. - .

'
•

11

ИЗДАВАЧКИ САВЕТ

Блажо ПЕРОВИЋ, Божидар С. МАРКОВИЋ, Војин ДИМИГРИЈЕВИЋ,

I\1at:I~tt БУЛАЈИТ1
Данило БАСГ А, Добрица ЋОСИЋ, Драгаш ДЕНКОВИЋ, Драгољуб
ПОПОВИЋ, Коста МИХАИЛОВИЋ, Љиљана АЛЕКСИЋ, Миодраг
ЈОВИЧИЋ, Павле НИКОЛИЋ, Радован САМАРЏИЋ, Слободан
КОМАЗЕЦ, ɋɥɨɛɨɞɚɧПЕРОВИЋ и Чедомир ПОПОВ

11 l

У~ЕЋИВА ЧКИ ОДБОР '' •

•

Божидар С. МАРКОВИЋ (главни и одговорни уредник),• .,

Василије КРЕСТИЋ, Мило ш МАЦУР А, Миодраг ЈОВИЧИЋ и Предраг
ПАЛАВЕСТРА

•
1

,r

i
,.
1'
'
' 1'
~~
1
~
1

..
•

'

ɂɚȺɚɜɚɱɤɚ aaapyra Поn•тмка • аруwтво. liearpaa

• 6ЕОГРАА
Милан Булајић
,,ЈАСЕНОВАЧКИ МИТ'' ФРАЊЕ ТУЋМАНА

Издавачи
Иэдавачка задруга ,Долити~<.а и друm1Ћо-', Београд)
Пролетерских бригада 74
ИП ••Научпа књиrа", Београд, Узув-Миркова 5

Рецензенти
Божидар С. Mapкoвuli
САДРЖАЈ
Милош Мацура

За издаваче
Божидар С. Марковиli •

др Блажо ПеровиА

Уредник
Страна
Зона СшеваЈtовић

Технички уредник
у вод ............................................... . 5
МилојеДрињаковић.
Беспућима повијесm Фра1ье Туђмана
Коректор
у филозофији злосиља ~ ~ 7
Ранка Гвозденовић.
1 •••••••• 1 ••••••••• ••••• •

CIP- Каталогизација у публикацији Туl)маново ви})ење Независне Државе Хрватске . ~ ..... . 14

ар· одна библиотека Србијеt Београд Број жртава усташкоr геноцида ......... ~ ......... : . 33
Туђманов .)асеновачки мит" и ИСI'ИНЗ
343.337.5 (=861) (497.13) ''1941/1945-'
о жртвама Ј асеновачког логора ........ ~ ......... . 45
БУЛАЈИЋ, Милан
Лажна тврдља Фра1ье Туl)мана о помијешаним костима
· "Ј асенова чки мит" Фра1-ье Туђмана 1Милан Б у лајић. - Београд
жртава и џелата у логору Јасеновац .............. . 67
: Политика и друш'1ЋО : Нау(rва к1ьиrа, 1994 (Београд :
ГрiН})ОКО~tсрц). -115 стр. ; 18 СЛ1.- (Библиотека нПолитика и . .
" о повЈесноЈ кривњи к
атоличхе цркве
tt
...... о •••••• ~ • 81
друr11тво")
Туђманово позивање на католичког свећеника-усташу. 88
Тираж 600. Гризогоново писмо надбискупу
ISBN 86-23-02019-7
Степинцу, фебруара 1942.... ~ ...... о ••••••••••••• 95
940.547~2 (497.13) П окатоличава1ье православних Срба . ~ .............. . 105
а) Туђман, Фраt-ьо (1922-)- Јасеновац (концентрациони логор)
Јасеновачка стварност 1991 :
б) У сташе -Зло чини - Независна Држава Хрватска ц) Срби -
Прогони- Независна Држава Хрватска оскрнављено Спомен-подручје Јасеновац . ~ . ~ ... ~ .. 112
ИД=25744140

Тираж: 600 примерака '

ISBN 86-23-02019-7
Штампа: .,Графокомерц't, Београд
 Увод

Историчар Фрањо Туђман, бивши југословенски гене-

•
рал, хадезеовски врховник, предсЈедник друге независне
•
државе Хрватске поводом 50-огодишњiЩе агресије нацистич­
ко- фашистичких сила Осовине на Југославију саопштава да
је усташка квислиншка Независна Држава Хрватска била
"израз жеље хрватског народа да из Југославије као тамнiЩе
народа изађе са својом државом". Он иде још даље и тврди да
"није случајно што се на овоме тлу некада подијелило велико
Римско царство на Источно и Западно, што је касније на тој
разцјелющи, дринској дошло до поделе кршћанства на исто-
•
чно и западно". Хрватски народ, према Туђману, суочен је "са
•
српском експанзионистичком политиком ЈОШ од прошлог
стољећа". Ту су, у ствари, коријени савеза клерикализма и
хрватског национализма, првог Хрватског ~атоличкоr кон­
греса у Загребу 1900. године и примјене теорије Анте Стар­
чевића о Србима као нижој пасмини.
На путу отворене ревизије историје Другог свјетског
рата, методом симетрије, Туђман скида одговорност са уста-
•
шке организације за злочине геноцида над православним
Србима, тврдећи да су "четници у исто вријеме имали исти
програм, само протухрватски, који је био чак гори... што се
тиче опсежности, јер је директно ишао за чишћењем такоз­
ваних српских земаља - а то значи од Србије до успоставе
заједничке границе са Словенијом - од свега несрпског ста­
новништва. То значи и од муслимана и од католика ... " Четни­
ци, додуше, по Туђману, нијесу имали Јасеновац, али у
остварељу програма велике Србије, "где су год могли чинили
су злочине од Фоче па до Книна", где је четничка дивизија,
која се налазила у Книну, по чинила велике зло чине.

'
 Што се тиче злочина геноцида над Јеврејима, према
Туђману, ти зло чини су врше ни ''у оквиру Хитлерових нацис­
тичких планова о истребљењу Жидова". Заборавља да су се
у устаmком Сабору већ априла 1942. устаmки министар Ар·
туковић и доглавник Будак хвалШiи како је Хрватска ради­
калније од Њемаца ријешила "јеврејско питање''.
У томе стратешхом циљу Туђман ствара "Јасеновачки
•
мит", тврдећи да су ''злочини које су починили усташе на
беспримјеран начин у nовијести до те мјере претјерано умно­
жени, само да се хрватски народ прогласи субјективним крив..
цем за распад Југославије, да се прогласи геноцидним.
У сташе, извршио ци најкрволочнијег геноцида над nраво­
славним Србима, Јеврејима и Циганима, проглашавани су
злочинцима од стране Републике Југославије "из идеолошких
разлога", закључује Туђман.
На основу свега, Туђман подржава миmљење хрват­
ских министара у југословенској избјегличкој влади, које је
изложио др Рудолф Бичанић да ''никакво опроштеље греха
није потребно", а увредљиве рије чи о заблуцјелој браћи Хрва ..
тима и муслиманима нијесу на мјесту, нити Хрвати такве
лекције примају!l ·
Врховник друге независне државе Хрватске прихвата
предлог саборсхе Комисије за ратне жртве да се сви пронађе­
ни остаци хрватских жртава Другог свјетског рата nренесу у
Јасеновац и на тај начин створи централни меморијални ком­
rшекс. Овакав став, изложен прехо Хрватске телевизије 8.
јуна 1992, представља примјену "филозофије злосиља''. Овом
приликом Туђман износи: "крунски доказ'' да су "у јасено.вач-
• •
ким Јамама отхопане и капе и ПОЈасеви, ремени хрватских
домобрана, хоји су били у логору у Јасеновцу, значи након
1 Ф.ТуЬман, Бесйуltа йовијесне абиљносШи, Загреб 1989, crp. 81-83.
Фрањо Туl}ман, роЬен 14. маја 1922. у Великом Трговишhу (Хрват ..
ска), учесник НОБ 1941-1945, генерал-мајор радио у Министарству
(Савезном секретаријату) одбране и Генералштабу ЈНА до 1961,
директор Институrа за хисторију радничкоr покрета Хрватске до
1967, када је искључен из Савеза комуниста, осуЬен 1972. на двије
године и 1981. на три године затвора и пет година забране вршења
• •
Јавне дЈелатности.
6 7
1
пропасти НДХ". Заборавља да су српски борци за слободу
облачили унисtюрме /капе, појасеве и ремене/ у борби убије­
них њемачхих нацистичких се, усташких и домобранских
трупа.
БеспуЬнма повијесrи ФрвЈЬе Ту~мавв у филозофију злосиља
Кршику раније изнијетих ставова о броју српских жр­
тава у устаmком логору смрти Јасеновац, коју му је упутио
генерал Јефто Шашиh,2 Фрањо Туђман је прихватио као
средство успињања на висине симбола хрватског национали­
зма, јер је томе посветitо књигу од пет стотина страна Бесйуliа
йовијесне зби.IЫlосШи, коју је означио као '•расправу о пови­
јести и филозоф11ји злосиља".Э
Књига Бесйуhа йовијесне эбиљносШи садржи: отворено
• •
изношење неоусташки:х ставова КОЈИ имају савремених прис-
талица међу јавним радницима, но без довољно смјелости да
са својим оnрецјељењима изиђу пред јавност. Туђман се обра­
hа врховима власти: "...Да ли сте свијесни да тиме не судите
само мени, него и безброју мојих истомишљенiiка, пријатеља
и знанаца, хрватских генерала, револуционара и интелекту·
алаца, а и свима обичним мислећlfМ људима?" Ово још више
· долази до изражаја у свијетлости излагаља и одговора Фрање
Туђмана пред Хрватским хоординаzџ1оним одбором емигран­
ТСКIIХ организација у Малмеу 23. јуна 1989. Ii у ишервјуу
објављеном у загребачком католичком тједнику "Глас кон­
цила'' јула-августа 1989. под насловима "Како је стваранјасе­
новачки мит'• и "У чему је повијесна кривња надбискупа
..
Степинца ?''4
2 Јефто Шашић, Преiлед исШраживања iеноцида у Јасеновцу, "На­
ше теме", бр. 9.
з Иэдање Накладноr завода Матице хрватске, Загреб 1989.
4 Број 31 од 30. јула 1989. и број 32 од б. aвrycra 1989.
 Шта је "туlјмановштина" по Туђману?
МетоДолошки, то је одбациваље свих ставова који се
не слажу са љеговим, без знанствене аргументације (Велими­
ра Терзића, Владимира Дедијера, Ј ефта Шашића, Драгољуба
•
Живојиновића, Антуна Милетића, Василија Крестића и свих
других). Булајићу упућује питаље "зашто на своју државност
има право српски народ (чак и проширену), а нема повијесни
хрватски народ са својом тисућуистогодишљом никад посве
затртом традиrџ1јом?"S иако то Булајић, који је доктокрирао
са тезом "Право нација на самоопредјељеље" (1953), никад и
• •
нигд.1е НЈfЈе рекао.
Постоје и присташе Бесйуhа који су у процесу "демок­
ратизације и плурализма у Хрватској", омогућили 1989.
иницијатору осниваља "Хрватске демократске заједюще"об­
јављивање кљиге у наклади Матице хрватске јер у љој виде
"Беспућа јасеновачког злосиља", као што пише Жељко
Крушељ.
"Читајући кљиrу могло би се закључити да се без не­
кадашљег ауторовог 'саможртвоваља' за 'знанствену' истину
никада не бисмо приближили стварним размјерама ратних
страдаља, односно да сви који су се касније бавили тим про­
блемом само разрађују оно шШо је уШе.мељио Фрањо Ту­
ђ.ман."б
Они се слажу са Туђмановим ставовима и жале због
љегове "недовољне стручности" и "политичких испада". Они
желе да негирају постојаље "туђмановштине", за коју се Ту­
ђман залаже, и Шашић позива, да се "туlјмановштина" остави
у "сфери ауторове личности".
У "расправи о повијести" Туђман развија "филозофију
злосиља" која значи историјско оправдаље геноцида:
"На основу свега досадашњег разматраља геноцидних
злодјела могли бисмо закључити:
5 Фрањо Туi)ман, Бесйуhа, стр. 442.
б Жељко Крушељ, Бесйуhа јасеновачкоi элосиљо, "Вјесник", Пано­
рама суботом, 19. августа 1989. стр. 15.
Прво, у чиШавој йовијесШи увијек је било йокушаја
коначноi рјешавања 'сШраних или нейоhудних расно-еШнич­
ких или вјерских скуйина йроШјеривање.м, исШребљивање.м и
обраhање.м на йраву вјеру'.
. Друго, има много примјера који упућују на то да је
таквих злодјела, што се моrу подвести под геноцидна, било и
•
по димензиЈама и по разноврсности много више по окончаљу
војни него у самом рату, јер тада су побједници могли неспу-
• • • •
тано проводити СВОЈУ вољу коЈа Је за вријеме рата ипак
оrраничавана самом неизвјесношћу исхода ратног разрачу­
наваља.
Треће, йойрилично је узалудан йосао сваки йокуишј
уШвр!Јивања йојавносШи свих или неких врсШа iеноцидних
йосШуйака са.мо у неко.м йовијесно.м раздобљу. Јер, од памти­
вје ка увијек их је било у овом или оном облику, с истобитдом
учинковитошћу с обзиром на простор и вријеме, без обзира
• •
на све поЈавде и сразмЈерне разликовности.
И четврто, потпуно је промашено и изван сваког сми-
• •
сла повијесне стварности свако оно умовање КОЈе геноцидне
склоности, паче узрочдости и циљности, приписује само не-
•
ким народима или расно-етничким
•
заЈедницама, са.мо
одређени.м кулШурно-цивилизацијски.м сфера.ма и друшШве­
но-револуционарни.м йокреШи.ма. "7
У смјерен на уништаваље "јасеновачког мита", који је
Туђман сам створио, највећи дио Бесйуhа посвећен је "пови­
јесном" доказиваљу да геноцидне "злочинидбе" не бијаху тек
• • •
пропратне или случаЈне поЈаве оног свеукупног повиЈесног
вртложеља у вировима којега нестају многобројни народи,
чак и они с најразвијенијим културама, з да су те злочинидбе
саставни дио борбе за опстанак и престиж, за хегемонију, од
првих етничких заједница. Према томе, Туђман закључује да
• •
свеукупна досадашља повиЈест говори да се сав цивилизациЈ-
• • •
ски напредак, размах ПОЈединих култура и развитак ПОЈединих
народа збивао на тлу натопљеном крвљу и на рушевинама
других; да су народи у свом постојаљу и кретаљу бивали или
7 Туl)ман, Бесйуhа, стр. 166.
8 Иciilo, стр. 129, 303.
9
тлачитељи или потлачени. Позивајући се ва енглеског исто­
ричара Тојнбија, Туђман наводи АВ се nред све народносне
заједнице увијек постављало питаље 11 'бити стрвива или
стрвШiар"! ('То Ье the carcass or the volture. ')Sa
Значајно је да у доказиваљу своје тезе о геноциду као
природној појави у развитку људског друштва Туђман износи
баш примјере "првог изабраног народа"- Јевреја. Позивајући
се на Библију, "ту иеиспрпљиву хљигу људске мудросt'И",
ТуЬман тврди да је од праиСIСона био озакоњен чин освете,
..
посвеhен закон јачеr и оправдана свака безобзирност при
уiПШiтавању противmпса. Сам жидовски бог Јахве слави што
је библијски народ Моах избрисан из народа и што цвијет
њеrове младости у КЈiанице сИЈtази. "Како истребљење туђег,
непријатељског и бунтоввоr народа, 1mje једноставан и лак
посао, дотично се не може обавити на један начин, то he Ј ахве
дати упуте: ''Трећину спали посред гроба огљем ... трећину
узми и сасијеци мачем ок:о града; трећину баци у ветар", тј. у
изгнанство, али и на њих ће пустити кугу и дивље звијери (Ез.
5.2 - 17)."9
Колико ово подсјећа на упуте усташког вође МШiе
Будака: "трећину убијте, тpelumy иселите, треhину покато­
личите"!
"И кад је рије ч о борби против тлачитеља, својих, није
довољно само да се 'обори противНИЈСа, уништи непријатеља',
разгњевљена срџба тр да 'жесrок оrањ прождере (све)
преживјеле' (Сир. 36, 6-9). Не уии .. •тавају се само ратници. И
Израелци, исто тахо хао и љихови противiШци, 'кољу' станов­
ни•llтво непријатељског народа и бацају у јаме, чак и чатр1ье
(Јр, 41, 4-10), искорјењује се све ':иуntко и женско, цјеl.ђ' и
дојенчад', без 'остатка' (44.7)."10 Као изабрани народ Израел
и у својим одбрамбеним и у нападачким ратовима наступа као
извршитељ божије воље у повијести!
Колико све ово подсјећа на усташке злочiПiе геноцида
над Србима, Јеврејима и Циганима!
8а А. Toynbee, А Study o{History, str. 142.
9 ИсШо, стр. 131.
to ИсШо, crp. 130.
10
•
Повијесна нит је доведена од погрома и ломача Жидо-
•
ва, двијехиљадегодиmње ра по свим земљама свиЈета,
до данаmње неге борбе за међусобно истребљеље ПалеСI'И­
наца и Жидова на свом тлу. Антисемитизам "туђмановmти­
не'' долази до пуног изражаја кроз тумачеље појма
"холокауст" за ужасна страдаља и истребљеље Жидова у
нацистичкој ЕвроiШ, ICao "жртва паљешща", према грчком
преводу хебрејске бибилијске ријечи "moax'', слично жртва­
ма из библијских времена.tl
Број јеврејских жртава од шест милиона своди на
милион:
•
"Да се споменуте процене rубитха од шест милиЈува
мртвих заснивају превише, хахо на емоiЏiонално пристрас·
ним свједочанствима, тако и на једвостраним и претераним
подацима поратноr обрачунаваља ратних злодјела и разрачу­
навања с пораженим починитељима ратних злочина, може се
закључити, међу иним, и по томе што се у озбиљним хњиrама
(кахва је недвојбено и она Н. Левин) наводе нпр. они умно­
rостручени подаци о Јасеновцу, с тврдњо:м да је од тобоже
777.0СХЈ уморених било и 20.000 Жидова, иахо се иначе наводи
да су Жидови из Хрватске по њемачком налогу депортитаии
на исток, а дијелом нашли спас и у талијансхој зо1m. "12
Туђман пише о "судиоништву Жидова у лихвидаiЏtји
Цигана у Јасеновцу", што је дошло на вицјело ''у вези с тзв.
афером циrаиског злата (1942)'', о "држању Жидова, који су
чували љубоморно монопол, 'врховне управе' у логору, те
узимали иницијативу nрипрема и провоцирања не само поЈе-
•
диначних него и масовних покоља не-жидова, ЈСомуниста, пар­
тизана и Срба" и нуди објашrьеt:ье Анте Цмиге да је реч о
. "
"особкгости њихове ВЈере и менталитета , њеrовим риЈечи-
.
ма: "Она старозавјетва тврдоhа и несминЈљеност, она Мојси­
јева двострука мјера, два захонска прописа у истој ствари и за
исто цјело, већ према томе да ли се односи на Жидова или
не-Жидова, и на концу она крајља Мојсијева заповијед... Бог
~ 11 ИсШо, crp. 148.
12 ИсШо, crp. 156.
11
вам заповиједа истријебити друге и заузети њихово мјесто,
јер ви сте Изабрани народ" - сва су та начела на неки начин
жива и ту и "владају цијелом овом скупином".13
У погледу става "туђмановштине" у односу на
6.000.000 јеврејских жртава геноцида у Другом свјетском ра­
ту, слично "јасеновачком миту", "хисторијату умножаваља
ратних жртава", Туђман се омакао, јер у Јерусалиму постоји
"Јад Вашем" -""Музеј имена", где се не може говорити о
"митовима", већ о именима и презименима, чиме би се брзо
разријешио и "јасеновачки мит"!
Постављајући питање "на какве све спознаје упућује
овај мале н повијесни корак од наци-фашизма на јудео-фаши­
зам"14, Туђман у самим јудаистичким почецима изводи пови­
јесну филозофију злосиља да "све наше позније, западне
цивилизације, у оно древна доба кад врхунац повијесно-фи­
лозофске људске мисли изражава ријеч библијскога бога,
13 ИсШо, стр. "Заповест Божја Мој сеју да истреби испред себе
320.
мноrобожачке народе у циљу освајаља Обеhане земље треба
разумети у контексту чуваља МОНОТЕИСТИЧКЕ ВЕРЕ, вере у
једнога Бога, док су остали многобожачки народи тога времена
били непоправљиво многобошци. Приносили су људе на жртву Богу
Молоху, а Бог је забранио жртвоприношеље људи. Збоr непо­
прављивости многобожачких народа, који нису били спремни да се
одрекну свог многобожачког култа, Боr је спречава о rpex тиме што
их је осудио на истребљеље са земље. -Ако је ово била Божја
пресуда, онда је Мојсеј био дужан да је изврпm, али то је било само
тада, а не да служи другима као пример и допуштење да се свагде и
у свако време слично понавља. У моралним колизијама дужности
бира се увек маље зло да би се спасло што се спасти може. Путоваља
Израиља су била ради очувања вере у једнога Бога, од
политеизма, а то не даје за право да се изузетак претвара у правило.
Библија у крајњем случају и није уџбеник историје да би се у ратним
сукобима међу народима служили аналогијом из Библијске исто­
рије Јеврејског народа. То је непоновљиво у плану Божјег спасеља
рода људског. Библија је верска књига и збоr тоrа је касније у
Декалогу и дата заповест: "Не убиј!"- Бог као апсолутно свето биhе
и љубав не може имати у себи супротности и негације да у исто време
одобрава и грех и ynyhyje на геноцид." - МиШройолиШ Јован
14 ИсШо, стр. 160.
12
Јахве,- iеноцидно је насиље йриродна йојава, суК~~~Јдна људ­
ско-друшiilвеној и Аtиiilолошко-божанској нарави. Оно се не
caAIO дойушiilа, вeli и йрейоруча, шiilo више чак и налаже
ријечју cвeAtoiylieia Јахве, увијек кад је оно сврховиiilо за
ойсiilанак или йоновну усйосifюву краљевсiilва изабраноiа
народа, или за одржање и ширење њеiове једино исйравне
вјере."
Туђману је јасно да повијесну филозофију злосиља не
може само на антисемитизму градити, зато се "туђмановшти­
на" поштапа са филозофијом Ничеа (Nietzsche), који је "сма-
•
трао борбу и рат, те свако насиље у смислу наметања СВОЈе
воље другом, законитошћу живота и повијести" - "Живот је
посљедица рата, а друштво је средСI'ВО за рат. "1 s Генералу из
доба револуције потребно је задробити у ту смјешу и Маркса
и Енгелса са тезом: "у марксизму ће бити учвршћено схва­
ћање да сила има улогу бабице у рађању социјалистичког
поретка". Посебно истиче Енгелса, који изрtiвно оправдава
"свако сврховито насиље, одбацујући као бесмислену тврдњу
да сила морално понижава свакога који је примјењује".lб
"Сам Лењин неће нимало крзмати у примјени крајње нехума-
• •
них поступака за циљева у достижност КОЈИХ НИЈе
· двојио. Он ће, наравно, одобравати па и сам потицати свако­
врсни терор: стријељања и слање у прогонство, узимање та­
лаца и застрашујућа суђења, десетковања и убијања чак и
малољетних чланова обитељи."17 Он истиче да у Хитлеровој
нацистичкој Немачкој, која представља "крајњу досљедност •
у безобзирности вођења смртне борбе за проведбу своје ра­
сне доктрине и великогерманског програма", "није недоста­
јала благонаклоност према његову раду за Њемачку, па и
• •
сурадња, и најпознатИЈИХ имена из свих подручЈа, нпр. од
професора и генерала К. теоретика геополитике,
15 ИсШо, стр. 172.
16 ИсШо, стр. 235-236.
17 ИсШо, стр. 299.
13
и пјесника
G. Вenna и Е. J11ngera, до знанственика С. Schmitta и
филозофа О. и М. Heideggeta".18
Чак и Крушељ уnозорава да "Туђман не смије занема­
ривати да је сваки жидовски 'каnо' био прва жртва неизврша­
ваља наређеља логорске уnраве", да ће Туђман "имати мука
•
•
да како своје тезе НИЈе лансирао из 'антисемитских
побуда'"19 стављајући антисемитске nобуде nод знаке навода!
Крушељу не сметају много шири закључци "филозофије зло­
сиља", јер и он из "туђмановштине" извлачи "Бесnућа јасено­
вачког злосиља".
••
"Кад неки nокрет или народ, држава или љихов савез,
религија или идеологија, има nред собом nротивника којег
nогибељним за свој оnстанак, или главном заnреком за
своју превласт, учинит ће све могуће, и уnотријебнти сва
достуnна средства, да га савлада па и уништи, ако га на други
начин не може подврћи својој вољи. Од те накане одвраћа га
тек можебитна nогибељ властитог уништеља у љезиној nро­
ведби."20
Цијела филозофија злосиља указује на смисао "туђма-
новштине
. пренесе у тумачеље nовиЈесних
" да Је . расправа, на
данашље и будуће односе Хрвата и Срба. Зато он говори о
"изразито и безобзирно агресивном "великосрnском ексnан­
зионизму nрема хрватским земљама, nонављајући наводе
Срnског кљижевног гласника" у чланку "СрбИ и Хрвати" у
којему се отворено nроповиједа борба "до истраге наше или
ваше"!21
Ту~авово Независне Државе Хрватске
Туђман nолази од "повијесног" становишта да "не мо­
же бити сnорно да је хрватски народ, у цјелmш узевши, nри­
мио распад хегемонистичке Југославије као избављеље из
тамнице и да се то јавно очитавало. Исто тако ни то да је
18 Иcillo, crp. 2S8.
19 "Вјесник", Загреб, 19.8.1989.
20 Туђман, ИсШо, crp. 16.
21 ИсШо, crp. 363.
14
•
проглашењс самосталне, слободне др:жаве Хрватске, у nрви
мах значило за љ обистиљсље вјековног сна, што су га ени-
'
вали нахџюнални али и класни револуционари. "1
.
Будући да су се хрватски комуниС'l'И и "хрватски наци­
онални револуционари" (тако он назива усташе) налазили
заједно у југословенским робијашнmЏtма, "да су се програм­
ски једни и други изјашљавали за слободну Хрватску, то
првих дана НДХ није било прогона комуниста него чак и
обећаља да им се неће ништа догодити уколико неће дјелова­
ти RЈ>ОТИВ хрватске државе. ( Спомиљани nозив усташког
nредставника Wagnera члана ЦК КПХ Влади Јанићу у Сиску
юrје у том nогледу био усамљен случај.)'' ~'Према томе, и
можебитну Хебрангову изјаву ваља узети као назнаку духов­
ног стаља, увјетованог међуратним хрватско - срnским одно­
сима, а не као доказ љегова мире ља с Павелићевом НДХ ... "
Међутим, како је револуционарна и антифашистичка дјелат­
ност хрватских комуниста конкретно била усмјерена nротив
•
НДХ, то се усташки терор сручио на све комунисте КОЈИХ су
се могли домоћи. А што у Хрватској 1941. није дошло до
масовног устанка, слично Србији, није била nосљедица ника­
квог колебаља ЦК КПХ већ политичких nрилика. Јамачно,
хрватски народ осјећао се у другачијем nоложају неголи
"-
срnски, па због истих 'егзистенцијалних разлога због којих је
у Србији дошло до оnћенародног устанка' у Хрватској до љега
није могло доћи."2 . •.
Повјесничар др Фрањо Туђману својству nредсједника
друге независне државе Хрватске отвореније иде у ревизију
историје. Поводом nедесете годmпљице агресије на_југ<:>сло:
венску државу и пуча од 27. марта 1941. износи став да Је таЈ
преврат у Београду био уперен не толико против потnиси­
ваља Тројног nакта колико nротив Владе н~родног спораз~­
ма, nротив устуnака Хрватима".З Другим риЈечима, учињенЈе
1 Ф. Ту ман, Бесйуltа, crp.434.
2 Ф. Ту ман, Бесйуltа, crp.434-43S. .
з Александар Војиновић, Фрањо ТуЬман, ИнтерВЈУ у листу
"СШарШ", број 580, Загреб, 13. април 1991, crp. 18.
15
 изазов силама Осовине, Хитлеровој нацисiЋ<uсој Њемачкој,
да би се срушила Бановина Хрватска, споразум Цветковић­
Ма че к!
Тридесет година раније, у прилогу за Конгрес исгори­
чара о покрету отпора, одржаном 1963. у Прагу, Фраљо Ту­
ђман је развијао тезу да је "политика Њемачке и Италије
према Југославији између два рата била одређена љиховим
ревизионисгичким сгавом у односу на Версајски сисгем који
је учинио Југославију виталним питаљем реваmпиС"ГИЧке по­
литике Њемачке и италијанског иредентизма." "И ЊеАшчка
и Иiйалија с.маШрале су Ју'iославију вјешШачки.м йроизводо.м
Версајско'i уiовора, који .мора биШи дезинШе'iрисан и чије
ШериШорије Шреба да буду анексиране или найрављене у .мале
државе зависне од ИШалије и ЊеАшчке. "4
Ослаљајући се на ревизиониС"ГИЧку политику Њемачке
и Италије и на директну подршку антијуrословенским круго­
вима у Аусгрији, Мађарској, Бугарској и Италији, Павелић и
Ванча Михаилов организовали су терорисгичку активносг из
центара образованих у тим земљама, почевши са убисгвцма
и посгављаљем бомби у возове и јавне зграде до велебитског
усганка /1932/, nреко терорисгичких група убачених из Задра,
• •
што Је кулминирала у марсељском атентату на краља Алек-
сандра. "Како су Павсщићеви усгаше били концеmрисани у
Италији, они су корипrћени од фашисга за вршеље притиска
на београдску Владу и као инструменат унутрашљег
слабљења Југославије у случају могућег рата ... Већ 1932. Хи-
•
тлер са СВОЈИМ сарадницима, у оквиру љеговог плана успос-
тављаља љемачке свјетске империје и формулисаља
љемачке Исгочне политике, посебно у односу на словенске
· народе, дефинише концепцију подјеле Југославије путем од­
вајања Хрватске од Србије."5
4 Фрањо Туl)ман, The Independent State ofCroatia as an Instrument ofthe
Policy ofthe Occupation Powers in Yugoslavia, and the People's LiЬeration
Movement in Croatia from 1941 to 1945 /Les systemes d' occupation en
Yougoslavie 1941-1945, Belgrade 1963, стр. 135-261/.
5 Н. Rauschning, Му Confidenttial Talks with Hitler /"Моји nовјерљиви
разговори с Хитлером", Загреб 1945, стр. 24-28 .
•
16
"Чињеница да се љемачке вође нису никада одрекли
идеје о подјели Југославије јер, уједиљена, била је препрека
њемачком експанзионизму на југоисток, потврђена је
спремношћу агресије априла 1941. и непосредним успо­
стављаљем. НДХ као средства спречавања рестаурације
Југославије. "6
Тако је писао Туђман 1963, наводећи да су предсгавни­
•
ци Стојадиновићеве владе ступили у непосредне преговоре са
Мачеком, вођом Хрватске сељачке странке /ХСС/. "Како
споразум није посгиrнут, Мачек је ступио у тајне везе /1938.
преко инжењера Carnelutti-ja и грофа BomЬelles-a/ са грофом
Ћаном, италијанским минисгром иносграних послова, да обе­
збиједи подршку италијанске владе за образоваље независне
Хрватске, у савезништву са Римом и персоналној унији са
Италијом."7 Ове везе су, како наводи Туђман, "одржаване
послије пада Стојадиновићеве владе до марта 1937". Овакву
политику Туђман објашњава природном гравитацијом
"хрватске буржоазије" према Њемачкој и Италији, "док је
србијанска буржоазија била више традиционално повезана са
западним силама".8
О пучу27. марта 1941, који је представљао casus Ьelli за
разбијаље југословенске државе, Туђман је 1963. износио дру-
•
ге повиЈесне чиљенице.
.Одлука државног вођсгва да Југославија приступи
ТроЈном пакту, према Туђману, неочекивано је изазвала пре­
вираља у земљи и појаву антифашисгичког покрета на поли­
тичку сцену са великим бројем сљедбеника, "захваљујући
политици и утицају Комунистичке партије, као и оним буржо-
• •
аским партиЈама коЈе су на неки начин биле повезане са
западним демократијама". "Од 25. до 27. марта масовне де-
•
монсграциЈе под руководсгвом комунисга, одржаване су ши-
ром земље /нарочито у већим градовима/ под паролама
б Фрањо Туl)ман, Тhе Independent State ofCroatia ... стр. 138-139.
7 Дневник грофа Ciana /Count Ciano s Diary/, Загреб 1948, стр. 48-49,
53, 78-83; В. Мачек, In the Struggle for Freedom, New York 1957, стр.
186-187.
в Ф. Туl)ман, ИсШо, стр. 142.
•
17
"Боље рат него пакт", "Боље гроб него роб", захтијевајући
демократска права и слободе."
"Coup d'etat је припреман и проведен од стране велик-
• •
осрпских ВОЈIШХ и политичких кругова КОЈИ су прихватили
непосредне иницијативе и предлоге представника западiШХ
сила /британских и америчких обавјештајiШХ служби/ да Ју­
гославија мора одбити приступаље Тројном пакту без обзира
на међународну ситуацију или могућу агресију и љене
посљедице. Coup d' etat је имао циљ да се спријечи
Југославије у ратну машину сила Осовине. Али љегови разло­
зи су били дубљи. То је био израз неслагаља велике већине
србијанских војних и политичких кругова са политиком кнеза
Павла и Цветковићевом владом, било због споразума са воћ­
ством ХСС или због приступаља Тројном пакту, или због
једног и другог. Таква политика, према љиховом увјерељу,
• •
доводила Је у опасност хегемонистички положаЈ и пред-
стављала напуштаље традиционалне спољне политике
земље."9
Туђман, међутим, наводи да је предсједник пучистичке
владе, генерал Душан Симовић, "задржао хрватске министре
/чланове ХСС/ Шутеја, Тор бара, Смољана и Андреса, који су
се нашли у Београду, нудећи им мјеста у новој влади. Они су
одбили ову понуду, тражећи сагласност Мачека који је био у
Загребу."
Мачек је у то вријеме, како наводи Туђман, конфери­
сао са кнезом Павлом, који је прије подне 27. марта пролазио
кроз Загреб. Иако му је Симовић телефонски понудио мјесто
потпредсједника Владе, Мачек је савјетовао кнеза Павла да
предузме мјере против "групе неодговорних официра корис­
тећи трупе загребачког гарнизона". Кнез Павле је резигни­
рано одбио овај савјет и одлучио да напусти земљу, тражећи
од британског конзулата у Загребу дозволу за улазак на те­
риторију Велике Британије.
Битно је да је генерал Симовић, према Туђману 1963,
увјеравао Мачека "да љегова група у потпуности одобрава
9 Ф. Туl)ман, ИсШо, стр. 152-153.
18
српско-хрватски споразум из 1939, и да је спреман да да пуну
аутономију Хрватској". На основу тог увјераваља, Мачек је
28. марта дозволио својим представницима да прихвате пону­
ђена мјеста, "док је одложио своју одлуку док не стекне
јаснију слику ситуације и добије одговарајуће гаранције". У
томе циљу Мачек је упутио у Београд бана Бановине Хрват­
ске, Шубашића, са кнезом Павлом, "и у исто вријеме је пре-
.
дузео кораке да испита каква Је реакциЈа њемачке
. владе
"
!разговор са инг. М. DOrflerom 28. марта/.10
"Преко љемачког конзула у Загребу, Freundta, RiЬЬen­
trop је савјетовао Мачека /априла/ да одбије сваку сарадљу са
новом београдском владом. Истог дана љемачки агенти Mal-
letke, у име Rosenbergovog штаба, и Edmund Veesenmayer, као
опуномоћеник RiЬЬentropov, стигли су у Загреб. Malletke је
службено йредао Мачеку ње.мачки йредлог: да одмах одбаци
узурйаiйорску владу у Београду и йрокла.мује независну Ве·
лику Xpвaillcкy, дајуhи Шако ње.мачки.м Шруйа.ма ойравдање
за улазак у Југославију. Мачек је одбио овај предлог да про­
гласи независну Велику Хрватску, обавјештавајући њемач­
ког представника да је одлучио да уђе у Владу и да ће
инсистирати на потврди југословенских обавеза Тројном пак­
ту и даваљу сатисфакција Њемачком Рајху. Пошто су разго­
вори са Мачеком завршени без резултата, Veesenmayer је
успоставио везу са радикалним националистичким круговима
/Кватерник, Тортић/, који су оцијенили Мачеков став као
издају. Он је извијестио RiЬLeшtropa о негативном исходу
љегових напора да задржи Ма чека да не иде у Београд. "11
.
'
Приступајући пучистичкој влади Симовића, како на-
• •
води Туlјман, Ма че к Је поставио услове: именоваље крунског
савјета, потврда српско-хрватског споразума од 26. августа
1939. и љегово проширеље и прихватаље Тројног пакта!
10 Bonn Archives, 1. Heinburg-oвa нота Министру иностраних послова
од 28. марта 1941.
11 Documents of the United States Military TriЬunal, War Crimes Council
Office /National Archives, Washington/, Dok. NG-3260. 4. april 1941.
19
 Туђман наводи даљи развој догађаја: "Истог дана када
је образована Симовићева Влада у Београду, 27. марта 1941,
Хитлер је одлучио да оконча са Југославијом као државом
муљевитим нападом, без обзира на став нове Владе. Тога дана
он је издао Њемачкој врховној команди Директиву бр. 25, да
изврши напад, и позвао Италију, Мађарску и Бугарску да узму
учешћа, обећавши им дјелове југословенске територије, док
је Румунија требало да пази на границе СССР-а."
"Њемачки и италијански империјалисти и љихови са­
везници предузели су војне и политичке мјере да представе
свој напад не као рат против народа Југославије, већ као рат
управљен искључиво против 'Србијанске владе' која је 'у
служби Енглеске'. Њемачка и италијанска агресија је прик­
ривана наводним пријатељством других нација Југославије
/нарочито Хрвата и Македонаца/ и представљана као помоћ
која им се нуди 'да се ослободе' од "немилосрдне србијанске
диктатуре. "12
Туђман наводи да је Хитлерова Директива бр. 25. са­
држала наређеље да "Београд мора бити уништен" и да се
"унутрашље слабости Југославије морају заоштрити поли­
тичким обећаљима Хрватима".13 Поред тога, Хитлерова Ње­
мачка се отворено представљала као осветник пораженог
експанзионизма Вилхелмове Њемачке на Балкану у првом
свјетском рату. Као оправдаље агресије навођена је "уну­
трашља ситуација у Југославији".
Туђман је био упознат и са "директивама за пропаган­
ду против Југославије" начелника Њемачке врховне команде
фелдмаршала Keitela, у којима је речено да је "противник
Њемачке искључиво Србијанска влада" у служби Енглеске:
"б/ Како су Срби увијек водили политику немилосрдне
диктатуре против свих несрпских националних група, посе-
12 Ф.Туl)ман, ИсШо, стр. 162.
13 Proces des grand crimmels deguerre devant Је TriЬunal militaire intema-
tional, NOmberg, 14. novembar 1945, vol XXVIII, dok. PS-1746, стр. 26-41.
20
бно против Хрвата и Македонаца, потребно је увјерити ове
народе да љемачка Армија не долази као непријатре~
Хрвата, Босанаца и Македонаца. Још више, љемачка АрмиЈа
жели да их сачува од непотребног убијаља на ратишту од
србијанских хазардера или у интересу Енглеске."
Генерал пуковник Јодл, како наводи Туђман, у предло­
гу "за координацију љемачких и италијанских операција про­
тив Југославије" пише да "због разбијаља Југославије као
државе пожељно је прихватити, где је год могуће, хрватске
жеље за независност и третирати их као пријатеље сила Осо-
•
вине" и у том циљу "ваздушне нападе на хрватску територИЈУ
треба избјегавати"!14
"Када је затражено да пружи војну подршку нападу на
Југославију, Mussolini је одговорио Хитлеру да, поред бугар­
ске и мађарске сарадље, треба користити сарадљу хрватског
сепаратистичког покрета, и да се представник тога покрета,
Анте Павелић, налази у близини Рима. "'15
Све се даље одвијало по утврђеном сценарију како
наводи сам Туђман: Мусолини је лично примио Павелића_ 29.
марта 1941. у циљу обезбеђеља "италијанске доминациЈе у
Хрватској преко љега".16 На декларацију југословенске. вла­
де од 30. марта да прихвата Тројни пакт, Њемачка НИЈ~ ни
одговорила. Италијанска влада је одбила да прихвати посЈету
потпредсједника владе Слободана Јовановића, 31. марта. То-
14 Ф. Туl)ман, ИсШо, стр. 252, фуснота 49.
15 Извештај њемачкоr амбасадора у Риму, Mackensena Берлину, Bonn
Archives 1, No. 710,29. март 1941. . .
16 Према биљешкама Filippo Anfuso, шеф Ћановог кабинета, КОЈИ .Је
присуствовао разговорима Мусоли~ија и П~велиh.а у вили To~lonta~
Мусолини је дочекао Павелиhа ријеч~ма: Сада Је ва":!е вријеме
/"Adesso е il vostro momento"/. Павелиh Је потврдио раније дате оба­
везе према Италији. Том при.ликом је доrо~орено да се усташе
концентришу у један логор у СЈеверНОЈ ИталИЈИ, где he добити уни­
форме, одакле he бити упуhени у Хрватску; радио станица У Фире~_I­
ци је стављена на рас~олагање Павел~hу: за официра.. за везу ЈС
одреен пуковник АлПИЈСКИХ трупа Sangtorgю (F. Anfuso, Roma-Ber-
lin-Salo", 1950).
21
га дана је у Загребу одржа н састанак представника хрватских
националних организација, на коме је пошисана декларација
у којој је речено "да аослије coup d' etat од 27. марта Југосла-
• • о •
ВИЈа Је престала да ПОСТОЈИ као држава, да Је успостављена
слободна независна држава Хрватска укључујући Хрватску
са Међимурјем, Славонијом и Далмацијом, Босном и Херце­
говином, и хрватским дијелом Војводине, и затражено од
Владе Њемачког Рајха признаваље, заштита и помоћ".17 У
извештају Veesenmayera Хитлеру од 5. априла речено је да су
• злодела која треба осудити", да се треба ослободити грешака
деклараЦИЈУ потписали представници усташког покрета
Славко Кватерник, Младен Лорковић и Е. Булат, као и пре­
дставници десног крила ХСС Ј. Тортиh и М Ламешиh, затим
Думанџиh, Кошак и Дебелиh.
Туђман закључује да је одбрана земље била парали­
сана "због издаје међу највишим државним и војним
службеницима и активности пете колоне профашистичких и
сепаратистичких елемената ... до те мјере да је отпор био
немогуh чак ни где су трупе под командом млађих,
патриотских официра жељели да се супротставе неприја­
тељу".18
Према Туђману, Андрија Хебранг се залагао за суве­
рену државу Хрватску, за њене границе. Зато је генерал Ту­
ђман у младости ступио у комунистички покрет, јер се на тај
начин Хрватска нашла на страни побједника. Да није било
народноослободилачке борбе Хрватска би се нашла на стра­
ни поражених, као Њемачка и Италија "и онда бисмо били
препуштени освети четничког покрета и под покрови­
тељством великих сила!" "Према томе, са активирањем јед­
ног дјела хрватског народа на страни НДХ, који је хтио своју
државу, али са активирањем једног дјела хрватског народа и
на страни партизанског покрета, хрватски народ је такође
показао да жели о својој судбини сам рјешавати." Зато Ту­
ђман поздравља могућност да се данас у Хрватској тиска
књига у којој се доказује да Хебранг није био ничији шпијун
17 Е. Булат, Десети травањ, Хрватска .~tucao, Буенос Аирес 1957,
вол. 23, стр. 13.
18 Ф. Туђман, Иcillo, стр. 165.
22
· ни агент "него да је страдао баш зато што је био шеф кому­
нистиучке странке у Хрватској, што је био Хрват, што се као
такав борио за хрватска права и да је због тога страдао".
Повијесничар Туђман сматра да је усташки покрет
"саставни дио хрватске повијести", "да је у усташком покрету
било људи племенитих, који су ишли за племените циљеве,
који су жељели слободну Хрватску", "да је тај усташки пок­
рет попримио фашистичке методе, па чак и да је починио
"и да радимо на једној синтези да из свих хрватских покрета
узмемо оно што је позитивно, што је прогресивно".
Туђман истиче ријечи једног Франковог генерала у
Шпанији да су се комунисти и фалангисти борили за Шпанију,
сваки под својим заставама, да их треба покопати у једну
гробницу. Према томе, хрватске усташе и хрватске комунис­
те треба покопати у једну гробницу и на њој градити
Хрватску.
На питање да ли је још увијек Југословен, Туђман
одговара: "Ја Југословен био нисам никада, нити сам сада."
Уз огроман аплауз пред својим истомишљеницима ванјугос­
. ловенскијх граница, он изјављује да је увјерен да "не може
постојати демократска Југославија, јер Југославија било как-
о • о •
ова то Је сила, то Је насиље, то Је терор, то Је уништавање
народа и имовине"- то је за њега "проклета" земља! За овог
повијесничара, 27. март 1941. године био је "великосрпски
покрет", "када је пучистичка великосрпска струја оборила
владу народног споразума, због тога што је успоставила ба­
новину Хрватску". Он не помиње нацистичко-фашистички
Тројни пакт!19 По оцјени овог повјесничара "идеја југосло­
венства није задобила духовну подлогу ни у српском народу а
камоли у несрпском."
Совјетски представници у Берлину и Братислави, како
наводи Туђман, изјављивали су неким дипломатским службе-
Ј9Излагање Фрање Тумана у Малмеу, 23. јуна 1989. Бесйуhа, стр.429.
23
•
 ницима НДХ спремност Москве да- поnут Словачке - призна
и НДХ и успостави с љоме дипломатске односе. "Једном
Хрвату који се у трављу 1941. нашао у Москви понуђено је да
остане тамо као представник НДХ, али је он то одбио пошто
•
за то НЈ_~Је имао одобреље вођс-tЋа ХСС-а." "Павелић, међу-
•
тим, ~Је пожурио да прихвати ове совјетске понуде прије но
што Је дошло до рата између Њемачке и СССР-а."20
Да би доказао да Југославија нема подршку ни Сје­
дињених Америчких Држава, Туђман наводи Ђиласа коме су,
наводно, казали у Вашингтону да се "Југославија може
одржа ти само као конфедерација између Србије, Хрватске и
Сл~веније, или да је боље да се распадне". Уз буран aiiJiayз
СВОЈИХ истомишљеника ван граница, Туђман је заборавио да
помене Маке_донију, Босну и Херцеговину и Црну Гору, да су
~е сви предсЈедници САД одлучно залагали за интегритет
ЈУГО_словенске државе, коју су први признали 1919. године, и у
вриЈеме хладног рата и макартизма ...
Генезу усташких злочина геноцида Туђман налази на
по_длози оmптих околности, "насталих колико силом другога
СВЈетског рата толико и сразом двају, повијесно увјетованих,
искључивих и непомирљивих национално-државних програ­
ма", у створеној ситуацији која је имала многе значајке "бра­
тоубилачког и вјерског рата". Пустимо Туђмана да излаже
"туђмановштину" чему заиста није потребан коментар:
"Онда, кад су у увјетима другог свјетског рата: распада
мо~архистичке Југославије, ствараља НДХ и отпора окупа­
ЦИЈском суставу а на подлози повијесног насљеђа већ бреме­
нитог осветничким екразитом, проговориле паклене силе
раздора и мржље нечувеним злоцјелима- љиховим једностра­
ним пр~казиваљем и умножбама, стране у сукобу непрестано
су долиЈевале уље на ватру усковитланог лудила. Обостране
оптужбе, од стране 1!авелићеве НДХ против свега православ­
ног пучанства и ЦИЈелог српског народа, због злочина чет-
. '
ничко-комунисl'Ичке завЈере против хрватске државе, а од
20 ИсШо, стр. 435.
24
'
стране четничког покрета и великосрпске струје у СПЦ
(Српској православној цркви- пр.) и избјегличкој влади, про­
тив свега хрватског, и католичког и муслиманског пучанства,
дотично цијелог хрватског народа, због кривње за слом Југо­
славије и страдаља српског народа, нужно су и неизбјежно
продубљивале провалије раздора, распирујући мржљу и по­
тичући слијепе нагоне нахушканог или угроженог пука за
осветом. Зачетници и потицатељи међусобног затора, с обје
стране, налазили су у прошлости и у садашљости довољно
разлога не само за заштиту стварно угрожених животно-на­
ционалних пробитака већ, под изликом одмазде за
• •
претрпљена зла, и за постизаље СВОЈИХ дуговЈечних IIJiaнoвa,
на рачун како националних тако и идеолошких противника."
"Павелићев усташки покрет, као израз оног дијела у
хрватском политичком животу који није видио моrућност
заједничког живота са Србима, домогавши се помоћу осовин­
ских сила власти у НДХ, није презао ни пред каквим средстви­
ма да би у вихору ратног лудила - проузрокованог сломом
цијеле версајске Еуропе и великосрпске Југославије - под
окриљем фашистичке идеологије и Хитлерова, 'новог еуроп­
ског поретка', остварио своје коначне циљеве у етнички хо­
могенизираној хрватској држави. У том се циљу програм
усташког покрета, сматрајући муслимане по старчевићанској
• • •
традИЦИЈИ суставним диЈелом хрватског народа, усмјерио на
то да српско питаље у НДХ ријеши на радикалан начин, који
се сводио на то да се једна трећина ликвидира, друга трећина
исели (по споразуму с владом Њемачке о пресељаваљу сло­
венског становништва у Хрватску, а српског у Србију), а
трећа приволи на лојалност, најприје с идејом превођеља на
католичанство, а потом оснутком 'хрватске православне
цркве'."
"Већ сам оснутак НДХ, а поготову такав Павелићев
• •
програм, послужио Је, наравно, на другоЈ страни, четничком
покрету и великосрпским круговима као нов и коначан доказ
да с Хрватима не може бити помиреља, те поради тога љегов
ништа маље радикалан програм: чишћеље српских земаља од
25
 несрпског, тј. хрватског католичког и муслиманског пучан­
ства и ствараља заједничких граница хомогене Велике Срби­ својих војних заповједника о нужности обуздав~ља насиља и
је са Словенијом, послије побједе савезничке коалиције над увођеља законитог поретка. На становиту промј~ну у с~слу
Хитлером. "21 ублажаваља политике Павелићеве владе утјецала Је и

