4 Analiza uticaja elektrotermičkih postrojenja na napojnu električnu

mrežu

Veoma su retki slučajevi kada se koristi neki samostalni izvor

električne energije za napajanje elektrotermičkih postrojenja, tako da se za
te namene uglavnom koristi električna mreža naponskih nivoa (0,4 –
110)kV. Kvalitetna analiza uticaja elektrotermičkih postrojenja na napojnu
električnu mrežu zahteva definisanje problema koje elektrotermička
postrojenja ispostavljaju mreži sa teorijskog i praktičnog aspekta. Potrebno
je izdvojiti one probleme koji su najviše izraženi kao i elektrotermička
potrojenja koja su njihovi izvori.

Na osnovu tehničkih karakteristika elektrotermičkih postrojenja

koje čine uređaji i električne peći, a koja su obrađena u poglavlju 3,
izdvajaju se sledeća karakteristična opterećenja koja su značajna sa
aspekta uticaja na napojnu električnu mrežu:

1. Jednofazna opterećenja koja mogu biti:

- linearna,

- nelinearna.

2. Trofazna opterećenja koja mogu biti:

- simetrična nelinearna,

- nesimetrična nelinearna.

Pod simetričnim opterećenjem podrazumevamo trofazni

elektrotermički prijemnik koji ravnomerno opterećuje trofaznu električnu
mrežu. Linearnim prijemnikom smatramo onaj prijemnik kod koga je odnos
napona i struje konstantan ili približno konstantan.

Jednofazni linearni elektrotermički prijemnici preslikavaju nesimetrije

na napojnu električnu mrežu čime narušavaju kvalitet električne energije.
Problem se rešava simetrisanjem faznih opterećenja što je detaljno
analizirano u delu 4.1. U ove prijemnike spadaju uređaji sa indirektnim
elektrootpornim zagrevanjem, peći za topljenje metala postupkom
„plivajuće šljake“ i drugi.

Nelinearnost nekih jednofaznih elektrotermičkih prijemnika je

posledica nelinearnih karakteristika transformatora, ispravljača i pretvarača
frenkvencije preko kojih se priključuju na napojnu električnu mrežu.
Posledica nelinearnosti je pojava viših harmonika napona i struje koji
degradiraju kvalitet električne energije u njihovom okruženju. Rešenje
problema viših harmonika prikazom metoda smanjenja ili eliminisanja u
teorijskom i praktičnom pogledu dati su u delu 4.4. Ovu grupu prijemnika
čini veliki broj malih elektrotermičkih uređaja široke primene u
svakodnevnom životu, kao i oni industrijski u koje spadaju uređaji za
dielektrično zagrevanje, indukcione lončane peći. Ako se radi o
prijemnicima većih snaga problem nesimetrije se rešava simetrisanjem
faznih opterećenja (deo 4.1.).

Trofazni simetrični linearni prijemnik kakav je na primer

elektrootporna peć ravnomerno opterećuje trofaznu napojnu električnu
mrežu i ukoliko je priključna tačka dobro dimenzionisana za tu snagu peći,
na mrežu ne preslikava neke značajne probleme. Eventualni problemi u
vidu pogonskih prenapona bi se mogli javiti pri regulaciji snage peći, što
opet zavisi od stanja mreže (krutosti). Priključnu tačku treba birati tamo gde
je snaga kratkog spoja veća.

U trofazne simetrične nelinearne prijemnike spadaju oni

elektrotermički prijemnici čija nelinearnost potiče od pećnih transformatora,
prigušnica, ispravljača i pretvarača frekvencije, dok samo opterećenje ne
utiče bitno na nelinearnost. Nelinearnost je uzrok pojave viših harmonika
napona i struje koji negativno utiču na napojnu mrežu sa aspekta kvaliteta
električne energije. Ovu grupu prijemnika čine neke elektrootporne peći,
peći sa dielektričnim zagrevanjem i električne indukcione peći.

Elektrolučna peć je tipičan primer trofaznog nesimetričnog i

nelinearnog prijemnika. Nesimetrično fazno opterećenje je uzrokovano
nesimetričnim radnim režimima, a nelinearnost je posledica nelinearne
karakteristike električnog luka, ali i nelinearnosti pećnog tansformatora i
prigušnice. Ovakav elektrotermički prijemnik stvara najveće probleme na
napojnoj električnoj mreži i ovaj slučaj je detaljno analiziran u delu 4.3.

