Припрема за испитни час из методике наставе

српског језика и књижевности II

Асистент: Студент:
др Зорица Цветановић Тамара Николић 101/2007
мр Валерија Јанићијевић
асс Милена Митровић

0
 Београд, март 2012.
Општи подаци
Студент: Тамара Николић 101/2007
Датум: 07. 03. 2012.
Основна школа: „Вук Караџић”
Учитељ ментор: Тања Пуја
Разред: III / 2
Час по реду: Четврти час

Општи методички подаци

Наставна тема: Приче из давнина
Наставна јединица: Бајке браће Грим – избор Пчелиња матица
Наставна област: Књижевност
Тип часа: Обрада (први час)
Циљ часа: Препознавање елемената који чине бајку и оспособљавање
ученика за тумачење књижевног дела и процењивање поступака
појединих ликова. Доживљавање естетске вредности текста као
уметничког дела анализом мотива и поетских слика
предстваљених кроз симболику бајке.
Задаци часа
Образовни: Доживљавање, разумевање и тумачење бајке Пчелиња матица.
Стицање и проширивање знања о карактеристикама бајке Пчелиња
матица (стални бројеви, стереотипни почетак и крај, градација,
неодређеност времена и места, срећан крај, борба добра и зла,
животиње помагачи).
Функционални: Развијање способности доживљавања, разумевања и тумачења
бајке. Оспособљавање ученика да дају поднаслове логичким
целинама и да затим уз помоћ њих анализирају бајку.
Оспособљавање ученика да самостално коментаришу поступке
јунака. Развијање способности ученика за запажање и уочавање
битног у бајци.
Васпитни: Уочавање и вредновање позитивних људских особина. Развијање
код ученика свести о добру и злу. Развијање љубави према читању
бајки и бајкама уопште, као и развијање љубави према књижевном
језику. Васпитавање ученика за живот и рад у духу солидарности и
других моралних вредности.
Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставне методе: Метода разговора, метода рада на тексту, илустративно –
демонстративна метода
Наставна средства: Табла, хамер, свеска, наставни листићи, маркери у боји.
1
Уџбеник: Радмила Жежељ – Радић, Река речи, читанка за трећи разред
основне школе, Klett, Београд, 2011.
Литература: Вук Милатовић, Настава српског језика и књижевности,
приручник за наставнике, ЗУНС, Београд, 2005.
Ђорђе Лекић, Методика разредне наставе, Нова просвета,
Београд, 1991.
Службени гласник Републике Србије, Просветни гласник, четврти
разред основне школе, 2005. Браћа Грим, Мачак у чизмама – избор
бајки, треће коло лектира за III разред основне школе, Ризница
лепих речи, Нови Сад, 2002.
Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис
српскога језика, Матица српска, Нови Сад, ЗУНС, Београд, 2007.

СТРУКТУРА ЧАСА СА ВРЕМЕНСКОМ АРТИКУЛАЦИЈОМ

1. Припремни разговор 3 минута
2. Најава наставне јединице 1 минут
3. Подаци о писцу 1 минут
4. Ужа локализација 1 минут
5. Изражајно читање 4 минута
6. Разговор о доживљају 2 минута
7. Тумачење непознатих речи 2 минут
8. Анализа бајке по логичким целинама 13 минута
9. Анализа ликова 4 минута
10. Идејна анализа 3 минута
11. О бајци 3 минута
12. Језичке и стилске карактеристике /
13. Синтеза 5 минута
14. Самостални стваралачки рад ученика 3 минута

Ток часа
1. Припремни разговор Почињем час кроз разговор са ученицима о бајкама.
Како називамо књижевно дело које има фантастичне садржаје?
(То књижевно дело називамо бајка.
Бајка је књижевно дело фантастичне садржине које служи забави, где
ликови теже отклањању нанесене неправде или несреће, при чему се
служе чудесним стварима и помоћницима, а срећан крај се одлаже
низом узбудљивих догађаја)
Знате ли које врсте бајке постоје?