Према томе, у "геноlЏfДном пиру" 1941-1945. судјело­ чињеница шШо су йроШив насиља и Шерора у цјелини биле и

вала су "оба партнера, не само један", "ради освета за у народу уШјецајна ХСС и каШоличка црква. Од йочеШка

претрпљено и изгубљено у пропmости, а поради коначног 1942, йослије обиласка .меЬународне Комисије Црвено'i кри­
жа, йойравља се сШање и у јасеновачком ло'iору. Србима се
обрачуна с партнером преображеним у смртног противника".
чине йолиШички усШуйци йризнањем сШаШуса 'йравославних
·Према Туђману геноцидни програм Драже Михаловића "чи-
• држављана' НДХ· оснива се хрваШска йравославна црква,
шћење државне териториЈе од свих народних маљина и не-на-
Срби се новаче у војничку службу, йа чак йозивају да се
ционалних елемената", ствараља "непосредне заједничке
уйисују у усШашки йокреШ, власШи НДХ дају зашШиШу и
границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Слове­
йо.моh срйским селима у одбрани од йарШизана, а чеШници
начке чишћељем Санџака од Муслиманског живља и Босне
йрисе'iом йризнају врховнишШво ( суверениШеШ) НДХ Beh од
од Муслиманског и Хрватског живља , радикалНИЈИ Је од
,, • о

са.мо'i йочеШка сШварања хрваШско'i домобрансШва, као ору-

геноцидног програма Павелићеве владе IЩХ, "којим се пре­ •
жане силе НДХ, у њему је било часни ка йравославаца, КОЈи су
двиђала да се трећина српског пучанства ликвидира, друга
се изјаснили ХрваШи.ма, и на врло високим йоложаји.ма ... Од
исели, док би трећа трећина остала покатоличена дотично у
1942. устројене су и посебне домобранске радне (тзв. дора)
саставу Хрватске православне цркве", кога је на то упућивао •

пуковније у које су новачени углавном Срби."22

и сам Хитлер!
"У сијечљу 1942. Павелић сазива Хрватски државни
Туlјман говори о сарадљи четничког покрета са Ита­
сабор, који засиједа од вељаче, и у којем се налазе и представ­
лијанима "па и с властима IЩХ", али прелази преко тих
ници Срба др Саво Бесаровић и Урош До дер- а др Бесаровић
чињеница које разбијају љегову тезу о једнаком "геноцидном
постаје министар у влади НДХ- што је заједно с обнављаљем
пиру" оба партнера, из истих разлога, са истим жртвама.
рада православне цркве (иако под хрватским именом, :равља
Обратно, он је бранитељ НДХ, коју додуше критикује, али јој
1942) било знаком очитоГ ублажаваља. Свему томе Је уста­
нуди велике олактпавајуће околности, без основа. Он тврди
шки режим давао значеље признаља пуне равноправности
да усташка НДХ иде не само "на попуштаље у проведби
православља у НДХ, истичући да ни доктринарно ни у ствар­
насиља и терора", већ "и на тражеље политичких рјешеља,
• ности нема ништа против православља као вјере, већ једино
уопће па и за српско питаље, ради покушаЈа смириваља стаља
не допушта да буде инструмент стране, српске политике у
у уздрманој НДХ".
Хрватској држави."23 То су истовјетна образложеља .уста­
•
"Подузимаље политичких корака заговарали су умје- шког поглавника Павелића у "хрватском државном савЈету" .
ренији правци самог усташког похрета, а то је од владе IЩХ Туlјман наводи и ријечи секретара "митрополите Хрватске
захтјевала и влада Трећега Рајха, која је хтјела мир а не рат православне цркве", Гермогена: "За православне Србе У
на тлу НДХ, па је стога здушно и подупирала препоруке Хрватској ХПЦ је била заштитница и привремено верско

21 ИсШо, стр. 114-115. 22 ИсШо, стр. 373-374.

23 ИсШо, стр. 374-375. •

26
27
 решење у једном ауторитативном режиму, који није толери­
сао Српску православну цркву као нащюналну цркву суседне
државе Србије. За православне Хрвате она је била, давно
жеље но и увек ометано решење њихова распећа између њи­
хових хрватских националних осећања и привржености
хрватској отаџбини - и српске националне ексклузивности са
само једном једином православном црквом у Хрватској:
Српском православном црквом."
"На црти ублажавања било је и уклањање с дужности
Е(угена) Кватерника (1942), најодговорнијег за дотадашњу
политику насиља, као и смјењивања неких озлоглашених ус­
таша. Што се рат више ближио крају а с њиме и НДХ то је
цио њен устрој био мање спреман за проведбу терора ... "
Пошто се чињенице страхота усташких злочина гено­
цида и крајем рата не могу негирати, Туђман и ту налази
оправдања ... " али he под сам крај поново дођи до масовних
злодјела из очајничког осветништва оних који су губили
рат"!24
У закључку, Туђман наводи да је усташки поглавник
Аите Павелић, "као представник оне, десне, хрватске .струЈе
која је била одлучно за издвајање Хрватске из Југославије",
"за своју политику национално-егзистенцијалног реализма
очито имао више оправдања од Недиhа". ''Та, НДХ је у Хи­
тлерову еуропском поретку успостављена у максималним по­
вијесно-етничким границама (шта би са Далмацијом?"!), док
је Србија била понижена и територијално осакаћена (Хрват­
ска није?!). То исто вриједи и за Мачека у односу наспрам
Михаиловиhа. Одбивши њемачку понуду да сам прогласи не­
зависну Хрватску, како због својих демократских, протуфа­
шистичких назора (!), тако и због увјерености да he
осовине изгубити рат, Мачек је позивом на лојалност од
Кватерника проглашеној Хрватској Држави, дао недвојбено
потпору њеној успостави, али не и њезину усташком профа­
шистичком режиму." Туђман иде даље и Мачекову ХСС по-
• 24 ИсШо,
28
литички оцјењује "подједнако дистанцираном политиком и
од Павелићева усташтва и од Титова револуционарног пок­
рета"!25
Док год постоји та "проклета" Југославија "туђманов­
штина" је принуђена да је прихвата, али само као конфедера­
цију, која представља "готово једино рјешење за оnстанак
•
вишенационалних државних творби, састављених од повиЈе-
сно самобитних народа".26 Образложеље тражи у "непо­
мирљивости односа Срба и Хрвата":
"Свеукуnним досадашњим развитком хрватско­
српских односа у југословенској државној заједници створена
је таква nовијесна клима да у свим честицама хрватског наци­
оналног бића имамо уграђен одбрамбени механизам против
српског хегемонизма, а у срnском националном бићу- против
хрватског национализма и сепаратизма. Ти одбрамбени меха­
низми по нагонима неnомирљивости супротности и борбе за
' .
самоодржање, претварају се и у агресивне кад за то имаЈу
стварне или само привидне разлоге. Битна разлика међу
•
њима је - међутим- у томе што се од срйско'i хе'iемонизма или
ју'iословенско'i инте'iрализма ocjeha у'iроженим читаво
хрватско национално биhе, док се од хрватско'i национали­
зма, йoиci'iloвjeheнo'i увијек са сейараi'ilиз.мо.м, не ocjelia у'iро­
женим читаво срйско национално биhе веh само онај ње'iов
дио у Хрватској, али му се зai'ilo йрийисује у'iрожавање чиi'ilа­
ве државне заједнице. "27
Трагедија би била када би било тако, и за српски. и за
хрватски народ, и за све југословенске народе. Срећа Је да
није тако, да кривицу за таква схватања сносе носиоци уста­
шке фашистичке идеологије, клеронацизма и данас "ту~ма­
силе
новштине", која отворено програмски ради на разбиЈаљу
југословенске државе, стварању друге независне државе
Хрватске, одрицања права српског народа, у сарадњи са Ba-
2S ИсШо, crp. 433-434.
26 ИсШо, crp. 455.
27 ИсШо crp. 474.
29
 •
тиканом и Њемачком на остварељу старих стратешких
циљева.
Туђман у својству предсједника друге независне држа­
ве Хрватске отворено говори да је усташка - прва НДХ била
"израз жеље хрватског народа да из Југославије као тамнице
народа изађе са својом државом". Он развија теорију о пос­
тојаљу законите хрватске државе на окупираној југословен-
• • • други Мусолинију тражеhи да признају НДХ. Хитлер је одго­
скоЈ теориЈИ, што Је у супротности са позитивним
међународним правом. Као доказ нуди образложеље да је
НДХ "била призната у цјелини од двадесетак еуропских
држава", да је СССР био спреман да призна усташку НДХ, да
је то понуђено Фраљи Гажију; да је "партизански покрет
признавао домобранима да су били мобилизирани, што више,
признавао је чинове које су љихови официри добили у домо­
бранској војсци".28
Повијесничар Туђман је прије тридесетак година пи­
сао да је "идеју разбијаља Југославије одвајаљем Хрватске од
Србије требало материјализовати образоваљем НДХ":
"Њемци су настојали да задрже ову квислиншку творевину у
оквиру љихове сфере утицаја, као дио политичког и економ­
ског система Рајха. Ова државна творевина требало је да буде
главна спона у Хитлеровом Новом европском поретку у овом
дијелу Централне Европе, и зато су Њемци били спремни да
задовоље до потпуности територијалне аспирације буржоаз­
ије Велике Хрватске, слажуhи се да НДХ укључи цијелу Бо­
сну и Херцеговину као и Санџак. ''29
Како је стварана та "квислиншка творевина", према
Туђману:
"У циљу да убиједе нацисте у усташку лојалност Ње­
мачкој, група прољемачких усташа /Др Артуковиh, Др Rieger,
Др Бензон, и И. Перчевиh/ дошла је у Берлин почетком
априла и преузела обавезе у име усташког покрета." "Мачек
није желио да прихвати колаборацију са Осовином у чију
побједу није вјеровао, али је дао своју подршку формираљу
'хрватске државе' ." "Мачек је потписао прокламацију по во-
28 Фрањо Туђман, Старт магазин, 1991.
29 Исiйо, crp. 170-171.
30
дом успостављаља слободне и независне Хрватске државе на
• • • • • • •
циЈеЛОЈ хисториЈСКОЈ и етничкоЈ хрватскоЈ територИЈИ, пози-
вајући народ Хрватске да прихвати нову Владу и тражећи од
чланова ХСС да јој дају пуну подршку. "30
"Пошто је увјерио представнике обје окупационе силе
!Veeseerunayer-a и Anfuso-al у своју лојалност на састанку у
Карловцу, Павелић је 14. априла послао телеграм Хитлеру и
ворио 15. априла на телеграм упуhен од стране Кватерника
110. априла/ и овај од Павелиhа, изражавајуhи задовољство да
је народ Хрватске изборио дуzо очекивану слободу у току
йобједоносноz найредовања ње.млчке Армије /подвукао Ф.
Туlјман/.31 У свом телеграму /од 15. априла/ Мусолини, као
први министар Италије, са великим задовољством је nоздра­
вио нову ХрваШску која је йости'iла дуzо жељену слободу
йошШо су снаzе Осовине уништиле вјештачку државу Ју'iо­
славију" /подвукао Ф. Туђман/.32 Италија је одмах поставила
плаћаље цијене - нове границе, уступаље Далмације.
"У току 1941. /"Влада квислиншке НДХ"/ успоставила
је дипломатске односе са другим сателитским државама и
државама зависним од сила Осовине /Бугарска, Мађарска,
Румунија, Словачка, Шпанија, Финска/. Земље антихитлеров­
ске коалиције одбиле су да признају ову креацију Осовине, у
чему су их слиједиле скоро све неутралне земље."ЗЗ
"На конференцији у Загребу, одржаној 4. јуна 1941.
између њемачке делегације /Кasche, Glaise-Horstenau, Veesen-
mayer, Thurner, шеф Војне управе у Србији; UeЬerreiter, шеф
30 Исiйо, crp. 172-173.
31 П. Пекиh, Посiйанак Независне Државе Хрватске, Загреб 1942,
crp. 104-105. .
32 Предсгавник Рајха,генерал Glaise von Horstenau, сгигао Је у Загреб
15. априла; опуномоћени минисгар SA Obergruppenfahrer Siegfried
Kasche 20. април; /30. јула именован за опуномоhеног посланика,
пошто именовани амбасадор Cortese није сгигао/
33 М. Suffiay, Хрваiйска у свијеiйлу свјеiйске хисiйорије и uолиШике,
Загреб 1928.
31
IЏiвилне уnраве, и Neuhausen, gruppenfi1hrer из Доње Штајерске
и делегаiЏiје НДХ Кватерник, Лорковић, Думанџић и други/
nотnисан је nротокол о деnортаiЏiји Словенаца из Рајха у
Хрватску и Срба из Хрватске у Србију ... План деnортације
Словенаца отварао је nут германизаiЏiје Словеније. Њемачке
окуnационе и квислиншке власти су заnочели оствареље nла­
на али никад није nроведен због nораста Народно-ослободи­
лачке борбе Југославије."З4
"На састанку Павелића, Артуковића и Лорковића са
Хитлером, Герингом и Рибентроnом у Београду 6. јуна 1941,
одређене су границе НДХ и Србије, тако је Павелић 7. јуна
објавио Закон о источним границама НДХ на ријеци Дрини.З5
Анексија Источног Срема са Земуном од стране НДХ из­
вршена је одлуком љемачке Владе октобра 1941.
У сташки идеолози, др Маканец, nрофесор Оршанић,
Црљен и Шегвић, "објашљавали су свој сеnаратистички на­
IЏiоналистички nрограм теоријом да се народ Хрватске раз-
• •
ВИЈао nод утицаЈеМ западно-романске католичке културе док
су Срби nриnадали источној, византијској и турској, и nраво­
славној културној сфери. Према томе, менталитет два народа
• •
nотnуно Је различит поред Језичне сличности; nрема томе,
граница на ријеiЏI Дрини није само nолитичка, духовна и
културна граница између два различита народа већ и грани­
чна линија између двије IЏiвилизаiЏiје /исто чне и западне, или
чак евроnске и азијске/."
"Теорија да је Босна и Херцеговина била чисШо хрва­
Шска и каШоличка земља, насилно денационализована
Шурском и србијанском йенеШрацијом, и да је срnско станов­
ништво у Хрватској увијек било инструменат стране /мађар­
ске, касније београдске/ хегемоније - служила је као
хисШоријско и емоционално,рационално и йравно ойравдање
Павелиhевог злочиначког йлана да йокаШоличи, исели и ис­
коријени срйско сШановнишШво у НДХ"
34 Ф. Туђман, Исiйо, стр. 186-187.
зs НДХ, Меународни уговори 1941, стр. 83.
32
"Овај nлан који су љегови извршиоци nотnаљивали
наводима да су четнИIЏI nрви почели убијати католичка и
муслиманско становништво, био је срачунат на стварање ду­
боке шизме између хрватскога и срnског народа што би де­
финитивно окончало идеју заједничке државе."З6
Туђман је оiЏiјенио да усташе нијесу никада успјели да
образују устаљени државни систем, да је nрва усташка неза­
висна држава Хрватска nредстављала "тоталитарни фашис­
тички систем". Павелићева влада са добровољним усташким
формацијама "отnочели су масовне nрогоне и nогроме - хаn­
шељем и убијањем комуниста и других људи наnредних nо­
гледа /антифашиста/, йокаШоличавањем, дейорШацијом и
масакрирањем срйског сШановнишШва, као и Јевреја и Цига­
на - усташке формаiЏiје су од самог почетка nостале хорде
фанатика са батинама и ножевима, вођени нај nримитивнијим
шовинистичким и религиозним идејама или само брутално­
шћу и nљачком."З7
Број жртава уеазmкоr геноцида
Број српских жртава усташког геноiЏiда у Другом
• • •
свЈетском рату nослиЈе nедесет година НИЈе ни nриближно
тачно утврђен. Број од 1,706.000, који је југословенска влада
доставила Париској конференiЏiји и Савезничкој комисији за
утврђиваље ратних злочина, који је ушао у бројне уџбенике
.
'~
и енiЏiклоnедије, нема докуме'нтаiЏiону nодлогу! У таквим
условима Туђман може да тврди да је укуnни број жртава рата
Ј-
. .
'.
' ~'
"'
1941-1945.маљи од милиона, а број усташких злочина гено­
~·Т цида сразмјерно маљи, усташког логора смрти Јасеновац "са­
;~
'":
мо" 20 хиљада. Он је устврдио да је нетачан број јеврејских
жртава холокауста 5,1 милион, већ "само" око 900 хиљада. Са
•
''{!\
становишта "филозофије злосиља", ради се о "nогибељома­
нији", Срби и Јевреји воле да их је много изгинуло!
Приликом nрвог nослијератног општег nописа станов­
ништва Југославије 1948. године није вршен поnис жртава
36 Ф. Туђман, Исiйо, стр. 188-189.
37 Исiйо, стр. 177.
33
-

