Najbolji medij za čuvanje podataka – HDD,

SSD, USB flash ili DVD?

Svi mi imamo puno važnih fajlova, npr. slike dece, razne kucane ili skenirane dokumente,
proračune, projekte, podatke o klijentima i slično. Korisnici računara uglavnom ne znaju da
mogu izgubiti sve podatke bilo kada u slučaju kvara hard diska, čak i ako je računar potpuno
nov!

Podaci se u računaru najčešće nalaze na hard disku ili SSD disku, ali se takoĎe prebacuju na
USB flash, dok su se radnije snimali na DVD diskove.

Hard diskovi su veoma kvarljivi ureĎaji, pa se kvarovi dešavaju i

sami od sebe, odnosno bez ikakvog vidljivog razloga. Tehnologija
hard diskova potiče iz 1980-ih godina od kada je znatno unapreĎena,
ali je i dalje veoma nepouzdana. U hard disku se nalazi motor sa
jednom ili više metalnih ploča prekrivenih magnetnim medijem,
koje se okreću velikom brzinom. Iznad njih lebde magnetne glave,
koje čitaju ili upisuju podatke. Ukoliko disk u toku rada padne ili
računar pretrpi udarac ili se desi veća oscilacija napona, glave
dodirnu površinu ploča i trenutno se unište, a često zagrebu i ploče,
posle čega je nemoguće spasiti podatke. U čipovima i na samoj površini hard diska nalazi se
veoma komplikovan softver i parametri za pristup podacima, odnosno firmver. Veoma često
se dešava da firmver sam od sebe izgubi podatke o disku, bez ikakvih spoljnih uticaja od
strane korisnika. Tehnologija je takva kakva je, a proizvoĎači ne žele da naprave pouzdanije
diskove od ovih sada, jer im se ne bi isplatilo da disk radi 10-ak godina bez problema. Ovo
uopšte nije teorija zavere, već prava zavera, što mogu potvrditi svi koji se profesionalno bave
spasavanjem podataka. Mogli su npr. napraviti kopiju podataka na drugoj ploči ili napraviti
kopiju firmvera u čipu ili slično.

SSD (solid state disk) je novija tehnologija koja nema pokretnih

delova, već se svi podaci čuvaju u memorijskim čipovima. Ova
tehnologija postoji celu deceniju, a kapacitet SSD se daje na
kašičicu, kako bi se svaki put uzimao novac kupcima za istu stvar
samo malo veću. TakoĎe nije teorija, već čista zavera. Još pre 5
godina je tehnički bilo moguće napraviti SSD od 1TB veličine
standardnog diska od 3.5 inča, ali tada su se prodavali SSD od 32-
64GB. Svejedno, ovi ureĎaji su višestruko brži i pouzdaniji od hard
diskova, ali takoĎe imaju mane. Stalnim upisivanjem na fizički istu
lokaciju ona se uništava, tako da posle nekog vremena ta lokacija postane neupotrebljiva. SSD
ima znatno manji rok trajanja od hard diskova, a u slučaju kvara elektronike, veoma je teško
spasiti podatke, a često i potpuno nemoguće.

USB flash memorije su prenosivi mediji za privremeno smeštanje

podataka i nikako ih ne treba koristiti za čuvanje važnih podataka niti
raditi direktno na njima. Često se USB fleševi polome ili jednostavno
prestanu da rade, pa je najčešće nemoguće ili veoma teško spasiti
podatke. Nikako ne preporučujemo direktan rad sa podacima na USB flešu, što mnogi ljudi
rade, jer tako ne ostaje kopija na računaru u slučaju kvara fleša.

Memorijske kartice se masovno koriste u mobilnim telefonima,

fotoaparatima ili tabletima. Često ljudi ostavljaju slike na karticama
misleći da su one bezbedne, ali to je velika greška. Posebno mikro
kartice su veoma kvarljive, a kad se pokvare, ne postoji način da se
spase bilo šta sa njih. Zato memorijske kartice (SD, xD itd.) treba
koristiti isključivo kao privremeni medij, sa kojeg ćete prvom
prilikom napraviti backup na neki drugi medij.

