MISEL FUKO STA JE AUTOR? Nastajanje ideje o »autoru« obuhvata povlaSéeni trenue tak individualizacije u istoriji ideja, saznanja, knjiZevnosti, filozofije i mauke, Cak i danas, kada’ rekonsiruiéemo istoriju Jednog pojma, knjizevnog roda ili filozofske skole, ove kate- gorije deluju kao prilino neubedljiva, sporedna, vestatka od- Meravanja u poredenju sa évrstim i Korenitim jedinstvom autora i dela. Necu se ovde upustati u drutvenoistorijsku analizu auto- Tove osobe, Razume se da bi valjalo ispitati kako je autor individualiziran u kulturi poput nage, kakav mu je polodaj dat, u kom trenutku je zapoéelo ispitivanje izvornosti i priv pisivanja, u kakav sistem vrednovanja je autor bio uklju: cen, kada smo poteli da govorimo 0 zivotu autora umesto o Zivotu junaka, i kako se ta osnovna kategorija »Soveka i kri- tike njegovog delac zaéela. Zasada, ipak, Zelim da se bavim samo odnosom izmedu teksta i autora i na¢inom na koji tekst ukazuje na tu »figurue koja je, spolja gledano bar, van njega i koja mu prethodi. "Beket veoma lepo formulige temu_s kojom bih ja Zeleo da poénem. »$ta mari ko govori«, kage ne ‘o, »8ta mari ko govori« U toj ravnodusnosti oéituje se jedno od osnovnih etiékih_nagela savremenog »pismac (écriiure). Kazem »etic- Ko«, jer ta ravnodusnos? nije zapravo crta koja obelezava natin na koji se pise i govori, vec je pre neka vrsta imaneat- nog pravila koje, mada se uvek nanovo prihvata, nije nikada U potpunosti primenjeno ali koje, kao praksa, njime viadas Buduci da je toliko poznato da ne zahteva iscrpnu analizu; mi ga ovde mozemo valjano razjasniti ako udemo u tag dvyema njegovim osnovnim temama. Fre svega, moiemo redi da se danaSnje pismo oslobodilo dimenzije izrazajnosti, Upucujuéi jedino na sebe sama, no ne ograniéavajuéi se samo na svoju unutragnjost, pismo se po- istovecuje sa sopstvenom rasprostriom spoljasno8cu. To 2naéi da je ono medusobno delovanje znakova koji su rasporedeni manje po njegovom oznaéenom sadréaju nego po samo} prt rodi oznake. Pismo se rasprostire kao igra koja neprestano nadilazi copstvena pravila i prema8a svoje granice.\U pismu, suStina nije u tome da se ispolji i uzvisi ¢in pisanja, niti u 32tome da se neki sige udene u okvir jezika; radi se pre o stva- ranju prostora u kojem onaj ko pie besprestance istezava. | Druga tema, odnos pisma prema smrti, joS je poznatija. Ta veza obara drevnu tradiciju éiji je primer gréki ep, koji je bio srogen da ovekoveci besmrtnost junaka: ako je ovaj bio spreman da umre mlad, to je stoga da njegov Zivot, osve- éen i uzvigen smréu, prede u besmrinost; pripovest je tada nadoknada za tu prihvacenu smrt. Drugim retima, motivacija, kao i tema i pretekst, arapskih~pripovesti — poput Hiljadu i jedne nodi — takode je Bila jzvrgavanje smrti: neko priéa, poéinje da kazuje priée u rano jutno ne bi li preduhitrio smrt, odlozio sudnji dan kada ¢e pripovedaé zauvek zane- meti. Seherezadina pripovest je pokuSaj, koji se svake nodi obnavlja, da se smrt zadréi izvan kruga Zivota. | U naioj kulturi ovaj pojam pripovesti, ili pisma, pretvo- ren je u negto Sto treba da odvraéa udarac smrti. Fismo je. postalo ve irtvovanje, rtvovanje Zivota je to svesio potiranje, koje” nije iiuzno prikazivati u knjiga- ma, jaro a dire u'samo_posiojanje pisca, Delo, dija_je nékada bila da ¢ ‘besmrtnost, ‘prava da, ubija, da usmrti svog