Broj 44/godina XIX/april 2017./ISSN 1452-3272; e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.

org

Sremski Karlovci

”BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST

– zdravi stilovi života za zdrave bubrege”
 PRIJATELJI SAVEZA:

Broj 44/april 2017.

Dobro
SAVEZ BUBREŽNIH
INVALIDA VOJVODINE
Ministarstvo
kulture
Pokrajinski
sekretarijat za
kulturu i javno
Ministarstvo
za rad,
jutro Zoran Mišković,

Srbijo!
21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6-8 i informisanja informisanje zapošljavanje,
Predsednik
Tel/faks: 021/6333-866 boračka i soci-
www.ns-nefro.org Saveza bubrežnih
jalna pitanja
invalida Vojvodine
dijaliza.nsp@gmail.com
Žiro račun: 340-2437-88 5. GOJAZNOST ZNAČAJNO
Dragi prijatelji,
Projekt menadžer: Zoran Mišković
Sekretar saveza bubrežnih invalida
UGROŽAVA ZDRAVLJE
Vojvodine i koordinator projekta: Puno pozdrava iz sunčanog Novog Sada.
Radoslav Jovičić
Za izdavača:
6. "BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST Čekajuči dan izbora i divne uskršnje pra-
znike, svima želim puno sreće i lepših
Radoslav Jovičić i Zoran Mišković - ZDRAVI STILOVI ŽIVOTA trenutaka tokom ove godine.
Glavna urednica:
Dr Božana Peregi
ZA ZDRAVE BUBREGE Pohvalio bih aktivnosti vezane za
obnovu aparata za hemodijalizu koje su
e-mail: bnoskovperegi@gmail.com
Stručni saradnici:
Prof. dr Dušan Šćepanović,
11. ZNAČAJ PREVENTIVNIH PREGLEDA u toku u mnogim centrima. Očekujemo
vidno poboljšanje kvaliteta dijaliza.
Puk. prof. dr Zoran Kovačević, I RANOG OTKRIVANJA BOLESTI BUBREGA Nažalost moramo ukazati naprobleme
As. dr Saša Borović mr. sc., koji su i dalje aktuelni:

12.
Kardiohirurg instituta
za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" TRIBINA POVODOM SVETSKOG DANA • dijalize u tri smene. Svi nadležni
Dr Ivan Čurić,
internista, kardiolog, BUBREGA U NOVOM SADU zaboravljaju na nacionalnu strate-
nefrolog, FMC Novi Sad giju od 2011 - 2020
Dr Zorica Dragaš,
specijalista socijalne medicine,
Zavod za javno zdravlje Subotica,
14. HIPERKALIEMIJA • IZIZ sistem koji ne funkcioniše na
sekundarnom i tercijalnom nivou,
Centar za promociju zdravlja,
Dr. sc. med. Stevan Pavlović, 16. SREMSKOMITROVČANI OBELEŽILI
čime su dodatno ugroženi pacijen-
ti na dijalizi, naročito za kardiološ-
internista-nefrolog, Direktor
Specijalne bolnice za hemodijalizu
SVETSKI DAN BUBREGA ke i endokrinološkr preglede
• šta je sa novim zakonom o tran-
“Fresenius Medical Care” Beograd,
Dipl. pharm. Jasmina Vukša
- Apoteka Subotica
17. SUBOTIČANI OBELEŽILI splantaciji
• kolika je smrtnost na dijalizi i koliko
Foto-video prilozi: Tomek Bela SVETSKI DAN BUBREGA je transplantiranih a koliko živih
Adresa Redakcije: transplantiranih lica i gde se vode
Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8
Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535
18. BUDUĆNOST JE U SVAKOM DETETU ti podatci?

Tel/faks: 021/6333-866
Tiraž – 2.500 primeraka
Prelom i dizajn:
Rade Gardinovački
radegardinovacki@gmail.com
Lektor: dipl. pravnik Nada Abramović
Štampa:
Štamparija MAXIMA GRAF,
Petrovaradin, Vladana Desnice 13
21.
KALCIFIKACIJE - VELIKI I NEPREPOZNATI
DIJALIZNI PROBLEM
24. ULOGA I ZNAČAJ TERAPIJSKE ISHRANE
I INTERVENCIJA U DIJETAMA
KOD PACIJENATA NA HEMODIJALIZI
Ovo su samo neka od pitanja kojima
ćemo se baviti i insistirati na bržim i efi-
Sremski Karlovci
kasnijim odgovorima državnih organa.
Puno toplih pozdrava i dug i kvalitetan
INDUSTRIJA MESA
život želi Vam Predsednik Saveza bubrež-
nih invalida Vojvodiene
 Dipl. ecc Zoran Mišković
BAČKA TOPOLA

List izlazi četiri puta godišnje.

BESPLATAN PRIMERAK
Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.
List je upisan u registar Ministarstva za
pravosuđe i lokalnu samoupravu pod
brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.
Podatci o katalogizaciji: "Stavovi izneti u podržanom medijskom
UDK broj: 061:612.38(497.113)
ISSN broj: 1452-3272 projektu nužno ne izražavaju stavove
COBISS broj: 176096775 organa koji je dodelio sredstva"
Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije
 ŽIVOTNI RULET APRIL 2017 Pokrenimo sebe – promenimo svest APRIL 2017 SA SVIH STRANA
Dragi prijatelji,

Sunce
Pred kraj 2016. godine sa velikim optimizmom i nadom da
će napokon sunce ogrejati stotine teških bolesnika, koji čekaju
da im transplantacija promeni kvalitet života, sada Vam se
obraćam sa dozom skepse i pesimizma. Očekivali smo da će se
nakon javne rasprave Zakon o presađivanju ljudskih organa u
Gojaznost (Obesitas, lat.) je abnormalno
ili ti prekomerno nagomilavanje masnoća
u organizmu koje može ugroziti zdravlje.
To je hronična bolest.

nad Srbijom
svrhu lečenja brzo naći pred nadležnim organima na usvajanje,
te da će se doneti i podzakonski akti kojima će se, ne samo
ubrzati motivacija kod građana, već da će to predstavljati jačanje
kapaciteta celog zdravstvenog sistema i biti nada da ćemo 2018.
godine možda postati i stalna članica Eurotransplanta.
Sa žaljenjem konstatujemo da prolazi već i mart mesec, a da
nemamo nikakvu povoljnu informaciju o tome u kojoj je fazi
donošenje i implementacija novog Zakona. Nije u pitanju samo
donošenje Zakona već i veoma ozbiljan nivo pratećih uputsta-
va i akata koje treba da donese Ministarstvo zdravlja. Takođe
Svako povećanje telesne težine za 10 i
vise odsto od idealne smatra se gojaznošću.
Za klasifikovanje gojaznosti koristi se
indeks telesne mase ili Body mass index
(BMI).
BMI se dobija po formuli težina u kg
podeljena sa visinom u kvadratnim
metrima. Nakon toga je moguća klasifika-
cija:

JA
je potreban i veoma ozbiljan pristup izradi i ažuriranje infor- NEUHRANJENI - BMI manji od 18,5%
macionog sistema sa realnim i revidiranim centralozovanim NORMALNA TT - BMI 18,5% -24,9%
„listama čekanja“ i „listama prioriteta“. Plašimo se da će i 2017. POVEĆANA TEŽINA - BMI 25% - 29,9%


godina proteći u beznadežnom optimizmu. GOJAZNI - BMI preko 30%
Takođe, imamo velike primedbe na način medijske podrške,
naročito na RTS 1, državnoj nacionalnoj televiziji, jer prilozi u

O LI
trajanju od 1 do 3 minuta u nedeljnom Dnevniku koji treba da
Gojaznost značajno ugrožava zdravlje
J U
V

I
afirmišu kampanju ‘’Produži život’’, na žalost, deluju monotono,

M B SR
anemično, a prilozi su reprizirana- repriza-reprize.
Smatramo da je potpuno izostala komunikacija i reč podrške
grupacije najugroženijih, a to su oko pet hiljada bubrežnih
Gojaznost dobija razmere epidemije i u
stalnom je porastu u celom svetu. Među
mnogih bolesti kardiovaskularnog sistema
(infarkt, šlog); diabetesa tipa 2, astme,
bolesnika sa dijalize na teritoriji Republike Srbije i desetine vodećim bolestima je u savremenoj civili- povišenog nivoa lipida, opstruktivne
bolesnika koji čekaju na srce, jetru, itd. zaciji, a u ovom momentu smatra se da apneje pri spavanju, reproduktivnih
Kako možemo očekivati napredak u ovoj oblasti kada do 30% stanovništva planete ima ovaj organa, malignih bolesti.
danas nemamo: jedinstvenu listu, jedinstveni nacionalni infor- problem. Što se tiče Srbije - može se reći da je Piše:
macioni sistem! Neverovatna je neinformisanost zdravstvenog Problemi ne samo što su očigledni estet- svaka peta osoba gojazna i da polovina FOŽ SPS Vesna
osoblja, a što se nas bubežnih invalida-bolesnika sa hemodija- ski, nego mogu nastati i ozbiljni zdravstve- smrtnih ishoda povezana sa gojaznošću, Dragojerac
lize i transplantiranih tiče, da nam nije podrške projektima i ni problemi. da je gojazno 45% muškaraca i 50% žena.
aktivnostima od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, Gojaznost u mnogome utiče na kvalitet Normalnu telesnu težinu ima 40% sta-
boračka i socijalna pitanja, ne bismo ni postojali niti bi se igde života osobe te osobe. novništva, 3,2% populacije je pothranjeno,
i ikada čula naša reč i poziv na humanost. Treba napomenuti da je 2000. godine 35% pripada predgojaznima, a 21% su
Što se tiče Srbije - može
 Zoran Mišković, predsednik Saveza broj osoba sa prekomernom telesnom gojazni. se reći da je svaka peta
težinom prešao broj pothranjenih Prevalenca gojaznosti je najniža u Beo-
osoba. gradu, a najveća u južnoj Srbiji.
osoba gojazna i da
Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstav-
Gojaznost je najčešće posledica kombi- Epidemija gojaznosti još nije dostigla polovina smrtnih
aktivnosti
Specifični vidovi diskriminacije

nacije prekomernog unošenja kombinaci- svoj vrhunac, drastičan porast se očekuje

ishoda povezana sa
Šta nako

lja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situa-

ijalize
Zave

je energetski hranljivih materija, genetske 2050. godine.

is
atit

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-

Pra

gojaznošću, da je
štan

ćne d

sklonosti, nedovoljne fizičke aktivnosti, a Vrlo je važno je reći da je i gojaznost kod

ja
Hep
vo

n transp

lize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna

Ja i sportske

si
Pra

je or
n

e? na neke slučajeve utiču i poremećaj endo- dece u porastu. Učestalost se povećala pet
ete

gojazno 45%
a so

do ku

tic
vo

Pra r obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je je-

ab
gana
n

vo a
cija

krinog sistema, psihijatriski poremećaji i puta, a tome doprinosi fizička neaktivnost

at

ek
Dij
lantacije stvo

n ju dan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi

uđ

ai sr k i
muškaraca
Kako
lni

Čiji nv ta c
i don k
un

je m ali on
o lan korišćenje određenih lekova. i nepravilna ishrana dece.
dod omo

p njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj

eg

oj mdsk d s
o an češć
e Gojazne osobe troše mnogo više ener- Smatra se da će čak 30% dece imati
ui

i 50% žena
ata ć
or

ese up o d čnu tr
?

u situaciji.
p

Znač č ni n enz k i
aj už Ka veri cija gije od negojaznih jer je više energije po- problem gojaznosti i kad porastu.
ine t a ij cipa
okom laz kr u ka d a Pa r t i
za T V Na ovaj način želimo da utičemo i na celu trebno za održavanje velike telesne mase. 94% dece već imaju ozbiljne deformite-
„Bubrežn d i v
jalize i? za tplatu
a dijeta“ iL sta c ij a na pre društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj,
Subve
n Epidemija gojaznosti je globalni problem te na kostima. Zbog toga se smatra da treba Sprovođenje zdrave ishrane je od nepro-
ni kupac
Šta je dnevna bolnica? Energetski zaštiće podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje i pogađa sve segmente populacije (najviše uvesti svakodnevne časove fiskulture u cenjivog značaja, pri čemu treba koristiti
Lista lekova preventivno, preko primarnih zdravstvenih pripadnice crne rase i Španjolke). školama, zdrave obroke i ne koristiti brzu što više voća, povrća, zrnevlja i nisko ka-
li za
Vrste dija Bespla
t no par institucija, a u dogledno vreme da se uvede Gojaznost dovodi do teških i brojnih hranu. lorične hrane.
Želi kiranje
b reg mn i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.
č ki bu Pra am komplikacija na mnogim organima i si- Važno je raditi na prevenciji gojaznosti. Smanjenje gojaznosti za samo jedanj
Vešta vo
na
ore.
.. Ka  Uređivački odbor stemima organa. Deluje i indirektno, Tome može pomoći recimo umerena do
u la r o? k odsto značajno će uticati na smanjenje
fist eh
ja Pr abi efekat agravacije uzrokuje bolest ali je i intenzivna fizička aktivnost (150/300m broja obolelih od Diabetes mellitus-a i
Mo
BI?
av
on
lita
ciju www.ns-nefro.org
H až jako veliki faktor rizika za nastanak svakodnevno brzi hod ili plivanje) kardiovaskularnih bolesti.
Šta je ivo
t 069/712 547: 069/712 557: 069/712 535
4 5
 APRIL 2017 APRIL 2017

