaje, izborom kup-
56S i r k s, A. J. B., La laesio enormis, str. 299—303.

57S i r k s, A. J. B., La laesio enormis, str. 302.
58 S i r k s, A. J. B., La laesio enormis, str. 303. Primeri raskida ugovora zbog preko-
merne štete: C. J. 2, 20, 5 (290); 2, 28, 1 (290); Ulpianus, D. 4, 4, 9 pr.; D. 4, 4, 49.
59 S i r k s, A. J. B., La laesio enormis, str. 303.
60 G e n z m e r, E., nav. delo, str. 59.
213
ca da ãe da ispuni, ugovor ipak moÿe da se saåuva. (nisi minus dimidia iu-

sti pretii, quod fuerat tempore venditionis, datum est, electione iam emptori
praestita servanda.)"61 Ovaj dodatak, moÿe da se shvati samo u kontekstu
prethodne odredbe (S. J. 4, 44, 2).
Od taånog odreðivawa vremena bitnije je pitawe: zašto je ovo pra-
vilo o ošteãewu polovine nastalo?
Po mišqewu Andriåa, pravilo je nastalo pod uticajem hrišãan-
ske etike, ali da åesti zahtevi za raskidom ugovora ne bi ugrozili pro-
met, odreðena je granica u polovini realne cene.62 Istog je mišqewa i
Genzmer, i dodaje da je ova praksa mogla biti prihvaãena od strane au-
dientia episcopalis.63 Prema Sirksu, pozivawe na hrišãansku etiku nije
neophodno, s obzirom na to, da je pravilo o ošteãewu preko polovine
u obe odredbe dodato na kraju. Smatra, da je najverovatnije reå o komen-
tarima, interpretaciji pravnika iz predjustinijanskog perioda, koji
su ÿeleli da postave granicu izmeðu praviåne i nepraviåne cene.64
Prema Horvatu, ovim pravilom Justinijan je ÿeleo da zaštiti sitne
posednike od potentiores.65 Pored uticaja ideje hrišãanske etike i hu-
manizma, Carstvo je i na Istoku imalo poseban interes, da ne doðe do
osiromašewa i propadawa sitnih posednika, jer je ovde bio raširen
poseban vid patrocinijarnih odnosa tzv. patrocinium vicorum, tj. åitava
sela su se stavqala pod zaštitu veleposednika.66 Kada bi se radilo sa-
mo o humanosti, ovo pravilo bi trebalo da bude opšte, trebalo bi da se
odnosi na sve stvari, da se proširi i na ostale ugovore i da u jednakoj
meri štiti obe strane, a ne samo prodavca.
Pravilo ošteãewa preko polovine najverovatnije je i na Istoku
retko primewivano. Autori koji su izuåavali vizantijske izvore, sma-
traju, da je restitucija po ovom osnovu bila dozvoqena samo izuzetno, i
to, samo na osnovu odluke magistrata.67
Ove dve odredbe ne bi bile toliko znaåajne, a moÿda ni toliko
razmatrane u romanistici, da nisu u sredwem veku posluÿile kao osnov
rešavawa pitawa praviåne cene /tzv. objektivna teorija/.
61 Po nespretnoj i konfuznoj konstrukciji ova odredba je veoma sliåna odredbi Ju-

stinijanovog institucija (2, 1, 41) o sticawu svojine, koja takoðe nastoji da rezimira
pravila koja su nastala u raznim periodima rimske istorije. Prema mišqewu Kardilija,
ova odredba je interpretatio autentica dotadašweg razvoja rešewa pitawa praviåne cene,
detaqnije o tumaåewu ovih spornih konstitucija videti: C a r d i l l i, R., nav. delo, str.
115—144.
62 A n d r i c h, L. (1919). Sul'origine delle lesione enorme nella compera e vendita, Riv.
ital. scien. giur, str. 31—34.
63 G e n z m e r, E., nav. delo, str. 55.
64 S i r k s, A. J. B., La laesio enormis, str. 304.
65 H o r v a t, M., Prekomjerno ošteãewe, str. 223 i daqe.
66 R o m a c, A. (1966). Kasnorimski patrocinij, Zbornik radova iz pravne istorije
posveãen Albertu Vajsu, Beograd, str. 91—102.
67 Z a c h a r i a e v o n L i n g e n t h a l, E. (1883). Zur Lehre von laesio enormis, ZSS, 4,
str. 49—60. videti takoðe: V. 19, 10, 78 (77); 19, 10, 72; 10, 36, 6; scholion uz V. 13, 2, 2.
214
4. TEORIJSKE I PRAKTIÅNE DILEME POVODOM PRIMENE

PRINCIPA LAESIO ENORMIS U TOKU SREDWEG VEKA
Sam naziv laesio enormis potiåe od glosatora.68 Nije sporno, da je

ovo pravilo izvorno nastalo radi rešavawa jednog konkretnog sluåaja,
niti da je zaštitu pruÿalo samo prodavcu zemqe. U toku sredweg veka,
nadopuweno moralnom sadrÿinom, bilo je prihvaãeno u kanonskom pra-
vu,69 a preko kanonskog prava postalo je deo i ÿivog sredwevekovnog
prava. Nije više bilo sporno, da li cena treba da bude praviåna,70 me-
ðutim, oko toga, kako odrediti praviånu cenu i kada dati zaštitu
ošteãenoj strani, izazvalo je mnoge diskusije kako u doktrini tako i u
praksi.
a) Grocije: U prirodi ugovora vlada jednakost

(„in contractibus natura aequalitatem imperat")
Sveti Toma Akvinski, hrišãanski mislilac otvorenog duha H¡¡¡

veka, koji je pored Platona bio okrenut i Aristotelovom uåewu,71 pola-
zeãi od Aristotelovog shvatawa, da nijedna stranka ne sme da se bogati
na raåun druge:72 formulisao je pravilo, suprotno rimskom klasiånom
pravilu: „carius vendere aut vilius emere rem quam valeat, est secundum se
injustum et illicitum" (Skupqe prodati i jeftinije kupiti stvar od onog
što vredi, je samo po sebi, nepravedno i nedozvoqeno.)73 Hugo Grocije,
osnivaå škole prirodnog prava, takoðe voðen ne samo hrišãanskom
etikom, veã i antiåkim principima prirodnog prava formulisanim i
od strane rimskih pravnika, inspirisan je istom idejom. Grocije zah-
teva jednakost davawa: „in contractibus natura aequalitatem imperat, et ita
quidem, ut ex inaequalitate jura oriatur minus habenti" (po prirodi kon-
traktima vlada jednakost, i to baš tako, da se iz nejednakosti raða pra-
vo za onog ko ima mawe).74 Ovu jednakost nalazi u Paulovim tekstovima
(D. 35, 2, 63 pr. i 9, 2, 33) „quanti omnibus valeret", tj. trÿišna cena.75
Prema Dekretu Gregorija ¡H: „Ako je prodavac prodajom prevaren
preko polovine praviåne cene, prodavac, da bi odrÿao prodaju moÿe

69 O razvoju ovog pravila u kanonskom pravu videti: D ö m ö t ö r, L. (1998). Észre-
vételek a felén túli sérelem kánonjogi fejlõdésének kérdéséhez (Zapaÿawa uz pitawe razvoja
ošteãewa preko polovine u kanonskom pravu), u, Jogi tanulmányok (urednik A. Harmati),
Budimpešta, str. 69—81.
71 A k v i n s k i, Toma, Izabrano djelo (izabrao, priredio i predgovor napisao, T. Ve-
reš), Zagreb, str. 19 i daqe.
72 A r i s t o t e l (2003). Nikomahova etika /u prevodu R. Šalabaliã/ Novi Sad, ¢,
¡¢, 3 (1132 a) i daqe.
73 St. Thomas A q u i n a s, Summa Theologiae, Secunda secundae, Quaest. LXXVII, ål. 1.
74 G r o t i u s, H., De iure belli ac pacis, Lib. II, Cap. XII, 8.
75 W i e a c k e r, F., A History of Private Law in Europe (with particular reference to Ger-
many), translated by T. Weir, Oksford, 1995, str. 234. Detaqnije, G r o t i u s, Hugo (1999), A
háború és béke jogáról, Budimpešta, str. 349.
215
ipak zahtevati, ili da se vrati stvar, ili da se doplati do praviåne

cene, i ako od toga drugaåije zahteva, biãe pobeðen."76
Po kom kriterijumu meriti praviånu cenu? I pored razmimoila-
ÿewa u shvatawima, doktrina je stajala na ispravnom stanovištu.77
Ekvivalencija vrednosti nije shvatana u smislu da svaka stvar ima svo-
ju unutrašwu, suštinsku i nepromenqivu vrednost, niti je praviåna
cena vezivana za troškove proizvodwe stvari.78 Ona je bila odreðena
trÿišnom vrednošãu pod takmiåarskim uslovima: „praviåna cena bi-
lo koje stvari se ne odreðuje neåijom naklonošãu, ili troškom, nego
se meri opštom procenom qudi: tako da stvar vredi toliko, koliko bez
prevare i nepravde zajedniåki mogu qudi (odrediti) poznavajuãi wego-
vo stawe… Ne zanemarujemo… cena stvari, koju igde posedujemo, druga je
u drugim mestima, i skoro se svaka mewa godinama".79 Razliåitost cene
koju diktiraju trÿišna kretawa, prema tome, jeste prihvatqiva, izuzev
ako bi ona bila ugovorena iskorišãavawem nemarnosti, lakomisleno-
sti, neiskustva ili druge sliåne okolnosti druge ugovorne strane. Po-
red toga, praviåna cena moÿe da odgovara trÿišnoj samo onda, ako ne-
ma javnopravnih mera utvrðivawa cene, ili ako nije diktirana od stra-
ne uåesnika u privredi koji imaju monopolski poloÿaj, niti je rezul-
tat kartela. To konstatuje veã Grocije, koji ima veoma savremena shvata-
wa o trÿišnim odnosima. Grocije, meðutim, i monopole smatra dozvo-
qenim ako su wihove cene podreðene trÿišnim zakonitostima. Udru-
ÿivawa u ciqu podizawa cene, spreåavawe snabdevawa trÿišta, ili
povlaåewa robe s trÿišta da bi kasnije bilo moguãe ostvariti višu
cenu, pak, smatra štetnim i protivpravnim.80
b) Koje je prihvatqivo merilo laesio enormis i kome

dati zaštitu?
U toku sredweg veka pravilo laesio enormis bio je predmet ÿestokih

diskusija. Na primer, glosatori su povodom S. 4. 44, 2 /De rescindenda
venditione/ raspravqali o tome, kako da se ovo pravilo primeni i na
76 Corpus Juris Canonici, Decretales Gregorii IX., Lib. III, Tit, XVII, Cap. III.: „Tenet
venditio, licet venditor sit deceptus ultra dimidiam iusti pretii; potest tamen venditor agere, ut re-
stituatur res vel iustum pretium suppleatur, et si alterum praecise petit, succumbit."
77 M e n y h á r d, A. (2004). A jóerkölcsbe ütközõ szerzõdések (Nemoralni ugovori), Bu-
dimpešta, str. 56—62.
78 Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obligations, str. 265 i not. 190 i 191.
79 Covvaruvias a Leyva, Variae resolutions, vol. II, Lib. II. Cap. III, 4.: „iustum cuiusque
rei pretium non ex cuiuslibet affectione, aut sumptu constat, sed ex communi hominum aestimatio-
ne perpenditur: itaque tantum valet res, quantum absque fraude et iniuria communiter potest ho-
mini scienti eius conditionem… Non ignoramus … pretia rerum, quae usquam posuimus, alia in
aliis locis esse, et omnibus pene annis mutari." O razlikama u ceni, po mestu i vremenu vo-
dili su raåuna veã i Gaj (D. 13, 4, 3) i Paul (D. 35, 2, 63, 2). Mewhard navodi i one okol-
nosti koje su u sredwem veku uzimali u obzir ako bi se radilo o stvarima åija vrednost
se ne moÿe utvrditi po opštem kriterijumu prometne (upotrebne) vrednosti, videti,
M e n y h á r d, A., A jóerkölcsbe ütközõ szerzõdések, str. 60—61.
80 G r o t i u s, H. (1999). A háború és béke jogáról, Budimpešta, str. 351.
216
kupca? (Quanto emtor enormiter laesus dicatur?). Postojala je razlika u

mišqewima. Azo je smatrao, da ako je praviåna cena 10, kupac ãe biti
ošteãen preko polovine ako je platio 16, jer je 6 više od polovine 10.
Svoj stav je argumentovao, da Zakon ne kaÿe da treba da bude ošteãen in
duplum, tj. da je platio više od 20. Meðutim, Placentin, Alberik,
Martin i drugi doktori bili su suprotnog mišqewa. Rekli su, da ku-
pac ne moÿe traÿiti zaštitu ni ako je platio dvostruku cenu, jer pro-
davac ãe biti ošteãen preko polovine ako je primio 4, tj. on je ošte-
ãen preko duplog što je trebalo da primi. Sliåno ako posmatramo kup-
ca koji je kupio stvar koja vredi 10 za 16, takav kupac nije ošteãen in
duplum, åak ni onda ako bi platio 20. Prema tome, trebalo je da plati
više od 20, a to potvrðuju i obiåaji.81
Smatra se, da i pored ovih dilema glosatora, zahtev za praviånom
cenom postao je opšti veã u toku H¡¡¡—H¡¢ veka.82 Bartol je primenu
pravila laesio enormis proširio i na pokretne stvari, nije ga ograni-
åio samo na kupoprodaju, a pravo na raskid ugovora obezbedio je i za
kupca. Prema Viškiju, on je u tolikoj meri proširio ovaj rimski in-
stitut da je stvorio novo pravno pravilo.83
Poåev od H¢¡ veka bilo je vladajuãe mišqewe da pravilo ošteãe-
wa preko polovine treba primeniti i na kupca.84 Meðutim, primena
ovog „åisto geometrijskog metoda" (po nazivu glosatora i komentatora)
stranke stavqa u nepraviåan poloÿaj.85 Smatralo se prihvatqivijim,
ako kupac stiåe pravo na raskid ugovora, ako je platio više od pune i
81 H a n e l, G., Dissensiones dominorum, sive Controversiae veterum iuris romani interpre-

tum qui Glossatores vocantur, Lejpcig, 1834, ponovo štampan 1964. (Hugolinus, par. 253),
str. 426—427: „Dissentiunt in C. De Rescind. Vend. (C. 4, 44.) L. 1. et L. 2., ubi dicitur, quod
potest rescindere venditionem, si deceptus sit, etsi minus pretium habeat. „Minus autem pretium
esse videtur, si nec dimidia pars veri pretii soluta sit". Unde dominus Azo dicit, quod idem sit in
emtore, ut si quis rem, quae X valebat, emeret pro XVI, quod emtor, si voluerit, potest rescindere
venditionem, quia deceptus est ultra dimidiam iusti pretii; et hoc ita probat: verum et iustum pre-
tium erat X et deceptus est in VI, ergo ultra dimidiam iusti pretii, id est, ultra dimidiam X; nec
Lex dicit, quod debeat esse deceptus in duplum, sed tantum in dimidiam iusti pretii, ut C. De Re-
scind. Vend. (C. 4, 44.) L. 2. et L. Si voluntate tua (8). Sed Pla. (Placentinus), Al. (Albericus) et
M. (Martinus) et Alii Sapientes dicunt contrarium et dicunt, quod non potest agere, nisi sit decep-
tus in duplum, et hoc ita probatur. Lex dicit, quod tunc potest rescindere venditionem, si non ha-
bet dimidiam iusti pretii. Hoc ita intelligi, si sit deceptus in duplum. Nam deceptus est in duplum,
quia ipse venditor debuisset accepisse X et non accepit nisi quatuor. Unde deceptus est ultra du-
plum, quod debuisset accepisse. Per similitudinem et iste emtor, qui emit rem, quae valebat X, pro
XVI, non est deceptus in duplum, nisi XX dedisset; unde non ei subvenitur et ita per consuetudi-
nem adprobatur et ita probo sententiam Alb. (Alberici) et Aliorum."
82 P ó k e c z , A . - K o v á cs, A laesio enormis és továbbélése a modern polgári törvény-
könyvekben (Laesio enormis i wegova daqa sudbina u modernim graðanskim zakonicima),
Jogtudományi közlöny, 5/2000, str. 177—185. Upor, Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obliga-
tions, str. 262. Videti, G l ü c k, C. F. Von (1868). Ausf. Erl. Der Pandecten, vol. XVII, Erlan-
gen, str. 27—120.
83 V i s k y, K. (1983). Spuren der Wirtshaftskrise der Kaiserzeit in den römischen Rechts-
quellen, Bon—Budimpešta, str. 62.
84 Z i m m e r m a n n, R. The Law of Obligations, str. 263.
85 Prema primeru Cimermana (nav. delo, str. 263) ako se uzme, da je prava vrednost
stvari 100, prostom primenom ovog pravila prodavac ãe moãi da traÿi raskid ako je
ošteãen sa više od 50, a kupac samo ako je platio dvostruko višu cenu i ošteãen je sa
više od 100.
217
polovine prave cene. Ni ovo rešewe nije bilo bez mana, stoga su se
diskusije nastavile.86 Umesto merila — polovina prave vrednosti — za
raskid ugovora u praksi su uzimali druga merila, na primer, dve treãi-
ne za oblast Virtemberga (Landrecht iz 1555. i 1610. godine), pet dvana-
estina u Francuskom graðanskom zakoniku (ål. 1674), a kanonsko pravo
je sadrÿalo posebnu odredbu za tzv. laesio enormissima za ošteãewe koje
prelazi mnogo više od polovine praviåne cene („longe dimidium justi
pretii excedat").87
Postavilo se i pitawe, ako kupac izabere da zadrÿi ugovor na
snazi, da li treba da doplati do pune vrednosti, ili samo do polovine
prave cene, jer se radi o ošteãewu preko polovine, kao i: zašto se ova
moguãnost uopšte daje strani koja ima povoqan poloÿaj a ne ošteãe-
noj, a bilo je i primera, da se ugovor u sluåaju ošteãewa preko polovi-
ne (ako je kupac platio više od dvostruke prave cene), uz pretposta-
vqenu zabludu, smatra ispoåetka nevaqanim.88 Pufendorf je pravilo
ošteãewa preko polovine smatrao potpuno nezadovoqavajuãim. Smatrao
je, da ako je reå o stvari velike vrednosti, tada i malo odstupawe od
prave vrednosti moÿe da åini veliku štetu, dok to neãe biti sluåaj,
ako je veliko odstupawe od vrednosti u sluåaju jeftine stvari.89
Pisci ius communea prilagoðavajuãi svoje shvatawe o praviånoj
ceni pozitivistiåkom stanovištu, ipak su i daqe primewivali S. 4,
44, 2, tj. da cena treba da odstupa od praviåne sa više od polovine ra-
di izbegavawa mase sporova, ili su prilagodili ovu meru na taj naåin
da je ugovorena cena praviåna ako je bila utvrðena negde izmeðu najvi-
še i najniÿe cene prodate stvari.90 U teoriji je i daqe bilo razmimo-
ilaÿewa: s jedne strane je i daqe vladala ideja da praviåna cena ne mo-
ÿe taåno da se odredi, a sa druge, zahtevalo se, da se cena odredi javno-
pravnom merom.91
5. KODIFIKACIJE GRAÐANSKOG PRAVA I SUDBINA

PRAVILA LAESIO ENORMIS
Moguãnosti pojedinaca da postiÿu ekvivalenciju vrednosti u kon-

kretnom ugovoru, kao i ponovno prihvatawe principa autonomije voqe,
dovelo je ovo pravilo ius communea u pitawe. Na raåun ovog krutog pra-
vila izreåene su mnoge kritike, åak do mere da je podoban samo da bude
predmet ismejavawa i satira.92 U toku H¡H veka sudovi su imali veoma
86 Imajuãi u vidu ius commune, videti: G l ü c k, C. F. Von, nav. delo, str. 79. i 105.
T h o m a s i u s, Christian, De aequitate cerebrina legis secundae C. De resc. Vend. 2, par. 13.
formulisao je više od trideset pitawa povodom primene pravila laesio enormis.
87 Podaci su uzeti iz, Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obligations, str. 264.
88 Preussisches Allgemeines Landrecht, par. 59, I, 11; par, 75, I, 4.
89 P u f e n d o r f, De iure naturae et gentium, Lib. V, Cap. III, par. 9.
90 L a u t e r b a c h, Collegium theoretico-practicum, Lib. XVIII, Tit. I, 53 i daqe. Prema,
Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obligations, str. 267.
91 Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obligations, str. 267. i not. 200.
92 Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obligations, str. 267. i not. 201 i 202.
218
raznovrstan pristup problemu prekomernog ošteãewa, od potpunog od-

bijawa, do uvaÿavawa i nepaÿwe prilikom zakquåivawa ugovora (culpa
in contrahendo).93 Pandektistika je posmatrala ovo pravilo kao anoma-
liju, kao odstupawe od principa ugovornog prava.94 Prilikom izrade
nemaåkog graðanskog zakonika zauzet je stav da Zakonik prati model za-
snovan na trÿišnoj privredi i pravilo laesio enormis, s obzirom na to
da ograniåava slobodu ugovarawa ne treba preuzeti. Prema wegovom pa-
ragrafu 138 ¡¡. oåigledna nesrazmera u ceni nije sama po sebi dovoqna
za raskid ugovora. Zahtevalo se, da je do toga došlo iskorišãavawem
taåno nabrojanih slabosti ošteãene strane: iskorišãavawe nevoqa,
siromaštva, bede, neiskustva, nedostatak sposobnosti rasuðivawa, znat-
no oslabqene voqe. Zakonik, prema tome, prekomerno ošteãewe pri-
hvata samo kao poseban oblik zelenaškog ugovora. U sudskoj praksi, me-
ðutim, ovaj liberalni koncept je oslabqen, s jedne strane, širokim tu-
maåewem slabosti ošteãene strane ako je nesrazmera oåigledna i ako je
ugovor u velikoj meri nepošten i nepravedan, a s druge strane, prime-
nom opšteg principa, da su transakcije koje su suprotne dobrim obi-
åajima ništavne. To je dovelo u sudskoj praksi do ponovne primene
objektivnog kriterijuma oåigledne nesrazmere. Mewhard smatra, da je
doktrina, kao i praksa prvenstveno sluÿila ciqu — koristeãi za to
današwi termin — zaštite potrošaåa.95 U Francuskoj i Austriji pra-
vilo laesio enormis još uvek ÿivi svoj penzionerski ÿivot. U Francu-
skoj Potijer, pre izrade Code civil-a razradio je doktrinu o laesio enor-
mis i predloÿio primenu ovog pravila na svaki teretni ugovor.96 Po-
zivajuãi se na principe autonomije voqe i slobode ugovarawa, wegov
predlog je bio suÿen na izuzetnu primenu u sluåaju prodaje nepokretno-
sti,97 i kasnije proširen i na ugovore o deobi, kao i u korist malolet-
nika. Sudska praksa, meðutim, prihvata nevaÿnost ugovora u sluåaju
oåigledne nesrazmere åinidbi i bez postojawa osnova ako je cena „neo-
zbiqna", tim što primenu ovog pravila ne proširuje na pokretne
stvari.98 U Austriji bio je oslabqen putem, od strane prakse prihvaãe-
ne, standardizovane klauzule o odricawu. Primena ove klauzule je 1979.
godine zabrawena.99 Najzad, ima primera i o formalnom ukidawu ovog
pravila, kao što je to u sluåaju holandskog prava.100

dimpešta, str. 66—67.
94 Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obligations, str. 268, not. 204.
95 M e n y h á r d, A., A jóerkölcsbe ütközõ szerzõdések, str. 67.
96 Z w e i g e r t, K., Verbotene Geschafte — eine rechtsvergleichende Skizze. In. R. A u b i n
— E. von C a e m m e r e r: F. S. R i e s e (aus Anlass seines siebzigsten Geburstages), Karlsruhe,
1964, Verlag C. F. Müller, str. 213—224, 222.
97 Cod Civile, ål. 1674. stim da prekomernim ošteãewem u sluåaju prodavca smatra
ošteãewe preko 7/12, a u sluåaju kupca 1/10. Ovaj ålan je unet na zahtev Napoleona (N i -
c h o l a s, B. (1992). The French Law of Contract, 2. izd. Oksford, str. 139.
dimpešta, str. 63.
99 AOGZ, ål. 934. ošteãewe preko polovine nastaje onda „Ako …jedna strana nije
primila od druge ni polovinu onoga, što je istoj dala prema obiåajnoj vrednosti…". ål.
935. ovom pravilu dodaje i subjektivni kriterijum: „Ovom pravnom sredstvu nema mesta…
219
U savremenoj teoriji, pojam prekomernog ošteãewa odreðuje se na

dva naåina: subjektivno i objektivno. Prema subjektivnom shvatawu,
prekomerno ošteãewe je rezultat mawe voqe, zablude, ili prevare. Ovoj
grupi pripadaju rešewa prihvaãena u austrijskom i francuskom gra-
ðanskom zakoniku. Prema objektivnom shvatawu, dovoqno je dokazati
odreðenu nesrazmeru uzajamnih prestacija (koja moÿe razliåito da se
predviða) da bi ošteãena strana imala pravo na zaštitu. Ovoj grupi
pripada srpski graðanski zakonik,101 i savremeni maðarski graðanski
zakonik.102 Treãa grupa graðanskih zakonika polazi od shvatawa da se
zabranom zelenaških ugovora ekvivalencija vrednosti štiti u dovoq-
noj meri i da su pravila o prekomernom ošteãewu suvišna.103
Naš Zakon o obligacionim odnosima104 naåelo ekvivalencije vred-
nosti kod dvostranih ugovora uvrštava u osnovna naåela (ål. 15), kao
naåelo koje, pored interesa stranaka, treba da obezbedi da se akti raz-
mene odvijaju po zakonima trÿišta u opštem interesu. U ciqu ostva-
rivawa i zaštite ovog naåela Zakon predviða više pravnih sredstava:
odgovornost za materijalne i pravne nedostatke stvari, pravila o pre-
komernom ošteãewu i zabrani zelenaškog ugovora i pravila o raskidu
ili izmeni ugovora zbog promewenih okolnosti.105 U pogledu pravila o
prekomernom ošteãewu prihvata subjektivni pojam i radi ostvarivawa
zaštite predviða kumulativnu potrebu dokazivawa kako oåigledne ne-
srazmere tako i postojawa zablude (ål. 139). S obzirom na to, da se u
sledeãem ålanu (ål. 140) reguliše zaštita u sluåaju zelenaških ugovo-
ra, postavqa se pitawe, da li je odredba o prekomernom ošteãewu uop-
šte potrebna, ili se moÿe obuhvatiti zelenaškim ugovorima. U našoj
ako je pristao na cenu nesrazmernu, premda mu je prava cena bila poznata…" Pored toga
zelenaški ugovori se smatraju „naroåito ništavnim". Ål. 879. noveliranog Zakonika u
taå. 4. st. 2. u zelenaške ugovore ubraja: „ako neko iskorišãava lakoumnost, teÿak polo-
ÿaj, slaboumnost, neiskustvo ili uzbuðewe drugoga time, što za åinidbu sebi ili treãem
ugovara ili uzima takvu protivåinidbu, åija imovinska vrednost stoji u upadqivom ne-
srazmeru sa vrednošãu åinidbe." Detaqnije, V i z n e r, B. (1969). Graðansko pravo u teo-
riji i praksi, 2. izd. kwiga 3, Rijeka, str. 583—596.
100 Z i m m e r m a n n, R., The Law of Obligations, str. 268; S. 25 General Law Amend-
ment Act. 32/1952.
101 Izmewen ålan 559 (5. maj 1864) Glava 17: „O ugovorima uopšte".
„Ako pri teretnim ugovorima jedna strana nije primila ni pola obiåne vrednosti
onoga, što je drugoj strani dala, onda ošteãena strana ima prava zahtevati da se ugovor
raskine i u preðašwe stawe povrati. No druga strana ima prava drÿati ugovor, ako
ošteãenom dopuni onoliko, koliko do obiåne cene preostaje. Vrednost se uzima ona, koja
je bila u vremenu kad je ugovor zakquåen." Ål. 560. Ovo sredstvo nema mesta onda, kad se
ko naroåito toga odrekao, ili mu se stvar osobito omilela, pa je prekoobiånu cenu za wu
dao; ili ako se po ugovarajuãim licima suditi daje, da je stvar u pola poklowena; ili ako
je stvar putem sudskim prodana." Takoðe u sluåaju ugovora na sreãu (ål. 790); poravnawa
(ål. 859); posle zastarelosti od 3 godine (937). Za odreðena dobra je i zakon propisao ce-
nu (str. 282 — komentar Markoviãa).
102 Ptk. ål. 201, par. 2. s dodatkom ål. 202 o zelenaškim ugovorima.
103 Nemaåki graðanski zakonik (par. 138), Švajcarski zakonik o obligacijama (ål.
21), Italijanski graðanski zakonik (ål. 1448).
104 Zakon o obligacionim odnosima, Åetvrto izmeweno i dopuweno izdawe (prire-
dio, R. Ðuroviã), Beograd 2003.
105 Videti detaqnije: P e r o v i ã, S. (2004). Naåelo ekvivalentnosti i dvostrani
ugovori, Pravni ÿivot, br. 5—6, Beograd, 2004, str. 7—39.
220
teoriji se oba pravila smatraju potrebnim, jer meðu ovim pravilima

postoji suštinska razlika. U sluåaju prekomernog ošteãewa, radi se o
mani voqe i reå je samo o relativnoj ništavosti, dok zelenaški ugo-
vor zbog zlonamernog ponašawa zelenaša, namere za eksploatacijom
druge strane, spada u red posebno sankcionisanih zabrawenih ugovo-
ra.106 U novije vreme smatra se, a tako prihvata i sudska praksa, da oåi-
gledna nesrazmera, kao element pojma zelenaškog ugovora, moÿe da se
ispoqi ne samo u povredi naåela jednake vrednosti, nego i kao povreda
naåela savesnosti i poštewa i dobrih obiåaja, unošewem u ugovor ka-
znenih odredbi, ugovorne kazne, prava otkupa, prividnih ugovora, lex
commissoria i sliåno.107
6. PRAVILA TZV. EVROPSKOG PRAVA
UNIDROIT Principi meðunarodnih trgovaåkih ugovora (Principles

of International Commercial Contracts) u ålanu 3.10 kombinuju primenu
objektivnih i subjektivnih elemenata. Dozvoqavaju raskid ugovora u
sluåaju, ako ugovor, da wegov deo, u vreme zakquåewa, nepravedno daje
jednoj strani prekomerne pogodnosti. Tome se dodaje i subjektivni kri-
terijum, da je do toga došlo usled zavisnog poloÿaja, ekonomskih po-
metwi, ili hitnih potreba, itd. Pored toga, uzima se u obzir i sama
priroda i ciq posla (ål. 3, 10 (1)/ Ova posledwa taåka omoguãava ras-
kid ugovora uz postojawe samo objektivnog kriterijuma, imajuãi u vidu,
da mogu postojati i takve situacije kada prekomerne pogodnosti ne mo-
gu da se pripišu iskorišãavawu nepovoqne ugovorne pozicije druge
strane.108
Principi Evropskog ugovornog prava Lando komisije (Principles of
European Contract Law, 1995—2002), u glavi 4. ål. 109. pod naslovom
„Prekomerna korist ili nepoštena pogodnost" prihvataju subjektivnu
teoriju, i omoguãuju ošteãenoj strani da zahteva zaštitu, ako je u vreme
zakquåewa ugovora bio u odnosu zavisnosti, posebnog poverewa s dru-
gom stranom, ili je bio u ekonomskoj nuÿdi, ili ÿurbi, bio je neopre-
zan, neupuãen, neiskusan, ili nije imao poslovnog iskustva, pod uslo-
vom, da je za to druga strana znala ili je trebalo da zna — i u zavisno-
sti od okolnosti i ciqa ugovora — preteranom nepoštenošãu priba-
vio sebi pogodnost ili preteranu korist.
Sud na zahtev ošteãene strane, ako je to moguãe, moÿe da modifi-
kuje ugovor tako da odgovara onoj sadrÿini koju bi stranke postigle,
poštujuãi princip savesnosti i poštewa.
Prema tumaåewu Mewharda, u ovoj odredbi više se vodi raåuna o
iskorišãavawu slabije pozicije druge strane, nego o nesrazmeri åi-
106 Videti, S a l m a, J. (2001). Obligaciono pravo, Novi Sad, str. 333—335; K o n -

s t a n t i n o v i ã, M., nav. delo (Ošteãewe preko polovine), str. 213.
107 P e r o v i ã, S., Naåelo ekvivalentnosti i dvostrani ugovori, str. 24—27.
108 M e n y h á r d, A. (2003). Excessive Benefit and Unfair Advantage in Contracts, Zbor-
nik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1—2, str. 310.
221
nidbi. Sliåan je koncepciji zelenaških ugovora, ali dok se nemaåki

sudovi usredsreðuju na objektivne elemente, evropski principi vode
raåuna o subjektivnom elementu, o svesti i nameri druge strane da is-
koristi slabosti ošteãene strane.109 Ovim rešewem, u suštini, pre-
pušta se sudovima, da u zavisnosti od okolnosti sluåaja, procene, da
li je neophodno ili nije, dati zaštitu onoj strani koja smatra da su
weni interesi povreðeni.
Meðutim, u sluåaju ako bi cenu odredila jedna ugovorna strana (6.
105), ili treãe lice (6. 106), i ona bi bila „preterano nerazumna", ce-
nu treba korigovati do razumne cene. U ovom sluåaju o subjektivnim mo-
mentima se ne vodi raåuna.110
U evropsku regulativu na neki naåin unosi novinu Direktiva Sa-
veta EEZ br. 93/13, od 5. aprila 1993. godine, o nepoštenim uslovima
(klauzulama) ugovora zakquåenih s potrošaåima. Direktiva je izdata u
ciqu da se iskquåe nepošteni uslovi iz ugovora zakquåenih izmeðu
onih koji obavqaju struånu, poslovnu delatnost i potrošaåa. Odnosi se
na ugovore åiji uslovi nisu odreðeni obavezujuãim zakonima ili odlu-
kama, niti su posebno ugovoreni (uz saglasnost potrošaåa). Po Direk-
tivi, uslov koji nije posebno ugovoren, moÿe da se smatra nepoštenim
uslovom ugovora, ako na štetu potrošaåa, suprotno zahtevu savesnih i
poštenih odnosa, proizvodi znatnu nejednakost u pravima i obavezama
ugovornih strana. Takav uslov ne obavezuje potrošaåa.111
Pridruÿeni ålanovi Evropske unije imaju obavezu da svoje pravo
„pribliÿe" pravu Zajednice, stvarajuãi pravne norme koje su kompati-
bilne sa pravom Zajednice. Za drÿave ålanice, meðutim, primewuju se
stroÿa pravila i sankcije. Preuzimawe Direktiva podleÿe kontroli i
sankciji Evropskog suda pravde.
U Maðarskoj, u toku harmonizacije prava i preuzimawa ove Direk-
tive, pojavilo se mnoštvo problema, pa ukazujemo samo na neke: Kakav
je odnos nepoštenih uslova ugovora sa opštim zahtevom za savesnim i
poštenim odnosima u ugovornom pravu)112 Da li primenu ove zaštite
ograniåiti samo na potrošaåke ugovore, ili prihvatiti uopšteno?113
109 M e n y h á r d, A., Excessive Benefit, str. 311.

110 Ål. 6. 105 (eh 2. 102) pod naslovom „Odreðivawe cene od strane jedne ugovorne
strane": Ukoliko cenu ili bilo koji drugi uslov ugovora jednostrano odreðuje jedna stra-
na, i ovo odreðivawe je previše nerazumno, to — bez obzira na bilo koji ovome suprotan
uslov — treba zameniti razumnom cenom ili uslovom." Isto pravilo se primewuje na
sluåaj ako je odreðivawe cene prepušteno treãem licu (ål. 6. 106).
111 Council Directive 93/13 EEC of 5. April 1993 on unfair terms in consumer contracts,
Tekst je preuzet iz, J. Verebics, Az európai magáwog fejlõdésének fõbb irányai, A jogegysége-
sités útjai és újabb állomásai (Glavni pravci razvoja evropskog privatnog prava, Putevi i
novi pravci objediwavawa prava), Budimpešta, 2004, str. 225. Detaqnije tumaåewe Di-
rektive videti, B e n a c c h i o, G. (2001). Diritto privato della Comunitá Europea, Fonti, mo-
delli, regole, 2. izd. Padova, str. 300—311.
112 O ovom problemu videti, M e n y h á r d, A., A jóerkölcsbe ütközõ szerzõdések, str.
257—264.
113 V é k á s, L. (2001). Az új polgári törvénykönyv elméleti elõkérdései (Prethodna teo-
retska pitawa uz novi graðanski zakonik), Budimpešta, str. 86—103. Maðarski graðan-
ski zakonik, s obzirom na to da je direktivu preuzeo unošewem pravila u sam tekst zako-
222
I ne na posledwem mestu, kako uskladiti ovo pravilo s ostalim pravi-

lima koja regulišu pitawe ekvivalencije vrednosti u dvostranim ugo-
vorima. Sama direktiva u tom smislu ukazuje samo na to, da se wena
pravila ne primewuju: „na uslov koji se odnosi na glavni predmet ugo-
vora, niti se uslov kojim se odreðuje odnos åinidbe i protivåinidbe
moÿe da se smatra nepoštenim, (dodajuãi), ukoliko su ove klauzule
formulisane jasno i razumqivo".114
Postavqa se mnoštvo pitawa vezanih za tumaåewe teksta Direkti-
ve, a pravi problemi se pojavquju u praksi.115 Da li ãe ova praksa ima-
ti povratni uticaj na zakonsko regulisawe pitawa ekvivalencije vred-
nosti i na teoretsku izmenu veã prihvaãene koncepcije, pitawe je, na
koje se zasad ne moÿe odgovoriti.
Neki nagoveštaj znaåajnijeg uticaja Direktive na opšte kontrakt-
no pravo, na konzervativno åuvana tradicionalna privatnopravna pra-
vila nacionalnih drÿava, mogu da nam pruÿe Lando principi. Osnov-
ni principi evropskog ugovornog prava, pored veã navedenih ålanova
(4. 109; 6. 105; 6. 106), sadrÿe i ål. 4. 110 (eh 6. 110) koji nosi naslov:
„Nepošteni uslovi o kojima nije postignut poseban sporazum", u kojem
preuzimaju pravilo Direktive Saveta EEZ br. 93/13 u potpunosti, s
tim što se ne ograniåavaju više na tzv. potrošaåke ugovore.
Mada je bilo i ranijih pokušaja, zaštita potrošaåa se javila u
vidu posebnog pokreta, praãenog pravnom regulativom od sredine HH
veka. Smatra se, da ovaj preokret od slobode ugovarawa do odgovornosti
društva za zaštitu slabijih, moÿe da se posmatra kao vraãawe na etiå-
ke osnove ranog ius communea.116 Shodno tome, u novije vreme moÿe da se
govori o renesansi pravila laesio enormis.117 Oÿivqavawe starog pravi-
la je deo ponovnog znaåaja ekvivalencije u razmeni i zaštite potro-
šaåa kao socijalno i ekonomski slabije strane. Meðutim, umesto kru-
te primene pravila ošteãewa preko polovine Cimerman, je na stano-
vištu, da sudiji treba dati odreðeni stepen fleksibilnosti, moguã-
nost da uzme u obzir specifiåne objektivne i subjektivne okolnosti
sluåaja.118
Postavqa se i pitawe, da li treba postepeno modifikovati ugo-
vorno pravo u celini pojedinaånim izmenama radi zaštite socijalno
nika, ne pravi u dovoqnoj meri razliku izmeðu potrošaåkih i onih nepotrošaåkih ugo-
vora.
114 V é k á s, L. Az új polgári törvénykönyv elméleti elõkérdései, str. 95—96.
115 K i r á l y, M., Az Európai Közösségek irányelveinek hatása a szerzõdési jogra a fogyasz-
tóvédelem területén (Uticaj direktiva Evropske zajednice na ugovorno pravo u pogledu za-
štite potrošaåa), Magyar Jog, (2000). XLVII, str. 331; kao i, V é k á s, L. (1985). Kritikai
értékelés a Ptk. 201. par. gyakorlatáról (Kritiåka ocena o primeni paragrafa 201. Graðan-
skog zakonika), Magyar Jog, XXXII, str. 787.
116 W i e a c k e r, F. (1974). Das Socialmodell der klassischen Privatrechtsgesetzbücher und
die Entwicklung der modernen Gesellschaft, Industriegesellschaft und Privatrechtsordnung, str. 23.
117 Kritiåku analizu videti, Th. Mayler Maly, (1983). Renaissance der laesio enormis,
(Zweiete) Festschrift für Karl Larenz, str. 395 i daqe.
223
i ekonomski slabije strane, ili usaglasiti sve reforme i postaviti

nov koncept zaštite potrošaåa.119
7. ZAKQUÅAK
U ovom radu, bez detaqnijih teoretskih razmatrawa, dali smo samo

osnovni razvoj shvatawa o praviånoj ceni, kao i prikaz raznih naåina
wenog ostvarivawa u toku istorije do današwih dana.
Osnovni problem jeste, kako obezbediti princip jednakosti ugo-
vornih strana, åija je pozicija, usled razliåitih okolnosti, veoma åe-
sto nejednaka. Zahtev jednakosti u poslovnim odnosima, kako u pogledu
posmatrawa stranaka, tako i wihovih uzajamnih obaveza (ekvivalencije)
postavio je veã Aristotel. U praksi su ovaj princip razradili preto-
ri, kao i pretklasiåni i klasiåni rimski pravnici. Mada su veã, po-
åev od perioda republike postojale i odreðene javnopravne mere ogra-
niåavawa cene iz socijalnih razloga, osnovni stav u pretklasiånom i
klasiånom periodu, bio je, da je cena praviåna, ako se ne radi o nekoj
mani voqe ugovornih strana: prevari, prinudi, zabludi, ili nedovoq-
nom iskustvu u sluåaju lica mlaðeg od dvadeset i pet godina i ÿene.
Vodilo se raåuna prvenstveno o poštovawu principa savesnosti i po-
štewa (bona fides) u poslovnim odnosima. Ovo shvatawe u savremenoj
teoriji naziva se subjektivnim shvatawem o praviånoj ceni. Diktiran
posebnom potrebom spreåavawa osiromašewa sitnih posednika, u post-
klasiånom periodu (za vreme Dioklecijana ili Justinijana), prodavcu
zemqe, koji na ime cene nije primio ni polovinu vrednosti zemqe, da-
je se zaštita i bez uzimawa u obzir i potrebe dokazivawa mane voqe.
Mada o tome postoje samo dve odredbe u Justinijanovom kodeksu, ovo
pravilo, pod nazivom laesio enormis (u savremenoj teoriji objektivno
shvatawe o praviånoj ceni), prvenstveno preko kanonskog prava, uz
mnoge diskusije sredwevekovne doktrine i razmimoilaÿewa u praksi,
ius commune je prihvatilo kao opšti princip. U kodifikacijama gra-
ðanskog prava prihvaãeno je, pre svega subjektivno shvatawe. Negde u
smislu zelenaških ugovora (na primer, nemaåki BGB), drugde u kombi-
naciji s prekomernim ošteãewem (na primer, Code civil, ABGB, naš
Zakon o obligacionim odnosima), a izuzetno, prekomerno ošteãewe se
prihvata i u objektivnom smislu (na primer, bivši SGZ i Maðarski
Ptk, kao i Code civil u taåno odreðenim sluåajevima).
Danas je prisutna tendencija šireg tumaåewa principa savesnosti
i poštewa u praksi rešavawa pitawa ekvivalencije vrednosti. U ciqu
zaštite potrošaåa Direktiva Saveta EEZ br. 93/13 uvodi jedno novo
objektivno merilo: zabranu jednostranog unošewa nepoštenih uslova
(klauzula) u ugovore (unfair contract clauses /terms/): ako na štetu potro-
119 O tome: L a n d o, O. (1978). Unfair Contract Clauses and a European Uniform Com-
mercial Code, u: C a p p e l l e t t i, Mauro (1978). New Perspectivest for a Common Law of Eu-
rope, str. 267. i daqe.
224
šaåa, suprotno zahtevu savesnih i poštenih odnosa proizvodi znatnu

nejednakost u pravima i obavezama ugovornih strana — takav uslov ne
obavezuje potrošaåa. Postoji tendencija da se ovo pravilo proširi na
svaki ugovor tj. i na one koji ne spadaju u tzv. potrošaåke ugovore.
Uopšteno posmatrajuãi osnovni problem kroz istoriju bio je a i
danas je, kako obezbediti poštovawe principa bona fides pri ugovarawu
cene. Pri tome, postavqa se pitawe, koje subjektivne okolnosti strana-
ka bi trebalo uzeti u obzir, kao i kada moÿe da se pretpostavi uticaj
nepovoqnih okolnosti na voqu slabije ugovorne strane da bude prinu-
ðen da prihvati za wega nepovoqnu cenu ili uslov ugovora. Danas, u
vreme ponovne potrebe zaštite slabije ugovorne strane, koja se javqa
pre svega kao potreba zaštite potrošaåa, govori se o oÿivqavawu pra-
vila prekomernog ošteãewa (laesio enormis), to se, meðutim, ne moÿe
shvatiti u izvornom, kruto matematiåkom smislu, veã u smislu pitawa:
kada bi trebalo osloboditi ošteãenu stranu da dokazuje postojawe neke
subjektivne okolnosti. Lando principi u pogledu toga daju osnovne
smernice, ali istovremeno daju sudiji odluåujuãu ulogu. Zahtevaju Ci-
ceronovog „magnus iudex"-a koji je sposoban i spreman da uzme u obzir
svaku okolnost konkretnog sluåaja da bi presudio pravedno i praviåno
(boni et aequi).
Dubqim ulaskom u proces harmonizacije prava s pravom Evropske
unije, biãe neophodna teoretska razrada i eventualno modifikovawe
naših postojeãih pravila o ovom problemu. Zadatak nije jednostavan,
jer pored principa jednakosti i ekvivalencije u poslovnim odnosima,
treba voditi raåuna i o drugim principima ugovornog prava kao što
su sloboda ugovarawa i obavezujuãa snaga ugovora (pacta sunt servanda).
IUSTUM PRETIUM AND ITS APPLICATION THROUGOUT HISTORY
by
Magdolna Siå
Summary
„… the honest man has a tendency to

give himself less than it belongs to him…"
Arist. Nicom. Et. 5, 9, 9 (1136b)
In this paper, without going into detailed theoretical considerations, we gave only
the main development of thoughts about iustum pretium, as well as the outline of diffe-
rent methods of its realization through history, until today.
The main problem is how to ensure the principle of equality between the contrac-
ting parties whose position is often unequal due to their different circumstances.
The demand for equality of contracting parties in business relations and their mu-
tual obligations (equivalence) was laid down by Aristotle in the early IV century B. C.
225
Later the praetors have developed these principles, and they got their own further
elaboration by pre-classical and classical roman jurists. Despite the fact that from the
period of the Republic there already existed some sort of price control, mainly because
of social reasons, the main rule was — that the price is just, if there is no lack of will
one of the contractual parts: dolus, metus, error, or lack of experience in case of a per-
son younger than twenty-five (minor), or women. They have considered in the first
place the principle of bona fides in business relations. In modern theory, this concept is
known as the subjective theory of the just price. In the post-classical period, due to spe-
cial needs of poor small land-owners (in the period of Diocletian or Justinian) the seller
of the land, who did not get even a half price of the value of a land sold, ewoyed pro-
tection even without its consideration and proving the lack of the will. Although there
are only two provisions in Justinian's code about it, this rule, which was called laesio
enormis in the Middle Ages (and founded the so-called, objective theory of just price),
thanks to canon law mainly, with a lot of discussion in the Middle-Ages in theory and
different solutions in practice, ius commune is accepted as a general rule. Modern codi-
fications accepted in the first place the subjective theory about the just price. Somewhe-
re in the sense of usury contracts (like in German BGB), or in combination with laesio
enormis (for example, Code civil, ABGB, our Law of obligations), but only exceptio-
nally, laesio enormis is accepted also in the objective sense (like in former Serbian Ci-
vil Code, and Hungarian Ptk.). We can say that today there is a tendency of wider in-
terpretation of the bona fides in practice when solving the question of equality of va-
lues, all with the aim of weaker party protection, usually the consumer. Council Direc-
tive 93/13 EEC protects the consumer with a new, objective rule: the prohibition of
one-sided unfair contract clauses: if the clause harms the consumer, neglects the bona
fides requirements and if it results in considerable inequality in the rights and obliga-
tions of the contracting parties. A clause like that does not oblige the consumer. There
is a tendency to apply this rule to all contracts, which means also on non-consumer
contracts.
UDC 340:17
Pregledni nauåni rad
Eva Maksimoviã
PRAVNA ETIKA U LEGISLACIONOM PROCESU
SAŸETAK: Uzajamna povezanost prava i morala javqa se na tri nivoa

pravnog poretka (zakonodavstvo, primena prava i interpretacija prava),
buduãi da pravo i moral imaju zajedniåko poreklo i zajedniåki ciq svaka
zakonodavna odluka predstavqa istovremeno i politiåku odluku a time i
realizaciju ciqeva društvene politike. Argumenti za donošewe zakono-
davnih odluka imaju uvek etiåki podtekst, iako se sam pojam morala vreme-
nom mewao. Etiåki argumenti mogu biti sensu stricte i etiåki relevantni,
što uoåavaju brojni teoretiåari. O tome se više godina vodi teoretski
diskurs izmeðu sociologa, filozofa morala i, pre svega, pravnih teoreti-
åara. U tom diskursu moralni argumenti nadvladavaju sve ostale razloge,
iako principi razlikovawa pravnih i moralnih normi su, mawe ili vi-
še usaglašeni. Kontroverzno je i pitawe da li, i u kom stepenu, je moguãe
i dopustivo donošewe moralnih zakona po analogiji sa klasiånim zako-
nodavstvom. Govori se o „moralnom zakonodavstvu" koje odraÿava speci-
fiånost odnosa izmeðu prava i morala u zakonodavnom procesu. Opšti je
zakquåak da se racionalni zakonodavac mora u legislacionom procesu ru-
kovoditi principima prava kao moralnog minimuma.
KQUÅNE REÅI: Pravo, moral, legislacioni proces, zakonodavne
odluke, zakonodavni argumenti, etiåki argumenti, racionalni zakonoda-
vac, moralni minimum u pravu.
Pravo i moral imaju zajedniåko poreklo i zajedniåki ciq: prois-

tekli su iz društva i wemu sluÿe uz konstantan razvitak pod uticajem
društvenih promena. Kao što je rekao F. Taranovski „… i pravo i mo-
ral teÿe jednom istom ciqu, smeraju da odrÿe egzistirawe društva i
da pomognu društvenom razvitku prema pravednim naåelima. Zbog toga,
pravo i moral imaju u izvesnoj meri zajedniåku sadrÿinu (…) naåelna
pitawa o društvu podleÿu podjednako i pravnom, i moralnom reguli-
sawu."1
Ipak, åini se, u ostvarivawu tog ciqa u zakonodavnom procesu
pravo i moral dejstvuju donekle razliåitim putevima.
1 T a r a n o v s k i, Fjodor (1923). Enciklopedija prava, Beograd, str. 117—118.

228
Uzajamna povezanost prava i morala javqa se na tri nivoa pravnog

poretka, odnosno na nivou zakonodavstva, na nivou primene prava i na
nivou interpretacije prava i pravne doktrine.2
Ova su razmatrawa posveãena pitawima povezanosti prava i mora-
la koja se javqaju u legislacionom procesu, uz opasku da su ona fokusi-
rana na problematiku zakonskog prava.
Imajuãi u vidu åiwenicu da je svaka zakonodavna odluka istovre-
meno i sui generis politiåka odluka, a zakonodavstvo predstavqa jedan
od osnovnih naåina realizacije društvene politike, tok mišqewa
svojstven društvenoj politici je istovremeno karakteristiåan za pro-
ces stvarawa prava. Racionalan zakonodavni proces pretpostavqa ra-
cionalno obrazlagawe predloga i projekata novih pravnih akata kao i
racionalno pravdawe veã donetih i obavezujuãih zakona. Stoga, razlozi
koji obrazlaÿu ili pak motivišu donošewe zakonodavne odluke pred-
stavqaju u isti mah ratio i argumente za obrazlagawe pozitivnog prava
(koje predstavqa rezultat zakonodavnih odluka).3
Argumenti korišãeni u etiåkom ili pravniåkom diskursu za prav-
dawe ili obrazlagawe zakonodavnih odluka ne mogu da budu poistoveãe-
ni sa stvarnim motivima tih odluka ili pak faktorima, koji uslovqa-
vaju zakonodavni proces i utiåu na wegov ishod na sociopolitiåkoj
ravni.4 Takva bi identifikacija sa logiåkog aspekta bila pogrešna,
pošto åinioci koji stvarno utiåu na tok i rezultat legislacionog
procesa mogu, ili tokom tog procesa, ili u pravniåkim raspravama,
biti pretvoreni u argumente za podršku ili pak osporavawe zakono-
davne odluke.
U zakonodavnom procesu moguãe je razlikovati tri vrste odluka,
naime: odluke koje iniciraju zakonodavni proces, konaånih odluka za-
konodavnog organa (koje se sastoje u donošewu novog zakona ili deroga-
ciji ranije postojeãeg), kao i konaånih negativnih odluka oliåenih u
odbacivawu, od strane zakonodavnog organa, projekata novih pravnih
regulacija. Svaka konaåna pozitivna zakonodavna odluka predstavqa
bitnu sadrÿajnu promenu u datom pravnom sistemu.5
Zbog toga, radi lakše ilustracije, moguãe je razlikovati dve vrste
argumenata (ratio) koji se javqaju u procesu donošewa zakonodavnih od-
luka, odnosno razlikovawe pozitivnih i negativnih argumenata. Pozi-
tivni jesu argumenti koji govore u prilog promena vaÿeãeg prava i do-
nošewa novih pravnih rešewa i koji, istovremeno, vrše ulogu stimu-
lativnih motiva za tok zakonodavnog procesa, kao i faktora koji preju-
diciraju rezultat tog procesa.6
Negativni pak argumenti jesu ti, koji osporavaju predloge zako-
nodavnih odluka i smeraju ka wihovom odbacivawu ili maksimalnom
2 Z i e m b i n s k i, Zygmunt (1975). Moralnosã jako czynnik ksztaltujacy stosowanie prawa,

u: Etyka, br. 5, Poznanj, str. 91.
5 Ibidem, str. 93.
4 Ibidem, str. 94—95.
5 O s s o w s k a, Maria (1986). Zarys socjologii moralnosci, Varšava, str. 35—36.
6 Ibidem, str. 111.
229
ograniåavawu promena predlaganih u vaÿeãem pravu. Pozitivni argu-

menti predstavqaju prima facie argumente, ali mogu se pretvoriti u ko-
naåne razloge i da ispune uslove neophodne za inicijaciju zakonodav-
nog procesa.
Meðu ratio zakonodavnim odlukama (kako pozitivnim, tako i nega-
tivnim) moguãe je razlikovawe triju vrsta argumenata:
1) argumenti koji nemaju etiåki karakter, etiåki neutralni argu-
menti;
2) etiåki argumenti sensu stricte (moralni principi, norme ili
ocene);
3) etiåki relevantni argumenti („potencijalno etiåki argumenti",
in spe etiåki argumenti).7
Razlikovawe argumenata etiåke prirode i argumenata koji to nisu
zavisi od koncepcije moralnosti prihvaãene u datoj etiåkoj teoriji.
Razlikovawe argumenata etiåkih sensu stricte i etiåki relevantnih
argumenata predstavqa podelu koja nalazi opravdawe samo u konsekven-
cijalistiåkim etiåkim teorijama, dok sa stanovišta deontološke eti-
ke nema gotovo nikakvog smisla. Naime, u svetlu konsekvencijalistiå-
kih etiåkih sistema svi argumenti koji govore za ili pak protivu zako-
nodavne odluke mogu da se smatraju moralno relevantnim argumentima.8
Etiåki argumenti sensu stricte mogu se javqati u procesu obrazlaga-
wa ili pravdawa zakonodavne odluke i to ili kao prosti, pojedinaåni
moralni sudovi, ili kao sastavni delovi sindroma etiåkih argumenata
sensu stricte, etiåki relevantnih argumenata kao i argumenata koji nema-
ju izraÿeno etiåko svojstvo. Moralni argumenti, razlozi u striktnom
znaåewu, kao i moralno relevantni argumenti mogu da traÿe oslonac u
etiåkoj argumentaciji kako deontološke, tako i konsekvencijalistiåke
prirode.9
Etiåki, kao i etiåki relevantni argumenti mogu predstavqati sa
pravne taåke gledišta, relevantne ili pak irelevantne argumente. U
zakonodavnom procesu pravno relevantni argumenti jesu vrednosti i
principi neraskidivo vezani za pojam prava ili oni koji jesu poveza-
ni sa datim pravnim poretkom. Pravo, kao moralni minimum, defini-
še osnovne standarde qudskih ponašawa, stoga principi i vrline ko-
je zagovara perfekcionistiåka etika u zakonodavnom procesu nemaju ka-
rakter pravno relevantnih moralnih argumenata.10
U ciqu dokazivawa heuristiåke vrednosti gore navedenih pojmov-
nih distinkcija moÿemo razmotriti nekoliko primera obrazlagawa no-
vog legislacionog akta ili pravdawa vaÿeãeg prava pomoãu etiåkih i
etiåki relevantnih argumenata (vrlo bitnih sa aspekta prava).
1) Moralni princip dobrog Samariãanina predstavqa, prima facie,
dobar razlog za eventualno donošewe zakona, koji bi predviðao pravnu
7 Z l e m b i n s k i, Zygmunt, Op. cit., str. 93—94.

8 O s s o w s k a, Maria (1966). Podstawy nauk o moralnosci, Varšava, str. 36—38.
9 Ibidem, str. 63 i sl.
10 F u l e r, L. Lon (1999). Moralnost prava, Podgorica, str. 206 i sl.
230
obavezu pruÿawa pomoãi åoveku koji se nalazi u smrtnoj opasnosti, za

svakoga ko moÿe da tu pomoã pruÿa bez izlagawa sebe (ili sebi bliskih
osoba) ÿivotnoj opasnosti ili opasnosti po zdravqe ili druga vaÿna
liåna dobra. Taj jednostavan pozitivan etiåki argument, koji obrazlaÿe
donošewe zakonodavne odluke te vrste, poåiva na deontološkim pre-
misama.
2) Retributivna teorija kaÿwavawa moÿe, takoðe, da predstavqa
jednostavan moralni argument deontološke prirode, pravdajuãi obra-
zlaÿe donošewe pozitivne legislacione odluke, koja uvodi ili jaåa
penalizaciju odreðenog ponašawa, koja se sastoji u povredi bitnih mo-
ralnih principa. Shodno retributivnoj teoriji, zloåinac mora biti
kaÿwen, i to bez obzira na posledice koje moÿe da izazove primena ka-
zne, jer je povredio moralnu zapovest.
3) U antiåkim i sredwovekovnim društvima, moralna zapovest za-
brane oduzimawa tuðeg ÿivota („ne ubijaj") bila je dovoqan razlog za
donošewe i trajawe vaÿewa tih zakona koji su predviðali surove sank-
cije zbog ubistva. Moralna zabrana ubijawa drugog åoveka nije dovoqan
argument za sliånu pravnu regulativu ili weno eventualno pravdawe.
Danas se ubistvo kaÿwava ne samo zato što predstavqa kršewe moral-
ne zapovesti i zasluÿuje adekvatan revanš, veã prevashodno zato, što
ono predstavqa društveno opasno ponašawe koje ugroÿava pojam mini-
malnog društvenog reda, neophodnog za društvenu egzistenciju. Ta bi
se opasnost mogla bliÿe odrediti i verifikovati pomoãu sledeãeg mi-
saonog eksperimenta: moÿe se pokušati da se hipotetiåki predvide po-
sledice ukidawa pravne zabrane ubistva u nekoj savremenoj drÿavi. Re-
lativno se lako moÿe pretpostaviti, na osnovu brojnih empirijskih
podataka, da u društvu, u kome bi ubijawe qudi bilo potpuno nekaÿwi-
vo (ili pak potpuno legalno), qudi bi vršili spontane akte odmazde
(po principu „oko za oko"), ili organizovali individualnu ili ko-
lektivnu samopomoã. Rastuãi talas nekontrolisanog nasiqa sigurno bi
uništio, i to za kratko vreme, osnove društvenog poretka, neophodnog
za opstanak društva. Sliåno dejstvo bi, verovatno, izazvala depenali-
zacija ili legalizacija nekih drugih ponašawa, koja savremeno kriviå-
no pravo definiše kao kriviåna dela (kraða, razbojništvo, seksualni
delikti).11
Opasnost po postojeãi pravni i politiåki poredak, kao i opsta-
nak samog društva, uvek su predstavqali osnovni stvarni faktor koji
je uticao na legislacione odluke, naroåito u oblasti kriviånog prava
kao i tog prava, koje utiåe na wegov sadrÿaj. Ali, u savremenom racio-
nalnom zakonodavstvu, taj je åinilac postao pozitivan argument i oprav-
dawe kriviånog zakonodavstva. Usled protoka vremena i izvesnih pro-
mena u moralnom kodeksu, pojam „kriviåno delo" je doÿiveo izvesnu
„demoralizaciju" jer u wegovoj biti nije kao nekada povreda moralnih
naåela, veã društvena opasnost. Stoga, osnovni ratio penalizacije ubi-
stva åoveka (ili drugih ponašawa koja se smatraju, u smislu pozitivnog
11 O s s o w s k a , Maria (1966). Podstawy nauk o moralnosci, Varšava, str. 113—119.

231
prava, kriviånim delima) predstavqa kompleksni argument, sastavqen

od etiåki relevantnog razloga (predviðawe posledica eventualne depe-
nalizacije ubistva) i sensu stricte etiåkog razloga (moralna zapovest).12
U deontološkom etiåkom diskursu moralni argumenti nadvladavaju
sve ostale razloge. U konsekvencijalistiåkom etiåkom shvatawu moral-
ni argumenti u strogom znaåewu te reåi mogu biti nadvladani od stra-
ne etiåki relevantnih argumenata. Argumentacija, koja govori protivu
donošewa prava, åiji bi projekat poåivao na striktno etiåkim razlo-
zima, oslawa se na pretpostavci nastanka negativnih nuspojava kao po-
sledica wegove primene. Ukoliko te neplanirane posledice imaju ne-
gativnu aksiološku konotaciju sa aspekta datog pravnog poretka, onda
racionalni zakonodavac mora da ih uvrsti u društvene gubitke pozi-
tivne ili negativne legislacione odluke.13
Ti se gubici bilansiraju sa oåekivanom i predviðenom dobiti ka-
kvu ãe dati zakonodavna odluka, tako da ta quasi ekonomska raåunica
(bilans gubitaka i dobiti) moÿe da naðe punu primenu prilikom dono-
šewa zakonodavnih odluka, u kojima se vrši bilans moralno relevant-
nih argumenata (pozitivni i negativni razlozi). S druge strane, eko-
nomska raåunica nije od velike koristi u procesu stvarawa prava, u
kome su angaÿovani autentiåni moralni principi, naåela i vredno-
sti. Ipak, i u takvim sluåajevima, racionalni zakonodavac mora da
uzima u obzir predvidqive sporedne (nenameravane) posledice zakono-
davne odluke i da wih povrgava konfrontaciji sa pozitivnim argumen-
tima koji obrazlaÿu projekat nove pravne regulacije.14
To je uslov sine qua non ne samo racionalnog zakonodavstva, veã i
konsekvencijalistiåke etike.
Negativni argumenti koji nadvladavaju pozitivne ratio zakonodavne
odluke, jesu proceduralni principi, svojstveni datom pravnom poret-
ku. To su, po Lonu Fuleru, moralno relevantni principi unutrašwe
moralnosti prava.15
Ti principi suÿavaju predmetni obim pravne regulative a pozi-
tivni razlozi zakonodavne odluke mogu biti dovoqni za donošewe te
odluke, ukoliko ispuwavaju zahteve unutrašwe moralnosti prava. Mo-
ralno relevantni principi svojstveni datom pravnom sistemu, mogu
takoðe da obezbeðuju obrazloÿewe (kao sui generis pozitivni argumenti)
za pozitivnu zakonodavnu odluku koja se odnosi na institucionalnu ga-
ranciju funkcionisawa pravne drÿave.16
Kontroverze, kako u filozofiji prava tako i pravnoj etici (koja,
po mnogima predstavqa wen derivat, iako su moguãe i druge interpre-
tacije), izaziva pitawe: da li, i u kom stepenu, je moguãe i dopustivo
(pravno i moralno) donošewe moralnih zakona po analogiji sa klasiå-
nim zakonodavstvom, putem zakonodavnih odluka (tzv. moralno zakono-
12 F u l e r, L. Lon, op. cit., str. 226—235.

13 O s s o w s k a, Maria, Podstawy…, str. 138—139.
14 G u r v i å, Ÿorÿ (1997). Sociologija prava, Podgorica, str. 271—273.
15 F u l e r, L. Lon, Op. cit., str. 153—158.
16 H a r t, Herbert L. A. (1994). Pojam prava, Podgorica—Cetiwe, str. 206 i sl.
232
davstvo). Predstavqena teorija moralne argumentacije legislacionih

odluka stvara metodološku osnovu za odgovor na to pitawe. Naime, jed-
no od paradigmatiåkih svojstava moralnosti sastoji se u tome da moral-
ni principi i norme nisu „oktroisani", ne mogu da budu konstituisa-
ni, mewane ili ukidane putem institucionalnih odluka.17
U tom smislu moralnost, s obzirom na wenu suštinu, nikako ne
moÿe da postane podruåje legislacionih aktivnosti. Ali, kada se go-
vori o moralnom zakonodavstvu, najåešãe se ima u vidu nešto drugo,
naime:
1) Doneti, u legislacionom procesu, pravni akti odnose se na mo-
ralno relevantnu materiju;
2) Sadrÿaj pravnih normi se podudara sa sadrÿajem moralnih prin-
cipa;
3) Ustanovqeni pravni propisi nalaze obrazloÿewe ili opravda-
we u moralnim principima (pravne norme koje su moralno ispravne).18
Zapravo, to posledwe znaåewe „moralnog zakonodavstva" ima veli-
ki znaåaj za specifiånosti odnosa do kojih dolazi izmeðu prava i mo-
rala u zakonodavnom procesu.
U mnogim oblastima zakonodavstva javnu moralnost pruÿa poli-
tiåkim organizacijama i legislacionim telima vaÿne argumente za vr-
šewe ili nevršewe izmena u postojeãem pravnom sistemu. Ali, åak i u
sluåaju kada veoma vaÿan moralni problem postaje predmet zakonodavne
regulacije, moralni razlozi nikada nisu jedini i dovoqni za donoše-
we zakonodavne odluke.
Takoðe, u procesu donošewa zakonodavne odluke koja se odnosi na
pitawa od velike moralne vaÿnosti, bitnu ulogu igraju drugi (vanmo-
ralni) argumenti (ekonomski, politiåki etc.). Kao motivi za odluåiva-
we oni vrše uticaj kako na tok, tako i na rezultat tog procesa, a u
procesu legislacionog odluåivawa moralne i vanmoralne vrednosti
predstavqaju, u veãini sluåajeva, suparniåke razloge zakonodavnih od-
luka.19
Åak i najplemenitiji i najubedqiviji (sa aspekta etike) moralni
razlozi koji bi opravdavali projekat zakonodavnog rešewa, nikada ni-
su dovoqni za konaånu legislacionu odluku jer donošewe, ukidawe ili
promena pravnog propisa koji bi bili prouzrokovani jedino moralnim
razlozima, koje se prima facie priznaju kao dovoqni za donošewe konaå-
ne zakonodavne odluke, predstavqali bi, u suštini, duboko nemoralno
zakonodavno rešewe. To bi, naime, bila povreda fulerovskog naåela
unutrašwe moralnosti prava kao i etiåki relevantnih principa raci-
onalnog zakonodavstva.20
Racionalni zakonodavac mora u svojim aktivnostima da uvaÿava
razliåitost pravnih i društvenih normi: dok pravo propisuje prava i
obaveze, moral zna samo za obaveze; stoga se u teoriji åesto govori o
17 Ibidem, str. 206—209.

18 Z i e m b i n s k i, Zygmunt, Op. cit., str. 94.
19 F u l e r, Lon L., Op. cit., str. 184—186.
20 Ibidem, str. 168—170.
233
imperativno-atributivnom svojstvu prava i imperativnom karakteru

morala. Ipak, nesumwivo je da izmeðu prava i morala u legislacionom
procesu postoji neraskidiva veza koja se ispoqava u åiwenici da pra-
vo pozajmquje od morala kriterijume za odreðivawe prava i obaveza, dok
moral, sa svoje strane, oslawajuãi se na pravo, doprinosi wihovom po-
štovawu.21
Zvaniåna, oficijelna moralnost se moÿe, mawe ili više, razli-
kovati od faktiåke moralnosti, moralnosti društva. Ali, racionalan
zakonodavac treba da teÿi ostvarewu društvene moralnosti jer se na
taj naåin pravo pribliÿava pravdi kao moralnom minimumu.22
LITERATURA
F u l e r, Lon. L. (1999). Moralnost prava, Podgorica.

G u r v i å, Ÿorÿ (1997). Sociologija prava, Podgorica.
H a r t, Herbert L. (1994). Pojam prava, Podgorica — Cetiwe.
P e t r a ÿ i c k i, Lav J. (1999). Teorija prava i morala, Podgorica.
O s s o w s k a, Maria (1986). Zarys socjologii moralnosci, Warszava.
Maria O s s o w s k a (1966). Podstawy nauk o moralnosci, Warszava.
T a r a n o v s k i, Fjodor (1923). Enciklopedija prava, Beograd, str. 117—118.
Z i e m b i n s k i, Zygmunt (1975). Moralnosã jako czynnik ksztaltujacy stosowanie pra-
wa u: Etyka, br. 5, str. 91—95.
LEGAL ETHIC IN A LEGISLATIVE PROCESS
by
Eva Maksimoviã
Summary
Mutual relatedness of law and morality appears at three levels of legal order (legi-
slature, application of law and interpretation of law); since law and morality have a
common origin and common goal, every legislative decision at the same time represents
a political decision, and thus the realization of the goals of social policy. Arguments for
making legislative decisions always have an ethical pretext, although the very notion of
morality changed in time. Ethical arguments could be sensu stricte also ethically rele-
vant, which was noticed by numerous theoreticians. For several years, there has been a
theoretical discourse about that issue among sociologists, philosophers of morality and,
above all, legal theoreticians. In that discourse, moral arguments surpass all other rea-
sons, although the principles of differentiation of legal and moral norms are more or
less agreed upon. Another controversial issue is if, and to which degree, it is possible
and permissible to pass moral laws analogically to classical legislature. People also talk
about „moral legislature" which reflects the specificity of the relation between law and
morality in the legislative process. It is a general conclusion that the rational legislator
in the legislating process has to start from the principles of law as a moral minimum.
21 P e t r a ÿ i c k i, Lav I. (1999). Teorija prava i morala, Podgorica, str. 199—200.

22 F u l e r, Lon L., Op. cit., str. 184—185.
UDC 323.1(=163.41)„18/19"
Saša Markoviã
NACIONALNI IDENTITET SRBA U 19. VEKU

I POÅETKOM 20. VEKA
SAŸETAK: Namera rada je prikaz aktuelnog odnosa prema odreðewu

nacionalnog identiteta u svetu i zemqama ålanicama Evropske unije, a
nakon toga i u skladu s afirmacijom aktuelnosti. Prikazan je odnos prema
genezi nacionalnog identiteta kod Srba od poåetka 19. veka pa do 20-ih
godina 20. veka. Koncepcijski rad se bazira na rasvetqavawu uloge obrazo-
vawa i kulture u nacionalnoj identifikaciji i na pojavi jugoslovenske
ideje i odnosu prema woj u naznaåenom periodu.
KQUÅNE REÅI: nacionalni identitet, obrazovawe, kultura.
AKTUELNOST NACIONALNE DRUŠTVENE

IDENTIFIKACIJE DANAS
Posle pada berlinskog zida i urušavawa komunistiåke ideologije

i socijalizma kao društveno-ekonomskog poretka devedesetih godina
prošlog veka, izazov nametawa unifikovanog svetskog identiteta, koji
se otvorio dominantnim drÿavama sveta bio je isuviše primamqiv da
bi se izbegao. Slast pobede umawila je samokritiånost, a viziju pret-
postavila realnosti. Istorija svedoåi da se to ne dešava prvi put —
naprotiv.
Ovakav duhovni miqe, u najmoãnijoj sili Sjediwenim Ameriåkim
Drÿavama otvorio je put neoliberalizmu odnosno uåewu Frensisa Fu-
kojame o „kraju istorije". To je zapravo bila pretenciozna ideološka
konstrukcija koja je trebalo da ovekoveåi i mundijalizuje graðansko
društvo ameriåkog tipa. Svet je jedinstven, ekonomski globalan, inte-
resi se proÿimaju, potrebe za tradicionalnim društvenim odnosima
optereãene sukobima interesa, koji su se najåešãe ratom rešavali, vi-
še ne postoje. O toj i takvoj globalizaciji pisao je i drugi veliki ide-
olog modernog neoliberalizma i rodonaåelnik ekonomike slobodnog
trÿišta Milton Fridman. „Isto onako kao što svako jutro, kada se
budim, znam da se neizbeÿno raða sunce, tako i globalizacija predsta-
vqa nuÿno dogaðawe koje nije stvar voqe, niti je stvar qudskog izbo-
236
ra". Trebalo je ovo da bude eshatološka pobeda nad „bezubim i bezna-

åajnim nacionalizmom" koji je nestajao pred trijumfalnim prodorom
demokratije. Pri svemu ovom dešavalo se to da je demokratiånost izgu-
bila svoj identitet izbora i slobodne voqe. Pretvorila se u sluškiwu
uniformnog modela sa prostora zapadne hemisfere. Iako je i kao takva
nesumwivo imala svoje suštinske vrednosti, wena prepoznatqivost i
vrednost postali su marginalni kvalitet s obzirom na to da se nameta-
la u formi „jedinog i nuÿnog dobra". Sukobi koji su potresali pro-
stor nekadašweg Sovjetskog Saveza i nekadašwe Jugoslavije uklapali
su se u ponuðenu koncepciju neoliberalnog globalizma kao „nedovoqni
stepen istorijskog razvitka naroda na tim ne mnogo sreãnim prosto-
rima".
Meðutim, teroristiåki napad 11. septembra 2001. godine bio je
otreÿwewe. Svega nešto malo više od jedne decenije trajala je iluzija
neoliberalne škole. Fukojama 2004. godine objavquje kwigu Izgradwa
drÿave — upravqawe i svetski poredak u 21. veku u kojoj vrši koperni-
kanski preokret, vraãa se tradicionalnom uåewu da je jaka drÿava sa
zdravom nacijom osnovni uslov napretka.
Pokazalo se da je nacionalno pitawe i daqe veoma aktuelno. Za-
pravo „trajnost i otvorenost nacionalnog pitawa ima dubqi kolektiv-
ni psihološki izvor i smisao. Svaki åovek jeste posebna individual-
nost, razliåita od svih drugih individualnosti, jeste svet za sebe i
svako ÿeli da saåuva bar deo te sopstvene individualnosti. Ali åovek
je istovremeno i individualnost koja se samo u grupi, u kolektivitetu,
u åvrstoj zajednici moÿe ostvariti i afirmisati."1 U isto vreme i
Fridman priznaje da nije bio u pravu kada je veliåao ekonomski model
privatizacije i savetovao bivše socijalistiåke drÿave da sve treba
privatizovati. „Pokazalo se da je vladavina zakona verovatno elemen-
tarnija od privatizacije."
Savremena istoriografija ali i ideološke koncepcije Evropske
unije nisu u potpunosti podrÿavale neoliberalne tonove koji su dopi-
rali s druge strane Atlantika. Iako je tendencija u odreðenoj meri in-
strumentalizovanog ali istovremeno i argumentovanog pristupa osnov-
nim društvenim kretawima evropske istorije prisutna, ambicije evrop-
skih istoriåara i ideologa imaju respektivno realistiåniji pristup u
odreðewu prema prouåavawu prošlosti i wenom uticaju na savremene
dogaðaje. Upeåatqiv primer ovog koncepta je voluminiozni interdi-
sciplinarni projekat „Izgradwa Evrope" pod rukovodstvom uglednog
istoriåara Ÿak le Gofa. Deo ovog projekta je i rad nemaåkog istoriåa-
ra Hagena Šulcea åije je delo Drÿava i nacija u evropskoj istoriji ob-
javqeno i kod nas.2 Šulce insistira na vremenskoj dimenziji razume-
vawa problematike kao i na komparativnom pristupu pojmovima drÿave
i nacije. Prouåavawem evropske istorije dolazi se do podataka koji go-
1 P o p o v , Å. (1997). Portret i razgovor, Nastava istorije, Åasopis Saveza isto-

riåara Jugoslavije, broj 6, godina ¡¡¡, Novi Sad, str, 75.
2 U okviru biblioteke „Evropa" pod uredništvom Slobodana Samarxiãa, u prevodu
Slobodanke Kovaåeviã, izdavaåka kuãa „Filip Višwiã".
237
vore o autohtonosti i razliåitosti razvoja drÿava i nacija. Ova razli-

åitost evidentna je u istorijskim epohama i geografskim lokalitetima,
kao i u modelima razvitka drÿave i nacije od naroda do naroda Evrope.
Kroz zanimqiv naåin predstavqawa istorije Evrope zasnovan na ana-
lizi razvoja ideje drÿave i nacije, Šulce nam govori da su nacije i
nacionalne drÿave još uvek ÿiva kulturna i duhovna biãa i „izraz one
raznovrsnosti bez koje bi Evropa izgubila svoju suštinu", odnosno da
„evropsko ureðewe moÿe biti trajno samo ako vodi raåuna o nacijama,
wihovim dugim istorijama, wihovim jezicima i wihovim drÿavama.
Pored toga tu su i regioni i pokrajine proistekli iz drugih tradicija
i koji su postali zaviåaji, posebno bliski qudskim srcima. Tu su i
opštine, u kojima se odigrava vidqivi svakodnevni ÿivot i gde se do-
nose lako shvatqive odluke. Sve ãe to biti moguãno zajedno sklopiti
ukoliko se buduãa Evropa bude ustrojila u duhu supsidijarnosti: jedna
relativno labava drÿavna tvorevina s više politiåkih etaÿa, u kojoj
bi se svakoj višoj etaÿi smelo delegirati samo ono što se nije moglo
rešiti na niÿoj".3 Ova istorija objediwuje više modela odreðewa na-
cije. Sijejesovo: „Narod åini naciju. Nacija daje drÿavni ustav. Naci-
ja je izvor suvereniteta."4 Istorijski se konkretizovalo kroz proces
formirawa nacionalnih drÿava. Razvojni put ove ideje išao je ka do-
datnom odreðewu jer je ona postala „garant za demokratiju i parlamen-
tarizam". Neke drÿave su, tokom svog nacionalnog odreðewa, prihvati-
le tzv. kulturni model nacije koji se temeqi na zajedniåkom jeziku i
svesti o zajedniåkoj pripadnosti.
Bez obzira na znaåajan politiåki, i pre svega, ekonomski uspeh
evropskih integracionih procesa nacionalna drÿava nije suvišna5
„jer weni politiåki i pravni mehanizmi poåev od ustavnopravnih or-
ganizacija do upravnih organizacija, nisu našli svoju zamenu. Zasada
je samo nacionalni drÿavni okvir u stawu da bude zaštitni omotaå de-
mokratskim i liberalnim institucijama". Iz svega ovog proizilazi da,
iako je tendencija stvarawa nadnacionalnosti bitna karakteristika
Evrope posle Drugog svetskog rata, bilo kakva apsolutizacija nadnaci-
onalnog kako na politiåko-ekonomskom tako i na kulturno-jeziåkom
planu zapravo predstavqa još jedan instrumentalizovani ideološki
pristup nedovoqno utemeqen i istorijski kontraverzan.
Ovo stanovište, ima i svoje oponente koji ne smatraju opravdanim
revitalizaciju nacije. Jirgen Habermas je jedan od vodeãih evropskih
mislilaca koji se zalaÿe za redefinisawe odnosa drÿave i pojedinca,
3 Š u l c e , H., str. 224.

4 Š u l c e , H., str. 113.
5 „Ipak, kako nam to Šulce pokazuje, ma koliko integracije bile ubrzane i inten-
zivirane, još uvek je rano govoriti o potpunom odumirawu ideje o nacionalnoj drÿavi.
Mnoge od funkcija nacionalne drÿave kao i ideja nacije još uvek ostaju trajna odredni-
ca u domenu funkcionisawa društvenog ÿivota jednako kao i u sferi oblikovawa iden-
titeta društvenih zajednica." S t a n k o v i ã, Dejan, Vuk, Š u l c e, Hagen (2004). Drÿava
i nacija u evropskoj istoriji, Nova srpska politiåka misao,
http://www.nspr.org.yu/Prikazi/sulce strana1.htm*2.
238
a multikulturalizam je podesan model za to redefinisawe. On ukazuje

da je ovo „doba dezintegracije klasiånog oblika nacije-drÿave"6 i da je
„samo u kratkom periodu demokratska nacija-drÿava iskovala tesnu vezu
izmeðu 'etnosa' i 'demosa', a da graðanstvo nikad nije bilo konceptualno
povezano s nacionalnim identitetom."7
U svakom sluåaju kompleksnost problema pravca buduãeg odreðewa
Evropske unije, pre svega, zahteva sveobuhvatni dogovor vodeãih odno-
sno motornih drÿava Evrope. Usaglašavawe wihovih stavova mogao bi
da bude predlog moguãeg modela. „Insistiraãu na åiwenici da u Pari-
zu još uvek postoji jasna tendencija sagledavawa problema nacionalno-
sti u Centralnoj i Istoånoj Evropi u terminima individualnih demo-
kratskih prava unutar jedne drÿave jakobinskog tipa koji prevazilazi
etniåke podele, dok Nemci i daqe razmišqaju u terminima kolektiv-
nih prava mawina. Od 1919. Francuska je u ime, pre svega, otpora ne-
maåkom proboju u Istoånu Evropu, zatim u ime stabilnosti, podrÿala
relativno znaåajne multietniåke drÿave (kao Åehoslovaåku i Jugoslavi-
ju), dok je Nemaåka pre podrÿala ponovno spajawe regiona na etniåkoj
osnovi. Ovo su dve razliåite koncepcije koje imaju svoje korene u 19.
veku: francuska koncepcija poåiva na graðanstvu, prema tradiciji Ÿan-
-Ÿak Rusoa i Renana, nemaåka na narodnosti, prema romantiåkoj tra-
diciji. Moramo konstatovati da je s raspadom Jugoslavije i Åehoslo-
vaåke nemaåka koncepcija izgleda trenutno prevagnula."8
Imajuãi u vidu da je pomenuti projekat Ÿaka le Gofa okupio i ne-
maåke i francuske intelektualce, sklon sam mišqewu da je dogovor
proces koji se ostvaruje s namerom da odgovori na svaki potencijalni
izazov, a da ãe naizgled nepomirqivost graðanske i etniåke koncepcije
biti prevaziðena odluånim predlogom koji je zasnovan na istraÿivaå-
kom odreðewu istorije evropskih naroda i definisan multinacional-
nim i multikulturnim pristupom u izgradwi evropskog identiteta.
6 D i v q a k , S. (2002). Nacija, kultura i graðanstvo. Beograd: Sluÿbeni list, str. 36.