2

2. Најава наставне јединице
3. Подаци о писцу
(Постоје ауторске и народне бајке.)
Ко може да ми објасни какве су то ауторске бајке, а какве су народне?
(Ауторске бајке је написао један човек, док је народна бајка стварана у
народу, њу је стварало више људи.)
Зашто радо читате бајке?
(Радо читам бајке јер се у њима дешавају чудесни догађаји, појављују
нестварна бића...)
Који ликови се најчешће појављују у бајкама?
(Ликови у бајкама углавном су нестварна бића, као што су: змајеви,
вештице, принцезе...)
Ко или шта најчешће побеђује у бајкама?
(У бајкама побеђују они добри, најхрабрији, праведни, несебични... )
Тако је, у бајкама побеђује правда, врлина и све добре особине које
човек може да има.
А да ли свака бајка има срећан крај?
(Скоро свака бајка има срећан крај.)
Разговарам са ученицима о њиховој породици, о њиховим браћама и
сестрама.
Питам их да ли имају браћу или сестре, како се слажу са њима, да ли
им они улепшавају живот, да ли су се можда некада посвађали са својим
братом/сестром и назвали га/је неком ружним именом.
Ви сте читали и слушали многе приче у којима се говори о породици, о
односима између браће и сестара, о љубави и поштењу, о правди и
неправди. У некима се говори само о ономе што се стварно може
догодити, а у другима о нестварним догађајима.
Разговарали смо о породици. Уочила сам да вам много значе чланови
породице, поготово да су вам важни брат или сестра. Сада ћете
пажљиво пратити о каквој браћи се говори у бајци Пчелиња матица
браће Грим.
Саопштавам ученицима да ћемо на овом часу радити бајку Пчелиња
матица и записујем наслов наставне јединице на табли, а ученици
пишу у својим свескама.
Да ли знате ко су били браћа Грим?
Те бајке су вам родитељи читали у раном детињству док сте се ишли на
спавање, а верујем да их још увек читате. (Те бајке су Ивица и Марица,
3
 Храбри кројач, Вук и седам јарића, Црвенкапа, Снежана и седам
патуљака, Трнова ружица и др.)
Да ли знате ко је код нас сакупљао народне умотворине? (Вук
Стефановић Караџић) Тако је, као што је Вук сакупљао у нашем
народу приче, тако су и браћа Грим у својој земљи сакупљали приче.
(Причам ученицима да су браћа Грим знали и српски језик и да су неке
делове својих бајки преузели са српског језика. Били су и веома добри
пријатељи са Вуком Карацићем) (Прилог 1)
4. Ужа локализација Потом ученицима показујем књигу из које сам читала бајку, и говорим
им да у тој књизи могу наћи још много бајки браће Грим, ако желе да
читају. Питам ученике да ли је ова бајка ауторска или народна. (Бајка је
ауторска јер су је написала два позната човека, тј. браћа Грим.)
5. Изражајно читање Говорим ученицима да се опусте и да пажљиво слушају док читам бајку.
(Бајка - Прилог 2) Након читања правим кратку психолошку паузу како
бу ученици средили своје утиске и учврстили доживљај.
6. Разговор о доживљају Ученици су пре овог часа добили задатак да код куће прочитају бајку и
подвуку све непознате речи. Након прочитане бајке ученицима
постављам питања: Како сте се осећали док сте слушали ову бајку?
Шта сте замишљали док сам читала бајку? Шта вам се посебно допало
у бајци? Који део бајке је оставио најјачи утисак на вас? Јесте ли
задовољни завршетком ове бајке? Ко су ликови у бајци? (Овим
питањима желим да сазнам како су ученици доживели бајку. На тај
начин их додатно мотивишем за анализу бајке. Из њихових одговора на
ова питања сазнајем и какав су утисак на њих оставили и поједини
ликови из бајке.)
7. Тумачење непознатих Након разговора са ученицима о њиховом доживљају бајке, прелазим на
речи тумачење непознатих речи. Ученике питам да ми прочитају речи чија
значења не знају. Ученици читају реч по реч. Када ученик прочита реч,
прво тражим од њега да прочита реченицу у којој се та реч налази како
би на основу контекста сазнао њено значење. Ако је ученику и након
тога та реч и даље непозната питаћу друге ученике да ли неко од њих
зна шта та реч значи. У случају да ни тада не дођемо до одговора ја им
откривам значење. Када завршимо са тумачењем, ученицима делим
папир са тим речима и њиховим значењима и говорим им да тај папир
залепе у своје свеске код куће.
Анализирамо наслов - Шта је пчелиња матица? (Прилог 3)

