Prolecni semestar, 2016/17

PREDMET: IT370 – Interakcija covek racunar

PREDAVANJE BR. 4

Domaći zadatak: 02

Ime i prezime: Dragan Đokić

Broj indeksa: 2756
Datum izrade: 26.03.2017.
 IT370 – Interakcija covek racunar
Dragan Đokić – 2756

Prvi Deo - kognitivna analiza

• Šta mislite šta je kognitivna analiza - opišite je i analizirajte i objasnite kako može
biti korisna u domenu unapređivanja e-learning platforma Univerziteta Metropolitan.
• Sprovedite task analizu (korišćenjem jedne od metoda koje ste vežbali u prethodnoj
lekciji – posmatranje, nestrukturisani intervjui )
Navedite podatke o intervjuisanim/posmatranim osobama i priložite beleške.)
Pokušajte da intervjuišete studente sa različitih fakulteta ili grupa. Posmatrajte
upotrebu sistema na mobilnim uređajima.
• Na osnovu dobijenih podataka izvedite zaključke - šta bi pomoglo unapređenju e-
learning sistema.
• Uporedite sa nekim drugim e –learning sistemima koje ste pronašli u literaturi ili
pretraživanjem veba.

Resenje prvog dela

Kognitivna nauka se obično definiše kao naučno istraživanje ili uma ili inteligencije (npr.
Luger 1994.). Međutim, sa izuzetnom naučnom produkcijom u disciplinama koje nazivamo
kognitivnim naukama, njihov domen je praktično proširen i na oblasti koje su tradicionalno
pripadale drugim, srodnim disciplinama. Ovo "proširenje" kognitivnih nauka ipak jasno
određuje njihov domen utoliko ukoliko se one za druge discipline vezuju dok je to produktivno
za istraživanje njihovog osnovnog predmeta - saznanja kao fenomena u prirodnim (ljudi,
životinje) i vještačkim (kompjuteri) sistemima. Osnove za razvoj skupa disciplina koje
nazivamo kognitivnim naukama postavljene su u kognitivnoj psihologiji, lingvistici i vještačkoj
inteligenciji, posmatrano historijski. Ako bismo ušli dublje u historiju ideja, korene bismo
pronašli i u radovima naučnika prve polovine dvadesetog veka, a možda posebnu inspiraciju
u razvoju matematičke logike i lingvistike (iako bi se ovi razvoji mogli danas vezati samo za
jednu orijentaciju u kognitivnim naukama - tzv. simboličku orijentaciju). Opet, posmatrajući i
najsuvremeniju problematiku u ovoj grupi disciplini, vidimo da kognitivna nauka legitimno
nasljeđuje širok skup filozofskih problema. Praktično svaki uvod u kognitivnu nauku takođe
naglašava da je ona visoko interdisciplinarna; često se kaže da se sastoji iz, da udjeljuje u, i
da zarađuje sa psihologijom (posebno kognitivnom psihologijom), vještačkom inteligencijom,
lingvistikom i psiholingvistikom, filozofijom (posebno filozofijom uma), neurologijom, logikom,
robotikom, antropologijom i biologijom (uključujući biomehaniku).
Kognitivna task analiza koristi se za prepoznavanje mentalnih procesa korisnika kao i
njihovih veština koje su potrebne za izvršavanje nekih kompleksnih zadataka. U praksi se
koristi da bi se precizno odredili procesi I odluke, koji se kasnije čuvaju u nekom dokumentu

2
 IT370 – Interakcija covek racunar
Dragan Đokić – 2756

kako bi se obavestili početnici kako da postignu cilj u prilikom izvršavanja nekog zadatka. Taj
dokument najčešće sadrži opis ciljeva izvršenja, konceptualnog znanja korisnika, zatim
proceduralnog znanja, opereme i standardnih performansi koje koriste eksperti kada
izvršavaju određene zadatke. Pravilno je da se kognitivna analiza izvede pre dizajna
uputstva, posla, alata ili testova. Postoji nekoliko metoda koje se mogu koristiti za
prikupljanje i analizu podataka. Prva metoda za prikupljanje podataka je posmatranje, kada
neki analitičar posmatra eksperta koji izvodi određeni zadatala. Drugi tip je nestruktuisani
intervju, prilikom koga analitičar ispituje eksperte i od njih prikuplja podatke. Nasuprot
metodama za sakupljanje podataka, kojih ima jako malo, postoji mnogo metoda za
predstavljanje podataka. Neke od njih su dijagrami, semantičke mreže, čartovi… Poseban
metod je MKO ili metod kritične odluke, kada se identifikacija vrši na osnovu procene
situacije u toku donošenja odluka, ali u toku kritičnih situacija.
Eksperti u ovim situacijama nesvesno pristupaju adekvatnim ciljevima, važnim smernicama,
tokovima akcije i očekivanjima.
Prilikom izvođenja ovih metoda, moraju se koristiti različiti alati iz razloga što svaki od
metoda ima različit prisup. Postoji mnogo alata na računaru koji se mogu upotrebiti, dok su
preporuke da se prilikom intervijuisanja razgovor snima, a da se kasnije ti podaci zapisuju u
dokumente i forme, te se time ne bi ometao tok intervijua, a osoba koja se intervijuiše ne bi
morala da pravi pauze i bude ometena se zbog zapisivanja
Kognitivna task analiza može biti korisna za unapređenje e-learning i e-student sistema
Univerziteta Metropolitan, tako što se analiza može sprovesti u cilju da se dobiju podaci koji
bi mogli da se upotrebe i da se sistemi unaprede tako da budu prilagođeniji korisnicima i da
imaju bolju funcionalnost.