7 Bliÿe o tome H a b e r m a s Jürgen: On the Relation between the Nation, the Rule of
Law, and Democracy; http://www.habermasonline.org/; H a b e r m a s Jirgen (2002). Postna-
cionalna konstelacija, Beograd: Otkrovewe.
8 S u t u, Ÿorÿ-Anri (2001). Neizvestan savez. Istorija evropske zajednice, Beograd:
Klio, str. 364—365, „U Sutuovom pristupu pisawu istorije lako je primetiti dvostruku
sklonost: najpre darovitost za minucioznu analizu — smisao za teško uoåqive, ali zna-
åajne nijanse pojedinih problema — a zatim i sposobnost uopštavawa koja je, po kartezi-
janskom obrascu jasna i zaokruÿena. Otuda, uprkos velikom broju saopštenih åiwenica i
uporednom praãewu razliåitih procesa, Sutuove analize zavreðuju dodatni napor åitao-
ca jer nude, u skoro svakom odeqku, nova tumaåewa procesa i dogaðaja koje je teško uop-
štavati na standardan naåin. Premda na prvi pogled napisana najpre za struånu publiku
i studentsku populaciju, monografija Nesiguran savez svojim utemeqenim analizama i po-
uzdanim tumaåewima nudi mnoštvo odgovora na pitawa o našoj sadašwosti, otkrivajuãi
mnoge meandre savremene istorije Evrope koji su do sada nezasluÿeno izmicali paÿwi
naše javnosti." — B a t a k o v i ã , Dušan, Sutu Ÿorÿ-Anri — pouzdani tumaå savremene
evropske istorije, Neizvestan savez, str. 390—391.
239
ISKUSTVA SRPSKOG NARODA
Upravo ovo stanovište, bez obzira na gorka iskustva iz proteklog

perioda, zahteva istraÿivawe, reaktivirawe i preispitivawe oprede-
qewa nacionalnog identiteta i postizawa širokog društvenog kon-
senzusa u vezi s wim.
Odreðewe našeg nacionalnog identiteta jeste kontinuitet ideje
koja se javila u vezi s poåetkom Prvog srpskog ustanka, odnosno krajem
18. i poåetkom 19. veka. Pokušaji da govorimo o sebi samima, nisu bi-
li åesti ne zato što nije bilo potrebe za wim veã zato što su se pod-
razumevali i bili navodno toliko oåigledni, a i kada su se pojavqiva-
li bili su vrlo åesto instrumentalizovani odreðenom interesnom po-
litikom.
U vezi s pravilnim odnosom prema nacionalnom identitetu, od
wegove geneze pa do sredine 20. veka, treba se odrediti u odnosu na dva
bitna åinioca; to su:
1. uloga kulture i obrazovawa u nacionalnoj identifikaciji i
2. jugoslovenska ideja i odnos prema woj.
ULOGA KULTURE I OBRAZOVAWA U NACIONALNOJ

IDENTIFIKACIJI
Obrazovawe pojedinca odnosno nacije u vreme tzv. nacionalnog

romantizma, tokom 19. i s poåetka 20. veka bilo je podreðeno oslobodi-
laåkim pregnuãima. Bili su vrlo retki glasovi o potrebi uporednog
rada i na osloboðewu teritorija i na prosveãewu stanovništva, odno-
sno na formirawu nacionalnog identiteta snagom racionalnog, a ne
emotivnog.
Nacionalna ideja kod Srba formira se kao tzv. lingvistiåki tip
nacije, odnosno kao ideja da je nacija zajednica jezika pri åemu je jezik
„najuniverzalnije društveno oruðe åinilac objediwavawa i poveziva-
wa pripadnika nekog društva".10 Na taj naåin odreðena i omeðena srp-
ska nacija u nameri da se otrgne od turske vladavine vapila je za pro-
svetiteqskom delatnošãu. Prva konstatacija duhovne zaostalosti na-
šeg naroda i wenog prevazilaÿewa putem prosveãewa potiåe od Jovana
Rajiãa,11 a potom i Dositeja Obradoviãa, odnosno od Srba koji su ÿive-
9 „S druge strane, na Balkanu ne postoji isti motiv nacionalnog preporoda. On je

u srpskom sluåaju poåeo s istom idejom, kao u Francuskoj i sredwoj Evropi, da je nacija
zajednica jezika. Taj lingvistiåki tip nacije je prisutan u filozofiji Dositeja Obrado-
viãa, Johana Kristofa Bartenštajna (1761) i svih srpskih racionalistiåkih pisaca iz
vremena prvog srpskog nacionalnog programa Gravamina et postulata na Temišvarskom sa-
boru 1790. godine. Najdoslednije je obrazloÿena u kwizi Stefana Novakoviãa o 'srpskoj
ili rascijanskoj naciji" iz 1791. On je pored toga isti tekst štampao i na latinskom je-
ziku", E k m e å i ã, Milorad, Evropski okviri i karakter Srpske revolucije 1804—1815,
u: Evropa i Srpska revolucija 1804—1815, Novi Sad: Platoneum, str. 59.
10 I v i ã, P. (1971). Srpski narod i wegov jezik, Beograd, str. 90.
11 „Rajiãeva teorijska paradigma bi se mogla definisati kao istoåna varijanta
prosvetiteqstva ukrštena sa zapadnim racionalizmom, što se da razumeti ako se zna da
240
li u Habzburškoj monarhiji.12 Na prostoru monarhije, meðu Srbima je

poåeo da se stvara graðanski sloj koji je svoj identitet profilisao in-
tenzivirawem obrazovawa.13 Ovo je bio znaåajan istorijski trenutak jer
se pojavio odreðen sloj u srpskom narodu koji je svoj uticaj zasnivao na
kulturnom i obrazovnom radu i koji je iskustveno, iako malobrojan, po-
svedoåio u kom pravcu treba nacionalni rad da se kreãe.
Po Dositeju, naš narod bio je duhovno zaostao. Toj zaostalosti mo-
gao se uåiniti kraj samo putem prosvete, što ãe reãi putem škole koja
bi širila znawa steåena razumom.14 On je nacionalni problem posta-
vio kao kulturni problem istiåuãi prosveãivawe kao preduslov narod-
nog preporoda. „Prosveãewe kod Srba se razvijalo u širokom zapadno-
evropskom i ruskom duhovnom kontekstu. Ono je predstavqalo sloÿeni
kulturni sistem zasnovan na dostignuãu srpskog duhovnog razvitka i
ukquåivalo je temeqne principe prosveãenosti zapadnih mislilaca i
ideje ruske racionalistiåke literature."15 Protivnik wegovog laici-
je Rajiã glavno obrazovawe stekao u Kijevu gde je tada preovladavao duh zapadne sholasti-
ke… Od nemerqive je ne samo nauåne, nego i politiåke vrednosti po odrÿawe nacional-
ne svesti i vere u tom vremenu pritisaka Beåa, to što je Rajiã istoriju svog i, ne samo
po tadašwem potåiwenom poloÿaju, wemu srodnih naroda 'iz tmi zabvenija izjataja' i ve-
lika je šteta što delo nije bilo štampano veã tada kada je završeno (1768. godine). Ne-
ma sumwe da bi ono, takvo kakvo je nedovršeno i nesavršeno bilo, ipak izazvalo u
60-tim i narednim godinama 18. veka nacionalni politiåki polet kod Srba u Ugarskoj,
koji bi, bez obzira na razmere, izvesno dao wihovoj istoriji nešto drugaåiji smer. Na-
rod koji nema, taånije koji ne zna svoju istoriju, od drugih se ne smatra politiåkim na-
rodom… Onako uåen, Rajiã je naprosto morao biti veliki poklonik nauke. Nijedan pa ni
politiåki progres u društvu nije, po wemu, moguã bez nauke… On je u svoju tezu åvrsto
uzidao elemente kulta nauke i obrazovawa", S i m e u n o v i ã, Dragan (2002), Politiåka
misao Jovana Rajiãa, Zbornik radova sa nauånog skupa Jovan Rajiã, istoriåar, pesnik i cr-
kveni velikodostojnik, SANU, Ogranak u Novom Sadu, Novi Sad, str. 149—154.
12 „Svoju individualnost i posebnost u Habzburškoj monarhiji Srbi su istakli i
u kulturi, umetnosti i kwiÿevnosti. Oni su još u drugoj polovini 18. veka, pre Maðara
i drugih naroda u Austriji, zapoåeli s pokretom za uvoðewe narodnog jezika u javnim i
sluÿbenim komunikacijama (u 'svojim' magistratima, opštinskim veãima, na Narod-
no-crkvenim saborima). Iako je crkvenoslovenski jezik ostao sluÿbeni u crkvenoj upo-
trebi i bogoslovskoj kwiÿevnosti, narodni jezik je, postupno, prevladavao u javnim ma-
nifestacijama pošto je tzv. slavenoserpski jezik — jezik intelektualaca i pisaca — u
odnosu na crkvenoslovenski, sadrÿao sve bitne odlike narodnog govora. Dositej Obrado-
viã i wegovi sledbenici uåinili su u tom pogledu presudan prelom. Terezijanske i joze-
finistiåke reforme — nameravane ka unifikaciji, posredno i germanizaciji društve-
nog i kulturnog ÿivota brojnih i meðusobno razliåitih narodnosti u Monarhiji — u
stvari su doprinele jaåoj individualizaciji Srba i u crkveno-verskom, i u nacional-
no-politiåkom i u kulturno-prosvetnom pogledu", S t o j a n å e v i ã, Vladimir (1998),
Srpski narod u svojoj novijoj istoriji, kraj 18. i poåetak 20. veka, Novi Sad: Prometej,
Pravoslavna reå, str. 56—57.
13 „Iz poznate Bibliografije srpske kwige 18. veka dr Georgija Mihailoviãa moÿe
se, osim izdavaåko-bibliografskog sadrÿaja kwige videti i kakva je bila duhovna orijen-
tacija åitalaåke publike u ÿeqi za obrazovawem i intelektualnim potrebama našeg gra-
ðanstva, ali i širih kulturnih slojeva srpskog društva koje je, posle punog jednog veka
od Velike seobe pod patrijarhom Åarnojeviãem, prešlo dugi put svoje evolucije u debal-
kanizaciji srpske kulture ka prihvatawu obrazaca i primera savremene evropske kulture
(sa puno obzira za pozitivne tekovine nacionalne kulture iz prošlosti i istorijsku
tradiciju)", S t o j a n å e v i ã, Vladimir, Srpski…, str. 59.
14 J o v a n o v i ã, S. (2005). Kulturni obrazac, Beograd: Stubovi kulture, str. 7.
15 Slavänskie narodœ Ygo-Vostoånoö Evropœ i Rossiä v H¢¡¡¡ v. (2003). Moskva: Ros-
siöskaä Akademiä Nauk, Institut slavänovedeniä, Nauka, str. 146.
241
ziranog moralizma koji je nudio trezvenost i racionalnost bila je cr-

kva.16
Uloga Srpske pravoslavne crkve kao konzervatora tradicionalnih
vrednosti i åuvara ishodišta i za zdravi patriotski oseãaj i za potre-
bu duhovnog uzdizawa nacije nije trebalo da bude, a åini se nije bila
ni predmet kritike. „Pravoslavni su dakle u celini uporni, nepomir-
qivi predstavnici teÿwe za samostalnim nacionalnim i kulturnim
ÿivotom i pravoslavna vera je etiketa, koja te teÿwe najboqe obele-
ÿava."17
Dogodilo se to da je u vreme poåetka nacionalne revolucije, ume-
sto odmerenog odnosa racionalnog i romantiåarskog zanosa dominirao
ovaj drugi proÿet religioznim iracionalizmom i punoãom oduševqe-
wa.18 Za oba pristupa duhovni i slobodarski svetionik prošlosti bila
je sredwevekovna srpska drÿava loze Nemawiãa. Meðutim, ona nije sa-
gledana u realnom kontekstu postojawa i kritiåkom promišqawu veã
kao istoånik slobodarske tradicije i pravedne ÿrtve ali i grešnosti.
Mit koji se raðao na ovaj naåin, a koji je prenebegavao åiwenice iz
prošlosti i åesto gubio dodir sa stvarnošãu imao je mnogo veãu pre-
tenziju od tek podsticajne energije u borbi za osloboðewe.19 Nepismeno
i neobrazovano stanovništvo Srbije trebalo je opismewavati i obra-
zovati; u protivnom ono je nekritiånoj virtualnoj stvarnosti, uquqka-
noj samodovoqnošãu nudilo izobiqe plodnog tla.20
Na putu odreðewa nacionalnog identiteta, u narednim vremenima,
nezaobilazno je ime Vuka Karaxiãa. Wegova višeslojna istraÿivawa
16 „Srpski prosvetiteqi, kao temeqne vrednosti proširivawa prosvetiteqstva

izrazili su, pre svega, kritiåki odnos prema postojeãoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Oni
su zahtevali ograniåewe wene uloge u religioznoj sferi, razvitak svetovnog obrazovawa,
prelazak literature na narodni jezik i opštu demokratizaciju i humanizaciju kulture",
Slavänskie narodœ…, str. 148
17 C v i j i ã, J. (1908). Aneksija Bosne i Hercegovine i srpsko pitawe,
http://www.rastko.org.yu/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija.html* Toc536118996.
18 Ideja da se „nacionalna stremqewa srpskog naroda izvedu iz uåewa pravoslavne
crkve" postojala je i u periodu od 1860. godine do 1878. godine, a wen poåetak vezuje se za
„Srbima poslanie iz Moskve" koje je 1860. godine napisao Aleksej S. Homjakov istaknuti
slovenofil. „Prvi i osnovni slovenofilski savet Srbima tiåe se oåuvawa wihovog 'je-
dinstva u veri' ", tj. jedinstva u pravoslavqu koje je „istinito poznavawe Boga i Spasi-
teqa našeg, åisto od svake jeresi i laÿi, kojima su pomraåeni zapadni narodi".
19 „Samosvojno obiåajno pravo Srba, kao dubokoj istorijskoj i kulturnoj baštini
sredwevekovne srpske drÿave i drÿavnosti, ÿiva narodna svest iako snaÿno pritisnuta
tuðinskom turskom upravom i tuðinskim uplivima, postojawe društveno-ekonomskih ob-
lika samouprave koju je mawe ili više tolerisala turska uprava, kao i ukupna filozofi-
ja ÿivota Srba imali su, u idejnoj sferi društvenog ÿivota srpskog naroda, åvrstvo ute-
meqena osnovna naåela i ÿivotnu praksu koje je, sa svoje strane, Francuska revolucija
izbacila kao svoja univerzalna i revolucionarna naåela 1789. godine i prvih godina
uåvršãewa i izgradwe novog reÿima. Sa mnogo sliånosti ali i sa izvesnim razlikama,
i Francuska 1789. i Srpska 1804. imale su dodirnih taåaka, i — generalno — teÿile su
istim istorijskim i humanitarnim ciqevima progresa i nove demokratske, graðanske ci-
vilizacije", S t o j a n å e v i ã, Vladimir, Srpski…, str. 135.
20 „Specifiånost Srbije je što je ona na prelazu iz 19. veka u 20. vek imala naj-
mlaðe stanovništvo u Evropi; åak 53,75% graðana imalo je mawe od 19 godina, a broj ne-
pismenih je iznosio 79,7%", T r g o v å e v i ã, Q. (2003). Planirana elita. Beograd: Isto-
rijski institut, str. 229.
242
daqe su razvijala potrebu za kritiåkim i racionalnim sagledavawem

stvarnosti.21 U svojim istraÿivawima prošlosti bio je dosledan rea-
listiåkom pristupu i bio pod uticajem nemaåkog romantizma.22 To je
uslovilo da je Vuk prihvatio shatawe nacije kao duhovne porodice. Po
wemu su Srbi imali nacionalni karakter zasnovan na narodnim umo-
tvorinama, obiåajima i verovawima. To je vodilo ka ideji o Srbima
kao jednom herojskom narodu åije je junaštvo oplemeweno pravdoqubi-
vošãu.
Vukove narodne pesme, kosovski mit i Wegoševa religiozna filo-
sofija o vaseqenskoj borbi izmeðu Dobra i Zla dali su poåetni pod-
strek razmišqawu o našem nacionalnom karakteru. Problematiåna
konstatacija je bila što je ovaj tzv. kwiÿevni nacionalizam bio i
ostao najtrajniji podstrek razmišqawima o nacionalnom karakteru. „S
kultom kwiÿevnog nacionalizma išao je i politiåki. Omladina tih
vremena, imajuãi pred oåima poqsku borbu za osloboðewe i talijansku
i nemaåku borbu za narodno ujediwewe, ÿelela je i traÿila da se sve
narodne snage usredsrede i kod nas samo u tom pravcu… Samo, kod tih
mladih qudi, kao kod svake omladine uopšte, nije bilo uvek dovoqno
strpqewa i razumevawa za relativnosti. Naši su qudi, poneseni odu-
ševqewem, tvrdo verovali da je naš protivnik, tada kao takav smatran
skoro preteÿno Turåin, teÿak bolesnik i da borba s wim neãe imati
izuzetnih napora. Naša se snaga precewivala. Glavni pesnici tog bor-
benog naraštaja palili su svet. Ðura Jakšiã kliktaãe još sedamdesetih
godina:
Šta ãe nam ovaj mir
Ovaj blatomir?
Zar nije boqe borba, i krv, i noÿ,
I krvav onaj pir?
Na oruÿje!
Srbin je junak, junak je grom,
Smrskaãe teme dušmaninu svom."23
21 U ovom smislu karakteristiåno je Vukovo delo Kovåeÿiã (1834). „Delo je više-

znaåno, dokumentovano i sadrÿajno i što je posebno vaÿno — iznosi poglede i shvatawa
(a kritiåki je dobro podrÿano) o suštini srpske narodne stvarnosti, sagledano kako iz
etnografsko-etnološkog, društveno-istorijskog tako i kulturološkog ugla. U ovom delu
Vuk je poloÿio osnov za nauåno razaznavawe kompleksa srpske stvarnosti i srpskog na-
cionalnog pitawa u kontekstu savremenih istorijskih okolnosti." S t o j a n å e v i ã, V.,
Srpski narod…, str. 166.
22 „Daniåiãev uåiteq Vuk Karaxiã prihvatio je socijalne i politiåke ideje Avgu-
sta Ludviga Šlecera, profesora protestantskog Univerziteta u Getingenu, åiju je popu-
larnu istoriju sveta Daniåiã pripremio za štampu i izdao na srpskom u vreme kojim se
bavio"; Ð o r ð e v i ã, Ÿivota (1990). Vuk o vlasti, Glas SSS£H Srpske Akademije nauka
i umetnosti, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 7, Beograd, 125—150.
23 „To uzbuðeno doba puno krvi i usplahirenosti, sa napetim oåekivawem novih
vaÿnih dogaðaja u Evropi i na Balkanu, ÿivo je uticalo na uzbudqive duhove naše omla-
dine. Tad se u woj stvorio kao ideal tip 'pravog Srbina' ili Srbende, kako se onda govo-
rilo, åoveka koji bi bio sav 'napojen nacionalnim duhom'. Wegov ciq imalo je biti uje-
diwewe Srpstva i obnova velikog Dušanovog carstva. Tad se kod nas o Dušanu najviše
pevalo i govorilo i knezu Mihailu najviše što se moglo poÿeleti bilo je to, da posta-
243
Iako su obrazovawe podsticali kao najbitniju delatnost koja treba

narod da izvede iz zaostalosti, åini se da su reåi i Vuka i Wegoša
ostajale u datom trenutku moguãnosti privilegija malobrojnijih.24 Ša-
quãi, 1845. godine, crnogorske mladiãe u sredwe škole u Srbiji, We-
goš je pisao Garašaninu: „Koliko mi je god moguãe bilo, toliko sam se
trudio, pa i sad neprestano trudim se kako bih malo po malo raspro-
stranio meðu ovim narodom obrazovanije i na taj konac zaveo sam zasad
male, a po vremenu nastojaãu osnovati i više škole, jer sam uvjeren da
su one najpouzdanije sredstvo kojim jedan narod do obrazovanija i pro-
sveštenija sqedovateqno do prave sreãe doãi moÿe…"25 U nameri da
bude „åesni i blagorodni Jevropejac" Wegoš je, u samoj suštini svog
dela, nameravao da narod izvede iz zaostalosti putem obrazovawa ali i
da oslobodi svoj narod viševekovnog ropstva. „To je ono što su Wego-
šu priznavali i wegovi protivnici. I tako se kroz sve wegove govore
i postupke provlaåi uvek ista nit, uvek ÿeqa za 'prosvjeãenim svije-
tom', za prosvetom, ma i u najmawoj Crnoj Gori, a pored toga, kao senka
koje ne moÿe da se oslobodi, ide uporedo potreba za barutom i topo-
vima."26
Nacionalna emancipacija bila i jedna od najbitnijih vrednosti
za koje su se zalagali i liberali u Srbiji. Liberalizam kao uåewe po
prvi put je zahvatio i Srbe u Kneÿevini Srbiji i Srbe u Habzburškoj
monarhiji. Ovo uåewe imalo je znaåajnog uticaja na formulisawe spe-
cifiånog nacionalnog identiteta i izuzetno vaÿno je bilo to što se
ono pojavilo u vreme nacionalne borbe za osloboðewe. „Liberali su
smatrali da je bez graðanskih sloboda nemoguãa nacionalna emancipa-
cija, odnosno da su borba za nacionalno i politiåko osloboðewe meðu-
sobno uslovqene."27 Ova konstatacija svedoåi o neposrednom uticaju
ne ravan Dušanu. Pravi Srbin imao je da nosi, bar u paradama, narodno odelo; da neguje
kult narodne pesme i narodnih obiåaja; da voli sve što je srpsko. Trebalo je odbacivati
ono što je tuðinsko; naroåito je bilo dosta povike na 'truli zapad'. U tom oduševqavawu
za sve što je srpsko otišlo se u preterivawe. Srbi su oglašavani za prvi narod; åak su
neke zanesene budale pevale i o srpskom nebu i o Srbinu bogu na wemu. Jedan je pesnik
åak imao ovakve stihove:
Kad me vidi nek uzdane
ãerka tuðina:
„Boÿe, Boÿe, što ja nisam
Diåna Srpkiwa!"
Taj romantiåarski zanos unosili su u narod preteÿno Srbi iz Vojvodine. Glavni i naj-
boqi pesnici našeg romantizma, qudi od velikog talenta, Jovan Jovanoviã Zmaj, Ðura
Jakšiã, Laza Kostiã, bili su Vojvoðani"; Ã o r o v i ã, V., http: //www.rastko.org.yu/rast-
kobl/istorija/corovic/istorija/7 -13.html.
24 „U odnosu na broj stanovnika, Srbija je tridesetih godina 19. veka imala 0,37%
uåenika na sto stanovnika, da bi poåetkom veka wihov udeo u ukupnom stanovništvu bio
4,55%. T r g o v å e v i ã , Q., Planirana elita… str. 22.
25 A n d r i ã, Ivo (1996). Wegoš kao tragiåni junak kosovske misli, Podgorica: Ok-
toih, str. 51—52.
26 A n d r i ã, Ivo, str. 63.
27 B e š l i n, Branko (2005). Evropski uticaji na srpski liberalizam u H¡H veku, No-
vi Sad: Izdavaåka kwiÿarnica Zorana Stojanoviãa, Sremski Karlovci, str. 892.
244
tadašweg savremenog nemaåkog i italijanskog nacional-liberalizma

åija je suština idealizam u doslednosti ideji o emancipaciji naroda
putem parlamentarizma i graðanskih sloboda.28 Parlamentarizam i slo-
bode oliåene u demokratskom društvu nisu mogle da budu nakalemqene
na narodno iskustvo i arhaiånu vlast koja je imala obrasce vrednosti u
istoånim despotijama, upravo suprotno, zahtevale su odgovornost spro-
voðewa i zrelu i obrazovanu liånost.29 U tom kontekstu srpski narod je
gubio dodir sa svojim elitnim intelektualnim predstavnicima, stva-
rao se procep koji je pretio da ugrozi ideju prosveãewa i osvedoåi
ideju voðewa populacije od strane odabranih koji imaju pretenziju da
odrede opšte dobro. Idealizam, neozbiqnost i neodgovornost30 ali i
prisutni karijerizam31 kod inteligencije marginalizovao je i pasivi-
zovao uåešãe naroda. Doslednost ovom stavu predstavqa i doktrina na-
predwaka koji, nadovezujuãi se na klasiåni liberalizam i zahtevajuãi
odanost slobodarskim principima, stvara odnos podozrivosti i nepo-
verewa u narod. Wim se manipuliše a, kako je pisao Milan Piroãa-
nac istaknuti prvak Napredwaåke stranke „glavno je obezbediti preva-
gu uma nad sirovim brojem."32
Politiåko odreðewe nacionalnog pitawa, u tadašwoj Srbiji, eg-
zistiralo je kako kroz umereno-demokratsku opciju napredwaka-libera-
la tako i kroz konkretno nacionalno oslobodilaåku opciju koja je bila
bliÿa širem sloju stanovništva. S obzirom na to da je posle revolu-
cija 1848. godine u Evropi jaåala ideja za najširim demokratskim pre-
obraÿajem društva i da se proširilo biraåko pravo, politiåki ÿivot
28 „Srpski liberali su, naravno, verovali, da wihov narod poseduje velike stvara-
laåke moãi ali da su dugo bile sputane. Zato su previše oåekivali od uvoðewa parlamen-
tarizma i graðanskih ustanova. Mislili su da ãe to dati podstreka ubrzanom razvoju srp-
skog naroda i omoguãiti mu da, preko noãi, prevaziðe privrednu i kulturnu zaostalost i
prikquåi se porodici razvijenih evropskih nacija", B e š l i n, Branko, Evropski uti-
caji…
29 „I najnovija teorijska razmatrawa, i qudsko iskustvo, dokazuju da predstavniåki
sistem unapreðuje qudsko društvo, dok apsolutizam koåi wegov razvoj. Time su osporene
teorije da svaki narod treba da ima društvene ustanove koje najviše odgovaraju wegovim
osobinama i tradiciji. „Razum je razlog nad razlozima; argument nad argumentima; on je
stariji i od obiåaja i od osobina narodnih… Istina u astronomiji istina je u svim ze-
mqama. Istina u matematici i u mehanici istina je i za Francuze i za Srbe… pa kako
ovde, tako je ista istina i za politiåke i društvene odnose", J o v a n o v i ã S., P i -
r o ã a n a c M. (1990). Politiåke i pravne rasprave, Sabrana dela, 2, Beograd, str. 311.
30 „Ti naši intelektualci bili su inaåe, kao vaspitanici više nemaåkih nego
francuskih škola, nosioci ideje narodnog ujediwewa. Oni su izraðivali tip Srbina,
upravo Srbende, kao slobodara, koji ima da se sav ÿrtvuje za veliåinu i pobedu srpske
stvari. Wihov patriotizam bio je iskren, ali više verbalan. Trošio se na besedama i u
zdravicama. Naš romantizam patio je vidno od toga, što je negovao kult reåi nego kult
dela i što je, kao u poeziji, zalivao rodoqubqe alkoholom." Ã o r o v i ã, V.,
http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7-13.html.
31 „Vaš åovek iz naroda, seqak, neiskvaren uticajem profesionalnih politiåara,
nije podmitqiv. 'Inteligencija' vam to jeste, i to od najsitnijeg åinovnika sa ili bez
diplome, do ministra. 'Intiligencija' Srbije skoro ništa nije uåinila za svoju zemqu
i jedina joj je briga bila da svoje dragocene ålanove skloni na sigurno", R a j s Aråibald
(1928). Srbi u svom ogledalu, http://www.rastko.org.yu/istorija/I/arajs-pocujte.html.
32 B e š l i n, B., Evropski…, str. 857.
245
stranaka nije više opstajao u krugu najuticajnijih slojeva, veã se ši-

rio. Nametnula se potreba prilagoðavawa programa stranaka najširim
slojevima stanovništva. Populizam je postao imperativ dolaska na
vlast. Najuspešniji u tome bili su radikali. „Nepismeno i zaostalo
stanovništvo moÿe da vodi samo stranka koja je åvrsto organizovana i
åiji su ålanovi do kraja posveãeni politiåkom radu i spremni na sva-
ku ÿrtvu… I programom i razgranatom mreÿom odbora radikali su
uspeli da pridobiju seqaštvo… Seqaåki tribuni umeli su da opšte s
narodom, a s druge strane svaka odluka glavnog odbora je mreÿom mesnih
odbora brzo prosleðivana do ålanova. Tako je seqaštvo u Srbiji konaå-
no stranaåki mobilisano."33 Prilagoðavawe stranaåke retorike komu-
nikaciji s najširim slojevima stanovništva uslovilo je pojavu nekri-
tiåke i neargumentovane priåe kombinovane s pitkom i laganom reto-
rikom pri åemu je jednostavnost rešavala i najsloÿenije drÿavniåke
probleme. Demagogija je postala svrsishodna potreba borbe za vlast.34
Politiåka scena je bila svedena na dva pristupa odnosa prema dr-
ÿavnim potrebama zemqe. Na jedan koji je odgovornost predvoðewa ze-
mqe prepustio uskom krugu obrazovanih qudi i na drugi demagoško-po-
pulistiåki pristup koji je relativizirao stvarnost. I za jedan i drugi
pristup, Evropa je bila rasadnik ideja i uticaja, i za jedan i drugi
pristup najšire biraåko telo, odnosno seqaštvo u Srbiji je bilo ma-
nipulativno sredstvo vladavine. „Iste krajnosti predstavqali su, s
jedne strane, 'realni politiåari', koji radi vlasti ÿrtvuju sva naåela,
a, s druge strane, politiåki idealisti, koji kritikuju sve da ne bi mo-
rali primiti odgovornost ni za šta, i koji se o svom åistunstvu, od-
nosno o svojoj popularnosti staraju više nego o drÿavnim interesi-
ma."35 Javno mwewe oliåeno u postojawu kritiåkog stava i nastalog od
velikog broja formiranih, zrelih i obrazovanih liånosti, nije posto-
jalo, šta više bilo je izlišno.36 Mentalitet udvorištva, navika pot-
åiwavawa i sluÿewa kao i sponatana gotovost pokoravawu sili bili
su prisutni svedoci koliko su dubok trag moralnog klonuãa ostavili
vekovi despotovske vlasti kojoj je bio podloÿan srpski narod.
Stojan Novakoviã, naš istaknuti javni radnik, uvidevši „pro-
blem zanemarivawa i zaostajawa kulturnog i prosvetnog rada u odreðe-
33 P e r o v i ã L., Srpski socijalisti 19. veka, Beograd: Rad, V u l e t i ã, Vitomir,

Pera Todoroviã i Rusija, Zbornik Matice srpske za slavistiku, 1997, B e š l i n, B.,
Evropski…, str. 865.
34 „Pojava radikalizma izbacila je napredwake iz koloseka. Despotizam gomile iz-
gledao im je sada mnogo opasniji nego despotizam vladaoca, oni su se stavili u sluÿbu
kraqa koji je, po wihovom mišqewu, ostao jedini branilac drÿavne ideje nasuprot se-
qaåkoj demagogiji Radikalne stranke. U kraqevoj sluÿbi Napredna stranka, koja nikada
nije ispovedala demokratska naåela, ali je imala vrlo mnogo doktrinarskog liberalizma,
izgubila je postepeno sav svoj liberalizam, i postala je najzad dvorsko-konzervativna
stranka"; J o v a n o v i ã, S., Vlada Milana Obrenoviãa, str. 314.
35 J o v a n o v i ã, S., Kulturni obrazac…, str. 68.
36 „Odsustvo nezavisnog javnog mišqewa i politiåke kulture åinilo je da se stra-
naåko nadmetawe izmetnulo u divqe partizanstvo…"; S t e f a n o v s k i, Mirjana (1995).
Nacrt ustava Stojana Novakoviãa iz 1896, u: Stojan Novakoviã, liånost i delo, povodom
150-godišwice roðewa (1842—1992), Beograd: SANU, Odeqewe istorijskih nauka, str. 93.
246
wu nacionalnog,37 u svom ålanku-zabeleški Nepoznata niška kwiga iz

1890. je pisao: „Obnova nacionalnog ÿivota u našem narodu je poåela
sa srpskom kwigom prošlog veka i osloboðewem Srbije ovog veka. Po-
red sve snage koju je narod u oba ova posla pokazao, prosvetna i kwi-
ÿevna snaga nije bila na visini zadatka. Osloboðewe Srbije trebalo je
da bude znamewe za prosvetno i kwiÿevno kristalisawe plemena srp-
skih. A srpska kwiga i prosveta muåile su se i ÿrtvovale oåevidno bez
snage da potrebnu svetlost prospu po puti kojim je vaqalo da se kreãe
nacionalna misao srpska."38
Kao ministar prosvete, a u nameri da „prosveta i kwiÿevna sna-
ga" budu na visini zadatka, Novakoviã je bio najzasluÿniji za pokreta-
we talasa reformi u prosveti 80-ih godina devetnaestog veka. Kao naj-
znaåajnije delo ovog reformskog delovawa bio je Zakon o obaveznom po-
haðawu osnovne škole u trajawu od åetiri, odnosno šest godina za one
koji s wom završavaju školovawe.39 Namera je zakonodavca bila da se
iskoreni još uvek rasprostrawena nepismenost. Novakoviã je smatarao
da je ovo adekvatan naåin da se srpski narod izbori i s mitologizaci-
jom svoje prošlosti tako što ãe negovati kritiåki stav i racionalnu
odmerenost. Ovakav pristup je obezbedio da narodna istorijska tradi-
cija ne predstavqa breme objektivnog pristupa savremenosti veã åuvara
„najdragocenije graðe, graðe za upoznavawe duhovne fizionomije narod-
nog javnog mišqewa, graðe za izuåavawe psiholoških osobina, i inte-
lektualne visine javnog mišqewa, kojom se dubina ili plitkoãa na-
rodnog suda objašwava."40
„Novakoviãeva politiåka filozofija razvila se pod uticajem dvoj-
stva evropskog modernizma i domaãeg tradicionalizma kome su bili
izloÿeni intelektualci wegove generacije. Prodor Evrope i modernih
uticaja izazavao je otpor starih društvenih shvatawa, sliåno fiziå-
kom odbacivawu presaðenog stranog tela. Sukob je izazvao strah od no-
37 O obrazovawu su u Srbiji toga vremena, mladi školovani qudi, najåešãe oku-

pqeni oko Ujediwene omladine srpske, pisali veoma mnogo. Pisali su, izmeðu ostalih i
Alimpije Vasiqeviã, Vladimir Jovanoviã, Svetozar Markoviã i dr. Meðutim, iako su
omladinski åasopisi bili puni ålanaka u kojima se govori o bednim školama, neured-
nim i siromašnim uåiteqima oni su reflektovali stav pun goråine i idealizovanu moã
obrazovawa bez snage da se pragmatiåno operacionalizuje svrsishodniji sistem obrazova-
wa u Srbiji.
38 N o v a k o v i ã, Stojan (1890). Nepoznata niška kwiga, Kolo — list za zabavu i
kwiÿevnost, br. 39, Beograd, 1. maj 1890,
http://www.rastko.org.yu/istorija/sterzic-regionalizam-c.html.
39 „Od vaÿnosti je i odnos elita, najpre onih vladajuãih, prema obrazovawu i pita-
we wihove zainteresovanosti da se wihovi sunarodnici školuju… Pri posmatrawu od-
nosa drÿave prema obrazovawu vaÿna je i zakonska regulativa opšteg prava na obrazova-
we, što je jedan od pokazateqa modernosti date sredine. Ovaj pokazateq neke od zemaqa
jugoistoåne Evrope stavqa skoro u istu ravan s razvijenim drÿavama, jer je, na primer, u
isto vreme kada je u Francuskoj donet Zakon o opštem osnovnom obrazovawu (1879—1881)
takav zakon donet i u Velikoj Britaniji (1880), a skoro istovremeno i u Srbiji", T r -
g o v å e v i ã Qubinka (2003). Planirana elita, Beograd: Istorijski institut, str. 227.
40 Ã i r k o v i ã, Sima (1995). S. Novakoviã u razvoju srpske kritiåke istoriogra-
fije, u: Stojan Novakoviã, liånost i delo, povodom 150-godišwice roðewa (1842—1992),
Beograd: SANU, Odeqewe istorijskih nauka, str. 170.
247
vine i oklevawe u wenom prihvatawu. Novakoviã je verovao u prednost

ustavnosti, zakonitosti i demokratije, ali se bojao niskog stepena ob-
razovawa i politiåkog neiskustva wegovih sunarodnika kao preduslova
za wihovu primenu. Demokratija podrazumeva vladavinu veãine. U we-
govoj zemqi veãinu je åinio siromaštvom radikalizovan, istorijom
izmuåen, nepismeni seqak koji je u politiku uneo strast probuðene na-
rodne mase. Novakoviã je naåelno zastupao reforme u zapadwaåkom du-
hu, ali je u wihovoj nameri odbijao da se povinuje radikalskoj seqaåkoj
veãini. … Novakoviã je bio duboko odan svojoj zemqi. Glavnim ciqem
svoga ÿivota smatrao je zadatak da zbliÿi i sloÿi razdvojene delove
srpskog naroda. To je mislio postiãi ako ne drukåije onda stvarawem
jedinstvene nacionalne kulture… Wegov nacionalizam bio je ujedno i
emocionalan i racionalan. Novakoviã je proizilazio iz Omladine i
ÿiveo u dobu kada se godišwica boja na Kosovu obeleÿavala svake go-
dine sveåanim parastosom u Sabornoj crkvi u Beogradu… Istovremeno,
Novakoviã je doÿiveo poraz u ratu s Turcima 1876. koji ga je nagnao da
preispita tada popularan mit po kome je jedan Srbin bio u stawu da
porazi pedeset Turaka. Metod kritiåke istoriografije koji je prihva-
tio kao nauånik, ograniåavao je i hladio uzrujanost wegovih oseãawa
ugraðujuãi ih u razumne granice."41
Wegovo uåešãe u politiåkom ÿivotu uz istovremeno bavqewe na-
uånoistraÿivaåkim radom svedoåilo je o potrebnoj dihotomiji nauåni-
štva i politike jer je krajem 19. veka malom narodu kao što je srpski,
angaÿovanost ionako malog broja nauånika bila preko potrebna radi
ukquåivawa u savremeni svet i radi prevazilaÿewa nesigurnosti tre-
nutnih istorijskih prilika.42
Na ovaj naåin trasiranom putu sledeãi je Jovan Cvijiã. On u svojoj
raspravi O našem nacionalnom radu43 iz 1906. godine, ÿivo i iz dana-
šwe perspektive prepoznatqivo, obrazlaÿe rad na formirawu nacio-
nalnog mišqewa. Po wemu, to je najpre posao intelektualne elite na-
roda pri åemu „oni treba da rade na nacionalnim pitawima tako da se
potpuno izgubi liånost i liåna taština, naroåito spoqne sujete i te-
ÿwe za poloÿajima."
41 Ð o r ð e v i ã, Dimitrije, Portreti iz novije srpske istorije,

http://www.serbianunity.net/culture/library/Portreti/naucnici_u_politici/stojan.html.
42 „Stojan Novakoviã je prihvatio i sledio osnovne politiåke vrednosti svoga
vremena, naime narod i naciju (time i nacionalnu drÿavu); znawe je razumevao kao bla-
gorodno kulturno dobro kojim se narod ukquåuje u civilizaciju novog doba i osposobqava
za buduãnost; prošlost je smatrao negdašwim neveselim, pa i lošim svetom, koji treba
saznavati a ne uzimati kao nešto što bi smelo odreðivati savremene teÿwe: bio je uve-
ren da je dobra povezanost negdašweg i današweg jedino ona ostvarena posredstvom sa-
znavawa prošlog: nauci je davao najvišu vrednost, kao teÿwi za istinitim, sluÿewu
istini, a i podrazumevao da je ona meðunarodna pojava, opšte dobro savremenosti, oåe-
vidno i buduãnosti. Pripadao je novim istorijskim vremenima i smatrao nuÿnim da im
se bude uåesnik. Bio je ubeðen da se prošlost mora prevaziãi radi buduãnosti", M i -
t r o v i ã, A. (1995). Nauånost i sluÿewe narodu, u: Stojan Novakoviã, liånost i delo, po-
vodom 150-godišwice roðewa (1842—1992), Beograd: SANU, Odeqewe istorijskih nauka,
str. 197.
43 http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-1/1998/10/article-3.html.
248
Na taj naåin ãe se formirati „patriotizam kao najboqe i najpono-

snije oseãawe" koje proistiåe iz sledeãih konstatacija:
— stalno se moraju nacionalni interesi stavqati iznad grupe i
pojedinca ma ko oni bili;
— pravo nacionalno oseãawe ne sme da bude precewivawe svoje
vrednosti i svojih prava, a potcewivawe osobina i prava drugih naro-
da, odnosno treba se åuvati šovinistiåke naduvenosti koja odgovara
demagogiji u politiåkom ÿivotu;
— nacionalni rad mora biti osnaÿen širewem naprednih ideja
pri åemu Univerzitet mora postati centar koji neprestano promišqa
nacionalno pitawe. Jer je za svako pravo i akciju Srbije, Svet potreb-
no pridobiti uverqivim dokazima, a ne podvalama i šovinistiåkim
frazama i najzad
— Evropu treba prihvatiti kao rasadnik napretka s kojom Srbija
treba što više da komunicira kako bi „u celom našem narodu poåeo
da neguje duh prave slobode, teÿwe za socijalnom pravdom i verskom to-
lerancijom."
Delo Jovana Cvijiãa predstavqa znaåajniji pokušaj obuhvatnog na-
cionalnog programa zasnovanog na istraÿivawu. Narodna tradicija,
kao idealistiåka teÿwa za istinom, teÿwa za pravdom i sposobnost
poÿrtvovawa koja ne poznaje granice nudila je dobar osnov odreðewa
identiteta.44 Meðutim, Cvijiã je bio i svestan da odreðewu nacional-
nog identiteta prethode brojna nauåna sistematska ispitivawa, prou-
åavao je kao geograf juÿnoslovenske krajeve pri åemu je, izmeðu ostalog,
izdvojio i dominantni dinarski psihološki tip kod Srba. Populi-
stiåko prihvatawe, tih godina, pretvorilo je dinarski tip u nacional-
ni ideal i pri tome ga vidno uprostilo. I kako kaÿe Slobodan Jovano-
viã: „Isticao se najviše wegov dinamizam, wegova plahovitost i juna-
štvo, wegova neobuzdana smelost koja ne pita šta jeste, a šta nije mo-
guãe." Ta „dinarska psihoza" je po Jovanoviãu i Cvijiãu dovela do
oÿivqavawa herojskog karaktera kod Srba,45 a koje je zanosno ispoqeno
tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ali koji je gubio dodir
sa stvarnošãu i koji je vrlo åesto svojim idealizmom formirao povr-
44 „Srpska narodna tradicija najviše ceni tri liånosti svoje prošlosti: Sv. Sa-
vu, Cara Lazara i Miloša Obiliãa… Oni su predstavnici najboqih narodnih teÿwi i
onih osobina koje narod najviše ceni. Oni su duhovna i moralna strana srpskog narod-
nog ÿivota i wegova pravna osnova. Te osobine na prvom mestu mogu obeleÿiti kao dubo-
ka i åista etika, teÿwa za istinom, za duhovnim i 'nebesnim carstvom', i za pravdom, za
potpunom 'boÿjom pravdom', i velika sposobnost poÿrtvovawa, bez granica, do uništewa
svoje liånosti", C v i j i ã, Jovan (1989). O osnovama juÿnoslovenske civilizacije, u: Go-
vori i ålanci, Beograd: SANU, str. 201.
45 „Te su se vrline videle, moÿda u najveãoj meri, u toku Velikoga Rata. Ja sam za
vreme Velikog Rata poznao srpske oficire i vojnike koji su traÿili da im se samo kaÿe
na koji naåin mogu najkorisnije poginuti, jer su ÿeleli poloÿiti svoj ÿivot za istinu i
pravdu; izgledali bi kao sumanuti onome ko ne poznaje tu narodnu osobinu za poÿrtvova-
wem — nasleðe dugog niza generacija." C v i j i ã, Jovan (1989). O osnovama juÿnosloven-
ske civilizacije, u: Govori i ålanci, Beograd: SANU, str. 201.
249
šne poluintelektualce, a zanemarivao znaåaj kulturne obnove u najši-

rem smislu te reåi.
Kultura, kao osvedoåewe svestranosti,46 pojavquje se kao osnovni
postulat razvoja narodnog identiteta. „Ovo shvatawe narodnosti kao
kulturnog jedinstva odgovara teÿwama moderne demokratije, da se na-
rodna masa uzdigne do što višeg kulturnog nivoa. Kultura se ne smatra
kao povlastica viših redova, i drÿi se da je boqa kultura ekstenzivna
nego intensivna. Boqe je da veãi broj, ma u slabijoj meri, uåestvuje u
kulturnom ÿivotu, nego da u wemu uåestvuje istina mawi broj, ali u ja-
åoj meri. Nije glavno da se u kulturnom razvitku ide što brÿe i što
daqe, nego je glavno da se ide napred u velikim masama, pa ma i spori-
je. Kultura nije ciq nego sredstvo; ona se pretvara u ciq, kad se narod-
na masa ÿrtvuje jednom kulturnom razvitku u kome ostaje da uÿiva samo
odabrana mawina… Inaåe, nacionalno jedinstvo stoji bez sumwe u vezi
s kulturnim jedinstvom."47
JUGOSLOVENSKA IDEJA I ODNOS PREMA WOJ
Kompleksnost problema odnosa prema jugoslovenskoj ideji obiqem

materijala i graðe zahteva studiozno istraÿivawe i biãe predmet saop-
štewa koje ãe se, svojom sadrÿinom i smislom izlagawa, nadovezati na
ovaj rad. U ovom kontekstu okvirno ãemo se odrediti prema ovoj pro-
blematici.
Ideja o povezivawu juÿnoslovenskih naroda pojavila se još u prvoj
polovini 19. veka i bila je izraz promena koje je sa sobom donela libe-
ralna revolucionarna epoha. U srpskom narodu ta ideja je sazrevala po-
stepeno i to najpre u krajevima koji su bili van Srbije. Kako su se ide-
je nacionalnog osloboðewa u jednom revolucionarnom zanosu poåele
ostvarivati, moguãnost srpsko-hrvatskog povezivawa traÿila je svoj
modus postojawa. On je nastao u Austro-ugarskoj monarhiji i bio je re-
zultat pragmatiåne politike otpora maðarskom i austrijskom imperija-
lizmu. „Moÿe se reãi da ideja politiåke solidarnosti nije u wih bila
posledica nekog pojaåanog oseãawa etniåkog jedinstva nego su oni, na-
protiv, tim jaåe naglašavali to jedinstvo što su ih politiåke prili-
ke veãma upuãivale na sloÿni rad."48 Ideja etniåkog jedinstva bila je
zapravo jedan od modaliteta koji se svrsishodno koristio kao neophod-
no sredstvo osloboðewa od Austro-ugarske monarhije.
46 „Kulturni åovek nije jednostran. On neguje i svoju intelektualnost, i svoju ose-

ãajnost i svoju moralnost. Saglasnost koju teÿi odrÿati izmeðu tih raznovrsnih eleme-
nata ogleda se u celom wegovom naåinu ÿivota, u celoj wegovoj liånosti… Kad je reå o
kulturi jednog naroda, moraju se uzeti u obzir sve grane wegovog duhovnog ÿivota: ne samo
wegova nauka nego isto tako wegova vera i moral, wegova kwiÿevnost i umetnost, wegova
politika i pravo, wegova vojska i privreda, wegovi obiåaji i zabave", J o v a n o v i ã S.,
Kulturni obrazac…, str. 42.
47 J o v a n o v i ã, Slobodan (1936). Drÿava, ¡, Beograd: Izdavaåko i kwiÿarsko
preduzeãe Geca Kon, str. 200—201.
48 J o v a n o v i ã, S., Kulturni…, str. 22.
250
Prvi svetski rat je ovu ideju, kod Srba još 1914. Niškom deklara-
cijom, iskristalisao kao politiåki najcelishodniju, a kod juÿnoslo-
venskih naroda u monarhiji taj konaåni prelom se desio tek 1918. godi-
ne. Meðutim, u odreðenom sloju inteligencije, pre svega srpske, ova
ideja je imala svoje pristalice — tzv. Jugoslovene — koji su duboko ve-
rovali u wenu buduãnost.49 U zanosu wihovog idealizma i svesnom pre-
ãutnom saglasnošãu nacionalno svesnih Srba i Hrvata formirana je
Kraqevina SHS. Ipak nakon završetka rata idealizam Jugoslovena su-
oåio se sa strukturom i tradicijom vrlo sloÿene društvene stvarno-
sti. Smatrajuãi da i taj problem moÿe da se reši zanosom idealizma,
uvereni u svoju istorijsku misiju Jugosloveni su postajali sve neose-
tqiviji za teškoãe i nepristupaåniji za promene. Multikonfesional-
nost, postepeno je to postajalo vidqivo, nije mogla da se uklopi u ideju
jugoslovenskog nacionalizma. „Postoji dakle jasno izraÿena teÿwa da
ceo jugoslovenski kompleks od Trsta do Soluna åini jednu nacionalnu
celinu i razvija kulturu na nacionalnoj osnovi."50
Jugosloveni, verujuãi u svoj idealizam iako su upozoravani na we-
gove negativne posledice od mnogih intelektualaca,51 doveli su do toga
da narod u wihovom nastupu prepozna nadmenost, iskquåivost i dema-
gošku ispraznost. Osnovni paradoks koji je raspršio ovu iluziju bilo
je to što zapravo Jugoslovene ne åine Srbi, koji nisu zaboravili da su
Srbi i Hrvati, koji nisu zaboravili da su Hrvati i koji i pored toga,
na osnovu racionalno donetog suda, ÿele zajedniåki suÿivot.52
49 „Tip samostalne juÿnoslovenske civilizacije moÿe se stvoriti na osnovu najo-

riginalnijih i najplodnijih osobina. Treba utvrditi najveãe vrline jednog naroda, ne
wegove loše osobine, kojih, kao što je poznato, ima u svakom narodu. Nemamo vremena da
se o wima bavimo, mada bi se trebalo na wih obazreti, jesu åesto smetwa razvitku prave
civilizacije… Imamo dakle da utvrdimo one psihiåke osobine Srba, Hrvata i Slovena-
ca koje su se do sada manifestovale i pokazale kao najoriginalnije i najplodnije. To bi
se moglo izvesti iz wihovog ponašawa u toku istorijskih vremena i iz pravca i naåina
kulturnog razvijawa u tim epohama; zatim, kod wih naroåito, prouåavawem današwe ÿive
etnografije; i naposletku, na osnovu pravca i duha razvijawa juÿnih Slovena u toku 19.
veka", C v i j i ã, J., O osnovama juÿnoslovenske civilizacije…, str. 200.
50 C v i j i ã, J. (1908). Aneksija Bosne i Hercegovine i srpsko pitawe,
http://www.rastko.org.yu/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija.html*-Toc536118996.
51 „Moje je tvrdo uverewe da bi u našoj zajedniåkoj drÿavi mnogo lakše bilo spo-
razuma, kad ne bi stajali na trulom zemqištu da smo jedan narod. Da smo kazali mi smo
tri vrlo bliska naroda, ali svaki ima razlike, koje su mu svete… Bili mi tri bliska na-
roda, bili jedan narod sa velikim razlikama, zajedniåku drÿavu moÿemo sklopiti i u
jednom i u drugom sluåaju… Samo zapamtite, ako pogrešimo u osnovi, mora izaãi iz toga
veliko zlo", T o m i ã, J. Graða za novi radikalni program, Novi Sad, str. 13; „Jugoslavi-
zam je ideologija bez svog ideologa; ideal koji je kao što smo videli, ponikao iz intri-
ge, utopija koja je potisla i onemoguãila ideju; zakon koji je brawen bezakowem. Jugosla-
vizam ãe u našoj istoriji biti sinonim diktatura, za koje je od prvog trenutka bio ve-
zan", D u å i ã, Jovan, Jugoslovenska ideologija, istina o „jugoslavizmu",
http://www.rastko.org.yu/istorija/jducic-jugoslovenstvo.html.
52 „Ali osim starih navika i zbuwenosti nekih politiåkih qudi, javna je tajna da
nije završen rad na stapawu Srba, Hrvata i Slovenaca u kulturno-nacionalnu celinu.
Ne smemo se u tom pogledu obmawivati. Daqe nam predstoji znatan rad na razvijawu za-
jedniåke drÿavne svesti, koja treba da prodre u najšire narodne slojeve. Moraju svaki
Srbin, Hrvat i Slovenac biti svesni da ne mogu imati politiåke sigurnosti ni samo-
stalnog i pravog materijalnog i duhovnog razvitka bez jedinstvene drÿave. A radi we se
251
Klerikalno-katoliåko jugoslovenstvo koje je podsticala zvaniåna

politika Austro-Ugarske, u novonastaloj drÿavi Kraqevini Srba, Hr-
vata i Slovenaca s izraÿenim centralistiåkim drÿavnim ureðewem,
transformisalo se u klero-katoliåko nacionalno odreðewe s jasno vi-
dqivom aspiracijom oåuvawa nacionalnih posebnosti i suprostavqa-
wa unifikovanoj ideologiji zvaniånog jugoslovenstva i drugim nacija-
ma unutar postojeãe drÿave. U Hrvatskoj je ova ideja, tokom dvadesetih i
tridesetih godina 20. veka postepeno evoluirala od stranaåkog poli-
tiåkog pamfleta do svenarodnog pokreta na åelu s Vlatkom Maåekom.53
Na kraju istiåemo da je nacionalna identifikacija tokom 19. i
poåetkom 20. veka imala svoje izvore u svim društvenim idejama koje su
se u tom periodu javqale — bilo da je reå o prosvetiteqstvu, o libe-
ralnim idejama slobode liånosti i nacije, o romantiåarskom podvi-
ÿništvu osloboðewa, o pozitivizmu, o racionalistiåkom pristupu na-
cionalnoj svesti, o kulturološkom, jeziåkom i verskom jedinstvu. Kao
i u mnogim drugim zemqama pojedinci su bili kreatori nacionalnog
odreðewa, a wihove ideje, ili u celosti ili u odabranoj meri, bile su
pokretaå i osnova svih dogaðaja koji su odredili politiåku istoriju
Srbije onog vremena. Meðutim, nacionalni identitet kao jedno speci-
fiåno odreðewe koje ima smila u istorijskom kontekstu, nije bilo
predmet ozbiqnog istraÿivaåkog rada. Opasnost insturmentalizacije
ove vrste istraÿivawa je stalno prisutna, ali istovremeno to je upravo
i razlog bavqewa ovom problematikom jer ozbiqno rasvetqavawe, a koje
poåiva na mnoštvu društvenih ideja uåiniãe da svrsishodnost bilo
koje vrste bude preteško breme koje treba skloniti.
NATIONAL IDENTITY OF THE SERBS IN THE 19th CENTURY

AND AT THE BEGINNING OF THE 20th CENTURY
by
Saša Markoviã
Summary
An attempt to establish a specific form of global uniformity by the dominant

world powers, even if it is to a certain degree flexible and economically acceptable,
proved to be imprudent and controversial. Autochthonous development of specific nati-
moraju neprekidno oslobaðati regionalnih i separatistiåkih navika i predrasuda, koje

su se razvile tokom istorijske prošlosti. Samo ãe tako oni u istinu postati graðani
jedne velike drÿave koja ãe imati sve uslove za najraznovrsniji razvitak, åije se krajne
taåke ne mogu sada ni dogledati", C v i j i ã, J., O programu jugoslovenske demokratske
lige, Govori i ålanci, … str. 121.
53 „Novi hrvatski lider Vlatko Maåek, krajem tridesetih godina je otvoreno pro-
klamova voqu wegove nacije: 'Ako se Srbi okrenu na levu stranu, mi ãemo hteti da se
okrenemo na desnu. Ako oni idu desno, mi ãemo iãi levo", B a t a k o v i ã, Dušan, The
National Integration Of The Serbs And Croats: A Comparative Analysis,
http://www.rastko.org.yu/istorija/batakovic/batakovic-national-eng.html.
252
ons in all its traditional, religious and historical entirety is inaccessible and very sensiti-
ve to the form of the dominant ideological concept. Even if multiculturalism, multinati-
onalism and multiconfessionalism belong to civilizational heritage, it turned out that
their declarative respect and haughty globalization was a risky experiment. European
Union, supporting the project „Structuring of Europe", intends to prove its multinational
(as well as any other multi determination) in the authentic interdisciplinary research
work in the study of the past of each European nation. The idea of this project is based
on the creative integrative link of the national identity of European nations and Europe-
an super-national identity which stems from the mosaic of their existence. Attitude to
the formation of national identity among the Serbs should be based on the research abo-
ut the determination of national identity from the beginning of the formation of the Ser-
bian state till today. During the 19th century and till the 1920s, I believe that one should
— when determining the national identity among the Serbs — focus on the research
about the role of education and culture in the national identification and on the attitude
to the Yugoslav idea. The complexity of the problem also includes the specific interre-
lations between the idea of national identity and the standpoint of The Serbian Ortho-
dox Church, as well as the enthusiasm of romanticism, liberal ideas, party programmes,
dominant elite and intelligentsia, contemporary ideological influences and so on.
UDC 323.1(=163.41)(497.5)„1991/1995"
341.485(=163.41)(497.5)„1991/1995"
Jovan Iliã
SRBI U HRVATSKOJ PRE I POSLE

RASPADA JUGOSLAVIJE
SAŸETAK: U zapadnom delu Balkanskog poluostrva Srbi se prvi put

spomiwu 822. godine. Naseqavali su predele istoåno od reke Cetine, pla-
nine Pqeševice i meðureåja Une i Kupe. To znaåi da su znatni delovi sa-
dašwe Republike Hrvatske od doseqavawa Slovena na Balkansko poluostr-
vo bili naseqeni Srbima. Glavni predeli preteÿno naseqeni Srbima su
severozapadna Dalmacija, veãi deo Like i Korduna, Banija, zapadna Slavo-
nija i mawi predeli u istoånoj Slavoniji, zapadnom Sremu i Barawi.
Društveno-politiåke prilike za ÿivot Srba u Hrvatskoj mahom su
bile nepovoqne. Izuzetno nepovoqne prilike bile su za vreme Drugog
svetskog rata u Nezavisnoj Drÿavi Hrvatskoj, kada su hrvatske ustaše
sprovodile obimni, sistematski, sveobuhvatni i bestijalni genocid, od-
nosno etnocid nad Srbima.
Drugi genocid, odnosno etnocid nad Srbima u Hrvatskoj izvršen je u
graðanskom etniåko-verskom ratu 1991—1995. godine, posebno 1995. godi-
ne. Tada se u Hrvatskoj naglo razbuktao nacionalistiåko-šovinistiåki,
antisrpski pokret i rat. Tamošwi Srbi bili su prisiqeni da se brane,
te su 19. decembra 1991. godine proglasili Republiku Srpsku Krajinu. Me-
ðutim, hrvatske oruÿane snage bile su vojno jaåe. Srbi su bili poraÿeni
i kaÿweni totalnim uništewem wihove imovine i masovnim progonom. U
tom surovom graðansko-etniåkom ratu iz Hrvatske je proterano oko 276.000
Srba. Ubijeno ih je nekoliko hiqada. Uništeno je oko 40.000 srpskih kuãa
i spaqeno 380 srpskih sela. Spaqeno je ili ošteãeno na stotine srp-
sko-pravoslavnih verskih objekata. Vrednost uništene i opqaåkane srpske
imovine u Hrvatskoj procewena je na oko 30 milijardi evra.
U posledwih nekoliko godina iz Srbije u rodni kraj, prema zvaniå-
nim hrvatskim podacima vratilo oko 60.000 izbeglih Srba, preteÿno sta-
rijih qudi ili onih koji se vraãaju da prodaju imovinu i ponovo napuste
Hrvatsku. U inostranstvo ih se iselilo oko 40.000. Meðutim, Srbi po-
vratnici i daqe ÿive u vrlo teškim ÿivotnim uslovima, diskriminisa-
ni u svim segmentima ÿivota, pre svega u pogledu zapošqavawa.
KQUÅNE REÅI: Srbi, Hrvati, Republika Hrvatska, Republika Srp-
ska Krajina, Srbi izbeglice i prognanici.
254
UVOD
Republika Hrvatska nalazi se veãim delom na Balkanskom poluo-

strvu (predeli juÿno od reke Save) i mawim delom u Panonskoj niziji
(predeli severno od Save). Drÿava se graniåi sa Slovenijom, Maðar-
skom, Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Na jugozapadu
i jugu drÿave je Jadransko more. Površina Republike Hrvatske je 56.554
km2. Ima 4.437.460 stanovnika (2001. godina) i proseånu gustinu od 78
stan./km2. Istorijski posmatrano, Republika Hrvatska se sastoji od Hr-
vatske, Dalmacije i Slavonije, kojoj su pridodati Istra, Dubrovnik i
Barawa.
POREKLO, BROJ I TERITORIJALNI RAZMEŠTAJ SRBA
U zapadnom delu Balkanskog poluostrva Srbi se prvi put pomiwu

822. godine.1 Naseqavali su predele istoåno od reke Cetine, planine
Pqeševice i meðureåja Une i Kupe.2 To znaåi da su znatni delovi sa-
dašwe Republike Hrvatske od poåetka, tj. od doseqavawa Slovena na
Balkansko poluostrvo bili naseqeni Srbima, odnosno da je to bio
srpski etniåki prostor.
Turskim prodorom na Balkansko poluostrvo došlo je do pomerawa
Srba i Hrvata prema severu, severozapadu, zapadu i jugozapadu. Zbila su
se viševekovna vojevawa na juÿnoslovenskim prostorima izmeðu Tur-
ske, na jednoj strani, i Austrije, Ugarske i Venecije, na drugoj strani.
Ta ratovawa imala su za posledicu velika pustošewa tih predela i
stvarawa vojnokrajinskog sistema duÿ turske granice na Balkanu i ju-
ÿnoj Panoniji.
Da bi vojnograniåarski pojas bio što bezbedniji u odnosu na Tur-
sku i ekonomski što ÿivotvorniji, austrijske, ugarske i mletaåke vla-
sti podsticale su ekonomskim i duhovno-politiåkim pogodnostima i
povlasticama doseqavawe hrišãana s jugoistoka u opustele ili skoro
opustele krajeve severozapadne Dalmacije, Like, Gorskog Kotara, Kordu-
na, Banije i Slavonije. Meðu wima je bilo Hrvata, ali najviše Srba.
Na taj naåin Srbi su postali veãinsko stanovništvo u graniånom po-
jasu prema Bosni, od Ravnih Kotara do Save, i u zapadnoj Slavoniji, od
Pakre i Ilove do Papuka i Bilogore.
Kada se, naime, pogledaju i analiziraju adekvatne etniåke karte i
istorijski i statistiåki podaci, koji se odnose na period pre Prvog
svetskog rata, na period izmeðu dva svetska rata i na period posle
Drugog svetskog rata, uoåava se da Srbi na teritoriji Hrvatske ÿive na
kontinuiranom prostoru, poåev od bliÿe okoline Zadra, Biograda i
1 Ã i r k o v i ã, Sima (1981). Obrazovawe srpske drÿave, u: Istorija srpskog naroda,

Prva kwiga. Beograd: SKZ, str. 147.
2 J a n k o v i ã, Ðorðe (1993). Etniåki prostor Srba na Balkanu u sredwem veku u sve-
tlu arheoloških i pisanih izvora. Edicija „Etniåki prostor Srba", Kwiga ¡, Beograd:
Geografki fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 26.
255
Šibenika, preko Ravnih Kotara, Bukovice, Kninske Krajine, veãeg de-

la Like, Korduna i Banije do Save u Pouwu. To je najprostranije pod-
ruåje u Hrvatskoj naseqeno Srbima.
U ovom prostoru bilo je 1991. godine 11 opština u kojima su Srbi
imali apsolutnu veãinu (opštine: Benkovac, Obrovac, Knin, Graåac,
Dowi Lapac, Korenica, Vojniã, Vrginmost, Dvor, Glina i Kostajnica)
i sedam opština u kojima su åinili znatan udeo, odnosno 25—50% od
ukupnog broja stanovnika (opštine: Gospiã, Ogulin, Otoåac, Vrbovsko,
Sluw, Karlovac i Petriwa). Po popisu stanovništva iz 1981. godine
bilo je u severnoj Dalmaciji 101, u Lici i Gorskom Kotaru 224 i na
Kordunu i Baniji 283 srpska naseqa (Srbi 50% i više).3
Druga oblast u Hrvatskoj s veãom koncentracijom Srba nalazi se u
zapadnoj Slavoniji, Moslavini i Bilogori. Kompaktna, etniåki domi-
nantna srpska teritorija nalazi se oko Okuåana i Pakraca, na obron-
cima Psuwa i Papuka. Srbi su u ovom podruåju 1981. i 1991. godine
imali relativnu veãinu u opštini Pakrac, a 1981. godine i u opšti-
ni Daruvar. Imali su 1991. godine znatan udeo u opštinama Grubišno
Poqe i Podravska Slatina. U ovom prostoru bilo je 1981. godine 281
srpsko naseqe. Naÿalost, znatan broj tih naseqa uništila je hrvatska
vojska u antisrpskom ratu 1991—1995. godine. U pomenutom ratu opusto-
šen je veliki broj srpskih naseqa i u ostalim delovima Hrvatske.
Treãa oblast u Hrvatskoj, u kojoj je znatna koncentracija Srba, za-
prema istoånu Slavoniju, Barawu i zapadni Srem. Ovde su 1991. godi-
ne, u opštinama Beli Manastir i Vukovar, Srbi imali znatan udeo u
nacionalnoj strukturi stanovništva. Na tom prostoru bilo je 1981. go-
dine 71 srpsko naseqe, i to najviše u opštinama Osijek, Vukovar i
Vinkovci.
U Hrvatskoj, posmatrano prostorno, ÿivi i åetvrta grupa Srba.
Reå je o Srbima koji ÿive van naznaåenih podruåja, odnosno o Srbima
koji ÿive van srpskog etniåkog prostora. U pitawu su Srbi koji su se
migracionim procesima naselili u veãe hrvatske gradove. Oni su naj-
više podloÿni asimilaciji, odnosno katoliåewu i kroatizaciji i
vrlo su zastrašeni i etno-politiåki obespravqeni. Sada u Evropi, a
moÿda i u svetu, nema naroda koji je u tragiånijem pravno-politiåkom,
odnosno egzistencijalnom poloÿaju od Srba nastawenih na teritoriji
Hrvatske. Zapravo, sliåni su im po egzistencijalnoj nesigurnosti Sr-
bi Kosova i Metohije. Srbi u Hrvatskoj su formalno-pravno (zakonski)
ravnopravni s Hrvatima. Meðutim, u svakodnevnom ÿivotu, u praksi,
egzistencijalne razlike meðu wima su velike, i to na štetu Srba.
U Hrvatskoj je, dakle, 1981. i 1991. godine bilo 11 opština u koji-
ma su Srbi imali apsolutnu veãinu i 13 opština u kojima su oni ima-
li znatan udeo. Površina prve grupe opština je 6.977 km2, što iznosi
12,3% površine Hrvatske. Površina druge grupe opština je 10.123 km2
3 I l i ã, Jovan (1993). Broj i razmeštaj Srba na teritoriji avnojske Hrvatske. Edi-

cija „Etniåki prostor Srba", Kwiga 3. Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Be-
ogradu, str. 116.
256
Tabela 1. — Broj i teritorijalni (regionalni) razmeštaj Srba (bez Jugoslovena) u Hrvatskoj u periodu 1948—1991. godine
1948. 1953. 1971. 1981. 1991. Indeks

Teritorija 1991/1948.
Broj % Broj % Broj % Broj % Broj %
1948=100
Severozapadna 83503 15,4 87095 14,8 93255 14,9 83173 15,6 92213 15,9 110,4
Dalmacija
Lika i Gorski Kotar 81420 15,0 81600 13,9 70168 11,2 54435 10,3 55114 9,5 67,7
Banija i Kordun 134731 24,8 142664 24,2 131076 20,9 110184 20,7 117058 20,1 86,9
Slavonija, Barawa 199929 36,7 212098 36,0 227803 36,3 180339 33,9 197209 33,9 98,6
i Zapadni Srem
Ostali delovi
44212 8,1 65299 11,1 104487 16,7 103373 19,5 120069 20,6 271,6
Hrvatske
Broj Srba,
543795 100,0 588756 100,0 626789 100,0 531502 100,0 581663 100,0 107,0
ukupno
Izvor: I l i ã, Jovan (1993). Broj i razmeštaj Srba na teritoriji avnojske Hrvatske. Edicija „Etniåki prostor Srba", Kwiga 3.
Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 122.
257
ili 17,9% površine Hrvatske. Ukupna površina obe grupe opština je

17.100 km2, odnosno 30,2% površine Hrvatske. Cela površina tih op-
ština, meðutim, ne pripada srpskom etniåkom prostoru, pošto na wi-
hovoj teritoriji postoje i naseqa s hrvatskom apsolutnom veãinom.
U tabeli 1 dati su, za period 1948—1991. godine, podaci o ukupnom
broju Srba u Hrvatskoj i wihov regionalni razmeštaj u toj drÿavi. Reå
je, u stvari, o podacima dobijenim odgovarajuãim popisima stanovni-
štva u bivšoj SFR Jugoslaviji, odnosno u Republici Hrvatskoj. Broj
Srba u Hrvatskoj poveãan je od 543.795 (1948. godine) na 581.663 (1991.
godine, indeks poveãawa 107). Brojåano ih je bilo najviše 1971. godine
— 626.789 ili 14,2% od ukupnog broja stanovnika Hrvatske (ukupan broj
stanovnika Hrvatske 4.426.221), a najmawe 1981. godine — 531.502 ili
11,6% od ukupnog broja stanovnika Hrvatske (ukupan broj stanovnika
Hrvatske je 4.601.489).
Te 1981. godine mnogi Srbi u Hrvatskoj izjasnili su se kao Jugo-
sloveni, neki iz straha, a neki iz ÿeqe da na taj naåin doprinesu op-
stanku zajedniåke drÿave Jugoslavije. Tabelarni podaci pokazuju da je
najviše Srba bilo u Slavoniji, Barawi i zapadnom Sremu, a najmawe u
Lici i Gorskom Kotaru. U tim brdsko-planinskim predelima ostvari-
valo se najveãe smawewe broja Srba u Hrvatskoj.
Tabela 2. — Površina, ukupan broj i gustina stanovništva, broj i procentualni udeo

Srba u Republici Hrvatskoj, u ÿupanijama s 5.000 i više Srba i gradu Zagrebu. Popis
stanovništva 31. ¡¡¡ 2001. godine*
Površina Broj Gustina Srbi

Ÿupanija
km2 stanovnika stan/km2 Broj %
1. Vukovarsko-srijemska 2.448 204.768 84 31.644 15,45
2. Osjeåko-barawska 4.149 330.506 80 28.866 8,73
3. Sisaåko-moslaviåka 4.448 185.387 42 21.617 11,66
4. Grad Zagreb 640 779.145 1.217 18.811 2,41
5. Karlovaåka 3.622 141.787 39 15.651 11,04
6. Primorsko-goranska 3.590 305.505 85 15.005 4,91
7. Šibensko-kninska 2.994 112.891 38 10.229 9,06
8. Bjelovarsko-bilogorska 2.638 133.084 50 9.421 7,08
9. Istarska 2.813 206.344 73 6.613 3,20
10. Virovitiåko-podravska 2.021 93.389 46 6.612 7.08
11. Liåko-sewska 5.350 53.677 10 6.193 11,54
12. Zadarska 3.643 162.045 44 5.716 3,53
13. Poÿeško-slavonska 1.821 85.831 47 5.616 6,54
14. Splitsko-dalmatinska 4.524 463.676 102 5.520 1,19
15. Brodsko-posavska 2.027 176.765 87 5.347 3,02
Svega 46.728 3.343.480 74 192.861 5,61
Republika Hrvatska ukupno 56.554 4.437.460 78 201.631 4,54
* Redosled ÿupanija uraðen je prema broju Srba.

Izvor: Popis stanovnšitva, kuãanstava i stanova 31. oÿujka 2001. (2003). Statistiåko
izvješãe 1166. Republika Hrvatska, Drÿavni zavod za statistiku. Zagreb.
258
U Republici Hrvatskoj 1991. godine bilo je 6697 naseqa. U 1071

nasequ bilo je 50% i više Srba. Od toga (1071) Srba je bilo:
— u 164 naseqa 50—74%
— u 775 naseqa 79—99%
— u 132 naseqa 100%
U 168 naseqa bilo je 500 i više Srba (Tabela 3).
Tabela 3. — Naseqa u Hrvatskoj u kojima je bilo više od 500 Srba (bez Jugoslovena) pre-
ma popisu iz 1991.
Opština Naseqe ukupno Srbi u %

Beli Manastir Beli Manastir 10146 3770 37.1575
Beli Manastir Biqe 3571 572 16.01792
Beli Manastir Bolman 741 586 79.08232
Beli Manastir Darda 6751 2289 33.90609
Beli Manastir Jagodwak 1951 1439 73.75705
Beli Manastir Karanac 1466 551 37.58527
Beli Manastir Kneÿevi Vinogradi 2127 674 31.68782
Beli Manastir Ugqeš 653 582 89.12711
Benkovac Benkovac 3776 2780 73.62288
Benkovac Benkovaåko Selo 630 620 98.4127
Benkovac Bjelina 652 578 88.65031
Benkovac Brgud 611 607 99.34534
Benkovac Bukoviã 904 895 99.00442
Benkovac Dowe Biqane 1051 1020 97.05043
Benkovac Dowi Karin 514 504 98.05447
Benkovac Dowi Kašiã 765 757 98.95425
Benkovac Gorwe Biqane 1056 1033 97.82197
Benkovac Islam Gråki 1139 991 87.00615
Benkovac Kula Atlagiã 913 855 93.64732
Benkovac Rašteviã 1230 570 46.34146
Benkovac Zapuÿane 547 532 97.25777
Bjelovar Bjelovar 26926 2590 9.618956
Cres-Lošiw Mali Lošiw 6566 557 8.483095
Daruvar Batiwani 547 503 91.95612
Daruvar Daruvar 9748 3083 31.627
Ðakovo Ðakovo 20317 732 3.602894
Dowi Lapac Dowi Lapac 1791 1742 97.2641
Dowi Lapac Dowi Srb 1098 1059 96.44809
Dowi Mihoqac Dowi Mihoqac 6935 510 7.354001
Drniš Drniš 4653 1021 21.94283
Dubrovnik Dubrovnik 49728 4342 8.731499
Duga Resa Duga Resa 7513 567 7.546919
Dvor Dvor 2351 1993 84.77244
Dvor Matijeviãi 844 800 94.78673
Dvor Rujevac 586 541 92.32082
Garešnica Garešnica 4308 503 11.67595
Glina Glina 6933 4831 69.68123
Glina Majske Poqane 602 576 95.68106
Glina Veliki Gradac 708 683 96.46893
Gospiã Gospiã 9025 3243 35.93352
Gospiã Liåki Osik 2885 1570 54.41941
259
Gospiã Medak 563 531 94.31616

Graåac Graåac 4101 3906 95.24506
Grad Zagreb Sesvete 35337 1123 3.177972
Grad Zagreb Velika Gorica 31614 1893 5.987853
Grad Zagreb Zagreb 706770 44384 6.279836
Grad Zagreb Zaprešiã 15678 679 4.33091
Grubišno Poqe Grubišno Poqe 3501 1294 36.96087
Karlovac Gorwi Sjeniåak 681 644 94.56681
Karlovac Karlovac 59999 14529 24.2154
Karlovac Sjeniåak Lasiwski 677 632 93.35303
Knin Bioviåino Selo 948 944 99.57806
Knin Biskupija 953 906 95.06821
Knin Cetina 853 793 92.966
Knin Civqane 819 790 96.4591
Knin Ðevrske 836 817 97.72727
Knin Ervenik 1570 1526 97.19745
Knin Golubiã 424 1389 97.54213
Knin Ivoševci 977 956 97.85056
Knin Kistawe 2021 1980 97.9713
Knin Knin 12331 9867 80.01784
Knin Kovaåiã 1185 1025 86.49789
Knin Mokro Poqe 803 801 99.75093
Knin Orliã 848 844 99.5283
Knin Oton 699 692 98.99857
Knin Paðene 561 553 98.57398
Knin Plavno 1720 1708 99.30233
Knin Polaåa 1586 1577 99.43253
Knin Ramqane 569 559 98.24253
Knin Smrdeqe 530 524 98.86792
Knin Strmica 1334 1298 97.30135
Knin Uzdoqe 767 766 99.86962
Knin Vrbnik 1332 1309 98.27327
Knin Ÿagroviã 1393 1373 98.56425
Koprivnica Koprivnica 24238 879 3.626537
Kostajnica Dubica 2062 794 38.5063
Kostajnica Kostajnica 3480 1889 54.28161
Kostajnica Ÿivaja 726 660 90.90909
Kutina Kutina 14992 1639 10.9325
Našice Budimci 880 735 83.52273
Našice Našice 8235 734 8.913175
Nova Gradiška Bodegraji 562 516 91.81495
Nova Gradiška Mašiã 649 503 77.50385
Nova Gradiška Nova Gradiška 14044 2263 16.11364
Nova Gradiška Okuåani 2267 1642 72.43052
Novska Novska 8053 1765 21.9173
Novska Rajiã 1424 805 56.5309
Obrovac Bilišane 857 848 98.94982
Obrovac Gorwi Karin 876 851 97.14612
Obrovac Muškovci 543 537 98.89503
Obrovac Nadvoda 750 742 98.93333
Obrovac Obrovac 1660 1253 75.48193
Ogulin Ogulin 10857 1499 13.80676
Ogulin Plaški 2271 2074 91.32541
Orahovica Orahovica 4314 771 17.87204
260
Osijek Bijelo Brdo 2400 1941 80.875

Osijek Åepin 8745 1050 12.00686
Osijek Daq 5515 2882 52.25748
Osijek Dopsin 647 517 79.90726
Osijek Osijek 104761 15985 15.25854
Osijek Sarvaš 1839 711 38.66232
Osijek Silaš 680 616 90.58824
Osijek Tewa 7663 4177 54.50868
Otoåac Doqani 548 538 98.17518
Otoåac Gorwe Vrhovine 544 521 95.77206
Otoåac Otoåac 5404 1259 23.29756
Otoåac Vrhovine 873 742 84.99427
Otoåac Zaluÿnica 518 500 96.5251
Pakrac Kukuwevac 1082 832 76.89464
Pakrac Kusowe 1101 891 80.92643
Pakrac Lipik 3725 1499 40.24161
Pakrac Pakrac 8197 3514 42.86934
Pakrac Šeovica 588 553 94.04762
Petriwa Lušåani 670 648 96.71642
Petriwa Mošåenica 2831 911 32.17944
Petriwa Petriwa 18706 8445 45.14594
Podravska Slatina Podravska Slatina 11416 4270 37.40364
Podravska Slatina Voãin 1569 1009 64.30848
Poreå Poreå 7585 503 6.63151
Pula Pula 62378 5682 9.108981
Rijeka Mariniãi 2741 504 18.38745
Rijeka Rijeka 167964 18891 11.24705
Roviw Roviw 12910 698 5.406662
Šibenik Bratiškovci 582 572 98.28179
Šibenik Bribir 549 517 94.17122
Šibenik Åista Mala 596 560 93.95973
Šibenik Šibenik 41012 3889 9.48259
Siw Otišiã 1006 996 99.00596
Sisak Šaš 735 601 81.76871
Sisak Sisak 45792 10829 23.64824
Sisak Suwa 2113 536 25.36678
Slavonska Poÿega Slavonska Poÿega 21046 3130 14.87218
Slavonski Brod Slavonski Brod 55683 4685 8.413699
Sluw Sluw 2026 582 28.72655
Split Split 189388 8492 4.483917
Titova Korenica Jezerce 1004 629 62.6494
Titova Korenica Titova Korenica 1716 1519 88.51981
Titova Korenica Udbina 1162 934 80.37866
Varaÿdin Varaÿdin 41846 980 2.34192
Vinkovci Gaboš 746 654 87.66756
Vinkovci Markušica 1371 1260 91.90372
Vinkovci Mirkovci 3233 2375 73.46118
Vinkovci Orolik 864 593 68.63426
Vinkovci Ostrovo 884 753 85.181
Vinkovci Šidski Banovci 653 636 97.39663
Vinkovci Srijemske Laze 924 871 94.26407
Vinkovci Vinkovci 35347 3763 10.64588
Virovitica Virovitica 16167 1902 11.76471
Vojniã Kupqensko 518 506 97.6834
261
Vojniã Vojišnica 636 618 97.16981

Vojniã Vojniã 1204 1056 87.70764
Vrginmost Blatuša 558 547 98.02867
Vrginmost Pješåanica 661 651 98.48714
Vrginmost Slavsko Poqe 752 698 92.81915
Vrginmost Topusko 1587 1014 63.89414
Vrginmost Vrginmost 1570 1403 89.36306
Vukovar Bobota 1881 1769 94.04572
Vukovar Borovo 6442 5146 79.88202
Vukovar Bršadin 1887 1465 77.63646
Vukovar Negoslavci 1682 1594 94.76813
Vukovar Paåetin 851 753 88.48414
Vukovar Tovarnik 3001 670 22.32589
Vukovar Trpiwa 2171 1953 89.95854
Vukovar Vera 561 514 91.6221
Vukovar Vukovar 44639 14425 32.31479
Zadar Smokoviã 1029 989 96.11273
Zadar Zadar 76343 10958 14.35364
Zadar Zemunik Gorwi 1310 815 62.21374
Izvor: Popis stanovništva. Podaci po opštinama i naseqima, kwiga 1, Savezni zavod

za statistiku, Beograd 1993.
Po popisu stanovništva, koji je u Republici Hrvatskoj obavqen

31. marta 2001. godine, popisano je 201.631 lice srpske nacionalnosti
ili svega 4,5% od ukupnog broja stanovnika (tabela 2). Tada je najviše
Srba bilo u ÿupanijama: Vukovarsko-srijemskoj (31.644 ili 15,45% od
ukupnog broja stanovnika ÿupanije) i Osjeåko-barawskoj (28.866 ili
8,73% od ukupnog broja stanovnika ÿupanije). Ukupno je u Hrvatskoj bi-
lo 15 ÿupanija, ukquåujuãi i grad Zagreb, u kojima je pojedinaåno bilo
više od 5.000 Srba. Gledano po gradovima i opštinama najviše je
2001. godine Srba bilo u Zagrebu (18.811), te u sadašwim opštinama
Vukovar (10.412), Rijeka (8.946), Osijek (8.767), Trpiwa (5.774) i Karlo-
vac (5.076). Interesantni su i vrlo su ilustrativni i ovi podaci: na
teritoriji sadašwe opštine Knin bilo je 1991. godine 19.679, a 2001.
godine 3.164 lica srpske nacionalnosti ili 6,2 puta mawe. Odgovaraju-
ãi iznosi za opštinu Benkovac su 16.583, 730 i 22,7; Obrovac 6.981,
435 i 16,0; Gospiã 7.969, 625 i 12,8; Graåac 10.805, 1.523 i 7,1; Petriwu
15.878, 2.809 i 5,7; Pakrac 7.826, 1.514 i 5,2; Glinu 13.975, 2.829 i 4,9;
itd.4
Uporeðivawem popisnih podataka o broju Srba u Hrvatskoj za 1991.
i 2001. godinu uoåava se veliko smawewe wihovog broja i procentual-
nog udela. Brojåano smawewe je 380.032 ili 2,9 puta (od 581.663 1991.
godine na 201.631 2001. godine) a smawewe procentualnog udela je 2,7
puta (od 12,2% 1991. godine na 4,54% 2001. godine). Uzroci ovom veli-
kom smawewu broja i udela Srba u Hrvatskoj su brojni i sloÿeni. O
wima ãe biti govora u tekstu koji sledi.
4 Dokumentacioni fond. Biblioteka Republiåkog zavoda za statistiku, Beograd 2005.