4
8. Анализа бајке по Разговарам са ученицима о бајци кроз питања и заједно одређујемо
логичким целинама логичке целине бајке. Одређивањем плана бајке омогућује се
систематична и прегледна анализа доминантних делова текста. Бајку
ћемо обрађивати следећим редоследом:

1. Одлазак браће у свет а затим и најмлађи царев син креће у потрагу за

браћом
2. Наилазак на животиње
3. Долазак у дворац
4. Извршавање задатака од стране два старија брата
5. Најмлађи брат извршава задатке уз помоћ животиња
6. Чаролија нестаде и буде се из сна
Обрађујемо логичке целине кроз разна питања, ученици дају одговоре и
наслов те логичке целине лепим на таблу. Тај исти поступак понављам
за сваку наредну целину.

1. Како почиње ова бајка? Да ли на овај начин почињу и остале бајке

које сте читали? (Овим питањима желим да укажем ученицима да и
ова бајка почиње као и остале бајке, тј. да постоји устаљен почетак.)
Колико је деце имао цар? А где су кренула браћа? Зашто се главни лик
зове Тупавко? Због чега је Тупавко кренуо у свет?
Хајде сада да одредимо поднаслов овом делу бајке који смо сада
обрадили.

2. Потом прелазим на обраду друге целине, постављајући им следећа

питања:
На шта наилазе браћа приликом путовања? (Браћа наилазе наилазе на
животиње: мраве, патке и пчеле.)
Шта су хтели да учине старији цареви синови кад су наишли на
мравињак, језеро с дивљим паткама и пчелиње гнездо? (Хтели су да
уплаше мраве, да убију патке и да угуше пчеле.)
Ко их је у томе спречио? На који начин најмлађи син спашава
животиње? Пронађите у тексту (Овим питањима желим да укажем на
значај најмлађег сина у овој бајци и да је као и у другим, и овој бајци он
својим поступцима показао да је најплеменитији.)
Хајде сада да одредимо поднаслов овом делу бајке који смо сада
5
обрадили.

3. Затим следи обрада треће логичке целине.

Шта се даље десило, где су стигла браћа? (У један дворац.) Шта је било
у том дворцу? (По стајама су били окамењени коњи, али нигде није
било људи.) Где су стигли? (До врата.) Шта је било на вратима? (Три
катанца) А насред врата? (Окно кроз које се могло погледати у собу.)
Ко је био у соби? (Сéди човечуљак.) Колико пута су га звали? (Три
пута.) И шта је онда урадио човечуљак? (Отворио врата, али није
причао само им је дао да једу, пију и одвео их у посебне спаваће собе.)
Колико је било соба? (Три.) Да ли сте приметили да се неки број
понавља?
(Овим питањима желим да ученици уоче да се понавља број три и да је
то једна од одлика бајке.)
Хајде сада да одредимо поднаслов овом делу бајке који смо сада
обрадили.

4. Обрада четврте логичке целине:

Шта се десило сутрадан? (Човечуљак је најстаријег брата одвео до
камене плоче на којој су била исписана три задатка.) Чему служе ти
задаци? (Служе да се дворац ослободи чаролије.) Како су гласили
задаци? Тражим од ученика да прочитају реченице. *(Први задатак је
гласио: у шуми под маховином леже бисери цареве кћи, има их хиљаду и
требало би их сакупити, а ако и један буде недостајао кад сунце зађе,
онај који их је тражио претвориће се у камен.)
А шта је писало на плочи? (Ко не изврши задатак претвориће се у
камен.) Шта се десило са браћом, јесу испинили задатак? (Нису, и
претворили су се у камен.)
Хајде сада да одредимо поднаслов овом делу бајке који смо сада
обрадили.

