EMOCIJE I PSIHOPATOLOGIJA

TEME
• Funkcija emocija
• Disfunkcionalnosti emocija
• Uloga emocija u psihopatologiji

• Emocionalno funkcionisanje kod shizofrenije

• Emocionalno funkcionisanje kod depresije
• Model emocionalne regulacije
 Razjašnjenje pojmova
AFEKAT
• Nadređeni pojam, obuhvata sve tipove emocionalnog
iskustva

EMOCIJA
• Odgovor organizma na značajan stimulus

RASPOLOŽENJE
• Duže traje, sporije se menja, nije direktno povezan sa
specifičnim stimulusom
 DISKRETNI vs DIMENZIONALNI
modeli emocija
DISKRETNI DIMENZIONALNI
• Bazične emocije • Ograničeni broj dimenzija
(valenca, uzbuđenje), a ne
• strah, tuga, gađenje, bes, specifične emocije
iznenađenje, radost
• POZITIVAN-NEGATIVAN afekat
• svaka ima specifičnu neuralnu • Intenzitet fiziološke
osnovu pobuđenosti

• DOMINIRAJU u kliničkim
istraživanjima i psihopatologiji
 Funkcija emocija

• Adaptivni smisao emocija

– TUGA čuvanje resursa, socijalna submisivnost
– BES napad, odbrana
– STRAH zaštita (borba/bežanje)

• Omogućavaju efikasnu adaptaciju na zahteve okoline

• Neraskidivo povezane sa motivacionim sistemima

(pristupanja i povlačenja) i kognitivnim funkcionisanjem
 Tamna strana emocija

• Šta može poći po zlu?

– Intenzitet
– Dužina trajanja
– Neadekvatnost situacije u kojoj se javljaju
– Pristrasna obrada stvarnosti (kongruentna sa afektom)
– Percepcija emocija
– Kontrola emocija

• Problem može biti u domenu svake komponente:

SUBJEKTIVNA – FIZIOLOŠKA – BIHEJVIORALNA - KOGNITIVNA
 Šta kada se naruši funkcija emocija?

• Primer ekspresije emocija

– zaravljen afekat kod shizofrenije

• Gubitak komunikacione funkcije osećanja

– depresivni afekat kod depresije

• Izazivanje negativnih reakcija kod drugih osoba
 ZNAČAJ EMOCIJA U PSIHOPATOLOGIJI
Abnormalnosti emocionalnog funkcionisanja kao
ključni simptom kod većine poremećaja:
– DEPRESIJA tuga, anhedonija, krivica
– SHIZOFRENIJA anhedonija, zaravljen afekat
– ANOREXIA NERVOSA
strah od dobijanja kg
– GAD
anksioznost
– ANTISOCIJALNI PL
agresivnost, odsustvo krivice
– GRANIČNI PL
nestabilnost, bes
– NARCISTIČKI PL
nedostatak empatije
 ZNAČAJ EMOCIJA U PSIHOPATOLOGIJI

• Emocija kao simptom poremećaja

• Emocionalno funkcionisanje kao faktor vulnerabilnosti

– Temperament
– Afektivna regulacija

• Uloga emocija u održavanju poremećaja

• Uticaj emocija na kognitivno funkcionisanje

– Pažnja
– Memorija
– Donošenje odluka
 Temperament kao faktor vulnerabilnosti

• Konstitucionalno utemeljene individualne razlike u

reaktivnosti i samoregulaciji, u domenu emocionalnosti,
motorne aktivnosti i pažnje (Rothbart & Posner, 2006)

• REAKTIVNOST – responsivnost na stimulaciju

– VALENCA – pozitivni i negativni afektivitet
– MOTIVACIJA – BAS i BIS

• Nigg (2006):
PRISTUPANJE (ekstraverzija) - POVLAČENJE (neuroticizam)
 P R I S T U PA N J E

Depresija Zloupotreba PAS

Manija
Por. ishrane

POVLAČENJE

Antisocijalni PL Fobije, GAD

Depresija
Alkoholizam

ZNAČAJ ZA KLINIČKU PRAKSU?