autora, pera, i Katke. To, médutim, nije sve: za fzmiedu’ pisma i” ‘sinrt! ispoljena je takode i u potiranju individu: onoga ko piSe. Koristei sve strategeme koje pos! sebe i onog o Gemu pise, onaj id: sebne*iadividualnosti- aie tek na neobignost njegovog odsustvayw- igri pisma,-on mora preuzeti-ulogu ree c mat) Ni8ta od svega ovog nije novo: kritika i filozofija opa- zile su nestanak — ili smrt_— autora—joS pre izvesnog ‘vre- mena. No posledice tog Sto su otkrile nisu dovoljno ispitane, kao Sto ni njegov znaéaj nije tatno procenjen. Nekolike ideje koje su upravljene na to da zamene povlaS¢eni polozaj auto- ra, izgleda da u sustini pothranjuju tu povlascenost i prigu- Suju pravo znatenje njegovog nestanka, Razmatraéemo dve takve ideje, obe danas veoma znaéajne. Prva je ideja o delu. Dobro je poznata teza po kojoj se posao kritike ne sastoji u tome da otkriva veze izmedu dela i autora, niti u tome da pomodu teksta rekonstruise neku misao ili dodivljaj, veé pre da analizira delo kroz njegovu strukturu, arhitekturu, sustinski oblik, i kroz delovanje nje- govih unutarnjih odnosa. Ovde se, medutim, javlja jedan problem: »Sta je delo? Sta je to cudesno jedinstvo koje na- zivamo delo? Iz kojih je Ginilaca sastavljeno? Nije li to ono Sto je autor napisao?« Teéko¢e se odmah ukazuju. Ako neko nije autor, da li bi se ono &to je napisao, rekao, ostavio za sobom u svojim spisima, ili ono Sto je sakupljeno medu_nje- govim opaskama moglo nazvati »deloc? U_vreme kada Sada | nis ,trali autorom, kakav je bio_status njegovih spisa? Jesu li to naprosto bili listovi papira po kojima je no izlivao svoje fantazme dok je le¥ao u tamnici? ak i kada je neko prihvaden kao autor moramo se ipake zapitati da li ba8 sve Sto je napisao, rekao ili ostavio za so fers opads u alecavo dele. Problem je kalo teoreisk tao | tehnitki. Preduzimajuci izdavanje Nigeovog dela, recimo, gde 3 33bi se trebalo zaustaviti? Dakako da treba sve objaviti, ali Sta je to sve? Sve Sto je sam Nite objavio, neizostayno. A Sta je sa grubim crticama za njegovo delo? Svakako. A skice 7a hjegove aforizme? I one. Naknadno ubaéeni delovi | deleske wiGin stranica? Da. Sta ako se u svesci punoj aforizama ne leti na neki navod, beleSku o kakvom sastanku, ili neku ad- resu, spicak rublja za pranje: je li i to delo, ili nije? Zasto nije? I tako dalje, ad infinitum. Kako se moze odrediti Sta je delo u milionima tragova koje neko ostavlja posle svoje i sti? Teorija dela ne postoji, a empirijski zadatek onih koji Se naivig prihvataju da objave dela cesto trpi zbog odsustva takve jedne ‘teorije. “Mozemo poci i dalje: da li Hiljadu i jedna noé predstav- ja delo? A Zbirke Klementa Aleksandrijskog ili 7ivoti Dioge- te eeréanina? Pregrst pitanja izranja cim se dotakne taj pojam dela. Otuda, nije dovoljno rec da se neceme baviti piscem (autorom), veé da cemo proutavati samo delo. Reé Puclo« i jedinstvo koje ono oznaéava po svoj prilici isto su tako problematitni kao i status autorove individualnosti. Drugi pojam koji nas je omeo da saglecamo nestanak autora, zamagijujugi i skrivajudi trenutak tog potiranja_i spretno odrZavajudi postojanje autora, jeste pojam pismay WoNalo bi da nam ovaj pojam, strogo primenjen, omoguci ne damo da nadmudrimo pozivanja na autora veé i da utvrdimo njegovo skoragnje odsustvo, Pojam pisma, kako se sada ko- Tet, ne dotiée