5. Шта је урадио најмлађи брат? (Тражио је по маховини али пошто је

било тешко сео је на камен и заплакао.) И онда, шта се десило?
(Наишли су мрави којима је он спасао живот.) Шта су његова браћа
хтела да ураде са мравима? (Да их уплаше.) Јесу ли их уплашили? (Не)
Зашто? (Зато што им најмлађи брат није то допустио.) Шта су
6
урадили мрави? (Мрављи цар је наишао са пет хиљада мрава и
сакупили су све бисере који су били испод маховине на гомилу.)
Јел он стигао до другог задатка? Хајде сада да сазнамо шта је био и
други задатак. Тражим од ученика да прочитају реченице. *(Други
задатак је био да се из језера извади кључ од собе у којој је спавала
царева кћи.) Зашто је он стигао до другог задатка а старија браћа нису?
(Наводим ученике да уоче да је једино најмлађи брат стигао до другог
а касније и до трећег задатка јер је био добар и племенит и спасао је
живот животињама.)
Ко му је помогао у другом задатку? (Патке којима је он спасао живот.)
Шта су његова браћа хтела да ураде паткама? (Хтели су да их ухвате па
да их испеку и поједу.) Како су патке помогле најмлађем сину?
(Загњуриле у језеро и извадиле кључ из дубине.) Од чега је кључ? (Од
собе у којој је спавала царева кћи.)
Јел имамо још неки задатак? Који је то по реду задатак? Опет се
понавља број три. Тражим од ученика да прочитају реченице. *(Трећи
задатак је био најтежи: између три уснуле цареве ћерке требало је
изабрати најмлађу и најљупкију.) (Градација задатака.)
Колико је било сестара? (Три.) Какве су биле сестре? (Попуно су личиле
једна на другу.) Али ипак су се по нечему разликовале, по чему? (Јеле су
различите слаткише.) Које? (Најстарија комад шећера, средња мало
сирупа, а најмлађа кашику меда.)
Ко је најмлађем брату онда помогао? (Матица пчела којима је он спасао
живот.) А шта су његова браћа хтела да ураде пчелама? (Да их угуше
ватром.) Али најмлађи брат то није дозволио и сада су му пчеле, као и
мрави и патке помогле да изврши задатак да се не би претворио у камен
као и његова браћа.
Шта су урадиле пчеле? Тражим од ученика да прочитају реченице.
*(Матица пчеле је свим трима сестрама прешла преко усана) И како је
царев син знао која је права девојка за њега? (Пчеле су се задржала на
уснама оне која је јела мед.) Зашто баш мед? (Мед је пчелињи производ.)
Хајде сада да одредимо поднаслов овом делу бајке који смо сада
обрадили.

6. ,Шта се онда догодило? (Чаролија је нестала.)

Шта се десило са браћом? (Пробудили су се из сна и поново добили
7
 људски облик, нису више били окамењени.) Која реченица у завршетку
текста доказује да је реч о бајци? Тражим од ученика да прочитају
реченице. *(И Тупавко се ожени најмлађом и најљупкијом принцезом и
постаде цар по смрти њеног оца, а његова браћа добише друге две
сестре.) Ова реченица подсећа на сваки завршетак бајке. Сваку бајку
препознаћемо по тим карактеристичним уводим и завршним
реченицама.
Ученицима кажем да запишу у своје свеске редослед логичких целина
које смо заједно издвојили и написали на табли.
9. Анализа ликова Ову етапу започињем питањем:
Који лик је, по вашем мишљењу, главни у овој бајци?
Зашто? (Од ученика тражим да ми образложе зашто је трећи царев
син у овој бајци добио највише места. Ученици треба да одговоре да је
то зато што је најхрабрији, најплеменитији и зато што поседује само
добре особине.)
Шта је најмлађи брат урадио када су његова браћа хтела да убију
животиње? Шта нам то говори о њему? (Наводим ученике да кажу да
је најмлађи брат племенит, пожртвован, одан, несебичан, искрен.)
Како су се понела два старија брата, какви су они у односу на најмлађег
брата? (Наводим ученике да на основу њихових поступака закључе које
особине браћа поседују: охоли, похлепи, себични, уображени,
неразумни.)
Које врлине најмлађег сина су награђене? У чему је несклад између
имена најмлађег царевог сина и његових поступака?
Који јунак је по вашем мишљењу најплеменитији?
Ког јунака највише осуђујете?
Шта мислите о човечуљку из дворца? Какве задатке је он давао браћи?
10. Идејна анализа Разговор о питањима:
Шта значи учинити добро дело? Да ли треба за добро дело тражити
награду? Како се осећа онај који чини добро дело другима?
Шта се десило са најмлађим сином на крају ове бајке? Шта се десило са
старијом браћом?
(На основу поступака ликова из ове бајке, ученици закључују да у бајци
увек побеђује племенитост и правда, најмлађи брат је био племенит
према животињама и оне су му на крају помогле и захвалне су му што
им је спасао живот од охоле браће.)