 Teorije emocija značajne za psihopatologiju
Teorije koje smatraju da je KOGNICIJA (svesna ili nesvesna)
nužna komponenta emocije:

ŠAHTEROVA DVOFAKTORSKA TEORIJA (1964)

S Fiziološko Kognitivna
uzbuđenje interpretacija
EMOCIJA

TEORIJE KOGNITIVNE PROCENE

o Lazarus, 1991; Frijda, 1986; Scherer, 2001, Ellis, 1962
Motivacione,
S Kognitivna somatske,
procena bihejvioralne
EMOCIJA
promene
 Teorije kognitivnih mreža (npr. Bower, 1981)

• Biološki relevantni S izazivaju bezuslovne emocionalne

reakcija
• Opseg S se proširuje principima klasičnog uslovljavanja
• Informacije o S, akcione tendencije i emocionalni
odgovori se skladište u memoriju (nodovi)
• Za svaku specifičnu emociju nodovi su organizovani u
vidu šeme (Leventhal, 1980) ili mreže (Bower, 1981)

• Stimulus aktivira šemu (mrežu) i dovodi do emocije

 Značaj teorija kognitivnih mreža

• Objašnjava povezanost afekta i kognitivnog

funkcionisanja

• Npr. pristrasnosti memorije kod depresivnih osoba

EMOCIJE I
SHIZOFRENIJA
 POREMEĆAJI EMOCIONALNOG
FUNKCIONISANJA KOD SHIZOFRENIJE
• EKSPRESIJA emocija
• zaravljeni afekat (Kring & Moran, 2008)

• DOŽIVLJAVANJE emocija
• anhedonija (Horan, Kring & Blanchard, 2006)
• intenzivne fiziološke reakcije (Williams et al., 2007)
• više negativnih emocija (Cohen & Minor, 2008; Horan et al.,
2008)

• PERCEPCIJA emocija
• oštećeno prepoznavanje emocija kod drugih (Li et al.,
2009)
 ZAŠTO JE OVA TEMA VAŽNA?

§ Poremećaji afekta se smatraju jednim od ključnih

simptoma shizofrenije (npr. Gur et al., 2006)

§ Bleuler (1911) – zaravljeni afekat je fundamentalni

simptom shizofrenije

§ Bentall (2003) – psihotični simptomi su pre svega

emocionalni fenomeni
 Zašto je ova tema važna?
§ Mali broj istraživanja o emocionalnom funkcionisanju
osoba sa shizofrenijom:
§ dominacija gledišta koja naglašavaju kognitivne simp.
§ u neskladu sa revolucijom u afektivnim naukama
§ klinički jasni fenomeni, ali malo empirijskih podataka

§ Značaj za interpersonalno funkcionisanje i razumevanje

negativnih simptoma osoba sa shizofrenijom
 Poremećaji doživljavanja emocija
-ANHEDONIJA-
• Redukovana sposobnost doživljavanja prijatnih
emocija, u svakodnevnim fizičkim i socijalnim
aktivnostima

• Smatra se jednim od ključnih simptoma shizofrenije

• Rezultati u poslednjih 15-ak godina dovode ovu tezu u

pitanje!
 Studije doživljavanja emocija kod sch
1) Studije evokacije afekta
STIMULUSI
Film, slike, muzika, mirisi, socijalne situacije

MERE DOŽIVLJAVANJA AFEKTA

Samoprocena
Fiziološke mere (npr. psihogalvanski refleks)

2) Naturalističke studije
Experience sampling method (ESM)
 Studije doživljavanja emocija kod sch
REZULTATI su nedosledni!
• u malom broju studija je dobijeno da osobe sa
shizofrenijom ne doživljavaju prijatne emocije

• u većini studija nema razlike u doživljavanju prijatnih

emocija kod sch i kontrolne grupe

• osobe sa sch doživljavaju više neprijatnih emocija

• čini se da problem nije u konzumatornom, nego u

anticipatornom zadovoljstvu!
 -ANHEDONIJA-
Tipovi zadovoljstva (Gard et al., 2007)
ANTICIPATORNO KONZUMATORNO
• Procena verovatnoće • Direktno iskustvo
zadovoljstva prilikom izloženosti S

• dopamin i mezolimbički s. • serotonin i opoidni sistemi

• narušeno • očuvano

Zaključak: ne očekuju da će doživeti prijatnost, ali

kada su izloženi stimulusima dožive emociju
 Poremećaji ekspresije emocija
-ZARAVLJENI AFEKAT-

• Odsustvo emocionalne ekspresivnosti (2/3 pacijenata)

INDIKATORI
• redukcija facijalne ekspresije
• smanjena gestikulacija
• afektivna neresponsivnost
• nedostatak vokalne modulacije
 Poremećaji ekspresije emocija
-ZARAVLJENI AFEKAT-

• Osobe koje pate od shizofrenije doživljavaju emocije u

istoj meri kao i neklinička populacija (Kring & Moran,
2008)

• Ali imaju izrazito redukovanu ekspresiju emocija (Kring &

Neale, 1996; Myin-Germeys et al., 2000)

• Smanjena aktivnost facijalnih mišića (Ellgring & Smith,

1998)
 Studije ekspresije emocija kod sch
• Studije evokacije afekta
STIMULUSI
Film, slike, muzika, mirisi, socijalne situacije

MERE FACIJALNE EKSPRESIJE

Facial Action Coding System, Facial Expression Coding
System, Elektromiografija (EMG)

Dosledni rezultati – smanjena ekspresija i negativnih i

pozitivnih emocija
 POREMEĆAJI EMOCIONALNOG
FUNKCIONISANJA KOD SHIZOFRENIJE

Da li su ove abnormalnosti:
• Faktori vulnerabilnosti?