DVD i CD diskovi su zastarela tehnologija, ali se i dalje koriste za

čuvanje podataka. Od svih prethodnih medija, DVD diskovi su
najpouzdaniji, pa se ozbiljne firme i dalje oslanjaju na njih za
čuvanje podataka. Tu ne može lako doći do oštećenja, pa čak i
ako se izgrebe disk, zapis je unutar plastike, pa ga je ipak moguće
pročitati. ProizvoĎači navode da zapis može da traje i do 100
godina, mada se u praksi pokazalo da nekvalitetni diskovi iz
1990-ih godina (Princo) danas ne mogu da se pročitaju, kao i oni
kvalitetniji (Verbatim) koji su zapisani velikom brzinom
snimanja. Preporučuje se najmanja brzina upisivanja i kvalitetan
DVD disk ako je potreban dugotrajan zapis.

Cloud server je novija opcija za čuvanje podataka online, odnosno

na udaljenom serveru. Ljudi često misle da je to potpuno bezbedno
mesto, ali nije ni to baš potpuno tačno. I Cloud server je grupa hard
diskova ili drugih medija koji čuvaju podatke, ali i oni mogu da se
pokvare, može se desiti da hakeri upadnu i izbrišu podatke, može se
desiti požar, poplava i slično. TakoĎe, podaci koje šaljete na online
su podložni pregledu od strane hosting kompanija, policije, ali i
administratora ili hakera. Ako imate tajne poslovne ili privatne
podatke, nikako ne preporučujemo čuvanje na Cloud serveru, pa
makar to bio i Google disk. Eventualno, možete enkriptovati podatke i poslati na server.
Prostor na serveru je uglavnom ograničen, pa ne može mnogo da stane na 5-10 GB koliko
nude provajderi besplatno, mada je dovoljno za backup najvažnijih podataka.

Od svih pomenutih tehnologija, hard diskovi se i dalje najviše koriste za backup zbog niske
cene i velikog kapaciteta. Pošto su veoma kvarljivi, potrebno je raditi arhiviranje podataka
posle svake bitnije izmene ili bar jednom mesečno. Za neko trajno arhiviranje podataka koji
se ne menjaju često, npr., privatne slike, najbolje je sačuvati ih na DVD disku. Imajte u vidu
da će biti teško naći DVD ureĎaj za 5 godina, pa na vreme treba kopirati podatke na drugi
medij. Ne zaboravite da čuvate podatke ne samo na 2 različita medija, već i na 2 različite
lokacije, jer npr. u slučaju da računar ukradu lopovi, desi se požar ili poplava, džaba ste
pravili backup.

Naša preporuka je da radite na hard disku ili SSD, pravite redovan backup na DVD ili drugom
eksternom disku koji ćete zatim otkačiti i skloniti na sigurno, ili kopirati podatke na Cloud
server ako nisu poslovna tajna. Fajlove možete prenositi sa računara na računar preko USB
fleša, ali to neka bude samo medij za privremenu kopiju, nikako za trajni backup!
Aktivni back-up podataka
1. RAID-1

Šta je RAID tehnologija

RAID (prvobitno Redundant Array of Inexpensive Disks, danas više poznato kao Redundant
Array of Independent Disks) je tehnologija skladištenja podataka gde se kombinuje više
fizičkih diskova u jednu logičku celinu, a u cilju redudantnosti podataka, poboljšanja
performansi ili oboje. Organizacija podataka na diskovima je standardizovana kroz RAID
nivoe. U ovom članku će biti predstavljeni osnovne RAID konfiguracije, kao i pregled
primena RAID nivoa.

Šta je RAID nivo 1

Kod RAID nivoa 1 neophodna su najmanje dva diska. Upis podataka u blokove u ovom
slučaju ide u vidu preslikavanja: blok A se nalazi na prvom disku, a taj blok A se preslikava i
na drugi disk, i tako dalje, što se vidi sa sledeće slike:

Osobine:

 zadovoljavajude performanse,
 odlična redundantnost; u slučaju otkazivanja jednog diska, svi podaci su identično preslikani
(eng. mirrored) na drugom disku,
 ukupni kapacitet RAID polja je jednak kapacitetu najmanjeg diska u polju,
 ukoliko je bitna pouzdanost podataka, a ukupni kapacitet polja nije od velikog značaja, ova
konfiguracija je dobar izbor.
RAID 1
RAID 1 ili "mirroring" mod se koristi za kreiranje tačne kopije podataka na svakom disku u nizu. U
ovom modu kapacitet storidža je polovina ukupnog zbira kapaciteta svih diskova u nizu.