4.1 Jednofazni linearni i nelinearni elektrotermički prijemnici

Problem priključka jednofaznih elektrotermičkih uređaja i peći većih

snaga koji na električnu mrežu preslikavaju nesimetriju napona, može se
rešiti na neki od sledećih načina:

1. Kada postoje tri ista uređaja, ili peći, ili umnožak broja tri i kada oni
mogu da budu u jednovremenom pogonu, tada se svaki uređaj ili peć
preko jednofaznih transformatora vezuje između različitih faza. To je
jeftino investiciono rešenje, ali ga u eksploataciji nije jednostavno
realizovati zbog problema oko jednovremenog pogona svih uređaja i
peći.

2. Kada postoje najmanje dva ista uređaja ili peći i ako oni mogu da
rade istovremeno, mogu se priključiti na mrežu preko Skotovog
transformatora. To je posebno konstruisan trofazni transfotmator sa
dve faze na sekundaru i nejednakim brojem navojaka u fazama
primara. Problem obezbeđivanja jednovremenosti pogona je i ovde
prisutan.

3. Kada je priključak na električnu mrežu moguće ostvariti za bilo koji

jednofazni elektrotermički uređaj ili peć preko posebnog uređaja koji
se zove „Uređaj za simetrisanje faznih opterećenja“(USF), koga čine
električna induktivnost i kapacitivnost vezani u trouglu sa uređajem ili
peći.
 U eksploataciji se, kao rešenje za priključak velikih jednofaznih
elektrotermičkih prijemnika na električnu mrežu, najčešće koristi
Skotov transformator i Uređaj za simetrisanje faznih opterećenja.

4.1.1 Jednofazno opterćenje priključeno na trofaznu mrežu

Problem priključivanja jednofaznih opterećenja na trofaznu

distributivnu mrežu interesantan je kako za distributivna preduzeća, tako i
za proizvođače i korisnike jednofaznih prijemnika. Međutim, pored toga što
je ovaj problem interesantan za širi krug korisnika, na rešenju ovog
problema kod nas se nedovoljno radilo, što ima za posledicu i nedostatak
propisa i standarda u ovoj oblasti, a što stvara dodatne probleme u radu
distributivnih preduzeća i priključivanju takvih prijemnika na napojnu
električnu mrežu. Pokazalo se kao potreba kod priključivanja jednofaznih
potrošača većih snaga da svaki slučaj treba posebno ispitati sa stanovišta
nesimetrije i padova napona koje jednofazno opterećenje izaziva na
trofaznoj mreži.

4.1.1.1 Efekti koje stvara jednofazno opterećenje na trofaznoj

električnoj mreži

Jednofazno priključeni prijemnik na trofaznu mrežu može se

posmatrati kao dvostruki problem:

1) kao problem rada nesimetrično opterećenog transformatora i

 2) kao problem rada drugih prijemnika u elektičnom okruženju:
trofaznih obrtnih mašina i sijalica priključenih na istu mrežu sa jednofaznim
prijemnikom.

Kod prvog slučaja (1) transformator se može ili ne može nesimetrično

opteretiti u zavisnosti od toga da li ta nesimetrija faza izaziva ili ne izaziva
pojavu dodatnih rasipnih flukseva koji se zatvaraju preko suda
transformatora i zagrevaju ga. To zavisi od sprege transformatora, naravno
pod uslovom da nisu prekoračene nominalne struje transformatora.

Najčešće upotrebljavanje sprege transformatora trougao - zvezda,

zvezda – izlomljena zvezda, zvezda – zvezda bez izvedene nule mogu se
opteretiti nesimetrično, jer će se opterećenje sa sekundarne strane preneti
na primarnu bez stvaranja dodatnih rasipnih flukseva, kako za slučaj
priključivanja između dve faze, tako i za slučaj priključivanja između faze i
nule (prve dve sprege).

Kod veze zvezda – zvezda sa izvedenom nulom nesimetrija faznih

struja, odnosno opterećenje jedne faze i nultog provodnika, dovodi do
stvaranja dodatnog rasipnog fluksa, pa propisi dozvoljavaju opterećenje do
najviše 10% nominalne struje transformatora.

Prema tome, pridržavajući se navedenog i vodeći računa o snazi

jednofaznog opterećenja , tako da se ne prekorači nominalna struja
transformatora, ispravan rad transformatora neće biti doveden u pitanje.