рата и геноцида. Те године су расформиране комисије за
утврђиваље злочина окупатора и љихових помагача, архив­
ска грађа "децентрализована". Деценијама је постојала за­
брана "пребројаваља". Савез бораца НОР-а је 1950.
попис "жртава фашистичког терора", највећим дијелом жр­
тава геноцида. Из неразумљивих разлога тај попис је добио
третман "строго повјерљивог".
У току преговора о ратној штети 1964, Њемци су пос­
тавили питаље документације броја жртава. У недостатку
доказа, Савезно извршио вијеће је образовало државну коми­
сију за попис жртава Другог свјетског рата. Без одговарају­
hих припрема, попис је, послије 20 година, био пун промашај.
Пописна грађа у 2.948 кутија са око 750.000 пријава није
обухватила ни приближно потпуне изворе /у неким крајевима
ни 40 процената/. Нијесу пописивани извршио ци злочина!!!
Намјесто да се рад настави, провјером и допуном грађом из
других извора, поmiсна грађа је стављена под ембарго
Резултати пописа су, ипак, стављени на располагаље поједин­
цима који су их злоупотребљавали у лицитираљу броја жрта­
ва геноцида.
Фрањо Туђман се у ствараљу "јасеновачког мита" на­
рочито ослаља на попис жртава рата 1941-1945, који је по
одлуци владе СФРЈ од 10. јуна 1964. извршен октобра и но­
вембра исте године, "јер јој је требала службена документа­
ција за преговоре са Савезном Републиком Њемачком, која
је Мировним уговором била обавезана исплатити одштету за
ратна пустошеља и жртве".l Резултати овог пописа нијесу
објављени зато што нијесу потврђивали званичну бројку ра­
тних губитака Југославије од 1,706.000. Иако је такво
објашљеље добио "као директор Института од чланова саве­
зне владе", Туђман тврди да је оно "у становитом смислу
утјецало и на то зашто /1965/ нисам у политичком водству
Хрватске добио потпору да изведем на чистац проблем јасе­
новачких жртава са стајалишта Института којега је оснивач
био ЦК СКХ".
1 Фрањо Туl;>ман, Бесйуhа, crp. 332.
34
'
"Но, претежни разлози били су - чини се - ипак изван
тога, у тадаљим политичким и међунационалним одношаји­
ма. Било је и таквих којима је јасеновачки мит требао за
вршио • • •
држање на узди хрватства, а и оних КОЈИМа Је та легенда о
• • • •
љеговоЈ поВИЈеСНОЈ кривљи служила не само за ПОДЈариваље
српства против хрватства опћенито него и против неимара
федеративне и социјалистичке Југославије. Но, допуштаље
па чак и подгријаваље мита Јасеновца објективно је имало, у
оквиру и изван таквих прорачуна, још и додатну сврху. При­
знаваљем јасеновачког ужаса бирократско-догматске снаге
привољавале су српство /нарочито у Хрватској/ на сурадљу,
чинећи га практично својим ослонцем, јер: што би било кад
не би било овакве политике не допуштајући истодобно хрват-
•
ству да се усправи дометаљем чак и све нових утега о поВИЈе-
сној кривљи. Дакако већина судионика, у свим тим више или
маље прикривеним струјаљима, није била свјесна ни накана
ни посљедица. "2
1966.
У својству директора Института, члана секретаријата
Главног одбора СУБНОР-а и предсједника његове Комисије
за љеговаље традиција, др Фрањо Туђман, члан Комисије за
историју ЦеН'Iралног комитета Савеза комуниста Хрватске,
задужио је 1965. генерал-потпуковника Николу Кајића, свог
"помоћника за документационо-архивски сектор", да из Ре­
публичког завода за статистику прибави резултате "Пописа
жртава рата 1941-1945", прије завршне оцјене Савезног заво­
да за статистику. Према налазу генерала Кајића:
- свеукупне жртве /Н ОП-а/ "убијени, погинули, умрли
и нестали" у СР Хрватској износе 185.327;
- од тога у НОР-у /и савезничким војскама/ 63.336;
- у директном терору 50.806;
•
- у логорима, затворима, у депортаЦИЈИ и на принудном
раду 59.639;
- од тога броја у самим логорима 51.534;
•
- остали и непознато 11.546. з
2 ИсШо, стр. 328.
з ИсШо, стр. 54-55.
35
 Туђман напомиље да је "генералу Кајићу у Статистич­
ком заводу Хрватске скренута позорност да су подаlЏf прије
• •
увеличани неголи мањкави, Јер Је запажено да су за исте
жртве пописни листови испуњавани иа више мјеста". 4 Туђман
прихвата овакву оцјену уз додатно образложеље "да се у овом
случају радило о добивању података за преговоре о одштети
са СР Њемачком, те да је сватко био заинтересиран да његови
погинули, страдали или нестали буду уведени у жртве а не у
'непријатеље' ".
Иако сам каже да су "ови статистички подаlЏf" "имали
бити допуњени с другим, особито демографским, дота­
дашљим и будућим истраживањем" за коначну процјену
жртава, Туђман ликује да су ови подаlЏf "као дотада најмје­
родавнији извор, потврђивали резултате мојих дотадашњих
•
истраживања и спознаЈа, то сам се сада, с њима у pylЏf, могао
одлучније супроставити манипулаlЏfјама с ратним жртвама,
•
навластито тенденциозном умножавању Јасеновачког ми-
та".S
Барјактар "туђмановштине" на научном скупу у Јасе­
новцу одржаном 25-27. октобра 1989. био је члан Југославен­
ске академије знаности и умјетности Љубо Бобан, који се већ
неколико година опробавао преко штампе у довођењу у пи­
тање свих бројева о жртвама у Другом свјетском рату, посе­
бно броја жртава усташких злочина геноцида над Србима,
Јеврејима и Циганима. У својим "Контроверзама из повијес­
ти Југославије" сада објављује исповијест како је у "ЕнlЏfк­
лопедији Југославије" /свеска 8/ прије скоро двадесет година
119711 намјесто његове "бројчане неодређене формулације
/велики број жртава/" у чланку "У сташе" наведено "да је у
4 ИсШо, стр. 332.
s Туl)ман напомиње да је фотокопија изворника првог резултата
пописа жртава рата 1941-1945. за СР Хрватску /обрадна табела Zr-9/
и изјава уз њу генерал-потпуковника Николе Кајиhа "потписана и
овјеровљена у Секретаријату за опhу управу Опhине Центар За­
греб, од 13. ожујка 1981. приложена жалби Врховном суду Хрватске
на пресуду Окружног суда Загреб, којом сам /20. 02. 1981/ осуен на
три године затвора и пет година забране јавне и издавачке дјелат­
ности" због тврдње "да у Ј а се новцу није убијено 700.000 људи".
36
Јасеновцу страдало око 600.000, у Јадовну око 72.000, Старој
Градишки око 75.000, Сремској МитровИIЏf око 10.000, те
више хиљада у логорима Славо на Пагу, у Ћакову, Сиску,
Јастребарском, КопривнИIЏf и др., подаlЏf наведени из Војне
енциклопедије, св. Х, стр. 321, прво издање". Иако је извор
Војне енциклопедије изричито наведен, али без напомене да
је то урадила РедаКIЏfја ЕНIЏfклопедије уносећи наведене по-
датке у његов текст о ''У сташама
,, . .
, то га Је толико по вриЈеди-
ло да је одлучио "поднијети тужбу", али је на молбу
професора Шидака од тога одустао!
Историчар Бобан је сматрао потребним да у своје
"Контроверзе из повијести Југославије" укључи чланак Вла­
дете Вучковића, који тврди да је као студент друге године
математике (!), док је 1945/49. радио у Демографском
одељењу и у Одељењу Статистичких машина Савезног ста­
тистичког уреда Југославије, добио задатак од директора
професора др Долфе Вогелника и његовог помоћника Ал ој за
Дебевца да "за друга Кардеља" израчуна губитке југословен­
'
1 ских народа проузроковане ратом. Вучковић је, пише, снала­
зећи се како је знао и умно, израчунао де.мо2рафски 2убиШак
становништва Југославије од 1,700.000. "Међутим, Кардељ је,
ваљда по некој учитељској семантиlЏf, реч 'губИIЏf' истолко­
вао као 'жртве' па је с тим бројем о пер исао на конфереНIЏfји
у Паризу. И јасно, једном прихваћен од 'највишег руковод­
ства', тај број је постао званични број жртава, а не губитак у
становништву.
Љубо Бобан је дошао другог дана научног скупа у
Јасеновац са темом, без писменог реферата "ЗАШТО ЈЕ
ПОТРЕБНО ЗНАТИ ИСГИНУ О ЈАСЕНОВЦУ". Бобан је
!
из рукава извукао низ својих "контроверзи", позвао на соли­
дарност и дијалог, и истог дана напустио скуп да други воде
дијалог. Он је рекао да се тема Јасеновца претвара у тему
• • •
наlЏfоналног и ВЈерског ексклузивизма Јер се Једнодимензи-
37

овално юrгерпретира, што шири наiЏюналну мржњу. Бобан
је управо то учинио у Јасеновцу.
Бобан је званичне процјене губитака Југославије у
Другом свјетском рату од 1,700.000 назвао "импресионистич­
ким!", које саме за себе представљају "замке", јер претпос­
тављају да су усташе и четниiЏI међу најбољим "нашим
синовима", да је "њихових губиташа" било више /јер је "на­
ших" било само око 305.000/. На овом скупу Бобан је
са својом процјеном од укупно МИЛИОН ЖРТАВА, или
мање - испод милиона.
У томе IЏIЉУ је на скуп доведен инг. Владимир Жерја­
виh, који није био на листи учесника, јер је у књизи "ГубИIЏI
становништва Југославије у другом свјетском рату",
објављеној у Загребу 1989. године до казивао да је укупан број
губитака 1,027.000, односно - ако се одбију губиiЏI ван тери­
торије Југославије - 947.000, дакле мање од милиона.
Као један од прилога демографским проучавањима
губитака становништва Југославије напор Жерјавића би зас­
луживао признање да он своју рачуницу не сматра коначном,
да не захтијева да се сви губЈЩи морају сабити у број од
947.000. Међутим, Жерјавић је на научном скупу у Јасеновцу
признао да су мотив његове студије била "разна препуцавања
о Јасеновцу", полемике у којима разлике износе стотине
хиљада жртава. "Данас" и ''Глас концила" су на исти начин
прихватили процјене Жерјавића као негацију "великих бро­
јева" жртава, називајући све преко милиона жртава "поги­
бељоманијом".
Док Жерјавиhа, са одређеним циљем, проглашавају
"дугогодишњим стручњаком у организаiЏiји Уједињених на­
ција", Жерјавиh је на научио м скупу у Јасеновцу изјавио да по
струiЏI није демограф. Али, Жерјавић проглашава демограф­
ске процјене југословенског стручњака професора доктора
Долфе Вогелника "Демографски губиiЏI Југославије у Дру-
38
гом свјетском рату", ненаучним! Ради се о студији тадашњег
директора Савезног статистичког уреда Југославије /који ни­
је био Србин!, рађеној 1952. године, уз коришћење читавог
- '
Ј апарата људи и машина, на основу ошптег пописа становни­
~;
'
'
' штва Југославије из 1948, објављеној у службеној "Статис­
~'-
' тичкој ревији" /број 1. мај 1952/. Процјене Вогелника су за
Жерјавића ненаучне јер показују 2.900.000 до 3,250.000 демо­
графских губитака и 1,814.000 до преко 2 милиона стварних
губитака становништва Југославије у Другом свјетском рату.
иступио
Уредник Жерјавићеве књиге, Славко Голдштајн,
укључује се у расправу и тврди да су књиге др Богољуба
Кочовића "Жртве другог светског рата у Југославији" /Лон­
дон, 1985/ и инж. Владимира Жерјавиhа "ГубиiЏI становни­
штва Југославије у другом свјетском рату" /Загреб 1989/
"прве темељите, свестране и научио фундиране студије
објављене на ту тему", да су радили "сасвим независно један
''
'
од другог, донекле друкчијим приступом, нису били у истим
архивама, па ипак су им резултати запањујуће слични"
/1,014.000 према 1,027.000/.6 Очигледно, Голдштајн није чуо за
студије проф. Долфе Вогелника, Ива Лаха, Драгољуба Таси­
!
'
ћа, Грегор и Фрункина, Пола Мајерса и Артура Кампбела.
Битно је да демографске студије у датим југословен­
ским околностима не могу дати ни приближно тачан број
жртава, оне могу служити као корективни критеријуми са
•
другим методима утврђивања стварних жртава у Другом
свјетском рату. Група демографа познатог америчког уни­
верзитета у Принстону сматра да су југословенски предратни
демографски подаци до те мјере нетачни да их је требало
кориговати прије него што се на основу њих изврше ма каква
прерачунавања. Наши стручњаци демографи сматрају да су
могуће велике грешке у демографским процјењивањима као
•
посљедица нетачних и непотпуних податка емиграције ста-
новништва, зависно која стопа морталитета и наталитета се
примјењује /постоји мишљење да стопа наталитета није тако
6 Славко Голдштајн, РаШне жрШве и јеврејска заједница, НИН,
Београд, број 2027, 5. новембар 1989, стр. 8.
39
 '
'

драстично пала у цијелој Југославији, како се обично прет­
посгавља/.
Значајно за научног домета демограф-
ских процјењивања губитака сгановништва Југославије у
Другом свјетском рату је напомена Владете Вучковића, на
кога се Бобан и Жерјавић позивају, сада професора на аме­
ричком South Bend универзитету, да су за предратну Југосла­
вију посгојала само два пописа- 1921. и 1931. гокдине, што се
"сгатисгички своди скоро на ништа". Поред тога, по Вучко­
вићу, "отворено је такође било питање актуелног броја сга­
новништва 1945. године". "Није ми осгало ништа друго већ да
корисгим изванредне сгатисгике суседних земаља за задњих
80 година /на пример аусгријских за Словенију и Босну и
Херцеговину, мађарских за Војводину и Хрватску, албанско­
италијанских за Косово, Метохију и Далмацију, бугарских за
исгочну Србију и Македонију/ и да на основу њих констру­
ишем трендове развоја разних етничких група и географских
јединица."
Жерјавић процјењује да губици Босне и Херцеговине
у Другом свјетском рату износе 316.000, укључујући све
жртве, погинуле борце, као и погинуле квислинге и колабо­
рационисте:
Погинули борци- 72.000
Жртве укупно- 174.000
у насељима- 89.000
у логорима - 85.000
Погинули квислинзи и колаборационисги- 70.000
Ратни губици, са подручја Босне и Херцеговине од
316.000 су по Жерјавићу, по националносгима подијељени
овако:
БИХ" Предсједништва Републичке конференције ССРН
БиХ из маја 1989, на
1.013 стратишта у 97 општина Босне и
Херцеговине "страдало је 453.877 жртава фашистичког
терора".
Дакле, број жртава "фашисгичког терора" од
453.877
већи је од укупних Жерјавићевих ратних губитака за 137.877
а од броја Жерјавићевих жртава за 279.870 или око 260%.
Важно је напоменути да ни број од 453.877 не пред­
сгавља коначан број жртава на подручју Босне и Херцегови­
не. У Информацији је наведено да су 24 општине обиљежиле
"сва или скоро сва стратишта",
17 општина обиљежило је око
50% "сгратишта", 34 општине "обиљежило је око 15-30%",
21 општина "није ништа обиљежила", док 13 општина "нема
стратишта, али имају жртава фашисгичког терора које су
изгинуле у мањим групама или у другим крајевима земље".
"Од укупно 1.013 евидентираних стратишта обиљежено је
328, а 685 стратишта осrало је необиљежено." "У Фочи и
Вишеграду, где су била масовна стратишта, ни једно страти­
ште још није обиљежено." "У Вишеграду још увијек нису
евидентирана сва стратишта и све жртве фашистичког
терора."
Прије него што је напусгио научни скуп у Јасеновцу
Љубо Бобан је признао да су демографске студије "клизав
терен", ваљда сјећајући се навода Владете Вучковића, који је
уврсгио у своју књигу "Коюроверзе из повијесги Југослави­
је", да "нема импресивније лажи од математике")
У таквим условима, Бобан, по примјеру Фрање Туђма­
на, кога је својевремено жесгоко критиковао због плагијата,
тежиште сгавља на попис жртава рата 1941-1945. Из овог

Срби- 164.000 пописа Бобан, као и Узорити кардинал Кухарић, узима пода­
так о 49.874 жртава усгашког логора Јасеновац, као "знан­
Хрвати- 64.000
сrвени" одговор на питање које је сам поставио: "Зашто је
Муслимани -75.000
потребно знати истину о Јасеновцу?"
Међутим, према "Информацији о активносгима на
обиљежавању стратишта и жртава фашисгичког терора у СР 7 "Наша реч", Лондон, бр. 368, октобар 1985.

40 41
 Међутим, као свој допринос "Јасеновачком миту", ака­ Тек послије скидања ембарга са пописа жртава рата

демик Бобан говори о попису жртава рата 1941-1945. као 1941-1945, двије године послије научног скупа у Јасеновцу

"државној тајни". Ако се заиста ради о државној тајни, тре­ /1992/ сазнало се за утврђену разлику од процијењеног броја

бало је да објасни како је дошао до овог резултата пописа о становништва Југославије и броја добијеног пописом од

броју жртава логора Јасеновац. О каквој се државној тајни 2,067.135 СТаНОВЮfКа.

•
може радити када Бобан на овом научном скупу саопштава У извештају се налази саопштење од битног значаЈа:
да је документација пописа смјештена у 2. 990 кутија у Архиву "Пойисо.м је cillвapнo обухва/iено 597 хиљада йо'iинулих жp­
Југославије?! Подаци државне тајне се чувају у државним illaвa pailla." То значи да је пописом обухваћено око 27 про­
сефовима, под специјалmtм режимом назнаке "за интерну цената процијењеног губитка становништва у Другом
употребу"! свјетском рату. На основу претпоставке да је у току рата и
непосредно послије рата из Југославије емигрирало 500.000
Бобан наводи податак о 49.874 жртава усташког лого­
Њемаца и око 100.000 Југословена и Италијана, добијен је
ра Јасеновац, сматра га аутеитичним. Није поменуо да у ис­
• број од 1,467.000 непосредних ратних губитака. Полазећи,
том извору о највећем стратишту у Независној Држави
опет, од претпоставке да је у збјеговима, од глади и зараза,
Хрватској, у Југославији, на Балкану, можда у Европи- стоји
nомрло од 300.000 до 350.000, да је nогинуло 500.000 квислин­
податак да је у "ГРАДИНИ КОД ЈАСЕНОВЦА" убијено
га, да за страдале Јевреје и нарочито Цигане, њих око 40.000
укупно 128 /сто двадесет осам/ жртава. Тај податак није наве­ . . ''
није имао ко дати nодатке, закључено Је даЈе nоnисом ствар-
ден јер се зна да на подручју Градине има више масовних
но обухваћено 597.000 nогинулих жртава рата, шillo значи
гробница! Није утврђено колико је љешева на том подручју 56-59% од оних које је illpeбaлo oбyxвailluillu йойисо.м"!9
• •
спаљено, скувано, колико Је потонуло или отпловило риЈеком
Скидањем ембарга државне тајне са nописа жртава
Савом са поздравима Србији и Београду.
рата 1941-1945. сазнало се да није вршен nопис извршилаца
Зашто Бобан није саопштио из истог извора да је на ратних злочина и злочина геноцида. Све је и даље трпано у
стратиштима Госпић- Јадовно убијено 1.794 жртава? То није кош "жртава фашистичког терора", да грађани Југославије
могао учинити јер је др Ћуро Затезало на овом научном скупу не би сазнали колико их је убијено од стране Њемаца, Итали­
саопштио да је утврдио да је на стратиштима-јамама Јадовно јана, Бугара, Балиста, Мађара, nосебно колико од усташа,
под Велебитом за 61 дан постојања овог логора /од 24. јуна до љотићеваца, четника и других.
25. августа 1941, када је дошло до италијанске окупације/ Користећи се таквим пописом, док је био nод ембар­
убијено 43.860, што није коначна бројка, нити је на научном
гом, академик Бобан је дошао на светилиште Јасеновца да на
скупу доведена у питање. Логор смрти Јасеновац- систем
• о • •
"знанствено м скупу" саоnшти да је у свим усташким логори­
усташких логора радио Је ЦИЈело вријеме окупациЈе, односно
ма Хрватске страдало око 140.000 жртава. "Демограф" Жер-
усташке независне државе од 1941. до пропасти 1945, око јавић тврди у том истом циљу, на основу
,,
рачунице
" . .
КОЈе Је
1.500 дана. 8 изнио у књизи "Губици становништва Југославије у Другом
• •
свјетском рату", да Је у свим логорима на ЦИЈелом окуnираном
sПо истом попису, у Старој Градишки страдало је 9.587, у логору
Бањица код Београда 4.475, у логору Сајмиште код Земуна 7.683,
итд. 9 Савезни завод за статистику, ЖрШве раШа 1941-1945.