8
 Да ли бисте ви волели да имате особине које имају старија браћа или
најмлађи, зашто?
Шта ви мислите да ли је лепо и добро неговати и чувати љубав,
поштовање и слогу према брату или сестри?
Шта је тема ове бајке?
(Тема ове бајке је племенитост и несебичност. )
Да ли ми неко може рећи како би гласила порука ове бајке? Добро се
добрим враћа.
Лепим хамер са порукама – пословицама на таблу, а ученицима делим
наставни листић. (Прилог 4)
11. О бајци Понавњам са ученицима карактеристике бајке:
Шта је бајка? По чему се бајка разликује од других прича? Које сте
бајке читали?
Како бајке обично почињу? (Два царева сина, Био једном један цар...
тако најчешће почињу бајке и у њима није назначено време. То је једна
од карактеристика бајке. )
Где и када се одвија радња бајке? (Не знамо ни време ни место радње.)
Шта побеђује, а шта се кажњава у бајци? (Наводим ученике да увиде да
у бајци увек побеђује правда, а зло се готово увек кажњава.)
Ученике још једном питам који се број највише пута спомиње у овој
бајци? (Број три.) Наведите неки пример. (Три: брата, животиње,
катанца, три пута су звали човечуљка, собе, задатка, цареве ћерке.)
Ко је главни јунак ове и већине других бајки које сте читали? ( Ученици
одговарају да је то најмлађи царев син, и тиме увиђају још једну
карактеристику бајке. )
Како се бајке обично завршавају? (Срећно.)
12. Језичке и стилске Сèдети – према сести
карактеристике Сéдети – према сед
13. Синтеза У овом делу часа од ученика тражим да ми препричају бајку служећи се
поднасловима логичких целина. Организујем штафетно препричавањње
тако што један ученик почне, затим се надовеже други и тако редом док
не препричају бајку у целини.
14. Самостални стваралачки Питам ученике да су писци како би они изменили крај ове бајке.
рад ученика Ученици прво причају усмено, а након тога ако остане времена од њих
тражим да то запишу у своје свеске, а када заврше неко од њих ће
прочитати гласно оно што је урадио. Уколико ученици не стигну да
ураде тај задатак на часу, говорим им да заврше код куће за домаћи
9
 задатак.

Изглед табле
„Пчелиња матица”
Бајке браће Грим

Хамер
Логичке целине
Поруке бајке

Прилози
Прилог 1
Подаци о писцу
Браћа Грим, Јакоб и Вилхелм, рођени су 1785. и
1786. године и били су немачки писци који су писали
неке од најлепших бајки на свету (Ивица и Марица,
Храбри кројач, Вук и седам јарића, Црвенкапа,
Снежана и седам патуљака, Трнова ружица и др.).
Браћа Грим су сакупљала народне умотворине у
Немачкој. Они су преузимали бајке од народа и
записивали их на сликовит начин. Зато њихове бајке
сврставамо у усмене бајке. А када су сакупили те
бајке саставили су једну велику збирку која је имала
више од 200 прича. Они су прецизно преносили бајке
поштујући народну традицију.
За нас су браћа Грим посебно значајни зато што су
сарађивали са Вуком Стефановићем Караџићем и
зато што су подржавали и помагали његов рад на
језику и правопису.

Прилог 2

10
 Пчелиња матица, бајка Браћа Грим
ПЧЕЛИЊА МАТИЦА
Два царева сина пошла једном по свету да траже пустоловине па почели живети неумерено и
распусно те се никако нису враћали кући. Трећи, најмлађи син, којег су звали Тупавко, крену на пут
да потражи браћу. Али кад их најзад пронађе, они га стадоше исмевати што се усудио да се са својом
малом памећу пробија кроз свет кад то не полази за руком ни њима двојици који су кудикамо
паметнији. Ипак, сва тројица продужише заједно пут па наиђоше на један мравињак. Двојица
старијих хтедоше да га разрију па да гледају како мали мрави у страху миле тамо-амо и склањају
јајашца, али Тупавко рече: „Оставите их на миру, не дам да их уплашите!”
Они онда наставише пут и дођоше до једног језера по коме је пливало много, много патака. Два
старија брата хтедоше да ухвате коју па да их испеку, али Тупавко то не дозволи него рече:
„Оставите их на миру, не дам да их убијате!”
Најзад дођоше до једног пчелињег гнезда, у коме је било толико меда да је цурио низ стабло. Двојица
старијих хтедоше да наложе ватру испод дрвета и да погуше пчеле како би могли извадити мед. Али
их Тупавко опет одврати од тога рекавши:
„Оставите их на миру, не дам да их погушите!”