ni cia pisanja niti oznaku — ma bio to samo predznak ili mak — smisla Koji je neko mogao zeleti da izra- Tei pokusavamo, s teSkom mukom, da zamislimo! opétt usloy teksta, kako prostora po kojem je on rasprostrt, tako j vremena u kojem se ody: Grek kako se sada upotrebljava, medutim, Cini se da pojam pisanja premesta iskustvena obeleZja autora u {fons cendentalnu bezimenost. Svida nem, se _da_brigemo_ uoéljive helege autorove iskustvenosti uv) fatedi jos jeda neresenu fone suprotstavljajuel th jedam drugom, dia nating Karakte- Tiacije pisma, oduosno kritiéki i religionni_prila Davanje Teornog’ statusa pismu kao da je nacin da se prevede, w vreecendentalne izraze, istovremeno teoloSka potvrda njego- yog posveéenog karaktera | krititka potvrda njegovog stvar: Iadkog Karaktera. Prihvatiti da je pismo, zbog same istoriie koja ga je omogucila, izloZeno zaboravu i onemogucayanj, imeleda da predstavija, u transcendentalnim izrazima, religion: no naéelo Skrivenog smista (koji treba protumaéiti) i kritie Kog naéela implicitnih znatenja, nemih odredenja i zamaglj pih sadrZaja’ (koji pobuduju tumatenja). Zamisliti pismo kao Odsustvo, lii'na prosto ponavijanje, wt transcendentalnim iz- SSrima, religioznog nacela nepromenljive pa ipak nikada ostvarene tradicije i estetskog natela nadzivijavania dela, nj govog neprekidaog trajanja uprkos smrti autora, i njegovog Sagonetnog presezanja u odnosu na njega. Ova upotreba pojma pisma izvrgava se opasnosti da auto- rove povlaséenosti zadr#i pod nadzorom a priori koji pismo (diva: ona odrZava uv Zivotu, pod sivim nebom neutralizacije, medudejstvo onih predstava Xoje su stvarale posebnu sliku autora. Nestanak autora, Sto je pojava ‘koja se potev od Ma- Se ees , 34armea stalno ponavija, sukobljava se sa nizom transcenden- talnih prepreka. Izgleda da postoji duboki jaz koji razdvaja one sto veruju da jo8 uvek mogu da otkriju_mesto danagajih prekida u_istorijsko-transcendentalnoj tradiciji devetnaestog prea i onih Koji nastoje da se jednom i zauvek oslobode te tradicije.t SENS doveljno, ipak, ponavljati praznu tvrdnju da je autor i8éezao. Iz istog razloga, nije dovoljno ponavljati Gosle Nigea) da su ¢ovek i Bog umrli istom smréu. Naprotiv, treba otkriti gde se nalazi taj prostor koji je ostao osloboden auto. soviny nesfankom, treba slediti useke i napukline i tragatl za_otvorima koje_taj. nestanak. yazotkriva... — a Prvo, treba ukratko da razjasnimo probleme koji prois- hode iz upotrebe autorovog imena, Sta je ime jednog autora? Kako ono funkcionise? Daleko od toga da nudim reSenje, samo Cu ukazati na neke te&ko¢e koje nastaju oko njex: ‘Autorovo ime je liao ime. Ono, prema tome, postavlja iste probleme koje inate postavljaju liéna imena. (Ovde se pozivam na Serlova analiz, izmedu ostalil,)* Razumljivo, We ho ime ne mofe se svesti na prost i jasan zadatak. Ono ima i druge a ne samo indikativne funkcije: vise no indikacija, gest, prst uperen na nekoga, ono je ravno opisu. Kada se kaze sAristotel«, upotrebljava se'reé Koja je ravna jednom ili nizu cdredenih opisa, kao autor Analitike, >utemeljitelj onto: logijee, i tome sliéno, Ne mozemo se, medutim, tu zaustaviti jer licno ime nema samo jedno znaéenje. Ako otkrijemo da Rembo nije napisao Duhovni lov, ne mozemo tvrditi da. se znatenje tog lignog imena, ili imena autora, promenilo. Liéno} jme i autorovo