42 43

nодручју Југославије страдало до 216.000 жртава. На nитаље
аутора на трибини Јеврејске оnћине у Загребу 5. јула 1989.
колико од тога броја отnада на усташки логор Јасеновац,
одговорио је 110.000 до 120.000. То значи да на све концентра­
ционе логоре не само у усташкој Независној Држави Хрват­
ској, већ на територији цијеле окуnиране Југославије отnада
око 94.000! Академик Бобан је наnустио научни скуn у Јасе­
новцу, не дозволивши да му се nостави исто nитаље!
Академик Љубо Бобан је дошао на научни скуn у Јасе­
новцу са темом "Зашто је nотребно знати истину о Јасенов­
цу", али није ни nокушао да одговори на nитаље зашто је
Загребачки nроцес усташком министру др Андрији Артуко­
вићу 1986, који је требало да буде "југословенски Нирнберг",
' осветничким поривом заслијепљених Павелиhевих сљедбе­
био лажиран; како је било могуће да му се суди за "ратне
злочине" а не за злочине геноцида; како је било могуће да му
• •
се суди за зло чине КОЈИ се уоnште НИЈесу догодили, а да му се
не суди за зло чине геноцида за које је доказано да сноси личну
неnосредну одговорност, као усташки министар неnосредно
надлежан за образоваље "радних" и "сабирних" логора уоn­
ште, логора смрти Јасеновац nосебно.
У "Законској одредби о сузбијаљу насилних кажљивих
чина nротив државе, nојединим особама или имовини", коју
су nотnисали nоглавник др Анте Павелић, министар уну­
трашљих nослова др Андрија Артуковић, државни ризничар
др Владимир Кошак и министар nравосуђа и богоштовља др
Мирко Пук, регулисано је уnућивање у сабирне логоре у
надлежности министра унутрашљих nослова. За сагледаваље
стварности у односу на "јасеновачки мит" од nосебног је
значаја инструкција Главног стана nоглавника Независне
државе Хрватске од 27. аnрила 1942: "Сабирни и радни лоiор
у Јасеновцу може йримиiйи неоiраничени број заiйоченика. "10
10 Независна Држава Хрватска, Главни стан Поrлавника, ГСП.
Бр.:400, Загреб, дне 27. травња 1942.
44
'''
r' Туl)мавов "Јасевовачки миr''
'
и ИС'ППiа о жр'IЋ8М8 Јасевовачког логора
Основна теза Фраље Туђмана је да је "јасеновачки
мит"l свјесно створену циљу доказиваља тезе о геноцидности
читавог хрватског народа и тезе о геноцидности Католичке
Цркве "у Хрвата": ''Ту је извориште суставне (намјерне и
• •
стихијске) изградље црне легенде о nовиЈеСНОЈ кривњи чита-
вог хрватског народа. Јер, ако се димензије усташких злоцје­
ла nротежу на стотине тисућа па и на ~илијунски број жртава,
' и ако насуnрот и истодобно с њиме уоnће нема никакве
успоредбе злочина љихових противника, онда наравно
одговорност за њих не сноси само шака фанатизираних и
ника, већ, дакако, цијели хрватски народ. Отуда логично,
по највише nрешутно али и изричито, поистовјећивање хрват­
ства с усташтвом, које је жигосано горе неголи и сам фаши­
зам или нацизам у свом изворном и најгорем чинидбеном
обличју."2
Уnраво у вријеме када долази до постепеног скидања
табу теме о усташким злочинима геноцида уопште и уста­
шког логора смрти Јасеновац, Туђман тврди да је осамдесетих
година дошло, "нимало случајно већ с nредвидљивом закони­
тошћу, и до највећег размаха, и до најширег искоришћавања
јасеновачког мита за старе и нове повијесне химбености".
У "туђмановштину" је уграђено схватаље о постојаљу
теорије "о геноцидности сваког хрватства", као и тезе о нео­
држивости било каквог "поравнања кривње". То укључује и
тезе "о одбациваљу оцјена о великосрпској хегемонији у вер­
сајској Југославији", да је став о Југославији "као тамници
народа" био коминтерновска измишљотина а не стварност.
. ,, .
На другој страни, "митоманска обрада повиЈести укључуЈе
1 Марко С. Марковић је израчунао .да је на 480 страна Туl)ма~ове
књиrе "јасеновачки мит" поменут најмање 105 пута (Седа.м с.мршних
ipujexoвa .мракобјесне iiiy.мaнoвшiiiuнe, Бирминrам 1991, стр. 1).
2 Фрањо Туман, Бесйуhа, стр. 118.
45
 дискредwrоваље "свих саставница хрватског повијесног жи-
вота, укључујући и комунистички покрет" .З
Међу "митоманске погледе" о усташком логору Јасе­
новац Туђман уврштава кљиге Антуна Милетића, излагаља
Јефта Шашића и Радована Тривуновића, филм Лордана За­
франовића "Крв и пепео Јасеновца" и "Досије Младости"
Бранка Чуљића,4 гцје се о усташкомлогору Јасеновац говори
,. . . . .
као о наЈстрашНИЈОЈ људскоЈ клаоници у току другог свјет-
ског рата" да је у Јасеновцу скупљено "све оно негативно,
патолошко, злочиначко што је карактерисало читав усташки
покрет... превазилазећи својом перфидношћу, крволоштвом
и гадошћу све најстрашније гробнице и мучилишта, у пакао
од Хитлера и Мусолинија бачене Европе", да "историја не
памти да је негде и некада такав злочин записан, безумље
Јасеновца не може и не сме бити заборављено".s
Насупрот оваквом приказиваљу, усташки логор смрти
Јасеновац се приказује прије свега као "радни логор", управо
како су то свијету настојале приказати усташке власти НДХ:
"Промицатељи јасеновачког мита, од самог почетка до данас,
устрају на томе да је јасеновачки логор био организиран с
изричитом сврхом ликвидације свих заточеника, те да су се у
љему свакодневно вршили покољи на стотине па и тисуће
Срба, Жидова, Цигана и комуниста. А исШина је да је ло'iор
био ор'iанизиран као 'радни ло'iор' с .мношШво.м йољодјел­
ских и Шворничко-обрШничких радних јединица. У логор су
• •
ПОЈединачно а понаЈвише у маљим скупинама од по неколико
десетака или стотина допремане тисуће, па и десеци тисућа
несретних људи, али и отпуштане, и отпремане у логоре и на
рад у Њемачку. Зато че ници су за све вријеме били исцрпљи­
вани и мрцварени под невјероватно тешким и нехигијенским
•
УВЈетима на раду, а при том су били мучени и убијани за
з ИсШо, стр. 120.
4
Досије "Ј:!ладосШи": Конц-лоrор Јасеновац, лист ССОЈ, LXVIII,
Нова сериЈа, 30,8-21. 12. 1986.
5 ИсШо, стр. 26.
46
најмаљи непослух појединачно - особито изнемогли и стари,
а повремено, обично под изликом одмазде за погинуле уста­
ше или за покушај бијега, били су звјерски убијани и у нај­
маљим или већим скупинама (на десетке па и стотине људи).
На Шај начин у јасеновачко.м ло'iору сШварно је сШрадало
неколико (вјероваШно 3-4 десеШака Шисућа заШоченика. По­
највише Ци'iана, йа Жидова и Срба и ХрваШа."6
"Радни логор" Јасеновац по унутарљем усташком ус­
тројству, "ваља имати на уму" по Туђману, заснивао се "и на
заточеничкој ('само') управи". "Усташка управа састојала се
у наредбодавно-надзорној власти, а 'самоуправа' заточеника
•
•
састоЈИ се у томе, да сами заточеници управљаЈу животом и
радом у логору према налозима и интенцијама усташа. Тако
заточеници сами управљају исхраном, настамбом, редом и
чистоћом у логору." "Обичним зато че ницима било је допу­
штено кретаље по логору даљу, с тим да нису смјели прићи
жичаној огради ближе од Sм." "Сви у заточеничкој управи
били су слободњаци, сва та мјеста заузимали су Жидови, а
само су тројица, од 25 заповједника барака и радних група,
били Срби." "Заточеници-слободњаци не станују у самом
логору него у селу Јасеновац у приватним становима, а омо­
гућено им је да су довели и своје породице. Дакле живе заје­
дно са својим породицама у Јасеновцу. На жалост то су само
Жидови."7
Не пропуштајући прилику да истакне све негативно о
Жидовима, занемарљиво мало о страхотама усташких зло чи­
на геноrџща над Јеврејима, Туђман замјера Чуљићу што при­
мећује да многи умјетници и пјесници "нису имали среће да
буду замијењени nопут Андрије Хебранга, Младена Ивекови­
ћа и још десетак других комуниста",8 јер је то "митомански".
Туђманов оnис усташког логора Јасеновац подсјећа на Хе­
брангов, који лично изјављује у заnисник да је у логору "имао
кревет с два ћебета, два чаршава и јастуком", "један стол,
б Туl)ман, Бесй.уhа, стр. 316.
7 ИсШо, стр. 316-317.
8 ИсШо, стр. 125.
47
 IDieтeнy столицу, лавор, лонац с водом", "сваке сам суботе
добијао чист веш", "храна на почетку није била најбоља али
се касније побољшала".9
Туђманов опис Јасеновца одговара и опису у мемоари­
ма Влатка Мачека: "Док сам јео, усташе су унеле два кревета,
кауч, сто, неколико столица, фењер, гвоздену пећ и ормар са
чашама, тањирима и есцајгом. Све је ово било сасвим ново,
• •
ВЈероватно из неке давно опљачкане nродавнице намјешта-
ја ... "lО
•
Генерал Туђман скреће пажњу да је "НОП у Хрватској
имао тако изванредно добро организирану обавјештајну слу­
жбу у свеукупном устројству НДХ, па и у војсци и у редарству,
да је мање-више био добро упознат са стварним стањем на
свим подручјима, па и у логорима, па чак и с војним и редар­
ственим IDiановима и намјерама. Осим тога у самом јасено­
вачком логору цјеловала је партијска организација. Према
томе вођство НОП-а долазило је у рату до својих спознаја на
• •
темељу података СВОЈИХ организациЈа али и поузданих прис-
таша из најразличитијих органа НДХ."
Уз овај ауторитативни IDieдoaje, Туђман упозорава да
се "не може олако прелазити преко бројке која је наведена у
наредби Врховног Штаба НОВ и ПОЈ од 31. ожујка 1942. коју
је особно потписао врховни командант Ј. Б. Тито, а којом се
наређује Ш табу Босанске Крајине да испита могућност евен­
туалног напада на концентрациони логор у Јасеновцу, где је
било око 10.000 наших затвореника, а сада је остало још око
1.500 живих". "Да је тај број ло горских заточеника и убијених
сматран провјереним може се закључити- према Туђману- и
по томе што га Тито убрзо након тога (4. травња 1942) по­
навља и у извјешћу Извршном комитету Коминтерне." У з све
9 Миле Милатовиh, Случај Хебранi, "Данас", Загреб, 3.1 1989, стр.
65.
10 Владо Мачек, Јп the Struggle for Freedom, The Pennsylvania State
University Press, 1957, стр. 239-260.
48
то додаје "да се при том из политичких разлога није ишл'о за
;_ -
умањивањем већ за истицањем големости губитака".ll
У другом дијелу телеграма говори се да су сви заточе­
ници "били подвргнути ужасним мучењима и убијени", да
"са.ме усШаше йризнају да је од йочеШка њиховоz доласка на
власШ у Хрватској убијено до йеШ сШоШина хиљада људи
(500.000), веhино.м Срба".12
У духу "туђмановштине", њен аутор први дио телегра­
ма да је у усташком логору смрти Јасеновац убијено 8.500
• људи, сматра "провјереним", да се "из политичких разлога
није ишло за умањивањем већ за истицаљем голе мости губи­
така". Други дио, међутим да "саме усташе признају да је од
почетка њиховог доласка на власт у Хрватској убијено до пет
стотина хиљада људи (500.000), већином Срба" је број жртава
"којим се и хвали покоји безглавник да би увеличао своје
цјело".13 Да је врховни командант НОВ и ПОЈ сматрао да је
то хвалисање а не провјерен број, како каже сам Туђман, у
поновљеном телеграму Извршном комитету Коминтерне не
би ~·потријебио ријеч да "саме усташе признају".
У музеју Спомен подручја Јасеновац чува се брошура
ЈАСЕНОВА ЧКИ ЛОГОР- ИСКАЗИ ЗАТОЧЕНИКА КО­
ЈИ СУ ПОБЈЕГЛИ ИЗ ЛОГОРА, издање 1942. Пропагандног
одсјека Народноослободилачког вијећа Југославије.14 У
•
предговору записано Је:
"У овој КЊИЖЈПЏI објављујемо заједничке и поједина­
чне исказе седморице заточеника који су успјели да се бјег­
ством на Козару, партизанима, спасу крвавоz лоzора у
Јасеновцу. Њихови искази нијесу IDIOД неке болесне маште,
• • • •
него само Једноставна слика Јасеновачке стварности у КОЈОЈ
11 Туl)ман, Бесйуhа стр. 310-311.
12 ИсШо, стр. 311.
13 Ј. Б. Тито, Сабрана дјела, IX стр. 172,187. Антун Милетиh, Кон­
ценШрациони лоzор Јасеновац,!, стр. 193-194, док. 78. и 79.
14 "Доку.менШи о :мочини.ма окуйаШора и њихових усШашких и
чеШничких йо.маiача", 1942, страна 60. Инв. бр. 109, 1-14.
49

није унијето никакво додавање ни претјеривање, јер је йрос­
та и једноставна истина 2рознија од сваче2 шillo би .ма чија
• йа и болесна и лудачка - .мaшilla .моiла из.мислиШи."
У овој књижици објављен је исказ побјеглог зато че ни­
ка Габриел Винтера: "Од 200-300 хиљада људи који су отпри­
лике у толиком броју прошли кроз Јасеновац, на слободу је
пуштена једва 20-30 људи." То је стаље 1942. године.
више не пушта ни на 'ријешеље'. Напротив, ријешење умијес­
то напоље води дотичног - за кога је неко рукама и ногама
копао да га спаси - равно у смрт. Таквога, чим стигне 'рије-
шеље
, . . .
одмах позову у канцеларију, отправе на онаЈ свиЈет, а
, ' • о • •
горе ИЗВЈесте да Је подлегао ОВОЈ или оноЈ епидеМИЈИ, мада
епидемија нема у логору, пошто су усташе брже од сваке
епидемије." "Свако је добијао батине. Др (Ота) Гавранчића
су одвели у канцеларију. Кад се вратио био је без браде, сав
крвав, а дуги црни капут био му је сав бијел од сиједих власи
као од сније га." "Гавранчића су одмах метнули у жицу, запра­
во у кавез од бодљикаве жице висине мање од 75 цм,
је непрестано морао чучати", "чуо сам да је послије три дана
подлегао у мукама ударцима џелата". "Цигане су водили у
колонама, двојици по двојици биле су везане руке, кроз чirra­
вy колону протезао се дугачак ланац, а посебно четворица по
четворица били су везани још жицом и то кроз уши и сваки је
морао још да слободну руку стави своме претходнику на раме.
Први који није имао предходника држао је слободну руку на
фашистички поздрав. Тако су изгледале колоне Цигана нани­
заних на жицу, осуђених на скору страшну масовну смрт...
Цигана је долазило све више и више, у Уштицама било је све
маље мјеста и онда су почели да Цигане пребацују лаl)ом за
село Градину, преко у Босну и да их тамо убијају. У Градини
под обалом постоји као нека тераса гдје искрцавају људе,
жене и дјецу. Онда их у маљим групама одводе нешто даље од
ископаних јама. Тројица чувају позади да ко не би побјегао.
У сташа код клаља буде више или мање, већ према томе ради
50
ли се о ликвидацији људи или жена и дјеце. Тако је то ишло
из дана у дан, из ноћи у ноћ. Јаме за усмрћене копали су све
даље. Све то гледао сам са јасеновачке обале."lS
У другом објављеном свједочељу "Ликвидација трого­
дишљака" (зато че ници суl)ени на три године заточеља ), запи­
сано је: "Масовно убијаље - то је свакодневна и сваконоћна
појава у јасеновачком логору. Стотине и хиљаде иду у смрт
"Сада се без престанка. А постоје и нарочита убијаља из нарочитих
nобуда. У сташки крволоци посебно кољу, да тако кажемо, за
• •
своЈ рачун; кољу на своЈе и поглавникове крваве имендане и
рођендане, на поједине свеце, на Божиће и Ћурђевдане. Или
убијају из освете за неког убијеног усташког пса, по двадесет
• до сто заточеника одједанпут. Убијају због клипа кукуруза
који је неки изгладњели устргао, убијају због једног крумпи­
ра, убијају због тога што заточеник није поздравио или зато
што је поздравио неког усташу, убијају јер им се убија, јер
могу и имају кога убијати. Све то иде онако успут, изван
редовних масовних убојстава. Убијају људе јер су стари, јер
су болесни, јер не могу бити дебели и здрави у логору. Убијају
тако да их јер је превелико бројно стаље у логору. Када логорска
управа затражи да у логору мора б1rrи, на примјер, 500 људи
маље, тај се број мора намирити одређеним бројем из сваке
радне групе. Таква су чишћеља честа. Убијају и муче на све
могуће начине. Не само ре вол вером, ножем, маљем, усијаним
гвожl)ем, глаl)у, него се дешавало да ископају јаму, натјерају
у љу живе људе, жене и дјецу и онда разнесу бомбама. Једном
су дали да се у ковачници изради жељезна шипка метар и по
дугачка, а двадесет милиметара дебела - и с тим жељезним
копљем вјежбали су се у гаl)аљу живих људи из даљине."16
"Јасеновачки логор" у издаљу АВНОЈ-а, на основу
исказа зато че ника који су побјегли из логора, садржи om1c и
других усташких злочина: "У сташке звијери кољу дјецу пред
• •
маЈкама, врше мучеља, каква НИЈедна машта не може да зами-
сли. Силоваље жена врши се навелико на првом спрату у
15 ИсШо, "Искаа Габријела ВинШера", стр. 22-27.
16 ИсШо, стр. 47. ·
51
 згради циглане гцје се налази цивилна управа логора. Та
управа мора тих дана да изађе напоље док се 'истрага' не
спроведе. У стате изведу неколико љепших жена и тада трају
оргијаља с љима по неколико дана. Те исте жене усташке
звијери по задовољељу убијају."17
У поглављу "Крематориј" записано је: " ... У Црну Ма­
рицу стајало је до 40 лица. Сви довежени завршавали су у
'керамици'. И људи, и жене и цјеца. Често се вицјело у рано
•
Јутро пред тунелом циглане локве људске крви поливене
кречом. Пећи инг. Пићилија биле су сазидане у великој фуру­
ни циглане. У тунелу, жртве су задржаване живе до часа када
треба да се отпреме у пећи. Пећи су радиле на смјену. У сваку
стајало је оцједанпут по 40 људи. Људе су убијали маљем,
гвозденом шипком, клали, некад живе или полуживе бацали
у пећ. Два транспорта дневно. Густ дим ишао је кроз велики
фабрички димљак и пробијао кроз кров. Смрад паљеног људ­
ског меса допирао је до Јасеновца. Сви су знали шта се ради
у IЏtглани. И околна села ... Крематориј у IЏtглани радио је
цијеле зиме до маја. Онда је циглана морала да ради за потре­
бе логора. Капацитет пећи на 24 сата- око 160 жртава. Пепео
је бацан у глиб око циглане. У њему су се могле познати и
коске."18
Простор не дозвољава да се цитира цио документ АБ­
НОЈ-а· "Нове и нове поплаве заточеника пуниле су логор на
путу у смрт",19 "Тачно је да је Јасеновац град у Павелићевој
НДХ, подигнут буквално на костима и љешевима народа и да
• •
НИЈе завриЈедио да у љему остане и камен на камену",20 итд.
17 Иciiio стр. 29.
18 Иciiio, стр. 28-29 Под угицајем "тумановштине" појавио се напис
академског сликара Симе Клаиhа, који негира постојање кремато­
рија, само у циљу да се рад Одбора САНУ за сакупљање грае о
геноциду сведе на покушај "да се Јасеновац прикаже као зло цијелог
хрватског народа"! То је Љубо Бобан сматрао толико важним да
објави у "Контроверзима из повијести Југославије", 2 стр. 413-415.
19 Иciiio, стр. 21.
20 Иciiio, стр. 17.
52
Иако учесник НОБ-а, нијесам вјеровао "да је НОП у
Хрватској имао тако изванредно добро организовану обавје­
штајну службу, да је био упознат са стаљем у усташким лого­
рима, јер би макар организовао напад на неки транспорт
заточешfКа на путу за Јасеновац и ослободио их. Народни
херој Југославије, Јефто Шашић, који је лансирао појам "ту­
lјмановштине" а Туђман прихватио, биљежи да је преко Иве
Попића успостављена веза са Крапјанским ло гором, "тако да
смо обавештавани о стаљу у логору и што усташе раде и
колико дневно убијају". Луцић Ане Драган је писао: "У 9.
мјесецу 1941. године добио сам задатак од друга Кљајића да
под сваку IЏfјену одем у Јасеновац, увучем се у логор и изви­
дим ситуацију, јер је био план да се логор Јасеновац ослободи.
Ја сам ово учинио, отишао сам у Јасеновац и преко Мире
Јурић, моје неке даљне сестричине, а која је била заручена са
Матковићем, успио сам с љом да уlјем у сам логор, разгледам
• •
распоред стража и наоружаље, КОЈе су усташе у то вријеме
имале. Након повратка из Јасеновца, послао сам шему о
распореду стража и текстуално образложеље, али до напада,
односно ослобођеља логора Јасеновац није дошло, вјерова­
тно зато што су у то доба биле партизанске снаге преслабе, а
логору Јасеновац прилаз тежак."21
Непосредно након рата, на почетку педесетих година,
како наводи и Ту !ј ман, у оквиру У праве државне безбједности
СР Хрватске, направљен је елаборат у четири књиге о уста­
шком покрету, за "интерне упорабе" и "за предаваља у пар­
тијској школи". Ту се каже да је у Јасеновцу "хиљаде и хиљаде
недужШIХ људи стријељано", звјерски и злочиначки на те­
мељу "законских одредаба" о одмазда ма, таоцима и сл. У ста­
шке злочине геноцида означује "сав онај безимени ужас,
покољи, палежи, ciiioiiiuнe хиљада љешина, које обиљежише
пут тог балканског Џингис • кана ХХ вијека" кроз примјере
"глинска црква, Јасеновац, таоци, одмазде" и др.22
21 Антун Милетиh, КонценШрациони лоiор Јасеновац, књ. l,док. 26,
фуснота 2, стр. 87-88. Мирко Кљајиh, комесар Псуњског партизан-
•
ског одреда, народни хероЈ.
22 Туђман, Бесйуhа, стр. 323. Yciiiaшe, књига З, примјерак 2, стр.
385,395.
53
 Младен Ивековић, један од замијен.ених логораша пи­
ше: "Нема пера које би било у стаљу описати страхоте и
ужасну атмосферу Јасеновца. То премашује сваку људску
фантазију. Пакао, инквизиција, најужаснији терор, какови
•
НИГДЈе и никада у хисторИЈИ НИЈе
• • •
постоЈао, крволоштво
дивљих звјери, избијаље на површину најтамнијих и најогав­
нијих инстиката, какови се досад код људи уопће нису по­
јављивали - то је мало речено ... Гледао сам ријеке Цигана,
љихове жене и цјецу, како су се сваког дана сљевали у Јасе­
новац. Долазили су на клаље. Убијало се дневно на вагоне
такве Циганчади коврџавих глава и крупних црних очију ... Не
знам колико је у Јасеновцу у свему побијено Цигана. Док сам
ја тамо био (од почетка септембра 1942 - пр.) најмаље
30.000. "23
Генерал Јефто Шашић сматра да "Јасеновац спада у
јеглиштву Крљевићу о "Приликама у Југославији", од 10. јуна
1942, "човјека који је политички поткован: некадашљи првак
Хрватске пучке странке, у добрим односима с Корошцем и с
многима па и са двором у Београду, а у Загребу с Каптолом
и вођством ХСС-а, који ће у рату одржавати везе с Римом, а
од 1943. остати у Швицарској" (не каже ништа по чијем ман-
•
дату и какве је послове обављао са Римом, шта Је радио У
Швајцарској, да је он увео усташког министра Артуковића с
пратљом у фраљевачки самостан у Фрибургу, и какву је суд­
бину доживио). Јуретић пише: "Логор Јасеновац је право '
губилиште", "Јасеновац је најтамнија страна усташка", ."На
хиљаде је људи онцје убијено"2S - ова последља тврдља Је за
Туђмана важна, јер говори о "хиљадама" а не стотинама
хиљада жртава.

злочине који по монструозности не могу се упоређивати ни У истом циљу Туђману је важан извјештај "неутврђене
са чим". Он наводи да је на основу одлуке Другог засиједаља особе" Лондону о приликама у Југославији: "Режим у логори­
АВНОЈ-а формирана Комисија за утврђиваље злочина оку­ ма унаточ интервенцији Папе није по~стио. У лог~рима се
патора и љихових помагача 8. маја 1944. Припреме за овај налазе око10.000 особа а рачуна се да Је досада стриЈељано У
велики задатак по чете су врло темељито, међу осталим, и на логорима 15.000 особа." Пошто су наведен~ имена стри­
савјетоваљу правника Хрватске 11. августа 1944. Окружна јељаних истакнутих хрватских љевичара и броЈ од 500 студе~
комисија за утврlјиваље ратних злочина Нова Градишка иза­ ната, наставља: "Можемо рећи да је у цијелој ХрватскоЈ
шла је на стратиште Јасеновац одмах послије љеговог осло­ погинуло око 200.000 особа. Исељено је 150.~ На раду У
бођеља а недељу дана касније, 11. маја 1945, и Земаљска Њемачкој се налазе 120.000 радника. Словенаца Је досељено
комисија Хрватске. "Она је била и свестрано стручно екипи­ 50.000."26 Те бројке се уклапају у "туђмановштину".
рана. У резултату одговорног рада и тадаље спознаје послат На тај начин, Туђману је важан извештај "неутврђе~е
је Међународном војном суду у Нирнбергу извјештај о стра­ особе", а не помиље извјештај Конзулата у Јерусалему, КОЈИ
тишту Јасеновац са око 500.000 до 600.000 уморених заточе­ је могао да нађе у истој Бобановој кљизи Хрватска у архива­
ника - жртава фашизма. "24 ма избјеiличке владе 1941-1943:
'Туђмановштина" прихвата само оне процјене о уста­ "Вести о масовном покољу Срба познате су у Загребу.
шким злочинима геноцида и броју жртава које одговарају Говори се да је страдало око 300.000 душа. У Загребу су сви
доказиваљу "јасеновачког мита". Наводи се извјештај мон­ Срби, колико их је остало, морали да пређу на католичк~
сињора др Аугустина Јуретића потпредсједнику владе у изб- веру. Насилно превођеље у католицизам се обавља на целоЈ

23 А. Милетић, Иcillo, crp. 7, 8. 2S Туl)ман, Бесйуhа, crp. 320-321 (Љ. Бобан, Xpвaillcкa У архива.АШ
24 Иcillo, crp. 12,13. иабјеzличке владе 1941-1943, crp. 145-151).:.
26 Туl)ман, Иcillo, crp. 321. (Љ. Бобан, Исшо, crp 155,158).

54
55
 генерал ми је дао следеhе обавештење: Процене о броју уби­
територији 'хрватске државе'. Српских свештеника у Хрват­ јених Срба у Хрватској иду од два до 700.000. Он, генерал,
ској нема. Они који нису успели да се благовремено уклоне, желео би најпре, да бројку од 300.000 сматра тачном. Чланови
поубијани су. "27 хрватске владе саопштили су генералу да је у току устанка и
Ту се налази и докуменат Crp. По в. бр. 233. од 31. марта борби и прогањања, која су у вези с тим, изгубило живот
1943- "Хрватско представништво", које се налази "у Хрват­ 250.000 Хрвата и 200.000 Срба. Генерал сматра да је број
ском клубу у палати 'Луксор', који се нигде не показују" (у Хрвата сувише висок, док с друге стране број Срба сматра
Београду): "Из представништва је рекао један наш човек да сувише малим."ЗО
су Немци јавно изнели у своме посланству у Загребу да је до Док њемачки генерал Glez von Horstenau 24. фебруара
1.Х 1942. убијено у Хрватској 630.000 Срба."28 1942. процјењује да је у НДХ убијено 300.000 Срба, генерал­
Туђман помиље само извјештај њемачког посланика мајор SS Emest Fik 16. марта 1944, после двије године рата и
при влади НДХ S. Kasche од 25. јуна 1943, у коме наводи "да су убијања, извештава Хајнриха Химлера да су усташе у концен­

тврдње како су усташе поубијали 400.000 'православаца' опа­ трационим логорима на балкански начин заклали 600-700.000
сно претјеривање. Да то не одговара чињеницама, потк- (политички) друкчије настројених".Зl
• •
репљуЈе се подацима, према проведеноЈ истрази, у шест Документ Стр. Пов. бр. 282. од 14. маја 1943, "из нашег
источнобосанских и у четири средњобосанска котара, тј. у сигурног извора": Од једног угледног професора загребачког
крајевима који су најјаче били захваhени немирима, из којих универзитета, који је припадао Х.С.С.: Господин професор
произилази да број погинулих износи: 'католичких Хрвата' тврди, да је у разговору са много људи и то на разним поло­
8.400, 'муслиманских Хрвата' 24.400, или укупно Хрвата жајима, дошао до закључка, да је без претјеривања убијено у
32.800, те 37.300 православних тј. Срба." Туђман преузима и Хрватској око 500.000 Срба и да се та сума може сматрати као
тврдњу Кашеа "да су у испитаним случајевима изгреди поче­ минимална."32
ли због насиља православаца или припадника бивше југосло­ У извјештају Стр. Пов. бр. 344. од 24. јуна, с позивом
венске војске, а да су протуудари усташа били радикални":Z9
на горњи извјештај, веза са странком Х.С.С, мајор Петрић
Њемачко посланство у НДХ у писму Министарству тврди: "По статистикама Х. С. С. у Хрватској је убијено:
иностраних послова у Берлину од 21. фебруара 1942. које преко 300.000 Срба
Туђман не помиње, извјесном Хелмуту пише: "У Бечу смо
120.000 Хрвата,
говорили о броју Срба који су бачени у току устанка у Србији.
Тамо сам поменуо број од два до 300.000. Јуче сам имао 120.000 Муслимана.
прилику да о томе питању разговарам са њемачким генера­ Кад се имају у виду и ранији извештаји, где је мајор
лом у Загребу (ријеч је о E.G. von Horstenau- пр.). Њемачки Петриh доказивао да је у 'независној држави Хрватској' уби-

V Извеиrrај Конзулата_у Јерусалему Сл. Јовановиhу, 4. I 1942. ДАС­ 30 Извјеиrrај јуrословенске државне комисије за утврl)ивање злочи­
СВ П. ЕВ, Амбасада у Турској, 1941, ф. 37. Љ. Бобан, Иciiio, књиrа на окупатора и њихових помагача Меународном ВОЈНОМ суду у Nor-
2,стр. 14 nbergu, Београд 1947, стр. 35.
28 Љубо Бобан, Иciiio, стр. 152-153. 31 Владимир Дедијер, Ваiiiикан и Јасеновац, 1987, стр. 643-644.
29 Фрањо Туl}ман, Иciiio, стр. 314, Богдан Кризман, Yciiiaшe и Треhи 32 Извјеиrrај непознатог министра војске, без датума АVП, EV ,к. 25,
Рајх, !, стр. 38-39, Павелиh иа..чеу Xиiiiлepa и Мусолинија, стр. 581- рег. бр. 50/1 пријепис, Љ. Бобан, ИсШо, стр. 152-153.
585. АЈ, Т-501,р.265 и Т-120, р 212

57
56
 Туђману су потребни извјештаји попут извјештаја др
јено преко 1.000.000 Срба, затим преко 800.000, онда се по
фра Доминика Мандића, од 24. марта 194З, упуhеног минис­
горњој прогресији види да ће мајор Петрић доказати ускоро
тру др Милану Мартиновићу: "Рачуна се да је Хрвата поуби-
чак и тачност навода 'Хрватске сиве кљиге'.ЗЗ • •
Јано од четника, партизана и овдашљих неприЈатеља од

У истом извору налази се и извјештај непознатог Ми­ З50-400.000 душа. Толико, а могуће и нешто више погинуло је
лану Недиhу од 17. септембра 1941: и Срба на територији НДХ. "35

"Срби у независној држави хрватској убијају се, кољу,
• •
муче и прогоне начином КОЈИ до данас НИЈе познавала историЈа
наша и других народа. По исказу немачких упуhених кругова,
као и најмеродавнијих, убијено је од месеца априла до данас
З50.000 Срба, а поред тога у разним затворима и логорима ове
нове државе налазе се затворене жене, деца и људи, чији број
износи по прилици 50.000... "
"1. Транспортоваље Срба железницом обавља се у за­
твореним вагонима на један нечовечан начин, тако да је код
пресељена логора из Госпиhа у Јаску стигао транспорт
августа са5, а 25. августа са 11 мртвих Срба. У вагоне су
бацали по 70 људи и тако путовали З дана без хране и воде.
Посебно је значајно Туђманово позиваље на "до­
•
' кументарну анализу" Анте Беља Јуzославија, ГеноцидЗб
i
!' објављену 1985. у Sudburyu Туђман отворено каже: "А. Бељо
је, .међу ини.м износио и све оне сйо.менуйiе ap'iy.мeнilie којима
са.м се cyйpol7ici:Uaвљao јасенова ч к о .м .ми17iу од 1965. 'iодине. "37
Ту долази до пуног изражаја "туђмановштина", која може и
добронамјерне да заведе: "У вријеме кад је у АмериiЏi покре­
нута акција за подизаље споменика Дражи Михајловићу, о
чему ће доћи до расправе пред Конгресним одбором, која је
била пропраћена међу иним и ширење.м о.мразе не са.мо йро­
20. йiив xpвailicinвa неzо и особно йройiив Тита и авнојевске
Ју'iославије, огласило се и гласило Хрватске братске заједни-
• • •
це, оне исељеничке организациЈе КОЈа Је стаЈала увиЈек изван
• •

Како код уређиваља укрцаваља двојица су као сувиппm пре­ емигрантских политичких струЈаља
•
... уредништво Је у свом
•

остали, то су усташе извршили стрељаље на лицу места а на посебном уводнику имало потребу рећи да чланак А Беље
очи свих Срба, који су транспортовани за Јаску."
, .
'сматрамо нашим задљим одговором свима онима КОЈИ
стављају кривљу на хрватски народ ... за животе неких 700.000
На дан З1. августа пребачено је из Босне преко
"2.
до 1,200.000 Срба".38
Славонског Брода 500 Срба и на прелазу преко провизорног
моста на реци Сави усташке страже убили су 40 Срба који су Ништа није речено ко је Анте Бељо, да он у Јуzосла­
пребачени и сахраљени на босанској страни." вија - Геноцид доказује да је у току Другог свјетског рата у
Југославији извршен геноцид од стране Срба над Хрватима,
"З. Болница за умоболних људи у Врапчу доби-
• да су "колоне хрватске војске и цивилног пучанства" на гра­
ла Је по исказу лекара акт усташког заповедништва, да се
ници Југославије и Аустрије бројале више од 300.000 особа,
прими на лечеље један умоболни усташа и да се лечеље отпо- што чак ни Туђман не прихвата. Важно је да се процјене
• •
чне одмах,Јер дотично лице заслужио Је за ову државу, пошто

је убило 700 Срба па ће бити по оздрављељу користан за друге 35 Туl)ман, Бесйуhа, ИсШо стр. 321, Љ. Бобан, ИсШо, стр. 428.
36 Анте Бељо, Јуiославија. Геноцид Yugoslavia, Genocide, Northem
задатке ... ''34 TriЬune PuЫishing, Sudbury 198S.
37 Туl)ман, Бесйуhа, ИсШо, стр. 345.
33 ИсШо. 38 Зajeднuчap!Fratemalist Official organ CFU of Amerika, Vol. 80, No. З,
34 ДАССВП, ЕВ, Амбасада у Турској, 1941, ф. 37. Љубо Бобан, 16. јануар 1985.
ИсШо, књ. 2, стр. 37-38.