Što se tiče drugog slučaja (2), jednofazno opterećenje treba

posmatrati kao nepodesno u pogledu rada trofaznih obrtnih mašina i
električnih sijalica. Jednofazno opterćenje izaziva nesimetriju trofaznih
napona mreže i stvara dodatni pad napona koji uz to može da bude i
promenljiv u vremenu, ukoliko se menja snaga jednofaznog opterećenja.

Nesimetrija napona mreže nepovoljno se odražava na rad trofaznih

obrtnih mašina priključenih na ovu mrežu, pošto inverzni sistem
komponenata napona stvoren pojavom ove nesimetrije izaziva u obrtnim
mašinama inverzno magnetno polje dvostruke frekvencije, koje znatno
povećava gubitke snage, a prema tome i zagrevanje obrtne mašine. Iz ovih
razloga propisi pojedinih zemalja posebno ograničavaju dozvoljenu
nesimetriju napona na određenu vrednost. Nesimetrija napona definisana
je odnosom modula inverznog i/ili nultog sistema i direktnog sistema
simetričnih komponenata napona mreže (2.55), odakle se može izraziti i
procentualna vrednost.

Pri posmatranju smetnji koje monofazno opterećenje izaziva na rad

električnih sijalica, treba voditi računa o tome da promena napona na
krajevima sijalica izazvana promenom snage jednofaznog opterećenja
stvara neprijatne oscilacije intenziteta svetlosti (flikeri), a takođe može da
utiče i na skraćenje veka trajanja sijalica.

4.1.1.2 Izražavanje nesimetrije napona nastale priključivanjem

jednofaznog opterećenja

Nesimetrija napona se definiše kao odnos modula inverznog i/ili

nultog napona prema naponu direktnog sistema simetričnih komponenti u
odeđenoj tački mreže. Za proračun je važna tzv. „kritična tačka“, tj. ona
tačka koja se može označiti kao zajednička za jednofazno opterećenje i
druge potrošače čiji rad eventualno može da bude ugrožen prisustvom
jednofaznog opterećenja (slika.4.1.). Zbog jednostavnijeg proračuna, neki
nacionalni standardi (USA) propisuju da se koeficijent nesimetrije određuje
tako što se prvo odredi srednja aritmetrička vrednost linijskih napona [54]
(npr. Za izmerene napone od 396V, 399V i 405V, srednja vrednost je
400V), a potom najveće odstupanje napona od srednje vrednosti (405V –
400V=5V), i na kraju koeficijent (procenat) nesimetrije napona kao količnik
najvećeg odstupanje i srednje vrednosti, tj. n(%)=100(5/400)=1,25%

Služeći se proračunom preko simetričnih komponenti i uz datu

definiciju nesimetrije napona, dobija se za slučaj nesimetričnog priključka
na dve faze trofazne mreže sledeći izraz za nesimetriju napona:
 𝑍𝑖
𝑛= , (4.1)
𝑍𝑖 +𝑍𝑝

gde je:

𝑛 – nesimetrija napona,

𝑍ἰ − inverzna fazna impedansa trofazne mreže,

𝑍𝑝 − impedansa potrošača.

184 strana, slika

Slika 4.1. A – kritična tačka; B − jednofazni potrošač;

C – asinholni motor ili sijalica.

Nama su obično poznate snage, a ne impedanse, pa ćemo prethodni

izraz tome i prilagoditi. Polazeći od prirode impedanse i toga da je inverzna
impedansa mreže približno jednaka njenoj tranzijentnoj impedansi, dobija
se:
 𝑆𝑝
𝑛= , (4.2)
𝑆𝑝 +𝑆𝑐
gde je:

𝑆𝑝 – snaga jednofaznog potrošača,

𝑆𝑐 – tranzijentna snaga trofaznog kratkog spoja u datoj tački.

Kako je Sp < Sc – može se, uzimajući apsolutne vrednosti ovih snaga,

dobiti konačni prikladni izraz nesimetrije napona:

𝑆𝑝
𝑛= , (4.3)
𝑆𝑐

Veličina snage jednofaznog opterećenja 𝑆𝑝 je poznata. Snaga

kratkog spoja mreže je određena na nivou elektroenergetskog sistema i to
na 110 kV, 35 kV ili 10 kV-noj strani. Polazeći od čvorišta, mogu se odrediti
snage kratkih spojeva u kritičnim tačkama. Ovo su obično maksimalne
snage kratkih spojeva, dok nas interesuju minimalne snage. Za naše
uslove može se uzeti da je odnos minimalnih i maksimalnih snaga 1:2, kao
što se kasnije i uzima u praktičnim primerima. Ipak je jasno da zbog male
vrednosti zamenske impedanse mreže u odnosu na impedanse vodova i
transformatora na nižim naponima greška ne bi bila velika kad bi se
računalo i sa maksimalnim snagama.
185 strana, slika

Slika 4.2. Nesimetrično opterećenje

priključeno na trofaznu mrežu.