KALENDAR: Svetski dan bubrega

oboljevanja od bubrežnih bolesti imaju
osobe sa oboljenjem bubrežnih arterija i
vena, urološkim oboljenjem, osobe koje
imaju prekomernu telesnu masu, malokrv-
ni, kao i one sa pozitivnom porodičnom
anamnezom o bolestima bubrega. Ukoliko
Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu se bubrežna bolest razvije i bez obzira na
Međunarodnog društva za nefrologiju i godine starosti, jednostavne preventivne
mere mogu da uspore napredovanje
Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg bolesti, da spreče komplikacije i da pobolj-
u preko 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine šaju kvalitet života.
Hronična bolest bubrega je ozbiljno
obeležava se drugog četvrtka u martu mesecu oboljenje, koje zbog značajnih troškova
lečenja, kao i lošijeg kvaliteta života, skra-
ćenog radnog i životnog veka obolelih,
U Srbiji se transplantacije bubrega obav-
ljaju u pet zdravstvenih ustanova. Prema
podacima IZJZS “Batut“, a prema fakturi-
sanoj realizaciji zdravstvenih usluga, tokom
2014. godine, urađeno je 68 transplanta-
cija bubrega. Na osnovu svih prethodno
iznetih činjenica i podataka sasvim je jasno
zbog čega je potrebno naglašavati: dija-
gnostika bolesti bubrega je jednostavna
i dostupna, a moguće ju je na vreme
sprovesti.
Gojaznost kao faktor rizika
Gojaznost je potencijalni faktor rizika za
razvoj bolesti bubrega. Naime, gojaznost
Telesna uhranjenost se danas sve češće
procenjuje prema indeksu telesne mase
– BMI (lat. body mass index, BMI), koji se
izračunava prema određenoj formuli. Ova
jedinica mere se dobija kada se telesna
masa u kilogramima podeli kvadratom
U proseku jedna od 10
osoba ima neki stepen
hronične bubrežne insu-
ficijencije. Ova bolest se
može razviti u bilo kom

”BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST predstavlja značajan javnozdravstveni

– zdravi stilovi života za zdrave bubrege”
Porast broja bolesnika Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana
bubrega, koji glasi, ”Bolesti bubrega i go-
sa hroničnom bolešću jaznost – zdravi stilovi života za zdrave
bubrega, njen često bubrege” - ima za cilj da istakne činjenicu
da je povećanjem znanja i svesnosti o fak-
asimptomatski tok i
torima rizika za nastanak bolesti bubrega,
kasno otkrivanje, kao kao i promocijom zdravog načina života
moguće u značajnoj meri doprineti spre-
i visok rizik od kardio- čavanju nastanka ovih bolesti. U okviru
vaskularnih bolesti i zdravog načina života, pre svega ostalog,
treba istaći značaj pravilne ishrane i fizičke
smrtnog ishoda, us- aktivnosti, uz isključivanje svih, po zdrav-
merili su pažnju stručne lje štetnih, navika. Milioni ljudi širom sveta
mogu biti u riziku nastanka bolesti bubrega
javnosti ka prevenciji i i urinarnog sistema, uključujući i decu od
ranom otkrivanju boles- najranijeg uzrasta. Ove bolesti su česte i
često počinju neosetno i bezbolno. Po-
ti bubrega, kao i pokre- trebno je, zbog toga, naglašavati da se
tanju javnozdravstvenih rutinskim pregledom uzoraka mokraće,
krvi i merenjem krvnog pritiska mogu
kampanja sa ciljem otkriti rani znaci bubrežne bolesti i da je
da se stanovništvo već samo to dovoljno za početak pravo-
vremene dijagnostike, iza koje će uslediti
informiše o važnosti lečenje. Rano otkrivanje i pravilno lečenje
zdravog načina života i omogućavaju povoljan ishod bolesti.
Bolesti bubrega čine veliku grupu obo-
pravovremenog odlaska ljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike
kod svog izabranog le- i prognoze. Ova oboljenja su najčešće
izazvana infekcijama, metaboličkim pore-
kara na preventivne i mećajima, toksinima, povredama kao i
kontrolne preglede. drugim uzrocima i bolestima, a manife-
stuju se kao upale bubrega (glomerulone-
fritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i
akutna, odnosno hronična smanjenja
Piše:
dr Zorica
Dragaš,
specijalista
socijalne
medicine
funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko
puta povećava rizik za nastanak bolesti
srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, po-
višenog krvnog pritiska, završnog stadiju-
ma bubrežne bolesti (uremije) i prerane
smrti (pre 65. godine života). U proseku
jedna od 10 osoba ima neki stepen hro-
nične bubrežne insuficijencije. Ova bolest
se može razviti u bilo kom uzrastu, ali rizik
se povećava sa povećanjem godina staro-
sti. Naime, posle 40. godine jačina glome-
rularne filtracije počinje da opada za oko
1% godišnje. Prema podacima Instituta za
javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović
Batut” (IZJZS) procenjuje se da u našoj
zemlji bubrežnu insuficijenciju, u nekom
stepenu, ima jedan od pet muškaraca i
jedna od četiri žene starosne dobi od 65
do 74 godine, kao i polovina populacije
od 75 ili više godina. Starije osobe češće
boluju od neke druge hronične bolesti,
koja može biti faktor rizika za oštećenje
bubrega, uključujući šećernu bolest, visok
krvni pritisak i bolesti srca. Povećani rizik
problem. Skoro trećina bolnički lečenih
osoba boluje od hronične bolesti bubrega,
koja je uzrok čak 84% smrtnih ishoda od
svih bolesti bubrega. U stadijumu termi-
nalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja
funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza
(hemo i peritonealna dijaliza) ili se tran-
splantira bubreg.
Transplantacija bubrega
Transplantacija bubrega zasniva se na
presađivanju organa – bubrega, koji se
može dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji
način transplantacije će biti odabran zavisi
od hitnosti pronalaženja odgovarajućeg
odnosno kompatibilnog organa. Kod pri-
bližno 10–15% bolesnika davaoci / donori
mogu biti krvni srodnici (članovi porodice)
ili biološki nesrodni donori (bračni partne-
ri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se
podudarni davaoci kod osoba sa dijagno-
stikovanom moždanom smrću, kadaverič-
ni davaoci. Radi svakog čoveka u terminal-
noj bubrežnoj insuficijenciji potrebno je u
našoj zemlji povećati broj kadaveričnih
transplantacija. U tom smislu neophodno
je više informisati građane o značaju do-
nacije organa, a od novog zakona o trna-
splantaciji očekuju se značajne pozitivne
promene.
Doniranje organa je uvek znak humano-
sti, solidarnosti i plemenitosti kojim jedna
osoba iskazuje svoju želju i nameru da
nakon smrti donira bilo koji deo tela radi
presađivanja, odnosno transplantacije,
kako bi se pomoglo teškim bolesnicima,
da bi im se darovala šansa za novi život.
Ovakvom, duboko humanom činu ne
protive se najznačajnije i najveće svetske
religije.
povećava rizik za razvoj glavnih faktora
rizika hronične bubrežne insuficijencije, a
to su šećerna bolest tip 2 i povišen TA.
uzrastu, ali rizik se po-
većava sa povećanjem
Takođe, gojaznost sama po sebi dovodi do
razvoja hronične bubrežne insuficijencije,
kao i terminalne bubrežne insuficijencije
godina starosti
visine određene osobe u metrima. Goja-
zbog toga što kod gojaznih osoba bubrezi znost se definiše prema rezultatu indeksa
rade više, i filtriraju veću količinu krvi nego telesne mase . BMI 25-30 označava se kao
što je to fiziološki, odnosno - više nego što predgojaznost ili prekomerna telesna
je normalno kako bi odgovorili na pove- masa, a rezultat 30 i više označava goja-
ćane metaboličke zahteve, koje ispostavlja znost, koja može biti laka, umerena
povećana telesna masa. Podaci iz literatu- i teška. Prekomerna telesna
re govore da gojazne osobe imaju dva do masa (BMI = 25-30), goja-
sedam puta veću šansu za razvoj terminal- znost (BMI veći od 30), kao
ne bubrežne insuficijencije u odnosu na i nepovoljan odnos obima
osobe normalne telesne mase, kao i da se struka i obima kukova po-
napadi akutnog oštećenja bubrega češće vezani su sa različitim rizi-
javljaju kod gojaznih osoba. Smanjenje cima po zdravlje, pogotovo
telesne mase može u značajnoj meri uspo-
riti progresiju, odnosno napredovanje
hronične bubrežne insuficijencije.
Gojaznost (lat.
obesitas) je hronična
bolest (bolesno
stanje), koja
često počinje
još u detinjstvu,
a ispoljava se
prekomernim naku-
pljanjem masti u organiz-
mu i povećanjem telesne
težine. Smatra se savreme-
nim oboljenjem zapadne ci-
vilizacije. Ranije se definisalo
da je svako povećanje telesne
težine za 10% i više od
idealne ili poželjne -
gojaznost.

66 7

ukoliko se održavaju u dužem vremenskom
periodu. Obim struka osobe muškog pola
ne bi trebao da bude veći od 94 cm, a osobe
ženskog pola ne veći od 80 cm. Ukoliko su
izmerene vrednosti veće radi se o central-
noj gojaznosti, a ona ukazuje da je pored
nakupljanja masnih naslaga u potkož-
nom masnom tkivu došlo do
nakupljanja i oko unu-
trašnjih organa, na
primer srca.
Analiza statistič-
kih pokazatelja i medicinskih
istraživanja koja povezuju gojaznost sa
oboljevanjem i umiranjem stanovništva,
gde ni deca nisu pošteđena, ukazuje da je
gojaznost postala jedan od najvećih i naj-
ozbiljnijih medicinskih i socioloških pro-
blema savremenog doba. Ona dovodi do
brojnih i teških komplikacija na mnogim
organima i organskim sistemima, delujući
istovremeno na organizam u celini.
Epidemiologija gojaznosti
Prvi put je 2000. godine broj osoba sa
prekomernom telesnom težinom bio veći
od broja pothranjenih osoba. Epidemija
ovog oboljenja je širom sveta u stalnom
porastu. Procenjuje se da će do 2025.
godine 18% muškog i preko 21% ženskog
dela stanovništva širom sveta biti gojazno.
Ekstremno gojaznih će biti u svetu 6%
osoba muškog i 9% ženskog pola. U nekim
zemljama gojaznost je već prisutna kod
više od jedne trećine odraslog stanovništva
i značajno doprinosi oboljevanju i umira-
nju od mnogih akutnih i hroničnih bolesti,
kao i visokim troškovima lečenja na godiš-
njem nivou. Gojaznost u dečjem uzrastu
takođe je u porastu, svuda u svetu, pa tako
i u našoj zemlji. Podjednako često se javlja
u svim životnim dobima. U dečjem uzrastu
ona je podjednako česta kod dečaka i
devojčica, a posle puberteta je češća u
Bolesti bubrega - morbiditet i mortalitet u Severnobačkom okrugu
Prema izveštajima hospitalizacije iz
Opšte Bolnice Subotica za 2016. godinu -
od bolesti bubrega je lečeno 409 osoba
(201 muškog i 208 osoba ženskog pola).
Najučestalije dijagnoze u morbiditetu,
odnosno najveći broj osoba je lečen zbog:
hronične bubrežne insuficijencije (103
osobe), zatim zbog nefrolitijaze ili kamena
8 9
APRIL 2017
ženskom delu stanovništva. Na osnovu
prethodno iznetih podataka, može se za-
ključiti: gojaznost, koja pripada grupi ma-
sovnih hroničnih nezaraznih bolesti,
predstavlja jedan od vodećih uzroka smrt-
nosti i onesposobljenosti stanovništva u
svetu, a i kod nas. Stručna javnost smatra
da u ovom vremenskom periodu zdravlje
ljudi značajnije ugrožava gojaznost nego
u bubregu (98 osoba) i zbog akutnog tu-
bulointersticijalnog nefritisa ili upale (53
osobe).
Tokom 2016. godine u Severnobačkom
okrugu je od bolesti bubrega, kao osnovnog
uzroka smrti, umrlo ukupno 29 osoba, 15
muškog i 14 ženskog pola (mortalitet).
Učestalost umiranja značajno raste posle
pothranjenost, upravo zbog masovnosti
pojave i brojnih posledica koje prouzro-
kuje. Važno je naglasiti da je gojaznost u
savremenom svetu jedan od vodećih
uzroka smrtnosti koji se može sprečiti.
Zbog svega navedenog potrebno je kon-
tinuirano sagledavati značaj preven-
tivnih i kontrolnih pregleda kod
svog lekara i iz ovog
ugla, ugla pre-
vencije !
U Srbiji je svaka peta
osoba gojazna, pokazala su istraži-
vanja Instituta za javno zdravlje Srbije
“Batut”, tako da i kod nas vlada “epidemi-
ja gojaznosti”. Prema istim istraživanjima
40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu
telesnu težinu, pothranjeno je 3,2 odsto,
predgojazno 35 odsto i gojazno 21 odsto
stanovništva. Prema obimu struka, u Srbiji
je 57 odsto muškaraca gojazno i 68 odsto
žena i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji.
Prevalencija gojaznosti najniža je u Beo-
gradu, najviša u južnoj Srbiji. Učestalost
gojaznosti kod dece povećana je pet puta
i procenjuje se da će 30 odsto gojazne
predškolske dece biti gojazno i kada
odrastu, te da je tome u najvećoj meri
doprinela fizička neaktivnost i nepravilna
ishrana. Procenjuje se i da epidemija go-
jaznosti u Srbiji još nije dostigla vrhunac,
da se drastičan porast očekuje do 2050.
godine. Takođe, procenjuje se da bi se
smanjenjem gojaznosti samo za jedan
odsto značajno smanjio broj obolelih od
dijabetesa, ali i kardiovaskularnih bolesti.
Etiologija gojaznosti
Oboljenje nastaje kao posledica interak-
cije genotipa (nasleđa) i fenotipa (lične
osobine u kombinaciji sa faktorima spoljaš-
nje sredine). Etiologija je multifaktorska
(više uzroka deluje udruženo i istovreme-
no), a među najznačajnije faktore spadaju:
60. godine života, i to bez obzira na pol.
Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni
uzrok 4 smrtna ishoda (3 osobe muškog
pola) a hronična bubrežna insuficijencija
je osnovni uzrok 22 smrtna ishoda (12
osoba muškog i 10 ženskog pola). Bolesti
bubrega su bile neposredni uzrok smrti
kod 8 osoba, i to 3 muškog i 5 ženskog pola.
APRIL 2017 SA SVIH STRANA
genetski, metabolički, fiziološki, psihološki, dice. Povlači za sobom mnoge poremeća- sija) i tako dalje. Ukratko rečeno: vreme-
kulturološki i sociološki. Najčešće je goja- je zdravlja i predstavlja značajan faktor nom će sve što je navedeno dovesti do
znost prouzrokovana kombinacijom pre- rizika za nastanak mnogih bolesti. Pored narušavanja kvaliteta života i često do
komernog unosa energetski koncentrovanih gojaznosti osoba veoma često ima: povišen skraćenja životnog veka, a ovi procesi na-
materija, nedostatka fizičke aktivnosti i holesterol, povišene trigliceride, povišen preduju individualno različito. Istraživanja
genetske osetljivosti, mada su na neke slu- šećer u krvi, nastaju poremećaji funkcije i podaci IZJZS pokazuju da je 45% smrtnih
čajeve uticali prvenstveno geni, poremeća- jetre i bubrega, ubrzavanje aterosklerotič- ishoda kod osoba muškog i 50% smrtnih
ji endokrinog sistema, lekovi ili psihijatrijska nog procesa, pojavljuje se povremena hi- ishoda kod ženskog pola povezano sa go-
bolest. Tokom istorije ljudske civilizacije pertenzija (povišen krvni pritisak), zatim jaznošću.
bilo je perioda kada je gojaznost naširoko smanjenje plodnosti (hormonalni pore- Kada povezujemo gojaznost i šećernu
bila smatrana simbolom bogatstva i plod- mećaj), nastaju mentalni poremećaji i bolest tipa 2 naglašava se da je polovina
nosti, što i danas jeste slučaj u nekim delo- drugo. Uzročno posledična veza deluje, dijabetičara na početku bolesti bila
vima sveta. Ipak, u većem delu modernog
sveta (naročito na Zapadu) gojazne osobe
se često osećaju diskriminisano. Proučava-
nja pojave sve učestalije gojaznosti kod
odraslih ali nažalost i kod dece svuda u
svetu mogu nam dozvoliti zaključak da je
ovaj poremećaj uhranjenosti stanovništva
nastao upravo zbog načina života i odre-
đenih navika koje se formiraju, posebno u
gradovima, ali ne samo zbog toga.
U tom smislu dva fenomena su najzna-
čajnija: nutritivna tranzicija i neprestano
smanjivanje fizičke aktivnosti. Nutritivna
tranzicija je promena načina ishrane većine
ljudi, koja je u kratkom vremenskom
periodu nastala. Prešlo se na ishranu pre-
težno zasnovanu na namirnicama životinj-
skog porekla, dok su ranije pretežno bile
zastupljene namirnice biljnog porekla. U
ishrani se koriste namirnice visoke ener-
getske vrednosti (gustine), uz drastično
povećanu potrošnju šećera. Drugi fenomen
današnjice je neprestano smanjivanje
fizičke aktivnosti u svim oblastima života,
odnosno predominantan sedeći način
života. Sažeto kazano: savremeni čovek sa
jedne strane svakodnevno povećava svoj
Ove bolesti su česte i često počinju
neosetno i bezbolno
energetski unos, a sa druge strane smanju- ukoliko se gojaznost održava i agraviraju- gojazna, i da je gojaznost uzrok nedovolj-
je potrošnju. ći efekat se ispoljava. Povećava se rizik nog iskorišćavanja glukoze u tkivima.
Gojaznost – komorbiditet,
razvoja i drugih kardiovaskularanih bolesti,
dijabetesa (tip 2), različitih tumora (dojke,
Kada povezujemo gojaznost i malignu
bolest ističe se značaj studije kojom su još
posledice debelog i završnog creva), zatim bolesti u drugoj polovini 20. veka istraživači Arm-
U razmišljanjima većine ljudi gojaznost jetre i bubrega (masna jetra / steatoza strong i Dol dokazali pozitivnu korelaciju
najpre skreće pažnju na izgled, međutim hepatis), bolesti lokomotornog sistema odnosno povezanost između povećanog
gojaznost pored očiglednih estetskih, može (kostiju, zglobova – ubrzano starenje i unosa mesa (pogotovo crvenog) i masti
da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme trošenje: artroza, spondiloza), zatim respi- (pogotovo životinjskog porekla) sa razvo-
i da na taj način nepovoljno utiče na kva- ratornih bolesti (uključujući astmu i noćnu jem raka debelog i završnog creva. Takođe
litet života. Zbog toga postaje veoma apneu - prestanak disanja u snu), psihija- su dokazali i jednu negativnu korelaciju,
složen zdravstveni problem osobe i poro- trijskih bolesti (anksiozne neuroze, depre- utvrđeno je da osobe koje u svojoj ishrani