ime nalaze se izmedu dva pola, pola opisa_il oznake: ona moraju imati odredenu vezu sa onim emu daju fme-alf takvu vezu koja nije potpuno ni opisne ni znakovne prirode — to mora biti osobita veza. Medutim — i upravo ovde izbijaju one posebne teskoce oko imena autora — veze Szmedu Hénog imena i pojedinca koji nosi to ime i izmedu autorovog imena i onog Gemu ono daje ime nisu iste i ne funkcionisu na isti natin. Postoji vise razlika. ‘Ako, na primer, Pjer Dipon ne bi imao plave o bi bio Iekar, ili ne bi bio roden u Parizu, ime Pjer se svejedno odaosilo uvek na istu osobu; takv preinaéavaju sponu odredenja, Problemi pak koje pokre Pntorovo ime daleko su sloZeniji. Ako otkrijem da se Seksp! nije rodio u kuéi koja smo danas posetili, to je promena Koja, jasno, nede uticati na funkcionisanje autorovog imena. No. ako bismo dokazali da Sekspir nije napisao one sonete koji se smatraju njegovim, to bi predstayljalo znatajnu pro- menu i uticalo bi na nagin na koji funkcionige autorovo ime. ‘Ako bismo dokazali da je Sekspir napisao Bekonov Organon, to bi predstavljalo tre¢i vid promene koja bi iz osnove pro- menila funkcionisanje autorovog imena. Autorovo ime stoga nije tek liéno ime kao druga. stvari ne TU smislu razmatranja problema prekida i istorijske, tradicije Hid Fugonvo dele ‘Rei i sivari (Les mots et les choses, Gallimard, aris, 1966). 's John Scar], Speech Acts: An Essay in the Philosopity of Late guage, Cambridge University Press, Cambridge, 1969, str. 162—174. s 35Mnoge druge Ginjenice ukazuju na protivreénu posebnost autorovog imena. Re¢i da Pjer Dipon ne postoji nije niuko- liko isto Sto i reéi da Homer ili Hermes Trismegistus nisu postojali. U prvom sluéaju, to znadi da niko ne nosi ime Pjer Dipon; u drugom, to znadi da je vi8e Ijudi pomeSano pod jednim imenom, ili da pravi autor nije imao nijednu od onih erta koje se tradicionalno pripisuju osobi Homera ili Her- mesa. Reci da je ime nekog X Zak Diran a ne Pjer Dipon nije isto Sto i reéi da je Stendalovo ime bilo Anri Bel. Takode bi se moglo preispitati i zaéenje tvrdnji poput »Burbaki je taj i taj, i taj i taje* a »Viktor Eremita, Klimakus, Anti- Klimakus, Otac Taciturnus, Konstantin Konstantius, svi su oni Kjerkegors. Te razlike modda potiéu iz €injenice da autorovo ime, nije prosto samo jedan clement u diskursu (koji moze biti 7 subjekt i objekt, 2 mo%e se i zameniti zamenicom i tome $liéno); ono ispunjava_odredenu_ulogu.u_odnosu_aa_pripove- danje o i mike Onog koji razvrstava. Imé omogucuje da se jedan broj tekstova objedini, definige, da se razdyoji od drugih, da se izmedu njega i drugih uspostavi tazlika, Povrh toga, ime uspostavlja vezu medu tekstovima. Hermes Trismegistus nije postojao, kao ni Homer — u smis- lua koriié“jé “postojao Balzak — no Sinjenica da je vise fekstova objédinjeno pod istim ittienom pokazuje da je medu njima uspostavljen odnos istovrsnosti, srodstva, da se izvor- _nost'jednih utvrduje pomoéu drugih i da se oni uzajamno ‘objasmjavaya tw ‘koriste, “Auforovo-ime-sluzi da- se obeleti-postojanje Sdredenog vida diskursa: Einjenica da dis- Jeurs nosi ime jednog autora, da se moze regi da je. »to i to Tiapisao taj i ili da je »atitor taj i taj«, pokazuje da dis- kurs-w-pitanju Hije obitan svakodnevni govor koji prosto izbijai utihne, da on nije neSto Sto se neposredno trosi. Na- protiv;-to-je