Primer praktičnog proračuna snage 𝑆𝑐 dat je u primerima koji slede i

u kojima je provereno kolike su veličine jednofaznih opterećenja koje se
mogu priključiti na trofaznu mrežu (slika 4.2.), a da ne izazovu nesimetriju
napona veću od 3%.

Postoji uređaj pomoću koga se posrednim putem može izračunati

snaga tropolnog kratkog spoja u kritičnoj tački. Uređaj sadrži dva montažna
opterećenja 𝑆𝑎1 i 𝑆𝑎2 čijim se sukcesivnim priključivanjem u kritičnoj tački
stvaraju padovi napona 𝜀1 i 𝜀2 koje registruju instrumanti mernog uređaja.
Sem toga, tom prilikom se meri i ugao pomeranja struje kratke veze 𝜑𝑐 koji
je funkcija odnosa gornjih padova napona.

Vrednost izmerenog ugla 𝜑𝑐 zamenjuje se u izraz za snagu koji je

funkcija cos𝜑𝑐 i 𝜀1 :
 2𝑆𝑎𝑙
𝑆𝑐 = cos 𝜑𝑐 . (4.4)
𝜀1

Na taj način može se doći do vrednosti snage kratkog spoja u

kritičnoj tački, a zatim odrediti i vrednost nesimetrije napona n.

186 strana, slika

Slika 4.3. a) Pad napona koji čovek zapaža (flikeri);

c) Pad napona koji šteti radu sijalice.

Kao što je već rečeno, električne sijalice postavljaju dosta teške

uslove za priključivanje na istu kritičnu tačku sa monofaznim opterećenjem,
s obzirom na njihovu osetljivost na promenu napona na koji su priključene.
Eksperimentalno je utvrđeno kolike se mogu dozvoliti maksimalne
procentualne promene napona na krajevima sijalice u zavisnosti od
frekvencije ovih promena. Rezultati su prikazani krivama na slici 4.3.

Posmatrajući date krive vidimo da se najmanje promene napona

mogu dozvoliti kada je frekvencija tih promena oko 8 Hz, a ovo je upravo
slučaj priključivanja elektrolučne peći kod koje nastupaju promene snage
peći veličine 20-25% od nominalne snage peći, sa frekvencijom od 5-8 Hz.
Da ne bi došlo do neprijatnih oscilacija po čovekovo oko (pojave „flikera“)
promena napona ne sme da bude veća od 0,6%.

Postoje i drugi uređaji, kao što je uređaj za tačkasto zavarivanje, pri

čijem radu dolazi do odgovarajućih promena napona. Za svaki ovakav
slučaj potrebno je proveriti koliku nesimetriju napona izaziva u kritičnoj tački
priključeno jednofazno opterećenje, a ako se u toj tački moraju priključiti i
sijalice, potrebno je utvrditi frekvenciju promena snage i procentualnu
veličinu pada napona između faze na koje je sijalica priključena i
neutralnog voda, pa proveriti da li su ove promene napona u dozvoljenim
granicama prema dijagramu na slici 4.3.

Procentualna vrednost promene faznog napona različita je za

pojedine faze, a može se izračunati služeći se proračunom simetričnih
komponenata.

Polazeći od opštih jednačina koje važe za trofaznu mrežu:

−𝑈0 = 𝑍0 𝐼0 ,
𝐸1 − 𝑈𝑑 = 𝑍𝑑 𝐼𝑑 , (4.14)

−𝑈𝑖 = 𝑍𝑖 𝐼𝑖 ,

gde su:
 𝐸1 – fazni napon generatora
𝑈0 , 𝑈𝑑 , 𝑈𝑖 - nulta, direktna i inverzna komponenta faznih
napona na mestu priključka

𝐼0 , 𝐼𝑑 , 𝐼𝑖 - nulta, direktna i inverzna komponenta faznih struja

𝑍0 , 𝑍𝑑 , 𝑍𝑖 - fazne impedanse koje odgovaraju nultom,

direktnom i inverznom sistemu Postavljajući jednačine koje odgovaraju
našem slučaju (slika 4.2) :

𝐼3 = 0 ,
𝐼2 = −𝐼1 , (4.10)

𝑈1 = 𝑈2 − 𝑍𝑝 𝐼1 ,

gde su:

𝐼1 , 𝐼2 , 𝐼3 – fazne struje faza 1, 2 i 3

𝑈1 𝑈2 – fazni naponi faza 1 i 2

𝑍𝑝 – impedansa jednofaznog opterećenja.

