Veber

Crkva

Institucija koja upravlja koriscenjem religijskih simbola, poseduje odredjenu moć,

hijerokratska, jer moze vernicima da uskrati koriscenje ovih simbola

Funkcioniše kao politicko udruzenje

teorijski - pripadnistvo je obavezno i sveopste, nema posebnog cina pristupanja ni

kvalifikacija, pripadnost rodjenjem

Sekta

Dobrovoljno udruzenje, ne polaze pravo na angazovanje onih koji to ne zele, clanstvo

pod odredjenim uslovima, ne rodjenjem, mora se iskazati zelja

Sekte nastoje da se razviju u crkve – rutinizacija harizme harizmaticni autoritet se

menja tradicionalnim ili racionalno-pravnim

Trelč

U različitim vrstama drustvenog ustrojstva dolazi do nastanka razlicitih verskih pogleda na

svet.

U ranom hriscanstvu mogu se prepoznati dve izražene tendencije – radikalna i

konzervativna

1. Znacaj zajednice slobodnih vernika koji idealisticki nastoje da ostvare hriscanske vrednosti,
organizacija i hijerarhija nemaju znacaja

2. Druga daje prednost nezavisnoj organizovanoj zajednici koja je nastojala da institucije u

svom okruzenju koristi za sopstvene ciljeve

Na osnovu ove dve tendencije Trelč razlikuje crkvu i sektu

Crkva je konzervativna institucija koja u velikoj meri usvaja sekularno ustrojstvo i nastoji
da ostvari vlast nad masama – ona je opsta – zeli da obuhvati celokupni zivot covecanstva

Koristi drzavu i vladajuce klase i postaje sastavni deo drzavnog ustrojstva. Na taj nacin
postaje i zavisna od vladajucih klasa
Sekta je mala grupacija koja tezi unutrasnjem savrsenstvu i neposrednim licnim odnosima
Odbacuje ideje o vladanju svetom i prema njemu pokazuje ili nezainteresovanost ili
neprijateljstvo.. kao i prema državi društvu za koje najčešće smatra da ga treba zameniti
alternativnim

Nastaju u nizim društvenim klasama, koje smatraju da ih drzava ili drustvo ugnjetavaju.

Iako ih priznate crkve žigošu kao odmetnike, Trelč je smatrao da se pridržavaju ideala
jevanđelja i primitivnog hrišćanstva.

Razvoj sekti je isao u pravcu organizacije tipa crkve - polagano je pravo na monopol nad
svetim tajnama, a za ostvarenje ’’sveobuhvatnog ideala’’ bilo je potrebno napraviti nagodbu
sa sekularnim drustvenim ustrojstvom

Kad god je crkva uspevala da nametne sebe kao jedinog raspolagaoca svetim tajnama, u
hriscanstvu bi se probudile sektaske tendencije.

Sekte nisu priznavale pravo crkvi da posredstvom svetih tajni upravlja božanskom milošću i
umesto toga su isticale religijsku vrednost svakodnevnog života i ličnih odnosa.

Napadale su crkvu što pomaže državu i doprinosi ostvarivanju interesa vladajućih klasa

Smatrao je da sekte u velikoj meri predstavljaju protestne pokrete

Iz sukoba crkve i sekte nastaje misticizam

Učenje i veroispovedna praksa su zamenjeni ličnim i unutračnjim doživljajem i ubeđenjima.

Svojstvena mu je slobodna zajednica vernika sa niskim stepenom organizovanosti, ističe se

značaj ideja a ne veroispovednih običaja

Nove ideje i savremeni pogled na svet, srednja klasa i imućni.