262
IZGON SRBA IZ HRVATSKE
Društveno-politiåki ambijent za Srbe u Hrvatskoj nije bio stal-

no isti, ali je mahom bio nepovoqan. Na Srbe se povoqnije gledalo ka-
da je zajedno s wima trebalo savladati veãe teškoãe vezane za austrij-
sku ili maðarsku politiku prema Hrvatskoj (na primer, 1848, 1867,
1903). Lep primer hrvatsko-srpske saradwe ostvaren je u Hrvatsko-srp-
skoj koaliciji (1905—1918). Partizanski pokret u Hrvatskoj (1941—
1945) priznao je Srbima pravno-politiåku ravnopravnost s Hrvatima.
Naime, u Deklaraciji o osnovnim pravima naroda i graðana Hrvatske,
usvojenoj 9. maja 1944. godine u Topuskom na ¡¡¡ zasedawu ZAVNOH-a na-
znaåeno je: „hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj potpuno su ravnoprav-
ni". Ta odredba navedene Deklaracije bila je sastavni deo svih ustava
NR Hrvatske i SR Hrvatske, od 1947. do 1990. godine.5
Za Srbe u Hrvatskoj, meðutim, mnogo su duÿe trajale nepovoqne od
povoqnih prilika. Zapravo, nepovoqne prilike razliåitog sadrÿaja i
intenziteta stalno su postojale. Srbima u Hrvatskoj bilo je izuzetno
teško za vreme Drugog svetskog rata, kada su hrvatske ustaše u Nezavi-
snoj Drÿavi Hrvatskoj, zajedno sa svojim nacistiåko-fašistiåkim sa-
veznicima, sprovodile obimni, sistematski, sveobuhvatni i bestijalni
genocid, odnosno etnocid nad srpskim narodom. Tada su pobijene sto-
tine hiqada Srba. Ostvareno je pakleno trostruko „PPP" (poklati,
pokatoliåiti, proterati Srbe).
Drugi genocid, odnosno etnocid nad Srbima u Hrvatskoj izvršen
je u graðanskom etniåko-verskom ratu 1991—1995. godine, posebno 1995.
godine. U Hrvatskoj je, naime, nacionalistiåko-šovinistiåki pokret
bio jaåe izraÿen krajem 60-ih godina HH veka („maspok"). Naglo se raz-
buktao krajem 80-ih i poåetkom 90-ih godina HH veka. Imao je naglaše-
no antisrpske karakteristike, što je posebno došlo do izraÿaja u pro-
leãe 1990. godine, za vreme predizborne kampawe. Za vreme te kampawe
prema Srbima se poåeo primewivati ubitaåni metod uznemiravawa.
Metod se sastojao u svakodnevnom šikanirawu, kao što je nekulturno i
agresivno ponašawe na ulici, uznemiravawe dece, neizazvane tuåe, pu-
škarawe oko kuãa, uništavawe imovine, silovawe i bezrazloÿno ubi-
stvo, itd. To je bio bitan razlog za pobunu i beÿaniju Srba u Hrvatskoj.
Evo nekoliko podataka iz novije istorije Hrvatske koji su vaÿni
za tamošwi srpski narod:
— 6. maja 1990. godine na izborima u Hrvatskoj pobedila je Hrvat-
ska demokratska zajednica (HDZ). Za vreme predizborne kampawe (i ra-
nije) veoma su naglašavani samohrvatstvo, svehrvatsko i srbofobija;
— 25. jula 1990. godine u Srbu (Lika) odrÿan je Sabor Srba, na ko-
me je osnovano Srpsko nacionalno vijeãe, usvojena je Deklaracija o su-
5 I l i ã, Jovan (1996). Geografski i geopolitiåki poloÿaj Republike Srpske Kra-

jine, u: Republika Srpska Krajina. Beograd: Srpsko kulturno društvo „Sava Mrkaq", To-
pusko, i SKD „Zora", Knin, str. 34.
263
verenoj autonomiji Srba u Hrvatskoj i doneta je Odluka o sprovoðewu

plebiscita Srba u Hrvatskoj, zakazanog za 19. avgust iste godine;
— 17. avgusta 1990. godine Ministarstvo unutrašwih poslova Hr-
vatske poslalo je specijalnu jedinicu u Benkovac da onemoguãi sprovo-
ðewe plebiscita. Srbi su odgovorili otporom i podizawem barikada.
Time je poåeo rat za Krajinu;
— 12. decembra 1990. u Zagrebu je Hrvatski sabor usvojio novi
ustav kojim se Republika Hrvatska proglašava nacionalnom drÿavom
hrvatskog naroda. Srbi su iz statusa konstitutivnog naroda prevedeni u
status nacionalne mawine;
— 25. juna 1991. proglašena je nezavisnost Hrvatske i Slovenije,
åime je faktiåki nestala SFR Jugoslavija. Istoga dana u Borovu Selu
odrÿana je velika Narodna skupština Srba iz Slavonije, Barawe i Za-
padnog Srema, na kojoj je konstituisana Autonomna Oblast Slavonija,
Barawa i Zapadni Srem;
— 19. decembra 1991. (Sveti Nikola) u Belom Manastiru je Usta-
votvorna skupština krajinskih Srba usvojila Ustav i proglasila Repu-
bliku Srpsku Krajinu (RSK). Knin je postao wen glavni grad. RSK su
teritorijalno åinile severozapadna Dalmacija, veãi deo Like i Kordu-
na, Banija, mawi deo zapadne Slavonije (508 km2), te istoåna Slavoni-
ja, Zapadni Srem i Barawa. Imala je površinu u iznosu od 17.028 km2 i
oko 434.000 stanovnika (jun 1993. godine).6
— 1. maja 1995. hrvatska vojska i policija napale su i ubrzo zauze-
le zapadnoslavonski deo RSK. To je bila akcija „Bqesak". Tom prili-
kom ubijena su 283 srpska vojnika i civila i pojavilo se 15.000 izbe-
glica;
— 4. avgusta 1995. („Crni petak") poåela je i ubrzo završena akci-
ja hrvatske vojske i policije na glavni, zapadni deo RSK (severozapad-
na Dalmacija, Lika, Kordun, Banija), zvana „Oluja". Tada je faktiåki
nestala RSK. Veliki broj Srba izgnan je iz Hrvatske. Obavqeno je naj-
veãe etniåko åišãewe u Evropi posle Drugog svetskog rata, na koje tzv.
meðunarodna zajednica (Ujediwene nacije, Evropska unija i dr.) nije
reagovala. Gotovo u celini je ostvarena dugoåekana ÿeqa velikog broja
Hrvata — Hrvatska bez Srba. Za vreme „Oluje" ubijena su 1.942 lica
srpske nacionalnosti. Po podacima Dokumentaciono-informacionog
centra „Veritas" iz Beograda, u periodu 1990—1999. godine, ubijeno je
i nestalo 6.808 Srba iz Hrvatske. Regionalni raspored stradalih Srba
je sledeãi: severozapadna Dalmacija 1.637, Lika 1.155, Kordun 477, Ba-
nija 1.217, zapadna Slavonija 1.095, istoåna Slavonija, Barawa i za-
padni Srem 899, ostali delovi Hrvatske 91, stradali Srbi iz Hrvatske
u Bosni i Hercegovini 237.7 Interesantna je åiwenica da su vojne sna-
6 Republika Srpska Krajina (karta i odgovarajuãi tekst). Specijalno izdawe br. 11.
Beograd: Vojska.
7 Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas", sa sedištem u Beogradu, ima
najpotpuniju dokumentaciju o stradawu Srba u Hrvatskoj od 1990. godine do danas. „Veri-
tas" je objavio više publikacija o naznaåenoj problematici, meðu kojima su najvaÿnije:
264
ge NATO, kao i vojni establišment SAD, svesrdno pomagali antisrp-

ske snage u graðanskom ratu u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.8 Treba-
lo je slomiti srpski otpor da bi se wihov (zapadni) globalizam što
bezbolnije širio i gospodario što veãim prostorom. Srbi su za wih
bili nepouzdan i nepovoqan saradnik i saveznik.
Dakle, u ratu 1991—1995. godine Srbi u Hrvatskoj najviše su stra-
dali za vreme akcija „Bqesak" i „Oluja". Meðutim, i pre tih akcija
bilo je više napada hrvatske vojske i policije na RSK, kojom prili-
kom su ubijeni i nestali mnogi Srbi. Poåelo je 31. marta 1991. godine
na Plitvicama. Potom slede Borovo Selo, Zadar, Sisk, Pakraåka Po-
qana, Marino Selo, Gospiã, itd. Godine 1992. i 1993. hrvatska vojska i
policija izvršile su åetiri veãa napada na RSK, i to: Miqevaåki
1) Srpska Zapadna Slavonija. Izgon ¡, maj 1995. i 2) Srpska Krajina. Izgon ¡¡, avgust 1995.
Kwige su objavqene na Cetiwu 1998. godine. Evo još nekoliko izvora: V o d i n e l i ã,
Vladimir (1991). Drÿavni terorizam velikohrvatske vlasti. Zbornik Jugoslavija koje vi-
še nema, Udruÿewe pravnika Srbije, Beograd; X a x i ã, Petar (1991). Srbi u Hrvatskoj
na udaru „rasne revolucije" u H¡H i HH veku. Beograd; S t a r å e v i ã, Veqko i P e t k o v i ã,
Nikola (1991). Hrvatska '91. Nasiqem i zloåinom protiv prava. Beograd; Grupa autora
(1992). Åiwenice o zapadnoj Slavoniji. Pakrac, Republika Srpska Krajina. Korijeni drÿav-
nosti i nastanak. Muzej grada Knina i Arhiv Krajine-Knin. Knin; M i q k o v i ã, Ema
(1993). Republika Hrvatska — etniåki homogena drÿava po svaku cenu. Etniåko åišãewe
Srba u zapadnoj Slavoniji. Edicija „Etniåki prostor Srba", Kwiga treãa, Geografski fa-
kultet Univerziteta u Beogradu, Beograd; K r s t a n o v i ã, Ÿarko (1995). Genocidom pro-
tiv Srba (1992—1994), Beograd; P a s p a q, Mile (1996). Album iz Krajine. „Javnost", Sa-
rajevo; R a d u l o v i ã, Srðan (1996). Sudbina Krajine, Beograd; B o b e t k o, Janko (1996).
Sve moje bitke, Zagreb; Š t r b a c, Savo (1999). Zloåin nad Srbima na prostoru Hrvatske u
periodu 1990—1999. Beograd; Zbornik radova: Srbi izbeglice, prognanici i raseqena lica
krajem HH veka. Univerzitet u Beogradu — Centar strateške studije, Beograd 2000; V r -
c e q, Marko (2002). Rat za Srpsku Krajinu 1991—1995. Beograd; K o v a å e v i ã, Drago
(2003). Krajina u dogovorenom ratu, Beograd: Srpski demokratski forum; D i k l i ã, Mom-
åilo (2004). Srpsko pitawe u Hrvatskoj 1941—1950. Udruÿewe Srba iz Hrvatske i Srpsko
kulturno društvo „Zora". Knin—Beograd; Grupa autora (2004). Izbeglice ÿrtve etniåkog
inÿiweringa. Beograd: Helsinški odbor za qudska prava; Š t r b a c, Savo (2005). Hroni-
ka prognanih Krajišnika. Beograd; Zbornik radova (2005). Graðanski rat u Hrvatskoj.
Beograd: Udruÿewe Srba iz Hrvatske i SKD „Zora"; Zloåin nad srpskim narodom. Novine
Srpske radikalne stranke „Velika Srbija" br. 2161 (jul 2005), Zemun (Beograd); Zbornik
radova (2005). Genocid u HH veku na prostorima jugoslovenskih zemaqa. Beograd: Muzej ÿrta-
va genocida, Kragujevac—Beograd, i Institut za noviju istoriju Srbije. I u Vojnoisto-
rijskom glasniku 1—2/1994, åiji je izdavaå Vojnoistorijski institut iz Beograda, ima vi-
še ålanaka o problematici Srba u Hrvatskoj.
8 Snage NATO uništile su 4. avgusta 1995. godine u Republici Srpskoj Krajini
radare na Pqeševici i raketne sisteme u okolini Knina. U isto vreme bombardovali su
srpsku izbegliåku kolonu u zapadnoj Bosni. Pre toga (21. novembra 1994) bombardovali su
srpske poloÿaje u okolini Udbine. Naredno bombardovawe toga vojnog saveza bilo je od
24. marta do 9. juna 1999. godine (78 dana) u SR Jugoslaviji, naroåito u Srbiji Obavqena
su i tri bombardovawa Republike Srpske (BiH), i to: 10—11. aprila 1994. godine bom-
bardovani su vojni poloÿaji u okolini Goraÿda, 5. avgusta 1994. godine vojni poloÿaji u
okolini Sarajeva i od 30. avgusta do 15. septembra 1995. godine bombardovano je više ra-
znovrsnih lokacija u Republici Srpskoj. Gledano u celini, izvršena su ogromna razara-
wa i zagaðivawa ÿivotne sredine. Bilo je puno i qudskih ÿrtava. Dakle, NATO je od
svog osnivawa 1949. godine šest puta upotrebio vojnu silu i to uvek protiv Srba. Izvor:
M a r k o v i ã, Brana (1996). Yugoslav Crisis and the World. Chronology of Events January
1990—December 1993. Institute of International Politics and Economies. Belgrade, Beograd: In-
formativna sluÿba Ministarstva spoqnih poslova Srbije i Crne Gore.
265
plato i Peruãko jezero kod Drniša (jun 1992), Ravni kotari kod Ben-
kovca (januar 1993) i Medaåki xep kod Gospiãa (septembar 1993). I u
ovim akcijama bilo je puno srpskih ÿrtava. Bilo je, razume se, ÿrtava
i na hrvatskoj strani, jer je to bio nemilosrdni graðansko-etniåki rat.
U surovom graðansko-etiåkom ratu 1991—1995. godine iz Hrvatske
je proterano 276.453 lica srpske nacionalnosti. Uništeno je oko 40.000
srpskih kuãa. Potpuno je spaqeno 380 srpskih sela. Opqaåkana je ili
uništena srpska imovina, åija je vrednost procewena na oko 30 mili-
jardi evra.9 Srušeno (spaqeno) je 35, a ošteãeno 95 srpsko-pravoslav-
nih hramova. Ošteãene su dve kapele i jedan manastir. Uništeno je 28
parohijskih domova, a ošteãena su 22. Uništena su dva grobqa, itd.10
Napred opisana velika nesreãa, koja je zadesila srpski narod u
Hrvatskoj 90-ih godina HH veka, nije sluåajna. Ona je temeqno pripre-
mana u komandno-upravqaåkom vrhu tamošwe drÿave, pa i crkvene (ri-
mokatoliåke) vlasti i uprave. Kao potvrdu ovom iskazu navodimo neke
izjave predsednika Hrvatske dr Frawe Tuðmana. On je izjavio da je sre-
ãan što mu supruga nije Srpkiwa ni Ÿidovka. U Zagrebu je 24. februa-
ra 1990. godine izjavio: „Nezavisna Drÿava Hrvatska nije bila samo
puka kvislinška tvorba i fašistiåki zloåin, veã i izraz povijesnih
teÿwi hrvatskog naroda."11 U avgustu 1991. godine pozvao je sve Hrvate
da budu spremni za opšti rat. Izjavio je: „Srpsko pitawe u Hrvatskoj
biãe riješeno tek onda kada broj Srba svedemo na 3% u ukupnom puåan-
stvu. Ako doðe do rata nijednom Srbinu u Hrvatskoj ne garantujem si-
gurnost."12 Taj, i takav Tuðman („drugi Paveliã", kako ga neki s pravom
nazivaju) sada u Hrvatskoj uÿiva veliko poštovawe.
Navedena ÿeqa predsednika Hrvatske F. Tuðmana faktiåki je ostva-
rena, pošto je po popisu stanovništva u Hrvatskoj 31. marta 2001. go-
dine udeo Srba u ukupnom broju stanovnika Hrvatske bio svega 4,54%
(tabela 2). Podaci o verskoj pripadnosti još su nepovoqniji. Naime,
po naznaåenom popisu stanovništva u Hrvatskoj je popisano ukupno
195.669 pravoslavnih vernika ili 4,41% od ukupnog broja stanovnika
(ukupan broj stanovnika 4.437.460). Pripadnika Srpske pravoslavne cr-
kve bilo je svega 40.433.13 To je åinilo 0,91% od ukupnog broja stanov-
nika Hrvatske, odnosno 20,66% od ukupnog broja pravoslavnih vernika.
9 M i k e l i ã, Borislav (2005). Kako je oteta Srpska Krajina, Velika Srbija, Av-

gust 2005. Beograd (Zemun): Srpska radikalna stranka.
10 M i l e u s n i ã, Slobodan (2004). Kratak pregled istorije Srpske pravoslavne
crkve na tlu Krajine i Hrvatske. Zbornik Tradicionalna kultura Srba u Srpskoj Krajini i
Hrvatskoj. Beograd: Etnografski muzej u Beogradu, str. 39—44.
11 D a k i ã, Mile (1994). Srpske Krajine. Istorijski temeqi i nastanak. Knin, str. 89.
12 V u å i n i ã, M. Mihailo (2004). Graðanski rat u Hrvatskoj 1991—1995. Beograd:
Udruÿewe Srba iz Krajine i Hrvatske. Beograd, i Srpsko kulturno društvo „Zora",
Knin—Beograd, str. 107.
13 Tabela 14. Stanovništvo prema vjeri po gradovima/opãinama (2005). Popis 2001.
Zagreb, Dokumentacioni fond. Biblioteka Republiåkog zavoda za statistiku, Beograd
(CD). Kada je u pitawu veroispovedna struktura stanovništva napomiwemo da se 391 li-
ce izjasnilo kao pripadnik jedne od ovih šest pravoslavnih veroispovesti: crnogorske
44, makedonske 211, gråke 46, bugarske 8, rumunske 19 i ruske 63. Ostali su se izjašwava-
li uopšteno kao pripadnici pravoslavne vere, a to su uglavnom bili Srbi.
266
Navedeni iznosi su jako niski i nepovoqni, a posebno onaj o broju i

udelu pripadnika Srpske pravoslavne crkve. Razloga za takvo stawe
ima mnogo. Meðu wima preovlaðuju strah od nepovoqnih dogaðawa i
nesigurnost u svakodnevnom ÿivotu ima bitno mesto.
Prvi begunci iz Hrvatske bili su studenti, vojna lica i wihove
porodice. Oni su poåeli da beÿe u Srbiju 1990. godine, kada su se u
Hrvatskoj jaåe manifestovali znaci secesije i netrpeqivosti prema
Srbima. Do kraja 1991. godine u Srbiji je veã bilo 45.580 izbeglica, od
kojih 32.957 (72,31%) iz Hrvatske. Godine1992. iz Hrvatske je dobeglo u
Srbiju 23.890 lica, 1993. godine 9.829, 1994. godine 6.677 i u prvoj po-
lovini 1995. godine 9.849 lica. Meðutim, najviše ih je dobeglo u leto
1995. godine, tj. za vreme zloåinaåke akcije „Oluja". Tada, odnosno u
drugoj polovini 1995. godine, dobeglo je u Srbiju 193.359 lica. U prvoj
polovini 1996. godine dobegla su 11.163 lica. Ukupno je u naznaåenom
periodu iz Hrvatske u Srbiju dobeglo 290.667 lica ili 54,03% od ukup-
nog broja dobeglih u Srbiju (ukupno je dobeglo 537.937 lica. Iz Bosne i
Hercegovine ih je dobeglo 232.974 lica ili 43,31%).14
Od navedenog ukupnog broja izbeglih lica iz Hrvatske u Srbiju
(290.667 lica), Srba je bilo 276.453 ili 95,11%. Dakle, ogromna veãina.
Ukupno je u Srbiju dobeglo 496.356 Srba, što znaåi da je na dobegle Sr-
be iz Hrvatske dolazilo 55,69%. Ostali su dobegli iz Bosne i Hercego-
vine (42,36%), te u malom broju iz Slovenije i Makedonije.15 Najviše
dobeglih Srba iz Hrvatske bilo je iz sadašwih opština Knin, Benko-
vac, Petriwa, Glina, Graåac i Karlovac, te iz Grada Zagreba.16
Dospeãe velikog broja izbeglica, naroåito 1995. godine, izazvalo
je vrlo velike i raznovrsne teškoãe i probleme kod naroda i vlasti u
Srbiji. Trebalo je za wih obezbediti smeštaj, ishranu, zdravstvenu za-
štitu, školovawe dece, itd. Istina, dobijena je odgovarajuãa humani-
tarna pomoã od raznih domaãih i inostranih humanitarnih organiza-
cija, ali je najveãi teret bio tada i sada na drÿavi Srbiji i srpskom
narodu. Po podacima popisa izbeglica iz 1996. godine, wih 55,2% na-
šlo je smeštaj kod prijateqa i rodbine, 19,1% obezbedilo je iznajmqe-
ni smeštaj, 10,1% smešteno je u kolektivne centre, 4,7% obezbedilo je
sopstveni smeštaj, a ostali (10,9%) su se snalazili na razne naåine.17
Za vreme popisa stanovništva u Centralnoj Srbiji i Vojvodini,
koji je obavqen 31. marta 2002. godine (na Kosovu i Metohiji nije bilo
popisa stanovništva usled nepovoqnih bezbedonosno-politiåkih pri-
lika), popisano je 379.135 izbeglica. Od tog broja Srba je bilo 351.062
ili 92,60% (tabela 3). Najviše je bilo dobeglih Srba iz Hrvatske —
14 Popis izbeglica i drugih ratom ugroÿenih lica u Saveznoj Republici Jugoslaviji

(1996). UNHCR — Visoki komesarijat Ujediwenih nacija za izbeglice, Beograd: Komesa-
rijat za izbeglice Republike Srbije, Beograd, i Komesarijat za raseqena lica Republike
Crne Gore, Podgorica, str. 34.
15 Navedeno delo, str. 41.
16 Dokumentacioni fond. Biblioteka Republiåkog zavoda za statistiku, Beograd,
2005.
17 Popis izbeglica i drugih ratom ugroÿenih lica u Saveznoj Republici Jugoslaviji,
str. 43.
Tabela 4. — Broj, teritorijalni razmeštaj i nacionalni sastav izbeglica u Centralnoj Srbiji i Vojvodini. Stawe: 31. mart 2002. god.*
Izbeglice druge i nepoznate etniåke

Izbegli Srbi iz:
pripadnosti iz:
Teritorija Ukupno Bosne i Drugih Bosne i Drugih
Svega Herce- Hrvatske republika iz Svega Herce- Hrvatske republika iz
govine bivše SFRJ govine bivše SFRJ
Republika Srbija 379.135 351.062 121.524 218.383 11.155 28.073 9.945 14.742 3.386
Centralna Srbija 192.672 178.336 68.876 100.785 8.675 14.336 5.567 6.320 2.449
Vojvodina 186.463 172.726 52.648 117.598 2.480 13.737 4.378 8.422 937
Grad Beograd 111.300 103.786 37.528 63.584 2.674 7.514 2.886 3.859 769
Opštine: Voÿdovac 8.690 7.999 3.057 4.733 209 691 226 396 69
Grocka 5.991 5.779 1.782 3.897 100 212 68 123 21
Zvezdara 7.756 7.136 3.109 3.800 227 620 251 303 66
Zemun 21.835 20.731 5.625 14.759 347 1.104 385 630 89
Novi Beograd 16.028 14.434 6.090 7.702 642 1.594 649 764 181
Palilula 11.286 10.565 3.786 6.566 213 721 284 350 87
Rakovica 5.656 5.325 2.006 3.204 115 331 120 184 27
Åukarica 13.977 13.096 5.123 7.662 311 881 354 429 98
Baåka Palanka 5.997 5.596 2.964 2.579 53 401 107 284 10
Zrewanin 7.252 6.668 2.702 3.836 130 584 234 308 42
Inðija 10.444 9.952 1.653 8.216 83 492 117 359 16
Novi Sad, grad 37.599 35.036 14.907 19.608 521 2.563 1.028 1.397 138
Panåevo 8.294 7.511 2.066 5.255 190 783 236 368 179
Ruma 9.859 9.376 1.855 7.457 64 483 114 353 16
Sombor 11.912 10.754 1.627 9.032 95 1.158 264 847 47
Sremska Mitrovica 7.348 6.891 2.362 4.404 125 457 170 256 31
Stara Pazova 12.582 12.071 2.590 9.364 117 511 132 354 25
Subotica 9.534 8.202 2.749 5.385 68 1.332 494 719 119
Šid 9.133 8.606 1.079 7.399 128 527 81 434 12
Loznica 5.645 5.481 4.389 860 232 164 92 61 11
Šabac 7.001 6.592 2.690 3.730 172 409 199 201 0
* Popis izbeglica izvršen je prilikom popisa stanovništva u Republici Srbiji, koji je obavqen 31. marta 2002. godine. Nema poda-
taka za Pokrajinu Kosovo i Metohiju, pošto u tom delu Srbije, zbog nepovoqnih politiåkih i vojnobezbedonosnih razloga, nije oba-
vqen popis stanovništva. Uzete su u obzir opštine u kojima je popisano 5.000 i više izbeglih Srba. Izvor: Izbegliåki korpus u Sr-
267
biji prema podacima popisa stanovništva 2002. godine, Ministarstvo za qudska i mawinska prava Srbije i Crne Gore, Beograd 2004,
str. 39—41.
268
218.383 ili 62,21% od ukupnog broja dobeglih Srba u Srbiju (iz Bosne i
Hercegovine ih je dobeglo 121.524 ili 34,62%). Od navedenog broja do-
beglih Srba (218.383) u Vojvodinu ih je dobeglo 117.598 (53,85%), a u
Centralnu Srbiju 100.785 (46,15%). Najviše je dobeglih Srba popisano
u Gradu Beogradu — 63.584 (29,12%), i to najviše u opštinama Zemun
(14.759), Novi Beograd (7.702) i Åukarica (7.662). U Vojvodini najviše
je bilo dobeglih Srba iz Hrvatske u Novom Sadu (19.608), te u opština-
ma Stara Pazova (9.364), Sombor (9.032) i Inðija (8.216) (tabela 4).
Koliko sada ima izbeglih Srba iz Hrvatske u Srbiji i koliko uop-
šte ima Srba u Hrvatskoj, teško je utvrditi pošto su statistiåki iz-
vori razliåiti i nepouzdani. Takoðe se ne zna taåno koliko se Srba
izbeglica vratilo u Hrvatsku, u rodni kraj, a koliko ih se odselilo u
inostranstvo. Po podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbi-
je, Beograd, i Srpskog demokratskog foruma, Beograd, iz Srbije se u
Hrvatsku vratilo oko 60.000 izbeglih Srba, a u inostranstvo ih se od-
selilo oko 40.000. Najviše ih se odselilo u SAD, Kanadu i Australiju,
te u Nemaåku, Francusku i Veliku Britaniju. Ima ih još dosta koji bi
ÿeleli da se odsele „napoqe", ali se do takve moguãnosti teško do-
lazi.
Srbi iz Hrvatske, povratnici u rodni kraj, pa i veliki broj osta-
lih (domicilnih) Srba, ÿive u vrlo teškim ÿivotnim uslovima. Imo-
vina Srba u Hrvatskoj uveliko je uništena, ošteãena, zapuštena (obra-
divo zemqište) ili uzurpirana (kuãe, stanovi, zanatske i trgovinske
radwe i dr.). Naime, veliki broj neuništenih srpskih kuãa i stanova
zaposeli su domicilni Hrvati (bivši susedi) ili doseqeni Hrvati iz
Bosne. Wih sadašwa hrvatska vlast sporo iseqava, odnosno vrlo sporo
i teško Srbi povratnici dolaze do svoje imovine ili stanova na koje
imaju stanarsko pravo. No, najtragiånije je to što i sam ÿivot Srba
nije bezbedan. Kao primer navodimo ubistvo starca (81 godina) Dušana
Vidiãa iz Karina (Dalmacija), koji je ubijen u rodnom mestu 18. maja
2005. godine.18 Istina, stawe se u pravno-politiåkom pogledu i u sva-
kodnevnom ÿivotu popravqa, ali sporo i nedovoqno. To znaåi da bi
hrvatska drÿavna vlast na svim nivoima trebalo da uradi mnogo više
da bi Srbi u Hrvatskoj bili stvarno ravnopravni s Hrvatima u svim
sektorima i segmentima ÿivota i ÿivqewa.
ZAKQUÅAK
Republika Hrvatska nalazi se veãim delom na Balkanskom poluo-

strvu i mawim delom u Panonskoj niziji. U zapadnom delu Balkanskog
poluostrva Srbi se prvi put spomiwu 822. godine. Naseqavali su pre-
dele istoåno od reke Cetine, planine Pqeševice i meðureåja Une i
Kupe. To znaåi da su znatni delovi sadašwe Republike Hrvatske od do-
18 Zloånn u Karinu (2005). Bilten broj 85, maj, Beograd: Dokumentaciono-informa-

cioni centar „Veritas".
269
seqavawa Slovena na Balkansko poluostrvo bili naseqeni Srbima.

Glavni predeli preteÿno naseqeni Srbima su severozapadna Dalmaci-
ja, veãi deo Like i Korduna, Banija, zapadna Slavonija i mawi predeli
u istoånoj Slavoniji, zapadnom Sremu i Barawi.
Društveno-politiåke prilike za ÿivot Srba u Hrvatskoj mahom su
bile nepovoqne. Na Srbe se povoqnije gledalo kad je zajedno s wima
trebalo savladati veãe teškoãe vezane za austrijsku ili maðarsku poli-
tiku prema Hrvatskoj (na primer, 1848, 1867, 1903). Lep primer hrvat-
sko-srpske saradwe ostvaren je u Hrvatsko-srpskoj koaliciji (1905—
1818). Partizanski pokret u Hrvatskoj (1941—1945) priznao je Srbima
pravno-politiåku ravnopravnost s Hrvatima. Izuzetno nepovoqne pri-
like bile su za vreme Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Drÿavi Hrvat-
skoj, kada su hrvatsko-muslimanske ustaše sprovodile obimni, siste-
matski, sveobuhvatni i bestijalni genocid, odnosno etnocid nad Sr-
bima.
Drugi genocid, odnosno etnocid nad Srbima u Hrvatskoj izvršen
je u graðanskom etniåko-verskom ratu 1991—1995. godine, posebno 1995.
godine. Tada se u Hrvatskoj naglo razbuktao nacionalistiåko-šovini-
stiåki, antisrpski pokret i rat. Tamošwi Srbi bili su prisiqeni da
se brane, te su 19. decembra 1991. godine u Kninu proglasili Republiku
Srpsku Krajinu. Meðutim, hrvatske oruÿane snage bile su vojno jaåe.
Srbi su bili poraÿeni i kaÿweni totalnim uništewem wihove imo-
vine i masovnim progonom. U tom surovom graðansko-etniåkom ratu iz
Hrvatske je proterano oko 276.000 Srba. Ubijeno ih je nekoliko hiqada.
Uništeno je oko 40.000 srpskih kuãa i spaqeno 380 srpskih sela. Spa-
qeno je ili ošteãeno na stotine srpsko-pravoslavnih verskih objekata.
Vrednost uništene i opqaåkane srpske imovine u Hrvatskoj procewena
je na oko 30 milijardi evra.
U posledwih nekoloko godina pravno-politiåko i bezbedonosno
stawe u Hrvatskoj je poboqšano, te se iz Srbije u rodni kraj vratilo
oko 60.000 izbeglih Srba. U inostranstvo ih se iselilo oko 40.000. Me-
ðutim, Srbi povratnici i daqe ÿive u vrlo teškim ÿivotnim uslovi-
ma. To znaåi da bi hrvatska drÿavna vlast na svim nivoima trebalo da
uradi mnogo više na sveukupnom poboqšawu ÿivotnih uslova Srba,
inaåe drÿavqana Republike Hrvatske, da bi oni bili stvarno ravno-
pravni s Hrvatima u svim sektorima i segmentima ÿivota.
270
THE SERBS IN CROATIA BEFORE AND AFTER THE

BREAK-UP OF YUGOSLAVIA
by
Jovan Iliã
Summary
The Serbs are first mentioned in the west part of the Balkan peninsula in 822.
They populated the regions east of the river Cetina, mountain Plješevica and the area
between the rivers Una and Kupa. It means that the significant part of the present Re-
public of Croatia had been populated by the Serbs since the settlement of the Slavs.
The main regions mostly populated by the Serbs were north-west Dalmatia, the larger
part of Lika and Kordun, Banija, west Slavonia and smaller sections in east Slavonia,
west Srem and Baranya.
Social-political circumstances for the life of the Serbs in Croatia were mostly very
unfavourable. Extremely unfavourable circumstances were during World War II in The
Independent State of Croatia, when the Croatian ustasha fighters carried out an extensi-
ve, systematic, comprehensive and bestial genocide, that is ethnocide over the Serbs.
The second genocide, that is ethnocide over the Serbs in Croatia was carried out
in the civil ethnic-religious war 1991—1995, specially in 1995. In these years, the nati-
onalist-chauvinist, antiserbian movement and war suddenly flared up in Croatia. The
Serbs living there were forced to defend, so on December 19, 1991 they proclaimed
The Republic of Srpska Krajina. However, the Croatian armed forces were military
stronger. The Serbs were defeated and punished by the total destruction of their pro-
perty and mass expulsion. In that cruel civil-ethnic war, about 276.000 Serbs were ex-
pelled from Croatia, several thousand of them were killed. About 40.000 Serbian hou-
ses were destroyed and 380 Serbian villages were burnt. Hundreds of Serbian-Orthodox
religious edifices were burnt or destroyed. The value of the destroyed or plundered Ser-
bian property in Croatia was estimated at about 30 billion euros.
According to the official Croatian data, in the last several years about 60.000
Serbs-refugees returned from Serbia to their native land, mostly older persons or those
who returned to sell their property and leave Croatia again. About 40.000 of them went
to live abroad. However, the Serbs-returnees still live in very difficult conditions, di-
scriminated in all segments of life, primarily when it comes to employment.
UDC 28-74(497.11)
Miroqub Jevtiã
ISLAMSKO-OSMANSKO DRŸAVNO PRAVO

U SRBIJI1
SAŸETAK: Svaka drÿava funkcioniše kroz svoj pravni poredak i

pravni poredak pokazuje prirodu svake drÿave. S te taåke gledišta priro-
da drÿave i vlasti koja je funkcionisala na prostorima srpskih zemaqa
od momenta osmanskih osvajawa do prestanka te vladavine najboqe se ogle-
dala kroz pravo kojim su se regulisali društveni odnosi. Ako se tako po-
smatra drÿava koja je vladala na prostorima srpskih zemaqa, onda se jasno
moÿe konstatovati da je ona, po svojoj prirodi, imala osnovni ciq da
ostvaruje islamsku doktrinu. Svi pravni akti kojima se administracija u
Carigradu sluÿila da bi nesmetano funkionisala, imali su islamski ka-
rakter. Kako je najveãi deo tih akata nastao mnogo pre nego što je osman-
ska drÿava roðena, onda se oni ne mogu nazivati osmanskim, jer nisu to
bili ni po poreklu ni po svojoj suštini. Što je posebno vaÿno, inten-
cija im nije bila odrÿavawe turske nacionalne ideje, kako se to moÿe za-
kquåiti iz velikog broja istorijskih sinteza koje obraðuju taj deo naše
istorije, veã trijumf islama. Zato je to pravo najtaånije nazvati islam-
sko-osmanskim, jer je najveãi deo nastao pre nastanka osmanske drÿave i
imao za ciq trijumf islama, a osmanski je, jer se primewivao na terito-
rijama kojima je upravqala osmanska dinastija.
KQUÅNE REÅI: islam, šerijat, Osmanlije, Srbi, islamizacija, tur-
cizacija
Više je nego oåigledno da ovako naslovqena tema ima za ciq da

predstavi prestanak „turske" okupacije, kako se to uobiåajeno govori, i
nastanak nezavisne srpske drÿave. Zato je veoma vaÿno ukazati zašto se
umesto uobiåajenog naziva: turska drÿava, tursko pravo, turska vlast,
Turci, ovde koristi drukåiji termin u åijem sadrÿaju dominira islam,
åak pre nego osmanski, što je mawe ali ipak korišãen naziv za drÿavu
koja je vladala na prostorima Srbije sve do 1912. godine.
1 Ovaj rad je raðen u okviru projekta 149006D koji finansira Ministarastvo nauke
i zaštite ÿivotne sredine Republike Srbije.
272
Razlog za to je jednostavan. Istorija se piše na osnovu dokumenata

koji se tiåu odreðenog perioda, i što se vernije koriste odnosni doku-
menti to je slika pribliÿnija realnosti. Kako se ovde ÿeli prikazati
onaj ko je vladao našim prostorima do 1912. godine onda se suština te
drÿave mora predstaviti preko najvaÿnijih dokumenata koja je ona iz-
davala. Pregled tih dokumenata pokazuje sledeãe. Pomenuta drÿava se u
wima ne naziva Turskom. Kako kaÿe francuski osmanista Luj Bazen
„Carstvom nazivamo veliku sredozemnu silu koja se, do svog kraja zvala
Devlet-i-Osmaniye, Osmanska drÿava" (M a n t r a n, 2002: 838), znaåi ne
Turska. U najvaÿnijim dokumentima, koje su izdavali, osmanski sultani
su apsolutno izostavqali taj naziv: Turska, Turci, itd. U wihovim po-
veqama i ugovorima, izjavama i uopšte dokumentima pojam turski ne
figurira. Oznaåavajuãi sebe oni se predstavqaju kao, na primer, „pa-
dišah vladar sveta" (S t o j a k o v i ã, 1987: 37). Ili, na primer, šire
„Ja sultan i padišah Sredozemqa, Crnog mora, Rumelije, Anadolije,
zemqe Ruma i Karamana, zemaqa Zulkadra, Dijarbekira, Kurdistana,
Azerbejxana, Persije, Damaska, Alepa, Egipta, svetog Jerusalima, slav-
ne Meke i svetle Medine, svih arapskih zemaqa, Jemena, Xede, tatarske
teritorije, kao i brojnih drugih zemaqa osvojenih nesavladivom silom
mojih svetlih predaka i mojih velikih prethodnika, kao i velikog broja
zemaqa koje je osvojila moja sabqa iz koje izbija plamen" (M a n t r a n:
193). Ili recimo on je „sultan svih sultana Istoka i Zapada" (M a n -
t r a n: 194), „Vladar nad vladarima" (M a n t r a n: 194), onaj koji dode-
quje krune monarsima na zemqi" (M a n t r a n: 194), „boÿja senka na ze-
mqi" (M a n t r a n: 194). Kao što vidimo åak i kad spomiwe neke ze-
mqe i narode tu Turaka nema! Zbog toga Ÿil Vejnštejn veli „Ovo car-
stvo na svom vrhuncu bilo je potpuna suprotnost nacionalnoj drÿavi" i
daqe „Sultan nije bio na åelu samo jedne zajednice kraqevina, veã je
nastojao da stvori specifiåno carstvo, koje se ne moÿe definisati kao
Tursko carstvo" (M a n t r a n: 192—193).
To je išlo tako daleko da su ti Turci znali da svoju zemqu sami
nazivaju imenom rimskog carstva, jer su na teritoriji te zemqe, odno-
sno u wenom istoånom delu formirali svoju prvu drÿavu. Ta se drÿava,
kako nas obaveštava Ostrogorski nazivala „Ikonijski sultanat Rum".
Govoreãi o osvajawima selxuåkog vojskovoðe Sulejmana, Ostrogorski
veli „Veã oko 1080. g. Sulejman je bio gospodar cele Male Azije od Ki-
likije do Helesponta. Ovde, na starom vizantijskom tlu, on je osnovao
sultanat Rum, tj. Rimski sultanat" (O s t r o g o r s k i, nedatirano:
330) Govoreãi o tome dva francuska istraÿivaåa vele: „Nisu li Turci
iskazivali bezgraniåno divqawe svom bivšem neprijatequ koga su po-
razili? Tri veka posle wenog osvajawa oni su nastavili da nazivaju sa-
da, svoju zemqu, Rimom, dok se hrišãanstvo veã od krstaških ratova na-
prezalo da je naziva Turskom" (C o u r b a g e - F a r g u e s, 1992: 194).
Prema tome po zvaniånim aktima te drÿave ona nije bila Turska i
to znaåi da se ona tako ne moÿe nazivati. Ona je dakle samo osmanska
drÿava. Pitawe koje se moÿe postaviti jeste zašto se onda, ona, u broj-
nim istorijskim sintezama i našim i stranim naziva Turskom? Odgo-
273
vor na to pitawe sadrÿan je u åiwenici da su osnovni nosioci od

osnivawa te drÿave, u lingvistiåkom smislu bili narodi koji su govo-
rili nekim od turskih dijalekata. Oni su bili kiåma vojnih odreda ko-
ji su formirali i selxuåku i osmansku drÿavu i zvaniåni jezik je „bio
jedan oblik turskog, iako je osmanski dijalekt, da se posluÿimo termi-
nologijom Ÿana Denijea, pun elemenata arapskog i persijskog jezika"
( M a n t r a n: 193). Prema tome osnivaåi te drÿave bili su turkofoni
i to je istorijski taåna åiwenica, ali da li su oni i koliko bili
Turci to je veã drugo i mnogo sloÿenije pitawe. Za postojawe nacije i
naroda potrebno je pored jezika mnogo više elemenata. Normalno ovde
mislimo na naciju u etniåkom smislu, ali postoji i nacija u pravnom
i politiåkom smislu (P e t i t L a r o u s s e, 1962: 690), jer Turci koje mi
poznajemo danas narod su bele rase. Najozbiqniji istorijski izvori go-
vore da su preci Turaka bili mongoloidi, tj. pripadnici ÿute rase.
Sudeãi po tome današwi Turci su u potpunosti promenili svoj geno-
tip i fenotip i nemaju više veze sa svojim mongoloidnim precima,
osim preko jezika koji su saåuvali. O tome Filip Hiti, jedan od najpo-
uzdanijih savremenih istoriåara arapskog sveta kaÿe: „Jeksartes /Sir
Darja/ je više nego Oksus /Amu Darja/ åinio prirodnu, politiåku i ra-
snu granicu izmeðu Iranaca i Turaka i prelaz preko wega znaåio je
prvi direktni izazov od strane islama mongoloidnim narodima i budi-
stima" (H i t i, 1983: 201). I daqe „sve dok nisu mongoloidni Turci, no-
vi rasni element, preuzeli barjak vjere Muhamedove" (H i t i: 195).
Arapi i ostali muslimani u wihovim redovima, pre svega islami-
zovani Persijanci, prelaze na podruåje mongoloidnih Turaka veã u
¢¡¡¡ veku i to na samom wegovom poåetku. Do 710. godine osvojeni su
Samarkand i Buhara a 751. Taškent (H i t i, 1983: 201). Tada turske ÿe-
ne postaju plen belih arapskih osvajaåa i nastaju snaÿna rasna meša-
wa. Kasnije mase Turaka prelaze u sluÿbu halifata i dolaze u dodir s
islamizovanim belim Persijancima s kojima nastaje viševekovni pe-
riod rasnog mešawa, tako da se moÿe postaviti pitawe kakva je rasna
struktura Turaka u vreme wihovog dolaska u Malu Aziju, Anadoliju ili
Vizantiju, nazovimo je kako hoãemo, posle prvih provala a naroåito
posle bitke kod Mancikerta 1071. godine kada se formira Rimski sul-
tanat (O s t r o g o r s k i: 326). Taånije reåeno koliko su oni uopšte an-
tropološki uopšte Turci? Turkofoni sigurno jesu. Ali ti turkofoni
nemaju tursku narodnosnu svest, veã sebe doÿivqavaju kao muslimane, to
je wihova primarna kolektivna odrednica.
Šta se od tada dešava na podruåjima Male Azije, odnosno silom
osvojene Vizantije više je nego poznato. Brojne analize govore o pro-
cesima stalnog mešawa tih turkofona i lokalnog hrišãanskog stanov-
ništva. Pomenuti francuski istraÿivaåi vele: „Åetiri veka posle
raðawa islama Anadolija je bila skoro u potpunosti hrišãanska /H¡
vek prim. M. J./ wenih 7—8 miliona stanovnika davali su utisak o jed-
noj kompaktnoj masi. Åetiri veka kasnije anadolsko hrišãanstvo bilo
je zdrobqeno. Kada je Konstantinopoq pao ono nije brojalo više od
400.000 vernika" (C o u r b a g e - F a r g u e s: 192—193).
274
Citirajuãi brojne izvore izmeðu ostalog i Marka Pola pomenuti

autori pokazuju kako dvesta godina posle Mancikerta znaåi oko 1271.
godine turkofoni još uvek åine mawinu okruÿenu gråkom i jermenskom
veãinom (C o u r b a g e - F a r g u e s: 194). Muslimani su organizovali ot-
mice i pqaåkaške pohode protiv svojih suseda. Posebno su otimali
ÿene, a te ÿene, znaåi Jermenke i Grkiwe, su raðale decu (C o u r b a -
g e - F a r g u e s: 194). Posebno je vaÿno da su se mešali svi i obiåan
svet je otimao ÿene, ali i muslimanske turkofonske voðe. Tako poznati
svetski islamolog i turkolog Bernar Luis daje podatke da su u H¡¢ ve-
ku, a to je vreme Mariåke bitke i Kosovskog boja „Muslimanske aristo-
kratske porodice koje su vladale sultanatom Rum bile jednom svojom po-
lovinom gråkog porekla" (C o u r b a g e - F a r g u e s: 20). A to su morali
biti i potåiweni tj. vazali ovih selxuåkih gospodara, utemeqivaåi
dinastije Osmanoviãa i wihovi naslednici: Osman, Orhan, Murat i
Bajazit. Georgije Ostrogorski nam daje precizne podatke o tome. On ka-
ÿe da je Jovan Kantakuzin dao osmanlijskom voði Orhanu, sinu osniva-
åa dinastije Osmana, svoju kãer Teodoru za ÿenu (O s t r o g o r s k i:
484). Osim toga Orhanov sin Halil se oÿenio ãerkom vizantijskog cara
Jovana ¢ (M a n t r a n: 25). Sam Orhan je roðen iz veze Osmana i åuvene
lepotice Malhatun, koju je Osman oteo (M a n t r a n: 19). Inaåe i Or-
han je imao drugu ÿenu koja je oteta posle likvidirawa wenog verenika
upravnika grada Bilexika i to na sam dan venåawa (isto: 16). To poka-
zuje kako je dolazilo do mešawa krvi izmeðu tih turkofona i stanovni-
ka Male Azije Grka i Jermena.
U Vizantiju, koja je kako vidimo brojala 7—8 miliona stanovnika
prodrlo je prema procenama arapskog putopisca Al-Umarija od 152—
555 hiqada turkofona koje on naziva Turkmenima (C o u r b a g e - F a r -
g u e s: 198). Klod Kaen specijalista za preosmansku tursku istoriju taj
broj ceni na 200—300.000, zatim još nekoliko desetina hiqada Tatara
i nekoliko hiqada Persijanaca. „To je ukupan broj muslimana koji su u
dva talasa osvojili dolinu od H¡—H¡¡¡ veka". Kako kaÿu pomenuti
struåwaci za demografiju Kurbaÿ i Farg: „Bilo je dovoqno da u svakoj
generaciji jedan od sedam hrišãana napusti svoju veru … da bi od se-
dam miliona hrišãana 1071. godine ostalo 400.000 1520. godine, i da
putem mešawa 200.000 muslimanskih migranata bez ikakvog novog pri-
liva iz Centralne Azije stvore 4,6 miliona qudi" (C o u r b a g e - F a r -
g u e s: 200).
Kako se to dešavalo u konkretnoj situaciji i kako su se Grci pre-
tvarali u muslimane ali i u turkofone vidi se iz sledeãeg podatka ko-
ji daje Marokanac Ibn Batuta „Veãina osoba koji obavqaju razne poslo-
ve u Ladhiku /sada Denizliju/ su Grkiwe, zato što ovde ima mnogo Grka
koji plaãaju danak. Oni plaãaju sultanu razne namete kao glavarinu i
druge. Ono po åemu se razlikuju /od muslimana prim. M. J./ jeste duga
kapa … Qudi iz toga grada ne odbacuju ruÿne obiåaje, šta više stanov-
nici åitave zemqe ih vrše. Oni kupuju lepe gråke robiwe i dozvoqavaju
im da se prostituišu, svaka od wih mora da zaradu predaje svome gospo-
daru" (C o u r b a g e - F a r g u e s: 201). Kurbaÿ i Farg tome dodaju „Slo-
275
bodne ili robiwe hrišãanke su se udavale za muslimane. Postavši po

zakonu i same muslimanke, svojim potomstvom su uveãavale redove isla-
ma" (C o u r b a g e - F a r g u e s: 201—202).
Zato su, dodaju oni „jednim velikim delom Turci iz Turske, sigur-
no vizantijskog porekla" (C o u r b a g e - F a r g u e s: 204). Tako formira-
ni „Turci" su krenuli u Evropu i došli u dodir sa sredwevekovnim
srpskim drÿavama. Prema tome ti sukobi nisu nikako bili sukobi Sr-
ba i Turaka. Nikako jer protivnici koji su bili naspram Srba, kako
vidimo, antropološki nisu bili Turci. Govoreãi o tome Gibons veli
„Orhan (1326—1359) je prešao Dardanele da bi prodro u Evropu, on je
regrutovao svoje trupe u Anadoliji: kaÿe se oko pola miliona qudi.
Nomadi koji su došli iz Centralne Azije nisu bili u stawu da mu po-
nude toliki broj qudi, jer su bili odseåeni od svoje matice. To znaåi
da su ove trupe mogle da budu mobilisane samo meðu pokorenim narodi-
ma, naroåito Grcima koje je on uåinio svojim vojnicima" (C o u r b a -
g e - F a r g u e s: 199—200). Ovu åiwenicu Gibons još preciznije defi-
niše kad kaÿe „Pošto su jednostavno promenili ime i religiju vizan-
tijski Grci su se predstavili pred istoriju kao nova rasa i nacija koja
je prihvatila nove zadatke i tako su osigurali dugoveånost Vizantije
pod islamskim ruhom" (C o u r b a g e - F a r g u e s: 198). On daqe dodaje
„Greška je nazivati Osmanlije Turcima. Ta zabluda je tako åesto pona-
vqana da su åak i same Osmanlije pale u wu, mada su se oni uvek sma-
trali razliåitim od Turaka" (C o u r b a g e - F a r g u e s: 198).
Stvar je dakle više nego jasna. Još pre nego što su došli u dodir
s nama centralnoazijski Turci2 su doÿiveli više bioloških tj. antro-
poloških metamorfoza i zavladali srpskim zemqama kada je wima veã
dominirala gråka i ostala maloazijska neturska antropološko-biolo-
ška struktura. Posle velikih pobeda i postavqewem granica u centar
Maðarske do Pešte taj se proces još više ubrzao. Tada dolazi do ta-
kvog mešawa da se o Turcima zaista više ne moÿe govoriti, ako se pod
tim podrazumeva bilo kakva antropološka bliskost naroda koji se tim
imenom zove. Odvoðewe ogromnog broja robova iz Srbije i Bugarske, za-
tim Vlaške, Albanije, Maðarske ali i Ukrajine, Poqske, Rusije i Au-
strije dovelo je do takvog mešawa koje se ne moÿe ni meriti. Uostalom
drÿava se sluÿbeno zove Osmansko carstvo, kako smo veã rekli, a pojam
Osmanlije ne znaåi ništa drugo nego podanik osmanskog sultana. Zna-
åi Osmanlije su, u neku ruku, i Srbi i Bugari i Grci, itd. Svi izvori
to potvrðuju pa normalno i oni koje su pisali najistaknutiji zapadni
osmanisti. O tome, na primer, Pol Dimon, opisujuãi škole u vreme
tanzimata, znaåi pred propast carstva u H¡H veku, veli „U skladu s
ideologijom tanzimata, ustanova /misli se na školu prim. M. J./ je bi-
la otvorena ne samo za muslimane nego i za pripadnike mawina. To je bio
2 Pojam turkofoni nije naš. Åuli smo ga na jednom kongresu u Moskvi 1994. godi-
ne. Izgovorio ga je Enajatola Reza, profesor istorijske paleontologije na teheranskom
univerzitetu i urednik Velike iransko islamske enciklopedije. Kazao je „Turci ne po-
stoje, postoje turskojeziåni narodi".
276
posebno upeåatqiv naåin da se svi sastavni delovi osmanske popula-

cije pozovu da uåestvuju u modernizaciji zemqe" (M a n t r a n: 579).
Posebnu indiferentnost prema naciji ispoqavali su sultani. Ÿil
Vejnštejn o tome kaÿe: „Sultani nisu uopšte razmišqali o nekakvoj
åistoti rase, pa su ostavqali potomstvo s konkubinama razliåitog po-
rekla. Takav mentalitet, tuð svakom modernom shvatawu rase i nacije
padao je u oåi savremenicima" (isto: 193—194). Sultan se okruÿivao
velikodostojnicima koji su bili dovedeni kao robovi na dvor, znaåi
bili sami roðeni kao nemuslimani i ne-Turci. Oni su dobijali najvi-
še funkcije i stvarno vladali carstvom. Tako su meðu „åetrdeset sedam
velikih vezira koji su se smewivali izmeðu 1453. i 1623. godine samo
petorica bili turskog porekla. Meðu ostalima bilo je jedanaest Alba-
naca, šest Grka, jedan Åerkez, jedan Jermenin, jedan Gruzin, jedan Ita-
lijan, dok ih je deset bilo nepoznatog porekla" (isto: 206). Ti veziri
su mahom bili robovi i oni su se ÿenili sultanovim kãerima, a one su
im raðale decu åiji su potomci, danas „Turci" (isto: 212). Moÿemo se
pitati koliko su dece u braku s turkofonkama izrodili ovi velikaši
isto kao ostali brojni hrišãani koji su primali islam? Što je poseb-
no vaÿno sami turkofoni nisu voleli ime Turåin beÿali su od wega.
Gijom Postel koji je imao prilike da se u samoj sadašwoj Turskoj upo-
zna s onima koji bi trebalo da budu Turci i åiji potomci danas ÿive u
turskoj drÿavi veli: „Turci više od svih naroda na svetu mrze svoje
ime, pa ga ni vladari ni privatna lica ne koriste u zvaniånim dokumen-
tima. Nema toga ko ne smatra uvredom da ga nazovu Turåinom, tako da se
åini da reå Turåin zvuåi kao da se kaÿe prostak" (isto: 194). I to tra-
je sve do prestanka postojawe osmanske drÿave. Jedan od ideologa savre-
menog panturcizma pišuãi o nacionalnoj svesti, onih koji bi trebalo
da su kiåma nacije, Anadolcima, i to pred sam kolaps imperije u ¡
svetskom ratu veli: „Do pre tri godine Osmanski Turci su sebe smatra-
li samo kao muslimane i nikad nisu smatrali svoju naciju kao naciju koja
postoji kao posebna nacija. Anadolski seqak je reå Turåin shvatao kao si-
nonim s reåju Kazilbaš" (Alp, nedatirano: 7). A to znaåi onaj ko nosi na
glavi crvenu kapu-crvenoglavi (isto). Znaåi Turåin za Turke znaåi ne-
što sasvim drugo od nacije. Paradoksalno ali istinito pojam Turåin
je figurirao na Zapadu i, na primer, kod Srba, ali on nije imao naci-
onalno znaåewe. I savremenici koji su pisali o odnosima izmeðu Sr-
ba i „Turaka" u našim zemqama nisu pod pojmom Turåin podrazumeva-
li etniåkog Turåina, veã pripadnika islama, otuda termin poturåiva-
we a ne pomuslimawewe što je ispravnije. Vuk Karaxiã koji ÿivi u toj
„Turskoj" meðu tim „Turcima" i koji savršeno zna o åemu je reå veli:
„u carstvu turskome ko goð vjeruje u sveca Muhameda on se zove i jest
Turåin… istina je da je svaki Turåin u svome carstvu plemiã" (S t a -
n i s a v q e v i ã, 1987: 8). Kada se stvari ovako predstave onda se vidi
da su svi odnosi „Turaka" i Srba u Srbiji bili ustvari odnosi hri-
šãana i muslimana od momenta prvog susreta do osvajawa srpskih zema-
qa i do momenta konaånog oslobaðawa posle 1912. godine. Osmanlije su
kao jedinu ideologiju imale islam. A islam kao religija ne poznaje
277
evropski pojam nacije. O tome nam nekada poznati muslimanski javni

radnik Osman Nuri-beg Firdus kaÿe: „Biti u isto vrijeme musliman i
osjeãati se nacionalno to nije moguãe. Islam je preåi od narodnosti"
(T e r z i ã, 1998: 302). Ova teorijska postavka koja ima svoje teološko
opravdawe zasnovano na Kuranu je, kako vidimo, našla punu potvrdu u
istoriji Osmanske drÿave. Kako je u islamu pravo najtipiånija mani-
festacija verskog uåewa, to se islam izraÿava kroz pravo i drÿavu. Ka-
ko veli profesor Islamskog teološkog fakulteta u Sarajevu Fikret
Karåiã: „Po islamskom shvatawu drÿavna vlast je podvrgnuta pravu.
Glavna duÿnost drÿavnog poglavara je zaštita i provoðewe šerijata"
( K a r å i ã, 1986: 101).
U skladu s tim osmanski emiri odnosno begovi, a kasnije sultani
su prihvatawem islama kao glavnu obavezu dobili da sprovode šerijat.
Znaåi ne neko tursko sekularno pravo, nego pravo nastalo na osnovu
Kurana koje s Turcima nije imalo nikakve veze. Svoju akciju protiv
hrišãana i u Vizantiji i protiv Srba oni su doÿivqavali iskquåivo
kao islamsku misiju. Jedan od najpoznatijih istoriåara savremene Tur-
ske Halil Inalxik o tome veli: „Gaza3 — sveti rat bio je kao ideal
znaåajan åinilac u osnivawu i razvoju osmanske drÿave. Društvo u tim
krajevima saobrazilo se s posebnom kulturom i bilo proÿeto ideologi-
jom neprekidnog svetog rata i nesustalog širewa dar ul islama sve dok
ne obuhvati åitav svet" (I n a l x i k, 1974: 11). Prema tome ništa u toj
ideologiji nije asociralo na tursku nacionalnu ideju. Teÿwa je bila
da se nevernici podvrgnu vlasti šerijata jer tako ÿeli Bog.
Kad su naše zemqe osvojene i u wima uspostavqena vladavina
predstavnika osmanske dinastije wen legitimitet i pravni poredak se
zasnivao na hanefitskoj formi sunitskog islama koji je bio vladajuãa
ideologija Osmanskog carstva. Znaåi bio je to pravni poredak koji nije
imao nikakve veze, ne samo s Turcima nego ni s Osmanlijama. Oni su ga
samo prihvatili, a wegov tvorac bio je Abu-Hanifa (700—767. g.) jedan
od velikih pravnih i politiåkih teoretiåara sunitskog islama i sta-
novnik Bagdada koji je ÿiveo i u Omejadskom i Abasidskom halifatu
( S m a i l a g i ã, 1990: 11).
Prema tome to pravo na kome se zasnivala Osmanska drÿava bilo je
islamsko versko pravo, a ne tursko, i svi odnosi koji su se formirali
izmeðu Srba i „Turaka" bili su regulisani tim pravom, osim nekih
oblasti za koje šerijat nije imao rešewa. Poznati i autoritativni
profesor beogradskog Pravnog fakulteta Mehmed Begoviã govoreãi o
pravu kojim su Osmanlije vladale našim zemqama veli da se ono zasni-
va na åetiri izvora: 1. šerijatsko-pravni propisi kao osnovni zakon-
ski propisi; 2. uredbe sa zakonskom snagom (kanuni i fermani); 3.
praksa vrhovne uprave (urf) i 4. obiåajno pravo — adet (B e g o v i ã,
1956: 2). Znaåi nema sumwe da je prvi izvor apsolutno islamski i da se
ne moÿe nazivati ni osmanskim, ali druga dva jesu i oni su pravo koje
3 Gaza je sinonim za xihad. Otuda gazi ili gazija junak u svetom ratu gazi. Ruski mu-
slimani veoma åesto koriste arapski plural od pojma gaza, gazavat, kao singular.
278
je donela osmanska drÿava pa se mogu smatrati osmanskim. Ali ni oni

turskim što smo veã objasnili, veã samo osmanskim. No, ako imamo u
vidu da su i kanuni i fermani donošeni tako da je u wihovom stvara-
wu ulogu igrao sultan, zatim šejh ul islam kao kontrolor ispravnosti
kanuna u smislu usklaðenosti sa šerijatskim pravom onda se i oni ne
mogu odvojiti od islama. Sama izrada kanuna ili fermana bila je pove-
ravana åoveku koji je imao versko znawe, i tek kad bi šejh ul islam,
kao prvosveštenik, dao svoje mišqewe da je akt u skladu s islamom do-
lazila je potvrda sultana da se taj kanun ili ferman moÿe usvojiti
(isto: 2—3).
U ciqu oåuvawa poretka morale su da se izvrše izmene i dopune u
kriviånom zakonodavstvu i drugim vrstama prava. Jer šerijatsko kri-
viåno pravo nije sankcionisalo neke radwe koje je trebalo sankcioni-
sati. Tako je tu prisutno zakonodavstvo koje je roðeno u Osmanskom
carstvu i moÿe se smatrati osmanskim. Ali i tada ono je moralo biti u
skladu s osnovnim ciqem drÿave — oåuvawu poretka zasnovanom na
šerijatskom pravu. Tako su tokom vremena proglašena nova kriviåna
dela koja su sankcionisala sudsku praksu koju su sprovodile kadije tj.
sudije. Ali i tada ta praksa je morala biti u skladu sa šerijatom. To je
posebno postalo znaåajno posle 1517. godine kada sultan Selim ¡ dobija
i titulu halifa (I v a n o v, 1984: 32), znaåi predstavnika Muhameda i
predvodnika åitavog islamskog sunitskog sveta. Tada vladar-halif kao
„vrhovni tumaå šerijata i vrhovni sudija" (B e g o v i ã: 5) prenosi to
svoje ovlašãewe na kadije, tako se definišu nova kriviåna dela. Ali
su i ona u osnovi zasnovana na ideji åuvawa åistote prave vere i
islamskom karakteru drÿave, a posebno autoriteta halifa koji ãe za
svoje postupke odgovarati na nebu.
Åetvrti izvor prava koji je korišãen u našim zemqama za vreme
osmanske vladavine bio je obiåajno pravo koje se nazivalo adet. To je u
suštini bilo naše sredwevekovno pravo koje je izgubilo drÿavnu pot-
poru s uspostavqawem osmanske vlasti i moglo da se primewuje samo uz
dozvolu vlasti, ako ne protivureåi interesima drÿave. Ali ni to pra-
vo nije osmansko, veã naše srpsko sredwevekovno pravo, pa se ni ono
ne moÿe nazvati ni osmanskim a kamoli turskim, što je posebno vaÿno
pravo Srba, a u stvari za administraciju iz Carigrada samo hrišãa-
na, da se koriste svojim obiåajnim pravom jeste posledica šerijatsko
pravnih propisa nastalih na osnovu Kurana. Kuran naime predviða da
se xihad — islamski sveti rat vodi protiv „sledbenika Kwige" u stva-
ri hrišãana i Jevreja sve dok ne pristanu da se potåine muslimanskoj
drÿavi i dok kao znak te potåiwenosti na poånu da plaãaju glavarinu,
porez po glavi otud naziv. Taj porez plaãaju svi muškarci nemuslima-
ni, punoletni, zdravi telom i duhom. On se u islamskoj fiskalnoj ter-
minologiji oznaåava arapskim imenom xizja (M a w e r d i, 1982: 299).
Kad pristanu na to oni mogu saåuvati svoju veru, ali ãe imati ograni-
åena verska i politiåka prava, tj. biãe diskriminisani jer ÿele da sa-
åuvaju svoju religiju. Oåuvawe vere podrazumeva oåuvawe liånog statusa
koji se reguliše wihovim pravom, koje pošto gubi obaveznu snagu zako-
279
na, postaje adet, odnosno, obiåaj. Ali ga u nekim sluåajevima mogu pri-
mewivati i šerijatski sudovi, kad šerijatski sudija proceni da je od
koristi za drÿavu tj. islam, da adet primeni. Taj institut islamske dr-
ÿave primewuje se na osnovu Kuranskog ajeta 29 iz sure ili poglavqa
¡H „Borite se protivu onih kojima je data Kwiga a koji ne vjeruju ni u
Alaha ni u onaj svijet, ne smatraju zabrawenim ono što Alah i Wegov
Poslanik zabrawuju. I ne ispovjedaju istinsku vjeru sve dok ne daju
glavarinu poslušno i smjerno" (Kuran, 1984).
Koliko je samo islam tj. šerijat bio jedini pravi regulator prav-
nog ÿivota najboqe se vidi iz podatka da „Po svom stupawu na presto,
prema islamskoj tradiciji, padišah nije bio obavezan da prihvati akte
koji su izdali wegovi prethodnici, veã je morao da potvrdi svaki poje-
dinaåno, da bi oni imali pravnu vrednost" (M a n t r a n: 199). Zar to
ne govori više nego jasno kakvu su vrednost imali svi drugi pravni
akti osim šerijata?
Kakva je bila pozicija sultana u odnosu na šerijat vidi se iz sle-
deãih stavova „padišah nije imao nikakvu moã po šerijatskim pita-
wima, on nije mogao da ih razraðuje, niti da ih prilagoðava. Nije mu
bilo dozvoqeno ni da ih tumaåi, jer je to bilo iskquåivo pravo ver-
skih pravnika (muftija) koje je on postavqao i opozivao, ali kojima ni-
je mogao da se meša u odluke" (isto: 200—201). Zbog toga se dešavalo da
sultani budu åak i svrgavani, a tada je na to presudnu ulogu imao šejh
ul islam koji je izdavao fetvu (versko pravno mišqewe) da je sultan
prekršio šerijat i da mu samim tim podanici ne duguju pokornost.
Više naslednika sultana Sulejmana zakonodavca doÿivelo je ovu sudbi-
nu (isto: 225).
Konaåno se moÿe zakquåiti da je pravni poredak koji je vladao u
carstvu u osnovi bio islamski. Taånije reåeno da, kada je reå o osnov-
nom zakonu, da je to bio šerijat i da se ne moÿe za wega nikako upotre-
bqavati termin tursko niti osmansko pravo. S druge strane, kada je reå
o kanunima, fermanima i praksi vrhovne uprave ona se moÿe nazvati
osmanskom, ali opet ne turskom iz svih prethodno navedenih razloga.
Kako je šerijat ipak bio okvir svih ostalih izvora prava to je jedini
taåan naziv za pravo, koje je regulisalo odnose na podruåju srpskih ze-
maqa od 1371—1912. godine islamsko-osmansko. Islamsko jer je u osno-
vi to bilo islamsko versko pravo, a osmansko jer se radilo o Osman-
skoj drÿavi, a ne o drugim muslimanskim drÿavama koje su postojale
paralelno s Osmanskom ili pre we.
Osvojivši srpske zemqe i uspostavivši u wima svoj pravni pore-
dak Osmanlije su Srbe tretirali kao hrišãane tj. qude kwige koji su s
drÿavom sklopili ugovor o podaništvu kojim im se priznavao status
zimija, štiãenika islamske drÿave (isto: 360). Srbi su znaåi bili tre-
tirani iskquåivo kao nemuslimani — ahl al kitab — qudi kwige
( R o n a r t, 1959: 27).
Francuski osmanista, veã pomenuti, Ÿil Vejnštejn o tome kaÿe
„Na Balkanu kao i u ostatku Carstva, razne jevrejske i hrišãanske za-
jednice uÿivale su status zimija, koji je islamskim zakonom, bio namewen
280
narodima kwige dopalim pod muslimansku vlast" (M a n t r a n: 360). Zna-

åi sasvim jasno nigde se, kao wihova dominantna odrednica, ne pomi-
wu Srbi. Normalno zna se da izmeðu Srba, Grka, Vlaha, pravoslavnih
Albanaca, itd., postoje razlike ali svi oni su za drÿavu samo zimije
zato što su nemuslimani. A i sami Srbi tako doÿivqavaju „tursku"
vlast. To je vlast muslimana nije to vladavina etniåkih Turaka. Pogo-
tovu što veliki broj muslimana, s kojima oni opšte i koji predsta-
vqaju osmansku vlast åine wihovi isturåeni zemqaci ili drugi Bal-
kanci koji su primili islam.
Srbi su svoju drÿavu izgubili posle vojniåkih poraza koje je islam-
ska vojska vodila u ime xihada, odnosno gaze, Srbija je tako postala deo
dar al-islama (zemqe islama) i prema islamskom verovawu i pravu tre-
balo je to da ostane sve do sudweg dana, znaåi do kraja ovoga sveta. Je-
dan od najuticajnijih islamskih teoretiåara prošlog veka Mavdudi je o
tome rekao: „Stoga je imperativ za muslimansku partiju … da se ona ne
smije zadovoqavati uspostavqawem islamskog sistema vladavine samo
na jednoj teritoriji, nego treba širiti islamski sistem unaokolo gdje
god moÿe dosegnuti" (M a v d u d i, 1992: 77). Sistem normi koji im je
nametnut bio je sistem diskriminacije. Kako veli Maverdi koga smo
spomenuli „Glavarina i haraå su dva nameta kojima Alah optereãuje po-
liteiste u korist vernika … i jedan i drugi porez se naplaãuju polite-
istima da bi oznaåili da su oni mawe vredni i da su poniÿeni" (M a -
w e r d i: 299). Izraz koji se ovde koristi — politeisti — ne treba da
zbuni. To je veoma åesta praksa u islamskoj teoriji da se qudi kwige
izjednaåavaju s politeistima pa åak i s nevernicima. Osmanski doku-
menti to jasno pokazuju. Tako, na primer, pomenuti Braniåevski tefter
govoreãi o Srbima koji plaãaju porez spomiwe kategoriju „spahija ne-
vernika", mada prevodilac, znajuãi o kome je reå to prevodi kao „spa-
hije hrišãani", ali u napomeni na istoj strani veli da u originalu
stoji spahije nevernici i daje taj pojam u latiniånom prepisu gde jasno
navodi original gde stoji „kefere spahisi" (S t o j a k o v i ã, 36), što
je izvedenica istog korena iz koga nastaje i arapski pojam kufr, što
znaåi neverništvo i kafir =nevernik (Š k a q i ã, 1989).
Pomenuti braniåevski tefter u prevodu rano preminulog osmani-
ste Momåila Stojakoviãa jasno pokazuje da su muslimani pravoslavne
Srbe nazivali nevernicima. Iste nam podatke daje i poznati osmani-
sta Gliša Elezoviã koji pokazuje kako osmanske vlasti nekog Boÿika
iz Skopqa tretiraju kao nevernika, ali je oåigledno da je reå o hri-
šãaninu kome se garantuju izvesna prava koja imaju zimije (E l e z o v i ã,
1952: 8).
Uglavnom Srbima je kao nevernicima bio nametnut poloÿaj u kome
su oni imali „niÿerazrednu poziciju drugog reda… Ne samo što su po-
sebni porezi — prvenstveno xizja i ispenxa bili pridodati … ukup-
nim nametima koje je plaãala raja, veã su bili predmet mnogih diskri-
minatornih mera kojima se izraÿavala inferiornost wihove pozicije.
Osmanlije su, u tom pogledu, bili verni tradiciji islamskih drÿava"
( M a n t r a n, 361). Namerno smo citirali Maverdija, da bi se videlo
281
da su mere koje su primewivale Osmanlije bile samo stroga primena

islamskog prava i da to s turskom idejom nema nikakve veze.
Zbog toga su Srbi, ako su kao pojedinci hteli da se oslobode poni-
ÿenog poloÿaja, mogli to da uåine samo prelaskom na islam. Ali bi ta-
da kao muslimani imali zadatak da se zauvek odreknu svoje prošlosti i
da se veÿu za halifa. A ako su hteli da obnove svoju drÿavu onda su mo-
rali da sruše islamski poredak i pravni sistem i da uspostave svoje
nacionalno pravo, koje je jedino moglo da garantuje obnovu slobode.
S te taåke gledišta Prvi i Drugi srpski ustanak, koji su udarili
temeqe savremenoj srpskoj drÿavi su, s taåke gledišta osmanske drÿa-
ve, bili iskquåivo pobuna nemuslimana protiv bogom datog poretka.
To znaåi nije bio nacionalni ustanak, jer Srbi i nisu bili tretirani
kao nacija.
Åak i kad se spomiwe nacionalna pripadnost Srba, oni su treti-
rani kao oni koji narušavaju islamski poredak i ÿele da sruše deo
dar al islama i pretvore ga u dar al harb — zemqu rata, znaåi — isla-
mu — neprijateqsku zemqu.
Kao rezultat ustaniåkih borbi u Prvom srpskom ustanku raða se
prvo srpsko nezavisno, i od islama osloboðeno pravo. Ali to je trajalo
kratko. S rušewem Prvog srpskog ustanka prestaje ovaj pravni poredak.
Šerijatski pravni poredak ponovo se uspostavqa i to izaziva
Drugi srpski ustanak. Kao rezultat toga ustanka dolazi do realizacije
izvesnog stepena srpske autonomije što stvara pretpostavke za zamenu
islamskog prava zakonima koje su stvorili Srbi, odnosno wihova auto-
nomna vlast. Tada se stvara srpsko-osmanska mešovita vlast (P e r u -
n i å i ã, 1970: 7). Tada se jasno izdvajaju muslimani i hrišãani, na je-
dan specifiåni naåin. Oni su bili izdvojeni i do tada, jer su musli-
mani bili gospodari, a hrišãani potåiweni. Sada se ta podvojenost
vidi na jedan drugi naåin. Ali ona opet jasno ima za demarkacionu li-
niju veru. Svi hrišãani u Srbiji: Srbi, Cincari, Grci, Cigani, itd.,
bili su pod upravom vlasti koju imenuje knez Miloš, a svi muslimani
bili turkofoni, poturåeni Srbi, Šiptari, itd., su pod jurisdikcijom
kadije i muselima (isto). Za muslimane se primewuje šerijatsko pravo,
a za hrišãane, to je pravi naziv a ne samo za Srbe, polako se poåiwe
stvarati srpsko pravo za sve oblasti pravnog saobraãaja, najpre za gra-
ðansko-pravno, a zatim i kriviåno zakonodavstvo. Pri tome su osman-
ske vlasti lakše dozvoqavale širewe autonomije u oblasti graðanskog
prava što je logiåno, jer je mawe zadiralo u pitawe drÿavnog suvere-
niteta, a i ranije je ta autonomija kroz adet na izvestan naåin funkci-
onisala. Pri tome je vrlo vaÿno razjasniti zašto se pravo kojim se re-
gulišu odnosi meðu hrišãanima naziva srpskim pravom, dok za musli-
mane i daqe ostaje naziv islamsko. Pa pravo koje se stvara da bi regu-
lisalo odnose meðu hrišãanima bilo je inicirano od onih koji su hte-
li srpsku nacionalnu drÿavu i zato se to pravo naziva srpskim, a za-
što se pravo koje je i ranije regulisalo odnose meðu muslimanima na-
ziva islamsko-osmanskim je veã razjašweno.
282
Tako poåiwe razvoj srpskog prava koje je svoje poåetke, moglo bi se

reãi, poåelo da dobija posle Svištovskog mira 1791. kada je usposta-
vqena izvesna autonomija (B o ÿ i ã, Ã i r k o v i ã, E k m e å i ã, 1972:
208—210), ali koja ja kako smo rekli poništena janiåarskim terorom
1801. godine (isto: 211). U odnosu na islamsku koncepciju drÿave ovo
pravo i temeqi drÿave koji se wime uspostavqaju predstavqaju negaciju
koncepta dar al islama na teritoriji Srbije pod Miloševom upravom,
bar prema uåewu o dar al islamu koje je tada bilo vaÿeãe. A ono je pod-
razumevalo svu punoãu primene islamskog prava na jednoj teritoriji,
što je u Srbiji bilo onemoguãeno u onom delu prava koji su donosili
sami Srbi. Tako Srbija nominalno ostaje dar al islam, ali se suštin-
ski pretvara u dar al ahd. A dar al ahd je ona teritorija koja prema še-
rijatskom pravu åuva izvesnu autonomiju u odnosu na islamsku vlast ko-
joj priznaje sizerenstvo na taj naåin što joj plaãa ugovorom predviðen
danak, tj. neku vrstu xizje (B a h l u l, 1987: 34). Vaÿno je istaãi da je
dar al ahd bio u principu prelazni status u kome se jedna zemqa nala-
zila u prvoj fazi osvajawa od strane muslimana, a ovde je bila reå o
postepenom ukidawu islamskog suvereniteta i prava i odvajawu od dar
al islama, što je potpuno suprotno ideji koju islam ima.
Najznaåajnije promene u pravnom poloÿaju Srbije predstavqaju se u
hatišerifu iz 1830. godine kojim se Srbiji priznaje autonomija. U naj-
vaÿnijim istorijskim sintezama se kao prva dobit za Srbe, o kojoj go-
vori taj hatišerif, navodi garancija o slobodi veroispovesti (Istori-
ja srpskog naroda, 1994: 120).
To jasno pokazuje verski karakter srpske emancipacije, a kao znak
slobode se istiåe da je po prvi put posle 1813. godine bila dozvoqena
slobodna zvowava na beogradskoj crkvi (isto: 120). Tako se raðaju pret-
postavke za razvijawe srpskog pravnog poretka na osnovu toga hatiše-
rifa. Najzanimqivije od svega jeste to da Osmansko carstvo ostaje ver-
ska i nenacionalna drÿava, ali se bivši beogradski pašaluk sve više
razvija kao nacionalna autonomija. Tako vlast iz Carigrada sama, pod
pritiskom nuÿnosti, mewa ustrojstvo jednog dela svoje drÿave što je
šerijatski nedopustivo. Ustavi iz 1835. i 1838. godine sankcionišu
Srbiju kao nacionalnu autonomiju i to je nezamislivo u šerijatskoj te-
oriji drÿave na kojoj se carstvo zasniva. Tako je u „turskom" Ustavu,
koji je Srbiji 1838. godine hatišerifom dao Carigrad zapisano „ÿite-
qima moje provincije Srbije za winu vernost i privrÿenost" (B o ÿ i ã,
Ã i r k o v i ã, E k m e å i ã: 225).
Srbija je tako bila definisana kao nacionalna autonomija što je
sve stvorilo pretpostavke za ukidawe islamskog pravnog poretka i ra-
ðawe srpskih zakona na osnovu ovoga, doduše, „turskog" ali ipak Usta-
va autonomne Srbije. S ovim akcijama je nastavqeno, pa je tako došlo
do priznawa drÿavne nezavisnosti Srbije i Crne Gore, dveju srpskih
drÿava na Berlinskom kongresu 1878. godine åime su Srbija i Crna
Gora prestale da budu dar al islam i postale, sa islamske taåke gledi-
šta, dar al harb, što su i bile pre osvajawa u H¡¢ veku. Islam-
sko-osmanski pravni sistem je ukinut i u obe zemqe uvedeno potpuno
nacionalno pravo.
283
Naÿalost, Evropa koja je odluåivala o svim tim procesima nije

vodila raåuna o islamskom pravu. Prema wemu, sve zemqe koje su na-
silno, protivno svojoj voqi, postale dar al islam i osvojene su maåem,
muslimanske su sve dok muslimani mogu da ih drÿe. Kad to više nisu u
stawu onda je gubitak boÿja voqa. S te taåke gledišta bilo je besmisle-
no traÿiti naknadu za osloboðenu zemqu. Evropa je uprkos tome Ber-
linskim ugovorom nametnula Srbiji obavezu da obešteti muslimanske
korisnike zemqe, iako su mnogi od wih, tek nekoliko desetina godina
ranije do te zemqe došli silom, otimawem od hrišãana, tj. Srba
( S t o j i å i ã, 1987: 15).
Ako Ranke veli da istoriju treba pisati onako kako je bilo, onda je
logiåno da nije dobro o istoriji drÿave, koja je vladala našim kraje-
vima do 1912. godine, govoriti neprecizno. Zato, ako se govori o imenu
drÿave onda se mora reãi da je to bila osmanska drÿava.To nije bila
turska etniåka drÿava. A ako se govori o pravu kojim je ta drÿava
ostvarivala svoju ulogu onda se to pravo moÿe nazivati samo: islam-
sko-osmanskim a nikako drukåije. Jer ako je osnovni izvor prava bila
hanefitska verska škola sunitskog islama, a wen utemeqivaå Abu Ha-
nifa je umro otprilike pet vekova pre raðawa drÿave o kojoj govorimo,
jer Osman utemeqivaå, vlada od 1280. (oko) — 1324. (oko), onda to pravo
nikako ne moÿe nazvati osmanskim, još mawe turskim. Ako bi mu se
htela dati nacionalna odrednica onda je ono arapsko pravo nastalo u
halifatu. Ali nije ono ni arapsko jer mu je ciq ostvarivawe kuranske
poruke. Što se tiåe druga dva izvora: 1. uredbi sa zakonskom snagom
(kanuna i fermana) i 2. prakse vrhovne uprave (urf) koji su produkt
osmanske jurisprudencije oni se mogu nazivati osmanskim pravom, ali
kako su i oni morali pre svega biti u skladu sa šerijatom u hanefit-
skoj formi, to se ni oni ne mogu odvojiti od islama. O åetvrtom izvo-
ru, adetu, neãemo ni govoriti, jer se ne tiåe muslimana nego hrišãana
u ovom sluåaju Srba. Drugo imajuãi u vidu da je gro normi, koje su regu-
lisale društvene odnose, bile zasnovane na hanefitskom pravu, a da su
kanuni i fermani bili samo dopunski izvor prava, to ostaje kao za-
kquåak da se pravo kojim se vladalo u našim zemqama i celoj drÿavi
moÿe nazivati samo islamsko-osmanskim, i to prvo islamsko, pa tek on-
da osmansko.
Drugi razlog koji je takoðe vaÿan jeste što se isticawem pojma
turska vlast, turska drÿava, itd., zamagquje istorijska istina. Kad se
kaÿe da je turska vojska na Vraåaru spalila telo Svetog Save onda se
moÿe zakquåiti da su motivi bili skriveni u ostvarivawu turske na-
cionalne politike. Ali ako se istakne da je ta vojska bila rukovoðena
fetvama šejh-ul islama onda je jasno da su takvi ciqevi bili verski
motivisani. Drugo ne zna se šta se krije iza imena velikog vezira Si-
nan-paše. Moÿe se pomisliti da je reå o etniåkom Turåinu. Stvarnost
je drukåija. Sinan-paša bio je Albanac kao i veãina wegovih vojnika
koji su taj akt uåinili (T o m i ã, 1913: 16). Isto tako se za osmansku
vojsku iz Bosne koja je napala srpske ustanike 1806. godine moÿe pomi-
sliti da je reå o etniåkim Turcima, ako se kaÿe da je to turska vojska, a
284
to je vojska sastavqena od bosanskih muslimana åiji je materwi jezik

srpski (K e m u r a, 1916). Sve to åini nam se pokazuje da je ovakav na-
åin tretirawa toga perioda naše istorije jedini prihvatqiv.
LITERATURA
A l p, Tekin (nedatirano). Turkish and Pan-Turkish Ideal, London, Liberty Press.