Dobijamo sledeće izraze relativnih faznih padova napona

𝜋
𝜀1 = 𝑛 cos(𝜙𝒄 − 𝜙𝒑 )+ 𝑛 cos [ − (𝜑𝑐 − 𝜑𝑝 )] ,
3
𝜋
𝜀2 = n cos(𝜙𝑐 − 𝜙𝑝 )+ n cos[ + (𝜑𝑐 − 𝜑𝑝 ] ,
3
 𝜀3 = 0 ,
u kojima su:

n – nesimetrija mreže u tački priključka jednofaznog opterećenja

𝜑𝑐 – ugao impedanse mreže posmatrane iz mesta priključka

jednofaznog opterećenja

𝜑𝑝 – ugao impedanse potrošača.

Veličinu 𝑛 i 𝜑𝑐 izračunavamo za datu mrežu, a 𝜑𝑝 je poznato iz

postavke problema, pa se, prema tome mogu lako odrediti 𝜀1 , 𝜀2 i 𝜀3 .

Gornji izrazi za 𝜀1 , 𝜀2 i 𝜀3 daju mogućnost za grafičko
pronalaženje njihovih vrednosti, što je prikazano na slici 4.4. Za ovo je
potrebno konstruisati krug poluprečnika nesimetrije n. Zatim se povlači
horizontalna linija kroz centar i od nje konstruiše ugao 𝜑𝑐 − 𝜑𝑝 , a kod
ovog krug podeli na uglove od 120°. Projekcije tako dobijenih tačaka na
periferiji kruga daju na apscisnoj osi, povučenoj paralelno sa horizontalnim
prečnikom kruga, odgovarajuće padove napona.

Sa slike se može videti da maksimalni pad napona iznosi 1,73 n i

nastupa kada je 𝜑𝑐 − 𝜑𝑝 =30° , a minimalni 0,86 n za 𝜑𝑐 − 𝜑𝑝 =90°.
Dalje se može zaključiti, kada je 𝜑𝑐− 𝜑𝑝 do 30° , da je povoljnije, s
obzirom na pad napona, prilagoditi 𝜑𝑝 da bude jednako 𝜑𝑐 , nego

kompenzovati potrošač na cos𝜑𝑝 = 1.

189 strana, slika

Slika 4.4. Grafičko određivanje padova napona.

Za 𝜑𝑐 veće od 30° potrošač treba da bude kompenzovan na

𝑐𝑜𝑠𝜑𝑝 = 1 ili da se prekompenzuje, tako da bude 𝜑𝑐 − 𝜑𝑝 = 90° u kom
slučaju se dobija minimum faznih napona od 0,86 n na faze 1 i 2. Jasno je
da su moguće i druge kombinacije. Na primer, ako se podesi da je 𝜑𝑐 −
𝜑𝑝 = 60°, faza 1 će imati pad napona 1,5 n, a faze 2 i 3 nulu.

Iz svega izloženog proizilazi da je moguće priključivanje i sijalica u

kritičnoj tački, ali da je potrebno voditi računa o veličini pada napona koji se
ima za pojedine faze. U najnepovoljnijem slučaju pad napona iznosi 1,73 n.
Znajući ovo, možemo zaključiti da za slučaj najvećeg broja jednofaznih
opterećenja, kod kojih se može s obzirom na veoma retke promene snage
dozvoliti pad napona u strujnim kolima sa sijalicama do 3% nećemo preći
ovaj pad napona, ako vrednost nesimetrije ograničimo na n= (1,5−3/
1,73) = (1,5−1,7)%.
 Naravno da se ovaj najteži slučaj u praksi može izbeći vezivanjem
osvetljenja na druge dve faze, naročito na neopterećenu kod koje je fazni
pad napona nula. Konačno, u praksi se retko događa da se na istu kritičnu
tačku mora vezati veliko monofazno opterećenje i sijalice. Mnogo je češći
slučaj da su to asinhroni motori na čiji rad značajan uticaj ima nesimetrija
napona.

4.1.1.3 Primeri proračuna

Primer 1: Proverićemo koliko se monofazno opterećenje može

priključiti, a da ne izazove nesimetriju napona veću od 3%, za jedan
relativno nepovoljan slučaj.