Fokus grupna diskusija

Mišljenja i iskustva studenata u vezi sa bolonjskom reformom

Bolonjska reforma predstavlja proces reformisanja evropskih univerziteta zarad

uspostavljanja jedinstvenog visokoškolskog prostora Evrope. Bolonjskom deklaracijom je
proklamovano unapređenje visokoškolskog obrazovanja, koje se ostvaruje putem harmonizacije
obrazovnih nivoa i klasifikacija i kroz olakšanu mobilnost studenata i nastavnog kadra u okviru
evropskog akademskog polja. Proces formiranja jedinstvenog okvira visokoškolskog obrazovanja
je započet 1999. godine, u Bolonji, kada su predstavnici 29 država potpisali Bolonjsku deklaraciju.
Na početku, Bolonjski proces je prihvaćen bez većih rasprava i otpora, i u stručnim krugovima i u
javnosti, međutim, ubrzo nakon početka implementiranja Bolonjske deklaracije pojavili su se
brojni problemi.

Glavni uzrok problema leži u operacionalizaciji bolonjskog procesa, koja je poverena

nacionalnim državama, njihovim obrazovnim sistemima i univerzitetima, a koordinacija politički
konstruisanim nadnacionalnim telima koja su imala zadatak da vrše praćenje i evaluaciju izvedenih
reformskih zahteva na nacionalnom i regionalnom nivou. Posledice ovakve organizacije rada i
distribucije odgovornosti ogledaju se u heterogenizaciji univerzitetskih praksi i rezultata koje prate
bolonjske reforme. Decentralizovana operacionalizacija Bolonjske deklaracije proizvela je
različite efekte reformi, kako na nivou nacionalnih država, pošto sprovođenje reformi zavisi od
društveno-ekonomskih prilika na nacionalnom nivou, tako i na nivou samih univerziteta, zbog
razlika u akademskim kulturama. Preciznije, vlade različito definišu svoje obrazovne politike pri
implementaciji Bolonjske deklaracije, a obrazovne institucije (i studenti i zaposleni), tumače nove
obrazovne politike i prilagođavaju implementaciju novina u skladu sa svojim partikularnim
interesima. Zato se u istraživanjima, pažnja najčešće usredsređuju na ishode i efekte Bolonjskih
reformi u tačno određenom nacionalnom kontekstu ili na nivou jednog univerziteta, pošto odlike
konteksta u velikoj meri određuju učinke i prateće probleme Bolonjskih reformi.

Transformacija univerzitetskog polja u Srbiji se odvija paralelno sa transformacijom

ekonomskog, političkog i kulturnog podsistema u uslovima deblokirane transformacije 1, što

1
Pojam deblokirana transformacija se odnosi na period posle 2000. godine, kada je dovršena prvobitna akumulacija
kapitala konverzijom resursa od strane bivših pripadnika nomenklature, ali i ratnih preduzetnika u službi
Miloševićevog režima. Ovaj termin upućuje na „vreme normalizacije“, u kojem se srpsko društvo i država uključuju

1
predstavlja jedan od glavnih uzroka specifičnog oblika i dinamike preobražaja akademskog polja.
U javnom diskursu, kao i u stručnim polemikama i političkim debatama, teza o neefikasnosti
studija u Srbiji je postala najprisutniji argument za uvođenje reformi visoko obrazovanja u Srbiji
u skladu s Bolonjskim procesom. Kako bi se obezbedio okvir za uvođenje reforme u skladu sa
Bolonjskim procesom, bilo je potrebno promeniti zakonsku osnovu. Avgusta 2005. godine,
usvojen je Zakon o visokom obrazovanju2, kojim je uvedeno nekoliko promena u sistem visokog
obrazovanja, od kojih su najvažnije: a) tri ciklusa studija u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, b)
korišćenje Evropskog sistema prenosa bodova (ESPB), c) transformacija viših škola u visoke škole
strukovnih studija i njihovo integrisanje u sistem visokog obrazovanja3. Međutim, implementacije
Bolonjske deklaracije, nije mehanički proces u kojem se pasivni akteri realizuju direktive koje im
se odozgo nameću, već se međusobno sadejstvo aktera u univerzitetskom polju, prvenstveno
nastavnog osoblja i studenata, ovaploćuje u specifičnim strategijama i mehanizmima koji određuju
oblik i dinamiku reforme.