unose više voća, povrća i cerealija daleko
ređe oboljevaju od raka debelog i završnog
creva. Gojaznost i povišen nivo holestero-
la i masti u krvi predstavljaju faktor rizika
i za nastanak raka dojke. Postoje dijetetske
mere prevencije raka, a na prvo mesto se
obično stavlja preporuka: ograničiti i sma-
njivati unos masti naročito onih životinj-
skog porekla na 25-30% ukupnih dnevnih
energetskih potreba, uz održavanje odgo-
varajuće telesne težine.
Kada povezujemo gojaznost i bolesti
srca i krvnih sudova na prvo mesto stav-
ljamo povišen krvni pritisak, koji je hro-
nična bolest i istovremeno značajan faktor
rizika razvoja drugih akutnih i hroničnih
bolesti, pre svega moždanog i srčanog
udara. Proces ateroskleroze podstiču i
ubrzavaju povišene vrednosti holesterola
i masnoća u krvi, što sa svoje strane nepo-
voljno utiče na ukupno zdravstveno stanje.
Značajne posledice gojaznosti su prošire-
nje vena i opterećenje srčanog mišića, koje
može da dovede do hronične srčane sla-
bosti.
Lečenje gojaznosti
Uzroci gojaznosti su vrlo kompleksni i
dokazana je povezanost sa genetskim,
psihološkim, kulturološkim, socijalnim i
mnogim drugim faktorima. Upravo zbog
takve kompleksnosti i lečenje je složeno i
dugotrajno, naročito za osobe hronično
gojazne. Kontrolisana, pravilna ishrana i
fizička aktivnost su glavni aspekti lečenja
gojaznosti. Kvalitet ishrane se može una-
prediti smanjivanjem konzumacije hrane
bogate energijom, kao što je ona sa visokim
sadržajem masti i šećera, kao i povećanjem
Oko 40 odsto osoba u Srbiji ima normalnu telesnu
težinu, pothranjeno je 3,2 odsto, predgojazno
35 odsto i gojazno 21 odsto stanovništva
konzumacije dijetetskih vlakana. Drugi
načini lečenja se uključuju prema utvrđe-
nim uzrocima bolesti. Najbolje rezultate
daje timski rad, koji često uključuje psiho-
terapeuta. U saradnji sa njim stvara se
okruženje koje će doprineti promeni ži-
votnog stila i navika, i obezbediti uslove
za postizanje cilja: normalizaciju telesne
mase i istovremeno isključivanje brojnih
rizika za zdravlje. Ne treba posmatrati samo
10
APRIL 2017
estetsku komponentu, koja se najčešće
prva zapaža, problem je potrebno rešava-
ti odmah da bi se uspešno prevenirali
(sprečili) mnogi poremećaji zdravlja,
kasnije i bolesti koje gojaznost donosi sa
sobom.
Možemo li se boriti
protiv gojaznosti ili
ćemo je prihvatiti kao
proizvod savremenog
načina života?
Protiv gojaznosti se moramo boriti, i
to tako što ćemo za sebe odabrati i for-
mirati zdrav način života, uz navike koje
su u korist zdravlja. Pre svega moramo
svakodnevno poštovati principe pravilne
ishrane i pravilne nadoknade tečnosti,
kao i održavanje fizičke aktivnosti –
naravno sve određeno i izbalansirano
prema osobi: godinama starosti, polu,
zanimanju, trenutnom kao i ukupnom
zdravstvenom stanju. Nepravilna ishrana
znači: nepravilan izbor namirnica, neod-
govarajući odnos grupa namirnica u
obroku, nepravilnu obradu i pripremu, a
znači i neredovnost uzimanja obroka
(preskakanje doručka, kasni i preobilni
večernji obrok).
Prilika je da se istakne uloga i značaj
porodice za zdravlje osobe, jer mnoge
bolesti se ne nasleđuju direktno genetski,
ali nastaju kao rezultat navika koje stvara
određena porodica i koje preuzimaju deca.
Navike stečene u najranijem detinjstvu se
najteže menjaju i najduže se održavaju. To
se odnosi, pre svega na način ishrane, na
fizičku aktivnost, kao i na sticanje štetnih
navika, kao što su upotreba duvana, droga
i zloupotreba alkohola i lekova.
Zdrav način života podrazumeva pona-
šanje i navike koji su u korist zdravlja i vi-
talnosti osobe, te zbog toga sabira: pravil-
nu ishranu i pravilnu nadoknadu tečnosti,
individualno primerenu fizičku aktivnost,
dovoljno odmora i noćnog sna, kontrolu
stresa, razvijenu emocionalnu inteligenci-
ju i odgovarajuću socijalnu mrežu. Zdrav
način života isključuje duvanski dim, droge,
anabolike i zloupotrebu lekova, a alkohol
i kafu dozvoljava u okviru dnevne strogo
ograničene količine.
Značaj preventivnih pregleda
i ranog otkrivanja bolesti bubrega
Hronična bolest bubrega (HBB) je zdrav-
stveni problem koji se javlja širom sveta i
povezana je sa visokim kardiovaskularnim
komorbiditetom i smrtnošću. Neprepo-
znata i nelečena HBB vodi hroničnoj bu-
brežnoj slabosti (HBS) i terminalnoj bu-
brežnoj slabosti (TBS) čija je incidencija
eksponencijalno rasla tokom prethodne
dve decenije.
U svetu se trenutno preko dva miliona
bolesnika leči nekom od tri metode za
zamenu funkcije bubrega (hemodijaliza,
peritoneumska dijaliza, transplantacija
bubrega). Ovaj veliki porast broja bolesni-
ka sa TBS posledica je eksponencijalnog
porasta broja bolesnika čija je slabost
bubrega posledica hipertenzije i dijabete-
sa, kao i porasta broja starih sa TBS.
Međutim, daleko je veći broj bolesnika u
ranim stadijumima hronične bolesti
bubrega, pa se procenjuje da u tim stadi-
jumima ima 30 do 150 puta više bolesni-
ka nego u stadijumu TBS. Stoga je od
ključnog značaja na vreme otkriti
HBB, jer je to jedini način prevenci-
je HBS. Većina bolesti bubrega
protiče asimptomatski i ostaje
neotkrivena do odmaklih stadi-
juma bolesti. HBB je značajna i
zbog toga što uslovljava razvoj
progresivne i teške ateroskleroze,
ishemijske vaskularne bolesti i
često kardiovaskularnu smrt .
Zbog toga više od 50% bolesnika sa
HBB umire zbog kardiovaskularnih
bolesti i pre započinjanja lečenja. Nepre-
kidni porast broja bolesnika sa HBB, asimp-
tomatski tok i kasno otkrivanje kao i visok
rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrti
usmerili su pažnju ka prevenciji i ranom
otkrivanju oboljenja.
Najčešće se kao grupe sa rizikom navode:
bolesnici sa hipertenzijom, dijabetesom,
osobe starije od 60 godina i osobe sa po-
zitivnom porodičnom anamnezom o
bolestima bubrega. Kod ovih osoba koje
se obrate zdravstvenoj službi treba prove-
riti da li postoji neki od rizika za HBB :
• Dijabetes • Hipertenzija • Osobe starije
od 60 godina • Multisistemske bolesti •
APRIL 2017 APRIL 2017
Korišćenje nefrotoksičnih lekova • Poro-
dična anamneza o bubrežnim bolestima
• Postojanje rizika za opstruktivnu nefro-
patiju • Kardiovaskularne bolesti (srčana
insuficijencija, ishemijska bolest srca)
Osobe kod kojih se otkrije rizik za HBB
treba da se podvrgnu daljem ispitivanju u
kom će se proveriti prisustvo markera
oštećenja bubrega.
Početno ispitivanje osoba sa poveća-
nim rizikom za hroničnu bubrežnu
bolest:
1. Merenje krvnog pritiska
2. Pregled urina test trakama (proteini,
glukoza, krv, leukociti i kad god je
moguće albuminurija)
3. Merenje koncentracije kreatinina u
serumu i izračunavanje JGF (JAČINA
GLOMERULARNE FILTRACIJE)
Ovakva redovna ispitivanje omoguća-
vaju otkrivanje bolesti bubrega u ranim
stadijumima i pravovremeno preduzima-
nje mera za usporavanje progresije bolesti
i bubrežne slabosti.
Simptomi i znaci hronične
bubrežne bolesti/slabosti
• Poremećaji mokrenja: poliurija, oligu-
rija, dizurija, noćno mokrenje, retenci-
ja urina
• Promene u sastavu mokraće: bakteri-
urija, leukociturija, hematurija, prote-
inurija, lipidurija, kristalurija
• Bol: tup, oštar, povremen, kontinuiran,
tipa kolike
Piše: Maja
Bjelobrk
DZ Subotica
• Edemi: testati, generalizovani
• Hipertenzija bubrežnog porekla
• Opšti aspekt: zamor, slabost
• Koža i sluznice: bledo-žuta (boja bele
kafe), modrice, svrab i ekskorijacije.
• Respiratorni: nedostatak vazduha,
gušenje, kašalj
• Kardiovaskularni: dispneja pri naporu,
retrosternalni bol, hipertenzija, edemi,
uvećanje srca
• Gastrointestinalni: anoreksija, nelagod-
nost u epigastrijumu, mučnina, povra-
ćanje, štucanje
• Genitourinarni: Nnkturija, poliurija
potom oligoanurija, izostenurija, im-
potencija, izostanak ili neregularni
menstrualni ciklusi
• Neurološki sindrom nemirnih
nogu, grčevi i utrnulost ekstremi-
teta, tipičan tremor (asteriksis),
hiperrefleksija, periferna neuro-
patija
• Poremećaj mentalnog statusa,
poremećaj sna, otežana koncetra-
cija, konfuzija, sopor, koma
Mere prevencije hronične
bubrežne bolesti
• Što ranije otkrivanje osoba sa poveća-
nim rizikom za hroničnu bolest
bubrega
• Kontrola i uporno lečenje hipertenzi-
je (ciljni krvni pritisak 130/80 mmHg)
• Striktno regulisanje i kontrola glikemi-
je (glikemija našte 5,1-6,5 mmol/l;
HbA1c: ~6,5%)
• Lečenje dislipidemije
• Ograničen unos soli
• Prestanak pušenja
• Redovna fizička aktivnost
• Održavanje normalne telesne težine
• Izbegavanje nefrotoksičnih sredstava
• Redovne godišnje kontrole funkcije
bubrega i pregled urina.
11
 APRIL 2017 APRIL 2017

”BOLESTI BUBREGA I GOJAZNOST

– zdravi stilovi života za zdrave bubrege”
Savez bubrežnih invalida
Vojvodine organizovao je
tribinu povodom Svetskog
dana bubrega , 12.03.2017.