B e g o v i ã, Mehmed (1956). Tragovi našeg sredwevekovnog kriviånog prava u
turskim zakonskim spomenicima, Istorijski åasopis SAN, otisak br. ¢¡.
B e h l u l, Ahmed (1987). Islamska koncepcija meðunarodnog prava, Beograd: Fa-
kultet politiåkih nauka.
B o ÿ i ã, Ivan; Ã i r k o v i ã, Sima; E k m e å i ã, Milorad; D e d i j e r, Vla-
dimir (1972). Istorija Jugoslavije, Beograd: Prosveta.
C o u r b a g e, Youssef; F a r g u e s, Philippe (1992). Chretiens et Juifs dans l'islam
arabe et turc, Pariz, Fayard.
E l e z o v i ã, Gliša (1952). Turski spomenici, Beograd: SANU, kwiga 1, sv. 2.
H i t i, Filip (1983). Istorija Arapa, Sarajevo: Veselin Masleša, 2. fototip-
sko izdawe.
I v a n o v, H. A. (1984). Osmanskoe zavoevanie arabskih stran, Moskva.
I n a l x i k, Halil (1974). Osmansko carstvo, Beograd.
Istorija srpskog naroda, kwiga 6, tom 1 (1994). Beograd: SKZ, 2. izdawe.
K a r å i ã, Fikret (1986). Šerijatski sudovi u Jugoslaviji od 1918—1941, Sara-
jevo: Islamski teološki fakultet.
K e m u r a , F e h m i-Sejfudin-šejh (1916). Prvi srpski ustanak pod Karaðor-
ðem, Sarajevo.
Kur'an (1984). Sarajevo: Starješinstvo Islamske zajednice BIH, Hrvatske i
Slovenije, 4. izdawe.
M a n t r a n, Rober (2002). Istorija osmanskog carstva, Beograd: Clio.
M a v d u d i, Abu al-Ala (1992). Xihad u islamu, Takvim, godišwak, str. 65—83,
Sarajevo.
M a w e r d i, Aboul-Hasan-Ali (1982). Les statuts souvernsamentaux, Paris, Le syco-
more.
O s t r o g o r s k i, Georgije (nedatirano). Istorija Vizantije, Beograd: Prosve-
ta. ¡¡ fototipsko izdawe.
P e r u n i å i ã, Branko (1970). Uprava varoši Beograda, 1820—1912, Beograd:
Muzej grada Beograda.
Petit Larousse (1962). Paris: Librairie Larousse, 11. izdawe.
R o n a r t, Stephan and Nandy (1959). Concise Encyclopedia of Arabic Civilization,
Amsterdam: Djambatan.
S m a i l a g i ã, Nerkez (1990). Leksikon islama, Sarajevo: Svjetlost.
S t o j a k o v i ã, Momåilo (1987). Braniåevski tefter, Beograd: Istorijski in-
stitut.
S t o j i å i ã, Slobodanka (1987). Agrarno pitawe u novoosloboðenim krajevima
Srbije posle srpsko-turskih ratova 1878—1907, Leskovac: Narodni muzej.
Š k a q i ã, Abdulah (1989). Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo: Svjet-
lost.
T e r z i ã, Slavenko (1998). Religija kao faktor oblikovawa nacionalnog iden-
titeta Srba, u: Susret ili sukob civilizacija na Balkanu, ur. S. Terziã,
Beograd: Istorijski institut SANU, Novi Sad: Pravoslavna reå, str. 295—
307.
T o m i ã, Jovan (1913). O Arnautima u Staroj Srbiji i Sanxaku, Beograd: Geca
Kon.
285
ISLAM-OSMANLI STATE LAW IN SERBIA
by
Miroljub Jevtiã
Summary
Every state functions through its legal order and that legal order shows the nature
of every state. From that point of view, the nature of the state and the authority which
functioned in the regions of the Serbian lands from the moment of the Osmanli con-
quests till the end of that rule was best reflected through the law which regulated social
relations. If one views the state which ruled in the regions of the Serbian lands in that
way, one can clearly state that it, in its nature, had the basic goal to realize Islamic
doctrine. All legal acts which the administration in Constantinople passed to ensure its
normal functioning had the Islamic character. As most of these acts had been created
long before the birth of the Osmanli state, they cannot be called Osmanli, because they
were not such by their origin or their essence. It is specially important that their inten-
tion was not to maintain the Turkish national idea, as it could be concluded from a lar-
ge number of historical syntheses which discuss that part of our history, but the triumph
of Islam. Therefore, it is most correct to call that law Islamic-Osmanli law, because its
largest part had been created before the appearance of the Osmanli state and had as a
goal the triumph of Islam; it is an Osmanli law because it was implemented in the terri-
tories ruled by the Osmanli dynasty.
UDC 371.212:28(100)
28-057.875(100)
Dragan Novakoviã
ŠKOLOVAWE STUDENATA ISLAMSKE ZAJEDNICE

IZ SFRJ U INOSTRANSTVU
SAŸETAK: Predstavqen je sloÿeni problem školovawa kadrova Islam-

ske zajednice u arapskim i drugim islamskim drÿavama, kao i postepena
promena politike te verske zajednice do koje je dolazilo pod uticajem no-
vih ideja i vrednosnog sistema karakteristiånog za društva organizovana
prema kuranskim principima. Naznaåeni su, u osnovi neuspešni, napori
drÿave da razliåitim merama ograniåi i spreåi unošewe i zaÿivqavawe
ideja neprimerenih jugoslovenskom multikonfesionalnom miqeu. Kori-
šãena je originalna arhivska graða Savezne komisije za odnose s verskim
zajednicama i Ministarstva vera Srbije.
KQUÅNE REÅI: Islamska zajednica, studenti, školovawe, islam,
drÿava, politika.
UVOD
Završetak Drugog svetskog rata i osloboðewe zemqe Islamska ver-

ska zajednica doåekala je u potpunom organizacionom rastrojstvu. Zakon
o nevaÿnosti pravnih propisa, donet pre 6. aprila 1941. godine i za
vreme neprijateqske okupacije, stavio je van snage Zakon o Islamskoj
verskoj zajednici, Ustav IVZ iz 1936. godine, kao i ostala normativna
akta, koja su regulisala unutrašwu organizaciju i sva ostala pitawa od
vaÿnosti za normalno funkcionisawe verske zajednice. Zahvaqujuãi
pomoãi drÿavnih organa, raspisani su i sprovedeni izbori za sve or-
gane IVZ na podruåju NR Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije,
Crne Gore i AO Kosovo i Metohija. Izbori su odrÿani uz velike te-
škoãe zbog neaÿurnih biraåkih spiskova, nesnalaÿewa niÿih organa i
smetwi pojedinih uticajnih pripadnika IVZ nespremnih da prihvate
novu vlast i iskazanu ÿequ veãeg dela IVZ da konsoliduje i uredi od-
nose sa drÿavom.
Prva sednica Vrhovnog vakufskog sabora, na kojoj je uspostavqena
vertikalna organizacija IVZ, odrÿana je 26. i 27. avgusta 1947. godine
u Sarajevu. Usvojen je Ustav IVZ i po wegovim odredbama za novog reis
288
ul ulemu izabran Ibrahim Fejiã i ålanovi Vrhovnog islamskog stare-

šinstva. Predaja menšure novoizabranom reisu, obavqena je 12. sep-
tembra 1947. godine u Gazi Husrevbegovoj xamiji.1 Uspostavqenu orga-
nizaciju karakterisalo je jedinstvo IVZ na teritoriji cele Jugoslavije
i formirawe republiåkih tela prema federativnom ustrojstvu nove dr-
ÿave.2 Konstituisawe republiåkih organa pratile su mnogobrojne te-
škoãe, koje su savladane zahvaqujuãi velikom angaÿovawu vrhovnih or-
gana. Vakufski sabori republika doneli su veãinu potrebnih norma-
tivnih akata, za sektore verskog ÿivota, prenete novim Ustavom na re-
publiåke organizacije IVZ.3
Konsolidacija verskog ÿivota i regulisawe odnosa sa drÿavom
predstavqali su preduslov da najviši organi Islamske verske zajedni-
ce detaqno sagledaju kvalifikacionu strukturu angaÿovanog verskog ka-
dra. Zakquåeno je da veãina verskih sluÿbenika nema završene odgova-
rajuãe škole i da je situacija posebno nezadovoqavajuãa kada je u pita-
wu kadar sa najvišim verskim obrazovawem. Realne potrebe i povoqne
spoqnopolitiåke okolnosti nastale posle Konferencije azijsko-afriå-
kih drÿava u Bandongu 1955. godine i odluke tadašwe Jugoslavije da
svoju sudbinu veÿe za Pokret nesvrstanih, direktno su doprineli da se
pojave prve ideje o potrebi upuãivawa najboqih svršenika sarajevske
medrese na najpoznatiji islamski univerzitet El Azhar u Kairo.4
1 Nekoji podaci o radu Vrhovnog islamskog starješinstva u FNRJ, Glasnik Vrhovnog

islamskog starešinstva, Sarajevo 1951/1—3, strana 67—75.
2 Glasnik VIS, 1950/1—3, strana 70—71.
3 Vrhovni vakufski sabor imao je 24 ålana, od toga devet sa podruåja Vakufskog sa-
bora BiH, Hrvatske i Slovenije, devet iz Srbije, pet iz Makedonije i jedan iz Crne Go-
re. Vrhovni saborski odbor imao je pet ålanova. Vakufski sabor za BiH, Hrvatsku i Slo-
veniju imao je sedamnaest ålanova, a Ulema mexlis tri. Vakufski sabor za Srbiju imao je
37, a Saborski odbor åetiri ålana. Predsednik Starešinstva za Srbiju bio je Bajram
Agani. Sedište tih organa bilo je u Prištini. Vakufski sabor u Makedoniji imao je 24,
Saborski odbor sedam, a Ulema mexlis åetiri ålana. Vakufski sabor za Crnu Goru, sa
sedištem na Cetiwu, imao je 12 ålanova, a Islamsko starešinstvo je u svoj sastav ukqu-
åivalo åetiri ålana. Objavqeni sastav svih organa IVZ za celu zemqu pokazao je da su u
najvaÿnije organe IVZ izabrani i nosioci najodgovornijih funkcija tadašwe drÿave.
Ålanovi Vrhovnog vakufskog sabora bili su dr Zaim Šarac, savezni ministar pošta,
Mehmed Hoxa, ministar rudarstva NR Srbije, Osman Miftari, sudija Vrhovnog suda u
Skopqu, Fazlija Alikalfiã, dekan Poqoprivredno-šumarskog fakulteta u Sarajevu i
Mustafa Kamariã, naåelnik za zakonodavstvo i izgradwu narodne vlasti Vlade NR BiH.
Videti, Glasnik VIS, 1950/4—7, strana 189—192 i Arhiv Jugoslavije, Savezna komisija za
verska pitawa, 144-4-84, Arhiv Srbije, Zemaqska komisija za verska pitawa NRS, G-21,
F-7.
4 Tokom osmanske okupacije islamska inteligencija s jugoslovenskih prostora sti-
cala je visoko obrazovawe u Istanbulu i drugim velikim gradovima carstva. Posle po-
vlaåewa Osmanlija s Balkana, ukidawa halifata i pod uticajem austrougarskih i vlasti
Kraqevine Jugoslavije, znaåajno je ograniåen odlazak mladih teologa na studije u Tursku.
Kraqevina Jugoslavija pokušala je da problem visokog teološkog obrazovawa reši otva-
rawem Visoke škole, ali su neiskustvo, loša organizacija i nepripremqen kadar utica-
li na slab interes za upis. Videti ålanke: B u q i n a, H., Sto godina muslimanskog
školstva u Bosni i Hercegovini, Glasnik VIS, 1989/1, strana 20—35; 1989/2, strana
112—126 i H a x i ã, K. (1983). Viša islamska Šerijatsko-teološka škola u Sarajevu,
Takvim, godišwak Udruÿewa uleme u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, strana 139—159.
289
ŠKOLOVAWE STUDENATA U INOSTRANSTVU I STAV

ISLAMSKE ZAJEDNICE PREMA TOM PITAWU
Preuzimajuãi duÿnost vrhovnog poglavara 1957. godine, reis ul

ulema Sulejman Kemura, u programskoj besedi jasno se opredelio za
školovawe visokoobrazovanog teološkog kadra: „Mislim da ãe biti
veoma vaÿno poraditi na stvarawu uslova za otvarawe teološkog fa-
kulteta kod nas, jer se za wim osjeãa velika potreba. Mi, hvala Bogu,
imamo Gazi Husrevbegovu medresu u Sarajevu, koja bi davala studente za
ovaj fakultet. Bilo bi potrebno odmah raditi na stvarawu profesor-
skog kadra za teološke fakultete a on bi se mogao dobiti iz redova ap-
solvenata Gazi Husrevbegove medrese, koji bi svoja teološka naukovawa
nastavili na najvišem islamskom sveuåilištu El-Azhar ili na nekim
drugim islamskim teološkim fakultetima u islamskim zemqama".5 Pri-
likom zvaniåne posete delegacije Islamske verske zajednice iz Jugo-
slavije Ujediwenoj Arapskoj Republici, februara 1958. godine, postig-
nut je dogovor s rektorom El Azhara o školovawu kandidata iz naše ze-
mqe, a Ministarstvo vakufa izrazilo je spremnost da odobri deset
stipendija.6 Godinu dana posle toga, odabrani su najboqi maturanti sa-
rajevske medrese i upuãeni na odsluÿewe vojnog roka. Zbog razliåitih
problema, a pre svega, otpora drÿavnih organa, koji se manifestovao
odugovlaåewem izdavawa putnih isprava, izabrani kandidati bili su
prinuðeni da upišu druge fakultete i praktiåno se odreknu plana o
nastavku studija na najpoznatijem islamskom univerzitetu.7 Angaÿova-
wem najviših organa IVZ i posle pozitivnog stava Savezne komisije
za verska pitawa, pet kandidata (Hamdija Jusufspahiã, Ahmed Smajlo-
viã, Jusuf Ramiã, Merzuk Vejzagiã i Salko Åaniã) otputovali su okto-
bra 1962. godine na studije u Kairo.8
5 Programske besjede poglavara Islamske zajednice, Glasnik VIS, 1983/1—2, stra-

na 21.
6 O navedenoj poseti videti sledeãe Glasnike VIS: 1958/6—8, strana 238—250;
1958/10—12, strana 402—414; 1959/4—6, strana 177—184; 1959/10—12, strana 389—407.
7 Više zapisnika sa sednica Savezne komisije, u periodu izmeðu 1958. i 1962. go-
dine, potvrðuje da je dugo trajalo usaglašavawe drÿavnih organa i usklaðivawe procena o
svrsishodnosti odlaska mladih teologa iz Jugoslavije na studije u arapske drÿave. Beo-
gradska konferencija nesvrstanih drÿava septembra 1960. godine, predstavqala je pre-
kretnicu, s obzirom na to da se tada jugoslovenska spoqna politika trajno opredelila za
razvijawe veza s arapskim drÿavama, koje su masovno pristupale Pokretu nesvrstanih.
Probleme u vezi odlaska u Kairo istaknuti islamski teolog i jedno vreme predsednik
najveãeg i najuticajnijeg Starešinstva IZ za BiH, Hrvatsku i Sloveniju A. Smajloviã,
predstavio je na sledeãi naåin: „Nastao je zastoj, koji je trajao 4 godine. Trebalo je us-
trajati, trebalo je predati se tomu i vjerovati da ãe se sve to i ostvariti. Mi smo se na-
dali, pa ipak smo se predali radu. Za to vrijeme kandidati za odlazak na ovaj studij regu-
lisali su vojnu obavezu i završili po jednu godinu studija na upisanim fakultetima",
S m a j l o v i ã, A., Prvi susret, Glasnik VIS, 1963/1—2, strana 55. Åekajuãi donošewe
odluke o odlasku u Kairo, sadašwi beogradski muftija H. Jusufspahiã prvo je upisao
Pravni fakultet u Qubqani da bi kasnije prešao u Beograd. Posle završene prve godi-
ne upisao je El Azhar.
8 Š e v a, M., Odlazak prvih studenata iz Socijalistiåke Jugoslavije na Univerzi-
tet „El Azhar" u Kairu, Glasnik VIS, 1962/10—12, strana 335—337.
290
Zbog zahteva drÿave i radi uvida i praãewa tog osetqivog i slo-

ÿenog pitawa, Vrhovno islamsko starešinstvo zaduÿeno je da koordi-
nira sve aktivnosti u vezi s odlaskom na studije u inostranstvo. Vrše-
na je stroga selekcija u kojoj je neposredno uåestvovao i reis ul ulema,
a zainteresovani kandidati su pored dobrog uspeha u medresi i pri-
mernog vladawa morali da potiåu iz patriotskih i novoj Jugoslaviji
odanih porodica. Otvarawe Jugoslavije prema svetu i liberalizacija
propisa u vezi s putnim ispravama, presudno su doprineli da školo-
vawe kadrova IVZ iz Jugoslavije u islamskim zemqama izmakne kon-
troli i postepeno preraste u anarhiju. Sedamdesetih godina Vrhovno
islamsko starešinstvo prenelo je svoje nadleÿnosti u toj oblasti na
republiåke organizacije IZ, a došlo je i do prvih pojedinaånih odla-
zaka mimo legalnih organa verske zajednice. Takva situacija uticala je
na VIS da, u Izveštaju o radu za 1970. godinu, konstatuje sledeãe: „Me-
ðu tim studentima ima i izvjestan broj koji su otišli na studije po-
sredstvom VIS-a i uz wegovu preporuku. VIS je, naime, preporuåivao
one kandidate za teološke studije, koji su prethodno potpuno završili
jednu od naše navedene dvije medrese, ako su se za vrijeme uåewa u me-
dresi istakli kao odliåni i vrlo dobri uåenici i koji su se uzorno
vladali za sve vrijeme naukovawa u medresi. Ostali studenti koji nema-
ju takvih preduslova nisu zbog toga ni dobili preporuku VIS-a i oti-
šli su na studije mimo našeg znawa i saglasnosti. Meðu wima ima ih
i takvih koji nemaju nikakve teološke predspreme kao što su napri-
mjer i osam djevojaka koje se nalaze u Bagdadu na 'teološkim studijama'.
Vrhovno islamsko starješinstvo smatra da za osobe koje nemaju potreb-
ne vjerske prednaobrazbe u opsegu pune vjerske škole nema najnuÿnijeg
uvjeta pa stoga niti ikakve potrebe za takvim naukovawem van naše ze-
mqe".9 Ovako blaga osuda nije smawila veã je naprotiv poveãala broj
kandidata, koji su svake godine odlazili u razliåite islamske zemqe.
Prema analizi objavqenoj 1973. godine, a koja je bila posveãena svrše-
nicima sarajevske medrese od 1945. do 1972. godine, preko 50 maturana-
ta nastavilo je školovawe na univerzitetima širom arapskog sveta.
Zbog teÿine studija sve reðe se odlazi na El Azhar, a tih godina posta-
je veoma popularan Bagdad i fakulteti tamošweg univerziteta. Musli-
mana iz Jugoslavije bilo je na studijama u Bejdi (Libija), Kartumu, Om-
durmanu (Sudan), Fesu (Maroko) i Kuvajtu.10
Uspostavqawe odnosa Islamske zajednice iz Jugoslavije s Rabitom
i wenim specijalizovanim agencijama, omoguãilo je studentima iz na-
še zemqe da poånu koristiti fondove pri toj konfesionalnoj organi-
zaciji, namewene razvoju verskog ÿivota u dijaspori i za studije na
univerzitetima u Saudijskoj Arabiji.11 Tokom 1977. godine objavqeno je
9 Glasnik VIS, 1970/1—2, strana 94.

10 Videti, H a x i ã, K. (1973). Gazi Husrevbegova medresa u Sarajevu, Takvim, stra-
na 57—70.
11 Svetska islamska liga, poznatija kao Rabita, formirana je 1962. godine pod od-
luåujuãim uticajem saudijskog dvora u okviru planova da preuzme rukovoðewe podeqenim
i razliåitim sukobima optereãenim islamskim svetom. Rabita je proglašena za nevladi-
291
u listovima IZ nekoliko tekstova o islamskim univerzitetima u Rija-

du i Medini, u kojima je detaqno predstavqen rad tih visokoškolskih
ustanova i uslovi za studirawe.12 Navedeni univerziteti u svom sastavu
imaju više fakulteta za izuåavawe razliåitih teoloških disciplina
i osnovani su prvenstveno radi školovawa studenata iz inostranstva.
Visoke stipendije, besplatno školovawe, medicinska zaštita, uxbeni-
ci, posebne nagrade za uspeh, objavqivawe radova najboqih i povratne
avionske karte jednom godišwe do zemaqa porekla, trebalo je da privu-
ku studente iz celog sveta i na taj naåin, u intelektualnoj sferi do-
prinesu planovima saudijskog dvora o stvarawu novog centra islama.
Ministarstvo za visoko obrazovawe Saudijske Arabije dodelilo je 1977.
godine 18 stipendija za redovne i poslediplomske studije na Islam-
skom univerzitetu u Rijadu. Vrhovno islamsko starešinstvo objavilo je
konkursne uslove i posle izvršenih provera uputilo odabrane kandi-
date na studije.13 Uporniji i snalaÿqiviji studenti dobijali su sti-
pendije direktno od Rabite i wenih fondova, privatnih fondacija ili
bogatih pojedinaca iz te zemqe. Zahvaqujuãi tim okolnostima, relativ-
no slabijim kriterijumima na ovim univerzitetima, kao i moguãnosti-
ma da se dodatno zaradi za vreme priprema i sprovoðewa haxa, Saudij-
ska Arabija postala je veoma brzo omiqeno mesto za studente iz Jugosla-
vije, posebno Albance s Kosmeta i Zapadne Makedonije.14
Posle mera tadašwe drÿave protiv nekih nosilaca islamske ob-
nove 1979. godine (H. Ðozo, H. Jusufspahiã), poznatog suðewa sledbeni-
cima mladomuslimanske ideologije 1983. i odstrawivawa dr Ahmeda
Smajloviãa 1985. godine iz najvišeg rukovodstva IZ, došlo je do zna-
åajnog smawivawa broja kandidata, koji su iz Bosne i Hercegovine od-
lazili na studije u inostranstvo.15 Takve okolnosti iskoristili su Al-
nu organizaciju, koja okupqa islamske zajednice iz celog sveta radi koordinirawa zajed-
niåkih aktivnosti, pruÿawa pomoãi u obnovi i izgradwi verskih objekata, školovawa
kadrova, podsticawa izdavaåke delatnosti i prevoðewe Kurana na razliåite jezike, sta-
rawa o razvoju i unapreðewu verskog ÿivota u dijaspori i osnivawa specijalizovanih
agencija i tela na regionalnom nivou. Videti ålanak, Delegacija Rabite u posjeti Islam-
skoj zajednici SFRJ, Glasnik VIS, 1974/11—12, strana 465—476.
12 Videti tekstove, Islamski univerzitet u Rijadu i Islamski univerzitet u Me-
dini, Glasnik VIS, 1977/3, strana 293—296 i 285—292. Isti smisao imali su i brojni
tekstovi objavqeni povodom hiqadugodišwice Univeziteta El Azhar u Kairu, Preporod,
islamske informativne novine, izdavaå Starešinstvo IZ za BiH, Hrvatsku i Sloveniju,
Sarajevo, broj 7, 1. 4. 1983. godina, strana 3, 5, 7.
13 Videti konkurs za dodelu 18 stipendija za redovne i poslediplomske studije na
Islamskom univerzitetu Imam Muhamed Ibn Suad u Rijadu u Saudijskoj Arabiji, Glasnik
VIS, 1977/3, strana 376—377.
14 Videti, Informacija za najnovite dviÿewa vo oblasta na dejstvuvaweto na ver-
skite zaednici vo SRM, za aktivnosta na Sojuzot na komunistite za ostvaruvawe na
ustavnite prava na vernicite i verskite zaednici, kako i za suzbivawe na formite na po-
litiåka zloupotreba na verata i verskite åuvstva, mart 1987, Skopqe. Materijal komisi-
ja za idejno-teorijski rad, obrazovawe i kulturu CK SK Makedonije. Primerak se nalazi
u Arhivu Savezne komisije za odnose s verskim zajednicama u Beogradu.
15 Prilikom otvarawa nove xamije u selu Poriåe kod Bugojna 23. septembra 1979.
godine, pored više stotina prisutnih, govorili su savetnik reis ul uleme i urednik
Preporoda Husein Ðozo i beogradski muftija Hamdija Jusufspahiã. Oba govornika izra-
zili su nezadovoqstvo zbog stavova, koje je Derviš Sušiã tih dana iznosio u „Parergo-
292
banci i praktiåno za sebe prisvojili veãinu stipendija namewenih za

studente iz cele Jugoslavije.16 Neprijateqske demonstracije 1981. godi-
nu" objavqivanom u sarajevskom Osloboðewu i pozvali muslimane Jugoslavije da dosledno

izvršavaju propise svoje vere. Navedene izjave prošle su nezapaÿeno i do prvih reagova-
wa došlo je posle mesec dana. Objavqujuãi jedan tekst Osloboðewe je meðu prvima najavi-
lo moguãi obraåun drÿave s ekstremistima u Islamskoj zajednici. Posle toga, na zajed-
niåkoj sednici MK SSRN i Skupštine MZ Poriåe, odrÿanoj 25. oktobra 1979. godine,
jednoglasno su usvojeni zakquåci u kojima je istupawe H. Ðoza i H. Jusufspahiãa okarak-
terisano kao najgrubqi napad na bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodno-
sti. Kada je obezbeðena podrška baze, predsednik Predsedništva CK SK BiH Hamdija
Pozderac oštro je osudio kleronacionaliste iz Islamske zajednice i pozvao sve graðane
da se suprotstave wihovom delovawu. Oglašavajuãi se povodom istih dogaðaja, Predsed-
ništvo CK SK BiH zauzelo je stav da radni qudi, a posebno ålanovi Saveza komunista,
treba da osude sve pokušaje poistoveãivawa verskog i nacionalnog i sve izraÿenije ten-
dencije nekritiåkog odnosa prema pojavama i liånostima iz prošlosti. Krajem novembra
1979. godine Josip Broz Tito podrÿao je odluku rukovodstva BiH da se obraåuna s ekstre-
mistima u Islamskoj zajednici. Razgovarajuãi s rukovodstvom tadašwe BiH u Bugojnu, Jo-
sip Broz je, izmeðu ostalog, istakao sledeãe: „Zato je dobro što ste sada preduzeli oštre
mjere protiv podrivaåke aktivnosti nekih klerikalnih krugova. Takve pokušaje treba u
korijenu sprijeåiti, ako je potrebno i oštrim mjerama. Na tome vam niko ne moÿe zamje-
riti", Osloboðewe, Sarajevo, 26. 11. 1979. godina, strana 1. Posle dobijene podrške s naj-
višeg mesta, izvršene su znaåajne promene u pojedinim segmentima Islamske zajednice.
Smeweno je rukovodstvo Udruÿewa ilmije, uredništvo Preporoda, više novinara i jedan
broj zaposlenih u izvršnim organima IZ. O ovim dogaðajima videti sledeãe brojeve sa-
rajevskog Osloboðewa: 21. 10. 1979. godina, strana 3; 26. 10. 1979. godina, strana 1; 28. 10.
1979. godina, strana 3; 6. 11. 1979. godina, strana 8; 28, 29, 30. novembar 1979. godina,
strana 3.
Ideološka osnova okupqawa muslimanskih nacionalista bile su ideje i program
stvarawa islamske drÿave, koje je u poznatoj Islamskoj deklaraciji izneo Alija Izetbego-
viã. Tokom jednomeseånog procesa javni tuÿilac nastojao je da dokaÿe da je reå o suðewu
nacionalistima za dela usmerena protiv naroda i drÿave, dok su optuÿeni i odbrana
tvrdili da su okrivqeni zbog ispovedawa i praktikovawa svoje vere. Izriåuãi presudu
sudija je jasno definisao ciqeve optuÿene grupe: „Zagovarajuãi stvarawe 'etniåki åiste'
Bosne i Hercegovine s ciqem formirawa republike organizovane na principima isla-
ma kao 'jedinstvu vjere i zakona', a åije granice su trebalo da se prostiru u okviru velike
islamske drÿave od Avganistana, pa do Slavonskog Broda u Bosni i Hercegovini, uz pri-
pajawe i pojedinih dijelova drugih republika i autonomnih pokrajina naše zemqe… Ovo
nije bilo suðewe ni vjeri ni vjernicima, kako su to htjeli da predstave optuÿeni od sa-
mog poåetka procesa. Zar je propovijedawe vjere gromko izbacivawe poruka na Tabaåkom
mesxidu 'Ubij nevjernika', 'Ne druÿi se s nevjernicima', 'Ne traÿi prijateqa u nevjer-
nicima'? Zar i kod åiwenice da su najviši organi Islamske vjerske zajednice zabrani-
li predavawa u Debatnom klubu studenata Islamsko teološkog fakulteta jer su daleko
prevazišla religijski karakter, još neko moÿe tvrditi da su poruke s propovjedniåke
tribine bile vjerske", Osloboðewe, Sarajevo, 21. 8. 1983. godina, strana 3. Ålanovima gru-
pe izreåene su visoke vremenske kazne, a prvooptuÿeni A. Izetbegoviã i O. Behmen osu-
ðeni su na 15 i 14 godina zatvora. Videti sledeãe brojeve sarajevskog Osloboðewa: 10. 4.
1983. godina, strana 3; 5. 8. 1983. godina, strana 4; 6. 8. 1983. godina, strana 3; 17. 8. 1983.
godina, strana 4.
Dugogodišwi predsednik Starešinstva IZ za SR BiH, Hrvatsku i Sloveniju i je-
dan od najuticajnijih teologa, koji je visoko obrazovawe s doktoratom stekao na kairskom
El Azharu, smewen je marta 1985. godine sa svih funkcija. Odstrawivawe iz vrhova ver-
ske zajednice izvršeno je na zahtev drÿavnih organa, koji su procenili da A. Smajloviã
nastupa s fundamentalistiåkih pozicija i da dosledno sprovodi instrukcije dobijene od
Rabite i drugih meðunaronih islamskih organizacija. Direktnu umešanost tadašwih dr-
ÿavnih organa ilustrujemo sledeãim stavom predsednika Komisije Srbije za odnose s
verskim zajednicama: „Delatnost A. Smajloviãa ocewena je kao neprihvatqiva, kako zbog
finansijskih zloupotreba, tako i zbog unošewa u našu zemqu i plasirawa, putem štam-
293
ne i procene meðunarodnog islamskog faktora da su ugroÿena verska

prava na Kosovu i Metohiji, direktno su doprineli da se mladim Al-
bancima dodatno omoguãi pristup svim univerzitetima i razliåitim
fondovima u bogatim arapskim drÿavama.17 Tada je uvedena praksa da se
na školovawe u pojedine drÿave upuãuju veoma mladi deåaci, o åemu je
reis ul ulema H. Mujiã, sumirajuãi negativne posledice takve politi-
ke, izrekao marta 1988. godine, sledeãu ocenu: „Poseban problem pred-
stavqa praksa ustaqena u SR Makedoniji da deca posle završene osmo-
godišwe škole odlaze na školovawe u medrese na Sredwem Istoku.
Prema nekim saznawima više od 100 deåaka je do sada otišlo u jednu
medresu u Siriju, koju drÿi jugoslovenski Albanac, emigrant i nepri-
jateq naše zemqe. On prima sve kandidate i izdaje im diplome bez ob-
zira na steåeno znawe. Posle završetka školovawa oni se preko ra-
znih veza upisuju na univerzitete u drugim zemqama. Zahvaqujuãi tako
organizovanom školovawu pojedinci u islamskom svetu provedu i 10—
15 godina, pa je åest sluåaj da zaborave i materwi albanski jezik".18 Je-
pe i na druge naåine, panislamskih ideja i drugih neprihvatqivih stavova. Iz tih razlo-

ga nameãe se neophodnost da se onemoguãi daqi štetni rad Smajloviãa", Beogradski muf-
tija u Komisiji. Informacije iz oblasti odnosa sa verskim zajednicama. Materijal Ko-
misije Srbije, mart, 1985. godina, strana 5. Primerak se åuva u Arhivu Ministarstva ve-
ra Srbije. Nasuprot visokim drÿavnim funkcionerima tadašwi reis ul ulema N. Ha-
xiabdiã smenu A. Smajloviãa predstavio je na uobiåajeni „diplomatski" naåin: „Reis je
rekao da je preduzeo energiåne mere da ubuduãe spreåi sve pojave nediscipline i da niko
ne moÿe bez wegovog odobrewa odlaziti u inostranstvo i uåestvovati na meðunarodnim
islamskim organizacijama. Tim povodom reis je istakao da Islamska zajednica u Jugosla-
viji deluje potpuno nezavisno od islamskih organizacija (Rabita i dr.) i zemaqa koje te-
ÿe da drugima nametnu svoj naåin ÿivota i poglede na svet (Iran, Saudijska Arabija)",
Reis ul ulema posetio Komisiju. Informacije iz oblasti odnosa s verskim zajednicama.
Materijal Komisije Srbije, juni, 1985. godina, strana 5. Primerak se åuva u Arhivu Mi-
nistarstva vera Srbije u Beogradu.
16 „Jugoslovenski radnici su uåestvovali i uåestvuju u izgradwi velikog broja pri-
vrednih objekata u Iraku. Svojom struånošãu i marqivošãu oni su uåestvovali u posta-
vqawu temeqa iraåke ekonomije, a ukupnim ponašawem su pokazali da predstavqaju naj-
boqi most saradwe izmeðu dve zemqe. Dobrim odnosima mogu da doprinesu i brojni stu-
denti iz Jugoslavije, koji su studije teologije završili u Iraku i sada zauzimaju znaåajne
funkcije u IZ. Zbog rata studenata je sve mawe, a oni koji doðu su Albanci… Meðutim,
dobre odnose IZ s drÿavom kvare i pojedinci koji nastupaju sa fundamentalistiåkih po-
zicija ili u svom radu zagovaraju ostvarewe panislamske platforme. Primer tako opre-
deqenih pojedinaca pokazuje da je talas fundamentalizma zapqusnuo i našu zemqu. Zato
je i otvoren ITF u Sarajevu, ali problemi nisu rešeni jer studenti iz redova albanske
narodnosti sada bez kontrole odlaze na studije u islamske zemqe, a primetna je i praksa
da za sebe prisvajaju stipendije namewene svima. Takva nastojawa biãe saseåena u korenu,
jer je oåigledno da fundamentalisti ne ÿele dobro ni svojoj verskoj zajednici ni našoj
zemqi, istakao je predsednik Komisije", Beleška o razgovoru izmeðu D. Dragojloviãa, pred-
sednika Komisije IV-a Skupštine SR Srbije za odnose s verskim zajednicama i Al Šeih Ju-
nis Ibrahima, ålana Ministarstva vakufa i Akademije nauka Iraka i Hikmeta Fuada El
Hadisia, direktora za verska pitawa i hax Iraka, 17. 09. 1987. godine, strana 3. Primerak
se åuva u Arhivu Ministarstva vera Srbije.
17 Videti, Informacija Komisije Srbije o najnovijim kretawima u Islamskoj zajedni-
ci u SFRJ. Informacija je nastala na osnovu razgovora koji je predsednik Komisije oba-
vio s reis ul ulemom 21. marta 1988. godine i razmotrena je i usvojena na sednici Komi-
sije odrÿanoj 15. 6. 1988. godine. Original se nalazi u Arhivu Ministarstva vera Srbije.
18 Isto, strana 15.
294
dan od takvih deåaka bio je i dr Rexep Boja, sadašwi predsednik

Islamske zajednice Kosova, koji je u Saudijskoj Arabiji završio sred-
wu školu, fakultet i odbranio doktorat s temom „Muslimani u Jugo-
slaviji". Ocewujuãi wegovo islamsko usavršavawe, konsultant na izra-
di doktorske teze dr A. Smajloviã, istakao je sledeãe: „Preporod je pi-
sao o profesoru magistru Rexep ef. Boji, djeåaku i mladiãu koji je u
svojim mladim danima, ostavqajuãi svoje ovce krenuo na dugi put tra-
ÿewa nauke i prouåavawa islama. Nakon dugih putovawa našao se u
Medini, gradu Muhameda a.s. Završio je fakultet, a potom i magistri-
rao na ovom poznatom islamskom sveuåilištu".19
Usloÿwavawe jugoslovenske krize i postepeno slabqewe drÿave
kao instrumenta prinude i kontrole, omoguãili su zainteresovanim
kandidatima iz Islamske zajednice da slobodno odlaze na studije u
inostranstvo. Stotine wih rasporeðeni su na svim islamskim univer-
zitetima od Maroka do Indonezije. Interes za odlazak sasvim je razu-
mqiv, jer je intelektualno radoznalim i idejno opredeqenijim mladim
qudima omoguãavao da se upoznaju sa savremenim kretawima u islam-
skom svetu i najnovijim teološkim tumaåewima razliåitih problema
åoveka i društva. Promovišuãi novu platformu za delovawe, novoiza-
brani reis ul ulema Husein Mujiã, pokušao je da uvede red u tu oblast.
Prema wegovom mišqewu trebalo je hitno preduzeti sledeãe mere:
„Sada je postignut dogovor da se sa takvom praksom prestane. Svi kan-
didati moraju dolaziti na studije u Sarajevo, a u inostranstvo ãe se or-
ganizovano slati samo najtalentovaniji ili kandidati na postdiplom-
ske studije. Ko mimo organizacije IZ ode u inostranstvo ne moÿe po
povratku raåunati na zaposlewe u organima IZ. Prilikom zasedawa
Sabora IZ u SR Makedoniji dobijena je jednoglasna podrška za taj
plan, a wega su posebno oduševqeno prihvatili uåenici skopske me-
drese, koji su se u veãini izjasnili za studije u Sarajevu. O potrebi
školovawa u Sarajevu ukazaãe se i ålanovima Sabora IZ u SR Srbiji.
Studije u Sarajevu su posebno vaÿne za pripadnike albanske narodno-
sti, jer ãe dobro nauåiti srpskohrvatski jezik. Da bi se ova akcija
uspešno sprovela potreban je i liåni primer. Dok je beogradski muf-
tija svog sina upisao na studije u Sarajevu, i pored toga što mu je ÿena
iz Egipta, predsednik Starešinstva J. Bajrami je svog sina uputio na
školovawe u Kairo".20 Sasvim je izvesno da ni mlaði i sposobniji vr-
hovni poglavar IZ od H. Mujiãa ne bi uspeo da zaustavi procese u ko-
jima su se preplitali liåni interesi kandidata, planovi pojedinih
uticajnih funkcionera i imama, koji su posle završetka studija u
islamskim drÿavama bili veã preuzeli rukovoðewe IZ i dugoroåna
19 S m a j l o v i ã, A., Drugi meðunarodni kongres za usmjeravawe islamskog rada i

spremawe islamskih radnika, Preporod, broj 3/323, 1. 2. 1984. godine, strana 3.
20 Informacija Komisije Srbije o najnovijim kretawima u Islamskoj zajednici u
SFRJ, strana 17. Informacija je nastala na osnovu razgovora koji je predsednik Komisi-
je obavio s reis ul ulemom 21. marta 1988. godine i razmotrena je i usvojena na sednici
Komisije odrÿanoj 15. 6. 1988. godine. Original se nalazi u Arhivu Ministarstva vera
Srbije.
295
strategija meðunarodnog islamskog faktora. Prema podacima javno pu-

blikovanim 1990. godine, zvaniåni organi IZ uputili su studente u
sledeãe drÿave: Turska 11 studenata i 4 poslediplomca; Egipat 101 stu-
dent i 8 poslediplomaca; Jordan 22 studenta; Kuvajt 10 uåenika medre-
se, 2 studenta i 2 poslediplomca; Sirija 5 uåenika medrese; Saudijska
Arabija 35 studenata i 8 poslediplomaca; Alÿir 4 studenta; Tunis 2
postdiplomca i Pakistan 6 studenata.21
Teolozi školovani u inostranstvu najåešãe su prihvatali orto-
doksna tumaåewa islama, koja su podrazumevala obavezu vernika da kom-
pletan ÿivot usklade prema normama datim u Kuranu, o åemu reis ul
ulema H. Mujiã, uz neophodnu suzdrÿanost, koju podrazumeva visoka
funkcija, kaÿe sledeãe: „Dugogodišwi boravak u inostranstvu nikoga
ne moÿe ostaviti ravnodušnim, tako da veãina studenata, svesno ili
nesvesno, prihvata razliåite vrednosti ili se opredeli za neku speci-
fiånu koncepciju islama. Problem je daleko izraÿeniji kod uåenika
koji odlaze u sredwe škole, jer u tim godinama, kada nije izvršeno
formirawe liånosti, moguãi su i najrazliåniji uticaji, ukquåujuãi i
direktnu indoktrinaciju i prihvatawe neprijateqskih koncepcija".22
Zahtevali su striktno poštovawe islamskih propisa, a posebno su bi-
li rigorozni prema pojedincima, koji su izbegavali izvršavawe redov-
nih dnevnih obreda i fleksibilno tumaåili obaveze u vezi sa svetim
mesecom Ramazanom. Oštro su osuðivali korišãewe alkohola, a verni-
ke podsticali da pitawe upotrebe sviwskog mesa pokrenu u fabrikama,
na gradilištima i drugim oblicima radnog procesa gde je bila orga-
nizovana kolektivna ishrana zaposlenih. Kroz hutbe, vazove i druge ob-
like rada, otvoreno su govorili protiv mešovitih brakova i podstica-
li muslimane na ekspanzivnu populacionu politiku.23 Svaki pokušaj
roditeqa da izbegnu slawe dece na versku pouku javno je osuðivan, a
uporno odbijawe podrazumevalo je åitawe citata iz Kurana o paklenim
mukama onih koji se ne pokoravaju voqi boÿijoj. Posebno su bili neto-
lerantni prema starim i neobrazovanim imamima, od kojih su neki ve-
oma rano uvideli da su teološke ideje koje zastupaju nove snage nepri-
merene sloÿenim uslovima koji vladaju u Jugoslaviji i da podrazumevaju
zahlaðewe meðukonfesionalnih odnosa. Zbog prepotentnosti i drugih
razloga pojedinci su se teško prilagoðavali, što je dovodilo do raz-
liåitih nesporazuma: „Problemi u punoj meri dolaze do izraÿaja posle
wihovog zapošqavawa. Ti qudi su najåešãe nefleksibilni i potpuno
nespremni za rad u jugoslovenskoj višenacionalnoj i višekonfesio-
nalnoj sredini. Oni forsiraju ortodoksnu teološku doktrinu i poku-
šavaju da nametnu modele i standarde ponašawa, koje su prihvatili u
21 Navedeno prema: Glasnik VIS, 1990/5, strana 127.

SFRJ, nastala na osnovu razgovora s reis ul ulemom H. Mujiãem, predsednikom Stare-
šinstva IZ u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji F. Šetom i beogradskim muftijom H. Jusuf-
spahiãem 21. 3. 1988. godine, strana 15—16. Razmotrena i usvojena na sednici Komisije
15. 6. 1988. godine. Original se nalazi u Arhivu Ministarstva vera Srbije.
23 Videti tekst J u s u f s p a h i ã, H. (1979). Istoåna dijaspora, Glasnik VIS, 3,
strana 289—303.
296
zemqama u kojima su godinama boravili, što se najåešãe završava pot-

punim razlazom sa vernicima i wihovim zahtevom da se takvi sluÿbe-
nici premeste na drugo mesto".24 Navedeno mišqewe reis ul uleme H.
Mujiãa, teško je prihvatiti kao opšte pravilo, buduãi da su protekom
vremena imami školovani u inostranstvu uporno izgraðivali svoje po-
zicije prvo u xematu i meðu vernicima, da bi kasnije pokazali i ostva-
rili ambicije da potpuno preuzmu kontrolu nad Islamskom zajednicom
kao celinom.
OCENA DRŸAVNIH ORGANA I NASTOJAWA

DA SE OGRANIÅI UNOŠEWE NEPRIHVATQIVIH
IDEJNIH STAVOVA I KONCEPCIJA
Nadleÿni drÿavni organi veoma rano su identifikovali proble-

me do kojih je došlo zbog zauzimawa blagonaklonog stava prema odlasku
medresanata na studije u inostranstvo. Sluÿbe bezbednosti otkrile su
podatake da su pojedini studenti iz naše zemqe prihvatali ålanstvo
ili postajali simpatizeri razliåitih ekstremistiåkih grupa, koje su
progonile i vlasti u nekim islamskim drÿavama.25 Qudima profesio-
nalno zaduÿenim da prate tu problematiku bilo je jasno da je kroz po-
stupak indoktrinacije deo studenata prihvatio razliåite vrednosti
ili se opredelio za neku specifiånu koncepciju islama. Pravilno je
proceweno da nema ulagawa novca u kadrove bez odreðene protivusluge
i da ciqevi stranih finansijera nisu odmah vidqivi, buduãi da se u
primewivanoj koncepciji rada na „duÿe staze" kao uspeh vrednovao i

SFRJ, nastala na osnovu razgovora s reis ul ulemom H. Mujiãem, predsednikom Stare-
šinstva IZ u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji F. Šetom i beogradskim muftijom H. Jusuf-
spahiãem 21. 3. 1988. godine, strana 16, razmotrena i usvojena na sednici Komisije 15. 6.
1988. godine. Original se nalazi u Arhivu Ministarstva vera.
25 Predsednik Komisije BiH M. Bešiã izjavio je aprila 1977. godine sledeãe:
„Drugi problem IVZ, je wihov fakultet. Ranije je bilo problema jer su wihovi kadrovi
školovani u inostranstvu, gdje su bili izloÿeni interesima stranih obaveštajnih slu-
ÿbi", Beleška sa odrÿanog sastanka Komisije SIV-a za odnose sa verskim zajednicama, o
aktuelnim pitawima i aktivnostima pojedinih verskih zajednica u SFRJ, koje se odnose na
KEBS, strana 13, Novi Sad, april, 1977. godine. Primerak se åuva u Arhivu Savezne ko-
misije. Komisija BiH je 1981. godine jasno konstatovala da je odlazak studenata iz Jugo-
slavije na studije u islamske zemqe povezan s razliåitim problemima: „Rukovodstvo
Islamske zajednice pokušava da sprijeåi odlazak medresanata na fakultete van zemqe jer
to po wima negira postojawe Islamskog teološkog fakulteta u Sarajevu (na sve åetiri
godine ukupno 60 studenata), a sve je prisutnija teÿwa za studirawem teologije van ze-
mqe. Zbog toga jedan broj studenata odlazi kako privatno tako i raznim kanalima u
islamske zemqe, tamo traÿi stipendije ili se zapošqavaju povezujuãi se sa raznoraznim
vjerskim i politiåkim strukturama. Postoje indicije da pojedinci prihvataju razliåita
ekstremistiåka tumaåewa islama, a nije iskquåen ni klasiåni obaveštajni rad. Dakle,
odlazak na studije van zemqe nije prekinut otvarawem Islamskog teološkog fakulteta, a
time nisu prekinuti ni raznorazni uticaji islamskih pa i panislamistiåkih tendenci-
ja na ponašawa i kretawa Islamske zajednice u SFRJ", Osvrt na neke aspekte meðunarod-
nog povezivawa i djelovawa Islamske zajednice, strana 2. Materijal Komisije BiH, Saraje-
vo, mart, 1981. godine. Primerak se åuva u arhivu Savezne komisije.
297
podatak da su studenti iz naše zemqe veã na poåetku prihvatili model

islama u wihovom društvu kao ideal kome treba teÿiti.26 Poseban
predmet paÿwe predstavqali su uåenici iz Makedonije i s Kosmeta na
školovawu u medresama, jer su zbog mladosti bili izloÿeni najrazli-
åitijim uticajima i ukquåivani u rad teroristiåkih i drugih ekstrem-
nih grupa.
Stalno isticana ocena o dobrim odnosima izmeðu drÿave i Islam-
ske zajednice godinama je bila ozbiqna prepreka nadleÿnim organima
da razmotre taj problem, zauzmu pravilne ocene i preduzmu adekvatne
mere. Kada je postalo izvesno da otvarawe Islamskog teološkog fakul-
teta u Sarajevu nije dovelo do smawewa odlazaka na studije u inostran-
stvo i da problemi s povratnicima postaju sve veãi, to pitawe postalo
je stalna tema o kojoj su raspravqale savezna i pojedine republiåke ko-
misije za odnose s verskim zajednicama. Razmatrajuãi taj problem, Ko-
misija BiH konstatovala je 1981. godine da veãina zainteresovanih na-
vodno odlazi u inostranstvo da studira arapski jezik, a ne teologiju.
Dogovor s rukovodstvom Islamske zajednice o zaustavqawu tih procesa
nije dao rezultate, jer su ustaqeni odlasci privatnim kanalima. Otvo-
reno je ukazano i na indoktrinaciju tih kadrova: „Ove 'nove snage' no-
sioci su raznih teološko-filozofskih pogleda (progresisti, ortodok-
sni islamisti, islamski socijalisti itd.) i politiåkih ideja… Dakle,
odlazak na studije van zemqe nije prekinut otvarawem Islamskog teo-
loškog fakulteta, a time nisu prekinuti ni raznorazni uticaji islam-
skih pa i panislamistiåkih tendencija na ponašawe i kretawa Islam-
ske zajednice".27 Sliåne stavove zauzela je iste godine i Savezna komi-
sija uz konstataciju da se izvestan broj teologa zapošqava u našim
preduzeãima, koja izvode investicione radove u inostranstvu ili kao
prevodioci pri firmama u zemqi, što im daje priliku da svoje uåewe
propagiraju meðu radnicima, od kojih je veãina bila sekularizovana.28
Nepromewene ocene Savezna komisija iznela je i 1985. godine, posebno
naglašavajuãi da kadrovi školovani u inostranstvu najveãi interes
pokazuju za rad s vernicima i oblike aktivnosti preko kojih ãe sa svo-
jim idejama upoznati mladu generaciju.29 Savezni savet za meðunarodne
odnose izrekao je najteÿe kvalifikacije u vezi školovawa kadrova
Islamske zajednice u inostranstvu: „Stoga školovawe kadrova Islam-
ske zajednice iz Jugoslavije u verskim centrima Saudijske Arabije mo-
ÿe imati veoma negativne posledice: po povratku sa školovawa u ino-
26 Videti, Analiza aktuelnih kretawa u Islamskoj zajednici u SR Srbiji. Materijal

Komisije Srbije, razmotren i usvojen na sednici odrÿanoj 2. 8. 1987. godine. Original
se nalazi u Arhivu Ministarstva vera.
27 Osvrt na neke aspekte meðunarodnog povezivawa i djelovawa Islamske zajednice u
BiH, strana 2. Materijal Komisije BiH, maj, 1981. godine. Primerak se åuva u Arhivu Sa-
vezne komisije.
28 Meðunarodni aspekti delovawa verskih zajednica u Jugoslaviji. Materijal Savezne
komisije, juni, 1981. godina. Original se åuva u Arhivu Savezne komisije.
29 Analiza meðunarodnog crkveno-religijskog faktora i wegovog uticaja na ponašawe
verskih zajednica u SFRJ, sa rezimeom, razmatrana na sednici Savezne komisije 20. 11.
1985. godine. Original se nalazi u Arhivu Savezne komisije.
298
stranstvu takvi kadrovi bivaju angaÿovani na terenu ili u obrazovnim

ustanovama verske zajednice gde su u prilici da ideje i ideologiju koje
su prihvatili u meðunarodnim islamskim centrima prenose na verni-
ke i mlaðe polaznike verskih škola. Iz tog razloga bi bilo veoma po-
ÿeqno kada bi Islamska zajednica u SFRJ mogla da usmeri slawe svo-
jih kadrova na neke druge islamske centre u svetu åija je orijentacija sa
stanovišta naše spoqne politike daleko prihvatqivija, kao što je na
primer centar u Konstanci (Alÿir), Kairu, itd. Na tom planu spoqno-
politiåki principi SFRJ åesto se nedosledno sprovode, te se, pod
izgovorom politike nesvrstavawa i ekonomskih odnosa sa zemqama arap-
skog regiona, ne reaguje na odgovarajuãi naåin na uvoz najreakcionar-
nijih izdawa islama, ni na najekstremnije mešawe nekih islamskih ze-
maqa u unutrašwe poslove SFRJ. Dokaz objektivnog postojawa takvih
uticaja su primeri pokušaja pojedinaca iz redova Islamske zajednice
da meðu vernicima šire ideje islamskog ekstremizma i fundamentali-
zma, propagiraju revolucionarni islam i uzdiÿu Homeinija".30
Problemi u vezi sa školovawem kadrova Islamske zajednice u
inostranstvu i posledice wihovog rada po povratku u zemqu, åesto su
bili predmet rasprave i na sednicama Komisije Srbije za odnose s
verskim zajednicama. Razmatrani materijali izraðivani su na osnovu
procene situacije i razgovora koji su obavqani s rukovodstvom IZ,
predstavnicima sluÿbi bezbednosti i funkcionerima u opštinama za-
duÿenim da prate tu problematiku. Podaci o delovawu imama školova-
nih u inostranstvu bili su taåni i objektivni, ali su konaåne verzije
materijala, koje su dostavqane rukovodstvima tadašwih DPO i najvi-
šim drÿavnim funkcionerima, najåešãe sadrÿale funkcionalne i
politiåki uravnoteÿene ocene usaglašene s opštim politiåkim kur-
som i iznete na naåin da se izbegne reagovawe javnosti.31 Razmatrajuãi
detaqan materijal o delovawu islama u svetu i IZ u SR Srbiji, Komi-
sija je 1984. godine, na sledeãi naåin ocenila negativne aspekte rada
imama školovanih u islamskim zemqama: „Do sada u Islamskoj zajedni-
ci u SR Srbiji nije bilo veãih problema sa kadrovima koji su obrazo-
vawe stekli u inostranstvu, ali su oni poåeli da se ispoqavaju u po-
30 Informacija sa 61. Sednice Saveznog saveta za meðunarodne odnose, odrÿane 12.

decembra 1985. godine, na kojoj je razmatrana tema: „Meðunarodni crkveno-religijski fak-
tor i wegov uticaj na ponašawe verskih zajednica u SFRJ", strana 9—10. Primerak se na-
lazi u Arhivu Ministarstva vera Srbije.
31 Radi ilustracije, navodimo deo iz zapisnika sa sednice Komisije od 2. jula
1987. godine, kada je razmotrena i usvojena veoma znaåajna Analiza aktuelnih kretawa u
Islamskoj zajednici u SR Srbiji: „Sumirajuãi diskusiju, Komisija je zakquåila da delova-
we IZ treba razmotriti na jugoslovenskom prostoru, jer parcijalna istraÿivawa nemaju
veliku upotrebqivost, ako se ima u vidu jedinstvenost islama u zemqi i svetu. Sloÿe-
nost kretawa na koja je u Analizi ukazano, pokazuju da Komisija nema zakonskih ni ka-
drovskih moguãnosti da sama rešava sve probleme. Neophodno je veãe angaÿovawe svih
subjektivnih snaga, a posebno, SK i SSRN. Komisija i daqe treba da prati ove probleme
i ostvaruje odgovarajuãu koordinaciju sa meðuopštinskim i opštinskim komisijama",
Zapisnik sa sednice Komisije IV-a Skupštine SR Srbije za odnose sa verskim zajednicama,
odrÿane 2. avgusta 1987. godine, strana 4. Original se åuva u Arhivu Ministarstva vera
Srbije.
299
sledwe vreme. Dva imama su tokom školovawa prihvatila fundamenta-

listiåko islamsko uåewe i pokušali su da ga propagiraju u praksi.
Oni su meðu vernicima tvrdili da se u praksi IZ u našoj zemqi ne
ispoveda pravi islam, da je u wega tokom istorijskog razvoja uneto vi-
še elemenata stranih åistom izvornom islamu, itd. Zbog toga su razre-
šeni duÿnosti".32
Najveãi problemi u vezi sa školovawem kadrova u inostranstvu i
wihovim radom po povratku u zemqu, postojali su u Makedoniji.33 Za-
hvaqujuãi sposobnosti predsednika tamošweg Starešinstva IZ J. Se-
limoskog, drÿava je praktiåno izgubila svaku kontrolu i moguãnost
uticaja na odlazak zainteresovanih kandidata na školovawe u islamske
drÿave. Uvidevši da nije u moguãnosti da samostalno reši problem,
koji je mogao da proizvede ogromne politiåke posledice, nadleÿna re-
publiåka komisija za odnose s verskim zajednicama zatraÿila je pomoã
od vladajuãe partije i drugih društveno-politiåkih organizacija. Pri-
premajuãi jednu informaciju za potrebe Predsedništva CK SK Jugo-
slavije, komisije za idejno-teorijski rad, obrazovawe, nauku i kulturu
CK SK Makedonije veoma otvoreno su ukazala na štetnost tih procesa
u juÿnoj Republici: „Postaje uåestalije i školovawe ðaka i studenata u
inostranstvu (preteÿno u Siriji, Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Iranu,
Libiji i Kuvajtu). Raåuna se da se u ovim zemqama školuje preko 2000
uåenika i studenata iz Islamske zajednice. Veãi deo wih potpada pod
uticaj islamskog fundamentalizma i postaju nosioci takvih ideolo-
ških stremqewa po povratku u zemqu".34
Izneti primeri jasno pokazuju da je drÿava mogla samo da konsta-
tuje stawe i na zatvorenim forumima kritikuje masovno školovawe
islamskih kadrova u inostranstvu. Savezna komisija najåešãe je bila
paralisana dugotrajnim usaglašavawem stavova, a komisije Srbije i
Makedonije ublaÿavale su ocene, jer su u wihovom sastavu bili i Al-
banci, koji su se paternalistiåki odnosili prema svojim sunarodni-
cima iz Islamske zajednice.35 Situacija je bila još teÿa u BiH, s ob-
32 Informacija Republiåke komisije o nekim aktuelnim pitawima delovawa islama u

svetu i Islamske zajednice u SR Srbiji, strana 10—11. Materijal razmatran na sednici
Komisije 8. 6. 1984. godine. Orignal se nalazi u Arhivu Ministarstva vera Srbije.
33 Probleme do kojih je dolazilo zbog rada teologa prispelih s islamskih univer-
ziteta konstatovala je i Komisija Hrvatske: „Pod uticajem trenda širewa panislamizma
u svjetskim razmjerama Islamska zajednica pokušava da u zapadnim krajevima, posebno na
podruåju SR Hrvatske, poveãa i poboqša aktivnost kadrovima koji su završili neki od
teoloških islamskih fakulteta. Do sada su se ti kadrovi regrutirali od qudi koji su za-
vršili neki od teoloških fakulteta u bliskoistoånim ili arapskim zemqama", Infor-
macija o nekim aktualnim pitawima unutar vjerskih zajednica i ocjena odnosa s vjerskim
zajednicama u SR Hrvatskoj, strana 11. Materijal Komisije Hrvatske, Zagreb, listopad,
1976. godina. Primerak se åuva u Arhivu Savezne komisije.
34 Informacija za najnovite dviÿewa vo oblasta na dejstvuvaweto na verskite zaed-
nici vo SRM, za aktivnosta na Sojuzot na komunistite za ostvaruvawe na ustavnite pra-
va na vernicite i verskite zaednici, kako i za suzbivawe na formite na politiåka zloupo-
treba na verata i verskite åuvstva, mart 1987. godina, Skopqe, strana 7. Primerak se
nalazi u Arhivu Savezne komisije.
35 Ålan Komisije Srbije po poloÿaju bio je predsednik Pokrajinske komisije. Od
formirawa Pokrajinske komisije weni predsednici uvek su bili Albanci, a sekretari
300
zirom na to da je u pojedinim periodima pojaåan rad IZ direktno po-

drÿavalo drÿavno rukovodstvo u kome su dominirali Muslimani.36
ZAKQUÅAK
Neorganizovanost drÿave i nespremnost nadleÿnih organa da sa-

gledaju suštinu tih procesa, iskoristila je IZ da konstantno podmla-
ðuje i osveÿava kadar imamima prispelim s najboqih islamskih uni-
verziteta. Dobro obrazovani i ideološki pripremqeni tokom godina
provedenih u inostranstvu, utvrdili su kao prioritetan zadatak for-
mulisawe i sprovoðewe nove strategije za delovawe Islamske zajednice
prema obrascima utvrðenim u centralama najznaåajnijih meðunarodnih
islamskih organizacija. Postepeno uåvršãujuãi poloÿaj, „nove snage"
odluåno su istupile sa zahtevom da se promeni dotadašwa politika ru-
kovodstva IZ, koju je karakterisala kooperativnost i saradwa s drÿa-
vom i otpoåne proces intenzivirawa verskog ÿivota u svim sektorima
u prvoj i politizacija i izlazak na politiåku scenu u drugoj fazi. Za-
poåiwe izgradwa verskih objekata, koja dobija dimenzije nezabeleÿene
od odlaska Osmanlija s jugoslovenskih prostora. Osavremewen je škol-
ski sistem i unapreðena izdavaåka delatnost. Omladina i sekularizo-
vana sredwa generacija, ukquåivani su razliåitim metodama rada u sve
aktivnosti verske zajednice. Verska pouka dobija karakter sistematskog
obrazovawa i u pojedinim sredinama ukquåenost dece osnovnoškolskog
uzrasta gotovo je potpuna. Atraktivnim programima i razbijawem ve-
kovnih tradicija i konzervativizma, ÿena kao stub porodice i nezao-
bilazni faktor u islamskom vaspitawu mlade generacije, nalazi svoje
mesto u verskoj zajednici. Svaka pogodna prilika koristi se kao povod
za masovna okupqawa vernika, åime se u praksi manifestuje snaga ver-
ske zajednice i wen uticaj na narod.
Srbi. Redovno uåestvujuãi na sednicama Republiåke komisije, uspevali su da na suptilan

naåin utiåu na formulisawe zakquåaka. Ukoliko su razmatrani materijali o Islamskoj
zajednici, wihovo prisustvo znaåajno je uticalo na ostale ålanove da uravnoteÿavaju sta-
vove i ublaÿavaju kritike.
36 Pisanih dokumenata o ovim procesima gotovo da nema. Na odnose aktuelnog ru-
kovodstva iz redova Muslimana prema politici i delovawu Islamske zajednice najåešãe
su veoma otvoreno ukazivali Srbi, predstavnici Komisije BiH, prilikom redovnih su-
sreta s rukovodstvom Komisije Srbije. Videti, Belešku o sastanku u MRZ Kraqevo i raz-
govorima sa predsednikom i sekretarom Komisije Izvršnog veãa Skupštine SR BiH za odno-
se sa verskim zajednicama 17. i 18. februara 1983. godine. Materijal Komisije Srbije.
Primerak se åuva u Arhivu Ministarstva vera. Prema podacima Komisije BiH, polovi-
nom 1981. godine u IZ bilo je zaposleno preko 250 verskih sluÿbenika školovanih u
razliåitim islamskim drÿavama. Videti, Osvrt na neke aspekte meðunarodnog povezivawa
i djelovawa Islamske zajednice, Sarajevo, mart, 1981. godina, strana 1. Primerak se åuva u
Arhivu Savezne komisije. Precizni podaci ne postoje, ali se predpostavqa da je 1991.
godine u razliåitim organima i telima IZ bilo angaÿovano više stotina tzv. arapskih
ðaka. Funkcije predsednika starešinstava u BiH, Makedoniji i Crnoj Gori vršili su
arapski diplomci Ahmed Smajloviã, Ferhat Šeta, Jakub Selimoski i Idriz Demiroviã.
Visoko obrazovawe u Kairu stekli su beogradski muftija H. Jusufspahiã i sadašwi reis
ul ulema BiH, Mustafa Ceriã.
301
Preko vazova, hutbi i na druge naåine, propagirane su izvorne

islamske vrednosti i zahtevano od vernika da ih primewuju u svako-
dnevnoj praksi. Kritikovane su pojedine manifestacije verskog ÿivota
rasprostrawene meðu muslimanima i traÿena wihova izmena i prila-
goðavawe standardima koji vaÿe u islamskom svetu, a posebno Saudij-
skoj Arabiji. Uåvršãena je disciplina u sprovoðewu obaveznih verskih
obreda i od svakog pojedinca i domaãinstva zahtevano da se pojaåa od-
govornost za opstanak islama na jugoslovenskim prostorima. Uspešno
je vršen proces odvajawa pripadnika od uticaja radija, televizije i
ukquåivawem u aktivnosti verske zajednice rešavan problem zabave i
slobodnog vremena. Vernici se postepeno izdvajaju iz svog prirodnog
okruÿewa i stavqaju pod kontrolu verske zajednice. Xamije postaju
centar društvenog okupqawa vernika i uspevaju da zamene mesnu zajed-
nicu i opštinu.
Veze s islamskim zajednicama u pojedinim drÿavama, Rabitom i
drugim meðunarodnim islamskim organizacijama, dobile su institu-
cionalne forme. Prezentiraju se ideje o islamskom socijalizmu, kao
uspešnoj simbiozi novog poretka i velike religije. Javno se promovi-
še stav o islamskoj solidarnosti, kao najboqem naåinu za integraciju
islamskih vernika na svetskom planu, åime se u praksi prikriva jedi-
no prihvatqivo ujediwavawe na panislamskoj platformi. Traÿi se no-
vo vrednovawe islama i pravo da Islamska zajednica bude reprezent
svih interesa muslimanskog kolektiviteta. Otpoåiwe i kritika socija-
listiåkih vrednosti, a posebno ateizma, koji se sistematski sprovodio
u kompletnom vaspitno-obrazovnom procesu. Muslimanski nacionali-
zam ispoqava se kroz pozive na ujediwavawe i zaštitu islama, kao te-
meqa iz koga su proistekli Muslimani. Izvršeno je distancirawe od
slovenskih tj. srpskih korena i poreklo muslimanske nacije vezano za
pripadnike dualistiåke crkve bosanske. Zajedniåka vera iskorišãena
je kao osnov da se Muslimani u kosovskom konfliktu svrstaju na stranu
Albanaca i kompletna infrastruktura Islamske zajednice stavi u za-
štitu politiåkih i socijalnih, a ne verskih prava tog kolektiviteta.
Imami školovani u inostranstvu postali su autoriteti åije se
mišqewe poštuje i obavezno primewuje. Snaÿne i upeåatqive propo-
vedi iznesene na savremeni naåin pune su novih ideja, stavova, misli,
argumenata, citata iz znamenitih islamskih kwiga i potkrepqene raz-
mišqawima najpoznatijih teologa i profesora iz islamskog sveta. Pro-
seåni islamski vernik još uvek nedovoqno obrazovan postajao je sve
privrÿeniji svojoj veri. Sistematski usvaja iznete stavove imama o
moãnom islamskom svetu, koji ãe pod svoje okriqe primiti i muslima-
ne Jugoslavije, kada se promene, prihvate sve izvorne islamske vredno-
sti i shvate neophodnost ÿivota u sistemu u kome je poåetak i kraj sve-
ta islamska kwiga Kuran.
302
LITERATURA
A l i b e g o v i ã, Esad (1973). Iz kulturnog ÿivota bosansko-hercegovaåkih mu-

slimana u prošlosti, Glasnik Vrhovnog islamskog starešinstva, Sarajevo
1—2.
A r m s t r o n g, Karen (1995). Istorija boga, Beograd.
B a k i ã, Ibrahim (1988). Islamska vjerska zajednica u SFRJ, Ulaznica, Zrewa-
nin, 111—112.
B a l i ã, Smail (1973). Kultura Bošwaka, Beå.
B e š i ã, Zufer (1963). Vjersko-prosvjetne prilike pripadnika Islamske vjer-
ske zajednice u Hercegovini, Glasnik VIS, 3—4.
B u q i n a, Halid (1989). Istorijski prijesek razvoja Islamske zajednice, Gla-
snik VIS, 4—5.
B u q i n a, Halid (1989). Sto godina muslimanskog školstva u Bosni i Herce-
govini, Glasnik VIS, 1.
Vjerske zajednice u Jugoslaviji — zbornik radova, Zagreb 1970.
Ð o z o, Husein (1977). Islamski stavovi o obrazovawu ÿena, Takvim, godišwak
Urduÿewa ilmije, Sarajevo.
Ð o z o, Husein (1971). Nove snage, Glasnik VIS, 3—4.
Ð o z o, Husein (1977). Perspektive i zadaci Islamskog teološkog fakulteta,
Glasnik VIS, 5.
E l i j a d e, Miråa (1996). Vodiå kroz svetske religije, Beograd.
E š r e k, Husein (1988). Suština islama, Sarajevo.
I b n u, Hasan (1976). Islamski stavovi o obrazovawu ÿene, Takvim.
I k b a l, Muhamed (1979). Obnova vjerske misli u islamu, Sarajevo.
Islam i muslimani u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 1977.
J e v t i ã, Miroqub (1999). Islam u Jugoslaviji, Jugoslovenska drÿava 1918—
1998, zbornik radova, Beograd.
J e v t i ã, Miroqub (1990). Islamski centri u Jugoslaviji, Meðunarodni proble-
mi, 2.
J u s u f s p a h i ã, Hamdija (1979). Istoåna dijaspora, Glasnik VIS, 3.
L i n g, Trevor (1992). Istorija religije istoka i zapada, Beograd.
M u l a h a l i l o v i ã, Enver (1993). Vjerski obiåaji muslimana u BiH, Sarajevo.
N e i m a r l i j a, Hilmo (1978), Kako unaprijediti rad medresa, Glasnik VIS, 2.
N e i m a r l i j a, Hilmo (1991), Pripadnici islama u Jugoslaviji, Glasnik VIS, 4.
Osnivaåi velikih religija, grupa autora, Beograd 1978.
P a v i ã e v i ã, Vuko (1988). Sociologija religije, Beograd.
P u r i v a t r a, Atif (1972). Nacionalno politiåki razvitak Muslimana, Saraje-
vo, treãe izdawe.
R a d i ã, Radmila (1995). Verom protiv vere, Beograd.
R i z v i ã, Muhsin (1991). Muslimanska inteligencija, narodni interesi, dio-
be i odvajawa, Glasnik VIS, 5.
S l i p i å e v i ã, Fuad (1990). Islam i napredak åoveåanstva, Sarajevo.
S m a i l a g i ã, Nerkez (1980). Leksikon islama, Sarajevo.
S m a j l o v i ã, Ahmed, Drugi meðunarodni kongres za usmjeravawe islamskog ra-
da i spremawe islamskih radnika, Preporod, broj 3/323.
S m a j l o v i ã, Ahmed (1983). Islamsko vjersko obrazovawe i pedagoško-struå-
no osposobqavawe na našem Islamskom teološkom fakultetu, Glasnik
VIS, 3.
S m a j l o v i ã, Ahmed (1978). Muslimani u Jugoslaviji, Glasnik VIS, 6.
S m a j l o v i ã, Ahmed (1963). Prvi susret, Glasnik VIS, 1—2.
S p a h i ã, Derviš (1979). Pouke o moralu i bogobojaznosti, Sarajevo.
303
S t a n o v å i ã, Vojislav (1999). Politiåke ideje i religija 1—2, Beograd.

T a d i ã, Qubomir (1996). Nauka o politici, Beograd.
T a n a s k o v i ã, Darko (1998). Islamska zajednica u Jugoslaviji, Zbornik Reli-
gija i društvo, Beograd.
H a m i d u l a h, Muhamed (1982). Uvod u islam, Sarajevo.
H a x i ã, Kasim (1983). Viša islamska Šerijatsko-teološka škola u Sarajevu,
Takvim, Sarajevo.
H u r š i d, Ahmed (1989). Porodiåni ÿivot u islamu, Sarajevo.
C v i t k o v i ã, Ivan (1981). Religije u Bosni i Hercegovini, Tuzla.
Š e v a, Mustafa, Odlazak prvih studenata iz Socijalistiåke Jugoslavije na
Univerzitet „El Azhar" u Kairu, Glasnik VIS.
Arhivi:
Arhiv Ministarstva vera, Beograd.
Arhiv Savezne komisije za odnose s verskim zajednicama, Beograd.
OBUÅENIE STUDENTOV ISLAMSKOGO SODRUŸESTVA

ZA GRANICEÖZA VREMÄ SUØ
ESTVOVANIÄ
SOCIALISTIÅESKOÖYGOSLAVII
Dragan Novakoviå
Rezy
me
Uspešno stabiliziruä srazu posle Vtoroö mirovoö voönœ otnošeniä s

organami novoö vlasti, Islamskoe sodruÿestvo naåalo neuderÿimœö process
intensifikacii religioznoö ÿizni vo vseh sektorah. Proånoe opredelenie
togdašnego Ygoslavskogo gosudarstva sväzatü svoysudübu s Dviÿeniem nepri-
soedinivšihsä, k kotoromu massovo prisoedinälisü arabskie i drugie islam-
skie gosudarstva, davalo nadeÿnuyvozmoÿnostü dlä obuåeniä samœh odarennœh
molodœh storonnikov Islamskogo sodruÿestva v samœh izvestnœh islamskih
universitetah. Naåalünœe mehanizmœ kontrolä, ustanovlennœe gosudarstven-
nœmi i religioznœmi organami, postoänno oslabevali, takim obrazom otæ ezd
za granicu prinimaet stihiönœö harakter. V sväzi s tem, åto otkrœtie islam-
skogo teologiåeskogo fakulüteta v Saraevo ne smoglo ostanovitü i ograniåitü
ti processœ, sootvetstvuy
ç øie gosudarstvennœe organœ naåinay t s bolüšim
vnimaniem sleditü za tçimi dviÿeniämi s celüypredotvratitü vnesenie fun -
damentalistskih i drugih ideöno-nepriemlemœh poloÿeniö. Postoännoe osla-
bevanie gosudarstva, ego postepennoe razorenie vnutrennimi protivereåiämi
dalo vozmoÿnostü „novœm silam" postepenno vzätü kontrolü nad religioznœm
sodruÿestvom kak nad odnim celom i naåatü process naväzœvaniä novœh cenno-
steö i obrazcov povedeniä po standartam, sozdannœm v meÿdunarodnœh islam-
skih organizaciäh, kotorœe bœli sformirovanœ specialüno dlä rasprostrane-
niä çtoö religii v mirovom masštabe.
UDC 338(497.113)
Sofija Axiã
REGIONALNA STRATEGIJA RAZVOJA VISOKIH

TEHNOLOGIJA — SLUÅAJ VOJVODINE
SAŸETAK: Polazna teza u ovom radu je da unapreðewe konkurentno-

sti privrede Vojvodine nuÿno ukquåuje i otvarawe prostora za razvoj in-
dustrija visokih tehnologija, u prvom redu, na osnovu dinamiånog predu-
zetništva i razvoja malih i sredwih preduzeãa. Naglasak u istraÿivawu je
stavqen na analizu problema slabe institucionalne ureðenosti kao fak-
tora koji blokira inovaciono preduzetniåko ponašawe, tehnološki raz-
voj, ekonomsku valorizaciju visokih tehnologija, efikasnu društveno-eko-
nomsku koordinaciju individualnih razvojnih inicijativa i veãu orijen-
taciju finansijskog kapitala na riziåna ulagawa u nove industrije.
U ovom kontekstu, najvaÿniji ograniåavajuãi faktori razvoja i eko-
nomske valorizacije visokih tehnologija u Vojvodini su: 1. odsustvo dru-
štveno-ekonomske motivacije za inovativno ponašawe i proizvodno pre-
duzetništvo, 2. mala raspoloÿivost kvalifikovane i meðunarodno kompe-
tentne radne snage, 3. slab kvalitet regionalne, subregionalne i lokalne
NTIOK infrastrukture, 4. orijentacija regionalne finansijske infra-
strukture na kreditirawe uvoza i stanovništva i 5. mala efikasnost re-
gionalne, subregionalne i lokalne javne uprave i javnih usluga u otklawa-
wu ovih problema.
U svetlu ovih spoznaja, operacionalizacija konkretnog sadrÿaja stra-
tegije razvoja industrija visokih tehnologija u Vojvodini je odreðena kao
mera sposobnosti ukquåewa regionalnih, subregionalnih i lokalnih in-
stitucija i javnih sluÿbi u traÿewu rešewa za sledeãe probleme: 1. obez-
beðewa uslova za meðunarodno kompetentnu obuku preduzetnika, menaxera
i struånih timova u funkciji sticawa neophodnih znawa za implementa-
ciju savremenih tehnoloških, upravqaåkih i organizacionih rešewa po-
trebnih za osnivawe i dinamiåan razvoj visokotehnoloških preduzeãa, 2.
obezbeðewa tehniåke i ekonomske podrške preduzetnicima, menaxerima,
struånim timovima u aktivnostima na generisawu i ekonomskoj valoriza-
ciji novih znawa i 3. obezbeðewa tehniåke i ekonomske pomoãi u primeni
savremenih rešewa iz oblasti standardizacije, metrologije, sertifikaci-
je kvaliteta i odrÿivog razvoja u funkciji unapreðewa mikroekonomske
(globalne) kompetentnosti.
Osnova za funkcionisawe ovako odreðene koncepcije strategije raz-
voja industrija visokih tehnologija u Vojvodini je koncentracija javnog
306
faktora na unapreðewe sistema obrazovawa i razvoj odgovarajuãe nauå-

no-tehnološke infrastrukture. U ovom kontekstu, Univerzitet u Novom
Sadu, kao i privatni fakulteti koji deluju na teritoriji Vojvodine, odno-
sno, wihovi specijalizovani i multidisciplinarni nauånoistraÿivaåki
instituti, inovacioni centri, tehnološki parkovi i sliåno (a koje bi
trebalo veoma brzo unaprediti ili razviti!) trebali bi da postanu osnov-
ni faktori za otklawawe posledica aktuelne institucionalne neureðeno-
sti i agens formirawa inovativnog (regionalnog) preduzetniåki orijen-
tisanog društveno-ekonomskog okruÿewa kao osnovnog okvira za razvoj
industrija visokih tehnologija.
KQUÅNE REÅI: Vojvodina, regionalna strategija razvoja industrija
visokih tehnologija, neureðeno institucionalno okruÿewe, inovativno
preduzetniåki orijentisano društveno-ekonomsko okruÿewe, obrazovawe,
nauåno-tehnološka infrastruktura, mala i sredwa preduzeãa
1. UVOD
U Vojvodini se od poåetka osamdesetih godina prošlog stoleãa

mala paÿwa posveãuje problemu osavremewavawa proizvodnih i uslu-
ÿnih tehnologija i procesa, unapreðewu poznatih rešewa, a ulagawa u
prodore u novo i nepoznato, praktiåno, i ne postoje. U proteklih dva-
deset i pet godina koliko mi je poznato, nema nijedne iole znaåajnije
javne ili privatne inicijative, za zasnivawe nove ili revitalizaciju
postojeãe proizvodwe, posebno, onih koje predstavqaju najdinamiånija
podruåja razvoja i izvoza u svetskoj privredi, kao što su: elektriåne i
neelektriåne mašine, transportna sredstva, kompjuteri i softver, in-
dustrijske i druge hemikalije, proizvodi dobijeni preradom plastiånih
i drugih veštaåkih materijala. S druge strane, strukturno prilagoðava-
we kquånih društvenih sistema, kao što su zdravstvo, informacijski,
komunikacioni i saobraãajni sistemi i sliåno teåe sporo, s velikim
teškoãama, neorganizovano i åesto pod uticajem pojedinaånih ili grup-
nih interesa koji svoje uporište nemaju ni u tehnološkom napretku,
ni i radikalnim promenama u naåinu funkcionisawa ukupnog socio-
-ekonomskog sistema.
Razloge za dugogodišwi zastoj u tehnološkom razvoju, pojavi novih
proizvodwi i strukturnom prilagoðavawu u Vojvodini trebalo bi, sva-
kako, potraÿiti u faktorima, kao što su: 1. zastarelost javne i trÿi-
šne inovacione infrastrukture i mehanizama za upravqawe privred-
nim razvojem, 2. masovna pojava kontinualne mikroekonomske neefika-
snosti, 3. velika krutost organizacionih struktura i 4. nesposobnost
(regionalnih) preduzetnika i menaxera u generisawu i valorizaciji
poslovnih, tehniåkih i socijalnih inovacija.
U kontekstu strukturnog prilagoðavawa privrede Vojvodine u ciqu
ukquåewa u unutrašwe trÿište Evropske unije odreðeni znaåaj trebao
bi da ima i problem razvoja tzv. industrija visokih tehnologija, koje
predstavqaju sastavni deo paradigme koja se åesto oznaåava pojmom „no-
va" ekonomija. Sa aspekta ciqeva ovoga rada pojam industrija visokih
tehnologija obuhvata delatnosti koje se zasnivaju na: mikroelektroni-
307
ci, mehatronici, optiåkom prenosu informacija, biotehnologijama,

novim materijalima, aero-kosmiåkim tehnologijama, softveru i novim
tehnologijama u domenu medicinskih i drugih socijalnih usluga, in-
formacionih i komunikacionih sistema, upravqawa saobraãajem.
Sa organizacionog aspekta, industrije visokih tehnologija se za-
snivaju na tri vrste preduzeãa.
Prva grupa obuhvata preduzeãa koja se bave proizvodwom prototi-
pova ili pojedinaånih proizvoda, te zbog toga moraju biti locirana u
blizini polova nauånoistraÿivaåkog rada, prvenstveno univerziteta
ili velikih istraÿivaåko-razvojnih instituta.
Druga grupa obuhvata preduzeãa koja se bave proizvodwom u malim
serijama (na primer: specijalizovanih raåunara, sloÿene medicinske
opreme i sliåno), prilagoðavawem standardizovanih proizvoda viso-
kih tehnologija potrebama korisnika i wihovim servisirawem. U ovim
sluåajevima postoje, pre svega, potrebe za intenzivnim komunikacijama
korisnika i proizvoðaåa, kao i za specifiånim oblicima nauånoi-
straÿivaåkog rada. Zbog toga je najpovoqnija lokacija ovih preduzeãa u
podruåjima sa visokom koncentracijom korisnika i u åijoj blizini po-
stoje meðunarodno kompetentni univerziteti.
Treãa grupa obuhvata preduzeãa za masovnu proizvodwu (na primer:
mikroelektronskih komponenata, personalnih raåunara, optiåkih ka-
blova, modula za industrijske robote, komercijalnog softvera, lekova,
novih materijala i sliåno). Za organizaciju ovog tipa proizvodwe nije
neophodna blizina meðunarodno kompetentnih nauånoistraÿivaåkih in-
stitucija, nego visokokvalifikovana radna snaga, velike slobodne po-
vršine i åisti vazduh i voda.
U skladu s izloÿenim pregledom organizacione strukture, u indu-
striji visokih tehnologija poseban znaåaj imaju mala i sredwa predu-
zeãa. Wihovo zajedniåko obeleÿje je poslovawe u okvirima podsticaj-
nog spoqnog okruÿewa, sastavqenog od širokog spektra raznih aktiv-
nih elemenata institucionalne, administrativne, poslovne, trÿišne,
vanprivredne, socijalne i kulturne strukture, što omoguãava malim i
sredwim preduzeãima fleksibilno i dinamiåno formirawe odgovara-
juãe nauånoistraÿivaåke, tehnološko-razvojne, proizvodne i servisne
strukture na osnovama poslovnih mreÿa i alijansi na naåin koji obez-
beðuje optimalno korišãewe raspoloÿivih resursa i najracionalniji
naåin integracije u globalnu privredu.
U skladu sa ciqevima ovog rada naglasak u istraÿivawu stavqen
je na preispitivawe nekih temeqnih osnova institucionalne infra-
strukture s tezom da se proces formirawa sadrÿaja ciqeva i akcija re-
gionalne strategije razvoja industrija visokih tehnologija i transfor-
macija institucionalne infrastrukture moraju odvijati paralelno, a
ne asinhrono, prvo prestrukturisawe i razvoj (nove) institucionalne
infrastrukture, pa na osnovu toga otvarawe prostora za realizaciju
strategije razvoja industrija visokih tehnologija u Vojvodini. U skladu
s tim obradiãe se sledeãe:
— Da li su Vojvodini potrebne industrije visokih tehnologija?
308
— Karakter aktuelne institucionalne neureðenosti sa aspekta uti-

caja na operacionalizaciju regionalne strategije razvoja industrija
visokih tehnologija;
— Pregled osnovnih faktora razvoja industrija visokih tehnolo-
gija koje bi trebalo stvoriti ili obezbediti u Vojvodini i
— Sadrÿaj ciqeva i akcija regionalne strategije razvoja indu-
strija visokih tehnologija.
2. DA LI SU VOJVODINI POTREBNE INDUSTRIJE

VISOKIH TEHNOLOGIJA?
Savremeni procesi strukturnog prilagoðavawa su, pre svega, odraz

potreba prilagoðavawa javne regulacije privrede i privrednog razvoja
zahtevu da se svaki preduzetniåki poduhvat realizuje u okruÿewu u kome
sposobnost stvarawa i valorizacije poslovnih, tehniåkih i socijalnih
inovacija predstavqa kquåni faktor za uåešãe u raspodeli društve-
no-ekonomske moãi.
Ispuwewe ovog zahteva na nacionalnom nivou se suoåava s veli-
kim ograniåewima — globalizacija, rehabilitacija trÿišnog mehani-
zma, poveãawe stepena slobode u pristupu informacijama, pojava „no-
ve" ekonomije, porast svesti potrošaåa o standardima kvaliteta proiz-
voda i usluga i smawewe stepena slobode u korišãewu mera kredit-
no-monetarne i fiskalne politike uåinile su centralizovane modele
javne regulacije privrede i privrednog razvoja društveno nedelotvor-
nim. Javne institucije su dospele u poziciju da svoje veoma åesto kom-
pleksne regulatorne aktivnosti obavqaju u okruÿewu, koje se veoma brzo
mewa, s potrošaåima koji ÿele kvalitet i izbor, trošeãi svoja sred-
stva na najboqi moguãi naåin.
Jedno od moguãih rešewa je delimiåna decentralizacija javne re-
gulacije privrede i privrednog razvoja uvoðewem regiona kao subjekta
koji obezbeðuje efikasnije rešavawe problema integracije individual-
nih preferencija preduzetnika i preduzeãa u uslovima globalnog kre-
tawa kapitala, roba i rada, oštre trÿišne utakmice, kao i dinamiå-
nog razvoja industrija visokih tehnologija zasnovanih na znawu. Osnov-
no opredeqewe u ovom pristupu je da pojedinci i preduzeãa, bez obzira
na globalizaciju, uglavnom deluju u uÿem teritorijalnom kontekstu, jer
u svom neposrednom okruÿewu obezbeðuju najveãi deo ulaznih inputa,
posebno, kadrove, znawa i potreba za kooperacijom.
U ovom kontekstu, problem integracije regionalnih preferencija
preduzetnika i preduzeãa se tretira u okvirima problema konstituisa-
wa podsticajnog društveno-ekonomskog okruÿewa za inovativno pona-
šawe (što znaåi da se apstrahuju drugi faktori relevantni za konsti-
tuisawe regiona, kao što su razlike u nacionalnoj strukturi stanovni-
štva, postojawe odgovarajuãih kulturnih obrazaca, tradicija i sliåno).
U uvodu smo naveli da je inovativno ponašawe, pre svega, rezultat
zajedniåkih ekonomskih i socijalnih interesa pojedinaca i privred-
309
nih i vanprivrednih subjekata na nekoj odreðenoj teritoriji, koja ih

koheziono povezuje. Ostvarqivost ovih interesa je u velikoj meri odre-
ðena uslovima i moguãnostima regionalnog okruÿewa — koje predsta-
vqa odraz prirodnih i društveno-ekonomskih resursa, ali i naåina
kako se wima upravqa. Efikasnost upravqawa u najveãoj meri zavisi od
demokratskog karaktera komunikacije regionalne institucionalne in-
frastrukture i wene kadrovske strukture s objektima regulacije (u ovom
sluåaju: preduzeãima, preduzetnicima, menaxerima, nauånicima i struå-
wacima objediwenim u timovima). To u domen ocene ekonomske efika-
snosti jednog regiona u prvi plan istiåe meru sposobnosti instituci-
onalne i wene kadrovske strukture da uoåava prave (zajedniåke) proble-
me u privredi i da, sliåno savremenim preduzetnicima, menaxerima i
preduzeãima, kroz proces uåewa i samoorganizacije obezbedi uslove za
wihovo preovladavawe.
Kakva je aktuelna situacija u tom pogledu u Vojvodini?
Demontaÿom centralizovanog modela regulacije privrede i pri-
vrednog razvoja u SFR Jugoslaviji, posebno nakon Ustava iz 1974. godi-
ne, Vojvodina je dobila visoki stepen slobode u izboru strategije regi-
onalnog razvoja. Ta sloboda je iskorišãena za promociju modela razvoja
zasnovanog na uvozu energetski intenzivnih tehnologija i wihovoj im-
plementaciji u uvozno-supstitutivnim industrijama.
Interesantno je da je u drugoj polovini sedamdesetih godina pro-
šlog stoleãa napravqen pokušaj promocije potreba za intenzivnijim
razvojem savremene elektronske industrije, ukquåujuãi i proizvodwu
mikroraåunara i softvera, no u stvarnosti za ovaj projekt nije obezbe-
ðena šira politiåka i ekonomska podrška, åak je jedan broj tadašwih
kquånih aktera ekonomske i politiåke scene Vojvodine istakao i svoje
javno neslagawe sa ovim projektom, na osnovu stava da ne bi trebalo
iãi u duplirawe kapaciteta s drugim regionima Jugoslavije, posebno,
sa Slovenijom, koja je ranije pokrenula proces intenzivne podrške
razvoju ovih industrija u svojim okvirima. No, veã poåetkom osamdese-
tih godina prošlog stoleãa — pojavom ekonomske krize, stepen auto-
nomnog odluåivawa regionalnih institucija u privrednoj sferi zna-
åajno je smawen.
Poåetkom devedesetih godina prošlog stoleãa uporedo sa raspadom
SFR Jugoslavije i restauracijom kapitalizma u potpunosti je demonti-
ran regionalni sistem javne regulacije privrede i privrednog razvoja.
Politiåke teÿwe prema regionalizaciji Srbije, koje su intenzi-
virane u drugoj polovini devedesetih godina prošlog stoleãa, nisu,
naÿalost, podrÿane adekvatnim projektima rekonstrukcije i moderni-
zacije javne regulacije privrede i privrednog razvoja. Aktuelna poli-
tiåka akcija na konstituisawu regionalnih institucija za regulaciju
privrede i privrednog razvoja u Vojvodini više podseãa na wihovu re-
stituciju po modelu iz Ustava SFRJ iz 1974. godine, nego na proces
izgradwe modernih rešewa u funkciji stvarawa podsticajnog okruÿe-
wa u kome ãe inovativno ponašawe prema kriterijumima globalne pri-
vrede postati osnovni arbitar za ocenu uspešnosti preduzetniåkih
310
poduhvata i evaluaciju efikasnosti funkcionisawa institucionalne

infrastrukture.
U analizi potreba za razvojem industrija visokih tehnologija u
Vojvodini neophodno je istaãi dva momenta.
Svakako, da bi zasnivawe proizvodwe na dostignuãima mikroelek-
tronike, mehatronike ili bio-tehnologija predstavqalo svojevrsni agens
obnavqawa posustale razvojne propulsije u Vojvodini. No, potpuno je
jasno da se eventualni projekti u ovom domenu moraju zasnivati na di-
rektnom angaÿovawu stranog faktora ili predstavqati individualni
preduzetniåki akt.
Meðutim, direktne društvene potrebe za razvojem industrija viso-
kih tehnologija u Vojvodini, postoje u domenu informacionih i komu-
nikacionih sistema, upravqawa saobraãajem i sliåno, kao infrastruk-
ture koja bi trebala da obezbedi:
1. Opšte uslove za poboqšawe organizacije, upravqawa, kontrole,
marketinga i modernizacije poslovnih procesa i po toj osnovi poboq-
šawa izvoznih performansi svakog (regionalnog) preduzeãa.
2. Poveãawe efikasnosti rada kquånih društvenih sistema (po-
sebno: zdravstenih i socijalnih usluga) i prilagoðavawe wihovog funk-
cionisawa u skladu s dostignuãima tehniåkog progresa i promenama u
ukupnom socio-ekonomskom sistemu.
Ovakvo opredeqewe je posledica uverewa da je za ukquåewe u evrop-
ske integracione procese u narednom periodu neophodno:
Prvo, izgraditi nacionalnu informacionu infrastrukturu (u ko-
joj se mora formirati i odgovarajuãa mreÿa specijalizovanih i meðu-
narodno kompetentnih preduzeãa, na primer za proizvodwu namenskih
softvera, specijalizovanih raåunarskih konfiguracija i sistema i sliå-
no na teritoriji Vojvodine, posebno u veãim centrima, kao što su No-
vi Sad, Subotica, Zrewanin i Panåevo — inicijalni elementi ove
strukture veã deluju, ali ãe tek otvarawe ukupne privredne strukture
prema unutrašwem trÿištu Evropske unije nametnuti opstanak i raz-
voj samo onih subjekata koji mogu obezbediti meðunarodno konkurentni
nivo proizvoda i usluga);
Drugo, da se deregulacijom telekomunikacija stvore uslovi za sveo-
buhvatnu difuziju wenih dostignuãa i tako obezbedi jedan od osnovnih
uslova za efikasno i racionalno ukquåivawe svakog preduzeãa i poje-
dinca u globalne ekonomske i društvene tokove. Automatski ovim bi se
i otvorio širi prostor za osnivawe i razvoj specijalizovanih visoko-
tehnoloških preduzeãa za proizvodwu specifiånih proizvoda i usluga
koji omoguãavaju efikasno korišãewe i servisirawe ovih resursa;
Treãe, da je za iskorišãavawe prostora Vojvodine i wenog povoq-
nog poloÿaja izmeðu trÿišta sa razliåitim strukturama proizvodwe i
potrošwe neophodno logistiåku infrastrukturu (sastavqenu u formi
mreÿa koju obrazuju proizvodni kapaciteti i reåna, drumska i ÿele-
zniåka infrastruktura s kompleksom makrologistiåkih baza i graniå-
nim prelazima) povezati savremenim tehnologijama izmeðu sebe i sa
ciqnim okruÿewem, kako bi se obezbedilo wihovo maksimalno i raci-
311
onalno iskorišãavawe. I, u ovom sluåaju automatski bi se otvorio

prostor za osnivawe i razvoj specijalizovanih visokotehnoloških pre-
duzeãa neophodnih za efikasno korišãewe i servisirawe ovih resursa;
Åetvrto, da ãe modernizacija procesa obezbeðewa zdravstvenih i
socijalnih usluga i wihova delimiåna privatizacija na regularnim
osnovama takoðe otvoriti prostor za osnivawe raznih vrsta komple-
mentarnih visokotehnoloških preduzeãa.
Ovo opredeqewe se suoåava sa velikim ograniåewima, od kojih ãe
se naglasak staviti na problem utvrðivawa uzroka i posledica insti-
tucionalne neureðenosti.
3. INSTITUCIONALNA NEUREÐENOST I WEN UTICAJ