59
58
 губитака Југославије у Другом свјетском рату Анте Беља од
700-800.000 потпуно поклапа са процјенама Фраље Туђмана.
Или, процијене Фраље Туђмана поклапају се са процјенама
Анте Беља.
Кљига Анте_Беља Ју'iославија ·Геноцид објављена је
1985. ван ЈугославиЈе. Кљига Фраље Туђмана Бесйућа йовије­
сне збиљносiйи објављена је 1989. од стране Матице хрватске.
У духу "туђмановштине" Анте Вељо, поводом обнове српске
православне цркве у Јасеновцу септембра 1984, пише да се
доносе "Шешке ойiйужбе йроiйив Хрваiйа као народа за ?.ено­
цид који они никада нису починили", да се оптужује не толико
усташки режим, нити Нијемце и Талијане од којих је та држа­
ва била окупирана, а да и не спомиљемо разне четничке
групације које су крстариле преко тадашље НДХ и вршиле
ужасне злочине, него Хрвате опhенито".39
"Туђмановштина" избија и у писаљу Вјекослава Кале­
ба "да они који удесетостручују број убијених рецимо у Јасе­
новцу, једноставно знаду добро да је у том логору убијено
далеко највише Хрвата али они хоће да уновче туђу крв за
своје нечисте сврхе".40 Туђман у Бесйуhу приговара Јефту
Шашићу што у групу "туlјмановштине" није укључио "хрват­
ске писце и академике Петра Шегедина и Вјекослава Калеба
који су, такођер, међу инима, писали о том миту".41 Он по­
миље напад Савјета спомен-подручја Јасеновац у Отвореном
писму хрватском кљижевнику и академику Вјекославу Кале­
бу, "који удесетостручује број убијених"42, али не и љегову
тврдљу "да је у том логору убијено далеко највише Хрвата"!
У јасеновачки мит без наводника спада питаље како су
у словеначко издаље кљиге др Николе НиколићаЈасеновачки
39 Анте Вељо, Иciito, crp. 25.
40 Вјекослав Калеб, Говори.м uciituнy Хрватски тједник, бр. 31/1971,
Загреб, crp. 15. ("Говорим о толеранцији"?).
41 Туђман, Бесйуhа, crp. 18. П. Шегедин. Сви с.мо одiоворни, Загреб,
1971; Прича ua болничкоi вpiita, Форум 11-12, 1986.
2 Туђман, Бесйуhа, стр. 343. У какве врайце йуца Шойник Вјекослав
4
Калеб? Отворено писмо Савета спомен подручја Јасеновац исrакиу­
~~м хрватском књижевнику, "Политика", Београд, 14. 01. 1972, crp.
60
ло'iор под насловом Таборишhе с.мрiйи Јасеновац 1969. године
уније ти подаци да је у усташком логору Јасеновац убијено 410
до 520.000 Хрвата а Срба три nута маље 140 до 180.000. Пи­
таље је како су се ове бројке појавиле у књизи др Николе
Николића 1969, с обзиром на то да ове бројке не постоје у
кљизи објављеној 1948. године.4З
-~ Размишљајући о овим бројкама жртава усташких зло­
',<
,.--
чина у логору Јасеновац, постаје јаснији смисао уводних изла­
"'.ј.
'
гаља у кљизи др Николе Николића 1948. године:
"Послије масовних убистава Срба 1941. почели су 1942.
довод1rrи све више Хрвата у логор. Већином су то били људи
из Хрватске, али их је било и из Босне, особито из Сарајева и
Мостара. • Из Хрватске је долазило много сељака, особито
бивших Радићеваца из ХСС-а упркос 'Мачекову ставу ишче­
киваља': ти су људи били против усташа и против Мачека.
Радници су и грађани почели пристизати у све већим групама
из Загреба, Бјеловара, Карловца, Сиска, Брода, Осијека, Ва­
раждина. У ланчари су радили готово искључиво загребачки
радници, исто тако и у столарији. На насипу су поrибали
тешки кривци комунисти, лијеви ХСС-овци и хрватски инте­
лектуалци. ·Тако је јасеновачки логор постао мјесто м масов­
них убистава хрватског народа, након масовног покоља Срба.
Из Босне су доводили у групама муслиманске раднике и ин­
телектуалце. Они су поднијели најтежа мрцваре ља и мучеља,
која је могло уопће људско биће претрпјети и животиља у
људском лику измислити. Усташе су се бацили на љих као
бијесни вукови, мучили их у звонари глађу, жеђу, боцкали их
ножевима, палили их ужареним жељезом, коначно приклали
и полуживе затрпавали у рупе Градине ... "44
Нема сумље да се опис злочина над муслиманима из
Босне односи на несретне Цигане (Роме). Како је дошло до
овог фалсификата?!
•
43 Никола Николиh, Taborisce smrti Jasenovac, Zalozba "Borec" v
LjuЬljani 1969, предговор Јоже Зупанчиhа, crp. 97-98.
4 Никола Николиh, Јасеновачки лоiор, Накладни завод Хрватске,
Загреб 1948.
61
 Туђмана, међутим далеко више занима "дорада" (фал­
Драгоје Лукиh, такође дијете-заточеник усташких ло-
сификат!) саслушања усташе-кољача Љубе Милоша, једног • • •
гора, КОЈИ Је цио СВОЈ живот посветио ИС'Iраживању геноцид-
од функционера У сташке надзорне службе и команданта ло­ '
•

• • • •
гора Јасеновац. На неколико страница разглаба како суд на ног страдања д1еце - српске, ЈевреЈске и ромске, саоmптио Је

почетку саслушања Љубе Милоша "без икаквих нових да је утврдио да је у току рата у НДХ убијено више од 40.000
чињеница, повисује оптужбену бројку са 40 до 60 тисуhа на дјеце, што, на жалост, не представља коначан број. Кроз
осамдесет тисуhа, да би се из њега на чаробан начин изюпло усташки логор у Јасеновцу прошло је, према Лукиhу, више од
с 'неколико стотина тисуhа' на мјесто "пар сто тисуhа".45 30.000 дјеце, утврђено је именом и презименом да је у логору
Питање је коме Туђман поставља питање, нарочито у Јасеновац убијено само дјеце 10.304.
вези са наведеном "дорадом" изјава усташе Љубе Милоша:
На округлом столу "Јасеновац 1986" предсједник
"Па како и то да у оптужби против Артуковиhа стоји 'стотине
Предсједништва СР Хрватске инг. Анте Марковиh изјавио је:
тисуhа' за све жртве у НДХ, што подразумијева и Јасено­
вац?46 И др Стипе Шувар 1989. говори да је Јасеновац "масов­ "На темељу прикупљених података утврђено је да је у лого­
на гробница стотина хиљада Срба, Жидова и Рома". Јер, рима Јасеновца животе изгубило око 700.000 људи." Он је
"стотине хиљада" не значи двије или три, него где се бројење подвукао да "до сада утврђене чињенице о јасеновачом кон­
именом и презименом заврши! центрационом логору треба и даље надопуњавати новим и
"Туђмановштина" се не бори против "Јасеновачког проширеним сазнањима. То истичем јер ми hемо се на тој
мита", веh за очување јасеновачког мита, теме која је била основи и убудуhе одлучно супротстављати, раскринкавати и
табу деценијама.
дисквалифицирати сваки покушај да се с разноразних пози­
Бобан је напустио научни скуп у Јасеновцу да не саслу­ ција лицитира и манипулира фактографијом."48
ша Радована Тривунчиhа (рођеног Јасеновчанина, који је био
• Том приликом, 1986. године предсједник Савјета Спо­
диЈете-заточеник усташких злочинаца), директора Спомен-
подручја Јасеновац, аутора књиге "Јасеновац" 119141 у којој мен подручја Јасеновац, инг. Анте Миликовић је говорио да
тврди: "На основу просторних индикатора и тврдњи прежив­ "око 700.000 људи, жена и дјеце убијених у овом логору пред­
јелих зато че ника број од 700.000 уништених људи- зато че ни­ стављају саставни дио фронта народноослободилачке борбе
ка је врло реалан. "47 Тривунчиh је на овом научио м скупу и отпора народа Југославије фашистичком окупатору".49
саопштио да гробна поља на јасеновачком стратишту Гради­
У својству предсједника Предсједништва Централног
на покривају 84.380 квадратних метара, да даља истраживања
повеhавају ову до сада утврђену квадратуру. Према његовој комитета Савеза комуниста Југославије, др Стиnе Шувар је
процјени, на Градиније "без двојбе" убијено 306.000. Рекао је изјавио 22. априла 1989. голдине у Јасеновцу, поводом коме­
да је водио Труђмана по Градини да види стратишта и да ни мораrџfје пробоја јасеновачких заточеника 1945. године: "Ја­
једном ријечју није полемисао о броју жртава. сеновац као масовна гробница стотина хиљада Срба, Жидова
и Рома, али и гробница десетак хиљада Хрвата, Муслимана и
45 Туl;)ман, Бесйуhа, стр. 323-326. • •
46 ИсШо, стр. 326. људи других националних припадности, КОЈИ су на Једнаке
47 Радован Тривунчиh, Јасеновац и јасеновачки лoiopu /друго до­
nуњено и nроширено издање, Спомен-nодручје Јасеновац, библи­ 48 "Округли стол "Јасеновац 1986", 14 и 15. 11. 1986, Спомен-подру­
отека "Поруке", књига 5,1974, стр. 16. чЈе Јасеновац, Библиотека "Поруке", књига 33, стр. 6.
•
'
.!' 4 ИсШо, стр. 13 .

62
63

начине убијани јер су били антифашисти и слободари и јер су
били за братство Хрвата и Срба и народа yonћe ... "SO
Ако се за моменат одвојимо од страдаља у усташком
логору смрти Јасеновац, ваља указати на саопштење које је
на овом научном скупу изложио Здравко Диздар, који је
појединачно описивао 26 логора не подручју Ендехазије, од
којих су23 били усташки, а само три љемачка. На подручју
Југославије наводи се да је био 71 сабирни и концентрациони
логор.
Како све то уклопити у процјене Жерјавића од највише
216.000 жртава у свим логорима на подрчју Југославије, Љуба
Бобана о 140.000 на подручју Независне Државе Хрватске,
или Мирка Першана на овом научном скупу о "стотињак
хиљада" жртава?
Академик Љубо Бобан је на научном скупу у Јасеновцу
иступио са још једним "изненађељем" у вези с националним
саставом жртава. Према Бобану, до сада се говорило да се
радило "готово искључиво" о српским жртвама. "Изнена­
ђеље" је саопштење да српске жртве износе само 50 процена­
та од милиона. Његове процјене показују да је далеко веhи
број Хрвата-жртава. Он не говори само о Хрватима, већ и о
"Хрватима-Муслиманима".
Друго "изненађеље" које је Бобан сервирао научном
скупу у Јасеновцу је да се четнички терор "по геноцидним
циљевима и геноцидним методама" није разликовао од уста­
шког, шта више, имао је дужу традицију. То је, такође, став
Фраље Туђмана. О "четничким злочинима у југоисточној
Босни 1941-1943" над Муслиманима на овом научном скупу
говорио је Смајо Чекиh /16.500 до 21.000
многим регионима Хрватске гдје су вршени страховити уста­
шки злочини геноцида није уопште било четника. На овај
начин се не могу правдати усташки зло чини геноцида.
50 "Вјесник", Загреб, 23. април 1989.
64
Поводом педесете годишљице Другог свјетског рата,
, •
у ствари усташке, прве Независне Државе Хрватске, процје­
не велечасног Паршиhа од 30 до 40 тисућа жртава Туђман
смаљује на "тридесетак тисућа":
"Усташе су чинили злочине и у Јасеновцу, а према
мојим спознајама, мислим,да бројке од тридесетак тисућа
жртава одражава објективну слику укупног јасненовачког
злочина. Ми смо дали задаћу да се . формира жсомисија за
утврђиваље тих ратних злочина, и ја верујем да објективно
поименично пребројаваље неће прелазити бројку од тридесет
тисуhа. Ја сам негдје написао тридесет и пет тисуhа, ради
могућег каснијег усаглашаваља."
У вези с том бројком усташких жртава злочина гено­
цида Туђман напомиље да "у Јасеновцу нису страдали само
Срби него су ондје били и Роми, Жидови, Хрвати и припадни­
ци других народа"!51
Послије засиједаља Хашке конференције о /разби­
јаљу/ Југославије, 6. новембра 1991, Туђман врши ново
смаљиваље броја жртава усташког геноцида у логору Јасено­
вац на 20 тисуhа, "на темељу љемачких документационих
материјала", у ствари нацистичких докумената Трећег Рајха,
који као окупациона сила сноси одговорност за све злочине
• •
против човјечности на свом окупационом подручју, па Је пре-
•
ма томе непосредно заинтересован да број жртава буде што
• •
маљи. На таЈ начин се драстично умаљуЈе одговорност уста-
шке Независне Државе Хрватске за злочине геноцида над
Србима, Јеврејима, Циганима и југословенски оријентисаним
Хрватима. Он је чак заборавио да је у попису жртава рата
1941-1945, извршеном 1964, чије процјене је подржавао, име­
ном и презименом утврђено 49.274. жртава у логору Јасено­
жртава/. Али, у вац.52
51 Александар Војиновиh, Фрањо Ту!Ј.ман, Старт, 13. април 1991, стр.
22.
52 Савезни завод за статистику, ЖрШве раШа 1941-1945 /резултати
пописа/ Београд, август 1966, стр. 47; Бесйуhа, стр. 54-55,328,332.
65
 Историчар Туђман не наводи изворе нове процјене
Овом броју треба додатижрtЋе из сусједних општина Кутина,
броја жртава. Поред напријед наведених њемачких службе­
Костајница, Сисак и других;
них извјештаја, Туђман је морао знати за изјаву љемачког
команданта Југоистока, генералпуковника Александра Л ера,
- на недавно откривеним стратиштнма система логора
Јасеновац /Дубички бунари, Кречане, Бистрица/, утврђено је
који је априла 1943. навео бројку од 400.000 убијених Срба на
око 20.000 до сада непознатих жртава;S4
територији Независне Државе Хрватске; даље, да је коман­
дант 11 љемачке оклоiПЈе армије, генерал Лотар Рендулић - утврђено је, именом и презименом, да је у усташком

навео да су усташе поклале све свештенике православне

систему логора Јасеновац убијено 10.340 дјеце, а само са сус­
једне Козаре 5.683 малишана.ss
цркве и да је нестало 350.000 Срба; да је др Herшan Nojbacher,
опуномоћеник министра иностраних послова Рајха, Рибен­ Аутор тротом:не кљиге Концентрациони лоzор Јасе­
новац, Хрват Антун Милетић, начелник Архива Оружаних
тропа, тврдио да је у логору Јасеновац "умрло на најокрутнији
снага Југославије, у вези с "Књиzо.м .мртвих у Јасеновцу"
начин преко 225.000 Срба"; да је Ednшnd Glaze von Horstenaи
изјављује да се ради о око 280.000 жртава!56
у свом Дневнику записао да на основу извјештаја сматра да је
"број закланих три четврт милиона" Срба.
Лажва Фрање Ту~ава о оомијешавим костима
Стварни број жртава усташког злочина геноцида над
жртава и џела1а у лоrору Јасеновац
Србима, Јеврејима и Циганима у логору Јасеновац утврдиће
се именом и презименом од стране Музеја жртава геноцида, Све градитреље "Јасеновачког мита" Туђман упозора­
југословенског "Јад Вашема". Из тога разлога аутор није ва сопственим открићем да је "тај простор /ЈасеноваЦ- Гра­
давао своје процјене и поставља IПЈтаље историјске вријед­ дишка/ послужио за логор новим властима, најприје
ности и заснованости навода Туђмана, не јединицама Југословенске армије а затим и цивилним власти­
само с обзиром на службене процјене Земаљске комисије ма НР Хрватске", и "да 1946/47, према томе,- без обзира на
Хрватске за злочина окупатора и љихових пома­ чији налог и с каквим учинком - нису уништавани само тра­
гача из 1945, док су трагови били свјежи и много живих . гови усташког логора, већ и оног послије љега."
свједока, већ узимајући у обзир слиједеће:
Бивши генерал износи пред југословенску и свјетску
-број јеврејских жртава у усташком логору Јасеновац, јавност: "Мени је особно та повијесна чиљеница знана, како
према јеврејским изворима, износи 20.000, колико укуiПЈа Ту­ из разговора с високим војним и политичким дужиосницима,
ђманова процјена свих жртава Јасеновца;sэ тако и посредством других свједока и људи који '-'У ту јасено­
вачко-градишку истину спознали и на nовијесно-догађајни
- предсједник Свјетског конгреса Рома, др Рајко Ћу­
начин. "1 Смртнике који нијесу имали могућност да дођу до те
рић, изјављује исте 1991. да је у коюџюгору Јасеновац стра­ сnознаје nутем "трагова у ПlfСаним, архивским документима"
дало око 80.000 Рома; Туђман уnућује да се обавијесте "од самих мјештана".2
•
- само из сусЈедне четири општине у усташком логору
54 Кусrоси Спомен-подручја Јасеновац Брдар и Ћосиh, према извје­
Јасеновац убијено је 26.479 /Босанска Дубица 18.495. Нова штаЈу Марка Ручнова; Радован Тривучиh.
Градишка 2.662, Босанска Градишка 1.502, Новска 3.720/. 55 Истраживач Драгоје Лукиh.
56 О iеноциду йоново, Телевизија Београд, 23.02.1992,22.30 ч.
53 Encyclopedia ofthe Holocaust, vol. 2. йр. 739-740. 1 Фрањо Туl;)ман, Бесйуhа, crp. 126.
2 ИсШо,

66
67
 Повод да Туђман баци овај "адут" на сто је nисаље
Бранка Чуљића Досије МмдосШи: Конц-лоzор Јасеновац и
Радована Тривунчића Јасеновачка дра.ма.з
"За младоусташког је староnовијесника nроблемати­
чније што се након рата, nослије увиђаја Земаљске комисије
Хрватске за ратне злочине, nрmпло рашчишћаваљу логор­
ског nростора, од тога што су усташе спалили документацију.
Па скреће позорност на главно питаље Радована Тривунчића,
који је био директор Спомен-подРучјаЈасеновац: 'Ко је одлу­
чио да се 1946. и 1947. zодине сруше зидани објекiiiи овоz
лоzора '? ... 'Ко је наредио да се униште Шраiови јасеновачкоi
лоiора'? 'То питаље остаје отворено до данашљих дана, али
нам Чуљић заједно с Тривунчићем нуди где треба тражити
одговор. 'НЕКО је понудио да се Срби и Хрвати после осло­
бођеља одселе и да се на овом подРучју засади шума', а Хе­
бранг им је 'заnријетио и економским мерама уколико то не
учине'."
"Постављено питаље: тко је наредио да се 1946/47.
'униште трагови јасеновачког логора', те одговор који циља
на најодговорнијег појединца али и на цијело вођство СКХ
(Хебранг је тада био већ удаљен из Хрватске и 'уздигнут' на
министарске али привремене послове у савезној влади)- чак
и ако се занемари да се под НЕКИМ вјероватно подразуми­
јева сам Ј. Б. Тито - означава на свој начин круну у маннnули­
саљу јасеновачким митом!"
Поново Туђман у "туђмановштину" уклапа свог наво­
дног "заштитника" Јосипа Броза Тита и, под том заставом,
почиље да приЈети:
•
"У том се питаљу и одговору, а навластито у садржај­
пој тежини прешутне оптужбе, што се љима изазивају, зрцали
свеукупна бивственост јасеновачког мита, начина љегова
ствараља, љегова чиљеннчна заснованост, и напосљетку и
э "Младост" лист ССОЈ, LXVIII, Нова серија, 30,8-12. 12 1986. Радо­
ван Тривунчиh, Јасеновачка дра.t~.а, Школске новине, 1986.
68
џрије свега љегова сврха. - Јер, износећи овакво IШТаље и
такав одговор, пред сву јавност, што ће рећи nрије свега nред
државно-nолитичке чимбенике и nред знанствено-стручне
'
људе, Р. Тривунчић морао је знати у каквом колу већ игра
игру и у какву се нову nустоловину уnушта! Он је, наиме- као
и сви они у име којих је и Mмдociii тако nрозборила - морао
бити свјестан што с том новом химбеном, великом обманом
жели nостићи у таквој доградљи јасеновачког мита да би он
' nостао још учинковитији."4
•
' Сам Туђман, на основу нових "открића" "чиљеница"
уnућује на "друге закључке", "суnротне оним Тривунчића и
свих претходних ширитеља јасеновачког мита", уnозорава да
буду "мало суздржати у махнитаљу бројкама у све ново отк­
ривеним губилиштима".5
Вјероватно се ово уnозореље, као и оно из "Гласа
концила" - Heuciiiинe које ножеве брусе, односи на Булајића
јер у трећем по реду тому сваки од по хиљаду страна кљиге
Усillашки злочиии iеноцида открива нова усташка губили-
• о • •
шта, стратишта и Јаме за КОЈе се раНИЈе НИЈе ни чуло.
У циљу утврђиваља истине о Туђмановој тврдљи да је
логор Јасеновац радио и после рата питаље је постављено
Радовану Тривунчићу, који је одговорио:
''Текст Фраље Туђмана мене није изненадио. Чу дна је
тврдља о постојаљу логора и послије бијега усташа. Мене
уnућује да би ја требао знати, да су логор порушиле усташе и
да сам то могао сазнати од мојих мјештана? Чудна лекција!
Ја сам питао зашто су уништени трагови логора, посебно сам
мислио на локалитет Ш - Циглана.
Фраљо Туђман долази сам са собом у колизију, у истом
дијелу текста говори да су објекти служили и за потребе
јединица ЈА, а потом и за цивилне власти НРХ. На йовијесно.м
и iеоzрафско.м йpociiiopy бивше ойhине Јасеновац йрије и
4 Туђман, Бесйуhа, стр. 125.
5 Исiйо, стр. 126.
69