9. mart 2017.
godine u Hotelu ‘’Vojvodine
‘Novi Sad

SVETSKI DAN BUBREGA PROTOKOL SUSRETA

Okupljanje od 10:00 do 10:30 u prostorijama hotela Vojvodina;

Od 10:30 do 10,45 pozdravna reč Predsednika Saveza bubrežnih invalida
Vojvodine Mišković Zorana;
Od 10:45 do 11:10 uvodno izlaganje na temu:’’Gojaznost Ii preterana
težina’’ –predavač Vesna Dragojerac FOŽ SPS;
Od 11:10 do 12:10 debate na teme: ‘’Zdravi stilovi života stanovništva’’
i ‘’ Nutricionistički aspekti pothranjenosti pacijenata na dijalizi’’;
Od 12:10 do 12:30 pauza i zajedničko fotografisanje za časopis ’’Nefro’’;
Od 12:30 do 13:30 zajednički ručak i druženje.
Projekat podržan od strane Ministarstva za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
 Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine
 Zoran Mišković

12 13

Kalijum je glavni intracelularni katjon u
koncentraciji 160 mmol/L, (98% od
ukupnog K+ u organizmu se nalazi intra-
celularno), odnosno 40 puta više nego
ekstracelularno (koncentracija oko 4
mmol/L).
Koncentracijski gradijent se održava uz
pomoć Na+/K+ pumpe. Upravo ta razlika u
koncentraciji kalijuma intracelularno i
ekstracelularno bitno utiče na održavanje
membranskog potencijala. Pošto je koncen-
tracija kalijuma u ekstracelularnoj tečnosti
mala u odnosu na koncentraciju u intracelu-
larnoj tečnosti, i male promene koncentracije
kalijuma u ekstraćelijskoj tečnosti mogu da
dovedu do poremećaja u životnoj funkciji.
Neophodan je za:
• električnu aktivnost ćelija: održavanje
mirovnog membranskog potencijala i
sprovođenje akcionih potencijala
(sprovođenje nervnih impulsa,
održavanja srčanog ritma, kontrakciju
skeletnih i glatkih mišićnih ćelija)
• osmotsku ravnotežu između ECT i ICT i
elektroneutralnost u odnosu na Na+ i H+
• deponovanje glikogena u ćelijama jetre
i skeletnih mišića
U uslovima fiziološke koncentracije K+
u organizmu, na njegovu raspodelu između
ICT i ECT, utiču:
• insulin: pojačava rad Na+/K+ pumpe
i ulaz K+ u ćeliju na smanjenje koncen-
tracije K+ u ECT. Postoji povratna veza
između serumske koncentracije kali-
juma i insulinemije, insulin je prva linija
odbrane od hiperkalijemije, a hipoka-
lijemija može dovesti do smanjenog
lučenja insulina.
• kateholamini: stimulacija beta2-recep-
tora povećava ulaz K+ u ćeliju (hipo-
kalijemija), dok stimulacija alfa-recep-
tora smanjuje ulaz K+ u ćeliju
(hiperkalijemija).
• pH krvi: u acidozi, H+ ulazi u ćeliju, a
K+ izlazi iz nje (hiperkalijemija). U al-
kalozi kretanje jona se odvija u su-
protnom pravcu, odnosno dolazi do
hipokalijemije.
• osmolalnost: hiperosmolalnost ECT
dovodi do osmotskog izlaženja vode
iz ćelije, pri čemu se menja i koncen-
tracijski gradijent za K+, tj. njegova
koncentracija u ćeliji raste, zbog čega
dolazi do izlaženja K+ iz ćelije u ECT
(hiperkalijemija)
14
APRIL 2017
Hiperkaliemija
Piše: Helena Milovanović
Viša medicinska sestra
OB „Stefan Visoki“ Smederevska Palanka
ACIDOZA
K+
H+ Mg++
ALKALOZA
K+
Mg++ H+
Količina kalijuma u organizmu zavisi od
njegovog unosa sa jedne, i izlučivanja sa
druge strane.
Ne postoji fiziološki mehanizam za
regulaciju unosa kalijuma (ne postoji
osećaj “gladi za kalijumom”), a koncen-
tracija K+ se održava u fiziološkim okviri-
ma isključivo regulacijom njegove elimi-
nacije iz organizma.
Znači, kalijum je elektrolit koji ima
električni naboj i pri tome reguliše „komu-
nikaciju“ između nerava, mišićnog tkiva i
srčanog mišića. Kako bubrežna bolest
napreduje, narušava se ravnoteža kalijuma
u organizmu i zato su neophodne redovne
laboratorijske kontrole, najbolji parametri
u praćenju nivoa kalijuma.
Poremećaji metabolizma kalijuma:
Hipokalijemija: koncentracija
K+ < 3, 5mmol/L
Hiperkalijemija: koncentracija
K+ > 5,5mmol/L. Uz karakteristične EKG
promene i kliničke poremećaje (vasku-
larni, gastrointestinalni i mišićni).
Često urgentno stanje u nefrologiji,
posebno kod bolesnika sa bubrežnom
slabošću – na dijalizi.
Sa smanjenom količinom
kalijuma u organizmu
(“lažna hiperkalijemija”)
U metaboličkoj acidozi (npr. dijabetesna
ketoacidoza), dolazi do razmene K+ i H+
- višak H+ ulazi u ćeliju, a K+ izlazi iz nje,
da bi se očuvala elektroneutralnost.
Koncentracija K+ u ECT je u fiziološkim
granicama, ili povećana, ali se njegova
ukupna količina u organizmu smanjuje, jer
se K+ koji je napustio ćelije, ekskretuje
urinom.
Ukoliko se u takvim stanjima radi lečenja
osnovnog poremećaja primeni samo
insulin, bez nadoknade K+, razviće se teška
hipokalijemija, jer insulin dovodi do
prelaženja K+ iz ECT u unutrašnjost ćelije
i deficit ukupnog K+ tada postaje mani-
festan.
Sa normalnom količinom
kalijuma u organizmu
(posledica preraspodele
K+ između ICT i ECT)
• oštećenje ćelija: kraš povrede, opeko-
tine, hemoliza eritrocita, nekroza tkiva
i sl.
• acidoza
• nedostatak insulina
• hiperosmolarnost ECT
• hipoksično oštećenje ćelija koje remeti
funkciju Na+/K+ pumpe i
onemogućava ulaz K+ u ćeliju, nasu-
prot koncentracionom gradijentu i on
pasivno izlazi iz ćelije
• intoksikacija digitalisom koji blokira
rad Na+/K+ pumpe
Sa povećanom količinom
kalijuma u organizmu
• povećan unos kalijuma hranom
• smanjena ekskrecija putem bubrega:
bubrežna insuficijencija, insuficijencija
nadbubrežnih žlezda (primarna –
Adisonova bolest, sekundarna – po-
sledica šoka, MODS-a, krvarenja u
nadbubrežne žlezde i sl.)
• hipoplazija ili aplazija nadbubrežnih
žlezda
• diuretici koji štede kalijum: spirono-
lakton, triamteren, amilorid
Hiperkalijemija – posledice
Poremećaj neuromišićne razdražljivosti
Hiperkalijemija je ređe stanje od hipo-
kalijemije, ali sa mnogo ozbiljnijim posle-
dicama.
Osnovni poremećaj koji se javlja u hip-
erkalijemiji je povećana neuromuskularna
razdražljivost ili potpuni gubitak
neuromišićne podražljivosti u težim hip-
erkalijemijama.
Ovi poremećaji su posledica smanjenja
koncentracionog gradijenta K+ (povećanje
EC K+, dok IC K+ ostaje nepromenjen) i
povećanja mirovnog membranskog po-
tencijala.
Poremećaj neuromišićne
razdražljivosti
SRCE: neuobičajna zamorenost, gušenje,
promene u radu srca, usporeno provođenje
impulsa i otežana kontrakcija.
Karakteristične promene na EKG-u.
Različiti poremećaji ritma. Veoma visoke
koncentracije K+ mogu uzrokovati opasne
ventrikularne aritmije (ventrikularnu fibri-
laciju ili asistoliju – srčani zastoj).
HIPERKALIJEMIJA
V1
V2
V3
Šiljati, visoki T talasi
V4
Niski ili neprimetni P talasi
V5
V6
APRIL 2017
Poremećaj neuromišićne
razdražljivosti
MIŠIĆI: umerena hiperkalijemija – osećaj
trnjenja usana i prstiju, grčevi glatke i skel-
etne muskulature, tako da bolesnik kaže
da nikuda ne može „ni rukama, ni nogama“.
Teža hiperkalijemiija – hipotonija, flak-
cidna paraliza mišića
Poremećaj neuromišićne
razdražljivosti
OSTALO: povećano lučenje aldosterona,
insulina, kateholamina (mehanizmom
negativne povratne sprege), da bi se
povećalo povlačenje K+ iz ekstracelularnog
prostora u ćelije i njegova ekskrecija putem
bubrega. Povećan influks K+ u ćelije,
dovodi do povećanog izlaženja H+ u
ekstracelularni prostor i acidoze, koja
pogoršava efekte hiperkalijemije na srce.
U slučajevima ekstremne hiperkali-
jemije neophodna je hitna medicinska
pomoć usled rizika od potencijalno fatal-
nih abnormalnih srčanih ritmova (arit-
mija).
Simptomi se javljaju obično kada kon-
centracija kalijuma dostigne 7 mmol/L, a
mogu biti parestezije (trnjenje), pareze,
bradikardija, (promene u EKG-u), mučnina
i povraćanje, bol u trbuhu...
Hiperkalijemija se očekuje kod
oligurične faze bubrežne insuficijencije.
U lečenju hemodijalizom, kalijum raste
u periodima između sprovođenja tret-
mana, a opada nakon dijalize. Bubrezi su
glavni organ koji reguliše izlučivanje kali-
juma, a glavnu ulogu imaju distalni tubuli
čije ćelije sekretuju kalijum u tubulsku
tečnost. Osim bubrezima, manja količina
kalijuma se ekskretuje u distalnom delu
tankog creva i u kolenu.
Kalijum je lako rastvorljiv u vodi i zato
se dosta gubi ispiranjem i kuvanjem namir-
nica (pogotovo ako se baca voda kojom
se namirnice ispiraju ili u kojoj se kuvaju).
Kalijuma ima dosta u belančevinama,
kafi, a nema ga uopšte u šećerima. Hrana
koja sadrži veće količine kalijuma je:
• Voće (banane, lubenice, šljive, kajsije)
• Povrće (paradajz, krompir, blitva,
spanać)
• Meso (proizvodi od mesa i morski
plodovi)
• Orašasti plodovi (orah, lešnik, badem)
• Čokolada, kakao, kafa.
Dijetetski unos kalijuma može biti
smanjen korišćenjem jonoizmenjivačkih
smola (Resonium i slično), koji sprečavaju
prelazak kalijuma iz hrane u creva pa u krv.
Dijaliza nije lek za bubrežnu bolest, ona
predstavlja proces za održavanje života, a
ne zamenjuje sve funkcije bubrega i zato
se mora voditi računa o unosu kalijuma
koji može biti i ektrolit „ubica“.
Dobro edukovana medicinska sestra će
blagovremeno registrovati sve pojave
vezane za hiperkalijemiju i naučiti bole-
snika kako da i on sam prepozna hiperka-
lijemiju, da obavesti lekara i da zajedno sa
njim sprovede sve potrebne terapijske
mere, uključujući i dijalizu kao najefikas-
niju meru u korekciji hiperkalijemije i
mataboličke acidoze, a na taj način će se
preduprediti mnogobrojne moguće kom-
plikacije.
Najvažnije je prepoznavanje i lečenje
osnovnog poremećaja!
15
SA SVIH STRANA APRIL 2017
Sremskomitrovčani obeležili svetski dan bubrega
Jedan od malobrojnih gradova u Srbiji u kojem je obeležen
Svetski dan bubrega, bila je Sremska Mitrovica. Udruženje bu-
brežnih invalida iz ovog sremskog grada 09.03.2017. okupilo je
svoje članove i prijatelje Udruženja u sali Opštine grada. Oku-
pljenima se prvo obratila Slađana Mirčeta, koja je pozdravila
prisutne ispred Opštine grada. Zahvalila se na dosadašnjoj, us-
pešnoj, saradnji i dodala da će grad uvek biti spreman i voljan
da pomogne invalidskim organizacijama u ostvarivanju njihovih
prava i ciljeva.
Potom se skupu obratio predsednik Udruženja Vladimir Sr-
bljanin. Posle pozdravne reči osvrnuo se na dosadašnji rad Udru-
ženja i predočio šta je planirano da se uradi u ovoj godini. Na-
glasio je da je obeležavanje Svetskog dana bubrega - tradicija
koju će i ubuduće poštovati. Dr Anica Cvetićanin je pripremila