NA FORMIRAWE REGIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA
INDUSTRIJA VISOKIH TEHNOLOGIJA
Za pravilno odreðivawe sadrÿaja strukture institucionalne neu-

reðenosti neophodno je izvršiti poreðewe izmeðu teorijskog modela
ureðenosti institucionalne infrastrukture za efikasan regionalni
razvoj prema evropskom konceptu i faktiåkog stawa u Vojvodini.
Institucionalni uslovi za efikasan Faktiåko stawe ureðenosti

regionalni razvoj prema evropskom institucionalne infrastrukture u
konceptu regionalizacije: Vojvodini:
Otvorena regionalna trÿišna privreda Zatvorena regionalna privreda
bez meðuregionalnih i lokalnih barijera Mala unutarregionalna i meðuregionalna
za slobodnu cirkulaciju faktora razvoja teritorijalna mobilnost faktora razvoja i
i proizvodwe proizvodwe
Dinamiåna regionalna privredna Neravnomerno rasporeðena tranziciona
struktura sa visokim stopama privrednog depresija (po sektorima, delatnostima,
rasta urbanim centrima i ruralnim podruåjima)
Visoka efikasnost u korišãewu resursa Niska produktivnost korišãewa resursa
Efikasan i decentralizovani Centralizovan i neefikasan finansijski
finansijski sistem sistem orijentisan na finansirawe uvoza
i stanovništva
Pravna drÿava zasnovana na poštovawu Nerazvijena pravna drÿava
qudskih prava i ekonomskih sloboda
Jasna politiåka i ekonomska koncepcija Nejasna politiåka i ekonomska koncepcija
regionalizacije zasnovana na opštem regionalizacije
konsenzusu svih relevantnih politiåkih
opcija i potvrðena kroz sveobuhvatno
graðansko izjašwavawe o wenom sadrÿaju
i ciqevima
Efikasni i profesionalni sistem javne Birokratizovani i ispolitizovani sistem
uprave i usluga orijentisan na korisnike javne uprave i usluga
Kadrovska struktura u javnom sektoru i
javnim (drÿavnim) sluÿbama ne zadovoqava
minimalne standarde Evropske unije
(posebno u javnoj /drÿavnoj/ upravi za
regulaciju privrede i privrednog razvoja,
osnovnom i sredwem obrazovawu).
312
U tom kontekstu postavqa se i pitawe: Od åega poãi u odreðivawu

performansi institucija sa aspekta sadrÿaja ciqeva i akcija regio-
nalne strategije razvoja industrija visokih tehnologija u Vojvodini?
Svakako od analize razloga za slabu institucionalnu ureðenost u ono-
me wegovom delu koji blokira inovaciono preduzetniåko ponašawe,
tehnološki razvoj, ekonomsku valorizaciju visokih tehnologija, efika-
snu društveno-ekonomsku koordinaciju individualnih razvojnih ini-
cijativa i veãu orijentaciju finansijskog kapitala za riziåna ulagawa
u nove industrije.
U ovom kontekstu, mogu se odrediti najvaÿniji ograniåavajuãi fak-
tori za primenu strategije ekonomske valorizacije visokih tehnologija
u Vojvodini:
— Odsustvo društveno-ekonomske motivacije za inovativno pona-
šawe i proizvodno preduzetništvo;
— Mala raspoloÿivost kvalifikovane i meðunarodno kompetent-
ne radne snage;
— Slab kvalitet regionalne, subregionalne i lokalne NTIOK (nau-
ka — tehnologija — informacije — obrazovawe — organizacija — tele-
komunikacije) infrastrukture;
— Orijentacija regionalne finansijske infrastrukture na kredi-
tirawe uvoza i stanovništva, i
— Niska efikasnost regionalne, subregionalne i lokalne javne
uprave i javnih usluga u otklawawu ovih problema.
4. KOJE BI FAKTORE RAZVOJA INDUSTRIJA

VISOKIH TEHNOLOGIJA TREBALO STVORITI
ILI OBEZBEDITI U VOJVODINI?
U svetlu spoznaja o karakteru institucionalne neureðenosti, ope-

racionalizacija konkretnog sadrÿaja strategije razvoja industrija vi-
sokih tehnologija u Vojvodini bi se mogla odrediti kao mera sposobno-
sti ukquåewa regionalnih, subregionalnih i lokalnih institucija i
javnih sluÿbi u traÿewu rešewa sledeãih problema:
1. Obezbeðewe uslova za meðunarodno kompetentnu obuku preduzet-
nika, menaxera i struånih timova u funkciji sticawa neophodnih zna-
wa za implementaciju savremenih tehnoloških, upravqaåkih i organi-
zacionih rešewa potrebnih za osnivawe i dinamiåan razvoj visoko-
tehnoloških malih i sredwih preduzeãa;
2. Obezbeðewe tehniåke i ekonomske podrške preduzetnicima, me-
naxerima, struånim timovima u malim i sredwim preduzeãima u kon-
kretnim aktivnostima na generisawu i ekonomskoj valorizaciji novih
znawa;
3. Obezbeðewe tehniåke i ekonomske pomoãi malim i sredwim
preduzeãima u implementaciji savremenih rešewa iz oblasti standar-
dizacije, metrologije, sertifikacije kvaliteta i odrÿivog razvoja u
funkciji obezðewewa mikroekonomske (globalne) kompetentnosti.
313
Osnovno obeleÿje ovako odreðene uloge javnog faktora u regional-

noj strategiji razvoja industrija visokih tehnologija u Vojvodini je na-
glasak na aktivirawu preduzetniåke komponente wenog stanovništva
kao faktora razvoja i privreðivawa i unapreðivawu sistema obrazova-
wa i nauåno-tehnološke infrastrukture, koja bi trebala da obuhvata:
— Regionalne infrastrukturne istraÿivaåko-tehnološke programe;
— Regionalne centre istraÿivawa razvoja i primene nauke i teh-
nologije;
— Regionalne, subregionalni i lokalne inovacione centre;
— Regionalne, subregionalne i lokalne tehnološke servise za osi-
gurawe tehniåke pomoãi za razrešavawe konkretnih zahvata u primeni
sistema proizvodno-tehnoloških standarda;
— Regionalne tehnološke servise osigurawe tehniåke pomoãi za
izradu i ocenu individualnih investicionih programa i realizaciju
konkretnih zahvata na otklawawu problema zagaðivawa ÿivotne sredi-
ne i
— Regionalni (otvoreni) sistem nauåno-tehnoloških informacija.
Navedeni pregled ukazuje da je reå o faktorima razvoja na koje je
moguãe svesno delovati u smislu wihovog stvarawa, unapreðewa ili
obezbeðewa iz meðunarodnog okruÿewa u kontekstu koji zavisi, prven-
stveno, od politiåke akcije na uspostavqawu društvenog koncenzusa za
realizaciju. U skladu sa tim, u analizi ovako odreðene strukture regio-
nalnih faktora razvoja industrija visokih tehnologija trebalo bi, po-
sebno, uvaÿavati sledeãe relacije:
1. Koji od navedenih faktora razvoja industrija visokih tehnolo-
gija deluju zajedno i kakav je wihov pojedinaåni i kumulativni uticaj
na stopu regionalnog privrednog rasta?
2. Kakvo je poreklo faktora razvoja industrija visokih tehnologija
— interno ili eksterno?
3. Koji je period u kome se moÿe obezbediti znaåajna promena sme-
ra i intenziteta delovawa ovih faktora?
4. Kako i pod kojim uslovima se moÿe uticati na meðunarodnu mo-
bilnost faktora razvoja industrija visokih tehnologija?
U svetlu ovih spoznaja trebalo bi odrediti i konkretni sadrÿaj
regionalne javne intervencije u domenu razvoja industrija visokih teh-
nologija kao svesne društvene akcije, kao i odreðivawe realnih dometa
meðunarodnog transfera pojedinih institucionalnih rešewa ili tran-
sfera visokih tehnologija u formi direktnih stranih investicija za
(eventualnu) izgradwu kapaciteta za masovnu proizvodwu u domenu vi-
sokih tehnologija.
5. REGIONALNA STRATEGIJA RAZVOJA INDUSTRIJA

VISOKIH TEHNOLOGIJA
Odreðivawe ciqeva i akcija regionalne strategije razvoja indu-

strija visokih tehnologija u Vojvodini se zasniva na nekoliko pola-
znih premisa:
314
Prvo, razvoj industrija visokih tehnologija u Vojvodini je u pred-

loÿenoj strategiji ograniåen iskquåivo na mala i sredwa preduzeãa,
alocirana u delatnostima koja se bave proizvodwom u malim serija-
ma, prilagoðavawem standardizovanih proizvoda potrebama korisnika
i servisom;
Drugo, osnovna funkcija industrija visokih tehnologija u Vojvodi-
ni je da obezbedi uslove za: unapreðewe konkurentnosti regionalne
privrede prema kriterijumima unutrašweg trÿišta Evropske unije, i
poveãawe efikasnosti rada i prilagoðavawa naåina funkcionisawa kquå-
nih društvenih sistema (posebno zdravstvenih i socijalnih usluga) u
skladu s dostignuãima tehniåkog progresa i promenama u ukupnom so-
cio-ekonomskom sistemu;
Treãe, kao prioritetne lokacije industrija visokih tehnologija
odreðena su dva pola. Prvi pol bi trebalo da obrazuju Novi Sad kao
centar i (eventualno) Subotica i Zrewanin kao sateliti. Drugi pol bi
trebao da bude lociran u Panåevu zbog karakteristika lokalne privre-
de i neposredne blizine Beograda;
Åetvrto, operacionalizacija regionalne strategije razvoja indu-
strija visokih tehnologija ima smisla samo ako bude podrÿana merama
za razvoj humanog kapitala u celokupnoj privredi Vojvodine. Naime sa-
mo je tako moguãe stvoriti preduslove za formirawe unutrašweg (regi-
onalnog) trÿišta visokih tehnologija na kojima bi postojeãa i novo-
stvorena preduzeãa stekla potrebna iskustva i reference za daqu eks-
panziju. Razvoj humanog kapitala trebalo bi obezbediti kroz konkretne
regionalne, lokalne i individualne (za velika preduzeãa) projekte za
implementaciju koncepta menaxmenta totalnim kvalitetom, razvoja i
upravqawa humanim resursima i razvoja poslovnih mreÿa ili alijansi.
U tom smislu, bilo bi poÿeqno realizovati sledeãe programe:
— Program za sveobuhvatnu implementaciju proizvodno-tehnolo-
ških standarda u skladu s regulativom Evropske unije i specifiåno-
stima regionalne privrede;
— Program razvoja regionalnog sistema kontinualnog obrazovawa
menaxera, preduzetnika i struåwaka u ciqu wihovog osposobqavawa za
implementaciju sistema menaxmenta totalnim kvalitetom, razvoja i
upravqawa humanim resursima i implementacije koncepta poslovawa
na osnovama mreÿne organizacije i
— Regionalnu strategiju za podsticawe promena u pristupu i sta-
vovima privrednih subjekata i stanovništva prema problemu zaštite i
unapreðewa ÿivotne sredine na principima odrÿivog razvoja u skladu
sa regulativom Evropske unije.
Osnovna funkcija predloÿene strategije razvoja industrija viso-
kih tehnologija u Vojvodini je preovladavawe posledica institucio-
nalne neureðenosti i nejasne koncepcije operacionalizacije regional-
nog modela javne regulacije privrede i privrednog razvoja.
U predloÿenom konceptu strategije razvoja industrija visokih teh-
nologija, Univerzitet u Novom Sadu, kao i privatni fakulteti koji de-
luju na teritoriji Vojvodine, odnosno, wihovi specijalizovani i mul-
315
tidisciplinarni nauånoistraÿivaåki instituti, inovacioni centri,

tehnološki parkovi, i sliåno (a koje bi trebalo veoma brzo unapredi-
ti ili razviti!) i sliåno predstavqaju osnovu iz koga bi trebalo re-
grutovati resurse za formirawe mreÿe visokotehnoloških malih i
sredwih preduzeãa.
Svi navedeni elementi (iako veãina od wih veã postoji u nekom
rudimentiranom obliku) predstavqaju srazmerno skup i veoma zahtevan
instrument razvoja, koji zahteva veoma detaqno poznavawe problema
osnivawa i osposobqavawa ovog tipa preduzeãa. Potencijalni predu-
zetnici u domenu visokih tehnologija obiåno odliåno poznaju tehniåku
stranu svoje delatnosti i imaju odreðenu viziju o potencijalnom trÿi-
štu i naåinu wegovog aktivirawa, ali im nedostaju celovita poslovna
znawa. U skladu sa tim, uloga navedene infrastrukture je obezbeðewe
pomoãi kojom bi se zatvorile praznine u znawu i veštinama preduzet-
nika, smawili troškovi u poåetnoj fazi poslovawa, a ceo poslovni
poduhvat ukquåio u mreÿu raznih aktivnih elemenata koja ãe obezbedi-
ti celovitu koncentraciju preduzetnika na osnovne poslovne aktivno-
sti.
U tom smislu, celokupna mreÿa navedenih elemenata trebala bi
da predstavqa infrastrukturu za razvoj produktivnog preduzetništva.
Osnovni preduslovi za ovakvu misiju su:
Prvo, primena tehnika menaxmenta u upravqawu u javnom sektoru
visokog obrazovawa;
Drugo, meðunarodna verifikacija svih subjekata javnog sektora u
visokom obrazovawu;
Treãe, razvoj adekvatnih oblika saradwe javnog i privatnog sekto-
ra. Partnerstvo javnog i privatnog sektora trebalo bi da obezbedi
fleksibilno angaÿovawe snage, odgovornosti i eventualno finansij-
skih resursa prvog faktora (ali samo u indirektnom obliku — obezbe-
ðewem potrebnog prostora, tehniåkih usluga i sliåno po cenama ni-
ÿim od trÿišnih, ali u strogo ograniåenom periodu od tri do pet go-
dina), odnosno, znawa i efikasnosti drugog faktora.
Na kraju, u predloÿenom konceptu razvoja industrija visokih teh-
nologija u Vojvodini neophodno je navesti tri åiwenice.
Prvo, kvantitativni efekti razvoja industrije visokih tehnologi-
ja su mali u smislu zaposlenosti, broja preduzeãa i ravnomernijeg pro-
stornog razvoja, bar u periodu od pet do deset godina. Reå je o najviše
sto malih i sredwih preduzeãa u kojima bi zaposlewe moglo da naðe ne-
koliko hiqada qudi i koji bi bili locirani uglavnom u Novom Sadu, a
od ostalih centara najveãe potencijalne moguãnosti ima Panåevo.
Drugo, u predloÿenoj strategiji nije obraðen sluåaj korišãewa bi-
otehnologija kao faktora razvoja industrija visokih tehnologija u Voj-
vodini. Razlozi su sledeãi. Naåin na koji se sprovodi vlasniåko i or-
ganizaciono prestrukturisawe agro-industrijskog kompleksa u potpu-
nosti dezauvišu potrebe za nacionalnim programom razvoja biotehno-
logija i wegove primene. Sa druge strane, teško je oåekivati da ãe re-
316
gionalna farmaceutska industrija uspeti da ostvari kritiånu koncen-

traciju resursa neophodnu za prodore u ovoj oblasti.
Treãe, apriori je u predloÿenom konceptu odbaåena moguãnost za-
snivawa masovne proizvodwe na bazi visokih tehnologija, jer je vero-
vatno nemoguãe ostvariti takvu konstelaciju podsticaja koji ãe navesti
neku veliku transnacionalnu kompaniju da locira deo svojih kapacite-
ta na teritoriji Vojvodine.
Naravno, da u strategiju razvoja visokih tehnologija nisu ukquåeni
ni (eventualni) nacionalni individualni preduzetniåki poduhvati za
razvoj masovne proizvodwe visokih tehnologija u potpunosti usmereni
na neki segment globalnog trÿišta, pošto je reå o faktoru koji nije
moguãe nauåno elaborirati.
6. ZAKQUÅCI
1. Operacionalizacija regionalne koncepcije javne regulacije pri-

vrede i privrednog razvoja Vojvodine kao faktora razvoja industrija
visokih tehnologija zasniva se na integraciji dve paradigme uåewe i
samoorganizacija — koje jesu u ovom radu odreðene kao masovna komuni-
kacija preduzetnika, nauånika, struånih timova, privrednih i nepri-
vrednih subjekata objediwenih na neformalnim osnovama u mreÿe, a
koja obezbeðuje dinamiåan protok informacija i razmenu znawa i isku-
stava, neophodnih za blagovremene i delotvorne akcije za generisawe i
ekonomsku valorizaciju individualnih znawa u uslovima globalne i
veoma oštre i otvorene trÿišne utakmice.
2. Regionalna strategija razvoja industrija visokih tehnologija tre-
bala bi da bude integrisana u strategiju prestrukturisawa privrede
Vojvodine uslovima poslovawa na unutrašwem trÿištu Evropske uni-
je. Da bi se otvorio prostor (regionalno trÿište) za razvoj industrija
visokih tehnologija neophodno je realizovati sveobuhvatne programe
implementacije koncepta menaxmenta totalnim kvalitetom, razvoja i
upravqawa humanim resursima i organizacije poslovawa na mreÿnom
principu.
3. Za stvarawe uslova za razvoj industrija visokih tehnologija u
Vojvodini neophodno je izraditi i realizovati programe prestrukturi-
sawa regionalne obrazovne i nauåno-tehnološke infrastrukture, koja
bi trebalo da obuhvata, uglavnom, programe za jaåawe nauånoistraÿi-
vaåke funkcije na Univerzitetu u Novom Sadu i mreÿi privatnih fa-
kulteta i wihovog otvarawa prema (regionalnoj) privredi u ciqu rea-
lizacije zajedniåkih istraÿivaåko-razvojnih projekata i razmene ka-
drova.
4. Razvoj industrija visokih tehnologija u Vojvodini ãe verovatno
biti sveden na mala i sredwa preduzeãa alocirana u delatnostima koja
se bave proizvodwom u malim serijama, prilagoðavawem standardizova-
nih proizvoda potrebama korisnika i servisom. Wihova osnovna ciq-
na funkcija je: (a) unapreðewe konkurentnosti regionalne privrede
317
prema kriterijumima unutrašweg trÿišta Evropske unije, (b) poveãa-

we efikasnosti rada i prilagoðewa naåina funkcionisawa kquånih
društvenih sistema u skladu s dostignuãima tehniåkog progresa i pro-
menama u ukupnom socio-ekonomskom sistemu.
5. Oåekivawa u pogledu razvoja industrija visokih tehnologija u
Vojvodini trebalo bi da budu realna, posebno u smislu ukupnih kvanti-
tativnih efekata. U periodu od pet do deset godina moÿe se formirati
oko sto malih i sredwih preduzeãa u kojima bi zaposlewe moglo da na-
ðe nekoliko hiqada qudi, a koja bi prostorno bila locirana, uglavnom
u Novom Sadu, eventualno u Subotici i Zrewaninu. Velike potencijal-
ne moguãnosti za zasnivawe industrija visokih tehnologija ima i Pan-
åevo zbog karakteristika lokalne privrede i blizine Beograda.
LITERATURA
1. A r m s t r o n g, H. and T a y l o r, J. (1993). Regional Economics and Policy, Har-

vester, London.
2. G a r n, H. and L e d e b r, L. (1980). The Role of Small Bussiness Enterprise in
Economic Development, Washington D. C.
3. M i l g r o m, R. and R o b e r t s, J. (1995). Continuos Adjustment and Fundamental
Change in Bussines Strategy and Organisation, in: Trends in Bussines Strategy and
Organization: Do participation and Cooperation Increase Competitiveness? (ed. Si-
ebert), Tübingen.
4. M a t e j i ã, V. (2002). Prilozi istraÿivawu nauånog i tehnološkog razvoja,
Beograd: Savezni sekretarijat za razvoj i nauku.
5. Studija Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine, (2002). Beograd:
Republika Srbija, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj.
6. Studija Konkurentnost privrede Srbije, (2003). Beograd: Jefferson Institute uz
podršku Narodne banke Srbije.
7. Die lernende Region: Regionale Entwicklung durch Bildung, (2000), (Ed. T h e i r -
s t e i n, A., S c h e d l e r, K. und B i e g e r, T.), Verlag Ruegger.
8. Regional Policies and Comparative Advantage, (2002), (Ed. J o h a n s s o n, B.,
C a r l s o n, C. and S t o u g h, R. R.), Edward Elgar Publishing.
9. W. E., Science and Innovation: Rethinging the Rationales for Funding and Gover-
nance, (2003), (ed. G e u n a, A., S a l t e r, A. J. and S t e i n m u e l l e r, Edward
Elgar Publishing.
10. New perspectives on firm growth, (2004), (ed. C o o n y, T., and M a l i n e n, P.)
European Council for Small Business and Entrepreneurship (ECSB), Turku.
318
REGIONAL DEVELOPMENT STRATEGY OF HIGH-TECH INDUSTRIES

— THE CASE OF VOJVODINA
by
Sofija Adÿiã
Summary
The initial thesis in the present work is that the solution of the problem of impro-
ving the competiveness of the economy of Vojvodina indispensably should open the ro-
om for the development of high-tech industries, in the first line, on the basis of dyna-
mic entrepreneurship and development of small and medium enterprises (SMEs). Emp-
hasis in the research is on the analysis of the problem of inappropriate institutional or-
der as a factor blocking innovative entrepreneurial conduct, technological development
and economic valorization of high technologies, efficient socio-economic coordination
of individual development initiatives and larger orientation of financial capital to risky
investments in new industries.
In this context, the most important limiting factors of development and economic
valorization of high technologies in Vojvodina are defined as: (1) absence of socio-eco-
nomic motivation for innovative behaviour and manufacturing entrepreneurship, (2) low
availability of skilled and internationally competent labour, (3) poor quality of regional,
subregional and local STIEOT infrastructure, (4) orientation of regional financial infra-
structure to credit imports and population and (5) low efficiency of regional, subregio-
nal and local administrative and public services in eliminating above problems.
In the light of those observations, the operationalization of the concrete contents
of development strategy for high-tech industries in Vojvodina is defined as a measure
of ability to include regional, subregional and local institutions and public services to
find how to solve the following problems: 1. providing conditions for internationally
competent training of entrepreneurs, managers and expert teams in the function of acqu-
iring necessary knowledge for the implementation of modern technological, managerial
and organizational solutions needed for the foundation and dynamic development of
high-tech enterprises, 2. provision of technical and economic support to entrepreneurs,
managers and expert teams in their concrete activities in the generation and economic
valuation of new knowledge and 3. provision of technical and economic help for the
implementation of contemporary solutions relating to standardization, metrology, speci-
fication of quality and sustainable development in the function of providing microeco-
nomic (global) competitiveness.
The basis for functioning of the concept of development strategy for high-tech in-
dustries in Vojvodina defined that way is the activity of the public factor to advance the
system of education and to develop relevant scientific-technological infrastructure. In
this context, the University of Novi Sad as well as private faculties in Vojvodina, their
respective specialized and multidisciplinary scientific-research institutes, innovation cen-
ters, technology parks and the like (necessary to be developed and advanced as soon as
possible!) should become basic factors for eliminating the consequences of actual insti-
tutional disorder and create entreprenurship oriented socio-economic environment as a
basic framework for the development of the high-tech SMEs.
UDC 339.92(470)
Zoran Miloševiã
RUSIJA I INTEGRACIJE NA POSTSOVJETSKOM

PROSTRANSTVU
SAŸETAK: U radu se izlaÿu rezultati empirijskih istraÿivawa jav-

nog mwewa Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana o stvarawu nove dr-
ÿavne zajednice („Slovenski savez"), odnosno stvarawa „jedinstvenog eko-
nomskog prostora". Analiza dobijenih rezultata otkriva izvesno oseãawe
samodovoqnosti stanovnika Rusije koji nisu spremni na nove integracije,
ali i postojawe dileme s kim se integrisati. Kod stanovnika Belorusije,
Ukrajine i Kazahstana profilišu se tri varijante: jedna s Rusijom, druga
— s Evropskom unijom, a treãa opcija zagovara neintegraciono ponašawe,
odnosno odrÿawe drÿavne samostalnosti.
KQUÅNE REÅI: integracije, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Kazah-
stan, politika, javno mwewe
UVOD
Ruska politiåka elita svesna je potrebe novih ekonomskih i poli-

tiåkih integracija. Razlozi za novi „Slovenski savez", „jedinstveni
ekonomski prostor" … su višestruki, a kreãu se od bezbednosnih do
ekonomskih (oåuvawe prirodnih bogatstava) i politiåkih potreba. Kao
potencijalni saveznici, odnosno potencijalne zemqe za stvarawe nove
zajedniåke drÿave kod ruske politiåke elite spomiwu se, u prvoj fazi,
åetiri zemqe: Rusija, Belorusija, Ukrajina i Kazahstan.1 U drugoj fazi
u ovaj savez trebalo bi da uðu i balkanske drÿave. Da bi se to dogodilo,
potrebno je pored rada na prvoj fazi ujediwewa, doåekati i razoåarawe
balkanskih drÿava, pre svega Srbije i Bugarske, u Evropsku uniju.2
1 Predsednik Kazahstana je veoma naklowen integraciji s Rusijom, a kao argument

navodi to što Turska ima svega tri posto teritorije u Evropi i mawe od jedan posto
evropskog (gråkog i slovenskog) stanovništva, a ÿeli integraciju s Evropskom unijom,
dok Kazahstan ima åetiri % teritorije u Evropi i 50 % evropskog (slovenskog) stanov-
ništva, što je jak argument za integracije s Rusijom.
2 Razoåarawe u Evropsku uniju veã je stvarnost na Kipru. Ruski autori istiåu da je
Kipar pre nešto više od godine stupio u Evropsku uniju s velikim nadama. Kiprani su,
320
Argumenti za ovakav savez su brojni i jaki, a sadrÿe, pre svega,

kulturnu bliskost ovih naroda sa Rusima, ali, i podudarawe ekonom-
skih i politiåkih interesa. Na drugoj strani, Rusija analizira odnose
u EU i dolazi do zakquåaka da se unutrašwa struktura Unije znaåajno
mewa i to na štetu wenih vlastitih interesa. Naime, EU u kojoj su
Francuska i Nemaåka vodile glavnu reå (tzv. osa EU, „evropsko jezgro"
i sliåno) sve više ustupa mesto drugoj „osi" ili „evropskom jezgru" s
ratobornom (prema Rusiji) politikom SAD i Velike Britanije.3 SAD i
Velika Britanija, sve više oduzimaju status „evropskog jezgra" Fran-
cuskoj i Nemaåkoj i dodequju ga sebi, a uz pomoã novoprimqenih drÿa-
va u EU — Poqske i baltiåkih drÿava, kako bi ovladale regionom iz-
meðu dva sredozemna mora — Baltiåkim i Crnim, bez åije kontrole se
ne moÿe postati „gospodar sveta".4 Zbog potreba i prioriteta Rusije da
odrÿi dijalog sa SAD, ruske vlasti u politici primewuju politiku ne-
zbliÿavawa s EU i zakquåivawa (s EU) sporazuma o zoni uticaja na post-
sovjetskom prostoru.5
Ovim stavovima ruske politiåke elite jasno se manifestuje stav da
Rusija ne treba da se prikloni integraciji s Evropskom unijom. Ruska
politiåka elita, naime, ÿeli da Rusija bude centar integracionih de-
šavawa (na sasvim drugaåijim osnovama od onih na kojima se integri-
še Evropska unija), a ne da se priklawa tuðim politiåkim i kultur-
nim koncepcijama.6
Osim toga, ruski politiåari i analitiåari zapaÿaju da su prospe-
ritet i nada koje donosi EU stanovnicima novih drÿava pristupnica-
ma Uniji, iscrpqeni. Stanovništvo baltiåkih drÿava, na primer, ia-
ko je primqeno u EU, ÿivi veoma loše i pati za nekadašwim Sovjet-
skim Savezom. Istovremeno, ruski sociolozi i politikolozi analizi-
raju perspektive EU pošto su na unutrašwem planu izbile brojne pro-
tivureånosti, a pojedine drÿave (Italija, na primer) razmatraju odu-
stajawe od zajedniåke valute i povratak lire. U okviru razmatrawa o
naime, oåekivali da ãe prisajediwewem bogatoj i politiåki moãnoj Uniji osnaÿiti po-

ziciju Republike na meðunarodnoj areni, rešiti postojeãe politiåke i ekonomske pro-
bleme, otvoriti nove perspektive i doåekati svekoliki procvat. Stvarnost je sasvim
drugaåija, pošto se ništa od oåekivanog nije ostvarilo. Ekonomska pomoã Unije Kipru
nije usledila, ali je ova ostrvska drÿava morala da uništi izvore puwewa drÿavnog bu-
xeta. Poznato je, na primer, da je Kipar bio „poreski raj". Sada Kipar mora da tu poli-
tiku koja je stvorila „poreski raj" prekine i porez sa 4,25% podigne na 20% koliki je u
EU (sada je 10%). Industrija, poqoprivreda i sopstvena valuta (koja je za Kiprane bila
izvor prihoda) doÿivqavaju krah. Vidi: K r œ l o v, Aleksandr, Kipr: cena vstupleniä v
ES, Åastü 1, Novaä politika, internet ÿurnal, http://novopol.ru/print2789.html.
3 D u d a r ü, Anna, Rossiä i vnutrennie protivoreåiä ES, Novaä politika, inter-
net-ÿurnal, http://novopol.ru/print963.html.
4 N a r o å n i c k a ä, Nataliä, Kak nam ÿitü s novoö Evropoö,
http://www.narochnitskaia.ru/cgi-bin/main.cgi?item=1r300r050519101803 (intervju Eleni Kalä-
din).
5 D u d a r ü, Anna, Antipod Zapadu, no uÿe ne Vostok. Rossiä meÿdu Evropoö i
SŠA, Novaä politika, internet-ÿurnal, http://novopol.ru/print1216.html.
6 M i l o š e v i ã, Zoran (2005). Osobenosti ruskog nacionalizma, Srpska slobodar-
ska misao, br. 4, Beograd.
321
buduãnosti EU nije mali broj indikatora koji upuãuju na zakquåak da je

moguã i raspad EU.7
RUSIJA I EVROPSKA UNIJA
Iako, dakle, ruska elita razvija sopstveni politiåki projekt in-

tegracija na postsovjetskom prostranstvu, odnosi s Evropskom unijom
su za Rusiju od strategijske vaÿnosti. Naime, na EU otpada 40 posto
spoqnotrgovinske razmene Rusije, a od strane EU u Rusiju dolazi tre-
ãina investicija u rusku privredu.8 Meðutim, postoji i druga strana
medaqe. Evropska unija je juna 1999. godine usvojila Strategiju EU prema
Rusiji koja pokazuje interese ove superdrÿave koji se ne uklapaju u ruske
interese.
Strategija sadrÿi sledeãe eksplicitne ili implicitne momente:
— Strategija ne garantuje da neãe biti sukoba s Ruskom Federa-
cijom;
— (U nekim elementima) priÿeqkuje se raspad Rusije (na tri dela);
— Suzbijawe ruskog uticaja u regionu i šire;
— Onemoguãavawe Rusije da pristupi nekim (novim) trÿištima;
— EU ãe raditi i na moralnom poniÿewu Rusije, pripisujuãi joj
imperijalne i osvajaåke ambicije, a dozvolila je i liderima bivših
baltiåkih republika da traÿe od Rusije sluÿbeno priznawe i pokajawe
zbog navodne okupacije ovih republika. Politika EU, u ovom moralnom
diskreditovawu Rusije, ide åak tako daleko da Rusiju i wenog predsed-
nika naziva fašistom, buldogom, imperijalistom…, pri åemu tu nije
kraj. Koriste se i druge, mnogo ruÿnije (politiåke), psovke;9
— Iskazivawe (politiåkog) besa prema Rusiji, koja (u Åeåeniji)
åini sve suprotno od onoga što prepuruåuju politiåari ove super dr-
ÿave;
— EU ãe odbijati da prizna Rusiji da je kod we na delu trÿišna
ekonomija, i
— EU ãe onemoguãavati da u Rusiju doðu velike kompanije, a upu-
ãivaãe samo sredwe i male…10
7 K i s e l e v, Viktor, Åetœre scenariä evrobuduøego, Novaä politika, internet-

-ÿurnal, http://novopol.ru/print2608.html.
8 U t k i n, Anatoliö, O perspektivah otnošeniö meÿdu Rossieö i ES, Novaä poli-
tika, internet-ÿurnal, http://novopol.ru/print959.html.
9 L u k o ä n o v, Aleksandar, Fašizm idet s zapada, Novaä politika, internet-ÿur-
nal, http://novopol.ru/print2398.html.
10 Isto. Rusija, takoðe, ÿeli da pomogne EU da ova prekine vojnu zavisnost od
SAD, zbog åega Rusija pomaÿe znaåajne projekte na ovom poqu u EU, pre svega angaÿova-
wem svojih satelita i navigacionih sistema kako bi ova super drÿava mogla da podrÿava
mir u zonama konflikata. Za uzvrat, Rusija oåekuje pravo da daje rešewa u regulisawu
kriza.
322
POSTSOVJETSKO PROSTRANSTVO — IZMEÐU INTEGRACIJA

SA RUSIJOM I/ILI SA EVROPSKOM UNIJOM
Prepreke integracijskim projektima na postovjetskom prostoru,

naravno, postoje. Postoje ovde åak i neka iznenaðewa, posebno kada su u
pitawu razmišqawa stanovnika ovih drÿava, a wihovo mišqewe je iz-
uzetno vaÿno, s obzirom na to da svako nasiqe i nepoštovawe raspo-
loÿewa i mišqewa stanovnika moÿe da dovede do kraha integracionih
tendencija.
Za stanovnike postsovjetskog prostranstva savez s Rusijom je inte-
resantan, ali je privlaåna i ideja saveza s Evropskom unijom.
Osnovno polazište za integracije Rusije, Belorusije, Ukrajine i
Kazahstana, prema mišqewu stanovnika ovih drÿava, predstavqaju za-
jedniåka prošlost, roðaåke veze meðu stanovnicima ovih drÿava (koje su
brojne) i poklapawe ekonomskih interesa.11 Naravno, ovde postoji razli-
ka. Ukrajinci više istiåu ekonomske interese12 od kulturnih veza, dok
Belorusi naglašavaju bliskosti kultura i jezika.13
SOCIOLOGIJA JAVNOG MWEWA RUSIJE, BELORUSIJE,

UKRAJINE I KAZAHSTANA
Prema sociološkim istraÿivawima u 2004. godini otpori novim

integracijama s Rusijom u javnosti su minimalni. Tako, samo šest %
stanovnika Rusije i Ukrajine i deset % stanovnika Belorusije misli da
nema nikakvih osnova za ujediwewe ovih slovenskih drÿava.14 Ovo nije ni-
kakvo iznenaðewe s obzirom na to da u Ukrajini ima pet % unijata, a u
Belorusiji 14 % stanovnika åini poqska nacionalna mawina. Oni ko-
ji se protive novom slovenskom savezu ne predstavqaju dakle znaåajnu
politiåku prepreku.15
11 Zajedniåke stavove posle pobede „naranxaste revolucije" u Ukrajini s Rusijom

manifestovali su Belorusija, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija i Jermenija, tj. drÿave
ZND s proruskom pozicijom. „Naranxastu revoluciju" u Ukrajini sve ove drÿave doÿive-
le su kao „jabuku razdora" u integracionim procesima na postsovjetskom prostoru.
Ovo je znaåajno jer politiåka rukovodstva ovih drÿava ÿele i daqe integracije, sa
Rusijom. Vidi: S o k o l o v, Boris, Putin — ES: Oranÿevoe äbloko razdora, Novaä poli-
tika, internet-ÿurnal, http://novopol.ru/print978.html.
12 Vidi: U l ü ä n o v, Nikolaö (2004). Ukrainskiö separatizm, Ideologiåeskie is-
toki samostiönosti, Çksmo/Algoritm, Moskva; „Ukrainskaä" boleznü ruskoö nacii, Izda-
telüstvo Imperskaä tradiciä, Moskva 2004.
13 Ÿ i r n o v, Oleg, Belarusü — vse ÿe rusü, Belorusskiö dnevnik, Minsk, Harvest
1999, str. 36—38.
14 Rossiäne hoteli bœ ÿitü v Rossii, ukraincœ — v soy ze slavän, belorusœ — v
Evrope, Press-vœpusk No 85, http://www.wciom.ru/?pt=85&article=766.
15 K a l a š n i k o v, V. L., Slavänskaä civilizaciä, Granica, Moskva 2001. str. 309,
313 itd. navodi mnoštvo rezolucija raznih politiåkih stranaka u kojima se poziva na
ujediwewe Belorusije sa Rusijom, Ukrajine sa Rusijom, itd. Sve ove rezolucije nisu uva-
ÿene, odnosno vlade ovih drÿava su ih ignorisale, što govori o nekim interesima lo-
kalnih elita koje nisu prepoznate i analizirane. Na drugoj strani, ovo govori da voqa
naroda nije, niti ãe (uvek) biti poštovana, ako to ne odgovara znaåajnim centrima po-
litiåke moãi.
323
Godine 2004. problem predstavqa to što 51% Rusa ne ÿeli savez sa

Ukrajinom i Belorusijom, dok Ukrajinci ÿele „savez slovenskih drÿa-
va" (23% stanovnika), a Belorusi bi u Evropsku uniju (28%).16
Tabela 1. — Šta iznad svega moÿe podstaãi zbliÿavawe naroda Belorusije, Rusije i
Ukrajine danas?
Rusija Ukrajina Belorusija

Zajedniåka istorija 33 22 30
Roðaåke veze meðu stanovnicima ovih drÿava 28 30 25
Poklapawe ekonomskih interesa 25 42 33
Bliskost kultura 19 11 13
Bliskost jezika 13 9 8
Poklapawe politiåkih interesa 13 17 17
Politiåka voqa rukovodilaca ovih drÿava 10 11 12
Spoqašwa opasnost 7 4 9
Religija 5 6 5
Ništa ne moÿe doprineti zbliÿavawu naših naroda 6 6 10
Ne znam 6 7 6
Tabela 2. — Imate li roðake, drugove u Rusiji, Belorusiji ili Ukrajini?

Da 34 57 69
Ne 64 44 31
Bez odgovora 1,9 0 0
Roðaåke i prijateqske veze meðu stanovnicima su znaåajne, mada je

veãi broj onih iz Ukrajine i Belorusije koji imaju roðake u Rusiji. To
je posledica åiwenice da mnoštvo Ukrajinaca i Belorusa radi u Rusi-
ji, te da se oni tamo trajno nastawuju i formiraju svoje porodice. Pre-
ma demografskim pokazateqima jasno je da migraciona kretawa teku od
Belorusije i Ukrajine ka Rusiji (iz više razloga), pri åemu je posao je-
dan od glavnih. Posebno se ruski Daleki istok naseqavao stanovnici-
ma iz ove dve slovenske drÿave. Za integracione tendencije ovo je zna-
åajan pokazateq, pošto je logiåno da se roðaci integrišu, a ne dezin-
tegrišu.
16 Isto. Istraÿivawe javnog mwewa sprovele su sledeãe instutucije: Sveruski

centar prouåavawa javnog mwewa (VCIOM) iz Rusije, Sociološka laboratorija „Novak"
(privatno vlasništvo) iz Belorusije i Dowecki informativno-analitiåki centar (DIAC)
iz Ukrajine. Opštenacionalni uzorak je sadrÿavao od 1200 do 1800 qudi 2004, a 1100 do
1600 qudi 2005. godine).
324
Tabela 3. — U posledwe vreme mnoge drÿave ÿele da se ujedine. Druge, nasuprot, teÿe sa-
mostalnosti. Kad bi ste mogli birati gde biste ÿiveli? (2004. godina)

U ujediwenoj Evropi 11 15 28
U savezu Belorusije, Rusije i Ukrajine 9 23 17
U zajednici nezavisnih drÿava 7 11 7
U obnovqenom SSSR 19 19 15
U svojoj sopstvenoj drÿavi 51 32 28
Bez odgovora 4 0,1 5
Kao što se moÿe videti iz tabele 3 stanovništvo tri slovenske

drÿave 2004. godine, nema jasan odgovor na pitawe o integracijama. Veã
sledeãe, 2005. godine, distribucija odgovora na ista pitawa biãe znat-
no razliåita. Naime, u Rusiji i Ukrajini broj onih koji teÿe ka ujedi-
wenoj Evropi ãe se poveãati, a u Belorusiji umawiti. Za 2005. godinu
karakeristiåno je i pridruÿivawe Kazahstana interesu sociologa, te
su i u ovoj drÿavi sproveli istraÿivawe isti sociološki centri uz
pomoã sociološkog istraÿivaåkog centra „CESSI-Kazahstan", a pro-
jekat je finansirao fond „Institut evroazijskih istraÿivawa".
Tabela 4. — Gde biste ÿeleli da ÿivite? (2005. godina)
Rusija Kazahstan Belorusija Ukrajina

U ujediwenoj Evropi 14 12 22 30
U drÿavama Jedinstvenog
15 27 24 26
ekonomskog prostora
U Zajednici Nezavisnih Drÿava 11 19 9 9
U ponovo ujediwenom SSSR 27 17 14 7
U svojoj sopstvennoj drÿavi 30 25 21 20
Bez odgovora 3 0 10 8
Iz podataka se jasno vidi da su stanovnici Rusije znaåajno smawi-

li svoju ÿequ da ÿive sami (s 51% na 30), ali je, ipak znatan broj onih
koji i daqe ÿele da ÿive u sopstvenoj drÿavi. Sociolozi smatraju da se
Rusi plaše dolaska novih radnika iz bratskih slovenskih drÿava, koji
bi ugrozili wihova radna mesta, odnosno poveãala bi se konkurencija
domaãim proizvodima, pošto bi integracija s Belorusijom, Ukrajinom
i Kazahstanom neminovno dovela do prodora wihovih roba (i obrnuto)
na rusko trÿište.17
Drugim reåima, ruski sociolozi i politikolozi na osnovu ovih
istraÿivawa ukazali su zakquåke koji govore da u „slovenskom trouglu"
Rusi åine one koji su samodovoqni, a Ukrajinci i Belorusi onu prag-
matiåniju stranu.
17 Nuÿna li Rossii, Ukraine, Kazahstane i Belorussii çkonomiåeskaä integraciä?

Mnenie graÿdan o perspektivah edinogo ç konomiåeskogo prostranstva, Press-vœpusk No
229, http://www.wciom.ru/?pt=57&article=1391.
325
Meðutim, ono što je interesantno jeste pad protivnika integra-

cijama na postsovjetskom prostoru, odnosno pad pristalica integraci-
je s Evropskom unijom (u Belorusiji sa 28 na 22%), odnosno wihov po-
rast u samoj Rusiji i Ukrajini.
U jednom drugom istraÿivawu sprovedenom septembra i poåetkom
oktobra 2005. godine, istih socioloških istraÿivaåkih agencija (osim
Kazahstana, tamo je istraÿivawe uradio Kazahstanski institut socijal-
no-ekonomskih inforamcija i prognozirawa), imamo zanimqivu di-
stribuciju odgovora.
Tabela 5. — Šta je prema vama prihvatqivije da rukovodioci vaše drÿave sprovode po-
litiku koja bi se orijentisala u prvom planu na zbliÿavawe s Rusijom (za Ruse s drÿava-
ma ZND) ili sa zapadom?
Rusija Belorusija Ukrajina Kazahstan

Iskquåivo s Rusijom 41 37 39 34
Boqe s Rusijom, nego sa Zapadom 39 42 32 47
U istoj meri i s Rusijom i sa Zapadom — — — —
Boqe sa Zapadom nego s Rusijom 9 11 13 9
Iskquåivo sa Zapadom — — — —
Ni s Rusijom ni sa Zapadom 2 3 6 3
Bez odgovora 9 7 11 918
Tabela 6. — Godine 2003. lideri Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana usvojili su

rešewe o stvarawu jedinstvenog ekonomskog prostora. Znate li šta o tome, da li ste åu-
li ili slušate trenutno nešto o tom rešewu?

Znam 25,9 37,1 33,1 39,8
Ponešto sam åuo 45,0 49,2 37,3 39,0
Prvi put åujem 26,8 13,7 25,3 15,8
Bez odgovora 2,3 4,3 5,4
Tabela 7. — Kakav je vaš stav prema tome da se u našim prodavnicama pojavi mnogo robe
iz Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana?

Pozitivan 38,7 47,0 43,1 39,7
Gotovo pozitivan 36,4 41,8 37,3 30,7
Gotovo negativan 12,5 7,6 7,3 11,1
Negativan 7,7 3,4 3,9 9,8
Bez odgovora 4,6 0,1 8,3 8,7
18 Evraziöskiö monitor, Press-vœpusk No 122,

http://www.wciom.ru/?pt=57&article=937.
326
Tabela 8. — Kako se vi odnosite prema tome da ãe se u našoj drÿavi sve åešãe sretati
radnici iz Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana?

Pozitivno 14,0 19,4 14,3 20,7
Gotovo pozitivno 25,0 35,8 23,7 26,6
Gotovo negativno 29,4 30,9 24,8 22,6
Negativno 25,3 13,5 20,1 18,4
Bez odgovora 6,3 0,3 17,1 11,7
Tabela 9. — Kaÿite, da li ste vi ili ko od vaših bliskih išli na (stalni ili privre-
meni) rad u Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju ili Kazahstan u posledwih 5—6 godina?

Da 4,2 15,2 33,5 23,7
Ne 93,2 84,8 63,0 73,2
Bez odgovora 2,6 3,5 3,1
(NE)SPREMNOST NA NOVE INTEGRACIJE
Tumaåewa navedenih podataka u Rusiji su zanimqiva, ali i neje-

dinstvena. Dok jedni u wima vide solidnu osnovu za nastavak integra-
cionih procesa na postsovjetskom prostoru, drugi vide „ruski kom-
pleks samodovoqnosti".
Ipak, kako piše Valerij Fedorov, istraÿivawe je pokazalo da sta-
novnici postsovjetskih drÿava izraÿavaju spremnost za nove integraci-
je (samo 6% u Rusiji i Ukrajini i 10% u Belorusiji 2004. godine nije
bilo za to).19 Meðutim, oko åega se ujediniti predstavqa pitawa koje,
prema stanovnicima istraÿivanih drÿava, nema isti pravac. Rusi sma-
traju da to mora biti kulturno-istorijska osnova (zajedniåka prošlost,
roðaåke veze, blizak jezik), dok Belorusi i Ukrajinci manifestuju prag-
matiånost i ukazuju da integracije treba sprovoditi na osnovama podu-
darawa ekonomskih i politiåkih interesa (politiåki pragmatizam). U
drugom planu ujediwewa tri slovenska naroda na Istoku nalazi se bli-
skost kultura, jezika i voqa politiåara. Takoðe, moguãe je izvesti za-
kquåak da su Rusi stavili naglasak na emocionalne, kulturno-istorijske
veze kao vaÿnu osnovu za zbliÿavawe drÿava, dok Ukrajinci i Belorusi
akcent stavqaju na racionalne i pragmatiåne motive za integraciju.20
Kada se proveravaju ekonomski motivi za inegracije åetiri drÿave
postsovjetskog prostora, Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana, va-
ÿno je zapaziti da u ovim drÿavama nije jednak stepen (ne)zadovoqstva
19 N o v i k o v a, I. V. (2001). Megatrend mirovoö socialüno-ç

konomiåeskoö dina -
miki HH¡ v. v kontekste ç volycii rœnoånœh sistem i perspektivœ respublik bœvšego
soyza, Sociologiä, No 4, Minsk, str. 51—56.
20 F e d o r o v. Valeriö, V „slavänskom treugolünike" rossiäne bolee samodosta-
toånœ, a ukraincœ i belorusœ — bolee pragmatiånœ,
http://www.wciom.ru/?pt=57&aricle=770.
327
standardom. Naime, najzadovoqniji ÿivotom su Kazahstanci (56%) i

Belorusi (49%), a slede Rusi (48%) i Ukrajinci (39%).21 (Ne)zadovoq-
stvo (ekonomskim) ÿivotom povezano je s opredeqewem za EU. Što je
nezadovoqstvo ÿivotom veãe, to je opredeqewe za bogatu EU veãe. Tako-
ðe, veãina stanovnika ovih drÿava opredelilo je svoj materijalni po-
loÿaj kao sredwi (Rusi 56%, Ukrajinci 54%, Belorusi 51% i Kazah-
stanci 57%). Kao loš, svoj materijalni poloÿaj ocenilo je 37% stanov-
nika u Ukrajini i 20% u Kazahstanu.
Interesantno je i mišqewe ispitanika Rusije, Belorusije, Ukra-
jine i Kazahstana o najvaÿnijim problemima koje drÿava mora da reši,
odnosno kako odobravaju politiku svojih predsednika drÿava. Naime,
dok je za Ruse terorizam najvaÿnije pitawe koje se mora rešiti (45%), a
sledi kriminal (31%), dotle je ekonomski poloÿaj najvaÿniji za Beloru-
se i Ukrajince. Naravno, kada se doda i nezaposlenost (31% u Belorusi-
ji, 32 u Ukrajini i 37% u Kazahstanu), te inflacija koja je takoðe veli-
ki problem Belorusije i Ukrajine, jasno je da skup ekonomskih pitawa,
zapravo, „drma" ove tri drÿave i predstavqa glavni problem, dok, za Ruse
to nije prioritetan problem, veã bezbednost.
Delatnost predsednika sa znakom plus ocenili su stanovnici Be-
lorusije i Kazahstana, a znakom minus, Rusije i posebno Ukrajine.
Ipak, potrebno je reãi da se i u ovim drÿavama dogaða promena u pozi-
tivnijem smeru.
Tabela 10. — Da li vi u celini odobravate ili ne odobravate delatnost predsednika svo-

je drÿave?
Rusija Belorusija Ukrajina Kazahstan

April Septem. April Septem. April Septem. April Septem.
Odobravam 74 68 37 52 18 24 — 68
Ne odobravam 17 22 33 30 65 55 — 16
Teško je reãi 9 10 30 18 17 21 — 16
Delatnost drÿavnih organa svojih drÿava, osim Belorusije, sta-

novnici ocewuju negativno, posebno su Rusi negativno ocenili rad
Dume (parlamenta), u aprilu 49%, a u septembru 61%.
Ovo je znaåajno, s obzirom da (dez)integracione tendencije zavise
i od predsednika, odnosno drÿavnih institucija. Interesantno je da se
podrška predsednicima ne poklapa s opredeqewem stanovnika s kim
se integrisati. Na primer, predsednik Belorusije, Lukašenko, zagova-
ra integraciju i oslonac na Rusiju i, istovremeno, uÿiva podršku ve-
ãine stanovnika, iako, na drugoj strani 22 posto wih ÿeli u EU. Ovo
ostavqa znaåajan politiåki manevarski prostor predsednicima (i po-
litiåkim elitama ukupno) da, ipak, formulišu i pridobiju stanovnike
za svoje vizije integracije.22
21 Evraziöskiö monitor, Press-vœpusk No 122, http://www.wciom.ru/?pt=57&article=937.

22 Z i n o v s k i ö, V. I. (2004). Ob osnovnœh izmeneniäh urovnä materialünogo bla-
gosostoäniä naseleniä Respubliki Belarusü za 1990—2002 gg, Sociologiä, No 4, Minsk
str. 17—24.
328
Ako uporedimo i druga istraÿivawa, na primer ona koja govore o

ubrzanom uticaju SAD i EU na teritorije drÿava bivšeg SSSR-a, do-
bijamo zanimaqive odgovore koji se mogu porediti sa onima dobijenim
na integraciona pitawa.
Tabela 11. — Mnogi smatraju da u posledwe vreme nastupa ubrzan uticaj SAD i Evropske
unije na teritorije drÿava bivšeg SSSR-a. Kako se vi odnosite prema ovom procesu?
Smatram to veoma opasnim 52

To je neprijatno, ali nije opasno 24
To nije opasno 10
Nikakvog uticaja SAD na bivše republike SSSR-a ja ne vidim 6
Bez odgovora 9
ZAKQUÅAK
Tumaåewa dobijenih rezultata socioloških istraÿivawa o inte-

gracionim ÿeqama u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini i Kazahstanu su ma-
we-više (ne)ujednaåena, a kreãu se od mišqewa da i stanovnici spo-
menutih drÿava, posebno Rusi, kao i stanovnici evropskih drÿava
(Francuska, Holandija…) nisu više za nastavak integracionih proce-
sa, odnosno izgradwu zajedniåkog doma. Ovim se, smatraju analitiåari,
razbija mit o tome da je Rusija motor postsovjetske, na imperijalnim
ambicijama zasnovane, integracije.
S druge strane, ima analitiåara koji u rezultatima istraÿivawa
vide znaåajne integracione potencijale, posebno ako se saberu ÿeqe
qudi za integracijama, odnosno obnovom Sovjetskog Saveza i sliåno.
Treãi vaÿan momenat predstavqa delovawe medija na (dez)integra-
ciono mišqewe qudi. Pokazuje se da stanovnici åetiri postsovjetske
drÿave nisu baš informisani o ÿeqama politiåkih elita, što otvara
pitawe ko kontroliše medije i kako se stvara javno mwewe o ovom pita-
wu (svaki åetvrti Rus je ponešto naåuo o jedinstvenom ekonomskom
prostoru åetiri postsovjetske drÿave, a Ukrajinci o tome su još mawe
obavešteni).
Åetvrti momenat, vaÿan za pitawe (dez)integracije na prostoru
bivšeg Sovjetskog Saveza, jesta daqa sudbina stava da ovom prostoru od
SAD i EU preti opasnost. Ukoliko se ovaj stav i daqe bude odrÿavao,
onda je jasno da integracione teÿwe stanovnika ovih prostora s EU ne-
ãe biti ostvarive. Prema istraÿivawima javnog mwewa ovde se pomak
dešava ka odbacivawu ovakvog mišqewa, što je uoåqivo kod mladih.
Starije generacije po ovo pitawu imaju åvrst i jasan stav.
Bez obzira u kom smeru krenu politiåke elite Rusije, Belorusije,
Ukrajine i Kazahstana, veã sada je jasno da se integracije ne mogu dogo-
diti bez adekvatne pripreme javnog mwewa. Sadašwe stawe javnog mwe-
wa åetiri postsovjetske drÿave je takvo da ono krije znaåajne potenci-
jale u prihvatawu integracionih procesa, ali da potpuno opredeqewe
na jednu stranu nije definitivno. Verovatno i zbog toga, što ni sami
329
pripadnici elita ovih drÿava nisu naåisto u kom (dez)integracionom

pravcu krenuti.
LITERATURA
D u d a r ü, Anna: Rossiä i vnutrennie protivoreåiä ES, Novaä politika, in-

ternet-ÿurnal, http://novopol.ru/print963.html.
D u d a r ü, Anna: Antipod Zapadu, no uÿe ne Vostok. Rossiä meÿdu Evropoö i
SŠA, Novaä politika, internet-ÿurnal, http://novopol.ru/print1216.html.
Evraziöskiö monitor, Press-vœpusk No 122,
Evropa ili Amerika? O buduãnosti zapada (2003). Srpsko Sarajevo: Zavod za ux-
benike i nastavna sredstva.
Ÿ i r n o v, Oleg (1999). Belarusü — vse ÿe rusü, Belorusskiö dnevnik, Minsk:
Harvest.
Z i n o v s k i ö, V. I. (2004). Ob osnovnœh izmeneniäh urovnä materialünogo
blagosostoäniä naseleniä Respubliki Belarusü za 1990—2002 gg, Sociolo-
giä, No 4, Minsk.
K a l a š n i k o v, V. L. (2001). Slavänskaä civilizaciä, Granica, Moskva.
K r œ l o v, Aleksandr: Kipr: cena vstupleniä v ES, Åastü 1, Novaä politika,
internet ÿurnal, http://novopol.ru/print2789.html.
K i s e l e v, Viktor: Åetœre scenariä evrobuduøego, Novaä politika, inter-
net-ÿurnal, http://novopol.ru/print2608.html.
L u k o ä n o v, Aleksandr: Fašizm idet s zapada, Novaä politika, internet-
-ÿurnal, http://novopol.ru/print2398.html.
M i l o š e v i ã, Zoran (2005). Galicijska ideologija i religiozno politiåki
procesi u Ukrajini, Politiåka revija, br. 2, Beograd.
M i l o š e v i ã, Zoran (2000). Kuga neoliberalizma, Slobodna kwiga, Beograd.
M i l o š e v i ã, Zoran (2004). Pravoslavqe i modeli (anti)globalizacije, Po-
litiåka revija, br. 2.
M i l o š e v i ã, Zoran (2004). Bošwaåko poništavawe Srba, Srpsko Sarajevo:
Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.
M i l o š e v i ã, Zoran (2005). Osobenosti ruskog nacionalizma, Srpska slobo-
darska misao, br. 4, Beograd.
M i l o š e v i ã, Zoran (2005). Reforma nauke u Rusiji, Vojno delo, br. 3, Beo-
grad.
M i l o š e v i ã, Zoran (2005). Crkva, nauka i politika, Istoåno Sarajevo: Fi-
lozofski fakultet Univerziteta u Istoånom Sarajevu.
M e l ü n i k, V. A. (2002). Politologiä, Minsk: Višç öšaä škola.
N a r o å n i c k a ä, Nataliä: Kak nam ÿitü s novoö Evropoö,
http://www.narochnitskaia.ru/cgi-bin/main.cgi?item=1r300r050519101803 (inter-
vju Eleni Kalädin).
Nuÿna li Rossii, Ukraine, Kazahstane i Belorussii çkonomiåeskaä integraciä?
Mnenie graÿdan o perspektivah edinogo k çonomiåeskogo prostranstva,
Press-vœpusk No 229, http://www.wciom.ru/?pt=57&article=1391.
N o v i k o v a, I. V. (2001). Megatrend mirovoö socialüno-ç konomiåeskoö dina -
miki HH¡ v. v kontekste v cii rœnoånœh sistem i perspektivœ respu -
çoly
blik bœvšego soy za, Sociologiä, No 4, Minsk.
Rossiäne hoteli bœ ÿitü v Rossii, ukraincœ — v soyze slavän, belorusœ — v
Evrope, Press-vœpusk No 85, http://www.wciom.ru/?pt=85&article=766.
S o k o l o v, Boris, Putin-ES: Oranÿevoe äbloko razdora, Novaä politika, in-
ternet-ÿurnal, http://novopol.ru/print978.html.
330
U t k i n, Anatoliö, O perspektivah otnošeniö meÿdu Rossieö i ES, Novaä po-

litika, internet-ÿurnal, http://novopol.ru/print959.html.
U l ü ä n o v, Nikolaö (2004). Ukrainskiö separatizm, Ideologiåeskie istoki sa-
mostiönosti, Moskva: Çksmo/Algoritm.
„Ukrainskaä" boleznü ruskoö nacii (2004), Izdatelüstvo Imperskaä tradiciä,
Moskva.
F e d o r o v, Valeriö, V „slavänskom treugolünike" rossiäne bolee samodosta-
toånœ, a ukraincœ i belorusœ — bolee pragmatiånœ,
RUSSIA AND INTEGRATIONS IN THE POST-SOVIET AREA
by
Zoran Miloševiã
Summary
The paper presents the results of the empirical researches of public opinion in
Russia, Byelorussia, Ukraine and Kazakhstan about the creation of the new state com-
munity („Slavic Alliance"), that is the creation of the „common economic area". The
analysis of the acquired results reveals a certain feeling of self-sufficiency among the
inhabitants of Russia who were not ready for new integrations, but also the existence of
the dilemma with whom to integrate. Among the inhabitants of Byelorussia, Ukraine
and Kazakhstan three variants were obtained: the first — with Russia, the second —
with the European Union, and the third option advocates non-integrated behaviour, that
is maintenance of state independence.
PROJEKTI
UDC 908(497.115)(083.94)
Åaslav Ociã
KOSOVO AND METOHIA ISSUE
Research Proposal
WORDS, WORDS, WORDS
Kosmet or Kosova? Kos and Kosovo, metoh and Metohia. Other topo-
nyms. Anthroponyms. Names and (territorial) claims.
THE LAND
Location: border region. Area: comparatively small, but „dense". Natural

Resources. Geoeconomics. Geopolitical importance. Perception of the space:
geopiety. (Sub)regional boundaries: spatial organization.
THE PEOPLE
Number. Dynamics: demographic explosion and its consequences. Den-

sity. Age. Sex. Other structures: occupational, ethnic, linguistic, confessional,
educational, urban, rural, health, literacy… Migrations. Comparative view. Po-
pulation policies: problems of demographic transition. Census boycott: politici-
zation of statistics.
THE PAST
The Age of Ascent. The Age of Tribulation. The Age of Migrations. The
Age of Oppression. The Age of Restoration. The Age of Communism. Archa-
ism: Past in the Present and Future. Legacies of the Past: Negative and Posi-
tive. Pre-modernity, Modernity and Post-modernity: cummulation of the pro-
blems. Undigested History.
332
THE PRESENT TIME-CONTEXT
World: globalization. Western Europe: integration. Central and Eastern

Europe: (post-communist) transition. Yugoslavia: breakup/disintegration of the
state and country, war…
Serbia: sealed from the outside (UN and US economic sanctions) and
from the inside (avoidance of reform).
SOCIAL SPACE AND SOCIAL RELATIONS
Ethnicization of social relationships. Social space: sociofugal and sociope-

tal. Dualism and social density. Social stratification. Social mobility. Polari-
zation. Dominance pattern. In-group exclusivity. In-group non-transparency:
walls — real and symbolic. Command system and group cohesiveness. Com-
pliance. Discipline: subsocial control. Ostracism. Shame. Hypocrisy. Mimicry.
Detribalization process. Sociopathy: criminalization (ethnic Mafia). Social inhi-
bition. Tensions. Neighbour images: stereotypes and (reflected) self-stereoty-
pes.
ECONOMIC (UNDER) DEVELOPMENT
Level and structure of Region's development. Regional disparities. Inter-

regional economic flows. Regional policy: goals and methods, costs and re-
sults, goals and achievement. Efficiency problem. Failure of the Positive Di-
scrimination („Affirmative Action") Model. Autarky and autarchy. Privileges
of the nomenklatura. Redistribution and parasitism. Psychic income: investing
in ethnicity. Separatism: economic and political. Unemployment. Poverty. Con-
spicuous consumption. Black market. „Black" (parallel) state: double taxation.
Carrying capacity: economic emigration.
CULTURAL LANDSCAPE
Multiculturalism. Cultural boundaries and cultural ambivalence. Elements

of cotradiction: cross-cultural influences. Territorial subculture. Tradition and
modernity. Universalism-particularism. Work culture. Symbols. Taboos.
RELIGION
Religiosity. Clericalism. Christianity and Islam — interconfessional rela-

tions. Religion and politics
LANGUAGE
Languages characteristics. Mutual linguistic influences. Dositej Obrado-

vic's attempt to reform the Albanian alphabet. Toponomastics. Diglossia. Poly-
glotism. Ethnic slurs: ethnophaulism. Language and politics: glottopolitics.
333
EDUCATION
Age structure of the population and education. Elementary schools. Se-

condary schools. University. Departments and faculty staff. The number and
structure of students. Politicization of the University. Diploma Disease.
IDEOLOGY AND POLITICS
Politicization. Polarization: ethnic political parties and organizations. Poli-

tical power structure. Nepotism, clientism, bribery, corruption, parasitism of
the pseudo-elite. Public opinion. Legacy of communism. (High) level of ethnic
political aspiration. Euphoria and hostility. Disappointment and frustrations.
Political emigree activity. Organized crime and politics. Autonomy. Secessio-
nism.
GEOPOLITICS
Ethno-contact zone. The Balkans geopolitical knot. Multiethnic equili-

brium in Kosovo and Metohia and the stability of the Region.
LAW
Un/written Law: decisions of zoti te shtepise (pater familias), kuvendas,

kanuns (The Canon of Leke Dukagjini), pleqnias. Besa: the pledged word.
Dorzonia. Adjudication.
Retaliation: vendetta. Dushan's Code. Immigrants from Albania: citizen-
ship problem.
Ownership: problems of privatization. Law and politics: minority rights,
human rights or the right to secession.
FAMILY AND HOUSEHOLD
Group absolutism, group identification and group solidarity (viscidity).

Extended family, clan, phratry and tribe. Sororate. Levirate. Pro-natalist beha-
viour. Famillialism. Androcracy. Patriarchy.
MULTIETHNICITY
Source of conflicts and the element of disintegration of the state and so-
ciety. Factor of cooperation. Precondition for creative cross-cultural enrich-
ment process. Ethnocentrism and social integration, Interethnic communica-
tion.
IDENTITY
Individual and collective identity. Strong, almost exclusively, ethnic iden-

tification. The Kosovo pledge — The cornerstone of Serb identity. Inventing
334
tradition. Illyrianism: the problems of interpretation. Limes. Identification with

the agressor: The Jannisaries phenomenon. Overall crisis and the identity pro-
blem. Identity crisis in post-Titoist Yugoslavia.
PARALLELISM
(Self)isolation. Inward projection: endo-conviviality. Avoidance of con-

tacts. Co-presence. Silent trade. Working together in silence. Co-action tenden-
cies — convergence or divergence? Who is right in the case of the Kosovo pa-
rallels — Euclid or Lobachevski?
CONFLICT
Conflict of interests. Conflict of values. Conflict of identities. Credibility

crisis. Ethnic aversion: biases and prejudices. Antagonisms. Ethnoexpansion-
ism. Forced Albanization and Islamization. Ethnic cleansing. Assimilation.
Ostracism (blacklists of the „collaborateurs"). Terrorism. Repression. Mass
manipulation. Role of the media. Propaganda and lobbying. A/polemity: from
armistice to war?
COOPERATION
General politicization of ethnicity as a hindrance to communication. Co-

operation at work. Trade. Business (particularly underground economy). Co-
operation in criminal activity.
VOJVODINA AND KOSOVO-METOHIA: A COMPARISON

INSTRUMENTALIZATION OF KOSOVO AND METOHIA
In the ex-Yugoslavia. By the Great Power(s) (International Community)

and by neighbours.
„FUTURE STATUS"
Substantial autonomy. Global interdependence and provincial indepen-

dence. (Un)conditional independence — Domino effect: Western Macedonia,
Eastern Montenegro, Republika Srpska, Republic of Serbian Krayina, Istria,
Transylvania, Catalonia, Bask Countries, Corsica, South Tyrol, Ireland, Trans-
dnyestria, Nagorno Karabakh, South Ossetia, Abkhasia, Chechnya, Northern
Cyprus, Kurdistan, Tibet, Taiwan, Xingkyang, Tamil Elam (Sri Lanka), Kash-
mir, Southern Thailand…
PROSPECTS
The Balance of fear and/or dialogue. From struggle to co-existence. Divi-