2. DFS – distributive file system

DFS je uloga dostupna na Windows Server 2012 sustavu čija je zadaća korisniku olakšati
prikaz mapa, ali i administratorima olakšati objavu podataka korisnicima. Možemo čak reći
da DFS virtualizira (nemojte doslovno shvatiti) prikaz mapa koje se nalaze na više mrežnih
lokacija tako da sve mape prikazuje na središnjoj lokaciji koja se zove namespace. DFS
takoĎer omogućuje spajanje više mapa s različitih poslužitelja u jednu virtualnu mapu, koju
onda predstavljamo korisnicima. Na korisniku je samo da otvori početnu lokaciju, a DFS
mehanizmi njegove će zahtjeve preusmjerivati na poslužitelj koji datoteke zaista ima.
Razjasnimo odmah na početku moguću konceptualnu nejasnoću: DFS ne može „spajati“
sadržaj više različitih mapa.
Primjerice, imate dvije mape: Podaci s datotekom File1 i Arhiva s datotekom File2. DFS
ne može sadržaj te dvije potpuno različite mape, smještene na različitim poslužiteljima,
prikazivati kao jednu virtualnu čiji bi sadržaj bio i File1 i File2. DFS će izraditi virtualnu
mapu i uspostaviti replikaciju izmeĎu mapa Podaci i Arhiva te uskladiti njihov sadržaj. Dakle,
virtualna će mapa uistinu sadržavati datoteke File1 i File2, ali će te datoteke i fizički biti i u
mapi Podaci i u mapi Arhiva na oba poslužitelja. Iz ovoga možete zaključiti da je potrebno
paziti na zauzeće diskovnog prostora na DFS poslužiteljima. Svakako ograničite pohranu
multimedijskih datoteka.
Iz uvoda ste vjerojatno i sami zaključili da se DFS organizira u klaster, a upravo to ćemo i
mi danas implementirati. Drugim riječima, ako jedan DFS poslužitelj otkaže, DFS ostaje
funkcionalan jer se korisnički zahtjevi automatski preusmjeruju na drugi DFS poslužitelj.

3. Online provoĎenje back-up na treći računar u ranim jutarnjim časovima

Besplatni bekap podataka na cloud – zašto
ga bre izbegavate?
Po ko zna koji put sam imao slučaj da je korisnik čuvao sve fotografije i video snimke
njegove male dece od roĎenja pa do danas na svom hard disku, razne druge fotke, diplomski
koji je kuckao u Wordu je bio čuvan samo na računaru i tu je trebalo da ostane dok ga ne
odštampa i ne ukoriči….i BLOP…nevreme, grom, loša izolacija u kući, osigurači – naravno
obezbeĎeni žičicom jer je licna bila spaljena pre godinu dana, matična ploča na kompu
spržena, hard disk mrtav.

Nazvao je neku od firmi koji se bave spašavanjem podataka sa hard diska, oni mu tražili 200
evra za to, on ispizdeo fazon „Za te pare ću da kupim novi i bolji računar“ jer nema toliko
keša (dvoje dece, studije, računi…) i bacio celo kućište u kontejner.

Zbirno, ako izuzmemo trošak od minimum 300 evra za nov računar, ostade čovek bez komplet
uspomena vezanih za decu, izgubide par nedelja opet da iskuca diplomski, živce izgubi…

Želite da napravite svoj neograničeni cloud? Pročitajte ovaj tekst

Mimo ove priče morate da znate jednu stvar, HDD je mehanični deo računara, ima pokretne
delove, vibracije, greje se, nije najotporniji na elektromagnetno zračenje…što će reći da je
posebno na udaru što se mehaničkih kvarova i oštećenja tiče, te ako vi sve svoje podate čuvate
samo na hard disku, to je kao da ih i ne čuvate nigde, jer nikad ne znate kad će sve da ode u tri
lepe pičke materine što se kompa tiče.

Niko ne zna da li će vaš hard disk rikunuti sutra, sledećeg meseca ili za 20 godina.

Slažem se, rezanje na DVD jeste smorni proces, traje dugo i trebate same sebe naterati da
sednete, odvojite podatke za rezanje, pa pustite rezanje….pa posle da odvojite podatke koje
niste narezali pa tako 50 puta, pa se pojavi nesto novo, pa novo, pa duplikat, pa na kraju više i
ne znate sta ste narezali a šta ne.