• • •
йослије 11 СВЈетског рата, IШКада НИЈе постоЈао логор или коЈЩ.
логор. У насељу Јасеновац био је за старе Југославије жан­
дармеријски затвор. се тиче казнионице у Orapoj Гради­
шки она је то била од свог настанка па све до данашљих дана,
а само у току 11 свјетског рата претворена је у конц. логор.
Морамо се сложити да је то ипак нешто друго ... "б
Преживели логораши логора Јасеновац и Orapa
дишка и других логора у апелу од 27. марта 1990. изјавили су:
"У последље вријеме лансирају се гласине да су након
завршетка рата у Јасеновац дотјерани усташе и домобрани
који су заробљени у Словенији и Аустрији и да су на овом
страшном мјесту помијешане кости логораша и љихових
убојица.
То је најгнуснија лаж, због које апелирамо на југосло­
венску јавност да јој се енергично супротстави на сваком
мјесту. О iiioj свједоче .мјешйiани Јасеновца који су за
вријеме и након paiiia живјели у Јасеновцу. Они знају да овцје
• •
није дотјерана ниједна колона заробљених непрИЈатеља КОЈИ
су бјежали испред суда правде.
Ова вијест, коју покушавају претворити у истину, зас­
лу»..-ује најтежу осуду, а њени носиоци би Шребало због iiioza
oдzoвapaiiiu йред судови.ма. То је хисторијски фалсификат
који је огорчио и увриједио жртве и нас преживјеле логора­
ше."?
•
Аутор је разговарао са многим високим војним и ци­
вилним руководиоцима из времена 1945-1947, који би морали
знати да ли су у бивши логор Јасеновац довођени и убијани
усташе и домобрани. Генерал Јован Кокот, који је на челу
Дванаесте славонске пролетерске бригаде заробио око 92.000
усташа и домобрана и 16 генерала, као и око 15.000 црногор­
ских четiШКа код Блајбурга, одлучно је одбацио као неисти­
ните такве тврдље.
6 Писмо Радована Тривунhича аутору од 3.10.1989. У архиви аутора.
7 Апел преживелих лоrораша југословенској јавности, Политика,
Београд, 28. март 1990.
70
•'
У Јасеновац су прве ушле 2. маја 1945. у 18 часова
стрељачке чете 1. батаљона 4. Српске бригаде XXI народно­
ослободилачке ударне дивизије. Тадашљи командант Че­
тврте српске бригаде, генерал Оrеван Адамовић, на питаље
аутора одговара:
"Не! Никада! Никада Јасеновац није био логор Југос­
ловенске армије. Мој најстарији брат Манојло /1903/ настра­
Гра­
дао је међу жртвама Јасеновца /имао је 38 година/
Армија са Јасеновцем није имала никада ништа. Приче
да је било стрељаља заробљеника на линији Јасеновац- Гра­
дишка потпуно су нетачне. То је лаж. Мјештани Јасенов~а
потврђују да после рата није било стрељаља на овом подруЧЈУ·
Ја сам радио и као персонал ац у Армији 1948,1949, 1950, знао
сам локације јединица. Знао сам да Армија са Ј асеновцем ниј~
имала никакве везе. Ништа! Био сам на служби у ХрватскоЈ
девет година. Према томе, да је било шта истинито у Туђма­
новим тврдљама знао бих. "8
За генерала Адамовиhа кључно је питаље ко је наре­
дио да се униште докази, остаци усташког логора, да се све
сравни са земљом и оставе само хумке. Увјерен је да су ту
умијешани прсти Оrеве Крајачиhа, у сагласности са Бакари­
ћем, Брозом и, можда Чедом Грбићем.
На питаље зашто Јасеновац није био нападнут и осло­
бођен раније, макар одмах послије ослобођеља Београда, 20.
октобра 1944, зашто је требало да прође толико дана од
ослобођеља Orape Градишке до ослобођеља, то јест уласка
наших јединица у Јасеновац, зашто је требало дозволити да
заточеници 22. априла 1945. својим грудима врше пробој да
од 967 погине 861 заточеiШК, према мишљељу генерала Ада­
мовића треба да одговори генерал Радојица Ненезић, коман­
дант XXVIII Славонске дивизије која је заузела Градишку.
"Ја лично мислим као војник да је требало ићи у напад
на Јасеновац. Има доста околности које говоре супротно. То
су отежавале огромне млаке око Јасеновца. Усташе нису
s Маrнетофонски снимак разговора са аутором 2. јула 1990.
71
случајно изабрале Јасеновац, опкољен са сјеверне, источне и
западне стране млакама, са јужне реком Саво м."
У операцијском дневнику 4. српске бршаде је записа­
но, коначно: у 9.30 часова шта б 4. српске бригаде 2. маја 1945.
радиотелеграфским путем добија наређење да се један ба­
таљон упути у Јасеновац, а други задржи у Новској:
"БаШаљону који одлази у Јасеновац сШавља се у зада­
Шак да сачува Шраiове злочина фашисШичкоi окуйаШора до
доласка државне комисије за уШврfјивање злочина окуйа­
Шора/"
То исто наређење добио је штаб 1. батаљона од штаба
4. српске бршаде. Комесар батаљона, Кузман Николиh, сјећа
:;е да се говорило о међународној, а не о државној комисији.
п:итао сам. се када ће доћи та међународна комисија",
обЈашњавао Је НиколИ:ћ аутору ових истраживања.
Стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде ушле су
у Јасеновац 2. маја у 18 часова, а већ око 19
цјелови батаљона.
Јасеновац ни усташки логор у Јасеновцу нијесу осваја­
ни, бор~ се нијесу водrше. Стрељачке чете су ушле у напу­
штено МЈесто, у напуштен усташки логор.
Павле Докнић, из Пропагандног одсјека 21. дивизије
~ича да је 2. маја, прије уласка стрељачких чета у Јасеновац,
Једна група из Политичког оцјела дивизије кренула из Новске
б~ци~има ~ Ј ас~ новац. Он им се придружио бициклом једне
дЈеВОЈКе, КОЈа га Је окитила заставом. Пошто су се остали на
бржим бициклима задржали око неких заробљеника, Докнић
се одлучио да иде сам, у нади да ће га остали стићи. "На улазу
у Јасеновац стоји један војник у жутој униформи поред бун­
кера. Држи пушку, не за кундак већ за цев. Он крене према
мени. Ако се окренем да бежим, скинуће ме као зеца. Одлу­
чим да идем према њему. Он се обрати мени:
- Здраво, друже!
-Здраво!
-Ја чекам да ти се предам.
72
- То ти је паметно.
•
- Ево ти пушка. Ту ми је кућа, маЈка, сестра и ве-
реница."
Када су отишли кући домобран је донио пиштољ и 200
метака, почасте га кафом, путером. "Целог рата нисам јео
путера!" Пошто је намазао неколико комада хљеба, домо­
бран га је питао: "Шта ће са нама бити, ја нисам усташа,
усташе су побегле?!" "Одговорио сам: ако ниси клао, не бој
се." Када се изненада чуо рафал у близини, Докнић са домо­
браном и његовим оружјем излази да види одакле долази. То
је био курир који га је тражио. Тако је Павле Докнић, без
оружја, разоружао пред бункером у Јасеновцу преосталог
домобрана, у чијој је кући јео хљеба са путером.
Какав је страх владао код домаћег становнипrтва од
партизанских ослободилаца, прича Докнић: "Приликом кре­
тања јединица правци кретања су обиљежавани скраћеницом
часова и остали
"С. У.Д." /Српска У дар на Дивизија!. Становници су са страхом
питали какав то суд долази. На мјесто суда сељацима је за
сваку реквирирану ствар, храну и друго остављао писмене
потврде."
•
Комесар 1. батаљона 4. српске бригаде, Кузман Нико­
лић, који је са Вељком Радоњићем, вршиоцем дужности ко­
месара 2. батаљона, први из штаба ушао у Јасеновац, описује
страхоте које су затекли. "Видио сам да су убили масу људи.
Лешеве које усташе нијесу имали времена да спале потопили
су у Саву са каменом о врату, глава доље, ноге горе. По свој
прилици били су дуже времена у води јер су били надувени,
као бачве, као бал они. Такав призор смо гледали колико око
допире, Сава је била пуна тих лешева. Тај призор је сниюъен
-мушкарци, жене. Ја сам имао ту фотографију, величине 20
са 15. Негцје 1975/77, када је била нека велика повика на
Ја кова Блажевића и ја, не знам у ком расположењу, ухватим
и пошаљем Јакову Блажевиhу ту фотографију. Том прили­
--- ком сам послао и фотографију оне деце која су била уморена
глађу, која су била наслагана као цепанице дрва /на том месту
било је 10-15 деце/. То је била стравична сцена. То су били
73
 костури. То су биле врло успеле фотографије- кожа и костур,
ништа више. Тако је то изгледало у Јасеновцу, као данас да
гледам!"
У операiЏiјском дневнику записано је: "БаШаљон ос­
Шаје у Јасеновцу на йреноhишШу. чиШав ipao је сйаљен."
Према опису комесара батаљона Кузмана Николића и
Вељка Радољића, усташки логор Јасеновац је био порушен.
"Сјећам се зидина Циглане. Треба пронаћи оне језиве фото­
графије!"
Коначно, 1. батаљон 4. српске бригаде, 21. српске НОУ
дивизије стиже, тог истог дана, 2. маја 1945. године у Јасено­
вац. Драгослав Вељковић записује:
"Друм. Жице, жице. И бункери, велики и мали. Пу­
шкарнице, ровови. У лаз у Јасеновац. Све претворе но у одбра­
ну. Пустош. И гареж. Згаришi'а. И мирис тежак, одвратан. У
кућама, никога. Ноћ је већ. Наишли смо на по неку кућу. На
периферији у неким кућама, по нека сиротюЏ! остала. Остало
све побегло. Наилазимо у једну и нас двојица. Једна кокошка
у углу квоче. Мали пловчићи насред кухиље пијучу, гладни.
Претурамо по неким сандуцима и проналазимо пројино бра­
шно. Онда хранимо мале пловчиће и дајемо им воду. Хоћемо
да их одржимо у животу. Нашли смо мало дрва, заложили и
угрејали воде. Претресли око куће. Никога. Онда смо легли
да спавамо. Везу са бригадом немамо. У 23 часа добијамо
телефонско наређеље преко бригадне чете за везу. Погре­
шно су нам га пренели."
• маја
Тек сутрадан, 3. маја 1945, преморени борiЏI 1.
таљона 4. српске бригаде улазе у усташки логор смрти у
Јасеновцу. О томе Вељковић записује:
"Јасеновац! Логор смрти! И најтежих мука! Изгорео,
искрвављен, порушен! На хиљаде најбољих синова ове
окрвављене отаџбине, свију раса, свију вера и нација, прошли
су овим путевима. А нису се отуда вратили. Хиљаде и хиљаде
су уздисале и гајиле неку усахлу наду да ће се неко од љихових
драгих можда извући из крвавих канџи усташких. Ту је поко-
74
пана, затрпана, сагорела, раскинута читава једна генераiЏiја:
бораца, интелектуалаца, радника, сељака, мушкараца и жена,
деце и стараца.
Ту је најстрашнији логор на Балкану. Два логора. Је­
дан маљи. И други велики, озидан. Зид висок. А поред зида
унутра, жице, жице бодљикаве. Унутра радионице разне, фа­
брике, цеюрала. Све разрушено, попаљено ...
Кости, лешеви. Смрдеж људског меса! Остаци шато­
ра! Под љима су спавале жене са малом децом. На жицама
делови чарапа, веша, дечјих пеленица. Ту су сироте мајке
сушиле пелене за своју одојчад. Ни она нису била поштеђена
од зликовачког беса."
У Јасеновцу је по наређељу штаба бригаде остављена
2. чета 1. батаљона 4. српске ударне бригаде "као обезбеђеље
трагова злочина у Јасеновцу": командир Александар Мили­
војевић, политички комесар Радомир Јоксимовић- Раде и
помоћник комесара Берислав Томашић. Остали цјелови ба­
таљона су се вратили у састав бригаде и наставили даље
према Загребу. Друга чета је остала у Јасеновцу да, према
ранијем наређељу mтаба 21. српске дивизије, сачека државну
•
комисију за злочина.
Први увиђај на лицу мјеста у бившем усташком логору
Јасеновац обавила је Окружна комисија за утврђиваље зло­
чина окупатора и љихових помагача у Новој Градишки, 11.
1945. Увиђај је обављен у Градини и у Уштицама, без
ба­
лијечничких вјештака. Том приликом Комисија је ус­
тановила:
"Крај изгорјеле амбуланте нађени су костури 9 ље ше­
ва. Према изјави свједока Живковића /који је присуствовао
очевиду/, то су били љешеви заточеника, који су се објесили
21. IV 1945. из страха пред усташама, јер су ови 20. IV 1945. у
ноћи поклали односно побили тупо тврдим предметима 400
заточеника, који су били бачени у Саву.
15
'
 •
Уз обалу ријеке Саве виде се на више мјеста љешеви.
Код већине љешева опажа се да су им руке везане отрага.
Према изјави Живковића, "ови лешеви су од заточеника.
се љешеви како пливају Савом."
Иста Комисија је у Градини и Уштицама, на босанској
страни Саве, установила слиједеће:
"У средини шљивика Миле Божичића налази се један
простор дуг 6, а широк 13 корака, који је сав посут пепелом и
остацим костију, које нису сасвим изгорјеле. Крај тога згари­
шта налазе се лопата и тачке. Лишће је од готово читавог
• • •
шљивика изгориЈело, само ту и тамо на по КОЈОЈ шљиви на
крају шљивика има на гранама зелено г лишћа.
С једне и друге стране гаришта тло је шљивика изора­
но. У једном углу налази се девет бачава од нафrе, на више
мјеста у шљивику виде се трагови од проливене нафте. И на
оним цјеловима шљивика, који су преорани, виде се мje.l"rC'I'И·
мично трагови нафте, пепела и остаци људских костију, које
нису изгорјеле. Види се ту и тамо која кошчица, нађена је и
која лопатица, а из једне дубоке јаме је извађена доља људска
вилица. Нађено је на гаришту и људске косе.
На оном дијелу шљивика који је изоран виде се наро­
чито на земљи између шљивика, која земља није могла бити
изорана, трагови пепела и остаци људских костију. Уз овај
шљивик налази се ораница Лазе Јандрића, која је свјеже
преорана. По свему изгледа, да су се из те оранице ископале
љешине и палиле у воћњаку. На то упућује налаз кости, на
којој се држала земља, а која је кост нађена у тачкама. Ту је
нађен комад људског зубала и три зуба, а осим тога се налази
ту и· тамо која кошчица. Мјестимично су нађени и комади
кокса.
Иза воћљака се налази друга ораница, од прилике исте
величине као и воћњак. Преко иду 4 метра широки траго­
ви од пепела и костију. По траговима се закључује, да се је
тим траговима у тачкама возио и расипао пепео. На ту је
76
орающу бачено пар великих грана, које су одсјечене од
шљива у шљивику. Гране су изгорјеле.
Друг Шпановић, који је на том мјесту био 6. маја 1945,
наводи да је у шљивику на неколико мјеста видио трагове
крви. То су видили и Мато Југовић, Сrипе Југовић и Фраљо
Сафер, сви из Уштица.
На тој ораници су нађене једне људске ручне тезгере
/сандук за ношеље/. Те су тезгере биле пуне пепела и остатка
људских костију, које нису сасвим изгорене. Идући тим тра­
гом даље долази се до Саве, ко јаје далеко315 корака. Тај траг
у ширини од 2 метра води у саму Саву. Траг је од пепела и
људских костију а нађено је и косе. По тим се траговима види
•
да су пепео и остаци костИЈУ ношени у тезгерама и вожени у
тачкама до Саве и бацани у воду ... "9
Комисија је извршила снимаље љешина и костура уби­
јених заточеника усташког логора смрти Јасеновац, који су
нађени у Сави, на обали Саве, унутар логора, у разним згра­
дама логора, или су ископани из земље. Снимљени су и остаци
логора, које су усташе у бје гу минирали и 'СПалили. Све то
треба пронаћи у циљу утврђиваља истине о "јасеновачком
миту" Туђмана.
Други увиђај на лицу мјеста извела је посебна анкетна
комисија, коју је Земаљска комисија за утврђиваље злочина
Хрватске упутила у Јасеновац 18. маја 1945. да испита преос­
тале трагове злочина усташа. Ова комисија се састојала, по­
ред једног представника Земаљске комисије Хрватске, од три
судије виших судова и два љекара-вјештака судске медицине.
У записнику о увиђају на лицу мјеста записано је:
"Према сагласно м вјештачком налазу и мишљељу, све
љешине које су пронаl}ене у Сави и на обали Саве показују
заједничку особину узнапредованог посмртног трулежног
распадаља, што је ометало установљеље идентитета љешина,
'
9 Земаљска комисија Хрватске за утврl}ивање злочина окупатора и
њихових помагач а, Злочини у лоiору Јасеновац, Загреб, 1946, стр.
74-77.
77
 а о дијела и евентуално нађени предмети нису уопће долазили
у обзир као фактори идентификације.
Готово о свакој љешини виси жицом везани утег или
су јој руке везане сприједа или страга, или су пребијене кости
екстремитета или лубање итд. И то је готово редовна појава
неког насилног чина на живом или усмрћеном човјеку или
жени. Узроци смрти нису могли бити у сваком конкретном
случају прецизно установљени, али једно им је заједничко: да
је сваки узрок смрти био насилне нарави као: опсежни прелом
лубаље или утопљеље, гушеље, итд...
Готово све љешине показују стаље врло
•
мршавости, КОЈУ не прикрива ни надутост поткожног ткива и
која је настала од створеног плина код посмртиог узнапредо­
ваља распадаља љешине тако, да се за извјесне пронађене
љешине допушта могућност, да је смрт наступила услијед
изражене тјелесне слабости, изнурености и
као посљедице кроничног тешког гладоваљ&
.Редовни професор универзитета, судбено-лијечнички
вјештак др Премру поткрепљује ово своје мишљеље још ти­
ме, шх·о је за вријеме свог заточеништва у јасеновачком ло­
гору у години 1941. и 1942. лично, јасно и добро видио све
начине мучеља и усмрћиваља великог броја заточеника - од
стријелних рана до убода ножем, одсјецаља глава сјекиром,
ударањем маљем и батом по глави, бацаља у Саву, паљеља
живих људи, итд... "lО
Друга чета 1. батаљона 4. српске бригаде
• ком логору Земаљска комисија није нашла. Да збришу траго­
ослободилачке ударне дивизије је, након ових увиђаја, напус­
тила Јасеновац око 25. маја 1945. и придружила се својој
• •
МаТИЧНОЈ јеДИНИЦИ.
Трећи увиђај у бившем У,сташком логору смрти Јасе­
новац обавила је Земаљска комисија Хрватске за
злочина 18. јуна 1945, "ради тога што је ријека Сава у липљу
знатно опала, па су искрнули неки чамци у којима су се нала­
зиле љешине, а читава се сјевеР.На обала Саве нанизала
спрудовима и муље м, у којем су'се налазиле многобројне
10 "Злочини у лоiору Јасеновац", Загреб 1946.
78
. .
љешине". У комисији су се налазили и
вјештаци и два фотографска стручњака:
"Комисија је пронашла љешине мушкараца и жена,
неке голе а неке обучене, некима је лубаља, односно чеона
или слијепоочна кост била разбијена а другима читава, неки­
ма је била глава одрубљена, руке одрезане, док су друге биле
читаве. Све су ове љешине, односно костури имали везане
руке жицом одстраг, а у жице су били обје ше ни железниутези
у облику карика или нанизаних котачића. Утези су могли
бити тешки 3-5 кг. Судбено-лијечнички вјештак је дао овај
налаз и мишљеље:
"Сматрам да су љешине старе од један и по до три
мјесеца а у извјесним случајевима и више мјесеци. Тачније
одређиваље старости љешина није могуће из више разлога:
•
као накнадно гљиљење изван воде, затим механичко д~ело-
вање водене струје, као и ради тога што су их рибе изјеле.
Надаље се може закључити, да су љешине биле бачене
у воду након што су усмрћене прије тога тупо тврдим ударцем
у прецјелу главе и разбијаљем костију лубање или да су биле
•
за клане, што се не може тачно установити услиЈед трулости
Љешина, или да су биле живе бацане у воду након што су само
ударцем онесвијешћене, што се закључује из чињенице да су
љешине везане и опскрбљене жељезним утезима."
•
Писмених докумената о овим злочинима у јасеновач­
21. народно­
ве овог беспримјерног мучилишта, који је по тежини и
свирепости злочина безувјетно био један од најкрвавијих од
свих нацистичких логора у Европи, усташки су злочинци
уништили све документе. Међутим, да су и сачувани сви они
списи, које је водило 'управитељство логора' ни ти спИси не
би могли послужити, да се из љих црпе поуздани подаци барем
за број жртава. Из исказа саслушаних свједока установило се,
да се жртве, које су биле побијене, нису увијек регистрира­
ле."ll
• ••
•
11 Иciilo, crp. 68-69,72-74.
79
 "У порушеној настамби за мушке заточенике налази
се љешина мушкарца, чији идеитmет није могао бити уста­
новљен, а сама је у тешком распадаљу. У близини женске
настамбе налазе се дјелови женске оцјеће и рубља, а на ло­
горском подручју је разбацано много женске и мушке обуће,
• • •
мушких кравата и ковчега напуњених Ц)еЧЈИМ ОЦЈевним пред-
метима. У једној минама разрушеној згради за стају пронађе­
не су четири погубљене љешине које су биле спаљене живе
или усмрћене.
Крај изгорелих заточеничких настамба налазе се три
електрична ступа, на којима се виде забити клинови, на сва­
ком ступу по три клина. Према исказу преслушаних свједока
на тим су се клиновима обављала вјешаља заточеника. Осим
тога, близу тих ступова налази се једна комплетна справа тј.
• • •
ВЈешала, према исказу истих свЈедока, на тим ВЈешалима су
•
ВЈешани заточеници.
На извјесном дијелу логорског подручја, тј. одмах код
поменутих ступова налази се овећи простор, који је сав прек-
• • • ства
о пан и КОЈИ Је према исказима свЈедока служио као заточенич-
ко гробље. Дне 21. априла о. г. ти су љешеви ископани и очито
ради прикриваља трагова злочина спаљени према исказима
свједока - у једном оближљем јарку, где се још данас види
• • • •
нешто пепела док сt'ИЈене Јарка показују знакове сагорије-
ваља. У близини тога мјеста у логорском подручју пронађено
је много ланаца, који према свом облику јасно показују да су
служили као окови за руке и ноге заточеника."12
Јавио се и Јован Живковић, бивши заточеник уста­
шког логора Јасеновац, који је остао у логору до последљег
дана, са чекао јединице 1. батаљона 4. српске бригаде. "Остао
сам у Јасеновцу до 16. јуна 1945. године. Није истина да су у
Јасеновцу довођени заробљени усташе и домобрани, како
наводи Фрањо Туђман. Био сам на лицу мјеста."
Према томе, господине Туђман, до доласка Комисије
за утврђиваље злочина окупатора и љихових помагача, Зе­
АtЛљске комисије ХрваШске", до 18. јуна 1945. чињенйце и
о •
СВЈедоци говоре да сте говорили неистину да су помијешане
12 ИсШо, стр. 71-72.
80
кости жртава злочина геноцида и усташких злочинаца. Таква
о
неистина, када Је у питаљу светилиште на коме су мученич-
ком смрћу страдале хиљаде и хиљаде невиних људи, жена,
мале дјеце, старих, православних Срба, Јевреја, Цигана, југо­
словенски оријентисаних Хрвата, представља злочин за који
се у демокрарском друштву мора одговарати.
i
'1
..
о
"О повијесвој кривњи Католичке цркве"
Посебно поглавље у Бесйуhу йовијесне збиљносШи
Фраљо Туђман је насловио "О повијесној кривљи католичке
цркве".l Ријеч је о кривљи одређених хрватских католичких
свећеника - криваца. У одбрану надбискупа Степинца, над­
бискупа Ивана Шарића и других "туђмановштина" подмеће
да је у питаљу оптужба цијеле католичке Цркве о геноцид­
ности читавог хрватског народа.
"Због повијесног сукоба православља и католичан-
,, . .
, у гријех хрватству убраЈа се то што је примило католи-
чанство и тако тобоже издало славенство," "да је источни
о
гријех хрватства то што се нашло у оквиру западног кришћан-
ства и западне цивилизације"2- католичанство се изједначава
са клеронационализмом.
Католичкој се Цркви приписују већи гријеси, Степин­
цу особито, и од самог усташког покрета и Павелића, па се
Степинца чини духовним оцем Павелића и усташтва. То је
комбинаторика преко које треба доћи до одговорности ције­
лог хрватског народа, за злодјела и до оправдаља теорије о
љеговој геноцидности. "З
То је, управо теза врхова хрватске католичке Цркве,
коју Туђман излаже на правом мјесту, у интервјуу "Глас кон­
цила", у коме отворено заступа рехабилитацију загребачког
надбискупа Степинца. Он прихвата чињеницу "да је црквени
1 Ф. Туђман, Бесауа, стрл. 375-419.
2 У че.м.у је uовијесна кривља надбискуаа СШеuинца? "Глас кон-
цила", број 32, б. августа 1989, стр. 5. '
э ИсШо.
81
 великодостојник Стеmm:ац био Хрват, он то није крио, био је
за слободу хрватског народа и досљедно је за'iоварао йраво
хрваШско'i народа за своју саАЮсiйалну државу" Независну
Државу Хрватску! У повијесну "кривњу" Алојзија Степинца
наводи то што је био "од nрвог дана nротив таква усташког
покрета какав је он био", што је чак у европским оквирима
био "један од ријетких црквених великодостојника који је
храбро и одлучно настуnио nротив нацистичке и расистичке
политике", због чега је био у "немилости и Хитлера иусташа"
• знање йравославља као вјере. "4
-"чак су му радили о глави". У повијесну "кривњу" Степинца,
такође под знацима навода, износи то што је био "и nротив
онодобне послијератне тоталитарне комунистичке власти,
која је имала много стаљинистичких обиљежја", социјалис­
тичког поретка који се веома сурово односио "не само nрема
припадницима усташког покрета него и nрема Цркви, јер је
настојао бити копија онодобног совјетског модела".
Према томе, заrребачки надбискуn, nредсједник бис­
купских конференција, главни викар усташке војске, емисар
за диnломатско признање ОД стране Ватикана "Независне
Државе Хрватске", крив је не зато што је католик- митропо­
лита, већ зато што се залагао за "хрватску државу" и што је
био "nротив комунизма"!
Полемишуhи са а каде миком Владимиром Дедијером о
геноциду извршеном "масовним покрштавањем", у ствари
rrокатоличавањем nравославних Срба у НДХ хладнокрвним
убијањем и протјеривањем православних свештеника из
НДХ, Туђман својим рије чима отворено изјављује:
"Међутим, и та је тврдња до тог ступња nретјерана да
даје потnуно искривљену слику онога што се збило. С ова­
квим и сличним nриказиваљем nрекрштавања и геноцидних
злочина иде се за тим да се докаже како су католичка црква
•
и усташки покрет повели заnраво ВЈерски рат католичанства
nротив nравославља. А то не одговара стварности не само
зато што католичка црква није уоnће покренула погром nро­
тив nравославног nучанства, већ и због тога што су Павелиh
82
и осШали усiuашки йрваци, од 1941. йа надаље, јавно изјављи­
<
}
'
t вали да нису йроiйив йравославља као вјере, веh да неhе
i;
t' дойусШиШи йосШојање срйске йравославне.цркве која дјелује
f '
као с Шрана йолиШичка ор'iанизација на хрваШско.м Шлу. А да
то нису биле можда само обмане него да су се тога држали,
• • •
доказ Је да су од самог почетка чак и на наЈвишим ВОЈНИМ
1 дужностима у НДХ могли бити људи nравославне вјере, а у
йрољеhе 1942. дойусШили су и усйосШаву Хрваiйске йраво­
славне цркве ( ХПЦ), шШо је зайраво значило законско йри­
<
У поглављу "Злочини геноцида над Српском право­
славном црквом", описана су масакрирања 222 (не 203 како
Туђман наводи) православна свештеника, мучења каквим не­
ма nримјера ни у античким библијским мученичким убистви­
ма.s У поглављу "Протјеривање и мучење православних
свештеника" приказани су ужасни услови сабирног логора у
Цапрагу, свједочанства оних који су имали срећу да на крају
живи буду nротјерани у Србију. б
Ни за мученичко убиство 222 nравославна свештени­
ка, по Туђману, "не може се судити неовисно од свега зби­
вања". "Јер у исто вријеме, у истим ратним приликама на том
тлу и католичка је црква nретрпјела не мање губитке. Над­
бискуп Степинац упутио је у име католичког епископата (22.
рујна 1945) nредставку маршалу Титу у којој стоји да су у
тијеку четири године поубијана 243 католичка свећеника,
нестало их 89 а 169 налазе се по логорима и затворима, меlју
којима и један бискуп, док се за судбину другога не зна. У
пастирском писму бискупске конференције (истог дана) бро­
јкама тих жртава додаје се и 26 богослова, редовника и редов­
ница, те наводи да је 'само у фрањевачком самостану на
Широком Бријегу убијено 28 редовника, од којих ниједан није
ни дирнуо оружје'."7
4 Ф. Туђман, Бесйуhа, стр. 398-399.
5 Усташки злочини геноцида и суl)ење Андрији Артуковиhу 1986.
године, књ. 1, стр. 287-356.
б ИсШо, стр. 356-361.
7 Туђман, ИсШо, стр. 400-401.
83
 ,,..-

,й
'
До Бесйуhа претnостављало се да генерал Туђман ма­ Ивану Павлу 1106. 12. 1986), у којему је речено: да је
(од
кар зна шта се збивало у вријеме ослобоl)еља земље, nосебно 'суђеље Артуковићу ... обелоданило везу измеl)у Павелићеве
у "фраљевачкој тврђави" на Широком Бријегу. Важније је да владе и Католичке цркве', да 'још увек нису откривени сви
се он nоиграва бројевима жртава, у овом случају на најдрас­ злочини који су извршени у Хрватској у току рата', уnућује
.тичнији начин, не узимајући уопште у обзир зашто и како су nозив Паnи да осуди геноцид у Јасеновцу, да дође 'на место
убијани православни свештеници и колико је међу убијеним тих ужасних злочина' и да се nомоли 'за сnасеље душе цркве,
nошто се те страхоте не могу заборавити ни опростити'!
католичким свећеницима било заклетих усташа, стварних
Наравно, ријеч је о нашим душама. А љима Булајић уnућује
злочинаца крвавих руку!
• 'Позив на дијалог' ради 'утврђиваља истине, човјекове и бо­
Фраљо Туђман, истим ријечима као Жељко Крушељ,
жје, како се не би обистинило Јованово провиlјеље да долази
•

у оцјени кљиге УсШашки злочини геноцида и суЬење Андрији t'

-,
.· вријеме када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу
АрШуковиhу 1986. године признаје Булајићу непристрасност
nриноси'. То је закључна Булајићева реченица. Охрабрујућа
као правнику, али га знанствено дисквалификује као истори­
због nозива на расправу, али још тјескобнија nоради пријетље
чара јер "nоистовјећује усташку владавину с католичком
да би оnет могло доћи вријеме обистиљеља библијског пред­
црквом до те мјере да чак читав завршни дио своје кљиге
виђаља, уколико дијалог не буде био у складу с љеговим
nосвећује искључиво љеној одговорности за усташка злодје­
једностраним умоваљем. Јер, чему служи nозиваље 'на
ла у НДХ и љеним односима с Ватиканом". "Дакако, није се
чиљенице и документа', ако се вјерује искључиво и једино у
тешко домислити да се на тај начин не отуnљује оштрица
• оно што уnућују на свето еванl)еље по Јовану а одбацује све
nовиЈесног прозиваља хрватског народа, nошто се иначе- као
• • • што га тумаче по Ивану?"8
што ВидЈесмо и у другим случаЈевима - nолази од истовЈетнос-
• Што се тиче Булајића, заиста није ријеч о тумачељу
ти хрватства и католичанства, на чему се уnорно устраЈе
Библије по Јовану или по Ивану, јер то је управо прави прим­
унаточ не маљем жигосаљу и муслиманства. И у заглавку
јер клеро-наiЏюнализма "туђмановштине", већ о суштини
своје кљиге, што га је насловио: 'Умјесто закључка: nозив на
позива на дијалог, утврђиваља историјске и повијесне истине.
дијалог и утврђиваље историјске истине' Булајић не оставља
Јер, српски и хрватски народ дијели само вјера. Историјско је
о томе никакве двојбе. Ту он ријечима кардинала Монтинија,
питаље да ли би у правом смислу шачица усташа била у стаљу
каснијег nапе Павла VI, nодсјећа да је А. Стеnинац био 'пат­
да изврши тако масовне зло чине геноцида над Србима, Јевре­
nастир и духовни представник католичког народа' којега је
јима и Циганима да није имала подршку великодостојника
'цијели народ nоштивао', а из говора о љему паnе Ивана
католичке цркве.
XXIII, истиче благослов за 'све вјернике горљиве и богољубне
Хрватске'. Такве оцјене Булајић узима управо за nотврду "Знанственик" Фраљо Туlјман тврди да је осниваље
својих гледишта, као и ону изјаву Артуковића да је Стеnинац Хрватске православне цркве "дошло у сугласности са сино­
био 'свети човјек'. А супротставља им суд Ј. Блажевића да је дом Српске православне цркве па и врховног 'весељенског
Стеnинац био 'ратни злочинац' за девети круг nакла. Насу­ патријарха' у Цариграду." Он, забога, наводи рије чи уста­
прот тврдљама о несукладности католичке цркве и Стеnинца ш ког nоглавника у Сабору (без наводника), 28. фебруара
с усташком владом НДХ, Булајић nонавља тезе да се 'не може 1942, да у Хрватској "у православље не дира нитко, али да у
одрицати одговорност врхова Католичке цркве за nодршку
хрватској држави не може бити српске православне цркве",
усташком режиму' за nокатоличаваље и за све злочине. У
nотврду Булајић наводи ништа друго но nисмо Дедијера nапи s ИсШо, стр. 411-412.