ded responsibility.
KOSOVO — BETWEEN LEGEND AND REALPOLITIK

OSVRTI I PRIKAZI
UDC 316.75.321.74(049.3)
321.01(497.1)(049.3)
323.1(497.1)(049.3)
LIÅNO SVEDOÅANSVO I KRITIÅKA MISAO

(povodom kwige Jagoša Ðuretiãa (2005) Socijalistiåka
jugoatlantida, Beograd: JP Sluÿbeni glasnik)
Kwiga Jagoša Ðuretiãa Socijalistiåka sti", ali i one koji se tome odupiru, uz ve-
jugoatlantida nije samo svedoåanstvo we- liku liånu cenu. Takvi su bili mawina, a u
nog autora o svom ÿivotnom putu i našoj wu spada, i to kao reprezentativna figura,
najnovijoj prošlosti. Ona je mnogo više upravo Jagoš Ðuretiã.
od toga. Reå je o jedinstvu liånog svedoåe- Hoãu da istaknem još jedan, poseban kva-
wa, teorijske misli zavidnog nivoa, inte- litet ove kwige: u woj je napravqen uspe-
lektualne åestitosti i kritiåkog stava pi- šan spoj teorijskog i literarnog u mnogim
sca prema sebi i prilikama u kojima se wenim delovima, pogotovo pri wenom kraju.
formirao wegov ÿivotni etos. To je veoma Mnoštvo je tema i pitawa koje pokreãe
snaÿan tekst, pisan i pameãu i strašãu (u ovo delo. Posebno se osvetqavaju geneza i
smislu hegelovskog pojma strasti, kao po- uzroci, unutarsistemski i meðunarodni, ras-
kretaåa svake velike qudske akcije, ali ne pada druge po redu Jugoslavije, s naglaskom
i neke vrste „besnila" srca). Zato je to na odluåujuãu ulogu naciokratskih voða i
tekst koji nikoga ne moÿe ostaviti ravno- oligarhija, kao i odnosima meðu wima u
dušnim. Ima u toj kwizi pitawa koja se tom procesu åije tragiåne posledice i da-
mogu i drugaåije sagledavati, ali nema onih nas ÿivimo. Ali, neãu o tome govoriti.
nerelevantnih. I što je najvaÿnije, izra- Pokušaãu, polazeãi od eksplicitnih sta-
zita veãina wih je takva da se nad wima vova i duha Ðuretiãeve kwige da teÿište
moramo ozbiqno nadneti i duboko zami-
mog izlagawa bude na sudbini levice u da-
sliti. Na temequ proÿivqenog i promi-
našwem vremenu, te stoga i sudbini soci-
šqenog individualnog i kolektivnog isku-
jalistiåke ideje, kao i moguãnostima soci-
stva, bar dve generacije, teško da se moÿe
jalizma kao prakse u postojeãem epohalnom
bitno drugaåije odgovoriti na veãinu wih
kontekstu. Utoliko pre što se ta pitawa
u odnosu na odgovore koje daje autor, ako se
sledi naåelo istinoqubivosti. Takoðe je najåešãe smatraju teorijski i istorijski
reå o kwizi koja, eksplicitno ili impli- „potrošenim". Ono što ãu izgovoriti bi-
citno, otvara neke trajne i temeqne teorij- ãe više moj dijalog s nekim bitnim stavo-
ske i egzistencijalne dileme, vezane za åo- vima ove kwige koji se odnose na tu i srod-
veka današweg doba, pre svega homo balkani- nu materiju (kao što je pitawe moguãih su-
cus-a, ali i za tragawe za onim što se još bjekata bitnih društvenih promena i sa-
od klasiåne filozofske misli podrazume- gledavawa istorijske nosivosti, te granica
va pod „dobrim društvom". demokratije) nego što ãe biti prezentacija
Duga je i razgranata linija Ðuretiãeve i tumaåewe tih stavova. Smatram da je to
kritiåke misli. Nije ona samo politiå- plodotvorniji pristup svakoj kwizi o kojoj
ko-filozofska i politikološka, s elemen- vredi razgovarati.
tima znaåajnih socioloških i psiholoških Mišqewa sam da je autorov predgovor
uvida. Posredstvom doslednog zalagawa za vlastitoj kwizi ne samo „šifra" za weno
slobodu umetniåkog stvaralaštva on razot- razumevawe nego i iskorak u poqe epohal-
kriva bit birokratskog poretka, wegove per- nih izazova. U wemu je sadrÿano nastojawe,
sonifikacije, qudske karaktere u situaci- koje se provlaåi wenom celinom, da se ide-
jama pritiska na pisanu reå, i one koji se ja socijalizma oÿivi i inovira, da joj se
povijaju pod organizovanom prinudom u ime saåuva dostojanstvo, uz rigoroznu kritiku
navodne odbrane „socijalistiåkih vredno- svega onoga što je tu ideju u wenom prak-
336
tiåkom ostvarivawu duboko kompromitova- to nisu samo granice saznawa nego i kon-
lo. kretnog istorijskog materijala.
Ðuretiã postavqa pitawe: „…åemu uop- U vezi s tom tematikom jeste i pitawe
šte danas tematizacija ideje socijalizma" odnosa globalizacije i jednog drugaåijeg,
(str. 5). On naglašava da su leve ideje ute- istorijski neophodnog, ali i krajwe neiz-
meqene na kauzalitetu delawa, promene i vesnog socijalizma epohe u kojoj ÿivimo.
slobode. Istina, i neke druge ideje su ideje Usvajam Ðuretiãev stav da „… nije nelogiå-
promene, ali, najåešãe i laÿno-manipula- no pretpostaviti da ãe ubuduãe svi åoveko-
tivne slobode, ako se za merilo stvarne vi napori, u strateškom smislu, za uspo-
slobode uzimaju pojedinaåne i masovne qud- stavqawe jednakosti meðu qudima i meðu
ske sudbine. Za ideje levog i svakog zaista narodima imati globalni meðunarodni ka-
demokratskog usmerewa bitno je da imaju za rakter…" (str. 302). Socijalizam, da bi uspeo,
ciq ostvarewe jedinstva socijalne pravde mora se, pored mnogo åega drugog „udenuti"
i slobode. Ako se te dve vrednosti razilaze u procepe globalizacije, pre svega u wene
onda od demokratske levice nema ništa. transcendirajuãe potencijale, da bi ima-
Istorijski se to potvrdilo, i potvrðuje se. nentnom negacijom nadilazio wen sada do-
Autor ove kwige s pravom smatra da je minantni, „vesternizacijski", taånije, ame-
vreme u zemqama „tranzicije" obeleÿeno rikanizovani sadrÿaj i lik, gradeãi jedi-
nastojawem da se svako zalagawe za usposta- stvo s wenim spoqašwim osporavawem pu-
vqawe „…realno moguãe društvene jednako- tem mnoštva alterglobalizacijskih pokre-
sti i socijalne pravde ÿigoše kao ukidawe ta i odgovarajuãeg kulturno-duhovnog dela-
prirodnih razlika i ugroÿavawe slobode wa. Na sadašwu globalizaciju, koja, sva-
pojedinca…" (str. 11), te da stoga ÿivimo kako, nije istorijski jednodimenzionalna,
u antisocijalistiåkom vremenu. On, ipak, ali jeste prvenstveno u znaku „vesterniza-
zakquåuje da „… moÿemo verovati da ãe ide- cije", pozitivan odgovor mora biti, tako-
ja socijalizma… pasti u ruke društveno ðe, globalan. On nije moguã kao generalizo-
kompetentnih politiåkih åinilaca koji ãe vano antizapadwaštvo. Ali mora biti usme-
je slediti po meri 'istorijskog prava' i ta-
ren protiv zapada nasiqa i neokolonijalne
ko zapoåeti… uspešniji civilizacijski ci-
politike koji je danas svetski dominantan.
klus" (str. 11).
Takav socijalizam morao bi biti zasnovan
Povodom ovih Ðuretiãevih stavova mo-
ne samo idejno, ekonomski i politiåki,
guãe je postaviti sledeãa pitawa: ÿivimo
nego i kulturno, vrednosno i tehnološki.
li, polazeãi od Brodelove teorije „dugih
Inaåe, ne bi uspeo da bude na nivou digi-
istorijskih talasa", istovremeno u antiso-
talne ere i da ponudi kretawe ka višem
cijalistiåkom, postsocijalistiåkom, a mo-
kvalitetu ÿivota, a ne samo da iza sebe
ÿda i u predsocijalistiåkom dobu, åak i
ostavi paradigme oskudice i represije.
zaåetku neke sada neprozirne epohe, koja bi
u sebi mogla sadrÿati raspoluãenost eman- Jedna opaska povodom Ðuretiãeve sliko-
cipatorskih i apokaliptiåkih moguãnosti, vite sintagme „sibirski socijalizam" (str.
pri åemu nije iskquåeno da ove druge budu 39). Ÿelim da naglasim da ne usvajam ono
premoãnije? Sve se to nameãe teorijskom gledište prema kome je društvenosistem-
mišqewu ako sledimo logiku izukrštanih ski sadrÿaj koji pokriva ta sintagma —
magistralnih tendencija istorijskog raz- stvar nepovratne prošlosti. Postoji puno
voja, wihovih postojeãih i potencijalnih istorijske graðe za wegovu obnovu u nešto
uåinaka, a pre svega duboko konfliktnu lo- drugaåijim vidovima i s nešto drugaåijim
giku globalizacije. Ta se vremena sudaraju, socijalnim, politiåkim i kulturnim akte-
ulaze jedno u drugo i razmimoilaze u pri- rima u društvima katastrofiåne tranzi-
vidno jednom velikom, sve gušãem vreme- cije, i uopšte, u društvima ogromne bede i
nu, obeleÿenom svetskom prevlašãu Zapa- konfliktnosti. Uostalom, Oktobarsku re-
da. Meðutim, u neposrednoj buduãnosti naj- voluciju, koja nije donela samo istorijski
verovatnije je da ãemo ÿivetu u vremenu ka- negativne rezultate, ali ih je donela u ve-
pitalizma koji se veã uobliåio, primitiv- likoj meri, pre svega, dugotrajni sistem te-
nog i neokolonijalnog. Raspolaÿemo mnogo rora — proizvele su mnogo više stvarne
više negativnim saznawem da i sadašwi istorijske okolnosti (ogromna beda seqa-
sistem sadrÿi duboku, degenerativnu krizu, štva, surovo samodrÿavqe, porazi u Prvom
da moÿe dovesti do novog istorijskog pora- svetskom ratu, civilizacijska nerazvijenost)
za i ãorsokaka, nego pozitivnim saznawem nego voluntarizam boqševiåke partije i
kakav sistem graditi, a da se izbegu svi wenih voða. „Sibirski led" kao istorij-
ãorsokaci prošlosti i sadašwosti. No, ska kategorija mnogo je više društveno-on-
337
tološke nego subjektivno-psihološke pri- kriza nije isto što i poraz. Levica tog ti-
rode. pa, koja dominira u zapadnoj Evropi, još
Zastupati ideju socijalizma danas, åak i ÿivi, iako u dosta sluåajeva, u nedostatku
ako se ne podvodi pod wene laÿne, obmawu- inovativnih sposobnosti, da bi preÿive-
juãe, degenerativne i karikaturalne vidove, la, nagiwe ka neoliberalizmu. Meðutim, i
zalagati se za wu kada je ona kao takva u naj- pored svega toga ona se ne moÿe ni teorij-
veãem broju sluåajeva ideološki satanizo- ski, niti istorijski „prebrisati".
vana i prokaÿena — åin je intelektualne i Svakako, dolazi do velikih vrednosnih
moralne hrabrosti, kao i potvrda da se to pomerawa u tom delu Evrope, posebno u re-
uvek postiÿe plivawem protiv dominantne dovima mlade generacije. Wena, i ne samo
struje. Ako je doskorašwe disidentstvo, ko- wena, rastuãa apolitiånost, odbojnost pre-
jem je i Jagoš Ðuretiã pripadao, delimiå- ma svim partijama, s jedne strane je izraz
no igubilo svoju podlogu, jer nema onakvih zasiãenosti partijskom demokratijom, a s
hajki na „nepodobno" mišqewe, kakvih je druge, to se moÿe objasniti svojevrsnom pa-
bilo do pre dve-tri decenije, u nas i dru- sivno-protestnom politizacijom, u smislu
gde, mada ima još snaÿnih ostataka tog is- odbijawa postojeãeg stawa. Ali se moÿe osno-
tog, ili nešto modifikovanog metoda, to vano pretpostaviti da ãe upravo usled ugro-
ne znaåi da nema drugih razloga da se bude ÿavawa tekovina „drÿave blagostawa" po-
protiv jednog stawa koje je u znaku surovog stepeno rasti svest o tome da se mora saåu-
i primitivnog kapitalizma. U tom smislu, vati ono što je u wima najvaÿnije. Jer wi-
intelektualac koji se bavi stvarnim dru- hovo nestajawe suštinski ugroÿava ÿivot-
štvom, konkretnim i dubokim nepravdama ne šanse društvene veãine, posebno mla-
i osujeãenostima veãine da naprave pomak dih.
u svom ÿivotnom poloÿaju i ÿivotnim šan- Sadašwa zbivawa u Latinskoj Americi
sama — mora biti „veåiti" disident. Au- moÿda ponajboqe pokazuju da su pogrešne
tor ove kwige pripada toj vrsti intelektu- ocene da je levica istorijski mrtva, pa s
alaca kao qudi od integriteta i nemirewa wome i svaka ideja socijalizma. Nasuprot
s takvim stawem, nepotkupqivim u vremenu takvim (pr)ocenama moÿe se govoriti o oÿi-
kada se naveliko prodaju i znawe, i svesti, vqavawu levice, istina, ono je za sada par-
i savesti. cijalno pri åemu se zapaÿa da se javqa mul-
Na tragu podsticaja iz Ðuretiãeve kwi- ticentriånost levih pokreta i partija i da
ge, kao i wegove sposobnosti da na dosta su oni u najveãoj ekspanziji upravo na tom
mesta u woj pruÿi epohalnu dijagnozu i kontinentu. Kakav ãe poredak oni iznedri-
prognozu magistralnih trendova, ÿelim da ti, koliko ãe opstati — drugo je pitawe.
naglasim i sledeãe. Ovde je reå o neutemeqenosti navedenih
U nekim shvatawima wegovih misli koje dijagnoza stawa i istorijskih šansi dana-
se odnose na aktuelnost i neophodnost sa- šwe, veoma heterogene levice, koja je još
vremene, duboko probraÿene levice, iznet pod snaÿnim udarom propasti sistema re-
je, otprilike, i stav da ta kwiga, iako se al-socijalizma, te traÿi, s neizvesnim du-
kao celina moÿe pozitivno vrednovati, ne- goroånim ishodom, svoje identitete, sao-
ma šta da kaÿe sadašwoj mladoj generaci- brazne svakom konkretnom društvu, ali i
ji, te da je levica danas prepoznatqiva po glavnim epohalnim trendovima.
zalagawu za izvesna mawinska prava, pre Dakle, radi se o zaåetku mukotrpnog i
svega prava homoseksualnih grupa. Ne pori- nesigurnog formirawa pluralistiåke le-
åem da su i to obeleÿja današwe levice, vice, te stoga i pluralizmu wenih identi-
bar u nekim visokorazvijenim zemqama. Ali, teta, a ne o nekom novom svetskom monoli-
daleko od toga da su to wena glavna obeleÿ- tu, sada u znaku „moderne levice".
ja. Alterglobalizacijski pokreti u kojima Moÿda ãe ti pokreti i partije opet do-
postoji i dosta snaÿna struja ovovremene ÿiveti poraz u sukobu s neuporedivo jaåim
levice, demantuje takvo gledište. A ti po- protivnikom — globalnim liberalnim ka-
kreti pokazuju tendenciju rasta, a ne jewa- pitalizmom i wegovom „tvrðavom" — Sje-
vawa. Ima i drugih argumenata protiv na- diwenim Drÿavama, ali ãe se iz logike
vedene, u najmawu ruku veoma jednostrane wegove reprodukcije one ponovo raðati. Jer
teze, kao i woj sliånih. su u toj logici sadrÿane sve veãe nejedna-
U prilog tome mogu se navesti sledeãe kosti izmeðu bogatih i siromašnih na rav-
vaÿne åiwenice. ni ogromne veãine pojediånih duštava, ali
Istina je da su i socijaldemokratska le- i na planetarnoj ravni. Nije reå samo o re-
vica i wena najznaåajnija tekovina — „dr- lativnom nego i apsolutnom osiromašewu.
ÿava blagostawa" u ozbiqnoj krizi. Ali Usled toga ne moÿe se ugasiti ideja praved-
338
nijeg društva kao glavnog ciqa svake levi- åeg i sve obimnijeg kapitalizma, posebno u
ce, pogotovu one koju raðaju beda, eksploa- privredi, i realsocijalizma, u svojim dru-
tacija, imperijalno i neokolonijalno na- štvima. Ima partija u osnovi boqševiå-
siqe. Na takvom tlu ne mogu nastati neki kog tipa koje su još na vlasti i koje imaju
epohalno novi oblici socijalizma. Biãe relativni legitimitet, i pored toga što su
socijalistiåki onoliko koliko budu, i ako autoritarnog ustrojstva, jer, omoguãuju iz-
budu stvarali u svakom pogledu pravednije, vesnu sigurnost zaposlewa i socijalne za-
prosperitetnije i slobodnije društvo za štite, kao što je to sluåaj na Kubi.
sve. Sve ovo što sam naveo ima, pored osta-
Moÿda ãe se u dugoroånoj istorijskoj log, za ciq da pokaÿe da je Jagoš Ðuretiã u
perspektivi na viskorazvijenoj civiliza- pravu kada istiåe da nije poraÿen svaki
cijskoj osnovi nekog od zapadnih društava oblik socijalizma, i da dodam tome — nije,
zaåeti model društva „s one strane" i ka- nasuprot kolajuãim stereotipima u potpu-
pitalizma i socijalizma, model koji ujedi- nosti poraÿen ni model real-socijalizma,
wava ono najboqe iz liberalistiåke i so- iako on nema šta istorijski novo da pru-
cijalistiåke ideje i prakse, te nadmašuje ÿi, kao što to ne moÿe da uåini ni model
to nasleðe neophodnim istorijskim inova- real-liberalizma. Pogotovu nije poraÿena
cijama. sama moguãnost obnove socijalizma u veoma
U okolnostima koje su odreðene prova- razliåitim vidovima i s vrlo razliåitim
lijom izmeðu bogatstva i bede, gospodara i istorijskim uåincima. Ali je autor ove kwi-
novog robqa, pre svega u postrealsocijali- ge kao teoretiåar daleko od svakog plitkog
stiåkim društvima, podela na levicu i de- optimizma i šablonskog mišqewa, iako u
snicu, naravno tu je i centar, ima prven- wegovim, i ne samo wegovim, odgovorima
stveno svoju društveno-ontološku osnovu. na ta pitawa postoji i sloj one blohovske
To što zbog razliåitih razloga nema jasne utopije, kao obrazovane nade.
diferencijacije izmeðu partija levice i Pitawe socijalizma neodvojivo je od pi-
desnice, pa se åesto dešava da nominalna tawa subjekata istorije i revolucije. U jed-
levica kada je na vlasti u osnovi realizuje nom od svojih ranijih radova Ðuretiã se
program desnice, nije dokaz da je ta podela poziva na poznati Marksov stav da „prole-
izlišna, veã da ne postoje politiåki akte- teri nisu bogovi" (str. 158). Celokupna
ri ovovremene leve usmerenosti, sposobni analiza tog pitawa nosi peåat ondašweg
da zasnuju svoju strategiju na temequ baziå- „duha vremena", obeleÿenog leviåarskim op-
nih strukturnih podela i antagonizama, te timizmom i onom vrstom kritiånosi i na-
da artikulišu i idejno osmisle odgovaraju- åina mišqewa karakteristiånim za „prak-
ãe interese. sis filozofiju" i woj srodnu sociologiju,
Partije levice na bivšem real-socija- iz kojih sam i sam potekao. Navedena Mark-
listiåkom prostoru su u neuporedivo veãoj sova misao bila je jedno od uporišta kri-
krizi nego što su one dugotrajnog socijal- tike mitologije radniåke klase. No, tu mi-
demokratskog porekla i tipa, koje postoje u sao nije upotrebqavala samo teorijska in-
zapadnoj Evropi. Jer su bile u temequ si- teligencija stvarno kritiåke usmerenosti.
stema koji je doÿiveo slom, što ne znaåi da Wu je upotrebqavala i politokratija. Na-
je u nekim drugaåijim oblicima neobno- ravno, iza kritike te mitologije krili su
vqiv. Proãi ãe, verovatno, dosta vremena se najåešãe interesi vladajuãe politiåke
dok se na tom prostoru ne oformi levica klase da sebe predstavi kao autentiånog re-
kadra da se uspešno suprotstavqa brutal- prezentanta, kritiåkog i samokritiåkog, kao
nom kapitalizmu prvobitne akumulacije bo- apriori avangardni „odred" i neotuðivi
gatstva koji postoji u najveãem delu postre- sloj te klase. Na više mesta u svojoj kwizi
alsocijalistiåkih zemaqa. Ali, ta moguã- Ðuretiã demaskira tu funkciju i takve me-
nost, ta potreba, sasvim je realna. Ne bi hanizme ideološke manipulacije svojstve-
bilo nikakvo iznenaðewe da ojaåaju i par- ne politokratiji, i ne samo woj. Meðutim,
tije neoboqševiåkog tipa koje svojim pro- i u radovima koji su imali odreðeni teo-
filom odgovaraju uslovima takvog kapita- rijski nivo mogle su se naãi mnoge naslage
lizma. tretmana proletarijata u smislu subjekta
Sem toga, mora se imati na umu da posto- sveopšteg oslobaðawa i predodreðenog no-
je neke vladajuãe partije, pre svega u Kini, sioca revolucije. Pri tome se pravio prin-
koje, iako socijalno sve više heterogene, cipijelni jaz izmeðu empirijskog i isto-
uspešno vrše modernizaciju i integraci- rijskog pojma proletarijata, što je ranije
ju društva i bar privremeno onemoguãuju åinio i Lukaå. Mistifikacija te klase zbi-
razorno dejstvo suprotnosti izmeðu sve ja- vala se na razliåitim ravnima i iz razli-
339
åitih potreba, ukquåujuãi i potrebu prona- od wenog subjektiviteta kao klase koja moÿe
laÿewa sekularizovanog boÿanstva. da iznese, zajedno s drugim socijalnim i
Danas se u glavnom toku teorijske pro- politiåkim akterima, program ovovreme-
dukcije proletarijat svake vrste potpuno nih, dubinskih i efektivnih društvenih
marginalizuje kao jedan od moguãih aktera promena.
progresivnih društvenih promena. U neo- Jagoš Ðuretiã problematizuje i pojam i
liberalnim oblicima teorije smatra se da praksu demokratije. Ta je problematizacija
je wegovo da radi, trpi i ãuti. Od proleta- veoma aktuelna i danas, jer se demokratija,
rijata kao „spasioca" åoveåanstva došlo se pogotovo u wenom liberalnom obliku, veo-
do wegovog tretmana kao otpatka istori- ma åesto tretira kao „panaceja". Ne bi se
je. Marksistiåki katehizis, s centralno- smelo poãi od apriorne vere u wu. Moraju
šãu mitologizovanog proletarijata, zame- se dokazivati i pre svega ÿiveti, wene
wuje se danas neoliberalnim katehizisom s prednosti u odnosu na, primera radi, pro-
novim apsolutom — svetskim trÿištem. sveãeni apsolutizam, ili razvojno sposob-
U tom radu Ðuretiã se pita: „… da li je nu autokratiju. Nije dovoqno sameravati je
proletarijat zaista legitimni nosilac ti- s totalitarizmom. Sem toga, moraju se sa-
pa politiåke vladavine kojim se razrešava gledavati wene mane, kao i konkretni od-
protivreåni razvitak kapitalistiåkog dru- nos tih mana i prednosti u svakom pojedi-
šta"? Wegov odgovor nije mitski, jer is- naåno uzetom društvu, a ne samo na ap-
tiåe da „…nijedan od istorijskih klasnih straktno-teorijskoj ravni. Narod jeste ne-
sukoba nije razrešen uspostavqawem traj- zamewivi izvorni subjekt demokratije. Ali
ne ekonomsko-politiåke vladavine osnovne od naroda se, takoðe, ne bi smeo praviti
eksploatisane klase…" (str, 159). mit, što naglašava i Ðuretiã, oslawajuãi
Odavno se socijalna struktura razvije- se na Hegela (str. 135). Meðutim, ako pot-
nih kapitalistiåkih društava ne moÿe ra puno išåezne shvatawe demokratije kao po-
zumeti posredstvom dihotomije: burÿoazi- sredovane, ali i neposredne (koliko god je
ja-proletarijat, niti je sada radniåka klasa to moguãe) vladavine naroda, onda se ona
u tim društvima tradicionalni proleta- neizbeÿno izroðava u trajnu elitokratiju,
rijat åije je bitno obeleÿje da ništa nema i to u boqem sluåaju, a åesto i u oligarhiju,
osim svoje radne snage koju mora da iznajm- pa i kleptokratiju i ohlokratiju. Zato, kada
quje. Ta klasa ima šta da izgubi od steåe- je reå o demokratiji, glavna stvar jeste ko
nog materijalnog standarda, i veã ga gubi. vlada, kako vlada i s kojim stvarnim uåin-
Sniÿavaju se nadnice, sve je veãa nezapo- cima? U tom smislu neophodno je pomno
slenost, ili privremena zaposlenost. Ob- analizirati sliku stvarnih dobitaka od de-
navqaju se neke klasne podele i sukobi na mokratije kakva postoji u našem i drugim
wihovoj osnovi za koje se doskora verovalo društvima „tranzicije", otkrivati u åijim
da su, uglavnom, istorijski prevaziðeni. su rukama preteÿno institucije koje nose
No, odatle se ne bi smelo „skoåiti" na za- weno ime, odnosno, åije interese one pr-
kquåak da je moderna radniåka klasa subjekt venstveno štite i ostvaruju.
istorije u epohi globalizacije. Ona moÿe Ðuretiã upozorava na nalaz niza poli-
biti samo jedan od moguãih nosilaca evolu- tikologa i sociologa politike da „… su de-
tivnih promena u tim društvima. Nikada mokratska prava i slobode nuÿno prerasli
nije ni bilo nekog monistiåkog subjekta od pretpostavki vladavine naroda u bitne
velikih društvenih promena, niti je bilo pretpostavke vladavine nad narodom" (str.
kojoj socijalnoj grupi, ma koliko bila u te- 139). On istiåe da je ideja demokratije ne-
škom poloÿaju, unapred obezbeðena uloga sumwivo pobedila u savremenom svetu, ali
nosioca progresivnih promena. Jedno je si- se, ujedno, pretvorila u ideologiju „kao re-
gurno — takve promene danas nisu moguãe ligiozni medijum savremenog åoveka", te da
bez inovativnih elita svih vrsta. s wome „sve poåiwe… i sve se završava"
U nas postoji sve obimniji i raznovr- (str. 138).
sniji preletarijat. To je veãinom neorga- Posebno vaÿno pitawe tiåe se materi-
nizovana najamna radna snaga, na margini jalnih pretpostavki demokratije, provalije
sistema, a kamoli istorije, nedospela do u uslovima ÿivota izmeðu ogromne veãine
moderne klase, jer je fragmentisana i nema siromašnih i uske mawine prebogatih, pri
svoje prave partije, niti snaÿne i ujedi- åemu tanak sredwi sloj nema nikakvu šan-
wene sindikate. Raspolaÿe izvesnom zajed- su, ne samo zbog svoje malobrojnosti nego i
niåkom, åak i radikalizovanom svešãu ot- svoje prirode, da bude glavni socijalni su-
pora postojeãem društvenom stawu, što se bjekt demokratije. Usled svega toga demokra-
ne bi smelo zanemarivati. Ali je to daleko tija u stvarnosti uveliko biva svedena na
340
proceduru, samu po sebi, svakako, vaÿnu, vaÿnim kritiåkim uvidom. Demokratija je,
åesto se pretvara u organizovanu demagogiju napomiwe on, unutrašwa potreba „… sva-
i partitokratiju. Mora se upozoriti i na kog civilizovanog naroda, ali wena prin-
åiwenicu da postoje i prototalitarni vi- cipijelna otvorenost prema svetu, daje šan-
dovi demokratije, to jest, demokratije samo su ekonomski jaåim zemqama da na pretpo-
za „naše", i da oni nisu retki u dana- stavci 'slobodnog sveta bez granica'… de-
šwim zemqama „tranzicije". mokratske institucije nerazvijenih naroda
Ni drÿava, niti demokratija same po se- pretvore u sredstvo modernih formi meðu-
bi nisu umne. Pitawe politiåkog uma pre narodne eksploatacije i neslobode. Ta mo-
svega je pitawe izvora i vaqane upotrebe guãnost, s obzirom na razmere i karakter
moãi, kao i wenog najvaÿnijeg oblika — procesa globalizacije… nije više samo na-
vlasti. Sve su to pitawa s kojima se teorija åelna moguãnost veã i oåigledna stvarnost
i praksa demokratije moraju otvoreno suo- koja se dogaða kao unifikacija jednog si-
åavati, upravo radi oåuvawa jezgra wenog stema vrednosti i interesa… kao nezadr-
izvornog pojma, bez kojeg ona gubi svoj smi- ÿivo uspostavqawe… ekonomske, vojno-po-
sao. Autor ove kwige veã decenijama se suo- litiåke i kulturne dominacije — pre sve-
åava s wima. On se oštro suprotstavqa ga… Amerike kao jedine super-sile" (str.
„demokratiji poslušnosti" (str. 183) i za- 301).
laÿe se za ono što bi se moglo nazvati de- Stavovi o kojima i, pre svega povodom
mokratijom refleksivne neposlušnosti. kojih sam govorio, samo su deo onoga što je
U potpunosti usvajam Ðuretiãev stav, po- po mom izboru najpodsticajnije za teorij-
nikao i kod wega i kod mene i iz liå- sko mišqewe, i samo jedno paråe mog do-
nog iskustva, da „… ne treba fetišizirati ÿivqaja bogatstva ideja i autorovog ÿivot-
spremnost qudi na demokratski rizik i ne nog iskustva iskazanog jezikom teorije, ali
treba previše raåunati na heroje demokra- i lepotom simbola i metafora, u ovoj, ne-
tije" (str. 220). sumwivo vrednoj kwizi.
Da prikaz Ðuretiãevog odnosa prema de-
mokratiji kao stvarnosti završim wegovim Zoran Vidojeviã
UDC 316.347(497)(049.3)
316.32(497)(049.3)
321.7/.8(497)(049.3)
SOCIOLOŠKI PRILOZI BALKANISTICI: USPEŠNA

OPERACIONALIZACIJA TEORIJA DRUŠTVENOG RAZVOJA
(Qubiša R. Mitroviã (2005) (a) Ka kulturi mira na Balkanu,
Niš: Centar za balkanske studije i SVEN, 5; Qubiša R. Mitroviã
(2006) (b) Balkanska raskršãa i alternative, isti izdavaå)
Naša osnovna namera je, pre svega, da U središtu autorove analize su: geopo-
ukaÿemo na epistemološko-teorijsku poza- litiåki okviri, sociološko-razvojne mo-
dinu, koja omoguãava autoru naslovqenih guãnosti (strategije i akteri) i kulturno-
kwiga, kolegi Qubiši Mitroviãu, da so- -vrednosne osobenosti Balkana, i posebno
ciološki osmisli analizu sociokulturne Srbije (koji se nalaze „izmeðu moderniza-
prakse savremenih balkanskih društava, ko- cije i retradicionalizacije"), a koji se sa-
gledavaju u ciqu razumevawa aktuelnog/si-
ja se nalaze u globalizacijskom „raskoraku"
tuacionog stawa („nedovršenog rata i ne-
izmeðu — kako autor kaÿe — (konzervativ-
izgraðenog mira") i projekcije buduãih to-
ne) retradicionalizacije i (novoliberal- kova tog dela Evrope (koji se vide kao raz-
ne, zavisne, „klonirane", periferne) mo- voj, modernizacija i evrointegracija, a ne
dernizacije (posebno u kwizi pod a, str. kao „prekrajawe prošlosti" — posebno u
41. i 65). Ostali, relativno brojni proble- kwizi pod a, str. 1).
mi, koje autor analizira u ovim kwigama, Uporedo s tim, autor obrazlaÿe moguã-
zahtevali bi mnogo više vremena i prosto- nosti sociologije (posebno sociologije dru-
ra za prikaz. štenog razvoja) i uloge inteligencije (kao
341
znaåajnog aktera) u kritiåkom prevrednova- åava kao specifiånu vrstu diskursa koji je
wu „balkanizacije", u svesti i u praksi; razvijen u „akcijskoj sociologiji" (poseb-
imajuãi u vidu savremene procese globali- no onim orijentacijama koji se oslawaju na
zacijskog proÿimawa „balkanske matrice" ideje Karla Marksa o „revoluciji rada" i
istorijskog razvoja (u kquåu opstajawa sa- istoriji kao delu åoveka, zatim onim koje
vremenih protivreånosti izmeðu „liberal- se oslawaju na ideje Maksa Vebera o znaåaju
nih imperija" i „kalifata", globalnih me- pojedinih tipova delawa za nastanak i raz-
gatrendova i regionalnih moguãnosti, evrop- voj modernog graðanskog društva, kao i onim
skih integracija i straha od gubitka drÿav- idejama koje je razvio Alen Turen u svojoj
ne suverenosti, multikulturalnosti/inter- celovitoj teoriji akcije i „samoproizvod-
kulturalnosti i „nacionalne samobitno- we društva" uz nezaobilazan uåinak dru-
sti" — posebno veãinskih nacija i nacio- štenih pokreta toj samoproizvodwi). Razu-
nalnih mawina, ali i uloge kulturne poli- mevawe vlastite analize kao „izdanka" ak-
tike i medija u tranzicionim procesima). cijske sociologije, ukazuje da se radi o so-
Uz to, posebno se obrazlaÿu moguãnosti ciologu koji nastoji da aktuelnim opisima
modernizacije srpskog društva (iako taj po- i analizama globalno-regionalnih proce-
jam autor gotovo i ne upotrebqava!?) u okvi- sa „pribavi" smisaoniji teorijsko-saznaj-
ru savremenih evropskih i svetskih tren- ni „legitimitet".
dova, gde se posebno aktuelizuju neki sta- Ipak, najveãi deo relativno sadrÿin-
vovi srpskih intelektualaca iz daqe ili skih rasprava u navedenim kwigama, Q. Mi-
bliÿe prošlosti (pre svega Jovana Sker- troviã potkrepquje najaktuelnijim teorij-
liãa, kao i Vuka Karaxiãa) o potrebi mo- skim analizama svetskih društvenih i kul-
dernizacije i „evropeizacije" Srbije, uz turnih procesa, koji se prepoznaju kao pro-
istovremenu socioistorijsku analizu „uspo- cesi tranzicije i globalizacije i, pri to-
na i pada" srpske drÿavnosti (u okviru me oslawa se na teorijske analize tih pro-
razmatrawa „talasa modernizacije" u 19-om cesa koje su dali u svetskim razmerama pre-
i 20-om veku) i moguãnosti i ograniåewa poznatqivi autori (kao što su, Volerstin,
za razvoj civilnog društva u Srbiji danas. Kastels, Hantigton, Fukujama, Stiglic, Bek,
Sve to ukazuje na veliku erudiciju i pri- Ricer i dr.).
sustvo jakog sloja sociološke mašte auto- Kada se „svetski trendovi" nastoje ope-
ra, uz dosta iscrpno navoðewe mnoštva is- racionalizovati na aktuelne društvene i
kustvenih podataka iz vlastitih istraÿi- kulturne procese na Balkanu, tada Q. Mi-
vawa ili iz sekundarne analize raspolo- troviã nastoji da svojim analizama i obja-
ÿive „graðe". Pri tome, autorovo poznava- šwewima, obogati „balkanistiåki diskurs"
we opštih socioloških objašwewa tren- (koji je nastao, kako kaÿe autor, kao spoqa
dova društenog razvoja u najnovijoj litera- nametnut balkanskim narodima, ali koji su
turi u svetu, osnaÿuje pouzdanost iznetih oni prihatili kao deo svog nasleða) (isto,
stavova i raða poverewe u wegova objašwe- str. 119), oslawajuãi se na prepoznatqiva
wa moguãih „scenarija" razvoja Balkana. (Ako teorijska promišqawa mnogih autora (kao
je, pri tome, pomalo nesistematiåan, to je npr. M. Todorove, T. Stojanoviãa, ali i
pre svega iz nastojawa da svako poglavqe brojnih istraÿivaåa geopolitiåkih i so-
obe kwige moÿe da se åita i razume kao re- ciokulturnih prilika i procesa na Balka-
lativno samostalna celina za naslovqeni nu koji su ponikli u srpskoj kulturi).
problem!). Uporedo sa oslawawem na ta teorijska
Qubiša Mitroviã nastoji da teorijski ishodišta, autor izgraðuje svoje kritiåko
osmisli gotovo svaki svoj izneseni stav. sociološko stanovište (koje najåešãe iz-
Pri tome, tu dolazi do izraÿaja wegovo du- laÿe u vezi sa wegovim vrednosno-ideolo-
gogodišwe bavqewe opštesociološkim te- škim opredeqewem za socijaldemokratski
mama i višedecenijsko praãewe kquånih model društvenog razvoja u regionalnim i
teorijskih orijentacija i shvatawa u soci- u globalnim okvirima), suåeqavajuãi ga sa
ologiji. Zato se, i u ovim dvema posledwim stavovima i pogledima na Balkan koje su
kwigama, primeãuje izrazito oslawawe na izneli razni istraÿivaåi sa Balkana, iz
teorijske stavove nekih „zvuånih imena" u Evrope i sveta, kao i neki domaãi (srpski)
savremenoj sociologiji, kao i nauånika dru- analitiåari i nauånici. Vredno paÿwe je
gih profesionalnih orijentacija koji raz- i argumentovano pozivawe na empirijske
vijaju sociološki diskurs. rezultate sociokulturne (dez)integracije na
U navedenoj drugoj kwizi (u naslovu, pod Balkanu, koji su nastali u okviru istraÿi-
b), autor posebno eksplicira svoje episte- vawa koje je preduzeo autor sa svojim sarad-
mološko-teorijsko stanovište, koje ozna- nicima sa Odseka za sociologiju Filozof-
342
skog fakulteta u Nišu (u okviru dva peto- osmisli praktiåne potrebe koje Balkanu na-
godišwa istraÿivaåka projekta, od 1995— meãe globalizacijska tranzicija i, poseb-
2005). no, potreba za wegovom evro-integracijom.
Ta istraÿivawa, kao i navedena obra- Pri tome, autor se kritiåki obrušava
zloÿewa, imaju i svoj praktiåni „epilog" u na sledbenike ideje „globalizacije bez gra-
svojevrsnoj „agendi" autora, kojom se obra- nica", koja je, prema wemu, izraz krupnog
zlaÿe potreba za formirawem Regionalnog kapitala i novih vidova potåiwavawa u
urnverzitetskog centra za studije balkan- meðunarodnim odnosima i priÿeqkuje da
skih kultura (u Nišu). Iako to eksplicit- se na Balkanu ostvari „globalizacija sa
no autor ne kaÿe, osnovni smisao formi- qudskim likom".
rawa tog regionalnog obrazovno-istraÿi- U stvari, suština nauånih objašwewa
vaåkog centra sastoji se u tome da se osnaÿe pojedinih problema u Mitroviãevom „ko-
i razviju oni istorijski i savremeni vred- laÿu" pre se sastoji u teleološkom, nego u
nosni potencijali koji se oslawaju na ra- deterministiåkom dokazivawu. On to eks-
cionalni diskurs u multikulturalnim bal- plicitno navodi na jednom mestu: „U na-
kanskim okvirima, a koji vode interkultu- šim istraÿivawima tranzicije, došli smo
ralnom proÿimawu (akulturaciji i enkul- do zakquåka da je tempo i domet tranzicije
turaciji); uz istovremeno kritiåko odba- u razliåitim zemqama sredwe, istoåne i
civawe iracionalnih naslaga koje su vodi- jugoistoåne Evrope umnogome determinisan
le (i koje i danas prete) netoleranciji, su- izborom globalne strategije društvenog raz-
kobqavawu i uplitawu „velikih sila" go- voja" (kwiga pod b, str. 83; kurziv B. M.).
tovo iskquåivo onda kada imaju neki svoj Dakle, iz tog autorovog stava sledi da dru-
interes. šteni razvoj tranzicijskih društava je, pre
Naravno, ne treba zanemariti ni auto- svega, posledica izabranih kquånih ciqe-
rovo idejno-vrednosno stanovište, sa kova (strategija) wihovog razvoja, a ne toliko
ga posmatra prednosti i nedostatke nekog nasleðenih i aktuelnih strukturalnih pro-
nauånog obrazlagawa savremenih razvojnih blema tih društava. Ipak, moÿemo konsta-
procesa u svetu, Evropi i na Balkanu, a ko- tovati da se autor nije u potpunosti pridr-
je se na više mesta eksplicitno oznaåava ÿavao tog epistemološko-teorijskog stava
kao socijaldemokratsko (posebno u kwizi u svim segmentima analize, što je (na sre-
pod a, str. 38). I za to svoje stanovište Q. ãu) osnaÿilo sociološki diskurs navede-
Mitroviã „pribavqa legitimitet" u saznajnih studija. Sociološki posmatrano, nije
noj sferi, oslawajuãi se posebno na teorij- toliko problem u (teleološkom) oåekiva-
ske poglede „vrsnog" refleksivnog socio- wu, koliko je problem u (strukturalno-de-
loga Pjera Burdijea, kritiåara globaliza- terministiåkom) obrazlagawu stvarnih mo-
cijskog širewa novoliberalne ideologije guãnosti da se, za autora poÿeqan, smer
i „snaga" istorijske konzervativne restau- globalizacije ostvari na Balkanu. Iako au-
racije, koje su razorile institucije soli- tor na više mesta, u obe kwige, obrazlaÿe
darnosti u svetu — koga su oliåavali kako da su danas u svim balkanskim (postsocija-
socijalistiåki reÿimi tako i modeli ka- listiåkim) društvima (osim Slovenije) na
pitalistiåke socijaldemokratske orijenta- delu novoliberalne konzervativne strategi-
cije (posebno u kwizi pod b, str. 15). Kao je vladajuãih elita, on preferira socijal-
moguãe aktere („socijalne nosioce") za rea- demokratski model razvoja Balkana. U tom
lizaciju te vrednosno-ideološke orijenta- pogledu on ukazuje na argumentaciju da je i
cije, Q. Mitroviã, sliåno Burdijeu, vidi taj model uveliko doveden u pitawe u Evro-
u savezu kritiåke inteligencije, sindikata pi, posle 1989. godine, i åak predviða da
i preduzetniåko-menaxerskog sloja (isto, ãe se kao posledica prihvatawa novolibe-
str. 23) (Na drugom mestu, u kwizi pod b, ralne strategije razvoja pojaviti novi ob-
str. 156 — navodi da se radi o sledeãim ak- lici socijalno-klasnih sukoba) (kwiga pod
terima: novi sindikat, intelektualni i gra- b, str. 50).
ðanski pokret). Kao što je svojevremeno Rajt Mils obra-
Ovim svojim kwigama, Q. Mitroviã „po- zlagao ulogu vladajuãe elite, kao posednika
kreãe" mnošto pitawa i traga za odgovori- vrlo velike društvene moãi koja izvire iz
ma, izlaÿuãi graðu u vidu koncentriånih „srastawa" ekonomske, vojne i politiåke
„kolaÿa" (kako i sam kaÿe, u kwizi pod b, moãi triju pod-elita, tako se i Q. Mitro-
str. 5). Neke analize se izlaÿu na više me- viã oslawa na ona gledišta u sociologiji
sta, kako bi se konkretni (naslovqeni) pro- koja vide rasprostirawe te moãi u svetskim
blemi što celovitije osvetlili. To se ra- razmerama, uz „pridodavawe" tom „trojnom
di, pre svega, iz autorovog opredeqewa da savezu" i åetvrtu vrstu pod-elita (medijske
343
magnate) koja koristi medije kao izrazit glo bi se postaviti pitawe autoru da „ho-
izvor moãi i pogodno sredstvo za iznu- listiåki transdisciplinarni pristup", ko-
ðivawe pokoravawa u svetskim razmerama ji se vidi kao neko „integrisano" jedin-
(„megaindustrija svesti" — kako kaÿe autor stvo nauke i filozofije, moÿe da zameni
u kwizi pod b, str. 23. i 35). sociologiju? (kwiga pod b, str. 45). Ipak,
wegova primedba na sve veãe „menaxerisa-
* we" društvenih nauka u nas ukazuje na je-
dan mnogo ozbiqniji problem, koji se tiåe
S obzirom na rasprostirawe osnovnog opadawe intelektualnog poštewa (a što je
toka analiza i objašwewa, u obe naslovqe- u vezi sa pomenutim „ketmanstvom" inte-
ne kwige Qubiše Mitroviãa, na mnoštvo lektualaca) i napuštewe teÿwe da se uvek
specifiånih problema koji su u vezi sa saopštava istina (kao vrhunska vrednost
„balkanskim raskršãima i alternativama", nauke).
za neku moguãu širu raspravu vredelo bi 6. Posebnu raspravu bi mogli usmeriti
prodiskutovati o sledeãim autorovim sta- i na interesantnu tipologiju klasne struk-
vovima, ili povodom wih: ture savremenog srpskog društva, koju autor
izlaÿe u poreðewu sa nekim drugim tipo-
1. Kada govori o ulozi jednog dela soci-
logijama(!) (isto, str. 111).
ologa, intelektualaca i univerziteta u raz-
7. Mogli bi postaviti pitawe autoru —
umevawu i kritiåkom propitivawu vladaju-
da li bi „potpun" naslov navedene druge
ãih ideologija i strategija razvoja Balkana
kwige (kwige koja je navedena u naslovu pod
(kwiga pod a, str. 68—69; str. 99), moÿe se
b) mogao da bude: „Balkanska raskršãa i al-
postaviti pitawe da li su i mnogi savre-
ternative u evrointegracijskim i globali-
meni intelektualci sa Balkana i iz Srbi-
zacijskim procesima" — ako se ima u vidu
je (sve åešãe kao „ketmani"/konformisti,
wen sadrÿaj, ali i moguãnost prethodne
ili u funkciji „medijskih analitiåara"?)
percepcije potencijalnog åitaoca?
„pijani od koka-kole", ili ih wihovo ma-
8. Takoðe bi mogli uputiti primedbu au-
terijalno (ali i duhovno) osiromašewe åi-
toru — da li se, bez upitnosti, moÿe (i da
ni „potkupqivim"? (isto, str. 119).
li je to i autorovo stanovište) prihvatiti
2. Kako razumeti autorovo zalagawe za
stanovište Xona Greja (engl. ekonomiste i
regionalnu balkansku integraciju, kao po-
savetnika M. Taåer) da su demokratija i tr-
sredni put ka evropskim integracijama, ako
ÿište konkurenti, a ne partneri ? (kwiga
sociološki nalazi ukazuju da je veãina, u
pod b, str. 18).
(wegovom) istraÿivaåkom uzorku, za „poje-
9. Problematiåno je objašwavati globa-
dinaåno" (drÿavno) ukquåivawe u evropske
lizacijske procese direktnim uticajem teh-
integracije ? (isto, str. 74).
nologije i, u vezi s tim, tumaåiti te pro-
3. Da li bi se moglo reãi, na osnovu po-
cese „u kquåu" nauånotehniåke/nauånoteh-
dataka iz autorovog vlastitog istraÿivawa,
nološke revolucije (isto, str. 25. i 34). U
da nacionalne mawine u svim balkanskim
društvima mawe vole „svoju" drÿavu; kao i vezi s tim, da li se buduãnost kapitalizma,
da li se tu krije „podozriv" odnos veãin- kao „svetskog sistema", moÿe orijentisati
skih nacija prema wima? Da li je reå o to- prema „sunca rada" (isto, str. 154), kada se
me da mawine (baš) hoãe da „omalovaÿi" danas pokušava nauåno dokazati, od strane
ono do åega je veãini izrazito stalo, kao uticajnih nauånika u svetu (kao npr. X.
što je znaåewe i znaåaj drÿave (posebno ka- Rifkin), da dolazi vreme „kraja rada"?
da to od nekih delova mawinskih politiå- 10. Da li je bilo potrebno istaãi znaåaj
kih elita u pojedinim balkanskim društvi- urbane kulture za sociokulturnu „pacifi-
ma deluje kao „politiåko lešinarstvo" u kaciju Balkana" i sticawe „regionalnog
savremenoj konstelaciji meðunarodnih sna- identiteta" Balkanaca, s obzirom na auto-
ga), a veãina potom ima još „rezervisani- rov izrazit racionalan odnos prema „kul-
ji stav" prema mawinama ? (Vid. tab. 3, u turnoj baštini" i kulturnim vrednostima
kwizi pod a, str. 47). uopšte (isto, str. 117/118)?
4. Da li kulturna politika u tranziciji 11. Interesantno je da se naglasi kako
balkanskih društava liåi na „umiruãe bo- Qubiša Mitroviã „uklapa" zaviåaj (kao
ÿanstvo" (kao što to u jednom istraÿivawu mit i kao stvarnu moguãnost, preko uloge
u Hrvatskoj pomiwe V. Katunariã) ? (isto, Remesijane/Bele Palanke) i analizira we-
str. 59. i 63). govo mesto u odnosima lokalno-regional-
5. U vezi sa ukazivawem na moguãnosti no-globalno (što se moÿe razumeti kao „re-
Sociologije menaxmenta (isto, str. 39), mo- fleksija" Robertsonovog pojma „glokaliza-
344
cija" za objašwewe sociokulturnih moguã- Naprotiv, reå je o prvom vrednom pokušaju

nosti uÿe društvene celine u procesima jednog nauånika da se operacionalizuju ši-
globalizacije) (npr. isto, str. 128). ra, sociološka saznawa na razumevawe tih
Navedene napomene ne umawuju vrednost procesa, uz ukazivawe na moguãe smerove
naslovqenih studija za razumevawe aktuel- wihovog odvijawa.
nih sociokulturnih procesa na Balkanu. Boÿo Miloševiã
UDC 338.246(470)(049.3)
KAKO RASPRODATI NACIONALNO BLAGO —

„GARAGE SALE" NA RUSKI NAÅIN
(Yriö Yrüeviå Boldœrev (2004) Pohiøenie Evrazii,
Moskva: ÇKSMO i Algoritm, 448 str.)
Ime Jurija Boldireva u Rusiji je dobro Svoju politiåku aktivnost tokom pobro-
poznato. Bar u onom delu javnosti koji se janih godina, kojom je stekao s jedne strane
bavi politikom odnosno interesuje za wu. razliåite i brojne protivnike i neprijate-
Boldirev je dva puta bio ålan Parlamenta qe, ali s druge strane i uvaÿavawe jednog
(ålan prvog demokratski izabranog Parla- dela javnosti i politiåke elite, Boldirev
menta SSSR, u periodu 1989—1991, i pred- je rešio da izloÿi sudu javnosti pokreta-
stavnik Sankt Peterburga u prvom sastavu wem autorske serije pod nazivom Russkoe
gorweg doma Parlamenta Rusije — Savetu åudo — sekretœ çkonomiåeskoö otstalosti.
Federacije, u periodu 1993—1995), ålan naj- Prve dve kwige iz ove serije pojavile su se
višeg konsultativno-koordinacionog Sa- gotovo istovremeno, u razmaku od svega jed-
veta pri predsedniku Saveta Rusije a zatim nog meseca, i takoreãi odmah postale su
predsedniku Rusije (u periodu 1990—1991), pravi bestseleri našavši se na spisku
savetnik Vlade Rusije (1992), glavni dr- prvih deset koji objavquje nedeqnik Kni-
ÿavni inspektor Rusije — naåelnik Kon- ÿnoe obozrenie i odrÿavši se na toj listi
trolne uprave administracije predsednika osam nedeqa tokom leta 2003. godine.
Rusije (1992—1993), jedan od osnivaåa naj- Naredni redovi posveãeni su drugoj od
višeg kontrolnog organa zemqe — Obra- navedenih dveju kwiga. Pod nazivom Pohi-
åunskog doma Ruske Federacije i zatim za- øenie Evrazii (Pqaåkawe Evroazije), ova
menik wegovog predsednika (1995—2001). Kao kwiga bavi se problemima ruskih prirod-
istaknuti politiåki radnik ukquåen je 1999, nih resursa, koji se smatraju najveãim na
od strane Ruskog biografskog instituta, me- svetu, i wihove eksploatacije. Navedena pro-
ðu pet ruskih politiåara koji su udostojeni blematika izbila je u prvi plan sredinom
zvawa „Liånost godine", za borbu protiv 1990-ih godina pod specifiånim uslovima
korupcije, za rad na stvarawu instituta de- i u specifiånom obliku. Specifiånost
mokratske drÿave i odbranu interesa Rusi- uslova ogleda se u tome što je tokom velike
je u sferi nacionalne kontrole prirodnih preraspodele bogatstva i svojine tokom po-
resursa. sledwe decenije prošlog veka u Rusiji for-
Navedene politiåke duÿnosti i funk- miran mali sloj tajkuna, enormnih bogata-
cije pokazuju da je Boldirev tokom niza go- ša, tzv. novih Rusa, dok su istovremeno dr-
dina bio svedok i neposredni uåesnik mno- ÿava i najveãi deo wenih graðana isto tako
gih vaÿnih privrednih i politiåkih doga- enormno osiromašili. U takvim uslovima
ðaja u ÿivotu Rusije, dogaðaja koji su prati- i korišãewe najveãe ekonomske prednosti
li ali i neposredno oblikovali ono što Rusije — ogromnih prirodnih resursa, do-
se obuhvata opštim pojmom tranzicije, u vedeno je u pitawe. Ili je, bar, nekome od-
konkretnom sluåaju tranzicije Rusije. Po govaralo da to tako predstavi. Naime, još
prirodi politiåkih procesa mnogi od tih krajem osamdesetih i poåetkom devedesetih
dogaðaja odigravali su se, i ostajali, iza godina proteklog veka pokazalo se, navod-
kulisa, i kako i u vreme kada su se odigra- no, da Sovjetski Savez odnosno Rusija nema
vali, tako i danas, uglavnom su nepoznati potrebnih tehnologija i sredstava za otva-
širokoj javnosti. rawe i eksploataciju novih nalazišta pri-
345
rodnih resursa. Kako kaÿe Boldirev (str. davawu olakšica sportskim organizacija-
88) to je, naravno, apsurd. Jer, u pitawu je ma) rezultirao je tokom perioda 1994—1996.
zemqa koja proizvodi najsavremenije atom- nezakonitim oduzimawem iz drÿavnog fe-
ske podmornice, i koja uz to još od perioda deralnog buxeta oko deset milijardi dola-
NEP-a dvadesetih godina nije koristila ra, koje, naravno, ni u kakav sport nisu
koncesije ili sliåne šeme. Ipak, na raz- ušle veã su završile u privatnim xepovi-
meðu posledwih decenija HH veka poåele su ma. (Ovaj ukaz i wegove rezultate razmatrao
pripreme za eksploataciju ruskih prirod- je Boldirev u prethodnoj kwizi). Ali, ma
nih resursa, pre svega nafte, po šemi spo- koliko šteta od ovog ukaza bila ogromna,
razuma o podeli proizvodwe (soglašenie o ipak je drugi ukaz od 24. decembra 1993. go-
razdele produkcii, SRP). Pri tome, kao jedine po nazivom „Pitawe sporazuma o po-
dan od argumenata navoðeno je da sliåne deli proizvodwe pri korišãewu rudnih
šeme koriste i SAD, pa su takve tvrdwe blaga", koji je uvodio reÿim SRP i fak-
našle mesto i u nekim posebno pripre- tiåki dao saglasnost na sporazume kao što
mqenim agitacionim materijalima. su sahalinski, bio još opasniji i mogao je
Šta na to reãi, osim da argument zaista da nanese još veãu štetu jer se ticao sud-
ima veliku „teÿinu" i da je, stoga, kori- bine ne desetina, pa åak ne niti stotina
šãewe ove i sliånih šema uistinu dokaz milijardi veã biliona dolara.
više da se i Rusija uklapa u savremeni Åiwenica je, ipak, da taj ukaz nije bio
svetski sistem i meðunarodne odnose. Me- praãen masovnim zakquåivawem odgovaraju-
ðutim, Boldirev odmah razotkriva ovaj ar- ãih sporazuma — u dogledno vreme jedini
gument kao veliku laÿ zasnovanu na malom zakquåeni bili su sporazumi Sahalin 1 i
preãutkivawu — u SAD se pri dobijawu Sahalin 2.1 Ovakav rezultat ukaza Boldirev
prirodnih resursa koncesije i SRP šeme tumaåi specifiånostima eksploatacije rud-
doista primewuju, ali ih ne koristi drÿa- nih blaga (dugotrajan proces koji zahteva
va veã privatni vlasnici zemqišta koji mnogo ulagawa i shodno tome mnogo tro-
nemaju ni sredstava ni tehnologija za samo- škova i koji postaje profitabilan tek po-
stalno osvajawe zaliha iz korisnih nalazi- sle znatnog vremena) i nestabilnom prav-
šta koja se nalaze na wihovom zemqištu. A nom osnovom (ukaz) koja je spreåavala stra-
drÿava na federalnom zemqištu, kojeg ima ne investitore da ulaÿu u odgovarajuãa na-
sasvim dovoqno na severozapadu zemqe i na lazišta. Zbog toga je poåelo intenzivno
Aqasci, koristi ne koncesije i SRP veã lobirawe za donošewe zakona koji je bio
iskquåivo jedinstveni nacionalni licen- toliko potreban, pre svega, transnacional-
cni reÿim. nim korporacijama (i šire — Zapadu).
Naravno da je razotkrivawe ovakve laÿi, Odgovarajuãi zakon (Zakon o sporazumi-
odnosno åiwenica da je ona uopšte kori- ma o podeli proizvodwe) usvojila je drÿav-
šãena u propagandne svrhe radi pridobi- na Duma 14. juna 1995. godine i uputila ga
jawa odreðenih krugova za primenu šeme gorwem domu Parlamenta (Savetu Federa-
SRP u Rusiji dovoqan razlog za oprez. Pa cije) na konaåno usvajawe. I tada poåiwe
ipak, Boldirev odmah naglašava da prevo- drama oko usvajawa ovog izuzetno vaÿnog
ðewe nekih nalazišta na reÿim SRP samo zakona, drama koja åini osnovu razmatrane
po sebi nije strašno — potrebno je samo da kwige. Ali, pogledajmo najpre u åemu je su-
ština šeme SRP koja je bila pripremqena
budu ispuweni uslovi da na taj reÿim bude
za eksploataciju rudnih bogatstava Rusije.
prevedeno kao izuzetak jedno ili nekoliko
Kada je Drÿavna Duma usvojila zakon pod
nalazišta (tamo gde je to zaista osnovano)
gorwim nazivom, åak ni veãina ålanova
i da pri tome budu stvarno zaštiãeni in-
Parlamenta nije znala o åemu je tu reå, od-
teresi ruske drÿave i u tome i neki speci-
nosno šta se krije pod tim nazivom. A su-
fiåni interesi koje male i slaborazvijene
ština šeme je u sledeãem. SRP je šema
zemqe nemaju.
bliska koncesiji — on predviða da drÿava
I upravo oko odbrane ruskih interesa u
eksploataciji prirodnih bogatstava na osno-
vu šeme SRP odvija se siÿe ove kwige koja 1 Sporazum Sahalin 2 potpisan je 22.
se åita kao najuzbudqiviji trileri najpo- juna 1994, a Sahalin 1. 30. juna 1995. Drugi
znatijih savremenih autora. od navedenih sporazuma, kao što ãe se vi-
Kako je sve poåelo? Godine 1993, posle deti, potpisan je u vreme kada se zakon o
prevrata koji je izvršio 21. septembra — 4. SRP nalazio izmeðu Dume, koja ga je usvo-
oktobra, Boris Jeqcin je izdao niz ukaza jila, i Saveta Federacije, koji je ozbiqno
radi kojih je, kako smatra Boldirev (str. pristupio wegovom analitiåkom razmatra-
97), i izveden udar. Jedan od tih ukaza (o wu.
346
kada nema sredstava i tehnologije za istra- luåio da se temeqnije pozabavi tekstom za-
ÿivawe i eksploataciju svojih mineralnih kona. Kao rezultat tog analitiåkog rada na
resursa ili ima druge prioritetne pravce tekstu zakona, Boldirev je postepeno for-
trošewa sredstava (koji daju veãi profit mirao mišqewe koje se najkraãe moÿe sa-
ili rešavaju neke ÿivotno vaÿne zadatke), ÿeti u zakquåak da zakon u obliku u kojem ga
ili iz nekih razloga ne ÿele da rizikuju je usvojila Duma nikako ne treba usvajati.
svoja sredstva, daje svojim ili stranim kom- Argumente za takav stav on je potom siste-
panijama odreðene delove teritorije za is- matizovao i, shodno analizi navedenih kri-
traÿivawe i eventualnu eksploataciju uz terijuma, izloÿio u razmatranoj kwizi.
posebne uslove. Ako istraÿivawe ne donese Ta analiza, odnosno argumenti za Bol-
rezultate, utrošile su sredstva samo pri- direvqev stav prema zakonu ukratko se sa-
vatne kompanije, koje su u taj rizik ušle stoje u sledeãem. Zakon nije obezbeðivao
svesno. A u sluåaju uspeha, delom dobijenih nikakve garancije poruxbina niti åak mi-
sirovina („kompenzacioni" deo) pokrivaju nimalnu zaštitu domaãim proizvoðaåima,
se svi troškovi investitora, a deo sirovi- veã je umesto toga åak davao prednosti stra-
na koji preostane („profitni" deo) deli se nim proizvoðaåima: oruðe i usluge ino-
u ranije dogovorenoj proporciji (u naturi strane proizvodwe ne podleÿu nikakvim
ili novåano izraÿeno) izmeðu drÿave, kao porezima i carinama. Iako je zakon pred-
vlasnika prirodnih resursa, i investitora viðao konkurse za davawe nalazišta na eks-
— korisnika sirovine. Osim toga, u spora- ploataciju pod uslovima SRP, on je isto-
zumima se obiåno dogovaraju fiksirana povremeno predvideo i åitav niz izuzetaka
reska i druga davawa investitora drÿavi. (zakquåivawe sporazuma bez konkursa, po-
Da bi se objektivno procenili suština i lazeãi od zahteva drÿavne bezbednosti (!),
dometi SRP šeme, Boldirev predlaÿe (i zatim ako bi se konkurs proglasio neodr-
koristi) nekoliko kriterijuma (str. 99— ÿanim u vezi s uåešãem samo jednog inve-
102): (1) da li zakon garantuje poruxbine stitora — umesto ponovnog sprovoðewa kon-
domaãim proizvoðaåima roba i usluga (pre kursa, zatim ako su pregovore o prevoðewu
svega, ruskoj mašinogradwi); (2) da li za- nekog nalazišta na reÿim SRP organi iz-
kon garantuje drÿavi povoqne uslove pode- vršne vlasti zapoåeli do stupawa na snagu
le profitnog dela sirovina i maksimalni zakona, i najzad ako drugi drÿavni intere-
priliv sredstava u buxet; (3) da li je obez- si Rusije, odnosno interesi subjekata Ruske
beðena kontrola osnovanosti rashoda kori- Federacije zahtevaju sklapawe ovakvih spo-
snika nalazišta, a koji se pokrivaju kom- razuma s odreðenim investitorom).3 Zakon,
penzacionim delom sirovina; (4) da li je daqe, nije predviðao nikakva ograniåewa u
obezbeðena primena ekoloških normi, po- pogledu pravaca trošewa sredstava koja se
sebno ruskog ekološkog zakonodavstva, i kompenzuju domaãim (ruskim) sirovinama,
(5) da li je obezbeðena moguãnost drÿavi ostavqajuãi sva odgovarajuãa pitawa na vo-
(Rusiji) da reguliše iznošewe svojih stra- qu Vladi i (stranim) investitorima, åime
teških sirovina, pre svega nafte, na stra- je davana moguãnost sklapawa sporazuma iz
na trÿišta. kojih uopšte neãe uslediti postojawe pro-
Ali, prava priåa zapoåela je još pre ne- fitnog dela sirovine veã ãe sva sirovina
go što je uopšte došlo do prilike da se (tj. kompenzacioni deo) iãi na daqi razvoj
predloÿe i afirmišu navedeni kriteriju- ekonomija veã i bez toga veoma razvijenih
mi. Zapravo, zapoåela je od momenta usva- zemaqa (str. 101). Sledeãa nepovoqna stvar
jawa zakona o SRP od strane Dume, koja ga je što u zakonu stoji da je rusko ekološko
je uputila Savetu Federacije. Iako su taj zakonodavstvo neobavezno za korisnika na-
predlog zakona pripremale Boldirevqeve lazišta, a umesto toga uz odobrewe odgova-
kolege iz politiåkog bloka Äbloko,2 koji su rajuãeg drÿavnog organa mogli su se ugova-
se åak potrudili da mu uoåi sednice Saveta rati standardi opšteprihvaãeni u svetskoj
Federacije upute molbu da podrÿi zakon, praksi, tj. u praksi odgovarajuãe drÿave,
Boldirev je, sticajem nekih okolnosti, od- što je formulacija koja praktiåno ni na
2 Jabloko je politiåki pokret stvoren 3 Sumirajuãi sve ove izuzetke, Boldirev

1993. na osnovu predizbornog objediwava- istiåe da bi prikladniji naziv zakona bio
wa: „Blok: Ävlinskiö — Boldœrev — Lu- Zakon o pravu izvršne vlasti da apsolut-
kin". Ime pokreta nastalo je od poåetnih no proizvoqno i bez kontrole odluåuje o
slova prezimena triju osnivaåa. Pored to- sudbini drÿavne svojine, koja je vredna sto-
ga što je bio jedan od osnivaåa pokreta, tine godišwih federalnih buxeta zemqe
Boldirev je bio i wegov potpredsednik. (str. 101).
347
šta ne obavezuje pošto su sporazumi mogli glasawe — ako bi se pri glasawu isposta-
biti sklopqeni i s recimo jednodnevnim vilo da nema dovoqno glasova „za" zakon bi
of-šor kompanijama s egzotiånih ostrva, se smatrao odbaåenim, zatim se pokušalo
koje nikakvim ekološkim standardima ne s promenom naåina glasawa specijalno za
podleÿu. I najzad, prema zakonu Rusija nije ovaj zakon, ali svi ti pokušaji nisu dali
imala prava ni na koji naåin da reguliše, rezultat, tako da je u normalnoj proceduri
odnosno ograniåava iznošewe od strane ko- glasawa 3. oktobra 1995. Savet Federacije
risnika nalazišta wegovog dela profit- odbacio predloÿeni zakon. Bila je to, kako
nih, kao ni celih kompenzacionih sirovi- istiåe Boldirev (str. 130, 136) prva pobe-
na. Na taj naåin, ni u jednom od kquånih da, za koju je trebalo boriti se tri meseca,
strateških pitawa interesi Rusije u pome- ali i ta pobeda bila je tek pola obavqenog
nutom zakonu nisu bili zaštiãeni. posla. Sledio je, naime, rad komisije za
Nakon toga usledila je prava borba oko usaglašavawe dva doma Parlamenta, ukoli-
usvajawa ovog zakona, borba u kojoj su sa ko se Savet Federacije uopšte izbori za tu
strane wegovih zastupnika, u poznatom ma- komisiju.
niru, korišãena razna sredstva — zakuli- I zaista, u Dumi su odmah usledili po-
sni pregovori, vrbovawa, pretwe, obmawi- kušaji da se ponovi presedan sa izglasava-
vawe javnosti, angaÿovawe eksperata (i „eks- wem Zakona o Centralnoj banci,4 kada je
perata") koji su dobijali zadatak da svojim Duma praktiåno prenebregla veto Saveta
autoritetom i „analizama" obezbede usvaja- Federacije. Tri pokušaja da se to uåini,
we zakona, itd. Ovu krajwe zanimqivu bor- meðutim, ovog puta nisu uspela, bez obzira
bu Boldirev opisuje veoma detaqno i otvo- što predstavnicima Saveta Federacije ka-
reno, argumentujuãi je veãim brojem izvor- tegoriåno nije dozvoqavano iznošewe sta-
nih dokumenata, od kojih je jedan deo dat u vova i argumenata. Duma je, najzad, 24. okto-
samom tekstu kwige a drugi u Prilozima. bra 1995. prihvatila predlog Saveta Fede-
Kao rezultat ove borbe najpre je Komitet racije o formirawu Komisije za usaglaša-
Saveta Federacije za buxet, razmatrajuãi vawe, ali treba istaãi da je i posle toga
tekst zakona 3. jula 1995, formulisao ceo bilo još dva pokušaja da se ponovi vari-
niz ozbiqnih primedaba i gotovo jednogla- janta glasawa iz Zakona o Centralnoj ban-
sno predloÿio Savetu Federacije da odbaci.
ci zakon. Na taj naåin, oåigledno je bilo Iako rad Komisije za usaglašavawe, koju
da se pojavila ozbiqna opozicija zakonu i su åinili predstavnici oba doma Parla-
odgovorni u Savetu Federacije su propu- menta, nije mogao da rezultira maksimu-
stili da ga ukquåe u predstojeãu sednicu mom, odnosno prihvatawem svih primedaba
Saveta. U meðuvremenu Boldirev je poku- i predloga Saveta Federacije, ipak je wi-
šao da stvari razjasni u okviru svog pokre- hov najveãi i najvaÿniji deo usvojen. A za-
ta Jabloko. Borba na ovom, drugom kolose- tim je Duma 6. decembra 1995. usvojila ko-
ku (ili frontu) najpre je rezultirala time rigovani tekst zakona, da bi ga 19. decem-
što je Biro Centralnog saveta Jabloko 12. bra usvojio i Savet Federacije. U najva-
juna 1995. proglasio poziciju Boldireva po- ÿnije izmene zakona spadaju: spreåavawe iz-
grešnom, praktiåno prenebregavajuãi argu- vršne vlasti da pri zakquåivawu s ino-
mente, da bi potom Kongres pokreta Jabloko stranim investitorima odstupa od ruskih
usvojio rezoluciju o prekidu diskusije o zakona, utvrðivawe posebnim zakonom spi-
ska nalazišta na koja se moÿe primewiva-
zakonu s preporukom ålanovima Pokreta da
ti reÿim SRP, ograniåavawe beskonkurs-
u predizbornoj kampawi ne dopuštaju izja-
nog davawa nalazišta na eksploataciju pod
ve koje protivreåe poziciji Pokreta u od-
uslovima SRP, moguãnost korigovawa uslo-
nosu na zakon. U takvoj situaciji Boldirev
va sporazuma po zahtevu jedne od strana u
je posledweg dana Kongresa, 3. septembra
sluåaju nepredviðenih suštinskih promena
1995, objavio da napušta Pokret. Time je
okolnosti u skladu s priznatom svetskom
drugi front borbe oko zakona o SRP bio
praksom i Graðanskim kodeksom Ruske Fe-
zatvoren i ona je u potpunosti prebaåena
deracije, drÿavna kontrola uslova sporazu-
na Savet Federacije.
ma (a ne kontrola same izvršne vlasti, ka-
U nemoguãnosti da obezbede potreban broj ko je bilo u polaznom tekstu), uvoðewe zah-
glasova za zakon, åak i uz korišãewe ucena teva zaštite za rusku opremu, itd. Radi
i drugih sliånih metoda (veliki deo åla- objektivnosti, Boldirev je u Prilogu (str.
nova Saveta Federacije na ovaj ili onaj na-
åin zavisio je od izvršne vlasti na åijem
åelu je bio V. Åernomirdin, predsednik 4 O tome je Boldirev detaqno pisao u
Vlade), zastupnici zakona su prvo odlagali prethodnoj kwizi serije Rusko åudo.
348
306—307) naveo paralelno tekstove obe va- vaju Vladi da na reÿim SRP prebaci sve
rijante zakona — prvobitnu, koju je Savet šta hoãe, Vlada je bila duÿna da pripre-
Federacije odbacio, i drugu, koja je nakon mi zakon sa spiskom nalazišta na koja se
pola godine konaåno usvojena. taj reÿim moÿe primeniti. Prvobitni rok
I tako, polugodišwa borba završena je za pripremu tog zakona (31. mart 1996) Vla-
uspehom, iako ne i potpunim — neke od suda je prekoraåila, oåigledno pokušavajuãi
štinskih nedostataka prve verzije zakona u da naðe naåina da tu obavezu izbegne. Kada
postojeãim uslovima nije bilo moguãe iz- se, meðutim, pokazalo da ni raspored snaga
meniti. Prva od wih je pravo Vlade da bez u novoj Dumi neãe dopustiti tako nešto,
konkursa („ako interesi odbrane i bezbed- Vlada je bila prinuðena da podnese Dumi
nosti drÿave zahtevaju sklapawe sporazuma projekt Zakona „O spisku rudnih blaga i
s konkretnim investitorom") odreðena na- nalazišta na koje se moÿe primeniti pra-
lazišta prevede na reÿim SRP. Doduše, vo korišãewa pod uslovima podele proiz-
izmenom zakona predviðeno je da je to mogu- vodwe". I kao što se moglo predvideti, a
ãe samo ako je odgovarajuãa situacija pred- nasuprot uveravawima zastupnika i lobija
viðena zakonom koji utvrðuje spiskove na- prvobitne varijante zakona o SRP da ãe na
lazišta za koja se moÿe odrediti reÿim ovaj reÿim biti preveden mawi broj (ne
SRP. Isto tako, zadrÿano je i pravo Vlade više od 10—15) nalazišta, u predlogu za-
da ne sprovodi konkurs u sluåajevima kada kona odreðen je spisak od wih — 250! Pri
su pregovori sa investitorima o pripremi tome, bilo je vrlo karakteristiåno da taj
projekata sporazuma zapoåeti pre stupawa spisak praktiåno nije sadrÿao ništa osim
na snagu Zakona o SRP. Sledeãa stvar koja golih naziva nalazišta, koji veãini depu-
nije bila izmewena predstavqa pravi ap- tata nisu govorili takoreãi ništa. Pred-
surd — saåuvana je moguãnost prevoðewa na log Zakona bio je, naravno, praãen priti-
reÿim SRP onih nalazišta koja se veã eks- scima u starom stilu — Zakon treba hitno
ploatišu po drugim uslovima, åime je u usvojiti jer investitori gube strpqewe, ze-
Rusiji ozakowena varijanta sporazuma o po- mqa svakodnevno trpi štetu, itd.
deli proizvodwe koja ne postoji nigde u Ovog puta centar borbe protiv raspro-
civilizovanom svetu. Najzad, u usvojenom daje nacionalnog blaga Rusije nalazio se u
Zakonu ostao je još jedan od kquånih nedo- Dumi, åiji saziv 1995—1999. nije ÿeleo da
stataka koji se odnosi na strogo regulisawe sluÿi interesima Vlade i lobija transna-
rashoda eksploatatora nalazišta kompenzi- cionalnih korporacija i da popusti pod
ranih ruskim resursima — svi najvaÿniji de- wihovim pritiscima i ucenama. Duma je
taqi ovog posledweg pitawa ostali su u nad- 18. jula 1996, umesto prihvatawa predloÿe-
leÿnosti Vlade, åime se omoguãuje, kako to nog Zakona, veãinom glasova odluåila da ga
istiåe Boldirev (str. 169), korumpirawe Vla- uputi na ekspertizu u Obraåunski dom Ru-
de pri pripremi odgovarajuãih odredaba o sije, koji po zakonu vrši ne samo kontrol-
rashodima i isto tako vaÿno — lagodan, tro- ne veã i ekspertske funkcije. Iako je Vlada
škovni ekonomski pristup izmeðu ostalog odbila da Obraåunskom domu dostavi sve
prilikom kupovine maksimalno skupe ino- neophodne i traÿene materijale i infor-
strane opreme. macije, ekspertiza je ipak saåiwena5 i upu-
ãena Dumi. A ekspertiza je pokazala ceo
Navedeni nedostaci, koji nisu bili uklo-
niz direktnih narušavawa zakona od stra-
weni tokom borbe oko Zakona o SRP, ipak
ne Vlade Rusije, takvih kao što je ukquåi-
su u usvojenoj verziji donekle relativizo-
vawe u spisak nekih nalazišta bez posti-
vani. Tako je moguãnost prevoðewa na re-
zawa saglasnosti s organima vlasti subje-
ÿim SRP bez konkursa ograniåena zahte-
vom da je to predviðeno posebnim zakonom,
åime je ipak ostavqena moguãnost društvu 5 Odbijawe ili nemoguãnost da se do-
i wegovom parlamentu da još u etapi dono- stavi makar i jedan traÿeni dokument bio
šewa odluke o odobravawu prevoðewa nala- je dovoqan da se donese negativan zakquåak
zišta na reÿim SRP sprovode nuÿne eks- o predloÿenom zakonu. Boldirev naglaša-
pertize radi ocene svrsishodnosti takvih va (str. 180) da je Obraåunski dom smatrao
aktivnosti i postavqaju sve nuÿne zahteve nuÿnim da deputatima da informaciju na
buduãem sporazumu. osnovu raspoloÿive dokumentacije. Saåi-
U svakom sluåaju, usvajawe ovako izme- wavawem izveštaja. Obraåunski dom je, na-
wenog zakona oznaåilo je poåetak nove eta- ravno, uåinio uslugu ne samo deputatima
pe u borbi za oåuvawe kontrole nad na- veã i svim sadašwim i buduãim zaintere-
cionalnim bogatstvima Rusije. Prema Za- sovanim da saznaju šta se u Rusiji dešava-
konu, a shodno odredbama koje ne dozvoqa- lo tokom posledwe decenije HH veka.
349
kata Ruske Federacije (i to kod åak 133 od protstavqali (u obliku wihovog unapreði-
250 nalazišta), zatim pokazalo se nemogu- vawa i prebacivawa na druge poslove) i
ãim da se utvrde realni obimi izvora si- sliånim kadrovskim manipulacijama. Svi-
rovina u nalazištima koja se predviðaju za me tim bilo je „trošeno" vreme i snaga
prevoðewe na reÿim SRP (Drÿavna komi- protivnika da bi najzad krajem 1998. Duma
sija za rezerve utvrdila je rezerve samo za usvojila izmene zakona o SRP koje su pove-
42 od 250 nalazišta), ali su kao neofici- ãale moguãnosti Vlade da bez konkursa pre-
jelnu ocenu eksperti dali da je predlogom vodi nalazišta na uslove SRP bez nared-
obuhvaãeno åak oko 40% svih utvrðenih re- nog saglašavawa Parlamenta. Ove izmene
zervi nafte u Rusiji (!), i najzad, isposta- zakona donele su još neke ustupke Vladi i
vilo se da za veãinu nalazišta sa spiska lobiju transnacionalnih korporacija: u spi-
nema nikakvih dokaza da je wihova eksploa- sak je zakonodavac morao da ukquåi ona na-
tacija u postojeãem (licencnom) reÿimu ne- lazišta za koja „postoje obaveze Ruske Fe-
rentabilna. Veã i na osnovu navedenog, a deracije o sprovoðewu pregovora o uslovi-
to je potvrðeno detaqnijim analizama za ma sporazuma o podeli proizvodwe", ili
odreðena nalazišta, Obraåunski dom je iz- veã postoje rezultati konkursa ili aukcija
veo osnovni zakquåak: nema ni najmawe osno- o davawu prava korišãewa prema uslovima
va da se daju tako skupi pokloni vlasni- o podeli proizvodwe (što u suštini ozna-
cima odgovarajuãih naftnih kompanija. U åava obavezu zakonodavca da se saglasi s ak-
kwizi je dat podroban osvrt za sva tri na- tivnostima Vlade, koje su veã uåiwene i to
lazišta za koja je Obraåunski dom izvršio protivzakonito), precizirana je obaveza (ko-
detaqnu analizu — Krasnolewinsko, Samo- ju je predloÿila Komisija za usaglašavawe)
tlorsko i Priobsko nalazište (str. 181— da ne mawe od 70% opreme i usluga za SRP
192). mora da bude proizvedeno na teritoriji Ru-
Ceo navedeni rad u Obraåunskom domu sije, ali samo uz uslov da se ruska oprema
bio je javan i oåigledno je da je Vladi bilo pokaÿe konkurentnom po kvalitetu i roko-
jasno kakvi ãe biti rezultati ekspertize, vima (ovakva formulacija omoguãavala je
pa je i pre wenog završetka i upuãivawa naruåiocima da sasvim proizvoqno posta-
izveštaja Dumi odluåila da svoj predloÿe- vqaju zahteve proizvoðaåu po bilo kakvom
ni zakon — opozove! Umesto wega Vlada je parametru i da zatim prema tome pretpo-
uskoro saåinila novi predlog odgovaraju- stave svoje veã postojeãe inostrane partne-
ãeg zakona, s novim, gotovo dvostruko uma- re). Iako su i Boldirev i drugi iz Saveta
wenim spiskom nalazišta za koja se pred- Federacije o svemu tome govorili deputa-
viða prevoðewe na reÿim SRP — umesto tima Dume, izmene zakona su usvojene.
250 sada je on obuhvatao 127 objekata. Meðu- Postavqa se jedno znaåajno pitawe —
tim, specijalisti u Obraåunskom domu od- koliko je i kakvih nalazišta prirodnih
mah su primetili da je broj objekata samo na resursa u Rusiji prevedeno na reÿim SRP?
papiru smawen, da su oni u stvari prosto Na ovo i sliåna pitawa taåan odgovor se
grupisani pod zajedniåkim imenima, tako ne moÿe dati. Iako se u Parlamentu još u
da je zapravo broj objekata poveãan: realno 2000. moglo åuti da je norma postavqena u
je sa spiska iskquåeno 30 a ukquåeno novih zakonu (ne više od 30% svih rezervi) veã
37 objekata, tako da je novi spisak sadrÿao bila premašena. A Vlada je takoreãi tek
åak 257 objekata! Uz još neke mawkavosti tada izborila pravo da praktiåno bez kon-
predloÿenog novog zakona, to je dovelo do trole uvodi nalazišta u taj reÿim. O re-
toga da Duma ne prihvati ovaj zakon, åime zultatima funkcionisawa ovog mehanizma
se stvar prirodno morala vratiti na pred- vrlo jasno govore rezultati kontrole rea-
log koji je krajem 1995. dala Komisija za lizacije reÿima SRP na Sahalinu, koju je
usaglašavawe — da se Dumi podnosu odvoje- tokom 1999—2000. godine sproveo Obraåun-
ni predlozi zakona za svako nalazište ili ski dom. Ove rezultate Boldirev iznosi
bar za mawe grupe nalazišta. priliåno detaqno u samom tekstu kwige
Iako je borba protiv rasprodaje ruskog (str. 261—276) da bi izvode i predloge uz
nacionalnog blaga na taj naåin suštinski odgovarajuãi izveštaj dao u Prilogu.
bila završena, i to rezultatima koji ne Ipak, i pored ovakvog toka dogaðaja, ka-
mogu i ne smeju da budu zanemareni, time se da je Vlada uspela da za sebe izbori mnoga
još nije došlo do samog kraja. Zastupnici prava koja su bila predviðena i u prvobit-
druge opcije nastavili su da rade za svoju noj verziji zakona, pa åak i da bez nuÿnih
stvar korišãewem drugih sredstava — ma- priprema i provera prevede na reÿim SRP
sovnih medija, ucewivawem i smewivawem i Koviktinsko nalazište gasa, najveãe u
odreðenih kquånih qudi koji su im se su- Rusiji (krajem 2000—poåetkom 2001, uz „po-
350
moã" novog saziva Saveta Federacije), Bol- pristalica i protivnika ekonomskog libe-
direv ne završava kwigu u pesimistiåkom ralizma. Dok prema prvima svi problemi u
tonu. O tome govore i sledeãe reåi: „I uzi- Rusiji potiåu iz åiwenice da je u toku re-
majuãi u obzir navedene primere moÿe se forme liberalizma bilo nedovoqno, da je
zamisliti šta bi se radilo na Sahalinu da on bio poloviåan i ne sasvim dosledan,
smo dopustili usvajawe Zakona o SRP u po- dotle su drugi tvrdili da liberalni ekspe-
åetnoj redakciji — bez prava organa neza- riment u Rusiji nije uspeo. Boldirev, me-
visnih od izvršne vlasti da kontrolišu ðutim, smatra da petnaestogodišwe isku-
realizaciju sporazuma" (str. 276). I ako u stvo Rusije ne daje osnova za davawe odgovo-
buduãnosti bude moguãe da se nešto ispra- ra na postavqeno pitawe, jer jednostavno
vi, to je u ne maloj meri omoguãeno time nikakvog liberalnog eksperimenta u Rusiji
što je odreðena paÿwa društva veã privu- nije ni bilo (str. 13). Da li je ovom kwi-
åena (pored ostalog i navedenom kontro- gom, odnosno celom serijom, Boldirev dao
lom), i to kako prema onome što se dešava dovoqno argumenata za takvu ocenu? Ako od-
na Sahalinu tako i prema SRP u celini. govor na ovo pitawe i ostane, bar za sada,
I na samom kraju, iako se kwiga prak- otvoren, nešto drugo je više nego izvesno.
tiåno ne bavi teorijskim pitawima, moÿda Niko ko ubuduãe bude razmatrao i analizi-
nije zgoreg citirati jednu ocenu J. Boldi- rao dogaðawa u Rusiji u periodu tranzicije
reva. Ta ocena data je u autorovom predgo- ime i kwige Jurija Boldireva neãe moãi i
voru seriji kwiga Rusko åudo, u pokušaju da smeti da izostavi.
se da odgovor na suprotstavqene stavove Rajko Bukviã
UDC 330.342(049.3)
339.9(049.3)
321.7(049.3)
O ISTINI DVEJU EPOHA

(povodom kwige Borislava Ðuroviãa (2005) Kuda daqe,
Novi Sad: Objektiv)
Ima dosta autora åije se liånosti i de- skroman i åestit. To se vidi i u ovoj kwizi
lo razilaze: jedno su kao pisci nauånih i pod karakteristiånim naslovom Kuda daqe.
drugih kwiga, kao i rasprava iz svoje pro- Jedan ÿivot i dve epohe sabrani su u woj
fesionalne delatnosti, a nešto sasvim dru- — ranija, preteÿno primitivno socijali-
go po svom praktiånom drÿawu u privat- stiåka, i sadašwa u nastajawu, primitiv-
nom i javnom, pogotovo politiåkom ÿivo- nokapitalistiåka. Termin „postsocijali-
tu. Kao nauånici, boqe reåeno, kvazinauå- zam" ništa ne kazuje o prirodi ove druge,
nici, propovedaju visoke principe slobo- hronološkog je, a ne eksplikativnog karak-
de, demokratije, qudskih prava, itd., a kao tera, te se moÿe upotrebqavati samo za nu-
privatne liånosti usmereni su na sticawe ÿdu, u nedostatku razvijenijeg pojma za teo-
po svaku cenu, u sluÿbi svakoj vlasti, pod rijski obuhvat obrnutog prelaznog perioda.
uslovom da budu dobro plaãeni, ili/i tre- Ðuroviã sagledava obe te epohe bez ikakve
glorifikacije ili satanizacije i jedne i
tirani kao nezamewivi struåwaci i spasi-
druge. On ne skriva svoju vrednosnu usme-
teqi društva i drÿave. Mnogo je takvih i
renost. Autor ove kwige je leviåar, ali ne
u nas i drugde na širokom prostoru biv- i onaj verniåkog kova. Takvo opredeqewe
šeg realsocijalizma, pa se postavqa pita- ne smeta mu da bude veoma kritiåan prema
we šta je za wih istina — ono što su govo- praksi koja je sebi pripisivala socijali-
rili i pisali ranije, ili ovo što zastupa- stiåki predznak, a åesto je bila suprotnost
ju sada, ili i jedno i drugo. ideji socijalizma kao civilizacijski raz-
Borislav Ðuroviã je suprotnost tom ti- vijenog, pravednog i slobodnog društva. No,
pu „tranzitornih" intelektualnih udvori- on istovremeno ne preãutkuje ono što je
ca i kameleona, qudi s krajwe rastegqivim bilo civilizacijsko dostignuãe preðašweg
merilima istine. Ono što je kao åovek, to sistema.
je i u svojim teorijskim radovima i javnim Naslov kwige govori o Ðuroviãevom tra-
nastupima uopšte, dosledno istinoqubiv, galaštvu za izlaskom iz nove, krajwe teške
351
i sveobuhvatne krize, koja prelazi u isto- staviti, posebno kada je reå o ekonomskom
rijsko nazadovawe u nizu oblasti društve- iscrpqivawu stoÿerne drÿave tog bloka
nog ÿivota dominantne veãine istoånoe- nametnutom trkom u naoruÿawu i sistemat-
vropskih društava „tranzicije". Taj naslov skom propagandnom diskreditacijom. U dru-
svedoåi o intelektualnoj zabrinutosti i gim svojim radovima Ðuroviã tome posve-
uznemirenosti autora zbog stawa u društvu ãuje odgovarajuãu paÿwu. Naravno, uticaj
u kome ÿivimo, i svetu uopšte. onih unutarsistemskih uzroka sloma modela
Nema veãeg i preåeg pitawa od tog, s realsocijalizma u Evropi, od primarnog je
tim što bi mu se moglo dodati i pitawe znaåaja.
„kako", pa bi naslov ovakve kwige mogao Ipak, u celini teorijske misli koja se
glasiti „Kuda i kako daqe". Istina, ovo time bavila i bavi izostali su potpuniji
„kako" implicitno, a dobrim delom i eks- odgovori na pitawa: kako se mogao srušiti
plicitno prisutno je u wenom analitiå- za svega nekoliko godina sistem koji je ras-
kom toku. polagao tako moãnom silom i to u vreme-
Svojim sadrÿajem, naåinom obrade pred- nu kada nije postojala masovna nemaština,
metne materije i provokativnošãu stavova, niti straviåna represija, kako to da nije
ona nameãe potrebu ne samo da se prezentuje bilo masovnih otpora ne samo wegovom ras-
okosnica tih stavova nego i da se povodom padu nego ni raspadu Sovjetskog Saveza kao
wih ozbiqno razmišqa, da se oni sagleda- drÿave, iako su se wegovi graðani ogrom-
vaju iz još nekih moguãih uglova, nadogra- nom veãinom izjasnili za wegov opstanak
ðuju, te tako da im se nastavqa teorijski na referendumu koji je povodom toga orga-
ÿivot. To i jeste odlika dobrih kwiga. nizovan, šta je bila „istorijska naddeter-
U toj kwizi kao crvena nit provlaåi se minanta" koja je dovela do toga da se duboka
nemirewe sa svetom u znaku surove socijal- sistemska kriza pretvori u neviðenu pri-
ne nepravde i nasiqa, ideja otpora takvom vrednu, opštedruštvenu, pa i drÿavnu ka-
svetu, uz svest da je, kako, autor kaÿe „…kao tastrofu i ulazak u najnakazniji oblik ka-
i uvek åovek razapet izmeðu ÿeqa i moguã- pitalizma na najveãem delu tog ogromnog
nosti, svoje nemoãi i svemoãi silnika, iz- prostora? Moÿda bi se ta „naddeterminan-
meðu 'biti' i 'imati', izmeðu morala i efi- ta" mogla naãi u prirodi samog vrha vla-
kasnosti, izmeðu 'sila boga ne moli' i neu- sti, u karakternim svojstvima vodeãih qu-
ništive teÿwe za boqim i humanijim sve- di „prve zemqe socijalizma", u wihovoj ne-
tom" (str. 49). Takva teorijska, a pre svega doraslosti istorijskim izazovima, uzajam-
moralna pozicija ne moÿe biti nešto pro- nim odnosima i neutaÿivoj borbi za vlast,
lazno, niti vezano samo za odreðenu vred- naåinu donošewa sudbonosnih odluka, zao-
nosnu orijentaciju. Ona je svojstvena nauå- kretu ka Zapadu u odluåujuãim trenucima,
nom mišqewu kao takvom, ako se sledi im- kao i u politiåkom diletantizmu, kada je
perativ da misao o qudskom svetu mora bi- reå o obeãanom „partnerstvu" s wime.
ti istinoqubiva, što znaåi da mora imati Delovi kwige koji se odnose na „tranzi-
moralnu podlogu, bez koje se pretvara u uåe- ciju", „postsocijalizam" i „postkomuni-
ni cinizam. zam" analitiåki su objektivni, britki, i
U radu „Kriza 'realnog socijalizma' i pre svega aktuelni. Autor piše o refeuda-
nemoguãnost wegove reforme", objavqenom lizaciji društvenih odnosa, postojawu dr-
1989. godine, autor sasvim ispravno kon- ÿave tipa Levijatana, lošoj i nepodno-
statuje da nije reå o prolaznoj krizi tog šqivoj stvarnosti, tehnološkom zaostaja-
modela, pogotovo ne o „krizi razvoja", nego wu, i sliånim pojavama koje su bile svoj-
o sveobuhvatnoj krizi sistema, društva i stvene sistemu realsocijalizma, ali poka-
drÿave. U osnovi stoji i wegov uvid da zuje i da se civilizacijski pad ubrzano na-
kriza „nije rezultat sticaja nepovoqih eko- stavqa u procesu „tranzicije". Naglašava
nomskih, meðunarodnih i drugih okolno- da je stvoreno duboko nepravedno drušvo,
sti" nego je nastala usled „bitnih struk- uspostavqen istorijski niÿerazredni ka-
turnih karakteristika i protivreånosti in- pitalizam, te da su zemqe na prostoru biv-
herentnih biãu 'realnog socijalizma', …po- šeg realsocijalizma, s retkim izuzecima,
sledica tog i takvog sistema". To je napi- postale nove kolonije ili polukolonije,
sano dok je taj sistem još trajao, mada je bio što je nuÿno proizvelo nepremostiv i sve
pri kraju. U svakom sluåaju, nije napisano s dubqi jaz izmeðu astronomskog bogatstva i
pozicije naknadne pameti. veoma rasprostrawene bede.
No, uticaj globalnog protivnika na ras- Nedavna Putinova izjava da je nestanak
pad i razarawe Sovjetskog Saveza i celo- Sovjetskog Saveza bio najveãa geopolitiåka
kupnog „istoånog bloka", ne sme se zapo- katastrofa u novijoj istoriji ne bi se sme-
352
la tumaåiti samo, niti prvenstveno, u kqu- S druge strane, komunizam u smislu bes-
åu nostalgije za imperijom. Sadašwi odno- klasnog društva, što i jeste srÿ teorijskog
si u svetu, arogancija moãi pobednika u pojma komunizma, nije nepovratna prošlost.
„hladnom ratu", serija vojnih intervenci- Kretawe ka takvom društvu biãe dugoroåni
ja, pre svega agresija na našu zemqu i na ciq, teÿwa i utopija sve dok je svet u zna-
Irak, gubitak ravnoteÿe sile u globalnim ku tlaåewa, dubokih socijalnih nepravdi i
razmerama, politika „izvoza revolucija" (is- obespravqenosti veãine qudi. Ne zabora-
tina, to je åinio i nekadašwi „socijali- vimo da je jedan od korena tako shvaãenog
stiåki blok"), sve su to dokazi koji govore komunistiåkog društva i u hrišãanstvu, a
o tome da propast Sovjetskog Saveza ima moÿe se naãi i u drugim velikim religi-
izuzetno znaåajne posledice po celokupni jama.
današwi svet. Taj svet nakon te propasti Veoma su ubedqive autorove analize in-
nije postao boqi, pravedniji i mirniji, teresne podloge, subjekata i katastrofal-
iako je u pogledu politiåkih sloboda po- nih posledica strategije „šok-terapije",
stignut odreðen, ali veoma nestabilan na- beskrupulozne privatizacije, „galopa u tr-
predak, jer trajnih i stvarnih sloboda nema ÿište", kako on kaÿe, uloge stranih „sa-
bez hleba i posla, kao wihovih minimal- vetnika" i domaãih izabranika u wenom
nih pretpostavki. sprovoðewu, nelegalnosti i nelegitimno-
To saznawe sadrÿano je i u duhu anali- sti „tranzicije" åija je suština u otima-
ze ove problematike u Ðuroviãevoj kwizi. åini i drugim oblicima grabeÿi društve-
Wen autor diferencirano prilazi proce- nog bogatstva. Posebno su snaÿni anali-
su i rezultatima tranzicije u istoånoe- tiåki uvidi u taj proces u Rusiji.
vropskim zemqama. Pored opšte slike tog Ðuroviã nije åovek linearnog mišqe-
procesa on daje i one posebne. Piše da se wa. On iznosi tezu, vrednu paÿwe, koja se
„…moÿe s velikom verovatnoãom pretpo-
retko zastupa u teoriji, kada kaÿe da „svaka
staviti da ãe tempo i karakter promena bi-
restauracija sama po sebi ne znaåi regres,
ti drugaåiji u Åeškoj, Poqskoj, Maðarskoj,
niti svaka inovacija znaåi progres" (str.
Sloveniji, pribaltiåkim zemqama, u odno-
108). To potkrepquje time što naglašava
su na balkanske ili zemqe Zajednice neza-
da „sve zavisi od sadrÿaja promena i wiho-
visnih drÿava". Ta se prognoza ostvaruje, s
vih uåinaka". Taj stav je znaåajan u teorij-
tim da i neke od tih, sada relativno uspe-
sko-metodološkom smislu, jer ne polazi od
šne zemqe „tranzicije" mogu doÿiveti oz-
biqnu ekonomsku, i širu socijalnu krizu u nasleðene kategorijalne aparature u kojoj
uslovima kada su potåiwene globalizaciji pojmovi kojima se operiše u analizi dru-
neoliberalnog kapitalizma. štvenih promena imaju stvrdnuto, za svagda
odreðeno znaåewe.
Borislav Ðuroviã istiåe da je „izvesno
samo da je komunizam doÿiveo krah i da ne- Ðuroviã istiåe naåelne prednosti pri-
ma šansi za wegov povratak. Sve ostalo je vatne svojine nad drÿavnom, odnosno „dru-
neizvesno i nepredvidqivo" (str. 93). Ako štvenom" u pogledu ekonomske efikasno-
se pod „komunizmom" podrazumeva bivši sti, no napomiwe da je privatno vlasni-
sistem realsocijalizma u kome je komuni- štvo nuÿan, ali ne i „dovoqan uslov za
stiåka partija bila jedina vladajuãa, zapra- ekonomski razvoj i prosperitet" (str. 117),
vo, monopolski vladajuãa partija decenija- navodeãi primer latinskoameriåkih zema-
ma, partija iz åijeg su vrha poticale sve qa u kojima privatna svojina dominira,
odluke koje su odreðivale karakter sistema ali nije dovela do tog prosperiteta. Sliå-
— onda bi se, eventualno, mogao prihvati- no se moÿe reãi i za veãinu istoånoevrop-
ti takav zakquåak. Rekoh, eventualno, jer se skih zemaqa „tranzicije" (ovde se tom sin-
takav sistem pod drugim nazivom i u druga- tagmom oznaåavaju, u skladu s ranijom ter-
åijim oblicima moÿe vratiti na istorij- minologijom, sve zemqe koje su pripadale
skopolitiåku scenu. Socijalno stawe, po- modelu realsocijalizma). Samo u odreðe-
litiåka tradicija, preovlaðujuãa proauto- nom istorijskom, socijalnom, institucio-
ritarna psihologija, latentna ili mani- nalnom i kulturnom kontekstu privatna svo-
festna, u mnogim faktiåki kolonijalizo- jina daje ekonomsku efikasnost, sa stano-
vanim zemqama „tranzicije" u Evropi, ali višta razvoja društva kao celine. Sem to-
i drugde, kao i globalna politika nasiqa u ga, ne bi se smelo sve privatizovati. I ka-
ime demokratije i slobode, to omoguãuju. To da je društveno efikasna, privatna svojina
se moÿe desiti i u ambijentu atomizovanog, nije nikakva univerzalna „åarobna formu-
„divqeg" i fasadnog politiåkog plurali- la" sveopšteg progresa. Ona moÿe biti efi-
zma. kasna sa stanovišta interesa kapitala, a
353
da društvo bude duboko nepravedno. Najåe- stalo i mit, i parola, i potreba celog sve-
šãe tako i jeste. ta, ukquåujiãi i zemqe koje su najviše uåi-
Kada je reå o „tranziciji" Borislav Ðu- nile na ostvarivawu jednog wenog lika, sa-
roviã postavqa dva pitawa. Prvo je kako da da dominantnog, onog liberalnog. Autor skre-
wena cena, zapravo, cena ulaska u kapita- ãe paÿwu na tu mešavinu manipulacije de-
lizam ponovqene prvobitne akumulacije bo- mokratijom, wenog pretvarawa u globalnu
gatstva bude što podnošqivija za veãinu politiåku robu, potrebe za wome i za we-
stanovništva? Drugo, vezano s prvim, jeste nim osavremewivawem. Iz tog poglavqa ta-
kako kroz još nesreðene svojinske odnose koðe izdvajam one wegove stavove koji su,
stvoriti pretpostavke za ekonomsku konso- po mom izboru, najaktuelniji za teorijske
lidaciju i dinamiåan razvoj? rasprave. Najpre, izdvajam stav da se „po-
Na ta pitawa do sada nije naðen prak- litika i 'biznis' ukrštaju stvarajuãi åudan
tiåni odgovor. Mišqewa sam da na osnovi hibrid" (str. 161). Zaista, sa stanovišta
sistema kakav je uspostavqen nije ni mogu- izvornog, antiåkog pojma demokratije, ne-
ãe da se naðe. Sliåno misli i autor ove prirodna je izukrštanost „biznisa" i de-
kwige kada kaÿe da „…tonemo sve dubqe u mokratije, te stoga i mešavina partija i
strukturalnu krizu" (str. 129). Sadašwe sta- „biznisa" nije s wome spojiva. Ali je taj
we Drÿavne zajednice Srbija i Crna Gora, spoj odavno nastao, zapravo, pojavom moder-
åiwenica da ãe se uskoro sprovesti refe- nih partija u kapitalizmu, s tim što je sa-
rendum koji ãe odluåiti da li ãe mawa åla- da u vremenu krize svih oblika instituci-
nica ostati u toj zajednici ili postati sa- onalizovane demokratije i dubinske sprege
mostalna drÿava, potvrðuje ono što su Ðu- ekonomskih i politiåkih elita, mnogo ja-
roviã i mnogi drugi pisali i govorili po- åi. Teško da se moÿe naãi neka uticajna
vodom krajwe loših temeqa na kojima je ta partija u svetu globalizovanog kapitali-
zajednica uspostavqena. On istiåe „…da je zma, a da ne traÿi kao pokroviteqe ili fi-
to iznuðen, loš kompromis, nedovršen, de- nansijere bogate firme i pojedince, niti
lom protivreåan, koji rešavajuãi privre- takve firme, a da ne traÿe neposrednu ili
meno neke aktuelne politiåke tenzije, du- posrednu podršku najuticajnijih politiå-
goroåno otvara mnoga pitawa, izazivajuãi
kih partija, prvenstveno wihovih voða. To
ozbiqne sumwe i dileme, ne dajuãi åak ni
je, naprosto, deo logike savremene politi-
osnove za wihovo rešavawe" (str. 132). Usu-
ke i današweg pankapitalizma. U tome je,
diãu sa da prognoziram da ma kakav bio is-
moÿda, sadrÿana i najveãa opasnost za op-
hod referenduma u Crnoj Gori, mnoga su-
stanak i razvoj demokratije, åak i u wenom
štinska pitawa wene konstitucije kao dr-
minimalnom, premda uvek aktuelnom smi-
ÿave, odnosa sa Srbijom, posebno socijal-
nog stawa (istina, to se odnosi na obe åla- slu, kao proceduralne demokratije.
nice sadašwe kvazidrÿavne zajednice), za- Drugi stav koji izdvajam iz ovog dela
dugo neãe biti rešena nego ãe, u najboqem kwige jeste da je „Breÿwevqeva doktrina
sluåaju, biti samo ublaÿena oštrina nekih ograniåenog suvereniteta bleda prethodni-
od wih. Socio-strukturna i politiåka ras- ca 'novog svetskog poretka' " (str. 163). Taj
poluãenost, kao i inklinacija prema liå- stav ima svoje iskustveno pokriãe. Naša
noj i grupnoj diktaturi, ostaãe, u veãoj ili je zemqa svojim iskustvom vojne agresije
mawoj meri, i u jednoj i u drugoj ålanici te NATO-a na wu, kao i svojevrsne mirnodop-
nakazne „zajednice", što vaÿi i za „suve- ske agresije nakon one prve, gde se samo na
renistiåku opciju" u Crnoj Gori. drugi naåin nastoji, ne samo ograniåiti
Iz ovog, najznaåajnijeg dela Ðuroviãeve nego poništiti wen suverenitet, ubedqiv
kwige, izdvojiãu jednu lucidnu misao. On dokaz verodostojnosti navedenog Ðuroviãe-
kaÿe da je u vremenu u kojem ÿivimo inter- vog stava. Svakako, ne i jedini dokaz te vr-
pretacija stvarnosti postala vaÿnija od sa- ste.
me stvarnosti, da fabrikovane predstave Treãi vaÿan, mada poznat stav, koji tre-
sveta zamewuju i zasewuju wegovu stvarnost. ba stalno oÿivqavati, pogotovo u društvi-
To je ono što Bodrijar naziva „simulakru- ma kakvo je naše, jeste stav da demokratija
mom". Sa „simulakrumom", i to bezoånim, mora biti poredak koji proizlazi iz ve-
suoåavali smo se za vreme agresije na našu ãinske saglasnosti graðana. Laÿna je dile-
zemqu. Suoåavamo se i sada, pre svega u ve- ma šta u demokratiji treba da preovlaðuje,
zi sa stawem na Kosovu i u Metohiji. pokret ili poredak. Potrebni su joj i jedan
U poglavqu o demokratiji Ðuroviã pod- i drugi, pokret da ne bi postala ustajala,
seãa na klasiåno nasleðe teorijske misli o poredak da se ne bi pretvorila u anarhiju i
tom politiåkom ureðewu koje je danas po- politiåko „divqe stawe".
354
Studiju „Zapadnoevropska iskustva o au- šwa Socijalistiåka partija, kojoj autor po-
tonomiji, regionalizaciji i federaciji" sveãuje najveãu paÿwu.
odlikuje ozbiqna i detaqna analiza tret- U radu gde se razmatra Marksovo shvata-
mana te problematike u ustavima Španije, we „partije proletarijata" (napisanom dok
Italije, Švajcarske i Nemaåke. Osnovni je još postojala jugoslovenska varijanta re-
zakquåak do kojeg je autor došao jeste da je u alsocijalizma), Ðuroviã vrši demistifi-
svim tim ustavima naðena neophodna mera kaciju odreðenih wegovih stavova, koji su
izmeðu objediwujuãih funkcija drÿave u ce- vaÿili za neku vrstu teorijske svetiwe. Reå
losti i regionalnih prava i obaveza. Ni u je pre svega o stavu da „komunisti nisu ne-
jednoj od tih drÿava te funkcije nisu sla- ka posebna partija prema drugim radniå-
be, niti su suÿena prava i zanemarene oba- kim partijama", te da je wihov poziv da
veze delova prema celini, ali, ni celine „teorijski predwaåe" u odnosu na ostalu
prema delovima. Ðuroviã naglašava da su „masu proletarijata". On istiåe da takav
„…evropski ustavnopravni i politiåki pro- stav ne moÿe biti temeq reforme onda-
cesi usmereni ka povezivawu i integraci- šweg Saveza komunista, da partija kao ta-
ji, a ne ka podelama i razdvajawima" (str, kva, da bi delovala, mora biti posebna po-
227). litiåka organizacija, te da se ne moÿe ne-
Pronaãi tu pravu meru, ustavno onemo- kritiåki preuzimati ono što je Marks dav-
guãiti daqu dezintegraciju ili vlastodr- no formulisao, te neposredno primewiva-
ÿaåku integraciju Srbije kao nacionalno, ti u bitno promewenim istorijskim okol-
verski i socijalno veoma heterogene drÿa- nostima. Ta Ðuroviãeva opaska stoji ne sa-
ve — znaåi pronaãi jedan od suštinskih mo sa stanovišta politiåkog realizma, ne-
uslova wenog dugoroånog opstanka i uspe- go i zbog potrebe da se ništa ne pretvara u
šnog funkcionisawa. Sve je to posebno neprikosnovenu istinu, kao i da se u ime
vaÿno kad je reå o statusu Vojvodine, jer se,
nedogmatizma zapada u drukåiji dogmati-
kako upozorava Ðuroviã, pitawe autonomi-
zam. Ipak, ono što je u navedenoj Markso-
je pretvara ne samo u politiåki nego i u
voj misli i danas ÿivo jeste naglašavawe
širi društveni problem „…koji podsti-
teorijske uloge partija koje teÿe temeqnim
åe atmosferu sukoba i oštre polarizacije,
promenama sveta dubokih, trajnih i sistem-
preteãi da zatruje u osnovi dobre meðuna-
skih nepravdi. Nedostatak kritiåke teorij-
cionalne i meðuliåne odnose…" (str. 201).
ske misli u vladajuãim partijama realso-
Obimnu studiju „Multikulturalizam i
cijalizma bio je nuÿan proizvod wihove
mawinsko pitawe" odlikuje, kao i prethod-
monopolske politiåke pozicije, o kojoj Ðu-
nu, detaqna obrada pitawa koje je u svakom
roviã više puta ubedqivo piše, pa je ona
pogledu krajwe sloÿeno i osetqivo, izuzet-
no vaÿno i aktuelno za društvo i drÿavu u vodila wihovom okoštavawu, teškoj biro-
kojima ÿivimo. Ðuroviãeva analiza je em- kratizaciji i idejnom osiromašewu. Ali,
pirijski veoma podastrta, na nivou dostoj- problem mawka teorijske misli u partijama
nom poštovawa, smirena i fleksibilna. koje sebe razumeju kao leviåarske i danas je
On traga za onim teorijskim i iskustvenim akutan. Zapravo, on je problem svih partija.
rešewima koja su u znaku demokratiånosti One su sve više „preduzeãa" napravqena
i tolerantnosti, koja zadovoqavaju prava radi sticawa politiåkog profita, mašine
pripadnika mawina, kao pojedinaca i ko- za osvajawe i zadrÿavawe vlasti kao poli-
lektiviteta, ali, istovremeno, onemoguãuju tiåkog plena, koje nemaju gotovo nikakvog
pretvarawe drÿave u visokokonfliktnu kva- afiniteta za dubqe teorijsko utemeqewe svoje
zizajednicu etniåkih i verskih skupina, politike.
koja u sebi nosi rastuãu klicu raspada. Ðu- Inaåe, celokupna koncepcija tzv. avan-
roviã sledi ono što se u teoriji moÿe na- gardnosti „partije proletarijata" zasnova-
zvati umerenom multikulturalnošãu, koja na je prvenstveno na Lewinovoj misli i
sadrÿi aristotelovsku kategoriju razbori- politiåkoj praksi i objektivno je vodila,
tosti, bez koje je svaka politika neuspešna nezavisno od wegovih namera, samoprogla-
i riziåna, u krajwoj liniji, pogubna. To šenoj eliti, koja se u statusnom pogledu ve-
pokazuje sudbina sve tri Jugoslavije, a ona oma razlikovala od „mase" radniåe klase
preti da se ponovi i u sadašwoj Srbiji. kao faktiåkog politiåkog objekta, iako je
U nekoliko radova sadrÿanih u ovoj kwi- ta klasa zvaniåno vaÿila za glavnog subjek-
zi razmatra se problematika politiåke leta istorije. Celokupna egzistencija real-
vice u nas i u svetu, ponajviše sistemska socijalizma u znaku je te sistemski uslo-
pozicija, geneza i uloga nekadašweg Saveza vqene podele na subjekta i objekta politiå-
komunista Srbije, iz kojeg je izrasla sada- kog procesa. Ona se nastavqa i u sadašwim
355
uslovima faktiåkog višepartijskog politi- revolucija na tom ogromnom evro-azijskom