Centar za obrazovne politike je 2008. godine organizovao istraživanje4 percepcija

univerzitetskog nastavnog osoblja o svojoj poziciji u procesu reforme i o samoj reformi, odnosno
o uslovima u kojima obavljaju svoj posao. Istraživanje je pokazalo da se kod nastavnika javlja
ambivalentno osećanje koje prati proces reforme, koje osciluje između zadovoljstva po pitanju
opštih zahteva reformi i bojazni i nepoverenja kako će se oni sprovesti. Bojazan i nepoverenje
proizilazi iz nedovoljne transparentnosti procesa i iz osećaja da neposredni protagonisti bolonjskog
procesa u svakodnevnom životu nisu oni akteri koji treba da sprovedu reformu. Osećaj da reforme
nameću instance odozgo, čiji predstavnici nisu dovoljno upoznati sa konkretnim prilikama i
potrebama nastavnika, u velikoj meri pasivizuje nastavnike. Odsustvo razmene informacija i
iskustava između različitih institucionalnih nivoa predstavlja veliki problem, imajući u vidu da je
ovaj vid umrežavanja neophodan činilac uspešne implementacije reforme. Takođe, treba dodati su
reforme proizvele kod dela nastavnog osoblja osećaj prevelike opterećenosti u smislu nove
neadekvatne organizacije nastave u kojoj je nastavnik pretrpan obavezama, a po njihovoj proceni,

u međunarodni poredak, zasnovan na tržišnoj ekonomiji i pluralističkom političkom sistemu (više u: Lazić, M. 2011.
Čekajući kapitalizam: nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji, Beograd: Službeni glasnik).
2
http://www.bss.rs/documents/kalendar/id2-zakon.pdf
3
Jarić, I. i Vukasović, M. 2009. Faktori slabe efikasnosti studiranja u uslovima bolonjske transformacije visokog
školstva u Srbiji. Filozofija i društvo, broj 2/2009, str.119-151.
4
Jarić, I. (ur.). 2010. Bolonjska reforma visokog školstva u Srbiji: Problemi, dileme, očekivanja i strahovi nastavnog
osoblja na Beogradskom univerzitetu. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju i IP Filip Višnjić

2
koja ni ne donosi benefite studentima pri savladavanju datog gradiva. Međutim, iako su relativno
rano markirane prepreke pri realizaciji reformi i kontra efekti primenjenih mera, nadležne instance
nisu reagovale na ove rezultate. Stihijski implementacija Bolonjske reforme je nastavljena, bez
kritičkog osvrta na njene rezultate.

Noviji podaci o efektima Bolonjske reforme dobijeni su u CONGRAD projektu5 , koji je

sproveden u periodu između marta i jula 2013. godine sa ciljem da se u okviru visokoobrazovnih
ustanova u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori započne sa redovnim sistematskim
prikupljanjem podataka i sprovođenjem istraživanja o diplomiranim studentima. Rezultati
pokazuju da su studenti najbolje ocenili saradnju sa kolegama studentima i stručnost nastavnog
kadra, a najlošije prisutnost praktičnih nastavnih sadržaja i upotreba savremenih pristupa nastavi.
Ukoliko razmotrimo da su tri ključna elementa reforme visokoobrazovnog sistema povećanje
kvaliteta studija, veća mobilnost studenata i povećanje efikasnosti studija vidimo da je smanjena
dužina studiranja, ali da već povećanje kvaliteta studija koje je razmatrano kroz elemente
studijskog programa, metodiku nastave i uslove studiranja ne pokazuje veliki napredak. Naime,
najveće promene su veća upotreba interneta i kompjutera, bez izmene sadržaja i programa kao i
zadržavanje dominantnog ex catedra načina predavanja. Mobilnost ostaje kao najveći izazov
reforme, s obzirom da u tom domenu nema značajnog napretka u periodu od pet godina (od 2007.
do 2012).

Kada se govori o efektima Bolonjskog procesa u Srbiji, treba reći da veliki problem
predstavlja i odsustvo sistematskog praćenja Bolonjske reforme, nepostojanje jedinstvene baze
podataka koja bi takvo što omogućila. Za razumevanje sadašnjeg stanja u visokom obrazovanju i
efekata bolonjske reforme potrebno je sprovesti istraživanja sa različitim akterima u
univerzitetskom polju. Budući da su u dosadašnjim istraživanjima bolonjskog procesa bili
najmanje zastupljeni aktuelni studenti, potrebno je ostvariti dublje uvide u percepcije studenata o
vlastitom položaju u reformisanom sistemu, kao i uvide u znanja i stavove studenata o samom
bolonjskom procesu.

5
http://www.congrad.org/media/files/Handout%20za%20medije%20Srbija-%20CONGRAD%20rezultati.pdf

3
Instrument: Vodič za fokusiranu grupnu diskusiju sa studentima Univerziteta u Beogradu6
Broj učesnika: 10-15
Trajanje diskusije: 120 min

Glavna istraživačka pitanja:

I. Znanja studenata i njihovi stavovi u vezi sa bolonjskom reformom

II. Iskustva studenata u vezi sa promenama podstaknutim7 bolonjskom reformom
III. Problemi u visokom školstvu i strategije za unapređenje visokog školstva

Pitanja za grupnu diskusiju:

I. Znanja studenata i njihovi stavovi u vezi sa bolonjskom reformom

1. Šta po vašem mišljenju podrazumeva bolonjska reforma?

 Koji ciljevi su proklamovani u Bolonjskoj deklaraciji?
 Kada je započet proces bolonjske reforme?
 Koje sve države su obuhvaćene ovim procesom?
 Navedite prednosti bolonjske reforme?
 Šta mislite da mogu biti problematične strane bolonjske reforme?

