NEVIDLJIVI KAPITAL ORGANIZACIJE KAO REZULTAT DEMATERIJALIZACIE

PRIVREDE

Rezime:.

Naučna i tehnološka revolucija krajem XX veka rezultira ubrzanim procesom

restrukturacije svetske privrede u svim njenim segmentima i promenama
shvatanja razvoja društva uopšte.Razvoj informacione tehnologije, doprineo je
tome da se čitava ekonomija u sve većoj meri oslanja na neopipljive resurse.
Nosilac svih neopipljivih komponenti poslovanja je znanje menadžera i zaposlenih,
koje integrisano u adekvatnu organizacionu strukturu, sa akcentom na
zadovoljenje potreba potrošača, čini jezgro kompetentnosti organizacije i osnov za
stvaranje konkurentske prednosti. Što je veći intelektualni kapital neke kompanije,
veća je i njena sposobnost kreiranja superiorne vrednosti u odnosu na
konkurenciju. Cilj ovog rada je da prikaže značaj i ulogu intelektualnog kapital u
savremenim uslovima poslovanja.

Ključne reči: znanje, ljudski kapital, intelektualni kapital.

Abstract.

The scientific and tehnological revolution of late 20th century resulted in

acceleration of modernization of world of every its segment, as well as change in
development of human society. The development of information technology has
contributed to the fact that the whole economy relies more and more on
intangible assets. The bearer of these intangible components of business is
managers’ and employees’ knowledge, which as integrated in the adequate
organizational structure and with the stress on meeting customers’ needs, makes
up the core of the organization’s competence and the basis for making
competitive advantage. The greater is the intellectual capital of a company, the
greater is its ability to form superior values regarding the competition. The
purpose of this paper is to show role and importance of intellectual capital in
nowadays business.

Key words: knowledge, human capital, intellectual capital

1. Uvod

Dvadeseti vek je vek eksponencijalog rasta i razvoja u gotovo svim oblastima

ljudskog društva, a naročito u oblasti tehnike i tehnologije. Indikatori tehnoloških
promena ukazuju na ubrzani proces restrukturacije svetske privrede u svim
njenim segmentima i to u celini. Taj proces se najčešće naziva treća industrijska
revolucija ili naučno-tehnološka revolucija, koji u suštini predstavlja generator
celokupnog ekonomskog i društvenog razvitka.
Naučno-tehnološka revolucija korenito menja osnove industrijskog društva i uz
izraženu sofisticiranost prodire u sve oblasti ljudskog rada, bilo stvaranjem novih
industrijskih i neindustrijskih grana, proizvoda i usluga, ili pak inplementacijom
novih dostignuća u postojeće sektore privrede u cilju njihovog osavremenjavanja.
Ona je stvorila osnov za radikalnu promenu i uvela svet u novi modus rasta i
civilizacijski kontekst koji većina autora naziva kreativnim, inovacionim ili
društvom znanja [1, str. 104].
Različiti autori koriste različite nazive (postindustrijsko društvo, ekonomija
znanja, beztežinska ekonomija, digitalna ekonomija, E-ekonomija) za novo
nastale promene selokupne društvene strukture.Bez obzira na određena
nesllaganja u značaju navedenih promena, svima je zajedničko da razvoj znanja
i informacija predstavlja osnovu ne samo savremenog već i budućeg razvoja
privrede i društva.
Naučna i tehnološka revolucija uopšte, a naročito nova tehnološka dostignuća
u oblsti informacionih tehnologija, promenila su shvatanja u vezi razvoja društva
uopšte [2, str.45]. Tehnološki napredak se istovremeno ostvaruje u razlčitim
privrednim granama i delovima sveta, globalnog je karakter i sve više zavisi od
znanja [3, str. 37].Njegov uticaj na izmenene u procesu poslovanja postaje
dominantan.