izuzetno zanimljivo i korisno predavanje o gojaznosti kod bole-
snika sa bubrežnom slabošću. Na jednostavnim primerima je
objasnila uticaj gojaznosti na osobe sa bubrežnom slabošću. Na
kraju se osvrnula na temu donorstva i transplantacije. Govorila
je o neophodnosti usvajanja novog zakona, ali i o podizanju
svesti građana o ovoj temi. Na kraju se sa nekoliko reči obratio
16
gost iz Novog Sada Radoslav Jovičić, koji je pradstavljao Savez
bubrežnih invalida Vojvodine. U prvom delu govorio je o Euro-
transplantu, uslovima koje traba Srbija da ostvari za punoprav-
no članstvo i o listama čekanja. Na kraju je dodao nekoliko op-
timističnih rečenica kako bi podržao sve koji čekaju na
transplantaciju. Predavanje je završila Violeta Srbljanin koja je
zahvalila svima koji su podržali ovaj skup i iskazala veru u povećan
broj transplantacija.
Subotičani obeležili Svetski dan bubrega
U Opštoj bolnici Subotica Udruženje
bubrežnih invalida iz ovog grada obeležilo
je ovogodišnji Svetski dan bubrega.
Povodom ovog značajnog dana održana
je konfernecija za štampu.
Pozdravnu reč i otvaranje konferencije
za novinare imala je Dr Branka Milisavljević,
pomoćnik direktora za medicinska pitanja
bolnice u Subotici.
Potom se obratila dr Zorica V. Dragaš iz
Centara za promociju zdravlja, govoreći o
APRIL 2017
značaju promocije zdravog načina života
i prevenciji gojaznosti, u okviru preven-
cije bolesti bubrega,
Važna je bila i tema o statistici oboljevan-
ja i umiranja stanovništva od bolesti
bubrega u SBO - ZJZS.
Veoma bitna tema je i značaj preven-
tivnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti
bubrega, o kojoj je govorila ispred Preven-
tivnog centara Doma zdravlja Subotice
Maja Bjelobrk.
SA SVIH STRANA
Sledeća tema bila je aspekt prevencije i
terapije bubrežnih bolesti iz ugla farma-
ceuta, koju je obradila mr. phr Jasmina Vukša.
Okupljenima se, u ime Udruženja
bubrežnih invalida Subotica obratio
predsednik Udruženja dipl. ecc. Zoran
Mišković, koji je govorio na temu “Mesto,
uloga i aktivnosti organizacija bubrežnih
invalida u Srbiji” - Udruženja bubrežnih
invalida Subotica i Saveza bubrežnih in-
valida Vojvodine.
17
 APRIL 2017
HUMANOST KAO STIL ŽIVLJENJA
Budućnost je u svakom detetu
Kada ljudi vide da deca sa invaliditetom i potrebama koje,
osim uobičajenih bivaju i zahtevnije, prva pružaju ruke
pomirenja, možda će se i odrasli posle lakše rukovati, miriti marginalizovan – pre svega od sebe samog.
se i onda kada to ne bi baš jednostavno učinili. Prosto želimo
da normalnošću pokažemo da je naša budućnost i u ovoj,
kao i u svoj drugoj deci
Čini mi se kao da celog svog
života i radnog veka, a ukupno
je 18 godina, radim u školi
„Milan Petrović“ u Novom Sadu.
Kao da se nešto važno nije ni
događalo pre toga, jer je život
sa ovom decom i pored njih u
potpunosti obuzeo moje dane,
organizovao moje aktivnosti,
učinio ih mojim ličnim stilom Piše: Miodrag
življenja. Miša Blizanac
Pre 13 godina bio sam inicija- Škola za osnovno
tor osnivanja inkluzivnog hora i srednje
u našoj školi. Trebalo je da bude obrazovanje
deo jedne predstave koju smo „Milan Petrović“,
pripremali. Pokušavali smo, a i Novi Sad
18
ljudi, prijatelja, komšija, dobrih drugara, a
mi smo neko ko svojim radom želi da
pokaže da nije zanemarljiv, nebitan, da nije
Ne moraju nas voleti – ali nas
moraju primetiti i uvažiti
S druge strane, ne razmišljamo o tome
danas to radimo, da promenom
načina razmišljanja osoba sa
invaliditetom, smanjivanjem
njihove izolovanosti od ostalog
dela društvene zajednice,
utičemo na smanjenje njihove
povučenosti, da ih učinimo sreć-
nijim i radosnijim, da se osete
korisnijim članovima društva.
Naša priča bi trebalo da bude
transparentna, da život i suživot
osoba sa invaliditetom sa
ostalim pripadnicima zajednice
bude što aktivniji i ispunjeniji.
Ovaj hor treba da bude most
ka ostalim grupama i članovima
APRIL 2017
bez sluha. Njima su, tom osnovnom tonu,
prišli i drugi ljudi. To su kolege i prijatelji,
svoje vreme posvećuju ovoj deci. U po-
slednje vreme smo prepoznati i kao brend
ovde, kad vidimo koliko ova deca mogu
napredovati kad se sa njima radi na ade-
mame, tate, braća, sestre, razni volonteri grada Novog Sada, čak i od onih ljudi koji kvatan način, u oblastima kakve su muzika
koji su došli nešto da pomognu i urade, pa su bili poprilično skeptični u prvim godi- i umetnost uopšte. A u ovome oni zaista
su tu i ostali. Za ovih 13 godina kroz hor nama našeg postojanja. Oni su očekivali imaju šta da pokažu i pruže svima nama.
je prošlo preko 2000 ljudi. Nekima od njih priču kratkog daha. Međutim, zamah koji Taj neki tanak put koji je naše dete iza-
je bilo teško, pa su emotivno popustili i se desio i kod dece i kod mene je nastavljen bralo, kojim ide i napreduje, naša je satis-
otišli, neki su tražili neka nova otkrovenja u kontinuitetu. Dva puta nedeljno održa- fakcija za sav uložen trud i napor. U svakom
i mogućnosti za svoje duše. S druge strane, vaju se probe, a imamo i po 5-6 nastupa slučaju se treba truditi i deci dati pravu
u hor su došli i drugi ljudi koji su osetili mesečno. Koristimo priliku da što više šansu, mogućnost. Takmičenje ovog hora
društva, da pomoću njega povežemo sa
potrebu da pokažu i iskažu deo sebe i svoje budemo vidljivi. sa decom koja idu u redovne škole poka-
svima ovu decu i mlade ljudi koji imaju
humanosti, a što mi građani Srbije u velikoj
itekako šta da kažu i pokažu. Ime hora je
meri posedujemo. Kroz hor, koji je počeo
ISON. To je osnovni ton, vođica, što se
da se pokazuje kao jedan oblik novosad-
najčešće i ne zna. U crkvenoslovenskoj,
skog udruženja, prošlo je koje je mnogo
vizantijskoj kulturi, ison predstavlja jedan
ljudi, različitih profesija – lekara, profeso-
ton više pevača. Zamisao mi je da više
ra, raznih volontera, milicajaca, medicin-
pevača, u ovom slučaju, bude više pevača
skih radnika, vaspitača, majstora i raznih
sa invaliditetom i da oni daju taj osnovni
drugih zanimanja. Upravo ta lepeza je
ton na koji će se mnogi osloniti, kako bi se
otvorila neke nove vidike i puteve, pa smo
napravio jedan harmoničan ton, harmoni-
shvatili da je priča o ISONU mnogo šira,
ja, kojoj je potrebna podrška sa svih strana.
da nije potrebno da to bude zatvorena
Vođica – ison – uvek je negde u sredini, a
priča jedne grupacije, tipa bubrežnih ili
lepeza tonova ide gore i dole... Tako i mi
nekih drugih bolesnika koji imaju svoja,
želimo da budemo u sredini, ni od koga
strogo definisana udruženja. Mi smo, jed-
bolji, ni od koga lošiji. Oko nas je mnogo
nostavno, otvorili vrata svima koji žele i
mogu da učestvuju u ovoj horskoj priči.
Posle 13 godina i preko 1400 nastupa
– i drugi su nas prihvatili kao ozbiljan hor,
po godinama i konceptu, koji se „drznuo“
da uđe u ovo društvo na mala vrata, a sada
stoji na pragu grada Novog Sada, evropske
prestonice mladih i grada kulture. Pozvani Gde god nastupamo – pozivamo udru- zalo se kao „nemoguća misija“ koju smo u
smo da o svemu tome damo i svoje mišlje- ženja invalida iz okolnih gradova i sela. Bili nekoliko navrata savladali.
nje, da budemo deo predstavljanja Novog smo učesnici mnogih humanitarnih akcija,
Sada. kao što su Sigurna ženska kuća, Sigurna Imamo i druge organizacije
Mi nismo projekat, mi smo udruženje dečja kuća, a sad i Sigurna muška kuća, ali Želim da spomenem i Fondaciju „Filipus“
dece i roditelja, kolega i svih građana, koji i raznih drugih manifestacija i festivala, u koja radi na novim aktivnostima za osobe
našoj zemlji i u inostranstvu. Hor ISON je sa invaliditetom, kao što su sportske ak-
da li će nas neko prihvatiti ili ne, da li nas nastavio da se razvija u nekom svom tivnosti. Tražili smo nešto što ne rade škole
neko voli ili ne... Želimo svojim trudom da Jedan od mojih ključnih i istovre- pravcu i mi smo sad nacionalna priča, od i druge nevladine organizacije. Iz toga se
dođemo do drugih, do poštovanja. meno veoma ličnih motiva za pokre- izuzetnog značaja za grad Novi Sad, za rodio Konjički klub „Filipus“. Prijavljen je
Kad je 2004. godine formiran ISON, bila tanje cele ove ideje jeste moj rođeni Pokrajinu Vojvodinu, pa i za Republiku. pre tri godine, a pre toga smo eksperimen-
je to moja lična želja, možda čak i egzibi- brat koji je, takođe,osoba sa invali- Dobili smo i blagoslov Njegove svetosti talno radili pet godina. Danas Klub ima
cija. To je bila i želja dece iz ove škole koja ditetom. patrijarha Pavla, a sad i gospodina Irineja. deset konja, a 500 dece dolazi i besplatno
nisu bila primljena u redovni školski hor. Želeo sam da mu pomognem da Posebno izdvajamo blagoslov iz manastira se leči jahanjem. Vlasnik ovog kluba je
Bila je to ona poznata priča: „Evo, ne znamo se oseti vrednim i važnim, da shvati Hilandara. To su sve tanane, zlatne niti koje Udruženje „Vera, ljubav, nada“ koje je osno-
da pevamo, ali volimo to da radimo, a ti si da nije nikom na teretu, da dosta tkaju veoma jaku osnovu za sadašnjost i vano 2010. godine.
neko ko peva – pa da pokušamo...“ toga može sam. To sam i postigao. budućnost ovog hora. Podrška i velika pomoć svim ovim ak-
Ja sam upravo od te i takve dece napra- Duboko verujem da sve može da tivnostima oduvek je bila, a i danas je,
On danas radi u sodari, jaše konje,
vio jednu interesantnu dramsku grupu i brine o životinjama, druži se, putuje... opstane, ali i da nestane, samo ako nestane gospođa Slavica Marković, direktorka škole
hor. Sve dalje je posle „izatkano“. Osnovni Srećan je i prihvaćen, ne samou svom vere u ono zbog čega radimo. Pre hora „Milan Petrović“.
ton celoj ovoj priči, dakle, daju deca sa okruženju iod osoba koje su slične nastao je Teatar dobrih vibracija. Velika je Želim da napomenem da je hor ISON u
invaliditetom. njemu- prihvaćen je u društvu, radost i sreća svih onih, počevši od medi- Budimpešti2010. godine postao jedan od
Ono što je posebno, drugačije, jeste da ravnopravnije ga posmatraju. cinskog osoblja koje se bavi ovom decomod nosilaca najstarijeg inkluzivnog muzičkog
su ova deca sa invaliditetom, u stvari, deca njihovog rođenja, do roditelja i svih nas događajaHearts in Harmony (2006). Mi
19