govor koji se mora primiti na odredeni natin, J koji u datoj kulturi mora dobiti_odredeni status. Tegledalo bi da se autorovo ime, za razliku od ostalih lignih imena, ne pomalja iz unutraSnjosti diskursa do stvar- nog i spoljaSnjeg pojedinca koji ga je stvorio. Umesto tog: ime izgleda uvek prisutno, obelezavajuci-useke u tekstu, bar oznagavajuéi ajegov nagin postojanja. Autorovo me ot- kriva nadolazak odredene:struje diskursa i pokazuje status tog diskursa u okviru jednog druStva i jedne kulture. Ono “nema zvanitnl status i ne nalazi se u pripovesti dela; tatnije redeno, ono sc nalezi u prelomu koji se stvara izmedu odre- denog pojma diskursa i njegovog samosvojnog vida posto- janja. Sledstveno tome, mozemo reci da je u civilizaciji put nage odredenom broju diskursa podaren »autorfunk- cijac,. dok su drugi toga_liseni. Privatno pismo sasvim lepo moze imati potpisnike — ono nema autora; jedan ugovor sasvim lepo moze imati nekog ko daje svoju garanciju, on nema autora. Nepotpisani tekst na zidu po svoj prili ima svog pisca — ali ne autora. Autor-funkcija je, znaci, * Grupa francuskih matematizara »strukturalistac koja dela pod pscudonimom Burbaki. Neki su pripadnici grupe mani, dok drugi isu. — Prim. prev. 36obelezje_nagina_postojanja, kretanja. i. funkcionisanja odre- denih_diskursa u_okviru druttva. Hajte da analiziramo »autore-funkcijue kako ga upravo opisasmo. Kako se u na8oj kulturi obeleZava diskurs koji ima svog autora—funkeiju? Po éemu se takav diskurs razli- kuje od ostalih? Ako ogranitimo svoja posmatranja na auto- ra knjige ili teksta, moZemo izdvojiti éetiri razlitita obelezja. Pre svega, diskurs je predmet prisvajanja. Vid posedova- nija_iz_kog on izbi qnnogo temui je jedinstven, ic ke Po: vanja Koji sé uzakonjavao dugi-niz godina. Obratili bismo pa%nju na to da je ovaj vid posedovanja isiorijski uvek sledio ono sto bi se moglo nazvati kainjivo prisvajanje, Teks- tovi, knjige i diskursi poéeli su istinski imati autore (druge, a ne milske, »sakralne« i »sakralizirajuéee figure) u ono} meri u kojoj su diskursi poteli krsiti zakone. U nagoj kulturi (@, sumnje nema, iu mnogim drugim), diskuts; na svom iz yoru, i0_proizvod, stvar, vrsta dobra; to je pre svega Gin smesten uw dvopolno polje svetog i profanog, i nedopusienog, religiozndg i bogoskrvnog, Isto- rijski, bio je to potez bremenit opasnoséu, pre no to je postao dobro uhvaéeno u posednitko kolo. Cim je sistem posedovanja tekstova uspostavljen, tim su stroga pravila koja se tiéu autorskih prava, odnosa autor— izdavat, prava reprodukcija i srodnih pitanja utvrdena — krajem 18. i potetkom 19. veka — mogucnost krenja zakona vezana za &in pisanja poprimala je, sve vise i viSe, oblik-im. perativa svojstvenog knjizevnosti. Kao da je autor, potev od onoga asa kada je bio postavijen u sistem vlasniétva kojim Je nase druStvo obeleZeno, nadoknadivao tako steteni status otkrivajuéi ponovo staro dvopolno polje diskursa, sistematski krSedi zakone i vra¢ajuéi opasnost w rukopis kojem je sada bila zagarantovana dobit koju viasnistvo podrazumeva. Autor-funkcija ne prozima, medutim, sve diskurse na opstevad eh WaCli. TS je njepovo drugo obelexje: i, nije uvek ista vrsta tekstova zahtevala” jje, Bilo je vremena kada sii tekstovl’ koje mi danas nazivamo »knjizevnime (pripovesti, priée, epo- vi, tragedije, komedije) prihvatani, rasturani