84 85

зато јер су свагдје на свијету православне цркве националне",
а "Српска православна црква јест саставни дио српске држа­
ве, Србије. Хиерархички је СПЦ вођена по државној власти
Србије", стога "у никоју руку нећемо дозволити да било која
црква постане политичким средством... упереним против
обстанку хрватског народа и хрватске државе". Туђман се
позива и на Марка Обркнежевића да су у једну Српску право­
славну цркву Краљевине СХС били укључени и несрби (Ма­
кедонци, Црногорци, Хрвати, Бугари, Власи, Цинцари,
Украјинци, Румуни, Албанци, Грци), да је на тај начин "пра­
вославље у више-националној Југославији стављено у службу
српске националне и државне идеје". Према Туђмановим на­
водима Обркнежевића, "до уређења односа с православном
црквом у Хрватској дошло је на подстицај и с хрватске и с
православно-српске стране", да су "неоснована тврђења да је
ХПЦ "обновила православље". "Што се тиче власти НДХ,
тамо где је ХПЦ могла бити успостављена - с обзиром на
партизански и четнички покрет - могла је 'нормално да
функционише'."9
Историјска је истина да се Свети архијерејски Синод
Српске православне цркве састао у Београду 30. априла 1942.
и донио одлуку - да оснивање "Хрватске православне цркве"
представља очигледну и најгрубљу повреду црквених канона
•
и опасност за православну ВЈеру и православну цркву уоп-
ште", да "за проглашавање аутокефалности хрватске право-
•
славне цркве НИЈе надлежна ни комплетна државна власт,
утолико пре што Павелић, који је овај акт објавио, не припада
чак ни православној вери, да та аутокефалност није израз
воље тамношње православне цркве".lО
Синод Српске православне цркве осудио је Гермогена
што је оставио своју епархију и прешао на другу, "послужио
се световном влашћу да помоћу ње добије цркву, заузео прес-
9 Иciilo, стр. 399-400.
10 Број 1150/зап. 222. Yciilaшкu элочини iеноцида и су~ење Андрији
Apiilyкoвuhy 1986. iодине, књ. 1, стр. 393-394.
•
86
то који није био упражњен и присвојио га без приволе
сабора".
И Синод Руске православне цркве, којој је Гермоген
припадао, донио је одлуку којом је "архиепископ Гермоген
због тешког канонског преступа, предат црквеном суду,
• •
искључен из састава архиЈереЈског синода руске православне
цркве у иностранству и стављен под забрану светослужења".
Непосредно послије ослобођеља Београда, Свети си­
нод Српске православне цркве упутио је 31/18. октобра 1944.
t. Упутства свештеништву у коме је у осмој тачки речено:
.
•
"Како је одмах у почетку рата у западним крајевима
наше отаџбине, на потпуно незаконит начин основана тз.
'Хрватска православна црква', на челу са једним јерархом
ј·
;f!;r -
·t_·,· бивше руске заграничне цркве, који је одмах за свој издајнич­
••
Ј
ки чин од своје бивше канонске заграничне православне рус­
ке цркве и њеног архијерејског Синода стављен под суд и
забрану свештенодејства, и како је Свети архијерејски синод
наше СПЦ на седници својој 30117. априла 1942. године (Син.
број 103, 1128, зап. 222, од 1942) већ у самом почетку прогла-
•
сио оснивање ове цркве као и њеног јерарха неканонским, те
се у евентуалном односу према њему и његовом свештенству,
у колико га буде било, односити као не канонском. Рукополо­
жења, унапређеља у више свештеничке чинове, које је он
извршио, сматрати неканонским и то све дотле, док по свему
овоме не донесе надлежну одлуку Свети архијерејски сабор
СПЦ. - Свештеници, који су се тамо заклели и признали
његову црквену власт, уколико су раније били клирици СПЦ
• • •
имаЈу се од стране надлежних наших арХИЈереЈа ставити под
суд и забрану свештенодејства и судити им."ll
Војни суд Команде града Загреба судио је јуна 1945.
усташким геноцидним злочинцима, међу којима и представ­
ницима тзв. Хрватске православне цркве у НДХ, што би
11 Гласник Српске православне цркве, број 10, 11, 12. од 31 (18) XII
1944, стр. 79-80.
87
генерал Туђман требало да зна. Гермоrен Макснмов осуђен
је "на казну смрти стријељањем, трајан губитак грађанских
часt-и и конфискацију нмовние", Мифка Спиридон "на казну
смрти вјешаљем, губитак грађанске части и конфискацију
имовине", што је значајно, на исту казну и одмах послиЈе
осуђеног католичког свеhеника-усташе Мирослава Филипо­
виhа-Мајсгоровиhа, а испред католичког свеhеника Ива Гу­
берние.12
Што се тиче "нормалног функционисаља" Хрватске
православне цркве, довољно је навести писмо управо уста­
шког министра Андрије Артуковиhа: "У времену од 11. до 15.
липња 1942. провалила је момчад усташке бојне из Хрв. Ми­
тровице, која је тих дана у Лежнмиру пребивала, врата на
тамошљој православној цркви, полупала каидило, покидала
слике светаца, уништила цјелу свеhеничку одору и поломила
•
1 веhи и 1 маљи златни криж, те уништила све што Је за
службе божје потребно ... У свибљу т.г. налазила се
је у манастиру ШИIIIатовац усташка момчад из Загреба, која
је цркву отворила, намештај униmтила, а из гробља кости
мртваца поразбацала. "13
Ту~мавово ва католичкоr свећевика • yctamy
У доказиваљу "јасеновачког мита" Туђман у Бесйуhи­
.ма указује на "једно свједочанство које завређује пуну позор­
ност у трагаљу зајасеновачком истином, како због особности
свједока тако и због података које износи". Жупиик у Јасе­
новцу у току Другог свјетског рата, у вријеме посгојаља уста­
шког логора смрти, Јурај Паршиh,l објавио је 1985 /!/:
јасеновачком кажњеничком логору могло је изгубити живо-
12 Пресуда Војног суда Команде града Загреба, Суд. број 290/45 од
29. VI 1945, редни број 3.
13 Независна Држава Хрватска, Министарство унутрашњих посло­
ва, Тајништво министра, Т. број: 5897-/-А-1942, Загреб, 21.7.1942.
1 Јурај Паршиh, роен 12. маја 1911. у Св. Недељи, котар Хвар, од оца
Мате и мајке Марије ро. Племенковиh, зареен 27. јуна 1937, капелан
у Пољица, Суhурајски декана т, оток Хвар.
88
те од почетка до краја /1941-1945/ између 30 и 40 тисућа
људи."2 За овога свједока Фраљо Туђман пише:
"Јуре Паршић био је жупник у Јасеновцу за вријеме
• рата, као йриврженик НДХ йри.мио је и чин ycilklшкoi саШни­
ка, али је био против усташких злоцјела и помагао је у спаша­
ваљу жртава. Особно је йознавао йрилике у лоiору и њеiове
•
дужноснике, а йозива се и на обавјешШења која је добио од
једноi од заиовједника лоiора доиуковника Ивице МаШкови­
hа. У својим сјећаљима говори и о томе како је пред смрт
исповиједио министре Павелићеве владе М. Лорковића и А.
.•ј Вокића. Према томе говори човјек добро упућен и по свему
судећи добронамјерно разборит!"
-;'
••
•
,ј
Туђман тврди "да је ријеч о човјеку чије свједочеље
треба узети у озбиљно разматраље" јер се, забога, "љегово
име уопће не спомиље међу озлоглашеним усташама, па ни у
једној од Милетићевих кљига". Стварни разлог, према при­
знаљу самог Туђмана, налази се у чиљеници да се љегове
• • 'f
"процјене жртава у Јасеновцу и све МОЈе дотадашље спознаЈе
кретале "у тим оквирима" /30 до 40 хиљада /.3
О вјеродостојности Туђмановог свједока говоре изјаве
самог велечасног Јураја Паршића пред Земаљском комиси­
јом за утврђиваље ратних злочина и љихових помагача, у
Загребу 19. јуна 1945, које је својеручним овјерио:
"Након доласка у Јасеновац постепено сам упознавао
прилике у самом мјесту, а исто тако о логору Јасеновац.
Найосе сам уйознавао се са часницима лоiора Јасеновац као
са Шадњим зайовједником лоiора Ивицом МаШковиhем, йо­
"У ручницима Пенаiиh МаШом, Кнежевиhем, Задра Иваном, Ја:
ричевиh Вицо.м. С њима сам се уйознао йриликом њиховоz
доласка у цркву, на кршШење и на кумсШво.
· К мени је долазио усШаша Маријан Гело, који ме је
чесШо обавијешhивао о доiађајима у лоiору: ilklкo на iip. како
су убијани заШоченици у лоiору, у йочеШку веhином сШројни-
2 "Хрватска ревија", XXXV 1985,2,422-39, сте: 428.
з Фрањо Туђман, Бесйуhа йовијесне абиљносши, стр. 344-345.
89
••••
 ·'ч·"
цо.м, а касније да су заiйоченици убијани некшt iйуйшt йред­
меiйо.м.
Мени је једном з'iодом у болници у Јасеновцу йрийов­
једао усiйашки саiйник Марин Јурчев, који је касније био
објешен од усiйаша у ло'iору, у йрисусiйву заiйоченика лије­
чника Др Шйицера и Др Клаина, да је до 'iод. 1943. :Мјесеца
коловоза у ло'iору убијено око 500.000 људи, iй.ј. у ло'iору
Крайје и у ло'iору Јасеновац.
Убијаље је извршивано, према приповиједаљу усташа,
по налогу главног повјереника логора Макса Лубуриhа, а
мени је једном рекао усташа Маријан Гело, да они усташе у
логору могу убијати заточенике без ичијег налога. Ја сам из
властитог мишљеља закључивао да је Макс Лубуриh морао
имати за те своје налоге овласт од главног Равнатеља за јавни
ред и сигурност од неке таинствене комисије."
Веле часни Паршиh, даље, наводи да се до мјесеца ав­
густа 1943, по прилици, управа логора налазила у мјесту Јасе­
новац, чувари заточеника усташе часници су били одвојени у
логору. "Ја сам којийуiй иtuao у зайовједнишiйво ло'iора да
усiйановим иденiйиiliеiй yciliaщa који су се женили, да iйра­
жим йройусницу, да iйражим овлащhење за држање йоноhке.
Приликом долажења у зайовједнишiliво неки ycillaшe 'говори­
ли су .ми, да је њихова душа чисiйа, а неки су Аtи говорили, да
ја не .мо'iу схваiйиiliи дух усiuашiйва ако се не уживиму њихова
злочuначка дјела. ми је нарочито говорио заповјед­
ник логора Ивица Матковиh. Чуо сам од усташа, да усташки
часници Стојчиh и Зринушиh имају много тога на души.
По причаљу мјештана из Јасеновца а и неких усташа,
жидови су у почетку ликвидирани у Крапју, цигани у Ушти­
цама, а многи Срби у логору Јасеновац.
Једном згодом у разговору у йрисуiйносiliи свеhеника
Звон ка Брекало, рекао сам заповједнику Матковиhу, да не би
требало убијати жидове, веh да би их требало привести кон­
структивном раду, нашто ми је Матковиh одговорио да треба
из жидова истиснути сву радну снагу, а онда их бацати у Саву.
90
'•
•
Међу усташким часницима завладао је вал расизма и
они су били мишљеља да треба побити све жидове, исто тако
•
и Србе, док су гледе партизана имали мишљеље, у колико Је
био Хрват, да га ту и тамо треба поштедити."
Жупник Паршић, како сам наводи, обавијештен је од
усташе Саиковиhа да су добили задатак од усташког здруга
"да униште сва српска села у околици Јасеновца, заправо
докле се год може допријети". Поручник Санковиh му је
причао "да је он нека чисто српска села налазећа се од Суље
према југу са својим усташама до темеља о пустошио на начин
да је добра опљачкао, куће запалио а људе до којих је стигао
неке убио на мјесту, а неке допре мио у логор". "Чуо сам да је
усташа Љубо Милош на своју руку почетком 1942. године
дигао много српских села у околици Лоље и Суље, те да је
опљачкао љихова добра, а људе допремио у логор, одакле су
здравији отпремљени на рад у Њемачку, неки су помрли у
логору, а неки да су пуштени из логора но с тим да се настане
даље од својих пријашљих пребивалиште."
"Познато ми је да су усташки часници, као на примјер
Матковић и Мило ш, на своју руку извели напад и ликвидацију
сусједних логору српских села. Тако је на примјер, мени при­
повиједао заповједник логора Матковић кад сам му се поту-
жио на поступак са Србима сељацима у околици логора, да Је
•
он у .мјесецу веља чи 1942, године, кад је једне ноћи у Ј а се новцу
наводно убијен један усташа, дао лuквидираillи село Јасено­
вац на начин, да је одраслије и здраве Србе послао на рад у
• •
Њемачку, неки су убијени у логору, а жене и дЈеца да Је нешто
помрло а нешто се разишло по држави." .
Ови усташки злочини геноцида у самом Јасеновцу и
околини вршени су управо у вријеме посјете "међународне
комисије" са представницима Ватикана.
Велечасни жупник Паршић наводи да му се хвалио
злогласни усташа Анте Дукариh да је "својом руком заклао
10.000 заточеника". Њему је познато даје у логору Јасеновац
био озлоглашени усташки водник Задро, кољач-усташки по-
91
ручник Ил е, "који је убијен /бомбом/ од једне Циганке приго­ "Канцеларија ВаШикана је йуШе.м КаШоличке акције
дом ликвидирања групе Цигана у Млаки недалеко од Ја­ из За'iреба обраhала се на жуйни уред у Јасеновцу, да се

сеновца".
йройиif«нt за и.мена неких заШоченика, веlшно.м Жидова. Ја
са.м йокушао информације о Ши.м људима йровесШи йуШе.м
Положај католичког жупника у Јасеновцу показује
ло'iорске уйраве, али су .ме уйуШили да се обраШи.м на 'iлавно
његов навод да је "преко својих пријатеља у Загребу озлогла­
РавнаШељсШво за јавни ред и си'iурносШ у За'iребу. Ја са.м о
сио заповједника Матковића као кољача и тражио да се он Шо.ме обавијесШио КаШоличку акцију, но добио са.м од ње
смијени као заповједник" и да је на крају у томе успио "путем обавијесШ, да су и.м код 'iлавно2 РавнаШељсШва саойhили да
самостанаца Доминиканаца /!/,напосе патра Др. В инка Куни­ о зайlоченицима може йружиШи информације само ло'iор, Ше
чића,4 затим путем ближе околине Макса Лубурића, као сат­ . су ми имена односних заШоченика йоново йослали. Ја са.м на
-~
ника Матијевића и још неких усташких часника, чијих се Шо обраШио се усШаши Ивици Томиhу, дао му односна и.мена,
имена не сјећам".
t
ј
•
йlе .ми је он након неколико дана враШио йойис ознаком
е

крижа исйред свако'i и.мена заШоченика који је био још жив,

Смијеном појединих усташа-кољача није ништа рјеша­
а ознаком • исйред и.мена заШоченика које'i није било више у
вано. На мјесто Матковића, како наводи жупник Паршић,
ло'iору. Пойис ја са.м йослао КаШоличкој акцији.
који је смијењен почетком 1943, за заповједника је дошао
Жупник је обавјештаван и из Загреба, о налозима глав­
Ивица Бркљачић, који је на томе положају остао два мјесеца,
• • • ног усташког Равнатељства за јавни ред и сигурност заповје­
послиЈе чега је на његово Мјесто дошао усташки пуковник
дништву логора у Јасеновцу "за ликвидирање како група тако
Марко Павловић. "Он је остао заповједником све до конца
појединих заточеника. Сјећам се да су тако о Божићу 1943.
сијечња 1945. год. Онје чинио многазлоцјелаусамомлогору,
године биле ликвидиране три слободњачке жидовске оби­
тако на пр. за сваку ситницу нареlјивао би ликвидирање група
тељи Wiener, Беговић и Stolzer, а усташа Марко Михановић
заточеника. Приповједао ми је слободњак у логору судац хвалио се како је заклао г-lје Wieпer и Беговић."
Цивидини, који је изгледа спашен, да је Павловић поступао
Ради се о свједоку о усташким злочинима геноцида од
безобзирно према заточеницима и да је често и усташе чува ре •
изузетног значаЈа:
кажњавао смрћу због пропуста. Павловић је такоlје често
убио на мјесту и мјештане из Јасеновца, тако је љети 1944. г. "Сјећам се да ми је причао поручник Санковић да су
• године 1941. налазиле се у Суњи некакве пећи, у које је он са
убио чино в ника из опћине Јасеновац због причања да су Руси
прешли Драву и да ће брзо у Босну. усташама живе људе и цјецу бацао, да изгоре.

Жупник се сјећа "да је у логор године 1944. дошла Чуо сам у мјесту Јасеновцу приповиједати, да су у

комисија Црвеног крста", да је "логор тада неколико дана логору Јасеновац постојале пећи за спаљивање људи, но ни­
сам могао ништа поближе провјерити о тим пећима.
прије чишћен и уреlјиван, тако да је комисија изјавила "да је
логор у Јасеновцу добро уреlјиван". Сјећам се да је у травњу мјесецу 1944. г. доведено из
Бос. Дубице у логор 600 четника, који су наводно требали да
4 Dr. phil. Винко Куничиh, ро!>ен 1. априла 1894, у Дол котар Хвар, се заједно са усташама и Њемцима боре против партизана.
эаре!>ен 30. 9. 1916, самосrан Загреб, Максимир, Каэотиhев трг,
основан 1927.
' Међутим су ти четници били већ слиједеће ноћи у логору
1

92 93
 .

Из свега изложеног произлази да су представници Ва­

убијени. Колико знам убијаље тих четника извршено је изва­
тикана - Мasucci и Лацковић, били обавијештени о правим
ђаљем већих група на обалу Саве, где су били поклани ножем
приликама у усташком логору смрти Јасеновац. Велечасни
и побацани у Саву. На исти начин ликвидирана је и група од
Паршић је био обавезан да својој јерархији каже мио го више
300 људи, који су такођер мјесеца травља 1944. год. до­
него што је причао Земаљској комисији за утврђиваље зло­
премљени у логор такођер из Бос. Дубице.
чина окупатора и љихових помагача. Због тога је врло важно
Чуо сам да је усташки сатник Мајић из Новске йослао
открити какав су извјештај о Јасеновцу цоднијели Светом оцу
у лоzор zруйу йрелазника. Међу љима је била заручница ус­
представници Ватикана, преко апостолског изасланика Маr­
ташког сатника Бруна Дивића. Он ми је приповиједао да је сопеа и предсједника Бискупских конференција Степинца:
своју заручницу успио ослободити из логора, али да ју је у шта је учиљено на основу извјештаја о стаљу у усташком
•
Новској један усташа заклао, односно љему су рекли да Је она логору смрти!
побјегла у партизане, али сам ја чуо да је она у истину зак­
л ана."

Велечасни Јурај Паршић остао је у Јасеновцу све док Гризоrоново писмо надбискупу Стеоивцу, фебруара 1942.
крајем 1944. усташки пуковник није од љега тражио да буде
У доказиваљу измишљотина пропаганде ужаса на ли­
професор усташке часничке школе у Јасеновцу, када је затра­
нији "јасеновачког мита", Туђман се позива на др Првислава
жио од духовног Стола у Загребу да га разријеши службе у •
•
Гризогона, "бившег министра, досљедног поборника Југосло-
Јасеновцу. Иако није добио позитиван одговор јануара 1945. венског унитаризма и српског пијемоитизма, с чијим ће се
је напустио жупу и отишао у Загреб. о
хрватским подриЈетлом и та пропаганда послужити
• ''
, КОЈИ Је,
•

Битно је, како наводи сам жупник Паршић, да је о

. .
наводно, ОЦИЈенио да Је сврха такве пропаганде
,,
да
.
се Јавно

приликама у усташком логору Јасеновац извјештавао загре­ . мишљеље усија до највећега потенцијала, на начин да не буде
• •
бачки Каптол. "Ја сам више йуiйа, кад би долазио у Заzреб, више у стаљу да се опре макар каквоЈ сугестИЈИ у питаљу

информирао о доzаЬајима у лоzору Јасеновац равнаШеља йи­ откуда зло долази и где злу треба тражити лек".l
сарне надбискуйскоz СШола Др Бориhа.S Знам да ми је он
Туђман наводи да је "на почетку 1942. у јавност пуште­
одговорио сваки пут, да су представници католичке Цркве
но писмо /умножавано у земљи и отпремљено у Лондон/, које
протестирали против злочина, који се извршују у Јасеновцу,
је тобоже П. Гризогоно упутио загребачком надбискупу А
али да ти протести нису имали успјеха. То је и моје мишљеље,
Степинцу да би 'спасио своју душу'. У љему се о ужасним
јер се поступак у логору у ствари није мјељао изузев годину
злочинима у НДХ прича на овај начин: 'Србе набијали су на
1943, кад је поступак према заточеницима био нешто бла­
копље, ложили им ватру на голе груди, пекли их живе на
жи."б
ватри, спаљивали у кућама и црквама живе /.. ./ копали су

s Вјероватно се ради о о. Бернарду Бориhу, катихети у Загребу, роен живима очи, секли носеве, уши, језике /.. ./ секли удове и
1904.у Бристи котар Макарска, зареен 1929. . стављали им у уста /.. ./забијали им ексере у главу/.. ./ кидали
б Записник од 19. јуна 1945. састављен пред Земаљском комисиЈОМ децу за ноге, разбијали главе о зид ... ' У једном чамцу на Сави
за утврђивање ратних элочина окупатора и њихових помагача у
Загребу повјеренствено на лицу мјеста у притвору у Савској цести. .
' '
1 Туђман цитира према Љ. Бобану, ХрваШска у архива.ма избје'iлич­
Присутни: референт комисије Башиh Јурај, записничар Трива Де­ '
' ке владе, док. 4, иэвјештај П. Гризонога, стр. 293.
санка. Архив Хрватске Загреб, ЗКРЗ - эх. бр. 13371.

95
94
'хрпа дечијих глава' с натписом 'Месо за Јованову пијацу', па
'случајеви присиљавања Срба пити врућу крв своје поклане
браће', 'силовања безброја жена, цјевојака и цјевојчица', па
чак да је у 'котару Петриња натеран син силовати рођену
мајку'. 'Талијани су фотографисали суд са /цифра нејасна/ и
по килограма српских очију и једног /човјека/ који је дошао
из Дубровника опасан са два ђердана одрезаних српских јез­
ика'. Овако орисаним злочинима и примјер ан суд: 'У историји
Европе није било оваквих случајева. Мора се ићи у Азију у
време Темерлана и Џингис Кана или у Африку у црначке
државе њихових крволочних владалаца да се наиђе на сличне
случајеве. Са овим је хрватско име осрамоћено за векове.
Ништа нас више не може опрати. Ни последњи Цигани на
Балкану неће смети поменути нашу хиљадугодишњу културу,
јер ни Цигани оваква зверства нису радили.' И, дакако: 'После
•
свих великих злочинстава у исторИЈИ у накнаду за то долазиле
су велике казне. "'2
Доктор Првислав Гризогоно "је сам својим писмом А.
Степинцу оповргао да би он био писац тог апокрифног пи­
сма", с правом, према Љубу Бобану, констатује Туђман. Али
замјера предсједнику краљевске владе Слободану Јованови-
hy што је овом писму придавао важност и након тога, тврдеhи
да га је објавила радио постаја генерала Михаиловића 'Кара­
ђорђе' из земље, иако је она радила на Средњем истоку, под
владином управом. ''3
Увидом у оригиналну архивску грађу, на основу извор-
• •
них докумената, неспорно Је да Је на молбу представника
Земљорадничке партије, Милоша Тупањанина, који је у ври­
јеме рата боравио у Цариграду, југословенски амбасадор у
Анкари, Илија Шуменковиh, упутио 24. јула 1942.
предсједнику Краљевске владе у Лондону, Слободану Јовано­
виhу, који је у цјелини садржао писмо др Првислава Гризого­
на загребачком надбикскупу др Алојзију Степинцу /Земун, 8.
2 Ф. Туl)ман, Бесйу/tа йовијесне абиљносШи, стр. 85-86.
з ИсШо, стр. 86.
96
фебруара 1942/, уз напомену Тупањанина "да је Степинцу
познато име писца овога писма, који је озбиљан, веродостојан
и поштен човек".4 Докуменат је предан председнику Минис­
тарског савјета и министру Двора. С обзщюм да у овом теле­
граму није био назначен аутор писма, на документу је
стављена примједба: "Г. Ћуричићу- не искоришћавати".5 По­
ред овог упозорења, обазривост југословенске владе у кори­
шћењу ове важне информације показује и инструкција из
Кабинета предсједника Министарског савјета, преко Минис­
тарства иностраних послова, амбасадору у Анкари:
"Молимо саопштите Тупањанину да му Гавриловић
/Милан Гавриловић, предсједник Земљорадничке странке,
министар у избјегличкој влади/ и ја /Слободан Јовановић,
предсједник Министарског савјета/ захваљујемо на веома ва­
жно м документу који нам је послао овим путем. Ради што
успешније употребе код овдашњих фактора молимо га, ако
је икако могуће, да нам саопшти све појединости о личности
писца и о сигурности његове информације."б
Предсједник југословенске владе, Слободан Јовано­
вић, обавијестио је потпредсједника владе др Ј урја Крњевића,
· главног тајника Хрватске сељачке странке, о емисији радио
станице генерала Драже Михаиловића "Карађорђе", која је
дејствовала под владином контролом с Блиског истока: "Ус­
ташка зверства најбоље се виде из писма Хрвата Првислава
Гризогона, бившег Министра, које је писано у Земуну фебру­
ара 1942. године, Др. Степинцу, а које доносимо у фрагменти­
ма."?
4 Архив Ју~~слав~е, 103-24-163; Богдан Кризман, Јуiословенске
владе у иабјемишllfву 1941-1943, стр. 327-329; Љубо Бобан, ХрваШ­
телеграм ска у apxuвaJКll иабЈеiличке владе 1941-1943, стр. 284-286. Министар­
ство иностраних послова, Пов. бр. 4168, Лондон, 28. VII 1942;
•
Амбасада Кр. Југославије, Пов. Бр. 634, Анкара, 24. VII 1942.
5 Љубо Бобан, ИсШо, стр. 284.
б Архив Југославије, 103-24: Стр. Пов. Бр. 1210/XVII/42, 1. VIII 1942,
шеф Кабинета, К. Ст. Павловиh.
7 Стр. Пов. Бр. 101,2. Il1943. Архив Хрватске, АРБ, XLVII, пријепис,
Љубо Бобан, ИсШо, фуснота 18, стр. 288.
97

