Nesvojstveni integrali – zadaci

Primer 1.
∞
1
∫x
1
2
dx = ?

1
Podsetimo se najpre kako izgleda ova kriva y =
x2

Nama treba od 1 do ∞ pa bi to bilo:

Dakle, rešenje ovog integrala daje označenu površinu. Da li je ona beskonačna?

1
 +∞ b
Kako je teoretski ∫
a
f ( x)dx = lim ∫ f ( x)dx , imamo:
b →∞
a

∞
1
b
1
b
 x −2 +1  b  −1  b
∫1 x 2 b→∞ ∫1 x 2 b→∞ ∫1
−2
dx = lim dx = lim x dx = lim   = lim   =
b →∞ −2 + 1 1
  b →∞
 x 1
 −1 −1  1
lim  −  = − + 1 = 0 + 1 = 1
b →∞
 b 1  ∞

1
Površina ispod krive y = u granicama od 1 do ∞ je jednaka jedan.
x2

Ovo nam deluje malo čudno, pa pogledajmo kolike su površine za recimo :

 −1  2 −1 −1 1
2 2
1
∫1 x 2 ∫1 x dx =  x  1 = 2 − 1 = 2
−2
dx =

 −1  5 −1 −1 4
5 5
1
∫1 x 2 ∫1
−2
dx = x dx =  1= − =
 x  5 1 5

2
  −1  10 −1 −1 9
10 10
1
∫
1
x 2
dx = ∫ x −2 dx =   =
1  x  1 10 1
− =
10

Vidimo da se površina pri povećanju gornje granice povećava i da se za približava jedinici.

Primer 2.
0

∫ xe dx = ?
x

−∞

Da najpre pogledamo šta bi to značilo na skici:

Dakle, to bi bila ova osenčena površina.

b b
Kako je teoretski ∫
−∞
f ( x)dx = lim ∫ f ( x)dx , za naš integral imamo:
a → −∞
a

3
0 0

∫ xe dx = lim ∫ xe dx , rešićemo najpre integral bez granica, parcijalnom integracijom:

x x
a →−∞
−∞ a

x=u e x dx = dv

∫ xe dx = dx = du ∫ e dx = v == x ⋅ e x − ∫ e x dx = xe x − e x = e x ( x − 1)
x x

ex = v

Vratimo se na zadatak:

0 0
0
∫
−∞
xe x dx = lim ∫ xe x dx = lim e x ( x − 1)
a →−∞
a
a →−∞ a
= lim [e 0 (0 − 1) − e a (a − 1)] =
a →−∞

= −1 − lim e a (a − 1)
a →−∞

Sad imamo:
(a − 1) −∞ 1 1
lim ea (a − 1) = lim −a
= = lopital = lim − a = =0
a →−∞ a →−∞ e ∞ a →−∞ −e −∞
Dakle :
0

∫ xe dx = −1
x

−∞

Naravno, površina bi bila apsolutna vrednost ( jer je kriva ispod xx-ose).

Primer 3.
∞
1
∫ 1+ x
−∞
2
dx = ?

1
Kriva y= izgleda:
1 + x2

4
Rešavanjem datog integrala dobijamo površinu osenčenu na slici.

Postoje dva načina za rešavanje, mi ćemo vam pokazati oba, a vi radite kako kaže vaš profesor .

I način
∞ b
Teoretski imamo ∫
−∞
f ( x)dx = lim
b →∞ ∫ f ( x)dx , pa je
a
a →−∞

∞ b
1 1 b
∫−∞ 1 + x 2 dx = b →∞ ∫ 1 + x 2
lim
a
dx = blim
→∞
(arctgx) =
a
a →−∞ a →−∞

π π
lim (arctgb − arctga ) = arctg ∞ − arctg (−∞) =
b →∞
− (− ) = π
2 2
a →−∞

II način
∞ c +∞
Teoretski imamo ∫
−∞
f ( x)dx = ∫
−∞
f ( x)dx + ∫
c
f ( x)dx , a za našu situaciju je zgodno uzeti da je c = 0.

∞ 0 +∞
1 1 1
∫−∞ 1 + x 2 dx = −∞∫ 1 + x 2 dx + ∫ 1+ x
0
2
dx → Radimo svaki posebno

0
1 0 π π
a →−∞ ∫ 1 + x 2
lim dx = lim ( arctgx ) = lim (arctg 0 − arctga ) = − arctg (−∞) = −(− ) =
a →−∞ a a →−∞ 2 2
a

b
1 b π
lim ∫ dx = lim(arctgx) = lim(arctgb − arctg 0) = arctg (∞) =
b →∞ 1 + x 2 b →∞ 0 b →∞ 2
0

Sad imamo :
∞ +∞
1
0
1 1 π π
∫−∞ 1 + x 2 dx = −∞∫ 1 + x 2 dx + ∫ 1+ x
0
2
dx =
2
+
2
=π

www.matematiranje.in.rs

5
Primer 4.
5
1
∫
2 x−2
dx = ?

Primetimo da je oblast definisanosti ove funkcije x > 2, a nama treba integral od 2 do 5.