i vrednovani a da se niko nije pitao ko je njihov autor; to 8to su nepotpi- sani uop’te nije predstavijalo problem, jer se smatralo da njihova drevnost, bilo stvarna ili izmiéljena, dovoljno jaméi za njihov status. S druge strane, tekstovi koje bismo danas nazvali nauténim — oni koji se bave kosmologijom i nebe- sima, medicinom i bolestima — prihvatani su u_srednjem veku, i to prihvatani kao »istinitic, samo ako su bili obele- zeni imenom autora. »Hipokrat je rekao«, »Plini je kazao« nisu bile ba formule raspre zasnovane na autoritetu; to su bile orijentacione tatke ubaéene u diskurse za koje se-smatra- lo da treba da budu prihvacene kao ices alana i Preokret je nastao u 17. ili 18. veku. Nautni diskurst po- &eie da bivaju prihvatani zbog scbé Saini u~bezimenosti~ jedne~utvrdene istine. ili istine Koja se uvek moze ponovo’ dokazati, Pripadnost jecnoj ustrojenoj skupini, a ne poziva- Te i i su za njih. Autor- funkcija_je i8éezao, a ime izumitelja sluzilo je samo~da s& 37krsti neka teorema, pretpostavka, narotiti utisak, svojstvo, drustvo, skup elemenata ili patoloski sindrom. Sledstveno to- me, knjizevni diskurs bivao je prihvatan samo ako je bio opremljen autorom-funkcijom. Mi sada trazimo da znamo o svakom poetskom ili izmigljenom tekstu: odakle dolazi, ko ga je napisao, kada, pod kakvim okolnostima, ili s kakvom namerom, Znagenje koje mu se pripisuje i vrednost koja mu so dodeljuje zavise od naéina na koji odgovaramo na ova pitanja. A ako se desi da tekst bude otkriven kao nepotpisan =pilo zbog neke nesreéne okolnosti ili jasne Zelje autora — igra se pretvara u traganje za autorom. Buduéi da ano- nimnost u knjievnosti nije dopustena, mi je prihvatamo je- dino u vidu zagonetke. Shodno tome, autorfunkcija danas jgra anacajnu ‘ulogu u na’em videnju knjizeynih dela. (Ovo su, o¢igledno, uopStavanja koja treba istanéati, bar 8to se tite moderne krititke prakse.) Treée obelezje autorafunkcije jeste to da se on ne razvija spontano kao pripisivanje diskursa jednom pojedincu. On je pre plod slovene operacije koju smislja izvesno racio- nalno biée koje mi nazivamo »autor«. Kritiéari, nesumnjivo, nastoje da tom jasnom bidu daju realistitki status prepozna- judi u pojedincy »duboki« motiv, »stvaralaékue moé ili »uz0- see snedine iz koje rukopis potiée. Uprkos tome, ovi vidovi pojedinca koje mi, proglaSavajuci ga autorom, oznatujemo hist niSta drugo do projiciranje, u vise-manje psiholoskim jzrazima, operacija na koje mi nagonimo tekst, povezivanja Koja mi pravimo, crt koje mi proglaiavamo primernim, tra- janja koja mi prepoznajemo ili odbacivanja koja mi vrsimo. ‘Sve ove operacije variraju shodno razdoblju i tipu diskursa. Mi ne pravimo jednog »filozofskog« autora kao Sto pravimo »pesnikac, bas Kao Sto se u 19. veku romanopisac nije pravio onako kako to mi danas cinimo. Pa ipak, posmatrano kroz epohe, mogu se prona¢i odredene konstante u pravilima pray- Tjenja autora. Tegleda, na primer, da je natin na koji je knjizevna kri- tika jednom definisala autora — ili pre, sastavila figuru auto- ra polazedi od postojeéih tekstovaf diskir osredno © “proizaSao iz natina na koji je hfiséanska tradicija priznavala Gli odbacivala) tekstove kojima je raspolagala. S ciljem. da srazotkrijex autora u jednom delu, moderna kritika se shi metodama sliénim onima kojima su se koristile hriséanske