Од битног је значаја чињешща да је ''Гризогоново
писмо" заиста постојало, ишло од руке до руке. Од маљег је
значаја питаље ауторС"IЋа, да ли га је потписао Гризогоно, од
садржине самог писма о усташким злочинима геноцида и
суодговорности клера католичке о чему Туђман не
•
говори.
Војни изасланик Краљевине Југославије у Турској 28.
јула 1942. доставља Команди југословенских трупа на
Средњем истоку "писмо упућено 8. фебруара ове године Др.
Алозију Степинцу надбискупу у Загребу, од стране г. Гризо-
• • • .
го на''. "И ако писмо НИЈе потписало, тачно Је да Је исто писао
г. Гризогоно и ово је проверена." На основу непровереног
извора, слиједи суштинско запажање:
''Није ми познато да је Др. Степинац ма шта предузео
• НДХ, Политички одјел:
по овом писму али вам Једновремено достављам и извод из
посланице коју је Др. Алојзије Степинац упутио душобри­
жном клеру поводом имендана поглавника Др. Павелића.
Из овог позива-посланице може се видети да Др. Сте­
пинцу није ни мало стало да предузима ма какве мере да би
•
зауставио покоље и зверства у којима предљаче католичка
свештенство. "8 . према Србима, те апелира на Др. Степинца да подузме потре­
Британски Foreign Office примио је од Sir Ronalda Cam-
pЬella "копију писма г. Првислава Гризогона - Хрвата - бив­
шег министра Југословенске владе, др Алојзију Степинцу,
хрватском римокатоличком надбискупу Загреба, у вези с
хрватским злочинима против Срба. "9 У прилогу извјештаја је
пуни превод писма, који садржајем у цјелости одговара основ­
ној "варијанти" Гризоrоновоr mrcмa, уз напомену:
"Писмо је писано у Земуну, 8. фебруара 1942. Ова
коm1ја је примљена из најповјерљивијих извора и ми је овдје
објављујемо да понудимо, цивилизованом свијету, још један
шокирајући доказ најбруталнијих и животшьских злочина
извршених над ненаоружаним, незаштићеним српским
s Војни изасланик Краљевине Југославије у Турској, Пов. Брл 374,
Анкара, 28. јула 1942. . .
9 Forcign Oftice, RЯ82/246/92, S1r. R. CampЬcll, 10th Junc, 1943, РuЬ11с
Rccord Office, London, FO 371/37630, 163060.
98
•
цивилима од стране хрватских носилаца хиљадугодишње
културе."
У службеној биљеmци "Хрватска звјерства против
Срба" 1 "Croat atrocities agaiпst the Serbs"/, представник британ­
ског Foreign Office /R. Allen/ забиљежио је својом руком 23.
јуна 1943. да се са жаљењем може констатовати да све шШо је
наведено у йриложено.м. йис.м.у одiовара исШини у вези са
они.м. шШо се у овој зе.мљи дешава више од 'iодину дана.
Значајно је да је "Гризогоново писмо" доспјело и до
усташке владе: на основу извјештаја Жупске редарствене
области у Госmrћу, Министарство унутрашњих послова НДХ,
Уред министра др Андрије Артуковића, доставио је извјештај
Предсједништву владе и Министарству вањских послова
"На подручју котара Оточац међу православним пу-
• •
чанством у задње вријеме растуран Је летак написан са лати-
ющом писаћим стројем и умноже н на шапирограф, који летак
представља писмо Др. Гризогониа Др. Алојзију Степинцу,
надбискупу у Загребу, у којем се износе звјерства Хрвата
бно како би се сприечило даље клање невиних Срба.
Горње се приопћује уз приклоп приеmrса односно г лет-
ка. "10
Садржински приложено писмо у потпуности одговара
основној "варијанти", почиље на исти начин - "Пишем Вам
као хришћанин хришћанину, као човјек човјеку. Накањујем
се мјесецима на ово чекајући хоће ли престати стизати ужасне
вијести из Хрватске, како би се могао сабрати и мирније
писати" и завршава - "Написао сам Вам ово да спасим своју
душу, а Вама остављам да тражите и нађете пута за спасење
своје душе. Најприје човјек и добар хришћанин, а онда добар
Хрват. Др. Гризогоне, с. р .. ••
•
10 Жупска редарствена област Госпиhу Т. број 392/43. Министар­
бу, дне 14. травња 1943. Министарство вањских послова, р. 2733,
Загреб, 17. IV 1943.
99
 Гризогоново "mt:cмo" је преmt:сивано, кретало се нај­
повјерљивијим путем, из руке у руку. Један грађанин је чувао
пpemt:c mt:cмa у Библији педесет година и предао га аутору
1991. Чувајући основну к01щепцију, приликом преmt:сивања
додаване су неке локалне појединости. Тако, у наведеном
mt:cмy пронађеном у усташкој архиви Жупске редарствене
области из Госпића, на мјесто "Нијемци приповиједају да је у
једном логору у Лици било на хиљаде Срба, али кад су они
тамо дошли нашли су на страшан призор ... " наmt:сано је:
''Талијани приповиједају о једном логору у Лици код
Госпића, у самом Велебиту у којему је било на хиљаде Срба,
•
и када су преузеле власти италиЈанске оружане снаге нашли
су га празна, натопљен људском крвљу и крпама, а љешеви су
бачени у понор ницу код села Јадникова /Јадовна/ пр./. Рачуна
се да је овдје побијено око 80.000 Срба... "
Туђман се не бави провјеравањем садржине "Гризого­
новог mt:cмa", да ли су усташки министри Артуковић и Лорк­
овић, по пријему преписа разговарали са надбискупом
Степинцем. На исти начин католички тједник "Глас концила"
mt:шe о "Истини о просвједном mt:cмy надбискупу Сrепин­
цу",11 не бавећи се садржином писма о усташким злочинима
геноцида над православним Србима "у Госпићу, Глини, Бу­
димцу, Босанској Крајини и другим мјестима". У енглеском
преводу се помиње мјесто Гудовац, једно од првих масовних.
злочина над православним Србима већ крајем априла 1941.
Доказиваљем да писмо није потписао др Првослав Гризогоно
Туђман и "Гпас концила" доказују да је цијела садржина
cмa фалсификат.
Не, повјесничар Туђман, бирајући документе који од­
говарају његовој замисли, наводи "извјешће југословенској
влади" Гризогона, министрима Кнежевићу, Ј. Бањанину, М.
Гролу и Г. Анl)елиновићу:
11 Томислав Вуковиh, ИсШина о йросв;едно.м йис.му надбис"уйу
СШейинцу, "Глас концила", католички ТЈедник, број 22, 28. свибља
1989, стр. 9.
- 101
100
"Данас се, плански и смишљено, од стране читавих
кругова људи ради на томе да се убеди овдашњи србијански
свет да су сви Хрвати /сем може бити тако мало изузетака да
не вреди о њима водити рачуна/ издали у војсци, да су сви
Хрвати свесно радили на образоваљу Независне Хрватске
Државе, да су сви учествовали ако не активно оно бар са
си.мйайlија.ма, у исйlребЈt>Uвањи.ма и йро'iониАю Срба.12 У ту
сврху увећавају се без потребе страхоте/.. ./ генералmпу се
појединачни случајеви /... / прећуткује се да су и Хрвати про­
гањани/ .. .1 У томе несретном и планском раду не жацају се
неки људи да прибегавају лажи и фалсификату. Те лажи и
фалсификати протрче кроз Шумадију за неколико дана толи­
ко колико је нужно да се изазове талас огорчења и згражања,
а нeciiiaнy йре не'iо би се .мо'iло уйlврдийlи да су лажи или бар
йрейlераносйlи. Потсећам Вас како је неколико дана кружио
по Београду глас о неком пломбираном вагону са натписом
'Свињска маст за Београд' а у отсечене српске главе;
онај други о неким огромним сандуцима са ископаним
• српским очима, или колање писма "усташког стожера" Бео­
града у којему се изражава нада "да ће будући Католички
Београд б1rги припојен Домовини Хрватској". А таква пропа­
ганда "носи већ предвиђене и логичне плодове": особне де­
пресије и пријетље "како ће свима Хрватима и Католицима
извадити очи и слично".13
Цјелина писма Гризогона указује на "изванредну опа­
сност" агитације која има за циљ "хајку на Хрвате и католике
mt:-
уопште, која узима све алармантније размере". Али, прика­
зујући ову "сатанску хиперболику" повјесничар Туђман пре­
ћуткује писмо које је др Првислав Гризогоно заиста написао
загребачком надбискупу др Алојзију Сrепинцу, које су по-·
тврдили његова ћерка Ксенија и др Властимир Стојановић,
"блиски Гризогонов сурадник": "Оригинални текст је онај,
12 Подвучени текст Туђман, можда случајно, испушта у цита ту!
13 Љубо Бобан, ИсШо, стр. 292-294.
који је др Првислав диктирао ме~m и који сам ја куцао по
љеговом строго верном диктату". То писмо гласи:
"Преузвишени,
Прошло је неколико дана да ми је дошао под руку један
дактилографира1Ш препис писма, упућеног Вама, које кола
по Београду, а на коме, опет дактw10графиран, стоји потпис
Др. Гризогоно, са белешком с. р. Очигледно је онај који је тај
потпис откуцавао имао намеру да као аутора писма наговести
мене. Како ја нити сам то писмо састављао нити о љему
•
уопште нешто знао, док ми га неки знанац НИЈе показао,
желим саопштити Вашој Преузвишености да ја са тим пис­
мом немам никакве везе, нити хоћу - сада када знам да оно
•
циркулише и помишљам да Је послато и адресатору,
ћутаљем узимам на неки начин накнадно неку редакторску
одговорност."
Значајно је да католички тједник, орган загребачког
Каптола, "Глас концила" није могао, као др Фрањо Туђман,
да прећути постојаље оригинално потписаног писма др Први­
слава Гризогона, од 20. фебруара 1942, али као "доказ" "де­
мантија" писма загребачком надбискупу Степинцу од
фебруара 1942. Још значајније је да католички тједник пот­
пуно испушта слиједеhа два пасуса од битног значаја - осуду
држаља католичког клера:
"После ове изјаве,· коју сам дужан себи и другима,
мислим да имам право замолити Вашу Преузвишеност да ову
• не дужности, кад ми је из властитог знаља познато да су многи
МОЈУ ограду никако не схвати као неко солидарисаље са
осудљивим држањем извеснога дела католичког свештенства
и католичког епископата у садаљој Независној држави
Хрватској, за време ове страховите кризе. Ова моја садашља
геста, на коју ме тера злоупотреба мојега имена, дужи ме да
•
прецизирам моје мишљеље.
Код данашље немогуhности да се добаве барем при­
ближно подаци о држаљу целокупног католичког клера у
• Срба", Hoover Institution Archives -Љубо Бобан, ХрваШска у архиви.ма
нашим краЈевима, као ни о истинском ставу црквенога старе-
шинства према томе држаљу, мислим да ~mje моrућно објек-
102
тивно створити неки коначни суд нити предвиђаља за будуће
животне прlfЛике између вероисповести у овим крајевима
помешане вероисповести. Запрепашћеље које је oceтWia ве­
{
ћина хрватске католичке интелигенције, међу љима и велики
број свештеника, због нехуманог и некришћанског држаља
превеликог броја католичких свештених лица, осећам и ја.
Једнако осетио сам и болну недоумицу због изостанка, са
•
познатих водећих места катqличке ХИЈерархиЈе, ма какве
•
видљиве манифестације кришћанске WIИ хумане симпатије са
жртвама једног не чувеног режима покоља и безакоља против
сународљака имена српскога и вероисповести православне.
Исто тако осетио сам болну недоумицу како и зашто позвани
кругови католичке цркве у Југославији нису осетили дужност
- да да на видљив начин десолидаришу Католичку Цркву од при­
нудног терористичког католичеља хришћана православаца и
од преузимаља љихове имовине."14
Послије испуштаља ових тешких оптужби католичке
хијерархије у име "већине хрватске католичке интелигенци­
је", "Глас концила" наставља цитираље оригиналног Гризо­
гоновог писма, које се без везе са испуштеним текстом може
. •
.. сасвим другаЧИЈе тумачити:
8.
"Али, како рекох тај инстинктивни болни осећај запре­
пашћеља не може да замени изостанак обавештености и до­
f-
.'i кументованости који ће моћи да се стекну тек с временом. А
то је ипак потребито, кад сам уверен да се велик број като­
личких свештеника није огрешио о своје кришћанске и хума­
• •
католички свештеници и црквени достоЈаНственнци на НаЈвИ-
шим мјестима спремно и активно придонели своје симпатије
•
за прогоњене Србе православне, и напокон, кад Је у питању
једна тако угледна хисторијска институција какова је Като­
личка Црква, која је у свим временима врло често предљачи­
ла примерима високе етичке и хумане узвишености."15
14 ИсШинско йис.мо Ф. Д-р Гриаоiона СШейинцу, "Глас канадских
иабјеiличке владе 1941-1943, стр. 228-229.
15 "Глас концила", број 23, 4. липња (јуна) 1989. стр. 9.
103
 "Глас коЈЩИЛа" поново прекида оригинал-
ног Гризгоновог писма, које је од битног значаја за докази­
ваље "Истине о просвједном писму надбискупу Степинцу", на
тему "Хисториографија и политикавС'IЋо". Ево шта је "Глас
концила" изоставио:
"Оно са чиме не треба да се чека, то је недвосмислена
и бескомпромисна морална осуда према појединим свештени­
цима који су, не обазируhи се на своје одело и позив, ма на
•
КОЈИ начин учествовали и помагали усташка безакоља, то без
обзира на којој се степеници хијерархијске љесrвице ти све­
штеници налазили.
Хоћу да се надам да су ово осећаји и мисли већега дела
католичког свештенства, као што су без сумње осјећаји и
мисли огромне већине Хрвата католика.
Потписујем се, Преузвишени, са изразом дужнога по­
штоваља- Др. Првислав Гризогоно, с.р."lб
Тако пише, доказујући "истину о просвједном писму
надбискупу Степинцу", Томислав Вуковић у ''Гласу концила",
доказујући политиканство у хисториrрафији професора Жи­
војиновића и Лучића, који "скраћују текст без назнаке да је
скраћеље извршено, иэабиру само оно шШо и.м одговара"!
"Глас концила" је поменуо, успут, Гризогоново згра­
жаваље због злочина према српском народу, "принудног те­
рористичког католичеља хришћана православаца", без
навођеља одговорности "без обзира на којој се степеници
хијерархијске љествице ти свештеници налазили". Ето, за
какву се истину католички тједник ''Глас конlЏfЛа" залаже
1989. године, у вријеме када се не може говорити, као 1942., о
"изостанку обавештености и документованости", што се с
временом стекло, како је др Првислав Гризогоно писао.
16 Hoover Institution Archives, Иciilo
104
Покатоличаваље православних Срба
У вези с усташким пројектом геноцида над Србима,
који је предвиђао да се трећина Срба у НДХ покатоличи, и
наводом да је насилно у католичку вјеру преведено око
240.000 православних Срба, Туђман објашљава "да је до тих
прелазака дошло у насилним ратним околностима". Смаљу­
јуlш све бројеве жртава геноцида, Туђману "чини се да је
бројка од око сто тисућа најприближнија" .
"Али будући да је сам тај чин значио могућност
избављеља од пријетећег геноцидног уништеља, или протје­
риваља у Србију, Шо зайраво нема ойравдане основе да се сам
йријелаз у даШим увјеШи.ма, ожиzоше zеноцидом".l
Туђман даље наводи да "до пријелаза није долазило по
налогу усташких власти већ на захтјев самих православних
вјерника управо да би избјегли стварна геноцидна злодјела
што су их усташке власти проводиле над Србима, било по
програму рјешавања српског питаља, било из одмазде за че­
тничко-устаничке поступке према хрватском пучанству или
за партизанске против установа и органа НДХ. "2
Туђман није могао наћи никог ко би "с објективног
здраво разумног мотришта" размотрио "проблем тог вјерског
пријелаза" до Мило ш а Обркнежевића да је "неоспорно нета­
чна и пропагандно тенденциозна" како великосрпска тако и
службена теза, јер "прелази нису били ни присиљавани нити
су били у намери државних власти НДХ, него су уследили јер
је само православно становништво дошло на ту мисао и из­
вршило га добровољно и сопственом иницијативом, али је то
учинило из crpaxa и да се спаси евентуалних насиља". Још
више:· католичке црквене власти су се опирале пријелазима,
ако нијесу захтијевани слободном вољом, прихватале су при-
.Јелазе само ..као брзо средство заштите православних"; "во-
деће личности" усташког покрета "нису биле ни нарочито
'
1 Туђман Бесйуhа, стр. 402.
2ИсШо.
105
•
прокатоличке шпи нарочито противправославне" већ су би­
ли "противсрпски и само кроз то и у вези са тиме против­
српскоправославни- али не и противправославни".З
Поред Обркиежевића, Туђман се, разумљиво, позива
на загребачког надбискупа и предсједника бискупских кон­
ференција, Алојзија Степинца, који је одобравао политику
пријелаза, а касније тврдио "да је морао премјештати неке
жупнике јер им је пријетила опасност да буду убијени од
православних зато што су, држећн се вјерских прописа, оте­
зали с пријелазима".4
За све злочине геноцида у усташкој НДХ Туђман тра­
жи оправдање, "за геноцидни злочин због вјерских пријелаза
православаца у католичанство" у "светосавској идеологији
православља" која је била "подлогом хегемонистичке пол и-
тике која је имала одраза и на вјерском подручју": "Услијед
протекцијске политике режима, ситних уступака и уцјена, те
особито мијешаним браковима припадника војничког и
управног чиновничког сталежа за два десеiйљеhл из като­
личке цркве йрешло је на йравославље око двjeciiia 1Uисуhл
вјерника. Да би се држави дао што више печат православља
ишло се за тим да се и у најкатоличкијим средиштима створи
потреба изградље православне цркве као симбола 'национал­
не државности' па је тако православна црква подигнута чак и
• • •
о
на Вису. Разумљиво~. да су таквивЈерскиприЈелаЗИЈОШ више
потицали нерасположеље према 'страном' претежно српском
саставу војничког и управно-редарственог сталежа, јер су
били најизразитији израз асимилацијско-ушпаристичке по­
литике. Због тога можемо претпоставити да је дио католич­
ког пучанства злурадо дочекао промјене 1941. као што је
вјеројатно да је сјећање на те прилике потакло и дио право-
•
славног пучанства на тражеље излаза у приЈелазу у католи-
чанство, било у одсељељу у Србију".5
э ИсШо, стр. 403.
4 ИсШо, стр. 414-415.
5 ИсШо.
106
Одмах послије осниваља НДХ појавила се брошура
Повратак вјери отаца. Надбискуп Степинацје 15. маја 1941.
. ..
издао окружницу у КОЈОЈ Је изражено
'' начелно становиште
католичке Цркве у питаљу вјерског пријелаза". За придоби­
јаље "шизматичких душа" обавијештен је и Ватикан. Света
Конгрегација за Источну Цркву послала је 17. јула 1941. упуте
предсједнику Бискупских конференција, Алојзију Степинцу,
у вези с пријелазом православних на католичку вјеру. Са
"Окружницом" владе НДХ о пријелазу "грко-источљака на
католицизам од 30. јула 1941. преко Бискупских ординаријата
упознати су жупски уреди. Хрватски католички епископат
изабрао је на конференцији 20. новембра 1941. одбор тројице
• •
за црквени приЈелаз гркоисточљака на католичку ВЈеру, у
- који су, поред предсједника надбискупа Степинца, ушли бис­
куп сењски Mrs др Виктор Бурић и Апостолски администра­
тор Крижевачке бискупије др Јанко Шимрак.
Према саопштељу Државне комисије Демократске
Федеративне Југославије од 20. децембра 1945, "код покато­
личавања искоришћена су сва средства која су властима и
католичкој цркви стајала на располагаљу. Често су представ­
ници власти обилазили лично своје подручје, праћени хор дом
усташа који су припремали 'психолошки терен' терором, хап­
шељем, пљачком. На зборовима, које су представници уста­
ш к е власти затим одржавали, позивали су Србе да
'добровољно' пређу у католичку вероисповест да их не би
снашле ове или оне последице. Често су Срби претходно
хапшени, па су им у затвор долазиле усташе обећавајући да
ће бити пуштени само ако напусте православну веру. Било је
случајева да су усташке власти прво похапсиле сва мушка
лица из једног места, па се затим обраћали породицама ухап­
шених лица поз1шајући их да приме католичку веру, јер иначе
никада више неће видети своје очеве, браћу и мужеве. Деша­
вало се да су ухапшена лица тучена и мучена све дотле док
нису прешли у католичку веру. Формулари којима су Срби
107
имали да траже дозволу за nрелаз у католичку веру, били су
штамnани, требало их је само nотnисати ... "6
У сташки министар др Андрија Артуковић је на Заrре­
бачком nроцесу 1986. најнеnосредније оnтужио Хрватску ка­
толичку цркву загребачког надбискуnа др Алојзија
Стеnинца, у вези с вјерским геноцидом насилног nревјера­
вања-nокатоличаваља nравославног живља у НДХ: "Разгова­
рао сам о nрекрштавању са Стеnинцом. Нисам био
сnецијалиста за то, а како сам особно nознавао надбискуnа,
nреnустио сам љему да nреузме ту функцију, јер је он био
надбискуn и свети човјек. Он је то радо nрихватио, па ме је он
као свети човјек савјетовао." "Он је nреузео своју функцију
и обећао да ће то рјешавати с онима који ће се на њега
обраћати. Казао ми је: 'Пусти то мени. Ја ћу то по својој
савјести најбоље учинити као nредставник католичке Цркве'.
Ја сам ангажирао Стеnинца као светог човјека, да он једини
најбоље и најсавесније рјешава те ствари ... "7
Предсједништво Земаљског антифашистичког вијећа
народног ослобођеља Хрватске (ЗАВНОХ) 25. августа
у Тоnуском донијело је Одлуку о nоништењу nрисилног nре­
вођеља са nравославља на католичанство или другу вјеру:
"У становљује се, да је насиљима окуnатора и њихових
nомагача изазвано недобровољно и изнуђено nревођење из­
вјесног броја Срба у Хрватској с nравославља на католичан-
• • • •
ство или КОЈУ другу ВЈеру, у СВОЈОЈ основи лишено сваке
о о
моралности и оnравдаља, да Је у суnротности са заЈамченом
слободом вјероисnовијести и савјести, изражено у т. 5.
••
ларације о основним nравима народа и грађана демократске
Хрватске, те да је nрема томе такво nрисилно nревођење са
nравославља на католичанство или на другу вјеру нmптавно
и без икакве вриједности.
б Одлука Ф. број 5681 од 20. децембра 1945, стр. 23.
7 Изјава дата на Главној расправи пред кривичним вијеhем Окру­
жног суда у Загребу, Стенографске биљешке, 16. април 1986.
108
На основу тога водитељи матичних књига, које још
воде уреди римокатоличке цркве на nодручју демократске
федералне Хрватске, дужни су уреда ради све такове уnисе
извршене за вријеме неnријатељске окуnације да бришу као
nосљедицу насилничког дјеловања окуnатора и усташа."
Ватикан и Хрватска католичка црква се још нијесу
огласили - формално nоништили nокатоличавања извршена
у току Другог свјетског рата.
"Туђмановштина" развија схватаље да оnтужбе о nо­
вијесној кривљи Католичке цркве, које се уnућују на адресу
Ватикана и римокатоличке цркве у цјелини, nроистичу из
nравославно- католичког суnарништва и међусобног неnовје­
реља "националне нарави". Тако, уз тезу о "геноцидном
хрватству" ствара тезу о "геноцидном католичанству". ''Тако
•
стигосмо до циљности свих речених ПОЈавности, и до шире
• • • •
стожерне теме, у оквиру КОЈе Је улози и nовиЈеСНОЈ одговор-
• •
ности католичке цркве, Јамачно, nридано значеље крунског
•
· свЈедочанства за геноцидност самог хрватства. А о дубини
nовијесних коријена и о духовној клими, у којој се оне јављају
•
па и о утЈеловљељу, може се закључити више nрема љиховим
• •
1944. Јавним ОДЈецима неголи по расnрави о сnорним nитаљима,
које заnраво још увијек нема", закључује Фрањо Туђман.s
С обзиром на то да је Туђман навео nредлог Булајића
и Дедијера за дијалог, није их nотребно nонављати. Питаље
је зашто католичка руководства Цркве у Хрватској, на Каn­
толу, не nрихватају расnраву, која је два nута nредложена
бискуnу др Ћури Кокши, зашто главни и одговорни уредник
"Гласа концила" одбија да одговор Булајића на Неистине
које ножеве брусе објави у свом тједнику и са љим уnозна
Дек-
католичке вјернике?
''Туђмановштина" је спој хрватског радикалног шови­
низма и клерикализма, што nредставља одређени облик кле­
ро-фашизма. То nоказује одговор на nостављено nитаље
Владимира Шекса Са.м.овољне и неар:Zу.ментиране йросудбе о
католиштву у Хрвата, објављен 1989. у "Гласу концила":
8 Туl)ман, Исiйо, стр. 415-416,413.
109

"... Управо у вријеме у којему кривотворитељи повијес­
ти, шrrригаити попут Владимир Дедијера уз цијелу фалангу
скуШоноша (Др. Милан Булајић, М. Живојиновиh, Лучић и
др.), ойсједнуШи йаШолошком мржњом йре.ма свему шШо је
хрваШско, йрема хрваiйском народу, йре.ма КаШоличкој
Цркви у Хрваiйа суставно промичу лажне тврдље о геноцид­
ному карактеру хрватскога народа, о одговорности Католич­
ке Цркве за ратне страхоте и наравно Јасеновац: Католичка
Црква у Хрватској на челу с Папом требала би иhи на 'поклон
сјенама Јасеновца'. Дакле, Католичка Црква у Хрватској и
Папа у име Ватикана требали би се поклонити у Јасеновцу
(као Willi Brandt у Варшави пољским жртвама нацистичкога
терора) и тиме замолити за опроштај јасеновачке жртве, и
о
тим чин ом дакако, признати одговорност за јасеновачке стра-
хоте и злочине. Захтјев да се Католичка Црква у Хрватској и
Папа поклоне 'сјенима Јасеновца' не представља, дакле, ни­
шта друго, доли суглашаваље с дедијерско-iан'iсШерским
ойШужба.ма о одговорности Католичке Цркве за ратне
страхоте и колаборацију с нацистичким злочинима.
У вријеме кад још увијек влада службени мит о нај­
маље 700.000 убијених (а по сулудим Вук-Драшковиhевим и
љему сличним идејама и више од милијун само Срба) у Јасе­
новцу (иако је знаносШ уШврдила да је у свим ло'iори.ма и
заШвори.ма у НДХ сШрадало око 60.000 људи) поклонство
Католичке Цркве у Хрватској и Папе требало би потврдити
злоhудну оптужбу према којој је хрватски народ у тијеку П
свјетског рата заједно с Католичком Црквом организирао и
провео геноцид над српским народом.
Ако је веh ријеч о позиваљу на поклон 'сјенама',
ваљало би се, у складу с йовијесном исiйином, йрисјеШиШи
свих невиних сiйрадалника, меЬу њи.ма и невино йобијених
каШоличких свеhеника у Широком Бријеiу и .мно'iим друiим
мјесШи.ма."9 (подвлачеља М.Б.)
9 У поводу члан ка ВиШ110оница лудила у" Данасу" Данка Плевника,
уредника "Комунисrа" за Хрватску, "Глас концила" католички тје­
дник, број 35,27. коловоза 1989. crp. 5.
110
Туђман подсјећа на изјаве предјседника Тита за запа­
дну јавност- сенатору Blair Mo!>dyu, С. L. SulzЬergery, дописни­
ку New York Tirnesa, 1950. и Е. Korryy, дописнику United Pressa,
1951- у којима је изјавио даје Степинац морао бити суђен јер
није прихватио да оде у иноземство, а православно га пучан­
' ство сматра ратним злочинце м, његово непуштаље из затво­
ра образлагао је незадовољством тог живља и да би се "руски
агенти" могли послужити ослобађањем Степинца "за поку­
шај унутрашљег раздора". Све то Туђман уклапа у наводно
Титово схватање "да су и недужни људи, у интересу државе,
сједили у затвору, па чак и главу губили"!
Ваљало би Туђмана подсјетити да је Тито, у вези са
ширењем разних прича у иностранству "о томе да се ми бори-
. . ,,
мо против цркве, против Вјере; да хапсимо Вјернике одгово-
рио: ''Тачно је да смо ми хапсили и неке од љих, али само оне
који су сарађивали с окупатором. Такав је случај био с над­
бискуйом СШейинцем који је био усШаша: за вријеме рата у
Хрватској је прекрштавао православне у католичку вјеру.
Сарађивао је с Нијемцима и усташама. Био је отворени не­
пријатељ нас и наших народа. И морали смо да га хапсимо и
осудимо на 16 година. Доцније и није био у затвору већ је
упуhен у своје село гдје је имао цркву и могућност да се
'
моли) О
Генерал Туђман би требало да зна шта је злочин изда­
је, да је љегов штиhеник заrребачки надбискуп др Алојзије
Степинац З. јула 1934. положио у Београду "свечану заклетву
~..
• на верност Љеговом Величанству" краљу Југославије Алек­
сандру Карађорђевићу,11 да је као викар југословенске вој­
t· ске, признаљем квислиншке Независне Државе Хрватске,
чак прије капитулације југословенске војске, посебно прихва-
•
тањем дужности викара усташке ВОјКе, прекршио заклетву и
извршио злочин издаје државе, у ствари велеиздаје. Злочин
10 Јосип Броз Тито, Говори 78, "Борба", "Актуелна политичка би­
блиотека", Београд, јануар 1979, crp. 93.
11 "Политика", Београд, 4. јул 1934.
111

велеиздаје се не може правдати вјерским разлозима. Туђман,
међутим, оправдава овај злочин велеиздаје.
С обзиром на то да се Туђман изјашњава да није Југо­
словен, он не сматра злочином велеиздаје разбијање Соција­
листичке Федеративне Републике Југославије, те "проклете"
Југославије, било које Југославије, како се неоусташе ван
граница Југославије отворено изјашњавају. Разбијање југос­
ловенске државе плаћено је најсуровијом смрћу стотина
хиљада жртава, меlју којима и великог броја нејаке дјеце.
Свако разбијаље југословенске државе би имало сличне
посљедице, трагедију за све југословенске народе. Забора­
вљаље или подцјељивање злочина разбијања југословенске
државе и издаје, без обзира о којим идеолошкополитичким
разлозима се ради, значило би злочин.
Јасеповачка ctuapвocr 1991: оскрвављево Спомеи-подручје
Јасеновац
Када је дошло вријеме примјене "Јасновачког мита"
ускоро послије објављиваља Бесйуhа йовијесне збиљносiйи,
када је повијесничар др Фрањо Туђман постао хадезеовски
•
врховник, предсЈедник друге независне државе Хрватске, до-
•
шло Је до скрнављеља Спомен-подручја Јасеновац. На осно-
вама "Јасеновачког мита" Туђман је повео хрватски народ у
беспућа повијесне стварности.
Југословенска влада је, на предлог Предсједништва
СФРЈ, 31. јануара 1992, предала Уједиљеним нацијама и дру­
гим међународним организацијама Меморандум о злочинима
геноцида у Хрватској у току 1991. и 1992. године и
скрнављељу Спомен-подручја Јасеновац, у коме је речено:
"Спомен комплекс Јасеновац је почивалиште мртвих,
али и опомена и поука живима, симбол једног невремена за
~ва времена и све људе одане слободи, правди и миру. То је
Једини споменски комплекс у Европи који симболизује борбу
112
за мир а против фашизма, који је у читавом периоду након
Другог свјетског рата безобзирно скрнављен. Имајући у виду
1
i трајне поруке Јасеновца, његово историјско мјесто у стра­
даљу и борби против фашизма, непролазни значај посебно у
свијести и осјећаљу српског народа, Јевреја, Рома и других, са
огорчељем обавјештавамо да су нове хрватске власти и њени
оружани састави, током године, силом и на друге начи­
1
'' 1991.
не, тешко оскрнавили Спомен-подручје Јасеновац. О томе
предочавамо слиједеће релевантне чињенице:
Скрнављеље Спомен-комплекса Јасеновац, његових
објеката и локалитета, почело је прије оружаних сукоба.
Између осталог, прво је Министарство за просвјету, културу
и богоштовље Републике Хрватске, фашистички пришло
службеном укидаљу Спомен-подручја, а Сабор Републике
Хрватске је прогласио парк природе "Лољско поље", у коме
је требало уклопити и Спомен подручје Јасеновац. Влада
Републике Хрватске није за 1991. годину осигурала редовна
материјална средства за рад овог спомен комплекса. Био је
то само увод и најава оног што је услиједило. Посебно од
септембра 1991. године. Тим чином извршен је покушај бри­
саља из историјског памћеља мјеста најстрашнијег злочина
геноцида.
Крајем септембра 1991. године паравојни оружанисас­
тави Републике Хрватске су насилно ушли у Спомен просто­
•'
•'
' рије Јасеновца и тамо остали до 8. октобра 1991. године, када
је ово подручје поново ослобођено. Пошто су претходно ми­
нирали и срушили мост на ријеци Сави, који спаја два дијела
овог меморијалног комплекса, разорено је и Спомен-подру-
• • •
ЧЈе и уништена значаЈНа свЈедочанства о геноциду извршено м
прије 50 година. Комисија која је том приликом формирана
од стране надлежних органа утврдила је да је великим бројем
минобацачких пројектила погођена Доља градина, гдје је
утврђено постојаље 34 кра тера настала експлозијом миноба-
' 113
1
цачких граната. Гранатама избачене косi'И отхр~mе су још
једну до сада непознату масовну rробницу јасеновачких жр­
тава. Највеће разараље извршено је на лијевој обали ријеке
Саве, која се налази у Републици Хрватској. Зграда у којој је
била смјеmтена библиотека, склади•пте материјала за мемо­
ријалну репрезентацију и простор за изложбе су демолирани.
Књиге, документи и други меморијални материјал је уништен
прстом судбине добијен је још један доказ против љеговог
"Јасеновачхог мита''. Све што је речено у овој књизи не
дозвољава осјеhања изненаl}ења, јер је то жалосна потврда да
се ради о плодовима неистребљеног коријења усташког кле­
ронацизма, посљедицама неизвршене денацифихаlЏfје на по ..
дручју усташке Независне Државе Хрватске гдје је извршен
злочин геноцида над православним Србима, Јеврејима и Ци ..

или оmтеhен, а··знатан дио је одиијет. Већина од око осам га нима, као и југословенски усмјереним: Хрватима.
хиљада највреднијих музејских експоната је уiШmтена, оште­ Поставља се питање ко сноси одговорност за обману
ћена или однијета. свјетске јавности о постојаљу ''Јасеновачког мита"! Ује­
Реаrујући на nоменута скрнављења, јеврејски ратни дињене нације су дужне да објасне како је дошло до тога да у
ветераниипреживјелизаточеницилогораЈасеновацупутили Архиву УН где се налази документација о нацистичхим лого­
су поруку Конгресу свјетске федераiЏtје /FМAC/t који је 20. рима на подручју окупиране Европе у Другом свјетском рату
октобра 1991. године одржан у Хелсинкију. У поруiЏt се, /Аушвиц, Дахау и други/ усташког логора смрти Јасеновац
између осталоrt каже: 'Оскрнављенје Меморијални центар у
• нема ни у регистру! Обилазећи изложбу о нацистичком лоrо­

Јасеновцу, стратиште Јевреја, Срба и Рома током Другог ~у Аушвиц у згради Уједиљених наЈЏiја у Љујорку, крајем
свјетског рата. Опустошен је Меморијални музеј са докумен­ Јануара 1992, под насловом "Аушвиц: злочин против човје­
тацијом о самом почињеном rеноiЏtду.'
чности'' /"Auschwitz: А Crime Against Humanity"/t "у спомен
људске тpareдиje"/inmemory ofahшnan tragedy/, аутор се питао
Хрватски паравојни оружани састави су 22. децембра
шта би свјетска јавност рекла да су неонащ1сти ушли у Ау­
1991. године поново, и поред nретходно склопљеног примирја
швиц и учинили оно што су неоусташе учинили у Јасеновцу!
и обавјештењима хрватским мастима о боравку чланова
Одговор је у примјени Међународне конвенције о спречавању
Пр11премне групе Мировне мисије УН, отворили артиљериј­
и каж1ьавању злочина генощща /1948/, уnућивању мисије УН
ску ватру из виmецевних ракетних бацача, топова и тенкова
за утврђttвање чиЈьеНIIчног стаља у усташком логору Јасено­
на Спомен комплек-с Јасеновац и mиру околину, која је траја­
вац и обавјештавању свјетске јавности о љеном налазу!
ла неколико часова. Том прwхиком поrо~н је Музеј који је
претрпио велика разараља, а бомбардована су и гробна поља
на највећем логорском стратиtпту- Доњој rрадини."

Оскрнављење '•највећег српског града под земљом",

стратишта над стратиmтима Спомен подручја устаmког ло­
гора смрти Јасеновац извршено је у вријеме када је повијес­
ничар др Фрањо Туђман био предсједНИЈС друге независне
хрватске државе и врховни командант хрватских оружашtХ

снага. Гранате су откриле непозната масовна гробна поља,

114 115

'I'У'ВМАН (1994) ПРИЗНАЈЕ ЈЕВРЕЈИМА
БЕСПУЋЕ У ПОВЈЕСIИ
Аутор је први позив Туђману пред суд јавности упутио
8. јуна 1990 "због фалсификата у вези са усташким лог?ром
смрти Јасеновац" ("Интервју", Београд)_. Ни на други Јавни
позив 6. јула 1990 Фраљо Туђман се НИЈе одазвао у вези са
љеговом кљигом "Беспућа повјесне збиљности" (1989).
Послије пет година повијесничар др Фраљо Туђман,
хадезеовски врховник и предсједник друге независне државе
Хрватске упутио је 14. вељаче 1994. понизи~ писмо ~зви~ља
предсједнику највеће жидовске орган:изациЈе у свиЈету Б на~
Б 'риту, Кенту Шинеру, у коме признаЈе критике изнете у ОВОЈ
кљизи:
"Штовани господине Шинеру,
Почетком осамдесетих година написао сам опсежну
расправу о повјести зла и насиља коју сам насловио. "Беспућа
повјесне збиљности". У то вријеме нисам смио обЈављивати
своја цјела јер сам био политички затвореник и критичар
власти. Тек када се бивша Југославија почела распадати, када
је комунистичко друштво пропало, када су утемељене нове
демокрације, а републике постале самосталне~ имао сам
могућност објавити то дјело, овога пута као предсЈедник прве
међународно признате Републике Хрватске.
Кљига "Беспућа повјесне збиљности" изазвала је од
свог објављиваља 1989. године јаке и на жалост _негативне
реакције неких чланова међународне жидовске заЈеднице, те
реакције које су ме дубоко пог~диле и. навеле да преисп~ам
своје изјаве, те да поново проЦЈеним ДЈелове кљиге у КОЈИМа
сам цитирао документе и особнамишљеља неких писаца или
судио ника тадашљих догађаја. • •·
Од објављиваља кљиге "t>еспућа повјесне збиљнос:и",
прије отприлике четири године, имао сам прилику, или ЈОШ
боље активно сам настојао што темељитије упознати и
о
укључити се у хрватску и свјетску жидовску заЈедницу, како
'
бих стекао што шири и бољи увид у љезине потребе, културу
1
•
'
1
.
и повјест, љезине наде и бојазни. Тај трајни контакт довео ме
о о
до нових видика, различитих од оних КОЈе сам имао прије више
година, када сам писао ту кљигу као прогоњени дисидент.
Неизмјерно се дивим жидовском народу, љеговој снази и
борби за независност и слободу, једнакој оној хрватског
народа. Управо с обзиром на односе који се развијају и мог
све бољег разумијеваља жидовског народа. Схваћам штетно-
• о • •
ст ПОЈединих диЈелова кљиге и неразумијеваља коЈа су могли
изазвати. Због тога желим понудити исприку и као предсјед-
о
ник нове, неовисне државе, коЈа жели утемељити солидно и
трајно пријатељство са жидовским народом, а и као човјек
о
КОЈИ таквом исприком жели томе прЈЩОНИЈети.
о
Према томе, одлучио сам изоставнти те спорне дјелове
из своје кљиге, која ускоро треба бити објављена на енгле­
ском језику. То се поготово односи на формулације које сада
сматрам неподобнима, било стога што се темеље на изворима
који су се касније показали непоузданима, или зато што љи­
хов опћи учинак наводи на предрасуде о жидовском народу, а
то никада није била моја намјера. У исто вријеме, наставит
ћу, као што то чиним откада сам преузео дужност предсјед­
ника Републике Хрватске, уважавати свеколике потребе
'хрватске жидовске заједнице и радити на што бољем разуми­
јеваљу између жидовских заједница и Републике Хрватске. .
Разлог због којег сам се обратио овим писмом Б'наи
Б'риту, највећој жидовској организацији у свијету, јест тај
што је љезин допринос био најпозитивнији гледе рјешеља
о о
овог питаља и, у исто вријеме, она Је у стаљу да учинковито
пренесе ову поруку жидовима у читавом свијету."
Уз искрене поздраве
др Фраљо Туђман
Фраљо Туђман не помиље "јасеновачки мит" - уста­
шки логор смрти Јасеновац • систем логора на око 210 км2 у
коме је геноцидно уморено око 20 хиљада Јевреја. Оно што
је написао у својој кљизи "о повијести зла и насиља - бес­
пућима повјесне збиљности" далеко више се односи на Србе.
Аутор