Na skici to bi izgledalo:

Da se podsetimo šta kaže teorija:

Ako je f(x) neograničena

čena u okolini tačke a ( to jest prava x = a je vertikalna asimptota sleva)
i neprekidna u svakom intervalu [ a+ ε , b] , ε >0 onda je :

b b

∫
a
f ( x )dx = lim
ε →0+ ∫ f ( x)dx
a +ε
Imamo dakle:
5 5
1 1
∫
2 x−2
dx = lim ∫
ε →0+
2 +ε x−2
dx

1 x − 2 = t2 2tdt
Rešimo bez granica dati integral ∫ x−2
dx =
dx = 2tdt
=∫
t
= 2t = 2 x − 2

( ) ( ) ( )
1 5
lim
ε →0+ ∫ε
2+ x−2
dx = lim 2 x − 2
ε →0 +
= lim 2 5 − 2 − 2 2 + ε − 2 = lim 2 3 − 2 ε = 2 3
2 + ε ε →0 + ε →0+

6
Primer 5.
2
x3
Ispitati konvergenciju integrala ∫
0 4 − x2
dx

Naš posao je da rešimo ovaj integral, pa ako dobijemo konačnu vrednost- konvergira, a ko dobijemo

beskonačno, onda divergira.

Oblast definisanosti podintegralne funkcije je:

4 − x 2 ≥ 0 
 → 4 − x > 0 → x ∈ (−2, 2)
2

4 − x ≠ 0 
2

Sad teoretski koristimo :

Ako funkcija f(x) nije ograničena u nekoj okolini tačke b

( to jest prava x = b je vertikalna asimptota sdesna),
tada , ako je funkcija f(x) neprekidna na svakom intervalu [a,b- ε ], ε >0 je

b b −ε

∫ a
f ( x )dx = lim
ε → 0+ ∫ f ( x)dx
a
2 3 2 −ε 3
x x
∫
0 4− x 2
dx = lim
ε →0+ ∫
0 4 − x2
dx

4 − x2 = t 2
x3 x 2 ⋅ xdx −2 xdx = 2tdt
∫ 4− x 2
dx = ∫
4− x 2
=
xdx = −tdt
=

4 − x2 = t 2 → x2 = 4 − t 2
(4 − t 2 )(−tdt ) t3 (4 − x 2 )3
∫ = − ∫ (4 − t )dt = − 4t = − 4 (4 − x 2 )
2

t 3 3
2 −ε
x3  (4 − x 2 )3  2 −ε
lim ∫ dx = lim  − 4 (4 − x 2 )  =
ε →0 + ε →0 +  
0 4 − x 2

3

0

 (4 − 4 + 4ε − ε 2 )3  43
lim  − 4 (4 − 4 + 4ε − ε 2 )  − +4 4 =
ε →0 +  3  3
 
OVO JE 0

8 16
− +8 =
3 3

Zaključujemo da integral KONVERGIRA!

7
Primer 6.
2
1
∫
0
5
( x − 1) 2
dx = ?

Naša podintegralna funkcija je definisana za x − 1 ≠ 0 → x ≠ 1 .

Teoretski radimo:

neograničena u okolini tačke c ∈ (a , b)

Ako je situacija da je f(x) neograni
( to jest prava x = c je vertikalna asimptota )

i ako je f(x) neprekidna u svakom intervalu [a,c - ε ] , [ c + ε , b] , ε >0 onda je :

b c b c −ε b

∫ f ( x)dx = ∫ f ( xx)dx + ∫ f ( x)dx = εlim ∫ f ( x)dx + εlim ∫ε f ( x)dx

a a c
→0+
a
→0+
c+

2 1−ε 2 2 2
1 − −
∫
0
5
( x − 1) 2
dx = lim
ε →0+ ∫ ( x − 1)
0
5
dx + lim
ε →0+ ∫ ( x − 1)
1+ ε
5
dx =

2 3
− +1
−
2
( x − 1) ( x − 1)
5 5
Najpre je : ∫ ( x − 1) 5
dx =
2
=
3
− +1
5 5
5 3
1− ε 5 3
2 5 3
5 5 3
lim ( x − 1) 5
+ lim ( x − 1) 5
= 0 − (−1) + − 0 = − ((−1) − 1)
5 5
ε →0 + 3 0 ε →0 + 3 1+ ε 3 3 3
8
Primer 7.

x
Nadji površinu ograničenu krivom y = i njenom asimptotom.
(1 + x 2 )3

Funkcija je svuda definisana.

Nula funkcije je u nuli . x=0

Funkcija je neparna f(-x)=f(x)

x
Nema dakle vertikalnu asimptotu a kako je lim = 0 zaključujemo da je x osa horizontalna asimptota.
x →±∞ (1 + x 2 )3

Ako profesor baš insistira, ispitajte i ekstreme....

Skica je:

Naći ćemo integral od 0 do beskonačnosti, pa to pomnožiti sa dva .

∞ b
x x
P = 2∫ dx = 2 lim ∫ dx
0
(1 + x )
2 3 b →∞
0
(1 + x 2 )3

1 + x2 = t dt
−2
x 2 = 1 t −3 dt = 1 t = − 1 = − 1
∫ (1 + x 2 )3 dx = 2 xdx = dt = ∫ t3 2 ∫ 2 −2 4t 2
4(1 + x 2 )
dt
xdx =
2
b
x  1 b 1 1  1
P = 2 lim ∫ dx = 2 ⋅ lim  −  = −  lim − 1 =
b →∞ (1 + x )
 4(1 + x )  0 2  b →∞ (1 + b )  2
2 3 b →∞ 2 2
0

www.matematiranje.in.rs
9