egzegeze nastojeci da dokazu vrednost nekog teksta autoro- von svetoscu. U De viris illustribus, sveti Jeronim objasnjava da homonimija nije dovoljna da se s tatno8éu utvrde autori veéeg broja dela: razligite osobe mogle su imati isto ime, ili je neko mogao, bespravno, pozajmiti netiji patronimik. Ime ‘20 liéni zak prepoznavanja nije dovoljno za nekog ko radi u okviru spisateljske tradici Kako se onda moie pripisati vie diskursa jednom istom autoru? Kako se wader aneclia oz upotrebiti u utvrdiva- ju tog da li se radi o jednom ili vise pojedinaca? Sveti J ronim predlae éetiri merila: 1) ako se medu nekolikim knj gama koje se pripisuju jednom autoru nade neka koja jc ispod ostalih, ta se_ima izbrisati iz spiska autorovih dela (autor je, dakle, definisan kao postojana ravan vrednosti); 38 B2) isto se ima utiniti ako neki tekstovi pobijaju doktrinu ko- Jom su prozeta ostala dela autorova (autor je, prema tome, Hefinisan kao polje teoretske i pojmovne doslednosti); 3) ¢: Kode se imaju odbaciti dela koja su napisana druga¢ijim sti- Jom, koja sadrve rei i izraze na koje se obitno ne nailazi u qutorovom opust (autor je ovde shvacen kao stilsko jedin- stvo); 4) konaéno, delovi koji sadrée tvrdnje izrazene posle autorove smrti ili se pozivaju na dogadaje nastale posle auto- rove smrti imaju se smatrati za ubaéene tekstove (autor je ovde ee kao istorijska figura na razmedi odredenih zbi- vanja). Moderna knjizevna kritika, ak i ako se ne bavi — kao Sto je sada uobigajeno — pitanjima utvrdivanja izvornosti, ipak definie autora na isti natin: autorom se moze objasni ug_samo_prisustvo izvesnih dogataja uw jednom delu vee njihor sbi izobligavanj: favanja” (bomOcu njegove_biogrefije,. utvrdivanja— njegovog iénog WIA posmatranja, kroz analiza njegovog drustvenog polozaja, otkrivanja njegove osnovne sheme). Autor We lja_takode i. isa — buduci_da sve razlike treba tuma Sazrevanja, ili uticaja. Autor takote sluZi da se ublaze protivreénosti koje” Trogi~da izbiju iz niza tckstova: na, jednoj ravni njegove misli ili htenja, njegovog svesnog ili nesvesnog, mora posto- jati tatka u boi su protivreénosti pomirene, gde su nespo- ivi elementi najzad spojeni ili ustrojeni oko osnovne ili iz- yorne protivretnosti. Konatno, autor je svojevrstan izvor raza koji se, u manje-vise potpunom obliku, podjednako dob- ro isa pribliénom vaznoécu, ogituju u delima, skicama, pi mima, odlomcima i sliénom. Dakako, éetiri pravila izvornosti po svetom Jeronimu (merila koja danainjim egzegetima iz- gledaju savrSeno nedovoljna) zbilja definisu éetiri modaliteta ha osnovu kojih moderna kritika uvlagi u igru autora-funk- ciju. kao i razlitita preinia- No autorfunkcija nije puka rekonstrukcija napravijena iz druge ruke na osnova ieksta datog kao pasivna grada. Tekst uvek sadrdi znake koji upuéuju na autora. Ti znaci, dobro znani gramatiéarima, su ligne zaienice, prilozi za vre- me i mesto i glagolske promene. Ovakvi elementi ne igraju istu ulogu u diskursima Kojima je podaren autor-funkcija i u onima koji su njega liseni. U ovom drugom sluéaju, ta >pomagala« upucuju na stvarnu osobu koja govori i na pros- torno-vremenske koordinate diskursa (mada se neka preina- éavanja mogu pojaviti, kao w operaciji prenosenja diskursa u prvo lice). U prvom slutaju pak, njihova je uloga slozenija i izloenija promenama. Svima je poznato da