åkog monopola i kartelizacije vlasti. prostranstvu. I povodom wegovih zakquåa-
U ovom delu kwige najznaåajnija je auto- ka iz analize ovog pitawa nameãu se isto-
rova argumentovana kritika stawa u Soci- rijske paralele, kao i neophodnost da se
jalistiåkoj partiji Srbije. Ta je kritika pitawu privatizacije, u ovom sluåaju ze-
pre svega imanentna i rukovoðena teÿwom mqe, ne sme priãi sa stanovišta apriorne
da se izaðe iz dugotrajne krize te partije, superiornosti privatne svojine kao takve.
oslowena na praktiåna znawa koja se odno- Verovatno su najvaÿniji autorovi nalazi
se na wen unutrašwi ÿivot, ali i na teo- da ni sadašwa politika prema svojini na
rijska znawa postojeãeg stawa politiåke le- zemqu u Rusiji nije dala vaqane rezultate,
vice u prostranijim, evropskim okvirima. da je poqoprivredna proizvodwa åak mawa
Ðuroviã oštro kritikuje kult lidera u So- nego u devedesetim godinama prošlog veka,
cijalistiåkoj partiji Srbije, otpore wenoj da je veoma nizak procenat seqaka zainte-
neophodnoj transformaciji u pravcu par- resovanih da imaju privatnu svojinu nad
tije evropskog socijalistiåkog i socijal- zemqišnom parcelom, da su glavni kori-
demokratskog tipa, koji se pokazao, kako on snici privatizacije zemqe „nomenklatur-
istiåe, pobedniåkim u odnosu na boqše- ni farmeri", te da je takvo stawe prven-
viåki tip partije. stveno posledica „obrnutog boqševizma",
U vezi s ovakvim autorovim stavovima i to jest, ponovqenog nasiqa „odozgo". Drugi
zakquåcima, empirijski i teorijski zasno- zakquåak koji se moÿe izvesti iz ove ana-
vanim, postavqa se više pitawa šireg zna- lize, i vaÿi i za naše sadašwe prilike,
åaja i domašaja. Reå je o stawu levice u sa- jeste da se nastavqa politika prvobitne
dašwem vremenu i svetu kao celini. Naj- socijalistiåke akumulacije, samo u druga-
pre se postavqa pitawe šta je i kakva je le-
åijem sistemskom ruhu, jer se i danas putem
vica danas, ko je saåiwava, ima li izgleda
disproporcije cena poqoprivrednih i in-
za wen epohalni oporavak, i na kojim pret-
dustrijskih proizvoda vrši prelivawe vi-
postavkama je on, eventualno, moguã. Poseb-
ška vrednosti, ali sada prvenstveno u xe-
no je vaÿno pitawe kakva je levica neop-
pove oligarhije i „zelene mafije". Razara-
hodna u društvima postrealsocijalistiåke
we, inaåe velikih i veã ruiniranih ga-
„tranzicije", pre svega u našem društvu.
Ali se ne moÿe izostaviti i pitawe kako je zdinstava nije donelo boqitak u poqopri-
moguãe nadilaÿewe krize levice socijal- vredi i poloÿaju seqaštva Rusije. Opet se
demokratskog tipa, koja nije pretrpela epo- nameãe paralela sa stawem poqoprivrede i
halni poraz, ali doÿivqava ozbiqno osi- sela u Srbiji, pre svega u Vojvodini. Sa-
pawe vlastitih idejnih, ekonomskih i po- svim je verovatno da naši nomenklaturni i
litiåko sistemskih osnova time što je we- ostali latifundisti neãe unaprediti op-
na glavna tekovina — „drÿava blagostawa" šte stawe poqoprivrede i sela kao što ga
došla u pitawe globalizacijom neolibe- nisu unapredili ni nomenklaturni farme-
ralnog kapitalizma, kao i unutrašwim sla- ri u Rusiji. Umesto toga, po svoj prilici,
bostima same te tekovine. Dakle, od pri- nastaviãe se i ojaåati proletarizacija naj-
marnog je znaåaja kriza identiteta ovovre- veãeg dela sitnog, pa i sredweg seqaštva.
mene evropske levice, wenih idejnih i or- U završnom iskazu ÿelim da naglasim
ganizacionih osnova, sastava i politiåke sledeãe: to je, bez dileme, vredna kwiga koja
strategije. mnogim svojim nalazima ostavqa trag, kwi-
U posledwem poglavqu kwige sadrÿana ga koja ima za podlogu doslednu intelektu-
je izvanredno argumentovana analiza agrar- alnu i moralnu, poziciju. Ona nosi i beleg
nog pitawa i stawa sela u carskoj Rusiji i vremena, pojmova i noseãih ideja prethodne
Sovjetskom Savezu, kao i u današwoj Rusi- epohe, što je i razumqivo. Pojedina pita-
ji. Nije mi poznato da se neko drugi u nas wa mogu se sagledavati i posredstvom ne-
na takav naåin i na tako visokom struånom što drugaåijih teorijskih osvetqavawa, ne-
nivou bavio tim pitawem kako to åini Bo- ka od wih zahtevaju i podrobniju obradu.
rislav Ðuroviã. On je pokazao da je drama No, sve to ne dovodi u pitawe opštu ocenu
zemqišne svojine u srÿi socijalne i isto- wene nauåne vrednosti.
rijske drame, koja se povremeno pretvarala
u tragediju neuspelih ustanaka, reformi i Zoran Vidojeviã
356
UDC 36.693(049.3)
316.77(049.3)
MEDIJI — SINDROM ILI KVINTESENCIJA NAŠEG DOBA
(Miroqub Radojkoviã, (2006) Medium sindrom,

Novi Sad: Protokol, str. 136)
U novoj kwizi Miroquba Radojkoviãa cijalno pitawe samo nauke o medijima i

Medium sindrom uklopqeno je nekoliko ese- pojedinaånih dnevnih zbivawa vezanih s
ja i ogleda, nastalih u periodu od 1977. do wima, autor unosi širu ekspoziciju u sup-
2002. godine. Ono što sadrÿinski povezuje stancu svog izlagawa, jer ukquåuje sva pro-
ove ålanke jeste preplitawe autorovih re- blematiåna pitawa moderno-postmodernog
fleksija o ontološkoj dimenziji medija s društva. Dakle, åak ni u nastupajuãoj komu-
propitivawem duhovne situacije našeg do- nikacijskoj zajednici nisu iscrpqena pi-
ba. Tekstovi sabrani u ovoj kwizi u tri po- tawa o osnovnim principima i praksi gra-
glavqa (Izdvojeni åovek, Plemeniti konflikt ðanstva, civiliteta, drÿave, vlasti i opo-
i Terpsihora i Klio), doprinose boqem raz- zicije, demokratije, politiåkog ÿivota i
umevawu fenomenologije masovnih medija. politiåkog procesa.
Autor se, veã kroz naslov kwige, filozof- Tragajuãi za odgovorom na pitawe šta
ski odnosi prema ambivalentnom i sasvim åini svojstvenost ÿivota u informacijsko-
nefilozofskom svetu, onako kako je to na -komunikacijskom društvu (Natuskop pro-
praktiåan naåin jedino i moguãe — kroz tiv Makluana: ima li poruka vrednost?), au-
objašwewe i kritiku. tor se prihvatio polemike s ograniåenim
Podsetimo da je intelektualni i radni i „presnim tehnicizmom makluanizma", ko-
kurikulum profesora Radojkoviãa odreðen ga odlikuju dve krajnosti: sumwiåavost u
razvojem medija i medijsko-komunikacijskih kreativnost qudskog roda i slobodu uma i
tehnologija, a wegovo ga je višedecenijsko favorizovawe tehnologije kao predominant-
i dosledno bavqewe ovim pitawima uvr- nog opštila epohe. Unutar konteksta Ma-
stilo u red medijskih eksperata. Objavqeni kluanovog „svetskog sela" i masovnih op-
opus Radojkoviãa obuhvata dela koja seÿu štila kao „åovekovih produÿetaka" (elek-
od recepcije konkretnih medijsko-komuni- tronika, informatiåke mašine, postojeãi
kacionih sistema (on je vrstan poznavalac i dolazeãi mediji masovnog komunicira-
funkcionisawa radio-televizijskih orga- wa), stvara se iluzija neideološkog razvo-
nizacija), do opštih nauånih i teorijskih ja, kretawa i promena. Nastupajuãi kao na-
razmatrawa o karakteru masovnih medija, tuskop (autorova kovanica od reåi: na ti-
wihovom ponašawu i odnošewu prema au- sak, usmereno i kopile), dakle kao neko ko
ditorijumu. Svojim brojnim, vrednim i na- „ostaje privrÿen tradicionalnim pisanim
graðivanim izdawima, Radojkoviã je pri- medijima", Radojkoviã podseãa da još uvek
dodao i ovo, nešto drugaåije štivo. postoje „zabludeli sinovi civilizacije pi-
Masovna komunikacija postala je distink- sane reåi, koja teåe s leva na desno, od gore
tivna karakterna osobina savremenih dru- prema dole" i prosto se — åita.
štava. Razvijenost, sveprisutnost i duÿi- Makropristup u analizi medija prirod-
na kontakta s masovnim medijima uticali no je naveo Radojkoviãa da se pozabavi i
su na formirawe novog kulturnog koda, no- globalnim implikacijama koja komunika-
ve društvene klime i senzibiliteta zajed- cijska tehnologija proizvodi (Televizijska
nice. U takvom okruÿewu naglasak se, s kontaminacija: utopija o druÿewu u eri teh-
radnog društva, prenosi na komunikacij- nike). Autor ovom pitawu pristupa s aspek-
sku zajednicu i novi tip politiåke kultu- ta (post)modernih oblika otuðewa za koje
re. Iz ovih preliminarnih odreðewa, Ra- navodi da korenspondiraju sa sveprisut-
dojkoviã izdvaja temu kritiåke javnosti i nim oblicima impersonalizacije, nestan-
naåina wenog strukturisawa (Kritiåka jav- kom individualnih identiteta i krizi su-
nost i kako je steãi: strategija oslobaða- bjektivizacije. Uzimajuãi u obzir ograni-
wa), formulisanu kroz pitawe: mogu li ma- åewa vladajuãeg pozitivizma, izgleda lo-
sovni mediji da obezbede ostvarewe „zrele giåno da se odnosi subjekata kao qudski od-
i odgovorne politiåke javnosti"? Da bi nosi i qudske relacije, gotovo iskquåuju.
pokazao kako ovo nije tek retoriåko i par- Mediji neprestano i kumulativno deluju na
357
svest åoveka, a medijska komunikacija pozicija nastavnika u društvu i školi za-
tencira meðusobno otuðivawe meðu qudi- visiãe uskoro od vlastite komunikacione
ma. Komunikacijska tehnika i tehniåke na- kompetencije i prostora koje ostavqa in-
prave za masovno komunicirawe ometaju i teraktivnom obrazovawu i uåewu, a posre-
zamewuju druÿewe. Mediji govore iz blizi- dovane upravo medijskim tehnologijama.
ne, ostavqaju utisak da se obraãaju nekom Ovo posledwe posebno je znaåajno, jer bi
bliskom, što proizvodi oseãaj liånog kon- kroz predmete o masovnim komunikacijama
takta. Sve je, dakle, predstavqeno, ali ni- nastavnici u uåenicima dobili kompetent-
šta nije neposredno doÿivqeno. Koriste- ne, aktivne i ravnopravne sagovornike, ko-
ãi termine eko-paradigme, Radojkoviã upo- ji uåe, ali od kojih uåi i sam nastavnik.
zorava na åiwenicu da je „duh naše genera- Praksa, naime, pokazuje visok nivo inter-
cije kontaminiran televizijama". aktivnosti medijskog i obrazovnog sistema,
Za razumevawe komunikacijskih medija i a sama medijska tehnologija postaje veã i
wihovog govora, nuÿno je, istiåe Radojko- obrazovna tehnologija. Današwem uåeniku
viã, utemeqewe obrazovawa za medije (Obra- i studentu najprijemåiviji je naåin uåewa
zovawe za masovne komunikacije: koncepcij-
pomoãu digitalnih medija kojima se preno-
ski pristup). Razumevawe govora medija i
se „slobodnija, nesistematizovana znawa,
tumaåewe medijskih poruka postaje sastavni
laka za uåewe".
deo opšteg obrazovawa. Onaj koji koristi
masovne medije bez wihovog razumevawa, bi- Recimo, na kraju, i to da se o medijima
ãe i sam iskorišãen od wihovih nevidqi- mogu izgraditi velike teorije ili åitava
vih gospodara — „skrivenih komunikato- filozofija medija, a da se ne daju defini-
ra". U savremenom društvu medijski i obra- tivne koncepcije i precizni odgovori. Me-
zovni sistem utiåu meðusobno, pri åemu dije je teško interpretirati, ali je nuÿno
nisu u saistorijskom veã u interaktivnom wihovo razumevawe i objektivizacija. Pri-
odnosu. U simboliåkom svetu u kome domi- godni tekstovi objavqeni u kwizi Medijum
niraju komunikacijski mediji, nastaju vred- sindrom olakšavaju razmevawe ove proble-
nosti i obrasci ponašawa koje mora da matike. Kritika i/ili odbrana medija, a u
prihvati i škola, a sam proces moderniza- kwizi ima i jednog i drugog, i postavqena
cije nastave implicitno nalaÿe obrazova- pitawa o ulozi i moãi masovnih medija,
we za medije. navodi åitaoca da autorovo teorijsko sta-
Stoga masovne komunikacije treba da po- novište tumaåi u duhu Poperovog pojma ve-
stanu predmet školskog uåewa, iako još risimilitude (u znaåewu verodostojnosti ili
uvek nisu ustanovqeni kvalitetni nastav- istinikolikosti), dakle, da medije shvata-
ni programi za ovu materiju i utvrðen op- mo pragmatiåki — kao deo stvarnosti i kao
timalan fond åasova. Poseban problem su stvarnost samu. Oni danas ustoliåuju isti-
sami nastavnici i wihova nespremnost za nu i zato ih treba shvatati ozbiqno.
uvoðewe nastavnih sadrÿaja iz oblasti me-
dijske (i multimedijske) pismenosti. Po- Biqana Ratkoviã-Wegovan
IN MEMORIAM
UDC 34:929 Šuvakoviã Ð.
VODEÃI SRPSKI EKONOMSKI TEORETIÅAR

ÐORÐE ŠUVAKOVIÃ
1951—2006.
Diplomirao (1974), magistrirao (1977) i doktorirao

(1979) na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beo-
gradu. Radio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu od
1974, a od 1992. kao redovni profesor. Predavao Teo-
riju cena i Teoriju proizvodwe na redovnim studija-
ma, a Mikroekonomsku analizu, Ekonomiju samoupra-
vqawa i Modernu teoriju cena na posledimplomskim.
Kao gostujuãi profesor, predavao je poslediplomski
kurs Mikroekonomija tranzicije na GREQAM, EHESS,
Marsej (Marseille), 1998—2000. Gostovao je kao istra-
ÿivaå na Institutu Evropskog univerziteta u Firen-
ci (European University Institute, Florence), 1992, 1993—
1994, i 1995, na Univerzitetu Kolumbija (Columbia)
1987, na Jejlu (Yale University), 1988. i na Manåester-
skom univerzitetu (Manchester University), 1980—1981.
Oblasti istraÿivawa: mikroekonomska teorija, teori-
ja industrijske organizacije, ekonomija rada, nevalra-
sijanska ekonomija i istorija ekonomske misli. Veãi
meðunarodni projekti: La Privatisation des Entreprise et
Certains Mesures de Politique Microeconomique, Francu-
sko ministarstvo obrazovawa i nauke, 1998—2000. i
(s Alanom Kirmanom) Insider Privatization and the Labor
Market Performance under Competitive and Monopsonistic
Conditions, CERGE-EI Foundation, Prag 2002. Ålan re-
dakcije åasopisa Ekonomska misao i recenzent saradnik meðunarodnog åasopisa Ekonom-
ska analiza.
Ðorðe Šuvakoviã je došao kao asistent na Ekonomski fakultet u

Beogradu pre 30 godina. Tada smo se upoznali, postali prijateqi i to
ostali do kraja. Ðorðe je imao i duÿa prijateqstva, i veoma raznovrsna
— neverovatan je raspon qudi s kojima je on bio trajno blizak. Vero-
vatno zato što je plenio neobiånošãu po mnogo åemu. Bio je izuzetan
sagovornik — nepredvidiv, najåešãe sa stavom suprotnim osnovnom
toku, interesantan i prijatan neistomišqenik. Razgovori sa Ðorðem
su bili stimulativni, mogao se uvek oåekivati drugi neobiåan ugao ako
ne i novi stav. Mada su ponekad bili dugi, voleo sam te razgovore, a
verujem i wegovi brojni prijateqi åim su se ta duga i raznovrsna pri-
jateqstva odrÿala.
360
Ðorðe je bio ÿilav borac s pobedniåkim mentalitetom. To je iska-

zao pre svega na brojnim profesionalnim raspravama. Bio je jedan od
glavnih osnivaåa Jugoslovenskog nauånog seminara za ekonomsku teoriju
(JUNASET), koji je vodio Branko Horvat od kraja 70-ih do kraja 80-ih.
JUNASET je okupqao vodeãe ekonomiste mlaðe i sredwe generacije iz
Beograda, Zagreba i Qubqane koji su se sastajali åetiri do pet puta go-
dišwe naizmeniåno u ovim gradovima. Na dvodnevnim okupqawima,
šest do osam radnih verzija saopštewa uåesnika izlagano je temeqnoj
raspravi. Ðorðe je u matici tih pregnuãa. Bio je temeqan i precizan u
svojim komentarima naših papira, što je mnogima od nas omoguãilo da
izoštrimo argument i u krajwoj liniji da objavimo radove u eminent-
nim åasopisima. Svako ko se bavi istraÿivawima zna kakva je korist
imati paÿqivog åitaoca koji mnogo zna. Ðorðe tu nije bio sebiåan.
Na JUNASET-u Ðorðe je i sam izloÿio znaåajan broj svojih rado-
va. Oni su rezultat wegovog interesovawa za klasiånu paradigmu: neo-
rikardijance (P. Srafa, i literatura koju je pokrenuo) i K. Marksa.
Ovi radovi su gotovo svi potom objavqeni u vodeãim domaãim åasopi-
sima: Ekonomska analiza, Ekonomska misao i Ekonomski anali. Dva rada
sa JUNASET-a objavquje na engleskom jeziku u åasopisu Ekonomska ana-
liza, 1/1980. i History of Political Economy, 2/1992. Sledeãa dva rada
Ðorðe publikuje u prestiÿnim serijama radnih papira Instituta Evrop-
skog univerziteta u Firenci (European University Institute, Florence) i
DT-GREQAM, EHESS et Universites d'Aix-Marseille, dok treãi izlaÿe na
godišwoj konferenciji Evropske ekonomske asocijacije. Ovoj istraÿi-
vaåkoj liniji pripadaju i dve wegove monografije: Teorija normalne ce-
ne, Ekonomski fakultet, Beograd 1986. i Teorija cena: Normalne cene,
kooperacija i planirawe, Ekonomski fakultet, Beograd 1991.
Ðorðe veã na poåetku svog profesionalnog puta pokazuje da je izu-
zetan. Još kao student objavquje dva rada u prestiÿnom åasopisu Eko-
nomska misao, i ubrzo nakon toga i treãi. Izuzetnost je u tome što se
Ðorðe u svojih 23—24 godine, u okruÿewu ekonomske nauke iz 70-ih u
Jugoslaviji, ponaša kao na primer wegov vršwak na Harvardu. Naime
znawe se podrazumeva, a tek na osnovu wega treba artikulisati relevan-
tan problem i dati zadovoqavajuãi odgovor. Rezultat toga su fokusira-
ni analitiåki ålanci, nasuprot opširnih i razlivenih studija iz
70-ih i kasnije. Upravo doktorat na elitnim ameriåkim univerziteti-
ma åine tri papira koja sadrÿe rezultate vredne za publikovawe u od-
govarajuãim åasopisima.
Tako je Ðorðe generaciji oko sebe ukazao na put koji prate razvije-
ne sredine i nauke, i ujedno postavio visok standard za to vreme. Ve-
ãina nas je bila usredsreðena na magistarske i doktorske teze, dok je on
uporedo i objavqivao intenzivno — u dva vodeãa jugoslovenska åasopi-
sa: Ekonomist, 1997. i Ekonomska analiza 1978. i 1980. S radom na en-
gleskom jeziku, uåestvuje na osnivaåkoj meðunarodnoj konferenciji o
ekonomiji samoupravqawa, 1978. Wegov talenat i intelektualna snaga
da se usredsredi na relevantan problem i da ga obradi na meðunarodno
priznatom analitiåku nivou, omoguãila mu je da doktorira 1978. u 27-oj
361
godini. Time Ðorðe postaje verovatno najmlaði doktor ekonomskih nau-

ka u nas.
KLASIÅNA PARADIGMA:
NORMALNE CENE I EKSPLOATACIJA
Osnovne pravce svojih buduãih istraÿivawa Ðorðe Šuvakoviã po-

stavqa veoma rano, od svoje 23. do 27. godine. On veã tada uspešno
otvara dva velika pravca istraÿivawa — problemski delom povezana
ali metodološki veoma razliåita.
Prvi pravac se odnosi na komparativnu analizu samoupravnog i
kapitalistiåkog preduzeãa. Ovo je tada bila, a i sada jeste, meðunarod-
no priznata oblast istraÿivawa s radovima stranih autora objavqenim
u najboqim meðunarodnim åasopisima (American Economic Review, Quar-
terly Journal of Economics, itd.). Ðorðe se tako opredelio za izazovnu
oblast i oštru konkurenciju. Analitiåki aparat je neoklasiåna anali-
za firme, a svoja istraÿivawa je inicirao i prve rezultate izneo u
svojim prvim veã gore pomenutim papirima i nakon toga u magistar-
skom radu. Ovaj rad je publikovan kao monografija Samoupravno i kapi-
talistiåko preduzeãe, 1977.
Drugi pravac predstavqaju istraÿivawa normalnih cena u samou-
pravnoj i kapitalistiåkoj privredi. S jedne strane ovo je tesno poveza-
no s prethodnom analizom ponašawa samoupravne i kapitalistiåke
firme. S druge strane, koristi se alternativna paradigma oslowena na
klasiånu politiåku ekonomiju D. Rikarda i K. Marksa, odnosno na wi-
hove savremene interpretacije, pre svega neorikardijance. Metodolo-
ški to su takozvani linearni modeli gde supstitucija faktora igra za-
nemarqivu ulogu, dakle sasvim suprotno od gore pomenutog neoklasiå-
nog pristupa. U okviru ovog pravca, Ðorðe istraÿuje dve velike obla-
sti. Jedna je primena klasiåne paradigme na analizu normalnih cena u
samoupravnoj privredi. Drugu oblast åine velika pitawa koja su posta-
vili klasiåni ekonomisti D. Rikardo, K. Marks i drugi, o radnoj
vrednosti, cenama proizvodwe, višku vrednosti, profitu, eksploata-
ciji, itd., koja su metodološki revitalizovana primenom linearnih
modela oslowenih na rezultate linearne algebre. Prve rezultate ovog
pravca istraÿivawa Ðorðe publikuje u åasopisu Ekonomska analiza 1978.
i 1980 (na engleskom) i u svojoj doktorskoj tezi Ponašawe preduzeãa i
ravnoteÿne cene u samoupravnoj i kapitalistiåkoj privredi, 1979.
Analiza normalnih cena u samoupravnoj privredi prirodno se na-
stavqa na wegova istraÿivawa samoupravne firme. Naime kako ova
firma ima razliåitu funkciju ciqa od kapitalistiåke, onda se i rav-
noteÿne cene u samoupravnoj privredi moraju razlikovati od onih u
kapitalistiåkoj privredi. Šuvakoviã ispituje koje su to cene, anali-
tiåki formulišuãi razliåite varijante koje su se tada predlagale. U
ambijentu samoupravne privrede, gde ne postoji trÿište rada i kapita-
la, Šuvakoviã uvodi i obrazlaÿe minimalni liåni dohodak i mini-
malnu akumulaciju kao zamenu za nepostojeãa trÿišta faktora. Sledeãi
362
ove pretpostavke, i koristeãi klasiåan pristup s linearnim modeli-

ma, on analitiåki izvodi ravnoteÿne samoupravne cene proizvodwe.
Interesantna je, i relevantna analiza oporezivawa dobiti samouprav-
nog preduzeãa dobijenog nakon isplate minimalnih dohodaka i akumu-
lacije. Šuvakoviã naime analitiåki izvodi poresku funkciju — pra-
vilo za oporezivawe dobiti, koja moÿe da ukloni neke u teoriji pozna-
te neracionalnosti samoupravnog preduzeãa. Ovaj isti problem on ka-
snije analizira u okviru neoklasiånog pristupa i dobija sliåne rezul-
tate. To ukazuje na wegov talenat da relevantan problem formuliše u
okviru dva veoma razliåita pravca ekonomske nauke koji uz to koriste
razliåite analitiåke aparate.
U okviru velikih tema klasiånih ekonomista, znaåajna su wegova
istraÿivawa fundamentalne marksistiåke teoreme (Okišio, Moriši-
ma i Seton), koja pokazuje da je potreban i dovoqan uslov za pozitivan
profit pozitivan višak vrednosti. U interesantnom radu objavqenom
u eminentnom meðunarodnom åasopisu (On an Accidental Proof of the
Fundamental Marxian Theorem, History of Political Economy, 2/1992) Šuva-
koviã analitiåki povezuje ovu teoremu s prethodnim veoma poznatim
istraÿivawima Dorfmana, Samjuelsona i Soloua zatvorenog višesek-
torskog modela Leontijeva. Ðorðe pokazuje da na osnovu analize multi-
plikatora dohotka i zaposlenosti u prethodnom modelu moÿe se direkt-
no dobiti tek kasnije izvedena fundamentalna marksistiåka teorema.
Kritiåki stav prema teoriji eksploatacije on daqe analitiåki razvija
u dva papira objavqena u Firenci 1992. i Marseju 1996.
TEORIJE FIRME: KOMPARATIVNA ANALIZA
Šuvakoviã se bavi ovom oblašãu u velikom vremenskom rasponu i

s razliåitim fokusima. Zapoåiwe s prvim objavqenim radovima još
kao student 1974, a prvo zaokruÿivawe åini s magistarskim radom. We-
govi posledwi radovi iz 2004. takoðe se bave neoklasiånom analizom
firme.
Teorija samoupravne firme i kooperativa bila je propulzivna
oblast istraÿivawa u svetu i naravno kod nas od sredine 60-ih pa do
kraja 80-ih, izazvana interesovawem za alternativne institucionalne
aranÿmane u okviru trÿišne privrede. Razliåiti oblici kooperativa
i industrijske demokratije na Zapadu, kao i samoupravqawe u Jugosla-
viji, davali su teorijskim istraÿivawima empirijsku relevantnost.
Privlaånost samoupravnog preduzeãa odnosno kooperativa bila je
u tome što je omoguãavala industrijsku demokratiju, a nedostatak što je
ispoqavala odreðene neracionalnosti. Te neracionalnosti su aloka-
tivna neefikasnost, tj. neujednaåeni marginalni proizvodi rada u pri-
vredi, kao i perverzna reakcija samoupravne firme smawivawem pro-
izvodwe na rast cene.
Ðorðeva istraÿivawa zapoåiwu analizom alternativnih modela
samoupravne firme i u teoriji veã poznatih wenih neracionalnosti.
363
To mu sluÿi kao osnova da predloÿi institucionalni aranÿman sa sa-

moupravnom dobiti po radniku (tj. nakon što su minimalni dohodak i
minimalna akumulacija izdvojeni) kao ciqnoj funkciji samoupravne
firme. Osnovna nit istraÿivawa ãe nadaqe ostati ista: koje su insti-
tucionalne popravke samoupravne firme moguãe i primewive da bi se
otklonila ili ublaÿila wena neefikasnost.
U nizu svojih radova prezentovanih na Evropskoj konferenciji
Ekonometrijskog društva 1989. i 1991, zatim u SANU, u åijem su Bil-
tenu dva rada i objavqena, Šuvakoviã ispituje alternativne institu-
cionalne modifikacije samoupravne firme. Tako konstruiše tran-
sferni mehanizam koji zadrÿava institucionalne karakteristike samo-
upravne firme i zamewuje prethodno predlagane ad hoc intervencije
pravilom odnosno automatskom kontrolom. Ovaj mehanizam adresira
obe poznate neracionalnosti samoupravne firme. On dovodi do pove-
ãawa alokativne efikasnosti firme i obezbeðuje da s rastom cena
preduzeãe reaguje rastom proizvodwe.
EKONOMIKA TRANZICIJE: NOVA ISTRAŸIVAWA
Solidna i temeqna istraÿivawa ostaju dugo relevantna. S tranzi-

cijom u 90-im i napuštawem projekta samoupravne privrede, moglo je
izgledati da su Ðorðeva istraÿivawa samoupravne firme završila u
slepoj ulici. Ispostavilo se suprotno, tj. ona postaju odliåna osnova
za analizu ponašawa firme u tranziciji od društvene ili drÿavne ka
privatnoj. Naime, Ðorðeva komparativna analiza ponašawa firmi s
razliåitim funkcijama ciqa omoguãuje ispitivawe širokog dijapazona
firmi u tranziciji, što je presudno za koncipirawe reformi i vaÿno
za voðewe stabilizacione politike.
Privatizacija podelom odnosno prodajom uz popust akcija zaposle-
nima u preduzeãu bio je rasprostrawen postupak korišãen u tranzici-
ji. On je imao za rezultat neobiånu vlasniåku strukturu, tj. da su zapo-
sleni ujedno i glavni vlasnici preduzeãa u privredi. Rezultat toga je i
razliåito ponašawe, funkcija ciqa, ovakvog preduzeãa u odnosu na
normalno privatno preduzeãe s eksternim vlasnicima.
Zaposleni-vlasnici su åesto ispoqavali veãi interes za zadrÿa-
vawe radnog mesta i veãe plate danas nego za neizvesni profit sutra.
Šuvakoviã ovo modelira firmom koja maksimizira plate veã 1992 (On
Rational Wage-Maximizers). Ovo ispitivawe potom prerasta u ambicio-
zan istraÿivaåki projekat raðen u okviru Global Development Network-a
Svetske banke i eminentnih ekonomskih instituta u Pragu (CERGE-EI)
i Beåu (WIIW). Tada poåiwu i zajedniåka istraÿivawa Šuvakoviãa s
Alenom Kirmanom (GREQAM, Marseille), priznatim svetskim ekonomi-
stom. Rezultat te saradwe su koautorstvo na dva radna papira objavqena
u Francuskoj 2000. i 2003, kao i rad iz 2004 (When Privatization Work: A
General Equilibrium View) pripremqen za objavqivawe u meðunarodnom
åasopisu. Ravnopravnost u toj saradwi govori o dometu koji je Ðorðe
ostvario u meðunardnim razmerama.
364
Prethodni, zajedniåki rad uporeðuje privredu sastavqenu od fir-

mi privatizovanih spoqa, tj. sa spoqnim vlasnicima, s onom u kojoj
dominiraju unutrašwi vlasnici (zaposleni). Teorija i empirijska is-
kustva sugeriraju da su prve firme produktivnije. Šuvakoviã i Kirman
prethodnom dodaju i rezultat da je ekonomija sastavqena od firmi s
unutrašwim vlasnicima nestabilna, tj. da na porast traÿwe reaguje
smawivawem realne cene. Oni firme u ovoj ekonomiji modeliraju kao
one koje maksimiziraju plate, nasuprot standardnoj privatnoj firmi
koja maksimizira profit. Papir takoðe analizira i razmatra makro-
ekonomske posledice takvog ponašawa firmi.
Krajem 90-ih Šuvakoviã znaåajno proširuje svoja istraÿivawa te-
orije firme na trÿišne strukture, odnosno industrijsku organizaciju.
Piše 1999. novo poglavqe 4, Trÿišne strukture u uxbeniku Teorija ce-
na. Kruna ove linije istraÿivawa je rad sa svojim mladim doktorantom
G. Radosavqeviãem, Monopsony in the Labor Market: Profit vs. Wage Maxi-
mization, 2004. Rad je ponuðen vodeãem svetskom åasopisu za ovu oblast
— Labor Economics, s dobrim izgledima da bude objavqen. Autori upore-
ðuje efikasnost firmi koje respektivno maksimiziraju profit i plate,
a monopsonisti su na trÿištu rada. Dobijaju interesantan i neoåeki-
van analitiåki rezultat da firma koja maksimizira plate moÿe u odre-
ðenim sluåajevima da bude efikasnija od standardne firme koja maksi-
mizira profit.
U ovom novom zrelom i kreativnom zamahu istraÿivawa, prekida
se aktivnost Ðorða Šuvakoviãa. Jasno je da je on svojim posledwim
istraÿivawima i radovima dostigao novi zavidan nivo meðunarodne afir-
macije i da je suvereno krenuo ka objavqivawu u vodeãim svetskim åaso-
pisima. No znaåajnije od toga je da ãe wegova snaÿna individualnost i
nezavisnost, meni tako draga, nedostajati svim wegovim brojnim prija-
teqima kao i meni.
Pavle Petroviã
IZABRANI RADOVI ÐORÐA ŠUVAKOVIÃA
Uxbenici
Teorija cena: Normalne cene, kooperacija, planirawe, Ekonomski fakultet u Beo-

gradu 1997, sedmo izdawe.
Teorija cena (sa M. Bisiã i H. Haniã), Ekonomski fakultet u Beogradu 2003,
šesto izdawe.
Monografije
Samoupravno i kapitalistiåko preduzeãe (1977). Beograd: Savremena admini-

stracija.
Teorija normalne cene (1986), Beograd: NICEF.
Ekonomska teorija u tranziciji (1997). (koeditor s M. Arandarenkom), Beograd:
NICEF.
365
Ålanci
The Transformation Problem in the Labor-Managed and Capitalist Economy, Economic

Analysis, 1, 190.
Marksova teorija vrednosti u svetlu savremene ekonomske analize, Ekonomska
analiza, 4, 1983.
Model racionalne smoupravne privrede: Teorijske osnove, u M. Dlesk, ur., Ju-
goslovenska privreda izmeðu stagnacije i razvoja, IEN, Beograd 1986.
Doprinos teoriji kontrole kooperativne ekonomije, Bilten Srpske akademije
nauke i umetnosti — Odeqewe društvenih nauka, kwiga 26, Beograd 1995.
On an Accidental Proof of the Fundamental Marxian Theorem, History of Political
Economy, 2, 1992.
O konkurenciji izmeðu preduzetniåke i kooperativne firme, Bilten Srpske
akademije nauke i umetnosti — Odeqewe društvenih nauka, kwiga. 28, Beo-
grad 1995.
Marksova teorija radne vrednosti pre revolucija i nakon tranzicije, u Ð. Šu-
vakoviã i M. Arandarenko (1997). Ur., Ekonomska teorija u tranziciji,
Beograd: NICEF.
Radovi na konferencijama i radni papiri
On the Automatic Control of a Pure Cooperative Firm, European Meeting of the Eco-
nometric Society, Munich 1989.
Controlling the Employment and Output Reactions of a Cooperative Firm, European
Meeting of the Econometric Society, Cambridge, England 1991.
Tracking the Historic Labour Costs in Marx's Surplus Value Accounts of Exploitation,
Annual Congress of the European Economic Association, Cambridge, England,
1991.
Simulating Codetermination in a Cooperative Economy, WP-ECO, 92/92, European
University Institute, Florence.
On Rational Wage-Maximizers, WP-ECO 92/93, pp. 1—12, European University Insti-
tute, Florence 1992.
A Case for a Well-Defined Negative Marxian Exploitation, WP-ECO 92/95, pp. 1—9,
European University Institute, Florence 1992.
The Timing of Wage Payments, Historic Labour Costs, and Marx's Surplus Value Ac-
counts of Exploitation, DT-GREQAM, no. 96C03, EHESS et Universites d'Aix-
Marseille II et III, pp. 1—30, 1996.
(with Alan Kirman) Incentives for Wage-Maximizers and Internal Bargainig Firms,
DT-GREQAM, EHESS et Universites d'Aix-Marseille II et III, pp. 1—28. 2000.
(with Alan Kirman) The Pricing Paradox and Tatonnement Instability when Firms are
Wage Maximizers, GREQAM, EHESS, Marseille, June 2003, mimeo.
(with Goran Radosavljevic) Monopsony in the Labor Market: Profit vs Wage Maximi-
zation, submitted to Labour Economics, September 2004.
(with Alan Kirman) When does privatization work: The general equilibium view, GRE-
QAM, EHESS, Marseille, 2004, mimeo.
BIBLIOGRAFIJA
PREGLED SADRŸAJA
ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA DRUŠTVENE NAUKE
Sveske 101—120
SADRŸAJ PO STRUKAMA
EKONOMSKE NAUKE
Ålanci i rasprave Sveska Strana
AXIÃ, SOFIJA — Regionalna strategija razvoja 120/2006 305—318

visokih tehnologija: sluåaj Vojvodine — Regional
Development Strategy of High-Tech Industries: the Case
of Vojvodina
BOŠWAK, dr DANICA, MILIÃ, dr DUŠAN — 101/1996 211—221
Odnosi proizvodnih faktora na privatnom sektoru
— Interaction of Production Factors in the Private Sec-
tor
VASIQEVIÃ, dr ZORICA — Uticaj poqopri- 101/1996 129—140
vrednih investicija i investicione politike na
privredni razvoj sela — Influence of Agricultural In-
vestments and Investment Policy on Economic Develop-
ment of Villages
VUKADINOVIÃ, dr SRÐAN — Kvalitet ÿivota 101/1996 87—92
seoskog stanovništva u funkciji privrednog raz-
voja sela — Quality of Life of the Village Population
and the Economic Development of Villages
ZELIÃ, JOVAN — The Performance of Serbian Enter- 118—119/2005 185—201
prises after Five Waves of Privatisation — Efikasnost
srpskih preduzeãa posle pet talasa privatizacije
KOTLICA, dr SLOBODAN — Globalizacija i me- 112—113/2002 245—276
ðunarodna razmena — Globalization and International
Trade
QUBOJEVIÃ, dr GORDANA — Modeli privatiza- 104—105/1998 81—88
cije i uvaÿavawe poslovne etike — Models of Priva-
tization and Honouring Business Ethics
368
QUBOJEVIÃ, dr GORDANA — Upravqawe akcio- 106—107/1999 173

narskim društvom: Komparativni pristup — Me-
nagment in Stock Companies: A Comparative Approach
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — Irsko „privredno 116—117/2004 178—197
åudo" i iskustva ruralnog razvoja — Irish „Economic
Miracle" and the Experiences of Rural Development
MALEŠEVIÃ, KRSTAN — O (post)modernoj eko- 120/2006 175—198
nomiji i (ne)slobodi — On (post)Modern Economy
and (Non)Freedom
MARKOV, dr SLOBODANKA — Porodiåno predu- 101/1996 33—40
zetništvo u poqoprivrednoj proizvodwi — Family
Enterpreneurship in Agricultural Production
MARKOVIÃ, dr PETAR, BABOVIÃ, dr JOVAN — 101/1996 223—243
Selo i poqoprivreda: Istine i zablude — Village
and Agriculture: Truths and Misconceptions
IVATA, MASAJUKI — Istorijski znaåaj partij- 120/2006 51—75
skog socijalizma i logika sloma planske privrede
— Historical Meaning of Party Socialism and the Logic
of Failure in Planned Economy
MIJATOVIÃ, dr BOŠKO — Ekonomsko-finan- 112—113/2002 69—96
sijski aspekti regionalizacije Srbije — Economic
and Financial Aspects of Serbia's Regionalization
MILIÃ, dr DUŠAN, BOŠWAK, dr DANICA — 101/1996 201—209
Proizvodni aspekti upotrebe mineralnih ðubriva
i zaštitnih sredstava na privatnom sektoru Vojvo-
dine — Production Aspects and Uses of Mineral Ferti-
lizers and Protective Materials in the Private Sector in
Vojvodina
MIRJANIÃ, dr STEVO — Problemi ulagawa u 101/1996 121—128
poqoprivredi — The Problems of Investment in Agri-
culture
NOVKOVIÃ, dr NEBOJŠA, RODIÃ, MR VESNA 101/1996 201—209
— Analiza stawa i moguãnosti razvoja seqaåkih
gazdinstava u SR Jugoslaviji — Analysis of the Situ-
ation and the Possibilities for the Development of Agri-
cultural Households in FR Yugoslavia
OCIÃ, dr ÅASLAV — Globalizacija i nacional- 108/2000 51—73
ne strategije razvoja — Globalization and National
Development Strategies
OCIÃ, dr ÅASLAV — Regionomika: uvodna razja- 112—113/2002 7—67
šwewa — Regionomics: Introductory Elucidations
RIBAR, dr MILORAD B. — Skica programa za ob- 101/1996 157—163
novu sela — An Outline of a Programme for the Revi-
val of Villages
369
SIMIÃ, dr JEREMIJA, BOGDANOVIÃ, dr JO- 101/1996 141—155

VAN — Metodološki pristup i osnovna pitawa
izuåavawa sela i poqoprivrede s obzirom na budu-
ãe razvojne tokove — Methodological Approach and
Basic Questions about the Study of Villages and of Agri-
culture in the Light of Future Developmental Trends
SIÅ, MAGDOLNA — Praviåna cena (pretium iu- 120/2006 199—225
stum) i wena primena tokom istorije — Just Price
(pretium iustum) and its Application through History
TABOROŠI, dr SVETLANA, JOVANOVIÃ, TA- 114—115/2003 159—176
TJANA — Javnopravni aspekti koncentracije tr-
ÿišnih subjekata — Public Law Aspects of the Mar-
ket Concentration
ÅOBANOVIÃ, dr KATARINA — Kvantitativni i 101/1996 165—178
kvalitativni aspekti poqoprivrednih gazdinstava
Vojvodine — Quantitative and Qualitative Aspects of
Agricultural Households in Vojvodina
Prilozi i graða
Prikazi i beleške
BUKVIÃ, RAJKO — Kako rasprodati nacionalno 120/2006 344—350

blago — „Garage Sale" na ruski naåin
PRAVNE NAUKE
Ålanci i rasprave
BOBIÃ, mr MIRJANA — Tranzicija braånog part- 110—111/2001 193—202

nerstva: primer naseqa Beograd — Marrital Part-
nership in Transition: The Example of the City of
Belgrade
ÐAJIÃ, mr SAWA — Prethodni prigovori u po- 106—107/1999 183
stupku pred meðunarodnim sudom pravde — Prelimi-
nary Objections in the Procedure at the International
Court of Justice
JEVTIÃ, MIROQUB — Islamsko-osmansko drÿav- 120/2006 271—285
no pravo u Srbiji — Islam-Osmanli State Law in Ser-
bia
KOVAÅEK-STANIÃ, dr GORDANA — Uticaj stam- 102—103/1997 79—87
benog zakonodavstva na porodiånu sigurnost — In-
fluence of Housing Legislation on Family Security
KOVAÅEK-STANIÃ, dr GORDANA — Uticaj raz- 110—111/2001 181—191
voda braka na roditeqsko pravo — Influence of Di-
vorce on the Parents Rights
370
KOVAÅEK-STANIÃ, dr GORDANA — Princip sa- 116—117/2004 159—178

moodreðewa u porodiånom pravu kroz istoriju i
danas — The Principle of Self-Determination in the Fa-
mily Law through History and Today
KUBIWEC, dr JANKO — Trebawe (kao pravna ka- 106—107/1999 71—82
tegorija) — Needing (as a Legal Category)
KUNIÃ, dr PETAR — Podela nadleÿnosti izmeðu 109/2000 165—173
institucije Bosne i Hercegovine i entiteta — Di-
vision of Institutional Jurisdiction between Bosnia and
Herzegovina and the Entities
MOLNAR, dr ALEKSANDAR — Svrgavawe papa u 109/2000 87—100
sredwem veku — Deposition of Popes in the Middle
Ages
ORLANDIÃ-LUKŠIÃ, dr TAMARA — Konven- 102—103/1997 61—68
cija o pravima deteta: osnov i uslov demokratske
demografske politike — The Convention on Child's
Rights: the Basis and Prerequisite of a Democratic De-
mographic Policy
PAVLICA, dr BRANKO — Nemaåka kao ugovorni 112—113/2002 287—318
partner Srbije i Jugoslavije 1882—1992. — Ger-
many as a Contract Partner of Serbia and Yugoslavia
1882—1992
PETROVIÃ, dr MILAN — Regioni (oblici te- 112—113/2002 97—126
ritorijalne autonomije) u teoriji prava i pravnoj
istoriji — Regions (Forms of Territorial Autonomy)
in the Theory of Law and Law History
POWAVIÃ, dr ZORAN — Zakonodavstvo o preki- 102—103/1997 69—78
du trudnoãe i populaciona politika — Legislature
on the Termination of Pregnancy and Population Policy
POPOVIÃ, dr MILIJAN — Filozofija vredno- 104—105/1998 37—64
sti, aksiološke filozofije prava i Enciklopedija
prava Taranovskog — Philosophy of Value, Axiologi-
cal Philosophies of Law and Taranovsky's Encyclopedia
of Law
POPOVIÃ, dr MILIJAN — Republika Srpska 118—119/2005 125—159
izmeðu Scile i Haribde — The Republic of Srpska
between Scyla and Charybdis
CVEJIÃ-JANÅIÃ, dr OLGA — Natalitet i poro- 102—103/1997 47—60
diåno pravo — Birthrate and Family Law
CIGLER, mr SNEŸANA — Prilog raspravi o si- 104—105/1998 65—81
stematici kriviånog procesnog prava — A Contri-
bution to the Discussion of the Systematics in the Cri-
minal Procedure Law
CIGLER, mr SNEŸANA — O strategijama pospe- 106—107/1999 139—146
šivawa efikasnosti prava — On the Strategies to
Speed up the Efficiency of Law
371
Prilozi i graða
Prikazi i beleške
ÐURÐIÃ, SAWA — Apsolutna pravda — lepi san 104—105/1998 352—353

åoveåanstva (povodom kwige Šta je pravda Hansa
Kelzena)
JARIÃ, SVETISLAV M. — Dr Milijan Popoviã, 109/2000 244—245
O filozofiji prava kod Srba
LAKI, dr LASLO — Dr Boÿo Miloševiã, Umeãe 104—105/1998 359—361
rada
PIHLER, dr STANKO — Milijan Popoviã, Pri- 104—105/1998 357—358
lozi teoriji prava
POPOVIÃ, dr MILIJAN — Dr Sneÿana Saviã, 106—107/1999 250—251
Republika Srpska poslije Dejtona. Pitawa i proble-
mi pravne prirode
SOCIOLOGIJA
Ålanci i rasprave
BASTA, dr DANILO N. Novica Kraqeviã. Jedan 116—117/2004 49—62

naš preãutani sociolog prava — Novica Kraljeviã.
One of Our Neglected Sociologists of Law
BOJANIN, dr SVETOMIR — Nastajawe nacio- 108/2000 187—204
nalne svesti i wen smisao — Creation of National
Consciousness and its Meaning
BOŠKOVIÃ, dr MILO — Dinamiåke i prostor- 104—105/1998 211—224
ne karakteristike nasilništva u SRJ — Dynamic
and Spatial Characteristics of Violence in the FR of Yu-
goslavia
BRANKOVIÃ, BOGDAN — Drÿavna duševna bol- 104—105/1998 315—325
nica u Kovinu — State Mental Hospital in Kovin
VIDOJEVIÃ, dr ZORAN — Današwa Rusija u so- 118—119/2005 37—47
ciološkom ogledalu (povodom studije Zinaide Go-
qenkove o socijalnoj strukturi savremene Rusije)
— Present Russia in a Sociological Mirror (About Zinai-
da Golenkov's Studies Related to Social Structure of
Contemporary Russia)
VUKOVIÃ, SLOBODAN — Stereotipi o Srbima i 120/2006 75—112
razbijawe Jugoslavije — Stereotypes about the Serbs
and the Break-up of Yugoslavia
VUKSANOVIÃ, dr GORDANA, TOMIÃ, DR DA- 101/1996 179—188
NILO — Mešovita domaãinstva/gazdinstva: bu-
duãnost (?) seoskih naseqa — Mixed Homesteads/
Households: Future (?) of Rural Settlements
372
VUKSANOVIÃ, dr GORDANA — Stanovništvo Voj- 110—111/2001 51—63

vodine: odnos prema braku i reprodukciji — Popu-
lation of Vojvodina: Attitude toward Marriage and Re-
production
GOQENKOVA, dr ZINAIDA T. — Osnovnœ ten- 118—119/2005 7—15
dencii izmeneniä socialünoö strukturœ rossiö-
skogo obøestva v usloviäh globalizacii i tran-
sformacii — Basic Tendencies in the Change of Soci-
al Structure of the Russian Society Under Globalization
and Transformation
DOJÅINOVIÃ-ÐUKIÃ, dr VESNA — Kulturna 101/1996 49—59
politika i seoske institucije kulture kao faktori
društvenog ÿivota sela — Cultural Policy and Rural
Cultural Institutions as Factors of the Social Life of Vil-
lages
DULIÃ, JASMINKA — Socijalno-demografska obe- 114—115/2003 267—295
leÿja i dimenzije urbane kulture: primer Subotice
— Social-demographic Features and Dimensions of Ur-
ban Culture: the Example of Subotica
ÐURKOVIÃ, MIŠA — Xon Stjuart Mil, Rad- 120/2006 129—142
niåko pitawe i problem socijalizma — John Stuart
Mill, Labour Issue and the Problem of Socialism
ŸIVANOV, dr SAVA — Transformacioni proce- 118—119/2005 17—28
si i modifikacija socijalne strukture u postso-
vjetskoj Rusiji — Transformational Processes and Mo-
dernization of Social Structure in Post-Soviet Russia
JANKOVIÃ, mr DEJAN — Teorija difuzije inova- 118—119/2005 225—256
cija i wen doprinos razumevawu inovativnog po-
tencijala sela — The Diffusion of Innovations Theory
and its Contribution to the Understanding of the Innova-
tive Potential of the Rural Areas
KILIBARDA, dr KRSTO — Harmonija i dishar- 101/1996 21—31
monija vrednosti i interesa u ruralnim sredinama
— Harmony and Disharmony of Values and Interests in
the Rural Areas
KOŠNIÅAR, dr SOFIJA — Kulturne potrebe sta- 104—105/1988 89—108
novništva Srbije: Preferencija kulturnim sadr-
ÿajima u masmedijskoj ponudi (¡) — Cultural Needs
and Behaviour of the Population of Serbia: Preference
of the Cultural Content in Mass-media Offer (I)
KOŠNIÅAR, dr SOFIJA — Kulturne potrebe i 106—107/1999 121—138
ponašawa stanovnika Srbije. Muzika i film: glav-
ni sadrÿaji u strukturi slobodnog vremena (¡¡) —
Cultural Needs and Behaviour of the Population of Ser-
bia. Music and Film: the Main Content in the Structure
of Free-Time (II)
novništva Srbije (¡¡¡) — Cultural Needs and Behavi-
our of the Population of Serbia (III)
373
KUBURIÃ, dr ZORICA — Crkvena inteligencija 109/2000 101—113

i selo — Church Inteligentsia and Village
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — Novi izazov za ru- 106—107/1999 215—224
ralnu sociologiju — New Challenges for the Rural
Sociology
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — O buduãnosti lo- 114—115/2003 177—194
kalnih zajednica na ruralnim podruåjima — On the
Future of Local Communities in Rural Areas
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — O evropskom selu 108/2000 251—262
danas — globalni procesi i tendencije — On Euro-
pean Countryside Today — Global Processes and Ten-
dencies
MARINKOVIÃ, DUŠAN — Sociologija i kon- 114—115/2003 109—124
struktivistiåka perspektiva: sociološka teorija
i konstruktivistiåka metateorija — Constructivist
Perspective: Sociologic Theory and Constructivist Me-
tatheory
MARKOV, dr SLOBODANKA, JOVOVIÃ, mr SMI- 104—105/1998 145—154
QANA — Stavovi mladih o raðawu — Youth Attitu-
des towards Giving Birth
MARKOV, dr SLOBODANKA — Preduzetnice u Sr- 118—119/2005 161—183
biji poåetkom 2000-ih — Female Entrepreneurs in
Serbia at the Beginning of the 2000s
MARKOVIÃ, SAŠA — nacionalni identitet Sr- 120/2006 235—252
ba u H¡H veku i poåetkom HH veka — National Iden-
tity of the Serbs in the 19th Century and at the Begin-
ning of the 20th Century
MILIÃ, dr VLADIMIR — Tranzicija savreme- 108/2000 133—155
nog društva: sociološko tumaåewe — Transition of
the Contemporary Society: A Sociological Interpretation
MILOŠEVIÃ, dr BOŸO — Sociologija i mo- 108/2000 241—250
derni svet (sociološka saznawa kao katalizator
susreta kultura) — Sociology and Modern World (So-
ciological Knowledge as a Catalyst of the Meeting of
Cultures)
MITROVIÃ, dr MILOVAN M. — Problem raz- 101/1996 73—85
voja srpskog sela: „Oÿivqavawe" starog ili razvoj
novog — The Problems of the Development of Serbian
Villages: „Revival" of the Old or the Development of
the New
MITROVIÃ, MILOVAN — Aktuelni društveni 120/2006 113—128
sukobi i kriminalitet u Srbiji — Current Social
Conflits and Criminality in Serbia
MIŠKOVIÃ, dr MILAN M. — Obrazovawe na- 114—115/2003 145—157
stavnika i vaspitaåa pred izazovima globalizacije
rizika civilizacije — Education of Teachers and
Educators for the Globalization Challenges and Civiliza-
tion Risks
374
MOJIÃ, mr DUŠAN — Uloga voðstva u organiza- 114—115/2003 125—144

cionom ponašawu — The Role of Leadership in Orga-
nizational Behavior
NEMAWIÃ, dr MILOŠ — Kulturni potencija- 101/1996 41—47
li, kulturna politika i savremeno selo u Srbiji
— Cultural Potential, Cultural Policy and Contemporary
Village in Serbia
NEŠKOVIÃ, dr RATKO — Pretpostavke za razgo- 109/2000 7—23
vor o istoriji i buduãnosti hrišãanstva — As-
sumptions for a Discussion about the History and Future
of Christianity
NOVAKOVIÃ, DRAGAN — Školovawe studenata 120/2006 287—303
islamske zajednice iz SFRJ u inostranstvu — Ob-
uåenie studentov islamskogo sodruÿestva za gra-
niceö za vremä suøestvovaniä socialistiåeskoö
Ygoslavii: (Education of Students of Islamic Commu-
nity from The Socialist Federal Republic of Yugoslavia
Abroad)
PAVKOVIÃ, dr NIKOLA — Religijski plurali- 104—105/1998 225—254
zam u Vojvodini — Religious Pluralism in Vojvodina
PAVKOVIÃ, dr NIKOLA F. — Porodica i seo- 114—115/2003 223—254
ska zajednica u Šumadiji — Family and Village Com-
munity in Šumadija
PANTIÃ, dr DRAGOMIR — Da li su vrednosti 118—119/2005 49—69
graðana bivših komunistiåkih zemaqa sliåne? —
Are the Values of the Citizens of the Former Commu-
nist Countries Similar?
POPOVIÃ, MIHAILO V. — Sociološka istra- 118—119/2005 29—36
ÿivawa klasno-slojne strukture u Rusiji i Srbiji,
jedan pogled na doprinos Z. Goqenkove — Sociologi-
cal Reserches of the Class-Stratified Structure in Russia
and Serbia. A View of Z. Golenkova's Contribution
PUŠIÃ, dr QUBINKO — Apologije seoskog i 104—105/1998 201—210
gradskog — Apologies for the the Rural and the Urban
PUŠIÃ, dr QUBINKO — Globalizacija: nova svet- 108/2000 167—186
ska paradigma — Globalization: A New World Para-
digm
RATKOVIÃ — WEGOVAN dr BIQANA — Osnov- 118—119/2005 335—364
na pitawa društvene integracije — Basic Issues of
Social Integration
SOKIÃ, MAJA — Potrebe, vrednosti i aspiraci- 118—119/2005 365—381
je seoske omladine — Needs, Values and Aspiration of
Rural Youth
STOJANOV, dr MLADEN — Selo kao jedinica ru- 101/1996 7—19
ralnosti i okvir bilansirawa potencijala razvoja
— Village as a Unit of Ruralism and the Framework for
Balancing its Development Potential
375
STOJANOV, dr MLADEN — Promene savremene 104—105/1998 155—166

ruralnosti — Changes in Contemporary Rurality
TOKAI, MONIKA — Mladi i suicid: istraÿiva- 116—117/2004 253—268
we odnosa prema suicidu u sredwim školama u Su-
botici — The Youth and Suicide: An Analysis of the
Attitude to Suicide in Secondary Schools in Subotica
TRIPKOVIÃ, dr GORDANA, MARINKOVIÃ, DU- 110—111/2001 243—253
ŠAN — Poloÿaj, potrebe i problemi samohranih
roditeqa ålanova udruÿewa samohranih roditeqa
na teritoriji opštine Novi Sad — Position, Needs
and Problems of Single Parents Members of the Single
Parents Association in the Novi Sad Municipality
TRIPKOVIÃ, dr MILAN — Tradicija kao ele- 101/1996 61—72
ment obnove društvenog ÿivota sela — Tradition as
an Element in the Revival of the Social Life of Villages
TRIPKOVIÃ, dr MILAN — Obrazovawe i otvo- 112—113/2002 277—236
reno društvo — Education and Open Society
FILIPOVIÃ, SAWA — Verski ÿivot sela Šti- 109/2000 115—130
tar — Religious Life of the Štitar Village
CVEJIÃ, dr SLOBODAN — Pokretqivost društva 118—119/2005 71—92
Sredwe i Istoåne Evrope na poåetku post-socija-
listiåke transformacije — Mobility of Central and
Eastern European Societies at the Begining of the Post-
-Socialist Transformation
ŠQUKIÃ, SRÐAN — Tradicionalni srpski se- 108/2000 225—230
qak i ameriåki farmer: sociološke osobenosti
wihovog rada — A Traditional Serbian Peasant and an
American Farmer: Sociological Features of their Work
Prilozi i graða
ÐORÐEVIÃ, dr DRAGOQUB, TODOROVIÃ, DRA- 109/2000 205—238

GAN — Krivudavi drumovi do romskih duša: Cr-
kveni velikodostojnici o Romima kao vernicima
— Winding Roads to the Roma Souls: Ecclesiastical
Dignitaries about the Roma as Believers
Prikazi i beleške
VIDOJEVIÃ, ZORAN — Liåno svedoåanstvo i kri- 120/2006 335—340

tiåka misao
VUKSANOVIÃ, dr GORDANA — Za sociologiju — 101/1996 245—246
povodom objavqivawa uxbenika Opšta sociologija
prof. dr Miloša Marjanoviãa i prof. dr Slobo-
danke Markov
376
MARINKOVIÃ, dr DUŠAN — Poloÿaj i per- 106—107/1999 243—249

spektive savremene urbane sociologije. Osvrt na
delo: M. Savage and A. Warde, Urban Sociology Capi-
talism and Modernity
MARKOV, dr SLOBODANKA — Dr Mladen Stoja- 116—117/2004 361—364
nov, Sociologija seoskih kolektiva. Ogledi
MILOŠEVIÃ, dr BOŸO — Srpska strana izbe- 110—111/2001 222—227
glištva: sociološka studija višestrukih sluåajeva
(Gordana Vuksanoviã, Jugoslovenske izbeglice — iz-
meðu ÿeqe i moguãnosti za povratkom)
MILOŠEVIÃ, BOŸO — Sociološki prilozi 120/2006 340—344
balkanistici: uspešna operacionalizacija teorije
društvenog razvoja
MITROVIÃ, dr MILOVAN, Nacionalna katastro- 112—113/2002 329—330
fa i politiåko otreÿwewe
MIŠKOVIÃ, dr MILAN — Nov teorijski sen- 104—105/1998 354—356
zibilitet — dometi i granice sociologije kultu-
re (povodom kwige Pukotine kulture Dragana Ko-
koviãa)
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Dokazivawe i ospo- 114—115/2003 308—315
ravawe „istorijske greške"
SOKOLOVSKI, VALENTINA — Maks Veber, Sa- 104—105/1998 362—364
brani spisi iz sociologije religije
TRIPKOVIÃ, dr MILAN — Srpsko selo u soci- 106—107/1999 251—252
ologiji sela. Milovan M. Mitroviã — Srpsko selo
ŠUŠWIÃ, ÐURO — Radovan Bigoviã, Crkva i 109/2000 239—241
društvo
ŠQUKIÃ, mr SRÐAN — Dramatiåna sudbina voj- 114—115/2003 320—325
voðanskog seqaštva
ŠUŠWIÃ, ÐURO — Zoran Vidojeviã — Spokoj i 108/2000 275—276
otpor
ŠUŠWIÃ, ÐURO — Slobodan Vukiãeviã, Mit o 106—107/1999 256—257
nauci i obrazovawu
ETNOLOGIJA
Ålanci i rasprave
BARJAKTAREVIÃ, dr MIRKO — O etnogenetskim 116—117/2004 269—288

procesima u Panåevu i okolini — On the Ethnoge-
netic Processes in Panåevo and its Surroundings
VIŠEKRUNA, DANKA — Veseqa u post srpske 116—117/2004 289—320
paorske mladeÿi u Novom Sadu — Entertainment du-
ring the Feast (post) of the Serbian Peasant Youth in
Novi Sad
377
ZDRAVKOVIÃ, mr DANIJELA — Srbija u vreme 116—117/2004 321—330

kneza Miloša (Etnosociološka razmatrawa Tiho-
mira Ðorðeviãa) — Serbia at the Time of Prince Mi-
loš (Ethnosociological Treatises of Tihomir Ðorðeviã)
IVIÃ, DANKA — Teodorica i ÿenski bal u No- 114—115/2003 255—266
vom Sadu — „Teodorica" and Women Ball in Novi Sad
MARJANOVIÃ, VESNA — Deo ciklusa godišwih 104—105/1998 267—274
obiåaja u Šajkaškoj u svetlu novih etnoloških is-
traÿivawa — Part of the Cycle of Annual Customs in
Šajkaška in the Light of New Ethnological Research
MARKO, dr JAN — Osnovna obeleÿja rodoslova 116—117/2004 331—360
porodice Marko — Základné práznaky rodokmeºa ro-
diny Markovej (Basic Characteristics of the Genealogy
of the Marko Family)
ÃUPURDIJA, dr BRANKO — Osobenosti u poro- 104—105/1998 255—266
diånom ÿivotu kolonista u Bajmoku od 1945. do
1950. godine — Characteristics of the Family Life of
the Settlers in Bajmok from 1945 to 1950
Prilozi i graða
Prikazi i beleške
PETROVIÃ, dr ÐURÐICA — Qiqana Radulovaå- 104—105/1998 345—346

ki, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu
ÃUPURDIJA, dr BRANKO — Motivi ÿita, bra- 114—115/2003 325—327
šna i hleba u slikarstvu Save Stojkova
URBANIZAM
Ålanci i rasprave
VOJNOVIÃ, MILAN — Sombor kroz prostor i 104—105/1998 297—314

vreme, zdawa i zbivawa — Sombor through Space and
Time, Buildings and Events
Prilozi i graða
MARINIÃ, dr IVO Š. — Osnovne karakteristi- 102—103/1997 249—260

ke urbane strukture Vojvodine — Basic Characteri-
stics of the Urban Structure of Vojvodina
Prikazi i beleške
378
DEMOGRAFIJA
Ålanci i rasprave
ANÐELIÃ, MIRJANA ZARIÃ, DRAGAN — Re- 110—111/2001 29—36

produktivno zdravqe i polno ponašawe adolesce-
nata — Reproductive Health and Sexual Behaviour of
Adolescents
BJEQAC, dr ŸEQKO — Nacionalna struktura sta- 110—111/2001 109—116
novništva u severnom delu Vojvodine — National
Structure of the Population in Northern Part of Vojvo-
dina
BOGUNOVIÃ, TOMISLAV — Planovi izbeglica 110—111/2001 313—322
i moguãa rešewa izbegliåkog pitawa u opštini
Baå — Refugees' Plans and Possible Solutions of the
Refugee Issue in the Baå Municipality
BUBALO-ŸIVKOVIÃ, mr MILKA, PLAVŠA, dr 110—111/2001 215—224
JOVAN — Uticaj izbeglica na promene prirodnog
kretawa stanovništva u Sremu — Influence of Refu-
gees on the Changes in the Population Growth oin Srem
BUGARIN, mr RADOSLAV — Naseqa Vojvodine i 110—111/2001 139—146
prirodni priraštaj stanovništva — Settlements in
Vojvodina and the Population Growth
BURSAÃ, dr MILAN, dr BJEQAC, ŸEQKO, NI- 110—111/2001 147—155
KITOVIÃ, VLADIMIR — Starewe i nacional-
na struktura stanovništva Vojvodine — Ageing and
National Structure of the Population of Vojvodina
VEG, dr ENIKE, KITANOVIÃ-BAŠIÃ, BRANI- 110—111/2001 99—107
SLAVA — Pozitivni zakonski propisi i wihov
uticaj na demografski razvoj Vojvodine — Positive
Legal Regulations and their Influence on the Demograp-
hic Development of Vojvodina
VUJASIN, BORO, BARJAKTAROV, SAŠA — Udru- 110—111/2001 323—331
ÿewe graðana u borbi protiv „bele kuge" — Associ-
ations of Citizens in the Struggle against „The White
Plague"
VUJASIN, BORO, JERKOV, SMIQA — Popula- 110—111/2001 295—301
ciona politika: najvitalniji interes drÿave i po-
jedinca — Population Policy: the Most Vital Interest of
the State and the Individual
VUKOVIÃ, dr DRENKA, Porodica i evropski so- 110—111/2001 167—179
cijalni standardi — Family and European Social Stan-
dards
VELISAVQEV, dr MILORAD, MIKIÃ, dr PE- 110—111/2001 15—20
TAR, VELISAVQEV — FILIPOVIÃ, dr GOR-
DANA — Natalitet i mortalitet u Banatu i Baåkoj
za posledwih 150 godina — Birth-rate and Mortality
in Banat and Baåka in the last 150 Years
379
VULETA, dr PREDRAG, VULETA, dr DUŠAN, ÐOR- 102—103/1997 95—102

ÐEVIÃ, dr REQA — Uticaj legalnih prekida trud-
noãe na demografska kretawa u Vojvodini — Influ-
ence of Legal Terminations of Pregnancy on the Demo-
graphic Trends in Vojvodina
GAVRILOVIÃ, ANA — Pronatalitetna populaci- 110—111/2001 65—73
ona politika u Srbiji tokom devedesetih — Pro-
-birth-rate Population Policy in Serbia during the 1990s
GAVRILOVIÃ, dr ŸIVOJIN — Promena struk- 104—105/1998 275—286
ture populacije stanovnika Ÿabqa u toku posled-
wih 100 godina — Change in the Population Structure
of the Inhabitants of Ÿabalj During the Last 100 Years
GRUJIÃ, dr VERA, POPOVIÃ, dr DRAGIŠA T., 110—111/2001 261—268
MARTINOV-CVEJIN, dr MARJANA, MIJATO-
VIÃ-JOVANOVIÃ, dr VESNA — Nasilna smrt:
uticaj na demografska kretawa — Violent death: In-
fluence on the Demographic Trends
DRÅA, JANKO — Starewe stanovništva Vojvodine 110—111/2001 285—293
i socijalna zaštita starih lica — Ageing of the
Population of Vojvodina and Social Protection of Old
People
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S. — Predgovor — Fo- 110—111/2001 11—12
reword
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S. — Ima li iåeg što 110—111/2001 13—14
nije demografija? — Is there Anything which is not
Demography?
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S., PAVLICA, KRI- 110—111/2001 269—273
STINA, RADOJEVIÃ, BOJAN — Moguãnosti pro-
grama „Popmap" u demografiji — Possibilities of
„the Popmap" Programme in Demography
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S., MARTINOV-CVE- 116—117/2004 199—223
JIN, dr MIRJANA, PENEV, dr GORAN, JOVANO-
VIÃ, dr SOWA, STEVANOVIÃ, dr RADOSLAV
— Demografska situacija u Vojvodini posledwe de-
cenije HH i poåetkom HH¡ veka — Demographic Si-
tuation in Vojvodina in the Last Decade of 20th and at
the Begining of the 21th Century
ÃURÅIÃ, dr SLOBODAN — Polna struktura sta- 110—111/2001 275—283
novništva Vojvodine — Sex Structure of the Popula-
tion of Vojvodina
IVKOV, mr ANÐELIJA, ÐURÐEV, dr BRANISLAV 110—111/2001 203—213
— Nupcijalitet i divorcijalitet Banata — Marria-
ges and Divorces in Banat
KAPOR-STANULOVIÃ, dr NILA — Stresogeni 110—111/2001 255—259
uslovi ÿivota i reproduktivno ponašawe — Stress-
ful Life Conditions and Reproductive Behaviour
380
KAPAMAXIJA, dr ALEKSANDRA, VUKELIÃ, DR 102—103/1997 103—106

J, PAVLOV MARKOVIÃ, dr M. — Motivacija za
roditeqstvom kao varijabla nataliteta — Motivati-
on for Parentshood as a Variable of Birth-rate
KICOŠEV, dr SAŠA — Populacioni porast Ba- 104—105/1998 129—144
nata — The Population Growth of the Banat Region
KRSTIÃ, dr ALEKSANDAR, POPIÃ-PAQIÃ, dr 102—103/1997 89—94
F., JOVANOVIÃ-PRIVRODSKI, dr J., OBRENO-
VIÃ, dr M, KAVEÅAN, dr I, REXEK-MUDRI-
NIÃ, dr T, KOLARSKI, dr M. I NIKOLIÃ, dr
M. — Genetski åinioci koji uåestvuju u odreðiva-
wu prirodnog priraštaja na teritoriji Vojvodine
— Genetic Factors Participating in the Determination of
Natural Increase of Vojvodina Population
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — Da li je moguãa de- 101/1996 93—106
mografska obnova sela Vojvodine? — Is a Demo-
graphic Revival of the Villages in Vojvodina Possible?
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — Za kompleksnije izu- 102—103/1997 27—36
åavawe demografskog problema — For the More Com-
plex Study of the Demographic Phenomenon
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ — Demografski bi- 101/1996 107—113
lans gastarbajterskog sela (Studija sluåaja) — De-
mographic Balance in the Guest-Worker's Village (Case
Study)
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ — Da li je Vojvodina 102—103/1997 37—46
imala demografsku eksploziju? Did Vojvodina Have
a Demographic Explosion?
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ, MARJANOVIÃ, KA- 104—105/1998 287—296
TA, — Romi u vojvoðanskim naseqima: Åonopqa —
Gypsies in Vojvodina Settlements: Åonoplja
MARKOVIÃ, dr PETAR — Opšta demografska sli- 110—111/2001 225—234
ka Srbije — A General Demographic Picture of Serbia
MIŠOVIÃ, dr SLOBODAN — Dnevne migracije 106—107/1999 157
uåenika opštine Kula — Daily Migrations of Pupils
in the Kula Municipality
NEDEQKOVIÃ, SLAÐANA — Izvori za istra- 118—119/2005 313—334
ÿivawe kretawa i struktura stanovništva — s po-
sebnim osvrtom na strukturu stanovništva prema
braånom stawu — Sources for the Study of Trends and
Structures of the Population — with a Special Referen-
ce to the Structure of Population According to Marrital
Status
NIKOLIÃ, dr MIODRAG — Statistika u Srbiji 116—117/2004 225—252
— Statistics in Serbia
PENEV, mr GORAN — Fertilitet autohtonog i 102—103/1997 107—119
doseqenog stanovništva Vojvodine — Fertility of the
Autochthonous and Newly Settled Population of Vojvo-
dina
381
PENEV, mr GORAN — Zamena generacija u Vojvo- 110—111/2001 37—49

dini u drugoj polovini 20. veka — The Change of
Generations in Vojvodina in the Second Half of the 20th
century
PREDOJEVIÃ, dr JELENA — Neki aspekti de- 102—103/1997 149—158
mografskog razvitka Novog Sada u prvoj polovini
1990-ih — Some Aspects of The Demographic Deve-
lopment of Novi Sad in the First Half of the 1990s
PREDOJEVIÃ, dr JELENA — Starewe seoskog sta- 110—111/2001 117—128
novništva Vojvodine — stawe i tendencije — Age-
ing of the Rural Population of Vojvodina — Situation
and Tendencies
PRENTOVIÃ, dr RISTO — Edukacija u funkciji 110—111/2001 85—97
razvoja pronatalitetne svesti — Education for the
Development of the Pro-birth Consciousness
RADOVANOVIÃ, OLGICA, ŸIVKOVIÃ, ANKI- 110—111/2001 303—311
CA, VUÅKOVIÃ, MILIJANA — Pronatalitetna
politika u lokalnoj zajednici — Pro-birth Policy in
the Local Community
RADUŠKI, dr NADA — Demografski razvoj naci- 102—103/1997 139—148
onalnih mawina u Vojvodini — Demographic Deve-
lopment of Nationals Minorities in Vojvodina
RADUŠKI, dr NADA — Etnocentriåne migracije 110—111/2001 157—166
stanovništva Vojvodine krajem HH veka: uzroci i
posledice — Ethnocentric Migrations of the Population
of Vojvodina at the End of the 20th Century: Causes and
Consequences
RAŠEVIÃ, dr MIRJANA — Abortus i pronata- 110—111/201 75—83
litetna politika — Abortion and Pro-birth Policy
RAŠEVIÃ, dr MIRJANA, PETROVIÃ, mr MI- 102—103/1997 9—16
NA — Iskustva pronatalitetne politike i pitawa
koja se postavqaju — Experiences of the Pro-birth Po-
licy and the Related Questions
RONÅEVIÃ-BABIN, dr NEVENKA, STOJADINO- 110—111/2001 21—28
VIÃ, mr ALEKSANDRA, RADOVANOV, DOBRI-
LA, MARINKOVIÃ, LADA — Zdravqe adolesce-
nata i riziåno ponašawe — Health of Adolescents
and Risky Behaviour
STANKOVIÃ, BIQANA — Tendencije adolescent- 109/2000 195—204
nog fertiliteta niskonatalitetnog podruåja Srbi-
je — Tendencies of Adolescent Fertility in the Region
of Serbia with a Low Birth-Rate
STEVANOVIÃ, RADOSLAV — Vojvoðanska nase- 110—111/2001 129—138
qa u posledwoj deceniji 20. veka: raðawa i umira-
wa — Settlements in Vojvodina in the last Decade of
the 20th Century: Births and Deaths
382
STOJANOV, dr MLADEN — Biološka i društve- 102—103/1997 17—26

na funkcija raðawa — Biological and Social Function
of Bearing Children
TRIPKOVIÃ, dr GORDANA — Materinstvo i mo- 101/1996 115—120
dernizacija u srpskoj vojvoðanskoj porodici — Ma-
ternity and Modernization of the Serbian Family in Voj-
vodina
TODOROVIÃ, dr MIODRAG, BOGOSAVQEVIÃ, 110—111/2001 235—242
IVANA — Starosna struktura stanovništva Ti-
moåke krajine u drugoj polovini 20. veka — Age
Structure of the Population of Timoåka Krajina in the
Second Half of the 20th Century
CARIÃ, dr NEBOJŠA — Naseqa opštine Panåe- 104—105/1998 109—120
vo od najstarijih tragova do H¡H veka — Settlements
in the Panåevo Municipality from the Oldest Times to
the 19th Century
Prilozi i graða
BAJIÃ, dr RUŸA, STANKIÃ, ALEKSANDAR — 102—103/1997 269—276