2. Obelažja nove TEP

Početkom sedamdesetih godina XX veka , veka industrijske civilizacije koja je

u potpunosti determinisala tehno- ekonomsku paradigmu (TEP) funkcionisanja i
razvoja svetske privrede, usled ubrzih tehničko-tehnoloških promena dolazi do
značajne restrukturizacije celokupne svatske privrede. Drastične su izmene u
karakteristikama dominantnog tehničko-tehnološkog okvira-paradigme u kome su
dominirale:
• industrija bazirana na elektro-mehaničkoj tehnologiji koju je pratila niska
stručnost izvršilaca i veliko učešće materijala i energije,
• ekonomija oboma,
• sve veći razvojni jaz između država i regiona sveta,
• dramatični poromećaji prirode i prirodnoh zakonitosti, tj. celokupnog
ljudskog okruženja od strane samoga čoveka u trci za materijalnim
blagostanjem.

Stvar se nova TEP kao neminovnost i nužni produkt primene novih

tehnologija. To deluje na sve segmente ljudskog društva, a prevashodno na
prirodu ekonomskih procesa. Dolazi do bitnih promena u ekonomskoj sveri kao
posledice ubrzane intelektualizacije, dematerijalizacije i tehnologizacije na
potpuno novoj – informatičkoj osnovi. Istovremeno u ekonomiji egzistiraju dva
modela ekonomskog rasta:
 • standardni, gde se korišćanjem kapitala i rada ostvaruje proizvodnja
materijalnih dobara, tj. pretvaranje sirovina i energije iz jednogoblika u
drugi, i
• novi, gde se takođe korišćanjem kapitala i rada proizvodi znanje (R&D
aktivnost), tj. pretvaranje informacije iz jednog oblika u drugI.

Kvalitativna razlika između ekonomskih dobara i znanja je u tome što su dobra

ograničena a time i rivalska, jer je njihovo korišćenje ograničeno i količinom i
brojem korisnika, dok je znanje neograničeno sa aspekta upotrebe. Isto znanje,
tj.informaciju može istovremeno koristiti bezbroj ljudi a ne samo autori. Ova
pogodnost znanja iz R&D kompleksa učinila je da nematerijalne – neopipljive
komponente proizvoda postaju domivantnije u strukturi vrednosti proizvoda [4,
str. 68].

Tradicionalna sredstva proizvodnje: sirovine, rad i kapital pali su na drugo

mesto. Primera radi, materijalni troškovi prosečnog automobila čine samo 16%
ukupnih troškova njegove proizvodnje, dok je hardver kao trošak 1984. godine u
ukupnim troškovima učestvovao sa 80% sada njegovo učešće iznosi 20%, a
istovremeno se vrednost softvera sa 20% povečala na 80%. Dok je osnovno
obeležje proizvodnje tokom XX veka bilo pretvaranje inputa u materijalni
proizvod, sada, početkom XXI vaka to predstavlja nematerijalni proizvod.

Tradicionalne tehnologije imaju za rezultat ekonomiju obima, standardizaciju i

specijalizaciju procesa i proizvoda, tržišnog fokusiranja, skupe fleksibilnosti i
ograničenih varijateta. Nove tehnologije omogućavaju ekonomiju širne,
nepravilnosti životnog ciklusa proizvoda i njegovo skraćivanje, višenamenske
poslove, segmentaciju tržišta uz stvaranje velikog broja tržišnih niša, izraženu
fleksibilnost i varijetet. Primena novih tehnologija iz osnova menja obeležja
tradicionalne industrijske proizvodnje uz naglask na povećanje tehnološke
sadržine proizvoda. Nove tehnologije uslovljavaju i formiranje nove strategije
kompanija bazirane na činjenici da je fleksibilnost bazično obeležje fabrike
budućnosti.