smo njegova pretpriča, u okviru Europa-
Cantat-a.
U 2012. Godini, kada se održavao Hearts
in Harmony, uspeli smo da sastavimo in-
kluzivni hor od 2000 pevača. Zvanično je
to bio najveći inkluzivni festival i do tada
i od tada.
Uradili smo još nekoliko projekata. Jedan
od njih je skupljanje starih instrumenata,
koje prilagođavamo posebnom tehnikom
potrebama invalidnih osoba. U toku ove
velike akcije, skupili smo oko pedesetak
instrumenata. Mnoga deca su želela da
sviraju iako su imala velike fizičke nedo-
statke. Trudili amo se da te instrumente
prilagodimo njihovim mogućnostima. Ta
akcija i dalje traje.
Druga akcija: sve naše aktivnosti odvija-
ju se na trgovima, a ne samo po školama
i  drugim zatvorenim prostorima. Da sve
bude javno i vidljivo, da svako naše dete
bude sa svojim imenom i prezimenom, da
se vidi svačiji trud pojedinačno, bez gru-
pisanja i prikrivanja grupom. Time bismo
izašli iz prosečnosti i navijačkog tipa života.
Festival Harts in Harmony je na među-
narodnom kalendaru festivala Evrope, iako
sama Srbija nije u Evropi.
Priznanja iz inostranstva
Zahvaljujući svemu ovome, član sam
Ruske akademije nauka za pitanja dece sa
invaliditetom, što me zaista čini ponosnim,
a član sam i najvećeg svetskog horskog
udruženjaEuropa Cantat. Ovo sve daje
mogućnost još jačeg razvijanja osnovne
ideje.
U planu nam je da 2018. godine dove-
demo u Novi Sad hor osoba oštećenog
20
APRIL 2017
sluha iz Liverpula, a želja mi je da tokom
cele godine, kroz taj festival dovodimo
zanimljive goste iz raznih zemalja.
Za proleće sledeće godine najavljujemo
dolazak hora „Srbadija“, zatim dolazak hora
iz Afrike itd. Radimo na tom tzv. invalid-
nom kampusu, gde će učestvovati deca i
osobe sa invaliditetom, kao i mnoge druge
značajne i poznate osobe iz sveta kulture
i umetnosti, kao što je, na primerveliki
pevač Bočeli.
Naravno da ćemo i mi putovati u druge
zemlje i predstavljati našu domovinu.
U okviru svih ovih dešavanja imamo
decu koja,kada završave škole i kada bi
trebalo negde da se zaposle i sami sebe
izdržavaju, često nailaze na ozbiljne pro-
bleme. Zaposlenje za ove mlade ljude koji
završe školovanje zvuči gotovo nestvarno.
U našem prostoru u Šajkašu, gde su
smešteni konji i KK„Filipus“ koji vodi divan
čovek koji veoma voli decu i životinje, bivši
kaskader Dragan Janković, prošlo je obuku
oko 300 dece koja su zanatski osposoblje-
na i nalaze se na tržištu rada. To isto se
događa i u Mošorinu, Đurđevu, Žablju,
Gospođincima. Za sada smo u Bačkoj, ali
neće biti problem da se, kad se steknu
uslovi, proširimo i na Banat, a i dalje. Želja
mi je da deca sa invaliditetom što više izađu
iz osame, a da istovremeno i naša sela
oživimo i ponovo pokrenemo stare zanate.
Konkurisali smo i za sprovođnje jednog
sjajnogprojekta okrenutog sportu i
omladin. U pitanju sodadžijski zanat i
fabrika vode.
Obučili smo celo udruženje, a dvadese-
tak mladih je ovde našlo posao i moguć-
nost zarade. Uveli smo modernu nemačku
tehnologiju sa reverzibilnom osmozom.
Tržište se sve više otvara, a nama fale flaše,
ambalaža... Treba nam pomoć sponzora i
nadamo se da će ljudi velikog srca tu
pronaći sebe i pomoći nam da kupimo
dvadesetak hiljada flaša, kako bismo bili
stabilni i vidljivi, prisutni bar na novosad-
skom tržištu. Imamo nekoliko proizvoda,
u manjim i većim flašama, a planiramo da
uđemo i u proizvodnju starinskih sokova.
Možemo se pohvaliti našim sponzorisa-
njem nekih manifestacija u gradu, kakvi su
Dani pesništva i sportskih igara, košarke,
na primer. Zakon o socijalnom preduzet-
ništvu nije gotov i još uvek nismo „spako-
vani“ kao socijalno preduzeće, a moramo
biti i pod zaštitom države.
Srce svega su druženja članova različitih
invalidskih udruženja, njihov izlazak iz
usamljenosti i čemernog života.
Gledano sa strane, pokušavamo da u
priču uvedemo sve one ljude koji su pozi-
tivni, otvoreni za saradnju. Nije uvek lako
objasniti široj populaciji da „posebne
potrebe“ ne znače bolest, posebno nisu
zarazna bolest. To je stanje u kojem neki
ljudi žive i koje kao takvo moramo i mi
prihvatiti.
Odlučili smo da naša priča ima moto
„tiha voda breg roni“, da svojim kontinui-
ranim i odgovornim radom zaslužimo
poštovanje i svoje mesto u društvu.
Krenućemo i u nove projekte sa stakle-
nicima, plastenicima... Želimo da uredimo
selo, da napravimo nešto dobro i za sve
meštane u Šajkašu.
Uveren sam da osobe sa invaliditetom
mogu mnogo toga dobrog da urade samo
ako se dobro organizuju, a javni servisi ne
bi baš morali da daju statističke podatke
o invalidima.
Važno je da se nešto dešava oko njih, da
se iskoriste svi njihovi raspoloživi kapaci-
teti, bez obzira na to o kojem obliku inva-
liditeta je reč.
Na kraju, pomenuo bih i akciju koja nosi
naziv „Mi smo jednaki, zar ne“ zahvaljuju-
ći kojoj ulazimo u sve institucije – škole,
firme, staračke domove – održavamo
koncerte. Bili smo i na Kosovu, na mosto-
vima pomirenja. Ako ljudi vide da ove
osobe prve pružaju ruke pomirenja, možda
će i oni to lakše učiniti i izmiriti se.
Prosto želimo da normalnošću pokaže-
mo da je budućnost u svoj našoj deci, u
svakom detetu pojedinačno.
KALCIFIKACIJE
– veliki i neprepoznati dijalizni problem
Kalcifikacije su veliki i neprepoznati
problem svih dijaliznih pacijenata.
Najmanje dva razloga imamo za tu
tvrdnju. Prvo, treba imati na umu da su
bolesti srca i krvnih sudova (kardiovasku-
larnog sistema), vodeći uzrok smrtnosti
pacijenata na dijalizi. Drugo, ono što
dovodi do bolesti srca i krvnih sudova su
vrlo često: baš kalcifikacije.
O ovom problemu se malo zna, takođe
iz dva razloga: prvo, mlitava nefrološka
nauka, koja je uglavnom sva pod kontro-
lom farmakoindustrije, nije stvorila još
nijedan preparat koji bi propagirala i pri-
menjivala u svrhu lečenja kalcifikacija, a
drugo, priča o ovom problemu bi mogla
dovesti i do pada prodaje nekih već po-
stojećih dijaliznih preparata, što farmako-
industrija neće dozvoliti, jer je njoj prima-
ran profit, a ne raspravljanje o nuspojavama
preparata na kojima dobro zarađuje.
Šta su to kalcifikacije?
Kalcifikacije su taloženja kalcijuma u
krvnim sudovima ili u drugim mekim
tkivima, pa otuda podela na vaskularne
kalcifikacije (krvnih sudova) i vanskeletne
kalcifikacije (mekih tkiva).
Pojednostavljeno, moglo bi se reći da su
kalcifikacije proces okoštavanja mekih
tkiva ili krvnih sudova.
Učestalost kalcifikacija
U hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji
kalcifikacije su redovna pojava. Sa pove-
ćanjem stepena bubrežne slabosti pove-
ćava se i izraženost kalcifikacija. U petom
stepenu HBI, odnosno na dijalizi, manje ili
više izražene kalcifikacije ima preko 90%
pacijenata!
Šta čini kalcifikat?
Kalcifikacije su po hemijskom sastavu
jedinjenja kalcijuma i fosfora: kalcijum-
fosfat ili hidroksiapatit, a koga interesuju
i te hemijske formule, one izgledaju ovako:
Ca5(PO4)3OH, (CaMg3)(PO4)2 i (CaHPO4
x 2H2O).
APRIL 2017
Uzroci kalcifikacija
Mnogo je faktora koji doprinose pojavi
kalcifikacija u dijaliznih bolesnika. To su
sledeći faktori:
1) Povećan unos kalcijuma
(Dijalizni pacijenti najviše kalcijuma
unose uzimajući tablete kalcijum-karbo-
nata. Doktori propisuju dijaliznim pacijen-
tima tablete kalcijum-karbonata jer ove
tablete u želucu vezuju fosfor unet hranom,
čime se sprečava pojava visokog fosfora u
krvi dijaliznog pacijenta. Kalcijum-karbo-
nat dakle jeste jeftin i koristan vezivač
fosfata, ali ono što mnogi pacijenti ne
znaju jeste da ga se ne bi dnevno smelo
uzimati više od 3 i po tablete! Tablete su
od jednog grama. Ako sa uzimanjem 3,5
tableta dnevno (u toku obroka) pacijent
ne može normalizovati fosfor u krvi, onda
mora ili smanjiti količinu hrane ili uzimati
i druge (jače) tablete za vezivanje fosfata,
a koje ne sadrže kalcijum. Takve tablete su
na primer, tablete Fosrenola, ali je farma-
kobiznis odmah nanjušio zaradu i digao
im cenu na preko 200 dolara za jedno
pakovanje.
Drugi uzrok povećanom kalcijumu u
organizmu dijaliznog pacijenta je nažalost,
sama dijaliza. Bilo da je hemodijaliza ili
peritonealna dijaliza, obe su kod nas pune
kalcijuma. Puna je zapravo dijalizna
tečnost, ali tokom tretmana kalcijum iz
takve dijalizne tečnosti ulazi u krv pacijen-
ta. Većina naših dijaliznih centara koristi
koncentrovane rastvore za dijalizu, a to su
oni crveni kanisteri, u kojima stoji da stva-
raju 1,75 mmol/L jonskog kalcijuma u
dijaliznoj tečnosti. Da biste znali kakva je
veza jonskog kalcijuma i ukupnog kalciju-
ma, najlakše vam je da zapamtite da je to
50%. To jest, onaj ukupni kalcijum u krvi
kojeg nam mesečno određuju laboratorij-
ski, je duplo veći od jonskog kalcijuma, tj.
normalan ukupni kalcijum u krvi je 2,25-
2,65 mmol/L, a normalan jonski Ca je 1,12
do 1,32 mmol/L. Postavlja se pitanje, zašto
su doktori na hemodijalizi pravili dijaliznu
Histološki presek kroz
normalnu arteriju
Presek kroz kalcifikovanu arteriju
tečnost sa 1,75 jonskog kalcijuma koja
može dati čak 3,5 mmol/L ukupni kalcijum
u krvi!? Vrlo jednostavno: doktori su hteli
smanjiti sebi posao, odnosno probleme
na dijalizi. Proverom su utvrdili da paci-
jentima najmanje pada pritisak i najmanje
grčeva imaju kada se koristi dijalizna
tečnost sa visokim kalcijumom. Neki su
proizvođači (npr. Pliva, Zagreb) pravili i
koncentrate koji daju 1,85 mmol/L jonskog
kalcijuma.
To što su od tolikog kalcijuma pacijen-
tima okoštale sve arterije, što im je uzna-
predovala arteroskleroza, što su postali
senilni i dementni, to je doktorima izgle-
dalo kao „manji problem“. Nažalost, i
mnogi pacijenti su to prihvatili. Jer, koga
su jednom razdirali grčevi, i koga su jednom
povraćali hladnom vodom iz besvesnog
crnila dijaliznog kolapsa, taj je sav srećan
prihvatao najveći mogući kalcijum, čak
donosio i dodatne ampule kalcijuma, samo
da ne prolazi ponovo kroz ta stanja.
Rekosmo li, stanja?
Tamo gde su doktori pokazivali veću
brigu za pacijente, pa im birali koncentra-
te koji će dati manje kalcijuma u dijaliznoj
tečnosti, a to su recimo koncentrati sa 1,25
mmol/L kalcijuma, tamo su morali više
vremena da provedu u sali i da sprečavaju
ili rešavaju redovne dijalizne komplikacije:
21