se u romanu ispritanom u prvom licu ni liéma zamenica ni prezent indi- Kativa ne odnose doslovno na pisca i na trenutak u kojem on pige, ved pre na alter ego Gija se udaljenost od pisca menja Séesto tokom samog-tela. Bilo bi isto toliko pogresno po- istovetiti autora sa stvarnim piscem kolike i poistovetiti ga sa izmisljenom litno3éu koja govori; autorfunkeija operise 0 samom tom razdvajanju i udaljavanju. Mogao bi se ovde staviti prigovor da se zapravo radi 0 obelezju. svojstvenom diskursu u romanu ili poctskom dis- 39kursu, vigri« u koju ulaze samo »tobozaji« diskursi. U suSti- ni, medutim, svaki diskurs podaren autorom-funkcijom po- seduje to mnogostruko »jac. »Ja« koje govori u predgovoru matematitke raspre koje obrazlaze okolnosti u Kojima je raspra nastala — ni po polozaju ni po funkciji ne podu- dara se sa onim »ja« koje govori u izlaganju i koje se izraza- va u vidu »Dolazim do zakljuéka« ili »Pretpostavijame. U prvom sluéaju »jax se odnosi na pojedinca koga nijedan dru- gi pojedinac ne mo%e zameniti i koji je u odredenom vremenu F prostoru izvr8io odredeni zadatak; u drugom, »ja« ukazuje na instanciju i ravan dokazivanja koje bi svaki pojedinac mogao izvesti pod uslovom da prihvati isti sistem simbola, igru aksioma i okvir prethodnih obrazlozenja. U istoj raspri, mogli bismo pronaéi i trede »jac, ono koje se oglasava da izlo#i smisao dela, prepreke kojih je bilo, postignute rezul- tate, i probleme koji preostaju; ovo’ »ja« sme8teno je u polje postojecih ili nadolazecih matematitkih diskursa. Autor- ‘funkcija ne biva utroSen prvim od ovih »ja« na ragun druga dva, koja bi u tom sluéaju predstavijala tek toboznje podva- janje prvog »ja«. Naprotiv, u ovim diskursima autor-funk- cija dejstvaje tako da prozima rasejavanje ta tri uporedna sjac. 1°; vesno je da analiza mote otkriti i druge posebne erte autora-funkcije. Ogranidiéu_ se ipak na sledeée etiri, jer je tako i najbitnije. One_se mogu, utor-funkcija_je vezan za zakon- ‘Koji okruduje, odredujé 1 uzglob- ne prozima na isti_naéi is: ‘odreden prirodnim p: i “ga je ‘stvorio, veé je pre plod ‘specifitnih i slozenth operacija; 4) On sé fe odniosi prosto i jasno na jednog stvarnog ojedinca, subje; kata-polozaja koje mogu zauz jedinca. = Dosad sam nepravedno ograniavao temu. Razume se da bi trebalo razmotriti autore Funkelfa iu slikarstvu, muzici i ostalim umetnostima, no éak i pod pretpostavkom da se zadrzavamo u svetu diskursa — Sto mi je namera — izgleda da sam reti sautore dao suvie ogranigeno znaéenje. Rasprav- ]jao sam o autoru samo u ograniéenom smislu osobe kojoj se zvaniéno mode pripisati neki tekst, knjiga ili delo. Lako je uoéljivo da se u svetu diskursa moze biti autor neteg da- leko viSe nego samo knfjige autor teorije, tradicije ili dis- cipline u kojima ¢e druge knjige i autori nadi svoje mesto. Ovakvi autori su u polozaju koji Gemo naavati »transdiskur- ziynims. To je pojava koja se ponavlja — zacélo je stara “Koliko i naga civilizacija. Homer, Aristotel i crkveni oci, kao i prvi matemati i tvorci hipokratske tradicije, odigrali su, svi, tu ulogu. Dalje, tokom devetnaestog veka, u Evropi se javlja dru- gacija i neuobitajenija vrsta autora, koje ne treba poistove- civati ni_sa »velikime knjizevnim autorima, ni sa autorima Pomalo azvacu_pripadnike ove getnicima diskurzivnosti«. Oni s 40 "nstveni po tome. Sto