Fabrike budućnosti ili kakao se još često nazivaju, fleksibilni proizvodni

sistemi, predstavljaju visoko kompjuterizovane i automatizovane proizvodne
sisteme koji nisu ograničeni na proizvodnju samo nekoliko proizvoda, već na
protiv moći će da proizvode veoma širok asortiman proizvoda uz brzo menjanje
ne samo proizvoda već i njegovih karakteristika, a sve to bez zaustavljanja
procesa proizvodnje. Nove generacije robota i numerički kontrolisanih mašina
omogućavaju veliko smanjenje vremena i ukupnih tročkova pripreme i zastoja, do
kojih neminovno dolazi kod preusmeravanja proizvodnje sa jednog modela na
drugi model istoga proizvoda ili pak sa jednoga na sasvim drugi proizvod.
Prednost fleksibilnih proizvodnih sistema je i u tome što se troškovi obrtnog
kapitala svode na minimum kroz smanjenje zaliha sirovina, poluproizvoda i
gotovih proizvoda. Prednost fleksibilnih proizvodnih sistema u pogledu
ekonomičnosti i konkurentnosti u odnosu na masovnu proizvodnju (ekonomija
obima) ista je kao i svojevremene prednosti ove nad zanatskom proizvodnjom [5,
str. 438].

3. Intelektualni kapital organizacije

Na početku trećeg milenijuma dolazi do razvijanja novih, savremenih oblika

organizovanja preduzeća ali i novih metoda vrednovanja preduzeća.Znanje,
postaje najbitniji resurs u savremenom okruženju, koji se može posmatrati i kao
input i kao output organizacije. Input u smislu ulaganja u preduzeće-kao resurs,
output u smislu velikog broja patenata, know-how i dr.
Na primeru kompanije INTEL prikazaćemo značaj i snagu intelektualnog
kapitala, kao potvrdu činjenice da znanje predstavlja osnovno sredstvo za
uvećanje vrednosti organizacije. U svom godišnjem izveštaju na kraju 1966.
godine poznata američka kompanija INTEL izvestila je da raspolaže sa $24
milijardi imovine. Ova imovina sastojala se od $7 milijardi kratkoročnih kredita i
$17 milijardi uloženih u strane akcije. Međutim, akcijama se trgovalo na berzi
koje daleko prevazilaze knjigovodstvenu vrednost. Tržišna vrednost akcija 1966.
godine bila je $110 milijardi. Drugim rečima, dolar imovine vredeo je $6 na
tržištu, ili bolje rečeno, investitiori su kupujući akcije na drugi način procenjivali
INTEL-ovu imovinu. Visoka profitabilnost i dobre stope rasta proizilaze iz INTEL-
ove nevidljive imovine ili intelektualnog kapitala. Upravo je to što su investitori
želeli da kupe, a ne zgrade i opremu koji su iskazani u knjigovodstvu. Tržišna
vrednost njihovog intelektualnog kapitala početkom 1997. godine procenjena je
$93 milijardi.

Za efikasno kreiranje i upravljanjem znanjem neophodno je upoznati njegovu

osnovnu strukturu. Različiti autori intelektualni kapital posmatraju sa različitih
stanovišta, što ujedno uzrokuje i različite strukture njegovog formiranja. Prema
stavu jednog od svetskih teoretičara iz ove discipline, A. Brooking-a, intelektualni
kapital čine [6, str. 126] :

• Tržišna aktiva - predstavlja skup svih nematerijalnih elementa koji su

povezani sa tržištem (lojalnost kupaca, kanali distribucije i dr.),
• Aktiva vezana za ljude - uključuje brojna znanja i sposobnosti
zaposlenih, stilovi liderstva i slično,
• Aktiva koja se odnosi na intelektualnu svojinu - sastoji se od
nematerijlnih stvari koje mogu biti zaštićeni autorskim pravom (patenti,
licence, know-how...) i
• Infrastrukturna sredstva - čine sve tehnologije i procesi koji
omogućavaju funkcionisanje preduzeća (npr. razni tehnološki procesi).

Za razliku od prethodnog stava, firma „ICM group“ („Intellectual Capital

Management Group“), predstavlja „sastav“ intelektualnog kapitala na sledeći
način [7]:
 I
N Ljudski
T resursi
E K
L A
E P
K I
T T Intelektualna
U A aktiva
A L
L
N
I
Intelektualna
svojina
Prema ovom pristupu ljudski resursi obuhvataju razne veštine i sposobnosti
zaposlenih, know-how (znanje-iskustvo). Intelektualna aktiva se odnosi na deo
znanja koji je zaštićen, a koji se stiče unošenjem u računar (tu spadaju
dokumenta, crteži, programi...), dok u intelektualnu svojina spada intelektualna
aktiva koja se može zakonom zaštiti (npr. patenti, autorska prava, zaštitini znak i
sl.).