• Posledica poremećaja?

• Etiopatofiziološki mehanizam?
 Zaključak
Osobe sa shizofrenijom imaju uglavnom
očuvanu sposobnost doživljavanja
emocija, ali deficite u ekspresiji emocija

Implikacije ovih nalaza?

EMOCIJE
I DEPRESIJA
 Ključni simptomi
Prema ICD-10 i DSM-IV:

• NAGLAŠEN negativni afekat (tuga, krivica)

• DEFICIT pozitivnog afekta (anhedonija)

Odnose se prvenstveno na raspoloženje, a ne

emocije!
 EMOCIONALNA REAKTIVNOST KOD DEPRESIJE

Kako dominantno raspoloženje kod depresije

utiče na javljanje specifičnih emocija?

3 GLEDIŠTA:
1) Potenciranje negativnih emocija
2) Atenuacija pozitivnih emocija
3) Emotion context insensitivity (ECI)
 Kako se istražuje?
STIMULUSI ZA IZAZIVANJE EMOCIJA, najčešće:
– Slike (IAPS; Lang, Bradley, & Cuthbert, 2005)
– Facijalna ekspresija emocija (FAB; Ekman & Oster, 1979)
– Filmovi
– Laboratorijski stres (buka, aritmetički zadaci)

MERE REAKTIVNOSTI
- Bihejvioralne (facijalna EMG, FACS = facial action coding system)
- Fiziološke (npr. psihogalvanski refleks, puls, disanje)
- Subjektivna (PANAS)
- Neuroimaging tehnike (fMRI, PET)
 Potenciranje negativnih emocija

• Dominantno negativno raspoloženje povećava

reaktivnost na depresogene stimuluse

• Kognitivne teorije depresije (npr. Beck, 1976)

EMOCIONALNI
S
Kognitivne
DEPRESIVNI distorzije
AFEKAT
Negativna
interpretacija
DEPRESIVNA ŠEMA
 Atenuacija pozitivnih emocija

• Smanjena reaktivnost na pozitivne emocionalne

stimuluse

• U osnovi je anhedonija i smanjena apetitivna

motivacija (hipoaktivacija levog frontalnog režnja)

• Dosledni rezultati studija (meta-analiza Bylsma, Morris, &

Rottenberg, 2008)

• Specifičnost u odnosu na anksiozne poremećaje (npr.

Kring & Bachorowski, 1999)
 ECI (emotion context-insensitivity) HIPOTEZA

• Rottenberg (2005, 2007)

• U osnovi je evolucioni model depresije (npr. Nesse, 2000)

• Depresivni manifestuju smanjenu reaktivnost i na

pozitivne i na negativne stimuluse

• Lošija prognoza, teži simptomi, duže trajanje epizode,

slabije psihosocijalno funkcionisanje (Rottenberg et al.,
2002)
MODEL
EMOCIONALNE REGULACIJE
Gross, 1998, 2001, 2007
 Šta je emocionalna regulacija?
• Kognitivni i bihejvioralni procesi koje osoba koristi da
bi uticala na javljanje, intenzitet, trajanje i ekspresiju
emocija

KOJE EMOCIJE ĆEMO IMATI?

KADA ĆEMO IH IMATI?
KAKO ĆEMO IH DOŽIVETI?
NA KOJI NAČIN ĆEMO IH ISPOLJITI?
 STALNO VRŠIMO NEKI VID EMOCIONALNE
REGULACIJE!

• Izloženi smo nizu stimulusa, ali samo retki nam

izazovu emociju
• Često pomislimo da bi smo prebili nekoga, ali to
ne uradimo
• Ponekad se napijemo da bismo skratili i ublažili
tugu
• Umesto osobe, udarimo zid…
 Emocionalna regulacija

Šta može da se reguliše?

• Pozitivne i negativne emocije
• Kratkotrajna stanja (npr. bes) i dugotrajna (npr.
depresivno raspoloženje)

Kakva može biti?