Dobra zamena za smorno i zastarelo rezanje na diskove jeste pravljenje bekapa podataka na
eksternom hard disku, koji ubodete u USB, prekopirate šta vam treba, izvadite iz USB-a i
sakrijete negde od dece. Ovo će vas koštati od 50-100 evra, koliko košta recimo eksterni hard
disk od 1 terabajta.

Još jedan od načina za bekap podataka jeste bekap na takozvani NAS (Network Attached Storage
– skladište nakačeno na računar kroz mrežu). Koristi se obično tamo gde ima više korisnika i
možete ga skontati kao malo napredniji hard disk unutar nekog malo slabijeg računara (zbog
cene) a na koji ste nakačeni preko mreže, obično nema ventilatore, nečujan je i troši manje
struje, s tim što pored čistog čuvanja podataka imate i neke dodatne mogudnosti za korisnika
poput sinhronizacije, striminga, video nadzora i slično. Ova NAS zabava de vas koštati 200 ili
više evra.
Ljudi se snalaze, pa odvoje neki matori računar iz podruma, koknu mu hard disk od 1TB i
zašeruju…sebi na računar postave neki od programa za automatsku sinhronizaciju i tako
završavaju posao….jeste dobro rešenje, ali će vas koštati potrošene struje. TakoĎe postoji
rešenje i da vi dignete privatni cloud ali to je ipak za malo naprednije korisnike.

Postoji i jedno rešenje, besplatno, koje od vas ne traži ništa više do toga ga podatke imate na
jednoj lokaciji na računaru, aktivan internet bilo koje brzine i ništa više…a vidim da ga dosta
kućnih korisnika ne koristi, pojma nemam zašto, kad je lak za korišćenje i besplatan a visoko
funkcionalan.

Bekap na Cloud storage – šta je to?

Cloud storage možete shvatiti kao hard disk koji se ne nalazi na vašem računaru već po

zaštićenim serverima u tamo nekim Amerikama, Rusijama, Novim Zelandima a kome

možete da pristupite isključivo vi ili onaj kome vi dozvolite pristup a koji će fajlove koje
imate na računaru sinhronizovati po tim serverima, odnosno, sve što imate u tom-i-tom
folderu na svom kompjuteru, imaćete i tamo dostupno preko neta, ako vam je cloud client
startovan a internet veza aktivna.
Cloud klijent jeste običan programčić koji instalirate na računaru i koji radi tu sinhronizaciju
uz još neke dodatne opcije.

Dakle, sve i da vam se ceo računar spali – mirni ste, svojim fajlovima uvek možete da
pristupite i da ih skinete sa bilo kog ureĎaja nakačenog na internet dok ne popravite svoj
računar ili kupite drugi.

Sem čiste sinhronizacije vaših fajlova, imate i opciju da delite fajlove na računaru koje
želite sa odreĎenim ljudima ili celim svetom bez obzira da li vam je računar uključen ili ne.
Recimo, nesrećni čovek iz gornjeg primera bi mogao da podeli sve fotografije sa tetkom iz
Australije i ona bi mogla da ih pregleda ili skine na svoj računar kad god poželi. Sve bi se
svelo na pravljenje share linka i slanja istog tetki iz Australiji.

Taj besplatni hard disk koji se nalazi na internetu ima svoj kapacitet i imaćete od 2-100GB i
više slobodnog prostora za čuvanje, a ako vam je to malo, možete da kupite dodatni prostor
koji se naplaćuje na godišnjem ili mesečnom nivou, a postoji i Balkan fora….ako vam nestane
prostora na jednom servisu, kreirate nalog na drugom i tako imate više servisa za
sinhronizaciju, veći prostor za čuvanje podataka a besplatno.

Dobre strane Cloud skladišta:

 Uvek dostupni fajlovi, sa svih uređaja, 24h na dan

 Najlakši način bekapa fajlova
 Ne troše dodatnu struju (kao recimo NAS, Network HDD…)
 Odlično osmišljen sistem bekapa bez ikakvih dodatnih akcija korisnika, sem standardnog
čuvanja podataka na hard disku

Loše strane Cloud skladišta:

 Ako vam neko ošteti fajlove na računaru, bide oštedeni i na cloud prostoru (mada neki servisi
nude mogudnost oporavka fajla verzionisanjem) a isto važi i u kontra smeru…ako neki haker
 ošteti fajlove na serveru, bide oštedeni i na vašem računaru (ali se ovo još nikada nije
dogodilo, samo sam malo paranoičan)
 Fajlovi koji se nalaze na serveru nisu u vašem direktnom vlasništvu ved tamo nekog
provajdera ili kompanije. Iako su to dolenavedeni sve provereni servisi, nikad ne znate kad
može neko tamo da utrči i pokrade ili obriše sve fajlove.