Intelektualni kapital preduzeća predstavlja portfolio nevidljive imovine

preduzeća i veoma je važan deo njegove ukupne imovine. Iako se ne nalazi u
bilansu stanja, neosporno je da on ima određenu vrednost, koja zauzima sve
veći procenat u odnosu na ukupnu vrednost kompanije. U uslovima poslovanja,
koje karakteriše višak ponude u odnosu na potražnju, sve je više delatnosti koje
se oslanjaju na znanje, kao na osnovni resurs za svaranje konkurentske predosti
i profita. Vrednost neopipljive imovine, danas u kompanijama može biti višestruko
veća od vrednosti materijalne imovine. Na primer kompanija Microsoft je, 1998.g.
imala 32,3 puta veću vrednost intelektualnog kapitala u odnosu na vrednost
vidljive imovine [8, str. 524].
Veliki broj kompanija značajan deo sredstava odvaja u svrhe obrazovanja
svojih kadrova, kako bi intelektualni kapital imao uvećanu vrednost, jer to zaista
predstavlja pravo „bogastvo“ svake organizacije. Efekti intelektualnog kapitala su
prikazani u sledećoj tabeli (F. Bahtijarević):

Godišnja Tržišna Odnos

Knjigovodstven
prodaja vrednost tržišne i
Kompanija a vrednost
(milijarda (milijarda knjigov.
(milijarda $)
$) $) vrednosti
Google 3.2 60.4 2.9 20.8
Genentech 3.9 75.0 6.8 11.0
Yahoo! 3.6 47.9 7.1 6.7
 eBay 3.2 42.8 6.7 6.4
Southwest
6.5 11.7 5.5 2.1
Airilines
Union
12.2 16.7 12.7 1.3
Pacific
Ford
Motor 171.6 16.7 16.0 1.0
Company

Intelektualni kapital obuhvata brojne elemente, koji su u stalnoj međusobnoj

interakciji, a koji su vezani za tržište, strukturu preduzeća i čoveka kao
najvažnijeg elementa koji poseduje znanje, kao bazu efikasne upotrebe resursa
za kreiranje zadovoljavajuće vrednosti za preduzeće i njegove stejkholdere. To je
složena katgorija koju čini nekoliko osnovnih elemenata: ljudski kapital, strukturni
kapital i kapital sadržan u odnosima sa potrošačima (relacioni capital).

TRŽIŠNA VREDNOST

FINANSIJSKI KAPITAL INTELEKTUALNI KAPITAL

LJUDSKI STRUKTURNI RELACIONI

KAPITAL KAPITAL KAPITAL

Slika 1. Tržišna vrednost poslovnog subjekta i intelektualni kapital

U novoj ekonomiji, ljudski kapital predstavlja noseći stub intelektualnog

kapitala i osnovnu vrednost organizacije. Bez pomoći ljudi, menadžeri poslovnih
subjekata ne bi mogli ostvariti svoje ciljeve, što bi dovelo u pitanje opstanak
organizacija na tržištu. Ljudski kapital se odnosi na lepezu znanja, sposobnosti,
veština, iskustava menadžera i zaposlenih, koja su neophodna da bi se klijentu
pružilo superioran paket proizvod- usluga. On je individualan, nije u vlasništvu
poslovnog subjekta i pojavljuje se kao generator inovativnih potencijala poslovnih
sistema. Takođe, ljudski kapital predstavlja pokretačku snagu intelektualnog
kapitala i čini osnovu tržišne vrednosti poslovnih subjekata, naročito kod
preduzeća posluju u intelektualno intenzivnim industrijskim granama. Privreda
sve više postaje „beztežinska“, a vrednost pomoću koje je moguće ostvariti
konkurentsku prednost, oslanja se u velikoj meri na neopipljive elemente.