Type 2 lesion Type 3 (preatheroma)
Small pools of
Macrophage
foam cells extrecellular
lipid
Soft plaque regression
"Noncalcified"
No plaque
soft plaque
CAC score = 0
CAC score = 0
grčeve i padove krvnog pritiska. (Da ne
pominjemo da takvi koncentrati izazivaju
negativan bilans kalcijuma u krvi i podsti-
ču lučenje parathormona).
Treći uzrok povećanog kalcijuma u krvi
dijaliznih pacijenata, jeste primena vita-
mina D. Doktori propisuju vitamin D di-
jaliznim pacijentima, kao iz najbolje
namere, a retko koji ima vremena da
upozori pacijente ili da im kaže, koje su
nuspojave uzimanja vitamina D. A one su
nažalost, brojne. Prvo da kažemo zašto se
propisuje vitamin D pacijentima na dijali-
zi. Uglavnom, radi jačanja kostiju i radi
smanjivanja parathormona. Što je često
potrebno, istovremeno. I to je u redu. Ali,
ono što doktori ne kažu, a pacijenti ne
znaju: da bi izbegli prelom kosti ili opera-
ciju paratiroidne žlezde, ta terapija im
oštećuje srce i krvne sudove!! Primena vi-
tamina D direktno povisuje i kalcijum i
fosfor u krvi, zatim stvara kalcifikacije na
krvnim sudovima, na srčanim zaliscima i
na srčanim arterijama. Tako nefrolozi le-
čenjem kostiju i sitnih paratiroidnih žlezda,
upropaštavaju pacijentima srce i krvne
sudove, a sve u najboljoj nameri (da li baš
svi?!). I da se odmah razumemo: svi, apso-
lutno svi preparati vitamina D, izazivaju
porast kalcijuma u krvi, izazivaju kalcifika-
cije, a sve druge priče, kako je ovaj ili onaj
preparat selektivan, a ovi ostali nisu, sve
su to marketinške laži. Ne postoji vitamin
D koji ne stvara porast kalcijuma i fosfora
u krvi, jer to mu je osnovna radnja, bez
toga ne bi ni bio vitamin D).
2) Povećan unos fosfora
Već smo u ranijim postovima pisali o
značaju bubrega za metabolizam fosfora.
22
APRIL 2017
Type 4 (atheroma) Type 5 (fibroatheroma) Type 6 (complicated leson)
Fissure and Thrombus
hematoma
Core of CAC
extracellular CAC
Fibrous
lipid
thickening
? ?
"Mixed" plaque "Calcified"
Positive CAC plaque
score > 0 > 100 CAC > 100
Group 1 Group 2 Group 3
Incident CAC Calcified Non Calcified
progressors progressors
INCRASING CARDIAC MORTALITY
Kad bubreg ne funkcioniše, onda nema D, njegova primena povisuje i fosfor i
ni glavnog puta uklanjanja fosfora iz or- kalcijum u krvi i direktno podstiče na-
ganizma. Tako da dijaliznim pacijentima stanak kalcifikacija.
hrana bogata fosforom (a to je ogroman Treba reći i da nefrološka nauka, kao ni
broj namirnica: meso, mleko, jaja, sir, riba, medicina u celini, još ne zna zasigurno kako
kola-pića, aditivi, itd) predstavlja veliki se sve to odvija i od čega sve zavisi veličina
problem. Varenjem hrane u želucu pri- i proširenost kalcifikacija, ali se to za sada
prema se ulazak fosfora u krvnu cirkula- ovako tumači. Pouzdano se zna da povišen
ciju (resorpcija), i to se dešava u tankom fosfor u krvi garantuje veću smrtnost pa-
crevu. Jednom kada uđe u cirkulaciju cijenata na dijalizi, a koji su sve činioci
dijaliznog bolesnika fosfor više nema gde uključeni u nastanak i ispoljavanje kardi-
da izađe, ako bubrezi ne funkcionišu. ovaskularnih komplikacija, to se još istra-
Kada se zadovolje normalne potrebe za žuje.
ovim elementom (normalan nivo fosfora
u krvi je 0,8 do 1,45 mmol/L), sav višak 3) Povećan unos vitamina D
fosfora se istaloži sa kalcijumom i biva O ovome smo već govorili u poglavlju
negde odložen! To negde, najčešće znači o uzrocima hiperkalcemije (vidi gore).
u meka tkiva, ili u zid krvnog suda. Svaka, Vitamin D se može uzimati i nenamerno,
pa često i minimalna hiperfosfatemija u sklopu ishrane sa multivitaminskim pro-
posle obroka, izazove spajanje tog fosfora izvodima, mlekom, margarinom i sličnim
sa kalcijumom, zatim pad kalcijuma u namirnicama, gde proizvođači sami dodaju
krvi izazove lučenje parathormona, koji izvesne količine D vitamina.
razaranjem kosti popravi nivo kalcijuma,
ali je talog kalcijum-fosfata u međuvre- 4) Alkalni pH krvi
menu već negde rasejan i odložen. Normalna kiselost krvi, koja se na osnovu
Nekada je to u krvnim sudovima, nekada koncentracije jona vodonika (H) izražava
u mekim tkivima, mišićima, vezivu, zglob- u tzv. pH jedinicima iznosi: 7,35 do 7,45.
nim kapsulama, srčanim zaliscima, sve- Ako je vodonik osnovni nosilac kiselosti u
jedno. Kao što je već rečeno za vitamin ljudskom organizmu, onda je bikarbonat-
Pojednostavljeno, moglo bi se reći da su kalcifikacije proces okoštavanja mekih tkiva ili krvnih sudova
ni jon osnovni nosilac bazičnosti ili alkal-
nosti krvi. Normalan nivo bikarbonata u
krvi je 22 do 28 mmol/L. U održavanju te
acidobazne ravnoteže veoma važnu ulogu
ima upravo bubreg. Kada bubreg ne radi
u organizmu dolazi do nagomilavanja ki-
selina, a nivo bikarbonata se smanjuje na
12-14 mmol/L. Zato je dijaliza i napravlje-
na da nadoknadi pacijentu i te nedostaju-
će bikarbonate, pa bikarbonata u dijaliznoj
tečnosti ima iznad normalnog nivoa. Ima
ih 32-34 mmol/L, standardno, a po potrebi
mogu se još povećavati ili smanjivati
običnim pritiskom na taster kojim se re-
guliše dotok iz kapsule sa bikarbonatnim,
alkalnim koncentratom. Bikarbonati su
standardno u suvišku, da bi se što bolje
iskorigovao njihov nedostatak u krvi, pa
čak i da nešto preostane u višku za naredne
dane. Znači, dijalizni pacijent na kraju he-
modijalize ima oko 30 mmol/L bikarbona-
ta u krvi. Sve ovo navodimo samo da bismo
došli do ključne rečenice: alkalni pH obara
kalcijum, tj. u višku bikarbonata, u alkalnoj
sredini, dolazi do taloženja kalcijuma i
bikarbonata, pa nastaje kalcijum-karbonat.
Kalcijum-karbonat je supstanca od koje
se pravi kreda, za školske table. (A od iste
supstance se prave i tablete za vezivanje
fosfora u želucu). Zato i tokom dijalize sa
visokim sadržajem jonskog kalcijuma (npr.
1,75 mmol/L) nikada se u krvi pacijenta
na kraju dijalize ne izmeri jonski kalcijum
od 1,75 mmol/L, iako bi se po zakonu di-
fuzije, koncentracije kalcijuma trebale lako
izjednačiti, iz krvi u dijaliznu tečnost. Ko
god je od dijaliznih pacijenata proveravao
jonski kalcijum u krvi posle dijalize sa 1,75
jonskim kalcijumom, mogao je utvrditi da
mu nivo Ca++ nije 1,75 nego nešto oko 1,38
(odnosno 2,8 mmol/L ako je merio ukupni
APRIL 2017
kalcijum). Zašto se kalcijum nije izjednačio?
Pa zato što se spojio sa negativnim jonima
iz krvi (bikarbonatom ili fosfatom) i odložio
se kao kalcijum-karbonat ili kalcijum-fos-
fat u mekim tkivima. Dakle, ispostavlja se
po ko zna koji put, da je ceo postupak
lečenja zasnovan na principu: jedno po-
pravljamo drugo oštetimo. Što narod kaže:
seci uši, krpi dupe. Idealno bi bilo da dija-
liza ne bude previše alkalna, tj. da koncen-
tracija bikarbonata u dijaliznoj tečnosti ne
prelazi gornju granicu normale: 28 mmol/L.
Ali, to bi onda značilo da dijalizu treba
vršiti svaki dan, a to niti može država da
plaća, niti pacijenti žele da budu prikova-
ni za aparat svaki božiji dan.
5) Starija životna dob i veći dijalizni staž
Da, starost. Nesretna starost, bilo opšta,
bilo dijalizna, sve kvari. Tako kaže medi-
cinska nauka. Čak i da nije na dijalizi stariji
čovek ima izražene kalcifikacije krvnih
sudova, zakrčenje arterija, tzv. ateroskle-
rozu, sa svim lošim posledicama koje iz te
skleroze proizilaze. Našli smo u knjigama
interesantan podatak. Neki (duhovitiji)
medicinar je napisao da proces kalcifika-
cija počinje rođenjem (?!). Pa dalje, polako
napreduje. Dok u starosti ne doživi punu
raširenost. Hronična bubrežna slabost i
dijaliza, samo ubrzavaju ili pogoršavaju, tu
neminovnu pojavu. Navode se i dokazi.
Kažu, i u dijaliznim počecima, kad se
uopšte nisu koristili kalcijumski vezivači
fosfata (nego aluminijumski), pacijenti su
opet imali kalcifikacije. Osim starosti, i
drugi nepovoljni medicinski faktori pod-
stiču nastanak kalcifikacija, npr. dijabetes,
povišen krvni pritisak, upalni procesi, itd.
Žene su sklonije kalcifikacijama nego muš-
karci.
6) Primena vitamina C
Pod obrazloženjem da se pacijentima
vrate vitamini koji su hemodijalizom uklo-
njeni iz krvi, mnogi doktori daju pacijen-
tima jednu ampulu C-vitamina na kraju
hemodijalize. U toj ampuli ima 500 mg
vitamina C. To je otprilike pet puta više od
dnevnih potreba za vitaminom C. A danas
je praktično nemoguće imati manjak C
vitamina u organizmu. S obzirom da vita-
mina C ima u brojnim namirnicama, što
u originalu, što kao dodatak, lekari ne
pamte da su nekada videli skorbut ili slične
manifestacije nedostatka C vitamina u
organizmu. Ipak, skoro svi dijalizni paci-
jenti su se primili na priču da je neophod-
no vratiti ono korisno što im je dijalizom
oteto, a to su vitamini B i C. Za vitamine
B grupe, manje-više, nije tako sporna situ-
acija: za njih nema težih nuspojava ni kada
su u suvišku. Ali, za C vitamin ima! Vitamin
C (pogađate već) podstiče kalcifikacije. Da
ne ulazimo u to kako i zašto, shvatite ovo
kao proverenu činjenicu. Idealno bi bilo,
ako neko već želi preciznu nadoknadu C
vitamina posle dijalize, da dobije jednu
ampulu od 75 mg tog vitamina. Nažalost,
na našem tržištu, takvih ampula nema, a
pošto i ove od 500 mg nisu mnogo skupe,
medicinari nam ih rado propisuju, a mi ih
još rađe primamo. Sad nam nešto pade na
pamet: zašto na televizijama onako brzo
izgovaraju ono „O indikacijama, merama
opreza i neželjenim reakcijama na lek,
posavetujte se sa svojim lekarom ili farma-
ceutom.“  Čoveče, urade to brzinom sve-
tlosti. Samo da otaljaju, zakonsku obavezu.
A prava poruka takvog odnosa (koju svi
mi prepoznajemo) je: šta god da ti bude,
mi s tem nemamo ništa.
 (nastavak u sledećem broju)
23
 Terapijska ishrana (terapijska dijeta ili
medicinska terapijska ishrana) po defi-
niciji predstavlja definisanu ulogu hrane u
tretmanu različitih bolesti i drugih pore-
mećaja zdravstvenog stanja.
Terapijska ishrana podrazumeva i
izmenu i prilagođavanje normalne
(osnovne) ishrane trenutnim potrebama
pojedinca u terapijske svrhe. Razlozi za
primenu medicinske terapijske ishrane su:
• održavanje i poboljšavanje nutritivnog
statusa,
• ispravljanje kliničkih nutritivnih nedo-
stataka,
• održavanje, smanjenje ili povećanje
telesne mase,
• smanjenje opterećenja pojedinih
organa i organskih sistema,
APRIL 2017 sastojaka hrane koji izazi-
• eliminisanje
vaju alergijske reakcije,
• prilagođavanje normalne ishrane mo-
gućnostima organizma da prihvati,
metaboliše i eliminiše pojedine sastoj-
ke hrane i druge supstance.
Značaj pravilne ishrane kod
pacijenata na hroničnom
programu hemodijalize u cilju
prevencije komplikacija
Bubrezi imaju čitav dijapazon po život
značajnih uloga i utiču na rad svih ostalih
organa i organizma u celini. Bubrezi obav-
ljaju četiri osnovne funkcije u ljudskom
organizmu:
• eliminisanje pojedinih produkata me-
tabolizma (detoksikacija i održavanje
Dijabetes je u
razvijenim zemljama
najčešći uzročnik
acido-bazne ravnoteže) – urea, kalijum,
hroničnog zatajenja vodonikovi joni...
bubrega, a kombinacija • reapsorpcija pojedinih produkata zna-
čajnih za organizam - natrijum, glukoza,
dijabetesa i hroničnog aminokiseline
zatajenja bubrega • metabolička uloga bubrega - pretvara
neaktivnih oblika vitamina D u aktivne
dovodi do čitavog niza oblike, pa samim tim i uticaj na meta-
poremećaja bolizam kalcijuma i fosfora
• uloga produkcija hormona - stvaraju
intermedijernog eritropoetin, hormon koji stimuliše
metabolizma kostnu srž za stvaranje eritrocita.
Ishrana bolesnika na HD podrazumeva:
unos adekvatnih količina hranljivih, zaštit-
nih i drugih materija u odgovarajućoj
količini i odgovarajućem međusobnom
odnosu (belančevine, masti, ugljeni hidrati,
vitamini, minerali, oligoelementi i voda).
APRIL 2017
Pravilna i uravnotežena ishrana preve-
nira komorbidna stanja, kao što su: goja-
znost, dijabetes mellitus. hiperlipoprotei-
nemije, koja su uzrok ubrzane ateroskleroze,
ishemične bolesti srca. Prevenira MIA sindrom
(Malnutricija, Inflamacija Ateroskleroza)
koji podrazumeva pothranjenost, ubrzan
proces ateroskleroze i inflamaciju, koji
ugrožava bolesnika na hemodijalizi.
Pravilan unos namirnica bogatih kalci-
jumom i fosfatom podrazumeva dobro
regulisan sekundarni hiperparatireoidizam,
smanjenje invaliditeta i kalcifikacija na
krvnim sudovima. Ograničen unos soli i
vode sprečava hipervolemiju, hipertenziju
i kardiovaskularne komplikacije.
Malnutricija je kasna komplikacija hro-
nične bubrežne insuficijencije. Progresivna
bubrežna insuficijencija je udružena sa spon-
tanim smanjenjem unošenja proteina. Pre-
dijalizni bolesnici imaju sponatni unos
proteina manji od 0.7 g/kg/dan, što je ispod
preporučenog dnevnog unosa. Serumski
albumini i kreatinin rastu u prvih pola godine
od početka hemodijalize. Malnutricija je N
prisutna kod oko 35% bolesnika na hemo-
dijalizi. Do nje dovode smanjeno unošenje
proteina i smanjena efikasnost dijalize.
(Kopple JD. The National Kidney Foundati-
on K/DOQI clinical practice guidelines for
dietary protein intake for chronic dialysis
patients. Am J Kidney Dis 2001;38:S68-73.)
Malnutricija je udružena sa povećanim
morbiditetom, mortalitetom i sniženim
kvalitetom života. (Kalantar-Zadeh K, Ste-
nvinkel P, Pillon L, et al. Inflammation and
nutrition in renal insufficiency. Adv Ren
Replace Ther 2003;10:155-169)

DIJETA U BUBREŽNOJ SLABOSTI

Hranljive
Bubrežna Peritonealna
materije i Hemodijaliza Transplantacija
insuficijencija dijaliza
energija
1,3 - 1,5 g/kg/dan nakon
hiruške intervencije; 1,0 g/kg/
0,6 - 0,8 g/kg/dan dan u uslovima stabilnog post-
1,2 - 1,4 g/kg/dan 1,2 - 1,5 g/kg/dan
Proteini > 50% - 60% VBV1; 0,8 ' 1,0 operativnog perioda
50 % - 60% VBV > 50 % - 60% VBV
g/kg/ u unefrotskom sindromu 30 - 35 kCal/kg/dan za
održavanje željene telesne
mase
30 - 35 23 - 35
Energija 30 - 35 kCal/kg/dan
Kcal/kg/dan Kcal/kg/dan
2,0 - 4,0 g/dan posle hirurške
2,0 - 4,0 g/dan,
intervencije; 3,0 - 4,0 g/dan u
Natrijum potreba varira u zavisnosti od 2,0 g/dan 2,0 - 4,0 g/dan
uslovima stabilnog postopera-
etiologije oboljenja
tivnog perioda
Bez potrebe za ograničavanjem
Bez potrebe za ograničavanjem
Kalijum količine unosa K+ sve dok je 2,0 - 3,0 g/dan 3,0 - 4,0 g/dan
unosa K+
VGF2 o 10 ml/min
12 - 15 mg/g 12 - 15 mg/g Nema potrebe za
Fosfor 10 - 12 mg/g proteina
proteina proteina ograničavanjem unosa fosfora
Kalcijum 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan 1,0 - 1,5 g/dan
Nadoknada Bez ograničenja do smanjenja
Bez ograničenja do smanjenja
Tečnost izlučene mokraće <2000 ml/dan količine mokraće ili početka
količine mokraće
+ 1000 ml/dan nakupljanja tečnosti