2. Koje promene su bolonjske reforme unele u visoko obrazovanje u Srbiji?

 Kada je proces bolonjske reforme započet u Srbiji?
 Navedite neke konkretne promene koje su usledile nakon početka sprovođenje
bolonjske reforme?

6
Predviđeno je da u fokus grupnoj diskusiji učestvuju studenti treće i četvrte godine osnovnih akademskih studija
različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su upisali prvu godinu studija po bolonjskom sistemu. Odabreno je
da učesnici budu treća i četvrta godina, budući da ovi studenti imaju više iskustava i o mlađih kolega i koleginica.
7
Misli se pre svega na promene u pogledu efikasnosti studija, mobilnosti i organizovanosti studija, koje su nadahnute
bolonjskim procesom. Treba reći da je uobličavaje ovih promena i studentskih iskustva u domaćem akademskom polju
zavisilo od brojnih činilaca, a ne samo od bolonjske reforme.

4
  Da li je bolonjska reforma bila, ili jeste i dalje, značajan faktor u oblikovanju
karakteristika viskog obrazovanja u Srbiji?
 Šta mislite koje su prednosti studiranja po bolonjskom sistemu u poređenju sa
predbolonjskim sistemom u Srbiji?
 Šta mislite koje su prednosti koje mane studiranja po bolonjskom sistemu u
poređenju sa predbolonjskim sistemom u Srbiji?
 Da li se po vašem mišljenju u Srbiji ispravno primenjuje bolonjski režim studija?

II. Iskustva u vezi sa promenama podstaknutim bolonjskom reformom

1. Iskustva i stavovi u vezi sa organizacijom studijskih programa

 Da li ste zadovoljni kako su vaše studije organizovane?
 Da li broj ESPB bodova koji nosi neki kurs odgovara vremenu utrošenom za
izvršavanje svih predviđenih predispitnih obaveza i pripremu ispita?
 Da li ste imali mogućnost da pohađate nastavu na srodnim studijskim
programima?
 Da li vam se dogodilo da vam se neke fakultetske obaveze vremenski preklapaju?

2. Iskustva i stavovi u vezi sa efikasnošću studija

 Da li ste na kursevima koje ste dosada pohađali mogli na vreme da izvršavate
predviđene obaveze (obaveze vezane za predavanja, vežbe, ispite itd.)?
 Da li mislite da ćete svoje studije završiti u roku?
 Da li mislite da studiraju vaše kolege i koleginice sa fakulteta mogu da završe
studije na fakultetu koji i vi studirate u predviđenom roku?
 Šta mislite koliko prosečno traju studije na vašem fakultetu?
 Šta mislite koliko su prosečno trajale studije na vašem fakultetu pre uvođenja
bolonjske reforme?

3. Iskustva i stavovi u vezi sa mobilnošću studenata

 Šta mislite o programima razmene studenata?

5
  Da li ste nekada bili na razmeni? Koja su vaša iskustva ukoliko ste bili na
razmeni nekada?
 Da li biste voleli da odete nekada na razmenu?
 Da li znate nešto o iskustvima kolega i koleginica koji su bili na razmeni?
 Da li su vam na fakultetu dostupne informacije o programima razmene?
 Šta mislite da li su danas mogućnosti za mobilnost studenata poboljšane u
poređenju sa mogućnostima koje su postojale u predbolonjskom sistemu?

4. Iskustva i stavovi u vezi sa finansiranjem studija

 Da li smatrate visinu školarine na fakultetu koji studirate opravdanom ili ne?

 Koji studenti bi po vašem mišljenju trebalo da plaćaju svoje školovanje i koliko?

 Da li smatrate da je na vašem fakultetu adekvatno određena visina drugih
studentskih troškova? (odnosi se na materijalne troškove kao što su: ispitne
prijave, preuzimanje dokumenata, izdavanje diploma, ispis sa fakulteta, prijava za
konkurs za upis na fakultet, itd.)
 Da li su svi studenti državnih fakulteta u pre početka bolonjske reforme bili
finansirani iz državnog budžeta?

II. Problemi u visokom školstvu i strategije za unapređenje visokog školstva

1. Problemi u visokom školstvu

 Šta smatrate da su najveći problemi studenata koji studiraju isti fakultet kao i
vi?
 Da li postoje neki problemi koji su zajednički svim studentima u Srbiji? Koji
su to problemi?
 Šta mislite koji su uzroci navedenih problema?
 Da li je bolonjska reforma dovela do nekih od ovih problema? Objasnite na
koji način?

2. Strategije za unapređenje visokog školstva

6
 Da li mislite da nadležni organi (uprave fakulteta, univerzitetska tela)
prepoznaju probleme studenata?
 Šta mislite ko su akteri koji mogu najviše da doprinesu poboljšanju položaja
studenata (univerzitetska tela, nastavno osoblje, uprava fakulteta, studentske
parlament, samoorganizovani studentski pokreti)?
 Da li mislite da vi lično možete na neki način da doprinesete rešavanju
studentskih problema?