• Adaptivna i maladaptivna regulacija
• Automatska (nesvesna) i voljna (kontrolisana, svesna)
 Slični konstrukti

• Strategije prevladavanja stresa

– naglasak na negativnim emocionalnim stanjima
– hronična priroda

• Mehanizmi odbrane
– naglasak na redukciji anksioznosti
– po definiciji su nesvesni
 Strategije emocionalne regulacije

SITUACIJA PAŽNJA PROCENA ODGOVOR

usmerene na usmerene na
antecedente emocije odgovor

Selekcija i Usmeravanje Promena značenja Modulacija

Modifikacija pažnje (eng. reappraisal) emocija
situacija
 Emocionalna regulacija i psihopatologija

Maladaptivne strategije regulacije kod:

o zloupotrebe supstanci (Hayes et al., 1996)

o afektivnih i anksioznih poremećaja (Campbell-Sills &

Barlow, 2007; Kashdan, 2007)

o graničnog poremećaja ličnosti (Linehan, 1993)

 Primer depresije

• Selekcija situacija Povlačenje, izbegavanje ljudi

• Modifikacija situacija Pasivnost, inertnost

• Usmeravanje pažnje Ruminiranje o bezvrednosti

• Kognitivna procena Moj život je promašaj

• Modulacija odgovora Alkohol, spavanje, prejedanje

 Primer paničnog poremećaja
AKTIVNOST
ALARM
DA NISAM SEO
DOBIO BIH SRCE MI
INFARKT LUPA

FIZIOLOŠKI ZNACI
DOBIJAM
ANKSIOZNOSTI
SRČANI UDAR

POJAČAVANJE NEŠTO NIJE U

TELESNIH SIMPTOMA REDU

• Selekcija situacija izbegavanje “opasnih” situacija

• Modifikacija situacija
• Usmeravanje pažnje
• Kognitivna procena
• Modulacija odgovora
“safety signals” - telefon, lek
briga o novom napadu
lupanje srca kao znak infarkta
anksiolitici, alkohol
 Primer socijalne anksioznosti

• Selekcija situacija izbegavanje socijalnih situacija

• Modifikacija situacija preterana priprema za situaciju

• Usmeravanje pažnje izbegavanje pogleda

• Kognitivna procena katastrofiranje

• Modulacija odgovora sakrivanje crvenila, znojenja...

 Primer maladaptivne strategije - SUPRESIJA

• Težnja osobe da sakrije šta oseća (supresija ekspresije)

i/ili da inhibira javljanje emocije (supresija misli)

• Posledice korišćenja supresije:

– Povećana aktivnost simpatikusa
– Niži nivo pozitivnog afekta
– Viši nivo negativnog afekta

• Zašto je supresija neefikasan metod regulacije?

- TEORIJA IRONIČNOG PROCESA (Wegner et al., 1993)
 Primer maladaptivne strategije - RUMINACIJA

• Repetitivno razmišljanje o simptomima depresije,

mogućim uzrocima i posledicama depresivnih
simptoma (Nolen-Hoeksema, 2004)

• Jedan od ključnih kognitivnih mehanizama za razvoj i

održavanje depresivnog poremećaja

• Objašnjava zašto se depresija javlja i bez stresora

• Naglasak na kognitivnom stilu, a ne sadržaju kao u

Bekovoj teoriji
 Response style theory
(Nolen-Hoeksema, 1991)

• MEHANIZMI – ruminacija i vulnerabilnost za depresiju:

1. Povećava negativne pristrasnosti mišljenja,
prisećanja i interpretiranja životnih događaja
2. Interferira sa rešavanjem problema (pesimizam)
3. Povećava stres – interferira sa instrumentalnim
ponašanje
4. Smanjuje socijalnu podršku
 Adaptivne strategije i primena u psihoterapiji

• PRIHVATANJE (eng. acceptance)

– prihvatanje, tolerisanje, ostajanje u kontaktu sa
averzivnim subjektivnim iskustvima (emocijama,
mislima, telesnim senzacijama)
– naglasak na procesu, a ne menjanju sadržaja

Osnova:
o DBT (Dialectical Behavior Therapy; Linehan, 1994),
o ACT (Acceptance and Commitment Therapy; Hayes et al., 1999)
o MBCT (Mindfulness Based Cognitive Therapy; Segal et al., 2002)
 Adaptivne strategije i primena u psihoterapiji

PROMENA ZNAČENJA
– pridavanje drukčijeg smisla situaciji (npr. kod
invaliditeta, teških bolesti)
– “hladno” činjenično tumačenje situacije

Osnova Bekove kognitivne terapije i Elisove Racionalno

emocionalno bihejvioralne terapije!