Idealno situacija bi bila kad biste fajlove koje želite bekapovati samo kopirali u folder koji
se sinhronizuje sa cloud skladištem, tako da ga imate na dva mesta (dakle imaćete više
podataka na hard disku). U tom slučaju…ako vam crkne hard imate bekap na cloudu…ali
neko zajebe bekap na cloudu (kažem još se nije desilo ali ko zna šta donosi noć) imate bekap
na svom hard disku. Verovatnoća da će u isto vreme da se pokvari hard disk i da neko hakne i
zajebe cloud storage su 0.0001%

U ovom tekstu ću da vas upoznam sa najkorišćenijim cloud servisima koje možete upotrebiti
za bekap svojih podataka i tako sebe oslobodite ispijanja tableta za smirenje, histerisanja i
ludila ako vam se računar zapali i umre u najgorim mukama a koje aktivno koristim već duže
vreme.

Preporuka je da ako imate neke ultra poverljive fajlove, da ih dodatno zašifrujete za zlu-ne-
trebalo ili TrueCrypt alatom ili 7-zip programom, tako da, ako se ikada u budućnosti desi da
neko hakne ove servise da sa vašim fajlovima ne mogu ništa. Ovo vam govorim jer je recimo
skoro hakovan jedan Apple-ov servis iCloud koji se vodio kao ultra siguran, pa su sve
intimne slike i video snimci završili na netu (detaljnije ovde) a da su dodatno bile zaštićene
nekom zajebanom lozinkom haker ne bi mogao ništa sa tim materijalom.

Servisi koje vam navodim u ovom tekstu (sem Dropboxa od pre dve godine) nisu hakovani ili
bar nisu zvanično hakovani, ali svakako ako imate nešto ultra poverljivo, dodatno zaštitite
šifrovanjem a tamo gde je moguće aktivirajte dvostepenu autentifikaciju.

5. Dropbox

Kao prvo, otkud Dropbox na poslednjem mestu,a prvi krenuli, jedan od najpouzdanijih
servisa sa odličnom zaštitom???
Zbog sirotinjske inicijalne ponude besplatnog prostora od 2GB, mislim, stvarno su mogli
malo da se otvore.

Dropbox je trenutno najpoznatiji cloud servis za sinhronizaciju podataka a mislim i da je prvi

koji je počeo sa ovom pričom oko online sinhronizacije i bekapa.

Osmislio ga je čovek koji je vazda zaboravljao da prekopira na fleš fajlove koje je radio na
poslu i tako sebe lišavao nastavka radova kod kuće pa mu je bio pomalo pun ***** sopstvene
zaboravnosti te je napravio idealno rešenje. Nije mu više trebao USB flash, fajl koji je imao
na poslu imao je i kući, kad bi napravio neku izmenu na fajlu dok je na poslu istu izmenu bi
imao i na fajlu kod kuće, što znači da je, eto, pronašao tehnički lek za zaboravnost koji je
doneo svojevrsnu cloud revoluciju, a njemu lično velike novce.
Dobre strane:

 Ima klijente za skoro sve operativne sisteme

 Dvostepena autentifikacija
 Ima verzionisanje fajlova
 Najiskusniji su u ovom poslu

Loša strana:

 Inicijalno vam daje premalo prostora za dž

Link: Dropbox
Klijent: https://www.dropbox.com/install

Inicijalni prostor za novog korisnika 2GB

Besplatni prostor koji možete dodatno dobiti +16GB (500MB po korisniku)

Windows,
Linux,
Mac,
Klijent dostupan za:
Android,
iOS,
Blackberry

Dodatna zaštita Dvostepena autentifikacija SMS kodom

Doplata za više prostora 99$ godišnje za 1TB prostora

O Dropbox-u sam pisao ranije: Dropbox – šta je, čemu služi i kako se radi s njim

4. Google Drive

Za Google Drive i Google uopšte nemam šta da dodam niti kažem, već se sve zna.
Da bi koristili Google Drive morate otvoriti Google nalog a sa njim dobijate mnoštvo drugih
funkcionalnosti, počevši od skoro pa savršenog webmail klijenta, kalendara i YouTube
servisa….