Demografsko stawe selo — grad, Smederevska Pa-
lanka — Demographic Village-Town Situation: Smede-
revska Palanka
BUGARSKI, dr DRAGOQUB — Izbeglice i prog- 102—103/1997 213—220
nana lica u opštini Novi Kneÿevac — Refugees
and the Expelled Persons in the Municipality of Novi
Kneÿevac
VIDIÃ, mr NADA — Brojno kretawe stanovni- 102—103/1997 261—268
štva u gradovima Vojvodine — Changes in the Urban
Population of Vojvodina
VUKSANOVIÃ, dr GORDANA — Jugoslovenske iz- 102—103/1997 221—231
beglice u Engleskoj: izmeðu legalnih moguãnosti
ostanka i ÿeqe za povratkom — Yugoslav Refugees
in England: Between Legal Possibilities to Stay and
their Wish to Return
GRUJIÃ, dr VERA, MARTINOV-CVEJIN, dr MI- 102—103/1997 159—166
RJANA, PAVLOV-MIRKOVIÃ, dr MIRJANA, AÅ
NIKOLIÃ, dr ERŸEBET — Neke demografske ka-
rakteristike Vojvodine — Some Demographic Cha-
racteristics of Vojvodina
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S., BUBALO, MILKA 102—103/1997 191—200
— Prirodno kretawe stanovništva Srema — Natu-
ral Trends in the Population of Srem
KICOŠEV, dr SAŠA, RAÐEVIÃ, DARKO — Po- 102—103/1997 175—190
pulacioni razvoj Srema — Development of the Popu-
lation of Srem
383
MIRKOVIÃ-PAVLOV, dr MIRJANA, GRUJIÃ, dr 102—103/1997 167—174

VERA — Savremeni pravci medicinskog aspekta
planirawa porodice u funkciji demografskog raz-
voja AP Vojvodine — Contemporary Trends in Medi-
cal Aspects of Family Planning in the Function of the
Demographic Development of AP Vojvodina
MAXIÃ, DUŠKO, PETAKOVIÃ, S. MALOBA- 102—103/1997 201—204
BIÃ, D. SOLAREVIÃ, — Uticaj izbegliåke popu-
lacije na kretawe nataliteta u Sremu — Influence
of the Refugees Population on the Birth-rate Trends in
Srem
PLAVŠA, dr JOVAN, ROMELIÃ, dr JOVAN — 102—103/1997 231—240
Promene strukture stanovništva Vojvodine po de-
latnostima posle Drugog svetskog rata — Changes
in the Structure of the Population of Vojvodina Accor-
ding to Work Activities after World War II
STEVANOVIÃ, RADOSLAV — Struktura naseqa 102—103/1997 241—248
Srbije po veliåini — The Structure of Settlements in
Serbia According to Their Size
TASIÃ, MARIJA, ÐETKOVIÃ, BOŸIDAR, GO- 102—103/1997 205—212
BEQIÃ, BOŸIDAR — Migraciono kretawe sta-
novništva: izbeglištvo 1991—1997. na podruåju No-
vog Sada — Migratory Movements of the Population:
Refugees Status During 1991—1997 in the Town of
Novi Sad
Saopštewa
RADUŠKI, mr NADA — Znaåaj migracija i naci- 118—119/2005 383—393

onalnog izjašwavawa u promeni etniåke strukture
Srbije poåetkom HH¡ veka — Significance of Migrati-
ons and National Affiliation in the Change of Ethnic
Structure of Serbia at the Beginning of the 21th Century
Prikazi i beleške
BJELOGRLIÃ, DUŠAN — Osvrt na studiju Nase- 112—113/2002 310—328

qa i stanovništvo Oblasti Brankoviãa 1455. go-
dine
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S. — Dr Slobodan Ður- 104—105/1998 351—352
åiã, Broj stanovnika Vojvodine
FILOZOFIJA
Ålanci i rasprave
ARANÐELOVIÃ, dr JOVAN — Strah od Evrope — 108/2000 157—165

Fear of Europe
384
AÃIMOVIÃ, dr MIRKO — Hajzenberg i prirod- 114—115/2003 21—35

na filozofija — Heisenberg and the Philosophy of
Nature
AÃIMOVIÃ, dr MIRKO — O filozofiji priro- 104—105/1998 7—20
de kod Srba — On the Philosophy of Nature among the
Serbs
BRDAR, dr MILAN — Humanitarna intervencija 108/2000 31—50
i teza o (de)nacifikaciji kao funkcionalni simu-
lakrum — Humanitarian (de)Nazification Thesis as a
Functional Simulacrum
ZUROVAC, dr MIRKO — Pravo sile u poretku na- 116—117/2004 63—76
siqa — The Law of Force in the Order of Violence
JEROTIÃ, dr VLADETA — Znaåaj ruske religio- 109/2000 51—56
zne fiolosofije na kraju veka — Significance of Rus-
sian Religious Philosophy at the End of the Century
KOPRIVICA, dr ÅASLAV D. — Ontološko-gno- 114—115/2003 73—22
seološki obziri Platonovog razumijevawa dobra
— Ontological-gnoseological Aspects of Plato's Account
of Good
MILOŠEV, ZLATOMIR — Kolingvudov doprinos 104—105/1998 21—36
analitiåkoj filozofiji istorije — Collingwood's
Contribution to the Analytic Philosophy of History
PEROVIÃ, dr MILENKO — Moderni pojam vre- 114—115/2003 7—20
mena i pojam povijesti (O temequ Hajdegerove di-
skusije sa Hegelom) — Modern Notion of Time and
the Notion of History (About the Basis of Heidegger's
Discussion with Hegel)
PROLE, DRAGAN — Povesnost: Hajdegerovo odba- 120/2006 147—173
civawe svetske povesti — Geschichtlichkeit: Heideg-
gers Abweisung der Weltgeschichte: (Historicity: Hei-
degger's Rejection of World History)
TODOROVIÃ, dr MILOŠ — Metafizika Vit- 114—115/2003 53—71
genštajnovog Tractatusa — Metaphysics of Wittgen-
stein's Tractatus
UZELAC, dr MILAN — Haptika: estetika i wena 114—115/2003 37—52
krajwa moguãnost — Haptics: Estetics and its Final
Possibility
Prilozi i graða
ARANÐELOVIÃ, dr JOVAN — Govoriti kao filo- 108/2000 263—270

zof ili kao general (povodom kwige Na srpskom de-
lu Titanika Svetozara Stojanoviãa)
385
Prikazi i beleške
KOPRIVICA, dr ÅASLAV, D. — Akademik Mihaj- 114—115/2003 315—317

lo Ðuriã, Poreklo i buduãnost Evrope. Odiseja drev-
ne filozofske ideje
STOJKOVIÃ, dr ANDRIJA B.K. — Jugoslovenski 114—115/2003 317—320
filozof-akademik Dušan Nedeqkoviã
ISTORIJA KULTURE
Ålanci i rasprave
BOŸOVIÃ, dr RATKO R. — Povijesno trajawe vri- 106—107/1999 83

jednosti kulture — Historical Permanence of Cultural
Values
BARJAKTAROVIÃ, dr MIRKO — Obiåaji i jezik 114—115/2003 105—202
kao pratioci razvoja u Srba — Customs and Langua-
ge as the Followers of Development among the Serbs
BUKVIÃ, dr RAJKO — Kritika tradicionalne hro- 118—119/2005 257—312
nologije: koliko ãe još izdrÿati Skaliger? — Cri-
ticism of Traditional Chronology: How Long will Scali-
ger Survive?
VRIONIS, SPIROS MLAÐI — Trajan Stojano- 120/2006 11—16
viã pionir istorije balkanskih naroda — Trajan
Stojanoviã, a Pioneer of the History of the Balkan Na-
tions
ÐOKIÃ, VLASTIMIR — Trajan Stojanoviã (1921— 120/2006 7—9
2005) — Trajan Stojanoviã (1921—2005)
KOKOVIÃ, dr DRAGAN — Naše nasleðe i uticaj 104—105/1998 191—200
tuðih kulturnih obrazaca (stanovište Tihomira R.
Ðorðeviãa) — Our Heritage and the Influence of Fo-
reign Cultural Patterns (Tihomir R. Djordjevic's Stand-
point)
MAKSIMOVIÃ, dr JOVAN i MAKSIMOVIÃ, 109/2000 131—163
MARKO — Prilog poznavawu isceliteqskog kulta
moštiju sremskih svetiteqa — A Contribution to the
Insight into the Healing Cult of the Holy Relics of the
Saints from Srem
MIQKOVIÃ, dr ALEKSANDAR A. — Grigorije 114—115/2003 203—221
Boÿoviã u našoj nacionalnoj kulturi (Ogled o zna-
åaju publicistiåkog i kwiÿevnog dela Grigorija
Boÿoviãa za nauåna prouåavawa naroda i narodnog
ÿivota) — Grigorije Boÿoviã in our National Culture
(An essay on the Significance of Grigorije Boÿoviã's
Publicistic and Literary Work for the Scientific Study of
our Nation and National Life)
MITROVIÃ, dr MILICA — Kulturne inovacije 104—105/1988 167—190
u srpskom selu — Cultural Inovations in Serbian Village
386
PAVLICA, dr BRANKO — Jugoslovensko-nemaåki 106—107/1999 99

kulturni odnosi (1951—1990) — Yugoslav-German
Cultural Relations (1951—1990)
RODEN, DONALD T. — Seãawe na Trajana Stoja- 120/2006 17—19
noviãa — Remembering Trajan Stojanoviã
STOJANOVIÃ, TRAJAN — Stukturne osnove mi- 120/2006 21—34
lenarizma kod Juÿnih Slovena u H¢¡¡ i H¢¡¡¡ veku
— Striktural Bases of Millenarism among the South
Slavs in the 17th and 18th Century
Prilozi i graða
VUÅETIÃ, mr MILENA — Predškolsko vaspita- 104—105/1999 325—357

we u Vojvodini 1945—1997 (¡) — Pre-School Educa-
tion in Vojvodina 1945—1997 (I)
VUÅETIÃ, mr MILENA — Predškolsko vaspita- 106—107/1999 225
we u Vojvodini 1945—1997 (¡¡) — Pre-School Educa-
tion in Vojvodina 1945—1997 (II)
Prikazi i beleške
IZVEŠTAJ S PROMOCIJE 100/96. sveske Zbor- 101/1996 247

nika Matice srpske za društvene nauke
INÐIÃ, dr TRIVO — Analiza Zbornika Matice 104—105/1998 365—368
srpske za društvene nauke (1995—1998)
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Osvrt: Dva veka obra- 118—119/2005 405—408
zovawa u Srbiji
STOJKOVIÃ, ANDRIJA B. K. — Polivalentna liå- 106—107/1999 253
nost, Vera Gavriloviã, Gojko Nikoliš, Ÿivot i delo
POLITIKOLOGIJA
Ålanci i rasprave
AVRAMOVIÃ, dr ZORAN — Globalizacija Srbije 112—113/2002 235—244

— Globalization of Serbia
BUHA, dr ALEKSA — Izazovi globalizacije i na- 108/2000 75—99
cionalno obrazovawe — Challenges of Globalization
and National Education
VIDOJEVIÃ, dr ZORAN — Globalizacija nasiqa 108/2000 101—131
i agresija na Jugoslaviju — Globalization of Violence
and the Aggression against Yugoslavia
VUJAÅIÃ, dr ILIJA — Hjumova nauka o politici 106—107/1999 49—70
— Hume's Science of Politics
387
VUKOVIÃ, dr SLOBODAN — Komunizam, bratstvo- 108/2000 205—223

-jedinstvo i razbijawe Jugoslavije — Comunism, Bro-
therhood-Unity and the Break-up of Yugoslavia
VUKOMANOVIÃ, dr MILAN — Religija i poli- 109/2000 25—50
tika u najranijem hrišãanstvu — Religion and Poli-
tics in Earliest Christianity
JEVTIÃ, dr MIROQUB — Xihad u svetskoj i do- 116—117/2004 77—101
maãoj javnosti — Jihad in the World and Domestic Pu-
blic
KNEŸEVIÃ, dr MILOŠ — Regionalizam i geo- 112—113/2002 207—234
politika — Regionalism and Geopolitics
MILOŠEVIÃ, ZORAN — Rusija i integracija na 120/2006 319—330
postsovjetskom prostranstvu — Russia and Integrati-
ons in Post-Soviet Area
MIŠKOVIÃ, dr MILAN M. — Teorijska i dru- 106—107/1999 147
štvena vrednost pojma civilno društvo — Theore-
tical and Social Value of the Notion of Civil Society
WEGOVAN, dr DRAGO — Uloga jugoslovenske ide- 116—117/2004 147—158
ologije u potiskivawu srpske ãirilice — The Role
of Yugoslav Ideology in Suppressing The Serbian Ciril-
lic Script
PEÅUJLIÃ, dr MIROSLAV — Globalna elita mo- 114—115/2003 93—108
ãi — The Global Elite of Power
PEÅUJLIÃ, dr MIROSLAV — Paradoksi globa- 108/2000 7—29
lizacije i drama prilagoðavawa — Paradoxes of Glo-
balization and the Drama of Adaptation
PRICA, dr BOGDAN, Nacionalizam kod Hrvata — 116—117/2004 113—146
Nationalism among the Croats
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Neizvesnosti Sr- 112—113/2002 167—194
bije na Kosmetu — Serbia's Uncertainties in Kosmet
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Nove neizvesnosti 118—119/2005 203—224
Srbije na Kosmetu: postdosovski period — New
Uncertainties of Serbia in Kosmet: the Post-DOS Period
STANOVÅIÃ, dr VOJISLAV — Lokalna i regio- 106—107/1999 7—47
nalna samouprava u demokratskoj teoriji — Local
and Regional Self-Rule in Democratic Theory
STANOVÅIÃ, dr VOJISLAV — Etika i politi- 116—117/2004 7—47
ka: znaåaj i obnova „filozofije qudskih stvari" —
Ethics and Politics: Significance and Renewal of „the
Philosophy of Human Affairs"
STANOVÅIÃ, dr VOJISLAV, — Doprinos isto- 118—119/2005 93—124
rijskih i kwiÿevnih dela razumevawu politiåkih
pojava — Contribution of Historical and Literary Works
to the Understanding of Political Phenoma
388
STEPIÃ, dr MILOMIR — Regionalizacija u funk- 112—113/2002 127—147

ciji unutrašwe politiåko-teritorijalne reinte-
gracije Srbije — Regionalization in the Function of
Internal Political-Territorial Reintegration of Serbia
STEFANOVSKI, dr MIRJANA — Smutwe sa re- 112—113/2002 195—206
gionalizacijom — Troubles with Regionalism
TURNOCK, DAVID — Cross-border Cooperation: A 112—113/2002 149—166
Major Element in a Regional Policy in the new East
Central Europe — Prekograniåna saradwa: glavni
element regionalne politike u novoj istoåno cen-
tralnoj Evropi
CVETKOVIÃ, dr VLADIMIR N. — Vera i po- 109/2000 57—85
kornost (Hrišãanska mudrost Aurelija Avgustina
— Faith and Submissivness (Christian Wisdom of St.
Augustine)
Prilozi i graða
Prikazi i beleške
BUJIŠIÃ, dr BRANISLAVA — Izazovi globali- 108/2000 270—275

zacije — Evropa posle Nice (Meðunarodni skup, Ko-
penhagen, 3—4. mart 2001.)
VIDOJEVIÃ, ZORAN — O istini dveju epoha 120/2006 335—340
DRAGIÃEVIÃ-ŠEŠIÃ, dr MILENA — Kultur- 104—105/1998 342—345
na politika versus kulturni identitet sela (povo-
dom kwige Pravo na razlike — selo grad, dr Vesne
Ðukiã-Dojåinoviã)
ÐUROVIÃ, dr BORISLAV — Zoran Vidojeviã, Tran- 104—105/1998 337—341
zicija, restauracija i neototalitarizam
JEROTIÃ, dr VLADETA — Politika i religija 114—115/2003 305—308
MALUCKOV, dr MIRJANA — Poloÿaj mawina u 104—105/1998 347—350
Saveznoj Republici Jugoslaviji (Zbornik radova)
MITROVIÃ, dr MILOVAN — Sveto i politiåko 109/2000 241—244
(Povodom kwige Vojislava Stanovåiãa Politiåke
ideje i religija)
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Dva fragmenta o re- 114—115/2003 297—303
tradicionalizaciji — Two Fragments on Re-Tradi-
tionalization
RATKOVIÃ — WEGOVAN, dr BIQANA — Medi- 120/2006 356—357
ji — sindrom ili kvintesencija našeg doba
Saopštewa
ŠUVAKOVIÃ, dr UROŠ — Instrumenti mere- 118—119/2005 395—403

wa uspešnosti politiåkih partija — Instruments to
Measure the Succesfulness of Political Parties
389
IN MEMORIAM
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ — In memoriam aka- 108/2000 277—280

demiku Dragoslavu Antonijeviãu
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ — Prof. dr Mladen 104—105/1998 369—370
Stojanov (1932—1999)
MITROVIÃ, dr MILOVAN — Mladen Stojanov 116—117/2004 365—366
— sociolog vojvoðanskog sela
POPOVIÃ, dr MILIJAN — Na vest o smrti prof. 104—105/1998 371
Lukiãa
BIBLIOGRAFIJA
ÐOKIÃ, VLASTIMIR — Bibliografija Trajana 120/2006 35—50

Stojanoviãa (Profesora Drÿavnog univerziteta Rat-
gers u Wu Branzviku, Wu Xerzi, SAD) — Biblio-
graphy of Trajan Stojanoviã (Professor of the State Uni-
versity Rutgers in New Brunswick, New Jersey)
WEGOVAN, dr DRAGO — Pregled sadrÿaja, Zbor- 120/2006 367—411
nik Matice srpske za društvene nauke (sveske 101—
120) — Sadrÿaj po strukama — Sadrÿaj po auto-
rima
Od uredništva
Uputstvo za autore — Instructions for authors 120/2006

PREGLED SADRŸAJA
ZBORNIKA MATICE SRPSKE ZA DRUŠTVENE NAUKE
Sveske 101—120
SADRŸAJ PO AUTORIMA
Ålanci i rasprave Sveska Strana
AVRAMOVIÃ, dr ZORAN — Globalizacija Srbije 112—113/2002 235—244

— Globalization of Serbia
ANÐELIÃ, MIRJANA, ZARIÃ, DRAGAN — Re- 110—111/2001 29—36
produktivno zdravqe i polno ponašawe adolesce-
nata — Reproductive Health and Sexual Behaviour of
Adolescents
ARANÐELOVIÃ, dr JOVAN — Strah od Evrope — 108/2000 157—165
Fear from Europe
ARANÐELOVIÃ, dr JOVAN — Govoriti kao filo- 108/2000 263—270
zof ili kao general (povodom kwige Na srpskom de-
lu Titanika Svetozara Stojanoviãa)
AÃIMOVIÃ, dr MIRKO — O filozofiji priro- 104—105/1998 7—20
de kod Srba — On the Philosophy of Nature among the
Serbs
AÃIMOVIÃ, dr MIRKO — Hajzenberg i prirod- 114—115/2003 21—35
na filozofija — Heisenberg and the Philosophy of
Nature
AXIÃ, SOFIJA — Regionalna strategija razvoja 120/2006 305—318
visokih tehnologija: sluåaj Vojvodine — Regional
Development Strategy of High-Tech Industries: the Case
of Vojvodina
BAJIÃ, dr RUŸA, STANKIÃ, ALEKSANDAR — 102—103/1997 269—276
Demografsko stawe selo-grad: Smederevska Palan-
ka — Demographic Village-Town Situation: The Case
of Smederevska Palanka
BARJAKTAREVIÃ, dr MIRKO — O etnogenetskim 116—117/2004 269—288
procesima u Panåevu i okolini — On the Ethnoge-
netic Processes in Panåevo and its Surroundings
392
BARJAKTAROVIÃ, dr MIRKO — Obiåaji i jezik 114—115/2003 105—202

kao pratioci razvoja u Srba — Customs and Langua-
ge as the Followers of Development among the Serbs
BASTA, dr DANILO N. — Novica Kraqeviã. Je- 116—117/2004 49—62
dan naš preãutani sociolog prava — Novica Kralje-
viã. One of Our Neglected Sociologists of Law
BJELOGRLIÃ, DUŠAN — Osvrt na studiju Nase- 112—113/2002 310—328
qa i stanovništvo Oblasti Brankoviãa 1455. go-
dine
BJEQAC, dr ŸEQKO — Nacionalna struktura sta- 110—111/2001 109—116
novništva u severnom delu Vojvodine — National
Structure of the Population in Northern part of Vojvo-
dina
BOBIÃ, MR MIRJANA — Tranzicija braånog part- 110—111/2001 193—202
nerstva: primer naseqa Beograd — Marrital Partner-
ship in Transition: the Example of the City of Belgrade
BOGUNOVIÃ, TOMISLAV — Planovi izbeglica 110—111/2001 313—322
i moguãa rešewa izbegliåkog pitawa u opštini
Baå — Refugees' Plans and Possible Solutions of the
Refugee Issue in the Baå Municipality
BOŸOVIÃ, dr RATKO R. — Povijesno trajawe vri- 106—107/1999 83
jednosti kulture — Historical Permanence of Cultural
Values
BOJANIN, dr SVETOMIR — Nastajawe nacio- 108/2000 187—204
nalne svesti i wen smisao — Creation of National
Consciousness and its Meaning
BOŠKOVIÃ, dr MILO — Dinamiåke i prostor- 104—105/1998 211—224
ne karakteristike nasilništva u SRJ — Dynamic
and Spatial Characteristics of Violence in the FR of Yu-
goslavia
BOŠWAK, dr DANICA, MILIÃ, dr DUŠAN — 101/1996 211—221
Odnosi proizvodnih faktora na privatnom sektoru
— Interaction of Production Factors in the Private Sec-
tor
BRDAR, dr MILAN — Humanitarna intervencija 108/2000 31—50
i teza o (de)nacifikaciji kao funkcionalni simu-
lakrum — Humanitarian (de)Nazification Thesis as a
Functional Simulacrum
BRANKOVIÃ BOGDAN — Drÿavna duševna bol- 104—105/1998 315—325
nica u Kovinu — State Mental Hospital in Kovin
BUBALO-ŸIVKOVIÃ, MR MILKA, PLAVŠA dr 110—111/2001 215—224
JOVAN — Uticaj izbeglica na promene prirodnog
kretawa stanovništva u Sremu — Influence of Refu-
gees on the Changes in the Natural Movements of the
Population in Srem
393
BUGARIN, MR RADOSLAV — Naseqa Vojvodine i 110—111/2001 139—146

prirodni priraštaj stanovništva — Settlements in
Vojvodina and the Population Growth
BUGARSKI, dr DRAGOQUB — Izbeglice i prog- 102—103/1997 213—220
nana lica u opštini Novi Kneÿevac — Refugees
and the Expelled Persons in the Municipality of Novi
Kneÿevac
BUHA, dr ALEKSA — Izazovi globalizacije i na- 108/2000 75—99
cionalno obrazovawe — Challenges of Globalization
and National Education
BUJIŠIÃ, dr BRANISLAVA — Izazovi globali- 108/2000 270—275
zacije — Evropa posle Nice (Meðunarodni skup, Ko-
penhagen, 3—4. mart 2001)
BUKVIÃ, dr RAJKO — Kritika tradicionalne hro- 118—119/2005 257—312
nologije: koliko ãe još izdrÿati Skaliger? — Cri-
ticism of Traditional Chronology: How long will Scali-
ger Survive?
BUKVIÃ, RAJKO — Kako rasprodati nacionalno 120/2006 344—350
blago — „Garage Sale" na ruski naåin
BURSAÃ, dr MILAN, dr BJEQAC, ŸEQKO, NI- 110—111/2001 147—155
KITOVIÃ, VLADIMIR — Starewe i nacional-
na struktura stanovništva Vojvodine — Ageing and
National Structure of the Population of Vojvodina
VASIQEVIÃ, dr ZORICA — Uticaj poqopri- 101/1996 129—140
vrednih investicija i investicione politike na
privredni razvoj sela — Influence of Agricultural In-
vestment and Investment Policy on Economic Develop-
ment of Villages
VEG, dr ENIKE, KITANOVIÃ-BAŠIÃ, BRANI- 110—111/2001 99—107
SLAVA — Pozitivni zakonski propisi i wihov
uticaj na demografski razvoj Vojvodine — Positive
Legal Regulations and their Influence on the Demograp-
hic Development of Vojvodina
VELISAVQEV, dr MILORAD, MIKIÃ, dr PE- 110—111/2001 15—20
TAR, VELISAVQEV — FILIPOVIÃ, dr GOR-
DANA — Natalitet i mortalitet u Banatu i Baåkoj
za posledwih 150 godina — Birth-rate and Mortality
in Banat and Baåka in last 150 Years
VIDIÃ, MR NADA — Brojno kretawe stanovni- 102—103/1997 261—268
štva u gradovima Vojvodine — Changes in Urban Po-
pulation of Vojvodina
VIDOJEVIÃ, dr ZORAN — Današwa Rusija u so- 118—119/2005 37—47
ciološkom ogledalu (povodom studije Zinaide Go-
qenkove o socijalnoj strukturi savremene Rusije)
— Present Russia in a Sociological Mirror (About Zinai-
da Golenkova's Studies Related to Social Structure of
Contemporary Russia)
394
VIDOJEVIÃ, dr ZORAN — Globalizacija nasiqa 108/2000 101—131

i agresija na Jugoslaviju — Globalization of Violence
and the Aggression against Yugoslavia
VIDOJEVIÃ, ZORAN — Liåno svedoåanstvo i kri- 120/2006 335—340
tiåka misao
VIDOJEVIÃ, ZORAN — O istini dveju epoha 120/2006 350—355
VIŠEKRUNA, DANKA — Veseqa u post srpske 116—117/2004 289—320
paorske mladeÿi u Novom Sadu — Entertainment du-
ring the Feast (Post) of the Serbian Peasant Youth in
Novi Sad
VOJNOVIÃ, MILAN — Sombor kroz prostor i 104—105/1998 297—314
vreme, zdawa i zbivawa — Sombor through Space and
Time, Buildings and Events
VRIONIS, SPIROS MLAÐI — Trajan Stojano- 120/2006 11—16
viã pionir istorije balkanskih naroda — Trajan
Stojanoviã, a Pioneer of the History of the Balkan Na-
tions
VUJASIN, BORO, BARJAKTAROV, SAŠA — Udru- 110—111/2001 323—331
ÿewe graðana u borbi protiv „bele kuge" — Asso-
ciations of Citizens in the Struggle against „the White
Plague"
VUJASIN, BORO, JERKOV, SMIQA — Popula- 110—111/2001 295—301
ciona politika — najvitalniji interes drÿave i
pojedinca — Population Policy — the most Vital Inte-
rest of the State and the Individual
VUJAÅIÃ, dr ILIJA — Hjumova nauka o politici 106—107/1999 49—70
— Hume's „Science of Politics"
VUKADINOVIÃ, dr SRÐAN — Kvalitet ÿivota 101/1996 87—92
seoskog stanovništva u funkciji privrednog raz-
voja sela — Quality of Life of the Rural Population and
the Economic Development of Villages
VUKOVIÃ, dr DRENKA, Porodica i evropski so- 110—111/2001 167—179
cijalni standardi — Family and European Social Stan-
dards
VUKOVIÃ, dr SLOBODAN — Komunizam, brat- 108/2000 205—223
stvo-jedinstvo i razbijawe Jugoslavije — Commu-
nism, Brotherhood-Unity and the Break-up of Yugosla-
via
VUKOVIÃ, SLOBODAN — Stereotipi o Srbima 120/2006 75—112
i razbijawe Jugoslavije — Stereotipes about the Serbs
and the Break-up of Yugoslavia
VUKOMANOVIÃ, dr MILAN — Religija i poli- 109/2000 25—50
tika u najranijem hrišãanstvu — Religion and Poli-
tics in Earliest Christianity
395
VUKSANOVIÃ, dr GORDANA, TOMIÃ, DR DA- 101/1996 179—188

NILO — Mešovita domaãinstva/gazdinstva: bu-
duãnost (?) seoskih naseqa — Mixed Homesteads/Ho-
useholds: Future (?) of Rural Settlements
VUKSANOVIÃ, dr GORDANA — Stanovništvo Voj- 110—111/2001 51—63
vodine — odnos prema braku i reprodukciji — Po-
pulation of Vojvodina — Attitude to Marriage and
Reproduction
VUKSANOVIÃ, dr GORDANA — Za sociologiju — 101/1996 245—246
povodom objavqivawa uxbenika „Opšta sociologi-
ja" prof. dr Miloša Marjanoviãa i prof. dr Slo-
bodanke Markov
VUKSANOVIÃ, dr GORDANA — Jugoslovenske iz- 102—103/1997 221—231
beglice u Engleskoj: izmeðu legalnih moguãnosti
ostanka i ÿeqe za povratkom — Yugoslav Refugees
in England: Between Legal Possibilities to Stay and the-
ir Wish to Return
VULETA, dr PREDRAG, VULETA, dr DUŠAN, ÐOR- 102—103/1997 95—102
ÐEVIÃ, dr REQA — Uticaj legalnih prekida trud-
noãe na demografska kretawa u Vojvodini — Influ-
ence of Legal Terminations of Pregnancy on the Demo-
graphic Trends in Vojvodina
VUÅETIÃ, MR MILENA — Predškolsko vaspi- 104—105/1999 325—357
tawe u Vojvodini 1945—1997 (¡) — Pre-School Edu-
cation in Vojvodina 1945—1997 (I)
VUÅETIÃ, MR MILENA — Predškolsko vaspi- 106—107/1999 225
tawe u Vojvodini 1945—1997 (¡¡) — Pre-School Edu-
cation in Vojvodina 1945—1997 (II)
GAVRILOVIÃ, ANA — Pronatalitetna populaci- 110—111/2001 65—73
ona politika u Srbiji tokom devedesetih — Pro-
-birth Population Policy in Serbia during the 1990s
GAVRILOVIÃ, dr ŸIVOJIN — Promena struk- 104—105/1998 275—286
ture populacije stanovnika Ÿabqa u toku posled-
wih 100 godina — Change in the Population Structure
of the Inhabitants of Ÿabalj During the Last 100 Years
GOQENKOVA, dr ZINAIDA T. — Osnovnœ ten- 118—119/2005 7—15
dencii izmeneniä socialünoö strukturœ rossiö-
skogo obøestva v usloviäh globalizacii i tran-
sformacii — Basic Tendencies in the Change of So-
cial Structure of the Russian Society Under Globaliza-
tion and Transformation
GRUJIÃ, dr VERA, MARTINOV-CVEJIN, dr MIR- 102—103/1997 159—166
JANA, PAVLOV-MIRKOVIÃ, dr MIRJANA, AÅ
NIKOLIÃ, dr ERŸEBET — Neke demografske ka-
rakteristike Vojvodine — Some Demographic Cha-
racteristics of Vojvodina
396
GRUJIÃ, dr VERA, POPOVIÃ, dr DRAGIŠA T., 110—111/2001 261—268

MARTINOV-CVEJIN, dr MARJANA, MIJATO-
VIÃ-JOVANOVIÃ dr VESNA — Nasilna smrt:
uticaj na demografska kretawa — Violent Death: In-
fluence on the Demographic Trends
DOJÅINOVIÃ-ÐUKIÃ, dr VESNA — Kulturna po- 101/1996 49—59
litika i seoske institucije kulture kao faktori
društvenog ÿivota sela — Cultural Policy and Rural
Cultural Institutions as Factors of the Social Life of Vil-
lages
DRAGIÃEVIÃ-ŠEŠIÃ, dr MILENA — Kultur- 104—105/1998 342—345
na politika versus kulturni identitet sela (povo-
dom kwige Pravo na razlike — selo : grad, dr Vesne
Ðukiã-Dojåinoviã)
DRÅA, JANKO — Starewe stanovništva Vojvodine 110—111/2001 285—293
i socijalna zaštita starih lica — Ageing of the
Population of Vojvodina and Social Protection of Old
People
DULIÃ, JASMINKA — Socijalno-demografska obe- 114—115/2003 267—295
leÿja i dimenzije urbane kulture: primer Subotice
— Social-demographic Features and Dimensions of Ur-
ban Culture: the Example of Subotica
ÐAJIÃ, MR SAWA — Prethodni prigovori u po- 106—107/1999 183
stupku pred meðunarodnim sudom pravde — Prelimi-
nary Objections in the Procedure at the International
Court of Justice
ÐOKIÃ, VLASTIMIR — Trajan Stojanoviã (1921— 120/2006 7—9
2005) — Trajan Stojanoviã (1921—2005)
ÐOKIÃ, VLASTIMIR — Bibliografija Trajana 120/2006 35—50
Stojanoviãa (Profesora Drÿavnog univerziteta Rat-
gers u Wu Branzviku, Wu Xerzi, SAD) — Biblio-
graphy of Trajan Stojanoviã (Professor of the State Uni-
versity Rutgers in New Brunswick, New Jersy)
ÐORÐEVIÃ, dr DRAGOQUB, TODOROVIÃ, DRA- 109/2000 205—238
GAN — Krivudavi drumovi do romskih duša: Cr-
kveni velikodostojnici o Romima kao vernicima
— Winding Roads to the Roma Souls: Ecclesiastical
Dignitaries about the Roma as Belivers
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S. — Predgovor — Fo- 110—111/2001 11—12
reword
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S. — Dr Slobodan Ður- 104—105/1998 351—352
åiã, Broj stanovnika Vojvodine
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S. — Ima li iåeg što 110—111/2001 13—14
nije demografija? — Is there Anything which is not
Demography?
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S., BUBALO, MILKA 102—103/1997 191—200
— Prirodno kretawe stanovništva Srema — Natu-
ral Trends in the Population of Srem
397
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S, MARTINOV-CVE- 116—117/2004 199—223

JIN, dr MIRJANA, PENEV, dr GORAN, JOVA-
NOVIÃ, dr SOWA, STEVANOVIÃ, dr RADOSLAV
— Demografska situacija u Vojvodini posledwe de-
cenije HH i poåetkom HH¡ veka — Demographic Si-
tuation in Vojvodina in the Last Decade of 20th Century
and at the Begining of the 21th Century
ÐURÐEV, dr BRANISLAV S, PAVLICA, KRI- 110—111/2001 269—273
STINA, RADOJEVIÃ, BOJAN — Moguãnosti pro-
grama „Popmap" u demografiji — Possibilities of
„The Popmap" Programmme in Demography
ÐURÐIÃ, SAWA — Apsolutna pravda — lepi san 104—105/1998 352—353
åoveåanstva (povodom kwige Šta je pravda Hansa
Kelzena)
ÐUROVIÃ, dr BORISLAV — Zoran Vidojeviã, Tran- 104—105/1998 337—341
zicija, restauracija i neototalitarizam
ÐURÅIÃ, dr SLOBODAN — Polna struktura sta- 110—111/2001 275—283
novništva Vojvodine — Sex Structure of the Popula-
tion of Vojvodina
ŸIVANOV, dr SAVA — Transformacioni proce- 118—119/2005 17—28
si i modifikacija socijalne strukture u postso-
vjetskoj Rusiji — Transformational Processes and Mo-
dernization of Social Structure in Post-Soviet Russia
ZDRAVKOVIÃ, MR DANIJELA — Srbija u vreme 116—117/2004 321—330
kneza Miloša (Etnosociološka razmatrawa Tiho-
mira Ðorðeviãa) — Serbia at the Time of Prince Mi-
loš (Ethnosociological Treatises of Tihomir Ðurðeviã)
ZELIÃ, JOVAN — The Performance of Serbian Enter- 118—119/2005 185—201
prises after Five Waves of Privatisation — Efikasnost
srpskih preduzeãa posle pet talasa privatizacije
ZUROVAC, dr MIRKO — Pravo sile u poretku na- 116—117/2004 63—76
siqa — The Law of Force in the Order of Violence
IVATA, MASAJUKI — Istorijski znaåaj partij- 120/2006 51—75
skog socijalizma i logika sloma planske privrede
— Historical Meaning of Party Socialism and the Logic
of Failure Inherent in Planned Economy
IVIÃ, DANKA — Teodorica i ÿenski bal u No- 114—115/2003 255—266
vom Sadu — „Teodorica" and Women Ball in Novi Sad
IVKOV, MR ANÐELIJA, ÐURÐEV, dr BRANI- 110—111/2001 203—213
SLAV — Nupcijalitet i divorcijalitet Banata —
Marriages and Divorces in Banat
ILIÃ, JOVAN — Srbi u Hrvatskoj pre i posle 120/2006 253—270
raspada Jugoslavije — The Serbs in Croatia before and
after the Break-up of Yugoslavia
INÐIÃ, dr TRIVO — Analiza Zbornika Matice 104—105/1998 365—368
srpske za društvene nauke (1995—1998)
398
JANKOVIÃ, MR DEJAN — Teorija difuzije ino- 118—119/2005 225—256

vacija i wen doprinos razumevawu inovativnog po-
tencijala sela — The Diffusion of Innovations Theory
and its Contribution to the Understanding of the Innova-
tive Potential of the Rural Areas
JARIÃ, SVETISLAV M. — Dr Milijan Popoviã, 109/2000 244—245
O filozofiji prava kod Srba
JEVTIÃ, dr MIROQUB — Xihad u svetskoj i do- 116—117/2004 77—101
maãoj javnosti — Jihad in the World and Domestic Pu-
blic
JEVIÃ, MIROQUB — Islamsko-osmansko drÿav- 120/2006 271—285
no pravo u Srba — Islam-Osmanli State Law in Serbia
JEROTIÃ, dr VLADETA — Znaåaj ruske religio- 109/2000 51—56
zne fiolosofije na kraju veka — Significance of Rus-
sian Religious Philosophy at the End of the Century
JEROTIÃ, dr VLADETA — Politika i religija 114—115/2003 305—308
KAPAMAXIJA, dr ALEKSANDRA, VUKELIÃ, dr 102—103/1997 103—106
J., PAVLOV-MIRKOVIÃ, dr M. — Motivacija za
roditeqstvom kao varijabla nataliteta — Motiva-
tion for Parentshood as a Variable of Birth-rate
KAPOR-STANULOVIÃ, dr NILA — Stresogeni 110—111/2001 255—259
uslovi ÿivota i reproduktivno ponašawe — Stress-
ful Life Conditions and Reproductive Behaviour
KILIBARDA, dr KRSTO — Harmonija i dishar- 101/1996 21—31
monija vrednosti i interesa u ruralnim sredinama
— Harmony and Disharmony of Values and Interests in
the Rural Areas
KICOŠEV, dr SAŠA — Populacioni porast Ba- 104—105/1998 129—144
nata — The Population Growth of the Banat Region
KICOŠEV, dr SAŠA, RAÐEVIÃ, DARKO — Po- 102—103/1997 175—190
pulacioni razvoj Srema — Population Growth of Srem
KNEŸEVIÃ, dr MILOŠ — Regionalizam i geo- 112—113/2002 207—234
politika — Regionalism and Geopolitics
KOVAÅEK-STANIÃ, dr GORDANA — Uticaj stam- 102—103/1997 79—87
benog zakonodavstva na porodiånu sigurnost — In-
fluence of Housing Legislation on Family Security
KOVAÅEK-STANIÃ, dr GORDANA — Uticaj raz- 110—111/2001 181—191
voda braka na roditeqsko pravo — Influence of Di-
vorce on the Parents Rights
KOVAÅEK-STANIÃ, dr GORDANA — Princip sa- 116—117/2004 159—178
moodreðewa u porodiånom pravu kroz istoriju i
danas — The Principle of Self-Determination in the Fa-
mily Law through History and Today
399
KOKOVIÃ, dr DRAGAN — Naše nasleðe i uticaj 104—105/1998 191—200

tuðih kulturnih obrazaca (stanovište Tihomira R.
Ðorðeviãa) — Our Heritage and the Influence of Fo-
reign Cultural Patterns (Tihomir R. Djordjevic's Stand-
point)
KOPRIVICA, dr ÅASLAV, D. — Akademik Mihaj- 114—115/2003 315—317
lo Ðuriã, Poreklo i buduãnost Evrope. Odiseja drev-
ne filozofske ideje
KOPRIVICA, dr ÅASLAV D. — Ontološko-gno- 114—115/2003 73—22
seološki obziri Platonovog razumijevawa dobra
— Ontological-Gnoseological Aspects of Plato's Acco-
unt of Good
KOTLICA, dr SLOBODAN — Globalizacija i me- 112—113/2002 245—276
ðunarodna razmena — Globalization and International
Trade
novništva Srbije: Preferencija kulturnim sadr-
ÿajima u masmedijskoj ponudi (¡) — Cultural Needs
and Behaviour of the Population of Serbia: Preference
of the Cultural Content in Mass Media Offer (I)
KOŠNIÅAR, dr SOFIJA — Kulturne potrebe i 106—107/1999 121—138
ponašawa stanovnika Srbije. Muzika i film —
glavni sadrÿaji u strukturi slobodnog vremena (¡¡)
— Cultural Needs and Behaviour of the Population of
Serbia. Music and Film — the Main Content in the
Structure of Free Time (II)
novništva Srbije (¡¡¡) — Cultural Needs and Beha-
viour of the Population of Serbia (III)
KRSTIÃ, dr ALEKSANDAR, POPIÃ-PAQIÃ, dr 102—103/1997 89—94
J., JOVANOVIÃ-PRIVRODSKI, dr J., OBRENO-
VIÃ, dr M., KAVEÅAN, dr I., REXEK MUDRI-
NIÃ, dr T., KOLARSKI, dr M., NIKOLIÃ, dr
M. — Genetski åinioci koji uåestvuju u odreðiva-
wu prirodnog priraštaja na teritoriji Vojvodine
— Genetic Factors Participating in the Determination of
Natural Increase of the Population of Vojvodina
KUBIWEC, dr JANKO — Trebawe (kao pravna ka- 106—107/1999 71—82
tegorija) — Needing (as a Legal Category)
KUBURIÃ, dr ZORICA — Crkvena inteligencija 109/2000 101—113
i selo — Church Intelligentsia and Village
KUNIÃ, dr PETAR — Podela nadleÿnosti izmeðu 109/2000 165—173
institucija Bosne i Hercegovine i entiteta — Di-
vision of Institutional Jurisdiction between Bosnia and
Herzegovina and the Entites
LAKI, dr LASLO — Dr Boÿo Miloševiã, Umeãe 104—105/1998 359—361
rada
400
QUBOJEVIÃ, dr GORDANA — Modeli privatiza- 104—105/1998 81—88

cije i uvaÿavawe poslovne etike — Models of Priva-
tization and Honouring Business Ethics
QUBOJEVIÃ, dr GORDANA — Upravqawe akcio- 106—107/1999 173
narskim društvom. Komparativni pristup — Me-
nagment in Stock Companies. A Comparative Approach
MAKSIMOVIÃ, dr JOVAN i MAKSIMOVIÃ, 109/2000 131—163
MARKO — Prilog poznavawu isceliteqskog kulta
moštiju sremskih svetiteqa — A Contribution to the
Insight into the Healing Cult of the Holy Relics of the
Saints from Srem
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — Da li je moguãa de- 101/1996 93—106
mografska obnova sela Vojvodine? — Is a Demo-
graphic Revival of the Villages in Vojvodina Possible?
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — Za kompleksnije izu- 102—103/1997 27—36
åavawe demografskog problema — For the More Com-
plex Study of the Demographic Phenomenon
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — Novi izazov za ru- 106—107/1999 215—224
ralnu sociologiju — New Challenges for the Rural
Sociology
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — O evropskom selu 108/2000 251—262
danas: globalni procesi i tendencije — On Euro-
pean Countryside Today: Global Processes and Tenden-
cies
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — O buduãnosti lo- 114—115/2003 177—194
kalnih zajednica na ruralnim podruåjima — On the
Future of Local Communities in Rural Areas
MALEŠEVIÃ, dr KRSTAN — Irsko „privredno 116—117/2004 178—197
åudo" i iskustva ruralnog razvoja — Irish „Economic
Miracle" and the Experiences of Rural Development
MALEŠEVIÃ, KRSTAN — O (post)modernoj eko- 120/2006 175—198
nomiji i (ne)slobodi — On (post)Modern Economy
and (Non)Freedom
MALUCKOV, dr MIRJANA — Poloÿaj mawina u 104—105/1998 347—350
Saveznoj Republici Jugoslaviji (Zbornik radova)
MARINIÃ, dr IVO Š. — Osnovne karakteristi- 102—103/1997 249—260
ke urbane strukture Vojvodine — Basic Characteri-
stics of the Urban Structure of Vojvodina
MARINKOVIÃ, dr DUŠAN — Poloÿaj i per- 106—107/1999 243—249
spektive savremene urbane sociologije. Osvrt na
delo: M. Savage and A. Warde, Urban Sociology Capi-
talism and Modernity
MARINKOVIÃ, DUŠAN — Sociologija i kon- 114—115/2003 109—124
struktivistiåka perspektiva: sociološka teorija
i konstruktivistiåka metateorija — Constructivist
Perspective: Sociologic Theory and Constructivist Me-
tatheory
401
MARJANOVIÃ, VESNA — Deo ciklusa godišwih 104—105/1998 267—274

obiåaja u Šajkaškoj u svetlu novih etnoloških is-
traÿivawa — Part of the Cycle of Annual Customs in
Šajkaška in the Light of New Ethnological Research
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ — Demografski bi- 101/1996 107—113
lans gastarbajterskog sela (Studija sluåaja) — De-
mographic Balance in the Guest-Worker'sVillage (Case
Study)
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ — Da li je Vojvodi- 102—103/1997 37—46
na imala demografsku eksploziju? — Did Vojvodina
Have a Demographic Explosion?
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ, MARJANOVIÃ, KA- 104—105/1998 287—296
TA, — Romi u vojvoðanskim naseqima: Åonopqa —
Gypsies in Vojvodina Settlements: Åonoplja
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ — Prof. dr Mladen 104—105/1998 369—370
Stojanov (1932—1999)
MARJANOVIÃ, dr MILOŠ — In memoriam aka- 108/2000 277—280
demiku Dragoslavu Antonijeviãu
MARKO, dr JAN — Osnovna obeleÿja rodoslova 116—117/2004 331—360
porodice Marko — Základne príznaky rodokmeºa ro-
diney Markovej — (Basic Characteristics of the Genea-
logy of the Marko Family)
MARKOV, dr SLOBODANKA — Porodiåno predu- 101/1996 33—40
zetništvo u poqoprivrednoj proizvodwi — Family
Enterpreneurship in Agricultural Production
MARKOV, dr SLOBODANKA, JOVOVIÃ, mr SMI- 104—105/1998 145—154
QANA — Stavovi mladih o raðawu — Youth Attitu-
des toward Giving Birth
MARKOV, dr SLOBODANKA — Dr Mladen Stoja- 116—117/2004 361—364
nov, Sociologija seoskih kolektiva. Ogledi
MARKOV, dr SLOBODANKA — Preduzetnice u Sr- 118—119/2005 161—183
biji poåetkom 2000-ih — Female Entrepreneurs in
Serbia at the Beginning of the 2000s
MARKOVIÃ, dr PETAR, BABOVIÃ, dr JOVAN — 101/1996 223—243
Selo i poqoprivreda — Istine i zablude — Villa-
ge and Agriculture — Truths and Misconceptions
MARKOVIÃ, dr PETAR — Opšta demografska sli- 110—111/2001 225—234
ka Srbije — A General Demographic Picture of Serbia
MARKOVIÃ, SAŠA — Nacionalni identitet Sr- 120/2006 235—252
ba u H¡H veku i poåetkom HH veka — National Iden-
tity of the Serbs in the 19th Century and at the Begin-
ning of the 20th Century
MARKOVIÃ PAVLOV, dr MIRJANA, GRUJIÃ, dr 102—103/1997 167—174
VERA — Savremeni pravci medicinskog aspekta
planirawa porodice u funkciji demografskog raz-
voja AP Vojvodine — Contemporary Trends in Medi-
cal Aspects of Family Planning in the Function of the
Demographic Development of AP Vojvodina
402
MAXIÃ, DUŠKO, PETAKOVIÃ, S. MALOBA- 102—103/1997 201—204

BIÃ, D. SOLAREVIÃ, V. — Uticaj izbegliåke po-
pulacije na kretawe nataliteta u Sremu — Influence
of the Refugees Population on the Birth-rate Trends in
Srem
MIJATOVIÃ, dr BOŠKO — Ekonomsko-finan- 112—113/2002 69—96
sijski aspekti regionalizacije Srbije — Economic
and Financial Aspects of Serbia's Regionalization
MILIÃ, dr VLADIMIR — Tranzicija savreme- 108/2000 133—155
nog društva: sociološko tumaåewe — Transition of
the Contemporary Society: A Sociological Interpretation
MILIÃ, dr DUŠAN, BOŠWAK, dr DANICA — 101/1996 201—209
Proizvodni aspekti upotrebe mineralnih ðubriva
i zaštitnih sredstava na privatnom sektoru Vojvo-
dine — Production Aspects and Uses of Mineral Ferti-
lizers and Protective Materials in the Private Sector in
Vojvodina
MILOŠEV, ZLATOMIR — Kolingvudov doprinos 104—105/1998 21—36
analitiåkoj filozofiji istorije — Collingwood's
Contribution to the Analytic Philosophy of History
MILOŠEVIÃ, dr BOŸO — Sociologija i mo- 108/2000 241—250
derni svet (sociološka saznawa kao katalizator
susreta kultura) — Sociology and Modern World (So-
ciological Knowledge as a Catalyst of the Meeting of
Cultures)
MILOŠEVIÃ, dr BOŸO — Srpska strana izbe- 110—111/2001 222—227
glištva: sociološka studija višestrukih sluåajeva
(Gordana Vuksanoviã, Jugoslovenske izbeglice — iz-
meðu ÿeqe i moguãnosti za povratkom)
MILOŠEVIÃ, BOŸO — Sociološki prilozi 120/2006 340—344
balkanistici: uspešna operacionalizacija teorije
društvenog razvoja
MILOŠEVIÃ, ZORAN — Rusija i integracija na 120/2006 319—330
postsovjetskom prostranstvu — Russia and Integrati-
ons in Post-Soviet Area
MIQKOVIÃ, dr ALEKSANDAR A. — Grigorije 114—115/2003 203—221
Boÿoviã u našoj nacionalnoj kulturi (Ogled o zna-
åaju publicistiåkog i kwiÿevnog dela Grigorija
Boÿoviãa za nauåna prouåavawa naroda i narodnog
ÿivota) — Grigorije Boÿoviã in our National Culture
(An essay on the Significance of Grigorije Boÿoviã's
Publicistic and Literary Work for the Scientific Study of
our Nation and National Life)
MIRJANIÃ, dr STEVO — Problemi ulagawa u 101/1996 121—128
poqoprivredi — The Problems of Investment in Agri-
culture
403
MITROVIÃ, dr MILICA — Kulturne inovacije 104—105/1988 167—190

u srpskom selu — Cultural Innovations in Serbian Vil-
lage
MITROVIÃ, dr MILOVAN M. — Problem raz- 101/1996 73—85
voja srpskog sela — „Oÿivqavawe" starog ili raz-
voj novog — The Problems of the Development of Ser-
bian Villages — „Revival" of the Old or the Develop-
ment of the New
MITROVIÃ, dr MILOVAN — Sveto i politiåko 109/2000 241—244
(Povodom kwige Vojislava Stanovåiãa Politiåke
ideje i religija)
MITROVIÃ, dr MILOVAN, Nacionalna katastro- 112—113/2002 329—330
fa i politiåko otreÿwewe
MITROVIÃ, dr MILOVAN — Mladen Stojanov 116—117/2004 365—366
— sociolog vojvoðanskog sela
MITROVIÃ, MILOVAN — Aktuelni društveni 120/2006 113—128
sukobi i kriminalitet u Srbiji — Current Social
Conflicts and Criminality in Serbia
MIŠKOVIÃ, dr MILAN — Nov teorijski sen- 104—105/1998 354—356
zibilitet — dometi i granice sociologije kulture
(povodom kwige Pukotine kulture Dragana Koko-
viãa)
MIŠKOVIÃ, dr MILAN M. — Teorijska i dru- 106—107/1999 147
štvena vrednost pojma civilno društvo — Theore-
tical and Social Value of the Notion of Civil Society
MIŠKOVIÃ, dr MILAN M. — Obrazovawe na- 114—115/2003 145—157
stavnika i vaspitaåa pred izazovima globalizacije
rizika civilizacije — Education of Teachers and
Educators for the Globalization Challenges and Civiliza-
tion Risks
MIŠOVIÃ, dr SLOBODAN — Dnevne migracije 106—107/1999 157
uåenika opštine Kula — Daily Migrations of Pupils
in the Kula Muicipality
MOJIÃ, MR DUŠAN — Uloga voðstva u organiza- 114—115/2003 125—144
cionom ponašawu — The Role of Leadership in Orga-
nizational Behavior
MOLNAR, dr ALEKSANDAR — Svrgavawe papa u 109/2000 87—100
sredwem veku — Deposition of Popes in the Middle
Ages
NEDEQKOVIÃ, SLAÐANA — Izvori za istra- 118—119/2005 313—334
ÿivawe kretawa i struktura stanovništva — s po-
sebnim osvrtom na strukturu stanovništva prema
braånom stawu — Sources for the Study of Trends and
Structures of the Population — with a Special Referen-
ce to the Structure of Population According to Marrital
Status
404
NEMAWIÃ, dr MILOŠ — Kulturni potencija- 101/1996 41—47

li, kulturna politika i savremeno selo u Srbiji
— Cultural Potential, Cultural Policy and Contemporary
Village in Serbia
NEŠKOVIÃ, dr RATKO — Pretpostavke za razgo- 109/2000 7—23
vor o istoriji i buduãnosti hrišãanstva — As-
sumptions for a Discussion about the History and Future
of Christianity
NIKOLIÃ, dr MIODRAG — Statistika u Srbiji 116—117/2004 225—252
— Statistics in Serbia
NOVAKOVIÃ, DRAGAN — Školovawe studenata 120/2006 287—303
islamske zajednice iz SFRJ u inostranstvu — Obu-
åenie studentov islamskogo sodruÿestva za grani-
cej za vremä suøestvovaniä socialistiåeskoö Ygo-
slavii (Education of Students of Islamic Community
from the Socialist Federal Republic of Yugoslavia Ab-
road)
NOVKOVIÃ, dr NEBOJŠA, RODIÃ, MR VESNA 101/1996 201—209
— Analiza stawa i moguãnosti razvoja seqaåkih
gazdinstava u SR Jugoslaviji — Analysis of the Situa
tion and the Possiblities for the Development of Agri-
cultural Households in FR Yugoslavia
WEGOVAN, dr DRAGO — Uloga jugoslovenske ide- 116—117/2004 147—158
ologije u potiskivawu srpske ãirilice — The Role
of Yugoslav Ideology in Suppressing The Serbian Ciril-
lic Script
WEGOVAN, dr DRAGO — Pregled sadrÿaja, Zbor- 120/2006 367—411
nik Matice srpske za društvene nauke (sveske 101—
120) — Sadrÿaj po autorima — Sadrÿaj po stru-
kama
ORLANDIÃ LUKŠIÃ, dr TAMARA — Konvenci- 102—103/1997 61—68
ja o pravima deteta: osnov i uslov demokratske de-
mografske politike — The Convention on Child's
Rights: the Basis and Prerequisite of a Democratic De-
mographic Policy
OCIÃ, dr ÅASLAV — Globalizacija i nacional- 108/2000 51—73
ne strategije razvoja — Globalization and National
Development Strategies
OCIÃ, dr ÅASLAV — Regionomika: uvodna razja- 112—113/2002 7—67
šwewa — Regionomics: Introductory Elucidations
OCIÃ, dr ÅASLAV — Kosovo and Metohia Issue. 120/2006 331—334
Research Proposal
PAVKOVIÃ, dr NIKOLA — Religijski plurali- 104—105/1998 225—254
zam u Vojvodini — Religious Pluralism in Vojvodina
PAVKOVIÃ, dr NIKOLA F. — Porodica i seo- 114—115/2003 223—254
ska zajednica u Šumadiji — Family and Village Com-
munity in Šumadija
405
PAVLICA, dr BRANKO — Jugoslovensko-nemaåki 106—107/1999 99

kulturni odnosi (1951—1990) — Yugoslav-German
Cultural Relations (1951—1990)
PAVLICA, dr BRANKO — Nemaåka kao ugovorni 112—113/2002 287—318
partner Srbije i Jugoslavije 1882—1992. — Ger-
many as a Contract Partner of Serbia and Yugoslavia
1882—1992.
PANTIÃ, dr DRAGOMIR — Da li su vrednosti 118—119/2005 49—69
graðana bivših komunistiåkih zemaqa sliåne? —
Are the Values of the Citizens of the Former Commu-
nist Countries Similar?
PENEV, MR GORAN — Fertilitet autohtonog i 102—103/1997 107—119
doseqenog stanovništva Vojvodine — Fertility of the
Autochthonous and Newly Settled Population of Vojvo-
dina
PENEV, MR GORAN — Zamena generacija u Vojvo- 110—111/2001 37—49
dini u drugoj polovini 20. veka — The Change of
Generations in Vojvodina in the Second Half of the 20th
Century
PEROVIÃ, dr MILENKO — Moderni pojam vre- 114—115/2003 7—20
mena i pojam povijesti (O temequ Hajdegerove di-
skusije sa Hegelom) — Modern Notion of Time and
the Notion of History (About the Basis of Heidegger's
Discussion with Hegel)
PETROVIÃ, dr ÐURÐICA — Qiqana Radulovaå- 104—105/1998 345—346
ki, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu
PETROVIÃ, dr MILAN — Regioni (oblici te- 112—113/2002 97—126
ritorijalne autonomije) u teoriji prava i pravnoj
istoriji — Regions (Forms of Territorial Autonomy)
in the Theory of Law and Law History
PETROVIÃ, PAVLE — Vodeãi srpski ekonomski 120/2006
teoretiåar Ðorðe Šuvakoviã (1951—2006)
PEÅUJLIÃ, dr MIROSLAV — Globalna elita mo- 114—115/2003 93—108
ãi — The Global Elite of Power
PEÅUJLIÃ, dr MIROSLAV — Paradoksi globa- 108/2000 7—29
lizacije i drama prilagoðavawa — Paradoxes of Glo-
balization and the Drama of Adaptation
PIHLER, dr STANKO — Milijan Popoviã, Pri- 104—105/1998 357—358
lozi teoriji prava
PLAVŠA, dr JOVAN, ROMELIÃ, dr JOVAN — 102—103/1997 231—240
Promene strukture stanovništva Vojvodine po de-
latnostima posle Drugog svetskog rata — Changes
in the Structure of the Population of Vojvodina Accor-
ding to Work Activities after the World War II
POWAVIÃ, dr ZORAN — Zakonodavstvo o preki- 102—103/1997 69—78
du trudnoãe i populaciona politika — Legislature
on the Termination of Pregnancy and Population Policy
406
POPOVIÃ, dr MILIJAN — Na vest o smrti prof. 104—105/1998 371

Lukiãa
POPOVIÃ, dr MILIJAN — Filozofija vredno- 104—105/1998 37—64
sti, aksiološke filozofije prava i Enciklopedija
prava Taranovskog — Philosophy of Value, Axiologi-
cal Philosophies of Law and Taranovsky's Encyclopedia
of Law
POPOVIÃ, dr MILIJAN — Republika Srpska 118—119/2005 125—159
izmeðu Scile i Haribde — The Republic of Srpska
between Scyla and Charybdis
POPOVIÃ, dr MILIJAN — Dr Sneÿana Saviã, 106—107/1999 250—251
Republika Srpska poslije Dejtona. Pitawa i pro-
blemi pravne prirode
POPOVIÃ, MIHAILO V. — Sociološka istra- 118—119/2005 29—36
ÿivawa klasno-slojne strukture u Rusiji i Srbiji.
Jedan pogled na doprinos Z. Goqenkove — Sociolo-
gical Reserches of the Class-Stratified Structure in Rus-
sia and Serbia. A View of Z. Golenkova's Contribution
PREDOJEVIÃ, dr JELENA — Neki aspekti de- 102—103/1997 149—158
mografskog razvitka Novog Sada u prvoj polovini
1990-ih — Some Aspects of The Demographic Deve-
lopment of Novi Sad in the First Half of the 1990s
PREDOJEVIÃ, dr JELENA — Starewe seoskog sta- 110—111/2001 117—128
novništva Vojvodine: stawe i tendencije — Ageing
of the Rural Population of Vojvodina: Situation and
Tendencies
PRENTOVIÃ, dr RISTO — Edukacija u funkciji 110—111/2001 85—97
razvoja pronatalitetne svesti — Education for the
Development of the Pro-birth Consciousness
PRICA, dr BOGDAN, Nacionalizam kod Hrvata — 116—117/2004 113—146
Nationalism among the Croats
PROLE, DRAGAN — Povesnost: Hajdegerovo odba- 120/2006 147—
civawe svetske povesnosti — Geschichtlichkeit: Hei-
deggers Abweisung der Weltgeschichte (Historicity: Hei-
degger's Rejection of World History)
PUŠIÃ, dr QUBINKO — Apologije seoskog i 104—105/1998 201—210
gradskog — Apologies for the the Rural and the Urban
PUŠIÃ, dr QUBINKO — Globalizacija: nova svet- 108/2000 167—186
ska paradigma — Globalization: A New World Para-
digm
RADOVANOVIÃ, OLICA, ŸIVKOVIÃ, ANKI- 110—111/2001 303—311
CA, VUÅKOVIÃ, MILIJANA — Pronatalitetna
politika u lokalnoj zajednici — Pro-birth Policy in
the Local Community
RADUŠKI, dr NADA — Demografski razvoj naci- 102—103/1997 139—148
onalnih mawina u Vojvodini — Demographic Deve-
lopment of National Minorities in Vojvodina
407
RADUŠKI, MR NADA — Etnocentriåne migraci- 110—111/2001 157—166

je stanovništva Vojvodine krajem HH veka — uzro-
ci i posledice — Ethnocentric Migrations of the Po-
pulation of Vojvodina at the End of the 20th Century —
Causes and Consequences
RADUŠKI, MR NADA — Znaåaj migracija i naci- 118—119/2005 383—393
onalnog izjašwavawa u promeni etniåke strukture
Srbije poåetkom HH¡ veka — Significance of Migrati-
ons and National Affiliation in the Change of Ethnical
Structure of Serbia at the Beginning of the 21th Century
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Neizvesnosti Sr- 112—113/2002 167—194
bije na Kosmetu — Serbia's Uncertainties in Kosmet
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Dva fragmenta o re- 114—115/2003 297—303
tradicionalizaciji — Two Fragments on Re-Tradi-
tionalization
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Dokazivawe i ospo- 114—115/2003 308—315
ravawe „istorijske greške"
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Nove neizvesnosti 118—119/2005 203—224
Srbije na Kosmetu: postdosovski period — New
Uncertainties of Serbia in Kosmet: the Post-DOS Period
RANKOVIÃ, dr MIODRAG — Osvrt: Dva veka obra- 118—119/2005 405—408
zovawa u Srbiji
RATKOVIÃ-WEGOVAN dr BIQANA — Osnovna 118—119/2005 335—364
pitawa društvene integracije — Basic Issues of So-
cial Integration
RATKOVIÃ-WEGOVAN, dr BIQANA — Mediji 120/2006 356—357
sindrom ili kvintesencija našeg doba
RAŠEVIÃ, dr MIRJANA — Abortus i pronata- 110—111/201 75—83
litetna politika — Abortion and Pro-birth Policy
RAŠEVIÃ, dr MIRJANA, PETROVIÃ, mr MI- 102—103/1997 9—16
NA — Iskustva pronatalitetne politike i pitawa
koja se postavqaju — Experiences of the Pro-Birth Po-
licy and the Related Questions
RIBAR, dr MILORAD B. — Skica programa za ob- 101/1996 157—163
novu sela — An Outline of a Programme for the Revi-
val of Villages
RODEN, DONALD T. — Seãawe na Trajana Stoja- 120/2006 17—19
noviãa — Remembering Trajan Stojanoviã
RONÅEVIÃ-BABIN, dr NEVENKA, STOJADINO- 110—111/2001 21—28
VIÃ, mr ALEKSANDRA, RADOVANOV, DOBRI-
LA, MARINKOVIÃ, LADA — Zdravqe adolesce-
nata i riziåno ponašawe — Health of Adolescents
and Risky Behaviour
408
SIMIÃ, dr JEREMIJA, BOGDANOVIÃ, dr JO- 101/1996 141—155

VAN, — Metodološki pristup i osnovna pitawa
izuåavawa sela i poqoprivrede s obzirom na budu-
ãe razvojne tokove — Methodological Approach and
Basic Questions about the Study of Villages Agriculture
in the Light of Future Developmental Trends
SIÅ, MAGDOLNA — Praviåna cena (pretium iu- 120/2006 199—225
stum) i wena primena tokom istorije — Just Price
(premium iustum) and its Application through History
SOKIÃ, MAJA — Potrebe, vrednosti i aspiraci- 118—119/2005 365—381
je seoske omladine — Needs, Values and Aspiration of
Rural Youth
SOKOLOVSKI, VALENTINA — Maks Veber, Sa- 104—105/1998 362—364
brani spisi iz sociologije religije
STANOVÅIÃ, dr VOJISLAV — Lokalna i regio- 106—107/1999 7—47
nalna samouprava u demokratskoj teoriji — Local
and Regional Self-Rule in Democratic Theory
STANOVÅIÃ, dr VOJISLAV — Etika i politi- 116—117/2004 7—47
ka: znaåaj i obnova „filozofije qudskih stvari" —
Ethics and Politics: Significance and Renewal of „the
Philosophy of Human Affairs"
STANOVÅIÃ, dr VOJISLAV — Doprinos isto- 118—119/2005 93—124
rijskih i kwiÿevnih dela razumevawu politiåkih
pojava — Contribution of Historical and Literary Works
to the Understanding of Political Phenomena
STANKOVIÃ, BIQANA — Tendencije adolescent- 109/2000 195—204
nog fertiliteta niskonatalitetnog podruåja Srbi-
je — Tendencies of Adolescent Fertility in the Region
of Serbia with a Low Birth-Rate
STEVANOVIÃ, RADOSLAV — Struktura naseqa 102—103/1997 241—248
Srbije po veliåini — The Structure of Settlements in
Serbia According to their Size
STEVANOVIÃ, RADOSLAV — Vojvoðanska nase- 110—111/2001 129—138
qa u posledwoj deceniji 20. veka: raðawa i umira-
wa — Settlements in Vojvodina in the Last Decade of
the 20th Century: Births and Deaths
STEPIÃ, dr MILOMIR — Regionalizacija u funk- 112—113/2002 127—147
ciji unutrašwe politiåko-teritorijalne reinte-
gracije Srbije — Regionalization in the Function of
Internal Political-Territorial Reintegration of Serbia
STEFANOVSKI, dr MIRJANA — Smutwe sa re- 112—113/2002 195—206
gionalizacijom — Troubles with Regionalisation
STOJANOV, dr MLADEN — Selo kao jedinica ru- 101/1996 7—19
ralnosti i okvir bilansirawa potencijala razvoja
— Village as a Unit of Ruralism and the Framework for
Balancing its Development Potential
409
STOJANOV, dr MLADEN — Biološka i društve- 102—103/1997 17—26

na funkcija raðawa — Biological and Social Function
of Bearing Children
STOJANOV, dr MLADEN — Promene savremene 104—105/1998 155—166
ruralnosti — Changes in Contemporary Rurality
STOJANOVIÃ, TRAJAN — Strukturne osnove mi- 120/2006 21—34
lenarizma kod Juÿnih Slovena u H¢¡¡ i H¢¡¡¡ veku
— Structural Bases of Millenarism among the South
Slavs in the 17th and 18th Century
STOJKOVIÃ, ANDRIJA B. K. — Polivalentna liå- 106—107/1999 253
nost, Vera Gavriloviã, Gojko Nikoliš, Ÿivot i delo
STOJKOVIÃ, dr ANDRIJA B. K. — Jugoslovenski 114—115/2003 317—320
filozof-akademik Dušan Nedeqkoviã
TABOROŠI, dr SVETLANA, JOVANOVIÃ, TA- 114—115/2003 159—176
TJANA — Javnopravni aspekti koncentracije tr-
ÿišnih subjekata — Public Law Aspects of the Mar-
ket Concentration
TASIÃ, MARIJA, ÐETKOVIÃ, BOŸIDAR, GO- 102—103/1997 205—212
BEQIÃ, BOŸIDAR — Migraciono kretawe sta-
novništva: izbeglištvo 1991—1997. na podruåju No-
vog Sada — Migratory Movements of the Population:
Refugees Status During 1991—1997 in the Area of the
Town of Novi Sad
TOKAI, MONIKA — Mladi i suicid. Istraÿi- 116—117/2004 253—268
vawe odnosa prema suicidu u sredwim školama u
Subotici — The Youth and Suicide. An Analysis of
the Attitude toward Suicide in Secondary Schools in Su-
botica
TODOROVIÃ, dr MILOŠ — Metafizika Vit- 114—115/2003 53—71
genštajnovog Tractatusa — Metaphysics of Wittgen-
stein's Tractatus
TODOROVIÃ, dr MIODRAG, BOGOSAVQEVIÃ, 110—111/2001 235—242
IVANA — Starosna struktura stanovništva Ti-
moåke krajine u drugoj polovini 20. veka — Age
Structure of the Population of Timoåka Krajina in the
Second Half of the 20th Century
TRIPKOVIÃ, dr GORDANA — Materinstvo i mo- 101/1996 115—120
dernizacija u srpskoj vojvoðanskoj porodici — Ma-
ternity and Modernization of the Serbian Family in Voj-
vodina
TRIPKOVIÃ, dr GORDANA, MARINKOVIÃ, DU- 110—111/2001 243—253
ŠAN — Poloÿaj, potrebe i problemi samohranih
roditeqa — ålanova udruÿewa samohranih rodite-
qa na teritoriji opštine Novi Sad — Position,
Needs and Problems of Single Parents — Members of
the Single Parents Association in the Novi Sad Munici-
pality
410
TRIPKOVIÃ, dr MILAN — Tradicija kao ele- 101/1996 61—72

ment obnove društvenog ÿivota sela — Tradition as
an Element in the Revival of the Social Life of Villages
TRIPKOVIÃ, dr MILAN — Srpsko selo u soci- 106—107/1999 251—252
ologiji sela. Milovan M. Mitroviã — Srpsko selo
TRIPKOVIÃ, dr MILAN — Obrazovawe i otvo- 112—113/2002 277—236
reno društvo — Education and Open Society
TURNOCK, DAVID — Cross-border cooperation: a ma- 112—113/2002 149—166
jor element in a regional policy in the new East Central
Europe — Prekograniåna saradwa: glavni element
regionalne politike u novoj istoåno centralnoj
Evropi
ÃUPURDIJA, dr BRANKO — Osobenosti u poro- 104—105/1998 255—266
diånom ÿivotu kolonista u Bajmoku od 1945. do
1950. godine. — Characteristics of the Family Life of
the Settlers in Bajmok from 1945 to 1950
ÃUPURDIJA, dr BRANKO — Motivi ÿita, bra- 114—115/2003 325—327
šna i hleba u slikarstvu Save Stojkova
UZELAC, dr MILAN — Haptika: estetika i wena 114—115/2003 37—52
krajwa moguãnost — Haptics: Estetics and its Final
Possibility
FILIPOVIÃ, SAWA — Verski ÿivot sela Šti- 109/2000 115—130
tar — Religious Life of the Štitar Village
CARIÃ, dr NEBOJŠA — Naseqa opštine Panåe- 104—105/1998 109—120
vo od najstarijih tragova do H¡H veka — Settlements
in the Panåevo Municipality from the Oldest Times to
the 19th Century
CVEJIÃ, dr SLOBODAN — Pokretqivost društva 102—103/1997 47—60
Sredwe i Istoåne Evrope na poåetku post-socija-
listiåke transformacije — Mobility of Central and
Eastern European Societies at the Beginning of the Post-
-Socialist Transformation
CVETKOVIÃ, dr VLADIMIR N. — Vera i po- 109/2000 57—85
kornost (Hrišãanska mudrost Aurelija Avgustina
— Faith and Submissivness (Christian Wisdom of St.
Augustine)
CIGLER, MR SNEŸANA — Prilog raspravi o 104—105/1998 65—81
sistematici kriviånog procesnog prava — A Con-
tribution to the Discussion of Systematics in the Crimi-
nal Procedure Law
CIGLER, MR SNEŸANA — O strategijama pospe- 106—107/1999 139—146
šivawa efikasnosti prava — On the Strategies to
Speed up the Efficiency of Law
ÅOBANOVIÃ, dr KATARINA — Kvantitativni i 101/1996 165—178
kvalitativni aspekti poqoprivrednih gazdinstava
Vojvodine — Quantitative and Qualitative Aspects of
Agricultural Households in Vojvodina
411
ŠQUKIÃ, SRÐAN — Tradicionalni srpski se- 108/2000 225—230

qak i ameriåki farmer: sociološke osobenosti
wihovog rada — A Traditional Serbian Peasant and an
American Farmer: Sociological Features of their Work
ŠQUKIÃ, mr SRÐAN — Dramatiåna sudbina voj- 114—115/2003 320—325
voðanskog seqaštva
ŠUVAKOVIÃ, dr UROŠ — Instrumenti merewa 118—119/2005 395—403
uspešnosti politiåkih partija — Instruments to Mea-
sure the Succesfulness of Political Parties
ŠUŠWIÃ, ÐURO — Slobodan Vukiãeviã, Mit o 106—107/1999 256—257
nauci i obrazovawu
ŠUŠWIÃ, ÐURO — Zoran Vidojeviã — Spokoj i 108/2000 275—276
otpor
ŠUŠWIÃ, ÐURO — Radovan Bigoviã, Crkva i 109/2000 239—241
društvo
Pripremio: Drago Wegovan
UPUTSTVO ZA AUTORE
Rukopisi za Zbornik Matice srpske za društvene nauke (ZMSDN) šaqu

se elektronskim putem na adresu: jboarov@maticasrpska.org.yu, a istovremeno i u
dva štampana primerka i na disku na adresu Uredništva: gospoða Julkica Boa-
rov, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Matica srpska; 21000 Novi
Sad, ul. Matice srpske 1.
Rad na srpskom treba da bude napisan ãirilicom u Microsoft Word (.doc
ili .rtf) formatu, optimalne duÿine (ukquåujuãi saÿetak na srpskom i apstrakt
na engleskom, kquåne reåi, slike, tabele i druge priloge) od jednog autorskog
tabaka (do 4000 reåi); vrsta slova: Times New Roman; prored: 1,5; veliåina slo-
va (font): 12. Radu priloÿiti i saÿetak (od 10 do 15 redaka) na srpskom i na
engleskom (ili jednom od rasprostrawenijih stranih jezika) sa åetiri do šest
kquånih reåi, u proredu 1, veliåine slova 11. Fusnote (napomene uz tekst, spu-
štenice): prored 1, veliåine slova 10.
Strana imena u radu pisati onako kako se izgovaraju, s tim što se pri pr-
vom navoðewu u zagradi ime daje izvorno.
Ilustrativni prilozi uz radove (fotografije, grafikoni, geografske kar-
te, …) treba da budu crno-beli (ne u boji!) i sa nazivom priloga. Autor treba da
oznaåi mesto priloga u tekstu.
Napomene koristiti samo za propratna objašwewa, a ne za citirawe ili
navoðewe referenci. Pri citirawu ili samo pozivawu na neåije delo, u zagra-
di, posle citata (ili poziva na delo), navesti prezime autora, godinu izdawa i
— u sluåaju citata — broj strane. Na primer: Stepiã smatra da je „nekakvo brzo
i nametnuto 'konaåno rešewe' teško … ostvarivo, iako nije nemoguãe." (S t e -
p i ã, 1999:65).
Na kraju rukopisa navesti spisak navedenih radova po abecednom redu i u
pismu na kome je štampan. Podaci o delu navode se na sledeãi naåin:
Kwiga
S t e p i ã, Milomir (1999). Kosovo i Metohija — politiåko-geografske i
geopolitiåke perspektive. Beograd: Znamen.
J o k s i m o v i c h, Vojin (2006). The Revenge of the Prophet. Boston: Regina
Orthodox Press.
Ålanak u kwizi
S p i r i d o n o v i ã, Srðan P. (1998). Kako je metar nastao i kako je do-
speo u Srbiju, u: Nauka i tehnika u Srbiji druge polovine veka 1854—1904. ur. T.
I. Podgorac, Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, str. 868—688.
414
S a m a r d ÿ i ã, Radovan (1993). Aristocratic Vertical in Serbian History, in: Serbs

in European Civilization, R. Samardÿiã & M. Duškov (eds.) Beograd: Nova & Serbian
Academy of Arts and Sciences, Institute for Balkan Studies, pp. 9—19.
Ålanak u åasopisu
N o v a k o v i ã, Nada (2005). Teorije o nastanku i strukturi porodiånih
zadruga, Stanovništvo, god. H£¡¡¡, broj 1—4, str. 105—134.
S a c k s, Stephen R. (1977). Regional Inequality in Yugoslav Industry, Journal of
Developing Areas, Vol. XI, No. 1, pp. 59—77.
Uredništvo prima i radove pisane na stranom jeziku (engleskom, ruskom,
nemaåkom, francuskom ili italijanskom).
Na posebnom listu navesti ime i prezime autora, naziv ustanove u kojoj je
zaposlen, poštansku i elektronsku adresu, broj telefona i kratku biobiblio-
grafiju.
Rukopisi se ne vraãaju. Objavqeni radovi se honorarišu.
Zbornik Matice srpske za društvene nauke izdaje Matica srpska
Izlazi dvaput godišwe
Uredništvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1
Telefon: 021/420-199
Proceedings for Social Sciences published by Matica Srpska
Published twice a year
Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1
Phone: 381 21 420-199
www.maticasrpska.org.yu
e-mail: zmsd@maticasrpska.org.yu
—————————————————————————————————————————————————
Redakcija Zbornika Matice srpske za društvene nauke zakquåila je
120. svesku 31. avgusta 2006. godine
Struåni saradnik Redakcije: Julkica Boarov
Lektor i korektor: Mirjana Zrniã
Tehniåki urednik: Vukica Tucakov
Štampawe završeno decembra 2006. godine
—————————————————————————————————————————————————
Kompjuterski slog: Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi Sad
Štampa: Prometej, Novi Sad
Štampawe ovog Zbornika omoguãilo je

Ministarstvo nauke i zaštite ÿivotne sredine Republike Srbije

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA DRUŠTVENE NAUKE 120 (Godina 2006.) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA DRUŠTVENE NAUKE 120 (Godina 2006.) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZBORNIK

YU ISSN 0352-5732 | UDK 3(05)

Pokrenut 1950. godine

Glavni i odgovorni urednik

V l a s t i m i r Ð o k i ã, Trajan Stojanoviã (1921—2005) — Trajan Stoja-

Å a s l a v O c i ã, Kosovo and Metohia Issue. Research Proposal . . . . . . 331

Z o r a n V i d o j e v i ã, Liåno svedoåanstvo i kritiåka misao . . . . 335

P a v l e P e t r o v i ã, Vodeãi srpski ekonomski teoretiåar Ðorðe Šu-

D r a g o W e g o v a n, Pregled sadrÿaja Zbornika Matice srpske za dru-

Uputstvo za autore — Instructions for Contributors . . . . . . . . . . 413

U gradiãu Griniåu u drÿavi Konektikat (SAD), 21. decembra pro-

U vlastitim istraÿivawima, snaÿno obeleÿenim izrazitom ori-

sintezu svojih istraÿivawa Balkana dao je u Studiji o balkanskoj civi-

2 Videti Uvodnu reå (Foreword) koju je za tu Stojanoviãevu kwigu napisao Fernan

TRAJAN STOJANOVIÃ PIONIR ISTORIJE

Napisati nekoliko reåi kao uvod za kwigu Izmeðu Istoka i Zapa-

* Direktor Centra za helenske studije „Aleksandar S. Onazis", Univerzitet u

da imaju vlastite drÿave i vode nezavisan ÿivot. Åiwenica je da bal-

stike te istoriografske tradicije su kolonijalizam i rasizam, koji su

jednom ili više balkanskih jezika: gråkom, turskom, bugarskom, rumun-

On namerno nije ove studije podelio po redosledu objavqivawa

Radovi u ¡¡¡ i ¡¢ tomu nas dovode do kraja razvoja koji Stojanoviã

Preveo sa engleskog dr Veselin Kostiã

SEÃAWE NA TRAJANA STOJANOVIÃA2

Ÿeleo bih da podelim s vama neke uspomene na predavawa na teåaju

1 Odsek za istoriju Univerziteta Ratgers.

stojnošãu, onim potpunim odsustvom razmetqivosti, onim neutaÿivim

oåima; znali su da reåi koje upotrebqavamo imaju znaåaja i da engleska

STRUKTURNE OSNOVE MILENARIZMA

Istoriåar se jamaåno izlaÿe opasnosti da naškodi stvarnosti ako

Pre nego što taåno odredimo po åemu se milenarizam razlikuje od

Mitrov-danak, hajduåki rastanak,

Kako jedna, tako i druga, ova bekstva iz svakidašwice imaju za ciq

…tko bi gori eto je doli,

2 Videti rezime te studije: Les structures millénaristes des civilisations balkaniques u:

Nesreãni Osman, koji je pao kao ÿrtva jarosti raspojasanih vojniåina,

Jaoh, a sada sve je inako,

Nekoliko desetina godina kasnije, javqa se kod Srba u Podunavqu

Veã i zbog svog poziva odveã daleko od naroda, Brankoviã previše

ogrubelim od vetra i sunca i potamnelim od dima åamovine koji se di-

3 Vrhovni bog doweg sveta — Prim. prev.

U predawu, koje je u dobroj meri balkansko, mada mu je središte u

6 Autor misli na prvo izdawe Volterovog Dictionnaire philosophique (Genève, 1764).

nog rada. Sledstveno tome, on stiÿe i u ludnicu, da bi se, naposletku,

7 Davalac dobara — Prim. prev.

Baš kao i u sredwovekovnoj Evropi, u kojoj ipak veã postoji dvoj-

8 Neporoåan, sveti siromah, siromah-svetiteq — Prim. prev.

Upravo se to i dogodilo kod Crnogoraca i wihovih dalmatinskih

[Ali, sawati bisere ili drago kamewe, åitamo u kwizi o znaåewi-

9 Oblast u zapadnoj Indiji — Prim. prev.

boÿansku mudrost".] Po svemu sudeãi, indijska odnosno istoåwaåka

stupa kao tiranin. Tada se zaåuše povici odanosti: „Oåe! Spasioåe

Drugim reåima, pokret moÿe da se pretvori u sektu, u „raskid s

Duboko sam zahvalan Savetu za istraÿivawa pri Univerzitetu Rat-

kwige10). Delovi tekstova koje ovde navodim i objašwavam ili prei-

Prevela sa francuskog Zorica Haxi Vidojkoviã

BIBLIOGRAPHY OF TRAIAN STOIANOVICH

BIBLIOGRAFIJA TRAJANA STOJANOVIÃA

1. L'Agriculture dans les Balkans au XVIIIe siècle (Paris, 1954).

7. „ESWTERIKO KAI EQWTERIKO EMPORIO: KENTRA, DIKT¡A, PHGES", [chap-

ARTICLES, ESSAYS, AND COMMENTS

61. L'Espace maritime segmentaire de l'Empire ottoman, in Centre de Recherches

87. Arthur Louis Dunham, La Révolution industrielle en France (1815—1848), Jour-