Најзад три брата дођоше у један дворац, где су се по стајама налазили све сами окамењени коњи, а
нигде се нису видели људи. Прођоше тако кроз све стаје, док на крају не стигоше пред једна врата
која су била закључана с три катанца; насред врата било је мало окно кроз које се могло погледати у
собу. Унутра видеше неког седог човечуљка како седи за столом. Позваше га, једанпут, двапут, али он
их не чу. Најзад га позваше и трећи пут. Он онда устаде, откључа катанце и изиђе. Али није
проговарао ни речи, већ их је одвео до једног богато постављеног стола. Кад су се најели и напили,
отпратио је свакога у посебну спаваћу собу. Сутрадан ујутру седи човечуљак уђе к најстаријем,
махне му руком и доведе га пред једну камену плочу на којој су била исписана три задатка која је
ваљало извршити па да се дворац ослободи чаролије. Први је гласио: у шуми под маховином леже
бисери цареве ћерке, има их хиљаду; требало их је сакупити, а ако и један једини буде недостајао кад
сунце зађе, онај који их је тражио претвориће се у камен. Најстарији брат отиде онамо и поче
тражити, али кад је дан минуо, нашао је тек стотину; и десило се онако како је писало на плочи:
претворио се у камен. Сутрадан се други брат подухвати задатка, али није прошао много боље од
најстаријега: не нађе више од двеста бисера и претвори се у камен. Најзад дође ред и на Тупавка. И
он поче тражити по маховини, али било је тешко налазити бисере, а и ишло је веома споро. Он онда
седе на један камен и заплака. И док је тако седео, наиђе с пет хиљада мрава онај мрављи цар коме је
он спасао живот и сићушни мрави за тили час пронађоше све бисере и скупише их на гомилу. Други
је задатак био да се из језера извади кључ од собе у којој је спавала царева кћи. Кад Тупавко дође до
језера, допливаше оне патке које је он спасао, загњурише и извадише кључ из дубине. Трећи је пак

11
задатак био најтежи: између три уснуле цареве ћерке требало је изабрати најмлађу и најљупкију. Оне
су, међутим, потпуно личиле једна на другу, и ни по чему се нису разликовале сем по томе што су
јеле различите слаткише пре но што су заспале: најстарија комад шећера, средња мало сирупа, а
најмлађа кашику меда. Тада долете матица оних пчела које је Тупавко заштитио од ватре, па свим
трима пређе преко усана и најзад се задржа на уснама оне која је јела мед, те тако царевић виде која
је права. И тад чаролија нестаде, све се пробуди из сна, а ко беше окамењен, опет доби људско
обличје. И Тупавко се ожени најмлађом и најљупкијом принцезом и постаде цар после смрти њеног
оца, а његова браћа добише друге две сестре.

Браћа Грим

Прилог 3
Непознате речи
матица – је једина плодна женка у пчелињем друштву чији је задатак да оснива и одржава пчелиње
друштво на окупу
распусно – распуштено, опуштено и без размишљања
кудикамо – много више
одврати – глагол одвратити = спречити
стаја – штала, просторија за смештај стоке (говеда, коњa, оваца, коза...)
окно – отвор на вратима
(дан) минуо – прошао, завршио се
уснуле – заспале, утонуле у сан
обличје – облик, лик

Прилог 4
12
 Поруке бајке – пословице (хамер)
 Добро се добрим враћа.
 Братска љубав је велика, лепа и драгоцена.
 Добрим васпитањем, скромношћу и лепим понашањем може се пуно постићи у животу.
 Сложна браћа, кућу граде. Где је добра слога, ту је срећа многа.
 Где нема човечности, нема ни јунаштва.
 Доброта вреди више од снаге.
 Добра дела не штете.
 Кад наиђеш на нешто добро, подели то с другима.

13