Google Drive je na četvrtom mestu na ovoj listi samo zato što ovi iznad njega nude više
inicijalnog prostora. Da Google kojim sličajem nudi, recimo 50 ili više gigabajta….prvo
mesto – beton….a svi se sećamo da je Google prvi ponudio 2GB prostora za mailove, kad su
svi nudili 200MB….i to je jedan od razloga zašto je vodeći mail provajder u svetu.
Mana, sem malo inicijalnog besplatnog prostora, meni bitna (većini korisnika nije bitna) i
razlog zašto ga aktivno ne koristim jeste ta što nema zvaničnog GoogleDrive klijenta za
Linux.

Dobre strane:

 Dvostepena autentifikacija
 Dobar online Office alat (Google Docs)
 Odličan interfejs na velikom broju jezika (pa i na Srpskom/Hrvatskom/Bosanskom…)
 Ima verzionisanje fajlova
 Najbolja cena od svih za dokupljivanje prostora

Loše strane

 Ipak očekujemo više od 15GB prostora kad je Google u pitanju

 Nema klijent za Linux (i to je čudno zašto nema)

Link: https://drive.google.com
Klijent: https://tools.google.com/dlpage/drive

Inicijalni prostor za novog korisnika 15GB

Windows,
Mac,
Klijent dostupan za:
Android,
iOS

Dodatna zaštita Dvostepena autentifikacija

2$ mesečno za 100GB
Doplata za više prostora
20$ mesečno za 1TB

3. Microsoft OneDrive

I o Microsoftu kao i o Google kompaniji nemam šta da dodam i ma šta ja mislio o njemu kao
Linux korisnik, moram da priznam da je firma profesionalna i da je ono što naprave kvalitetno
(ako izuzmemo Vistu jebo je ko je napravi onako buĎavu i Internet Explorer pre verzije 11).

OneDrive-u kao i Google Drive-u zameram na prostoru i na tome što nema Linux klijenta pa
ga ne koristim aktivno (ovo isto nije problem za većinu korisnika, jer je većina ipak na
Windowsu).

Interfejs je jedan od najlepših i najfunkcionalnijih, klijent radi odlično, ima dvostepenu

autentifikaciju vezanu za drugi mail nalog ili SMS. OneDrive inicijalno dolazi sa sirotinjskom
ponudom free prostora za nas sirotinju (4GB) ali zato sa najpovoljnijm ponudom za kupovinu
velikog dodatnog prostora.

Dobre strane:

 Dvostena autentifikacija
 Odličan online Office alat (Word, Excel…)
 Ima verzionisanje fajlova
 Odličan interfejs

Loše strane:

 Ipak očekujemo više od 5GB besplatnog prostora od Microsofta

 Nema klijenta za Linux (a i bilo bi čudno da ima)

Link: https://onedrive.live.com

Inicijalni prostor za novog korisnika 15GB

Besplatni prostor koji 8GB (500MB po korisniku + 3GB ako aktivirate camera
možete dodatno dobiti upload na telefonu)

Windows,
Windows Phone,
Mac,
Klijent dostupan za:
Android,
iOS
XBox

Dodatna zaštita Dvostepena autentifikacija

2$ mesečno za 50GB
Doplata za više prostora
70$ godišnje za 1TB (najpovoljnija ponuda)

2. Mega.co.nz

Iza Mega.co.nz stoji čovek koji je napravio čarlamu sa svojim servisom za deljenje sadržaja
Megaupload toliku da je morao FBI da deluje i ukine taj servis zbog povrede autorskih prava
velikih diskografskih kuća i holivudskih studija jer su ga skoro svi koristili…

…onda se taj čovek Kim Dotkom dosetio (posle nekog vremena provedenog u ćorci), da
postavi takav sistem da ni sama kompanija Mega.co.nz ne može da provali šta imate od
fajlova na njihovom serveru zbog enkripcije istih pomoću javnih i privatnih ključeva
obavljenih na strani klijenta, tako da sem onoga ko ima privatni ključ i onog sa kime je
podeljen fajl ne može da zna šta korisnik ima na Mega.co.nz serverima te tako, da i ako ih tuži
neko od autorskih, filmadžijskih i diskografskih kuća mogu da se prave ludi, fazon: „Nesum
školuvala“

Ovo sad trenutno ima i lošu stranu, a to je da ako zaboravite lozinku a niste napravili bekap
vašeg glavnog (privatnog) ključa ostajete bez svih podataka na Mega serverima i možete da
plačete, a isto važi i ako vam se neko domogne lozinke pa je promeni.