Uloga i značaj terapijske

Autor:
Prema PD izuzev, Prema PD izuzev:
Jasmina Vukša vitamin C = 60 vitamin C = 60
Dipl. Pharm. Vitamini - 100 mg/dan, - 100 mg/dan,
Vitamini B, C i D kao i gvožđe i

ishrane i intervencija u dijetama

i ostali vitamin B6 = 5 - vitamin B6 = 5 - Unos prema PD
cink prema PD3
minerali 10 mg/dan, folna 10 mg/dan, folna
kiselina = 0,8 - kiselina = 0,8 -
1,0 µg/dan 1,0 µg/dan

kod pacijenata na hemodijalizi

24
izvor Ref. Prof.dr Mirko Rosić, Ishrana bolesnika, Univerzitet Singidunum Beograd

25

Osim proteinsko-energetske pothranje-
nosti bolesnici sa hroničnom bubreznom
insuficijencijom mogu imati manjak mi-
nerala (posebno minerala u tragovima) i
vitamina.
Ishrana osoba sa dijabetesom
koji se leče hemodijalizom
Dijabetes je u razvijenim zemljama naj-
češći uzročnik hroničnog zatajenja
bubrega, a kombinacija dijabetesa i hro-
ničnog zatajenja bubrega dovodi do
čitavog niza poremećaja intermedijernog
metabolizma. Glavna intervencija u dijeti
kod osobe obolele od dijabetesa, koja
započinju lečenje dijalizom je povećanje
unosa proteina. To je neophodno zbog
negativne ravnoteže azota uzrokovane
hemodijalizom. Preporučuje se unos od
barem 1.2 g proteina po kilogramu telesne
težine dnevno. Potreba za proteinima se
povećava tokom povećanog katabolizma
prisutnog kod infekcija, dijabetičke acidoze
i gastrointestinalnog krvarenja. Preporu-
čuje se da 50 do 60% ukupnog energetskog
unosa čine ugljeni hidrati bogati vlaknima.
Kod dijabetičara je ključno održavati dobru
kontrolu glikemije i radi izbegavanja po-
većanog interdijalizinog unosa tečnosti
koji je povezan sa hiperglikemijom. Hiper-
tonicitet koji je posledica hiperglikemije
podstiče osećaj žeđi, povećava se unos
tečnosti i razvija se zapreminom-uzroko-
vana hipertenzija sa svim svojim negativ-
nim posledicama. Kontrolom hiperglike-
mije izbegava se i rizik hiperkalijemije zbog
pomaka kalijuma iz intraćelijskog u ekstra-
ćelijski prostor. Potreba za insulinom se
nakon započinjanja lečenja dijalizom
menja, tako da je neophodna individuali-
zacija terapije. Potreba za insulinom se
može smanjiti zbog poboljšane osetljivosti
na insulin usled delimičnog ispravljanja
uremije.
Važna dijetalna smernica kod dijabeti-
čara mora biti i izbegavanje hipoglikemije.
Evropski vodič dobre kliničke prakse u
hemodijalizi (European Best Practice Gu-
idelines on Haemodialysis-EBPG) daje pre-
poruke za ishranu.
Terapijska dijeta bubrežnih bolesnika
ima za cilj da se:
• poveća unos (korisnih) materija koje
se gube iz organizma zbog smanjene
26
APRIL 2017
bubrežne funkcije
• smanji unos (štetnih) materija koje se
nakupljaju u organizmu zbog smanje-
ne bubrežne funkcije
• koriguju metabolički parametri koji
imaju uticaj na funkcionalno stanje
bubrega
Poremećaji nutritivnog statusa
uzrokovani bolestima bubrega
i njihovim lečenjem
a. poremećaji metabolizma proteina i
ugljenih hidrata
b. hiperlipidemija tip IV, kod hronične
bubrežne slabosti se javlja poseban
oblik poremećaja lipidnog statusa koji
se zove hiperlipidemija tip IV - poveća-
nje triglicerida (VLDL lipoproteini) u
krvi uz održanje normalne koncentra-
cije holesterola
• terapijski tretman hiperlipidemije
tipa IV podrazumeva dijetu sa sma-
njenim dnevnim unosom šećera,
umerenim unosom nezasićenih
masnih kiselina i velikim udelom
namirnica bogatih vlaknima. Oče-
kivani deficit vitamina D, kao i
drugih vitamina, se nadoknađuje
primenom suplemenata.
c. renalna osteodistrofija je grupa obo-
ljenja koštanog sistema (osteomalacija
– razmekšavanje kostiju i osteoporoza
– smanjenje čvrstine kostiju), koja
nastaje usled povećanja serumske kon-
centracije fosfata, smanjenja serumske
koncentracije kalcijuma i posledičnog
povećanja produkcije parathormona
• za nutritivnu terapiju renalne oste-
odistrofije preporučuje se dijeta
koja ima za cilj da koriguje nivo
pomenutih parametara u krvi.
d. anemija koja nastaje kod hronične
bubrežne slabosti posledica je smanje-
nog stvaranja eritropoetina u bubrezi-
ma. Davanje eritropoetina omogućava
bolesnicima u ovoj fazi bolesti rešava-
nje problema smanjenog stvaranja
eritrocita i (kod pacijenata koji ne
boluju od šećerne bolesti) dovodi do
usporavanja napredovanja bubrežne
slabosti
• u lečenju ovog tipa anemije može
biti korisna i nadoknada L-karnitina.
Deficit karnitina nastaje iz dva
razloga: smanjenja količine faktora
Gojaznost je jedan od
osnovnih faktora rizika
za nastanak dijabetesa,
hipertenzije i bubrežne
insuficijencije, tako da
se kod zdrave
populacije preporučuje:
vođenje računa o
pravilnoj ishrani,
izbegavanju alkohola,
preporučuje se
prestanak pušenja
i fizička aktivnost
neophodnih za njegovu sintezu
(aminokiseline lizin i metionin,
vitamin C, vitamin D, niacin, gvožđe)
i smanjenja opšte metaboličke ak-
tivnosti bubrega udružene sa pove-
ćanim gubitkom karnitina tokom
same dijalize. Nadoknadom L-kar-
nitina postiže se poboljšanje funk-
cije skeletnih mišića kod dijaliziranih
pacijenata.
Intervencije u dijetama kod
pacijenata sa hroničnom
renalnom insuficijencijijom
• dnevni unos proteina se utvrđuje indi-
vidualno na osnovu laboratorijskih
analiza (generalno se preporučuje
dnevni unos od 0.8 g proteina po kilo-
gramu telesne mase)
• ukupan dnevni energetski unos potre-
ban za održavanje telesne mase se
postiže povećanim unosom masti i
ugljenih hidrata (treba imati u vidu i
dijabetes, hiperholesterolemiju i hiper-
tenziju)
• dnevni unos kalijuma se ograničava na
1.5-2g, a fosfora na 0.6-1.2g
• dnevni unos vode je ograničen na 500-
1000ml (ako nema mokrenja) ili 500-
1000ml plus dnevna količina mokraće
(računa se i voda koja se izgubi na druge
načine – povraćanje, proliv, znojenje...)
• Bolesnicima sa hroničnom bubrežnom
insuficijencijom koji se leče nekom od
metoda dijalize treba nadoknađivati
vitamine rastvorne u vodi.
• Preporučuje se 10 mg vit B6, do 90 mg
vit C i 1 mg folne kiseline dnevno. Vi-
tamine rastvorne u mastima nije po-
trebno nadoknađivati (vitamini A, E i
K), dok se vitamini D i B12 nadokna-
đuju prema preporuci lekara.
Fizička aktivnost kao dopuna
intervencijama u dijetama kod
pacijenata na hemodijalizi
Gojaznost je jedan od osnovnih faktora
rizika za nastanak dijabetesa, hipertenzije
i bubrežne insuficijencije, tako da se kod
zdrave populacije preporučuje: vođenje
računa o pravilnoj ishrani, izbegavanju
alkohola, preporučuje se prestanak pušenja
i fizička aktivnost.
Ukoliko je hronična bolest bubrega već
nastupila fizička aktivnost se mora defini-
sati (intenzitet i učestalost) od strane
lekara i prilagoditi trenutnom stanju kar-
diovaskularnog sistema bolesnika.
Pacijentima na hemodijalizi potrebno je
da se opisani režim ishrane primenjuje
paralelno sa odgovarajućom fizičkom ak-
tivnošću kako bi se postigli zadovoljava-
jući rezultati. Fizička aktivnost predstavlja
značajnu komponentu u regulisanju i
održavanju odgovarajuće telesne mase.
Adekvatna fizička aktivnost dovodi do
popravljanja biohemijskih parametara u
krvi (korekcija lipidnog statusa).
Fizička aktivnost koja se preporučuje
pacijentima na hemodijalizi je šetnja koja
nije naporna i blage vežbe istezanja. Pri
obavljanju fizičke aktivnosti kao i fizičkog
rada mora se naglasiti da se pri tom mora
paziti na ruku na kojoj je fistula kako ne bi
došlo do povređivanja.
APRIL 2017
Zaključak
Započinjanjem hemodijalize način
ishrane se bitno menja, te ona postaje
važan deo lečenja. Pravilna ishrana utiče
preventivno na nastanak brojnih ranih i
kasnih komplikacija, kao što su pothranje-
nost, hiperkalijemija, promene na kostima
nastale zbog povišenog nivoa fosfata u krvi
(renalna osteodistrofija), srčana dekom-
penzacija, zbog stalne i povremene hiper-
volemije i dr.
Da bi lakše savetovali pacijente, najbolje
je planirati Vodič za pravilnu ishranu, a to
podrazumeva konsultovanje multidisci-
plinarnog tima: lekara, farmaceuta, medi-
cinskih tehničara i dijetetičara nutricioni-
sta.
Obrazovani i edukovani zdravstveni
profesionalci imaju zadatak da savetuju
pacijente i njihove porodice o pravilnoj
ishrani, zdravstveno prosvećuju i edukuju
bolesnike, te preventivno utiču na spreča-
vanje brojnih komplikacija. Na taj način
aktivno utiču na uspešno lečenje i pobolj-
šanje kvaliteta života pacijenata koji se
nalaze na hroničnom programu hemodi-
jalize
Energetske potrebe bolesnika sa hronič-
nim zatajenjem bubrega odgovaraju po-
trebama zdravog čoveka. Ipak, smanjiva-
njem glomerularne filtracije ispod 25 ml/
min bolesnici obično smanjuju unos ener-
gije Pothranjenost je čest nalaz kod bole-
snika sa hroničnim progresivnim bolestima
bubrega, posebno kod pacijenata koji se
zbog uremijskog sindroma leče hemodija-
lizom (HD). Prevalenca pothranjenosti
hroničnih bubrežnih bolesnika je različita,
ali većina istraživanja utvrdila je, da oko
40% bolesnika koji su lečeni dijalizom imaju
određeni stepen pothranjenosti.
Postoji visoki stepen povezanosti između
hipoalbuminemije i kardiovaskularnih
bolesti uremičara. Upala je verovatno veza
između proteinsko-energetske pothranje-
nosti i kardiovaskularnih bolesti. Povećano
otpuštanje ili aktiviranje protivupalnih
citokina poput interleukina-6 (IL-6) i tu-
morskog faktora nekroze alfa (TFN-a),
može smanjiti apetit, uzrokovati proteoli-
zu mišića, hipoalbuminemiju i doprineti
nastanku ateroskleroze. Do povećanja
koncentracije citokina u hroničnom zata-
jenju bubrega dolazi zbog oštećene funk-
cije bubrega, hipervolemije, oksidativnog
stresa, smanjene koncentracije antioksi-
dansa, infekcije i pridruženih bolesti koje
kod bolesnika sa smanjenom funkcijom
bubrega mogu dovesti do upale.
U hemodijaliziranih bolesnika dodatni
izvor upale predstavljaju izlaganje nebi-
okompatibilnim membranama dijaliza-
tora i sistemima za vantelesnu cirkulaci-
ju, slab kvalitet vode za dijalizu i/ili
dijalizata i povratna filtracija. Nije poznato
u kojem je obimu proteinsko-energetska
pothranjenost dijaliziranih bolesnika
posledica upale, ali je poznato da su ta
dva stanja usko povezana i da deluju u
istom smeru odnosno nastanku sindroma
pothranjenosti-upale i ateroskleroze.
Sindrom pothranjenosti-upale i atero-
skleroze kod dijaliziranih bolesnika naj-
češće se očituje niskim koncentracijama
kreatinina, proteina, holesterola i homo-
cisteina u serumu koji su povezani sa
lošim ishodom bolesti. S druge strane,
izgleda da dobra uhranjenost i hiperko-
lesterolemija u dijaliziranih bolesnika
mogu imati zaštitni efekat.
(Kalantar-Zadeh K, Kopple JD, Kilpatrick
RD, McAllister CJ,.:Association of morbid
obesity and weight change over time with
cardiovascular survival in hemodialysis
population.Am J Kidney Dis 46: 489–500,
2005 [PubMed])
Osim proteinsko-energetske pothranje-
nosti (PEP) hronični bubrežni bolesnici
često imaju manjak minerala (uključujući
i minerale u tragovima) (npr. gvožđe, kal-
cijum, cink) i vitamina (naročito vitamina
C, D, B6 i folata). Do danas je višekratno i
nedvojbeno utvrđeno da kod hroničnih
bubrežnih bolesnika, a posebno onih koji
se leče dijalizom postoji jasna veza između
pothranjenosti i visoke stope obolevanja i
smrti.
27
„Pokrenimo sebe - promenimo svest”
SAVEZ BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINE
e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.org