Жива

Жива (Hg, лат. hydragyrum) прелазни је метал.[1]

Жива, 80Hg

Садржај
Заступљеност
Осо ине
Примена
Жива у Ср ији Општа својства
Референце Име, сим ол жива, Hg
Спољашње везе Жива у периодном систему

Cd
↑
Заступљеност Hg
↓
Cn
Жива је заступљена у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енгл.
злато ← жива → талијум
parts per million). Најважнији минерали живе су:
Атомски рој (Z) 80
цино ер HgS
каломел Hg2Cl2 Група, периода група 12, периода 6
Блок d- лок

Осо ине Категорија прелазни метал,

алтернативно се
Жива раствара метале градећи амалгаме. Изузетак су: гвожђе,
сматра
платина, волфрам и моли ден.[2] Поседује велику испарљивост -
постпрелазним
при температури од 20oC у ваздуху се налази 14 mg Hg m−3 у
металом
стању динамичке равнотеже. Праг ез едности живе у ваздуху
Рел. ат. маса (Ar) 200,59 u
износи 0,05 mg Hg m−3 ваздуха, зато просута жива представља
потенцијалну опасност од тровања. Ел. конфигурација [Xe]4f145d106s2
по љускама 2, 8, 18, 32, 18, 2
Примена Физичка својства
Боја сре рно ела
Агрегатно стање течно
Тачка топљења 234,32 K (−38,78 °C)
Тачка кључања 629,88 K (356,73 °C)
Густина 13.579,04 kg/m3
Моларна запремина 14,09×10−3 m3/mol
Топлота фузије 2,295 kJ/mol

руда живе Топлота испаравања 59,229 kJ/mol

Притисак паре 2×10−4 Pa (234 K)
Сп. топл. капацитет 140 J/(kg·K)
Жива се користи за пуњење термометара, арометара, Атомска својства
манометара... Велике количине живе се користе за до ијање сре ра Оксидациона стања 2, 1
и злата и за продукцију експлозивних материјала.
Осо ине оксида средње азни
Једињења живе такође имају велику примену: Електронегативност 2,00 (Полинг)
1,44 (Олред)
Живин(I) хлорид — каломел, користи се у медицини, за
прављење електрода и као средство за заштиту иљака Енергије јонизације 1: 1.007,1 kJ/mol
Живин(II) хлорид — су лимит, служи као катализатор у 2: 1.810 kJ/mol
органским синтезама, у металургији, као средство за
дезинфекцију.
3: 3.300 kJ/mol
Hg(CNO)2 има примену у производњи детонатора. (остале)

Ако жива доспе у водену средину, микроорганизми је прерађују Атомски радијус 150 (171) pm
тако да настаје металоорганско једињење које се раствара у Ковалентни радијус 149 pm
мастима. Валсов радијус 155 pm

Многе трагичне догађаје су изазвала аш органска једињења живе Остало

— на пример у Јапану, Гватемали, Ираку, Пакистану. Сви ти Кристална структура ром оедарска
случајеви су или изазвани коришћењем намирница које су иле
затроване живом. У Ираку је 1971—1972 помрло преко 3.000 људи
з ог коришћења пшенице која је у се и садржала фенил живе.
Уношење алкалних једињења живе у људски организам жива Брзина звука 1.407 m/s (293,15 K)
помоћу крвотока долази до можданих ћелија онемогућавајући
Топл. водљивост 8,34 W/(m·K)
мозгу долив крви и изазивајући поремећаје у нервном систему.
Сп. ел. водљивост 1,04×106 S/m
Катјони живе Hg2+ и Hg22+ имају различите осо ине. Мосова тврдоћа 1,5

Катјон Hg22+ припада I групи катјона, а катјон Hg2+ II. CAS рој 7439-97-6

Жива у Ср ији
Налазишта живе има на Авали код Београда и Дели Јовану у Источној Ср ији.

Референце
1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008).Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973).Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

Спољашње везе
Медији везани за чланак Жива на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жива&oldid=15237319“

Ова страница је последњи пут уређена на датум 1. септем ар 2017. у 02:00 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за више информација.