Mega radi na tome da se omogući reset zaboravljene lozinke na standardni način ali dok oni
to ne zbudže jedino vam je rešenje da ne zaboravite lozinku.

Pročitajte: Step-By-Step uputstvo za podešavanje bekapa na Mega.co.nz cloud servis, za

početnike

Mega inicijalno besplatno daje više nego većina poznatih servisa zajedno, odnosno inicijalno
dobijate na korišćenje 50GB prostora i to je jedan od razloga zašto je na prvom mestu na
ovoj listi (zajedno sa sledećim servisom).

Dobre strane:

 Dobijate inicijalno 50GB što je više nego dovoljno

 Zbog dobre enkripcije niko sem vas na mreži ne zna koje fajlove sinhronizujete
(eventualno NSA)
 Odličan interfejs na velikom broju jezika (uključujudi bosanski, hrvatski, makedonski…)
 Deluje mi da radi najbrže od svih Cloud servisa koje koristim (a koristim skoro sve)

Loše strane:

 Ako zaboravite lozinku a nemate bekap ključa, najebali ste

 Nema verzionisanje fajlova (ima Rubbish Bin za obrisanje fajlove)
 Dozvoljeni saobradaj je 10GB mesečno ali se svakih pola sata oslobađa po 500MB za protok
 Nema dvostepenu autentifikaciju

 Ako debelog skembaju u tvorza odoše i vaši podaci

Link za registraciju: https://mega.co.nz/#register

PC klijent: https://mega.co.nz/#sync

Inicijalni prostor za novog korisnika 50GB

Windows,
Linux,
Mac,
Klijent dostupan za:
Android,
iOS,
Blackberry

Dodatna zaštita Nema

 5€ mesečno za 200GB prostora
Doplata za više prostora
10€ mesečno za 500GB

1. Yandex Disk
Na ovom mestu se nekada nalazio Copy – kojeg su u meĎuvremenu ugasili jer im nije bio
profitabilan – te se se udarilo malo po pretrazi pa naleteh na sasvim odličan ruski Yandex
Disk.

Yandex disk inicijalno daje 10GB ali ima odlične funkcionalnosti poput streama videa,
muzike (screenshot), WebDAV-a kojim disk možete mountovati kao bilo koji mrežni disk na
računaru, klijent radi na svim operativnim sistemima i da – nije na ruskom jeziku (sem ako vi
ne zatražite da bude).

Web interface je odličan, klijent je moglo bi se reći kopija DropBox-a, down i up brzine su
odlične, dakle nemam nikakvih zamerki. TakoĎe ga odlikuje najbolja cena za dokupljivanje
prostora koja je oko 20$/godišnje za 100GB tako da se lomimo oko te kupovine – što bi nam
donelo 120GB. Ja lično trenutno imam 120GB na Outlook.com ali on ima manu da ne radi na
Linux-u, tako da je Yandex perfektna alternativa, a u odnosu na pokojni Copy koji je bio na
ovom mestu, Yandex Disk ima i dvostepenu autentifikaciju.

…i ono što mi posebno pogoduje, odličan snapshot alat za desktop, tako da mogu i Jing da

pošaljem u penziju

Dobre strane:

 Ima klijente za skoro sve operativne sisteme

 Dobijate startno 10GB što je dovoljno a može besplatno da naraste do 20GB
 Deluje mi da radi brže od glavnog konkurenta
 Stream videa ili muzike
 Ima dvostepenu autentifikaciju

Loše strane:

 Mogao je malo više da se otvori za inicijalni prostor

Link: Yandex Disk

Inicijalni prostor za novog korisnika 10GB

Besplatni prostor koji možete dodatno dobiti +10GB (500MB po korisniku)

 Windows,
Linux,
Mac,
Klijent dostupan za:
Android,
iPhone,
Windows Phone

Dodatna zaštita Dvostepena autentifikacija Yandex ključem

20$ godišnje za 100GB prostora

Doplata za više prostora
100$ godišnje za 1TB prostora