Organizacija poslovanja predstavlja sistem uz pomoć kog se znanja i ideje

transformišu u produktivne outpute. Strukturni kapital podrazumeva operativnu
filozofiju i organizacione sposobnosti, koje se razvijaju da zadovolje zahteve
tržišta i čiji su zadaci da ubrzaju protok znanja u preduzeću i van njega. Iako
predstavlja izvor znanja i ideja, ljudski kapital je beskoristan bez sistema i kanala
koji ga mogu učiniti produktivnim. Strukturni kapital je vlasništvo poslovnog
subjekta i služi kao logistička podrška i pokretač pretvaranja ljudskog kapitala u
produktivnu vrednost. Trendovi organizacije poslovanja usmereni su ka
identifikaciji ključnih procesa, njihovom kontinuiranom poboljšavanju u pravcu
zadovoljenja potreba sve zahtevnijih potrošača.

Relacioni (klijentski) kapital ima ogroman značaj zbog toga što obuhvata
vrednost relacija, sve odnose i veze s klijentima, poslovnim partnerima, kupcima,
dobavljačima, segmentima tržišta, lojalnost, snagu i zadovoljstvo. Lanac
stvaranja vrednosti (materijalnih i nematerijalnih) počinje i završava se s
potrošačem od koga zavisi opstanak svih proizvodnih i uslužnih delatnosti, a
čijem zadovoljstvu, zahtevima i željama treba posvetiti najviše pažnje. Tako na
primer, ime poslovnog subjekta, inovativnost proizvoda, jedinstvenost rešenja,
marka proizvoda, imidž, posebnost doživljaja, bonus, nagrada, popust,
postprodajna usluga privlače i zadržavaju klijente, a istovremeno na taj način
raste i konkurentska sposobnost poslovnog subjekta. Kompanije moraju da vode
računa, da kvalitet koji pružju bude iznad, ili u najgorem slučaju jednak kvalitetu
koji potrošač očekuje.

4. Zaključak

Znanje je oduvek predstavljalo najvažniji resurs preduzeća, što je posebno

naglašeno u današnjim uslovima poslovanja. Izrazito jaka konkurencija koja
egzistira na svim tržištima i u svim poslovnim delatnostima, kao i visok stepen
razvoja tehnologije, koja je zbog lako dostupnih informacija na dohvat ruke svim
zainteresovanim kompanijama, u velikoj meri otežavaju zauzimanje dobre tržišne
pozicije
Filozofija industrijskog doba zasnovana na pojmu efikasnosti, produktivnosti i
ekonomiji obima više ne daje rezultate. Danas, kao još jedini neiskorišćen resurs,
ostali su ljudi sa svojim znanjem. U zavisnosti od toga da li je kompanija
sposobna da prepozna sve komponente znanja i stvori uslove za produkciju
novog (primenjujući koncept organizacije koja uči), zavisi i uspeh njene ukupne
poslovne performanse na tržištu. Uspešna evaluacija i kanalisanje postojećeg
znanja, kao i stvaranje novih intelektualnih sposobnosti, zavisi od toga koliko su
zaposleni skladno ukomponovani u savremenu organizacionu strukturu.
Pomenuti sklad direktno zavisi od fokusa na unapređenje ključnih procesa kroz
prizmu zadovoljenja potreba, zahteva i želja potrošača, jer samo povećanje baze
lojalnih potrošača obezbeđuje porast tržišne vrednosti kompanije, kao posledica
uvećanja intelektualnog kapitala.

LITERATURA
 [1] Kotlica, S., Tomic (2005). Preduzetništvo, Viša poslovna škola, Novi Sad
[2] Pavlović N. (2007). Menadžment inovacionih procesa, Naučno- stručni
časopis MIR. br. 4-5, str. 44- 49
[3] Pavlović N., Egić B.(2006).Inovacije u energetici- Standardi i grupe, Naučno-
stručni časopis „Energetske
Tehnologije“, br. 4
[4] Kotlica, S.(2005). Osnovi tehnološkog menadžmenta, Megatrend univerzitet
primenjenih nauka, Beograd
[5] Đuričin, D., Janjušević, J. (2006). Menadžment I strategija, Centar za
izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, beograd
[6] A. Brooking, (1996). Intellectual Capital, Thomson Business Press, London
[7] w w w. icmgroup. Com
[8] Mayo, A. (2000). The role of employee development in gowth of intellectual
capital, Personal Review, str.524.