Korisnik 1:
Korisnik koristi retko e-learning sistem, medjutim ne snalazi se najbolje pa zato i ne ulazi
cesto, lekcije trazi od kolega jer nije zadovoljan izradom i funkcionalnoscu platforme. Naime
prilikom otvaranja lekcija, platforma trazi odgovaranje na pitanja i korisnik gubi vreme ukoliko
trazi nesto brzo pa je primoran da skida lekciju offiline, time se gubi vreme. Mobilna verzija
nije responsive pa je gotovo nemoguce koristiti je a ne gubiti vreme. Student je primetio da
podrska ne odgovara na njegove poruke pa ne mogu da mu pomognuu da resi svoje
nedoumice.

Korisnik 2:
Ovaj korisnik vrlo cesto ulazi na sistem, pa se veoma dobro snalazi. Korisnik ima problem sa
logovanjem jer prilikom svakog klika otvara novi prozor i trazi novo logovanje. Takodje je

3
 IT370 – Interakcija covek racunar
Dragan Đokić – 2756

student primetio da mu prisustvo nije uneseno sa predavanja pa je nezadoovoljan time,

profesor je upisao na predavanju, ali sistem nije upamtio.

Korisnik 3:
Korisnik obicno koristi sisteme na personalnom racunaru, pa je analiza sprovedena na ovom
uredjaju. E-learning sistem je dobro napravljen,, samo je korisnik primetio problem prilikom
logovanja i preuzimanja lekcija. Takodje ukoliko otvori platformu na mobilnom telefonu, ostaje
iznenadjen jer sajt nije responsive i vrlo je tesko videti sve lepo. Login forma na telefonu nije
dobra. Student je primetio da prilikom pregleda plana i programa predmeta na platformi,
podaci nisu adekvatno azurirani, a i pojavio se bag sa prisustvom na nastavi.

Zakljucak kognitivne analize:

Oba sistema se mogu unaprediti kako bi bili bolji i pregledniji studentima. Mobilna verzija
sajta bi mogla da se prebaci na bootstrap. Sistem moze da se preuredi da se nepotrebni
podaci obrisu i da se najbitniji podaci uredno azuriraju. Login forme mogu da se izbace i da
se naprave login sesije i prilikom otvaranja novih prozora. Pretrazivanje bi moglo da bude
malo bolje, da se ubace kriterijumi.

Spisak korisnika
Korisnik 1
Ime: Stefan
Prezime: Taskovic
Starost: 21
Zanimanje: student
Fakultet: Fakultet informacionih tehnologija, smer informacione tehnologije
Grad: Niš

Korisnik 2
Ime: Marko
Prezime: Popovic
Starost: 23
Zanimanje: Student
Fakultet: Fakultet informacionih tehnologija,smer informacione tehnologije
Grad: Niš

Korisnik 3
Ime: Marija
Prezime: Mihajlovic
Starost: 23
Zanimanje: student

4
 IT370 – Interakcija covek racunar
Dragan Đokić – 2756

Fakultet: Visoka poslovna skola

Grad: Beograd

Drugi deo – asistivne tehnologije

• Pokušajte da sprovedete task analizu na 2-3 osobe i samostalno, u otežanim
uslovima – korišćenjem govornog interfejsa na OS, korišćenjem isključivo tastature
za unos podataka i navigaciju na e-learning/estudent sistemu kao i na zimbri.

1. Koriscenje sistema bez misa

Ni jedan od sistema ne moze da prodje testiranje jer ne mogu da rade bez misa. Moguce
je da se korisnik uloguje uz pomoc tastature i TAB dugmeta i ENTER, ali dalje koriscenje
nije moguce jer se prilikom otvaranja lekcije otvara novi prozor.
2. Koriscenje govornog interfejsa za unos podataka
Ovakvo koriscenje je nemoguce bez nekakvog programa za kontrolu glasom. Ali
nemoguce je otvoriti nesto, moguce je napisati email ili pretraziti nesto, ali skrolovanje i
pregled nije moguc.
3. Koriscenje sistema od strane osoba sa ostecenim vidom
Ovo je moguce uz pomoc alata koji se naziva Narator, i najbolje se pokazala Zimbra gde
korisnik moze da preslusa emailove i da napise emailove glasom.
4. Koriscenje sistema od strane osoba sa ostecenim sluhom
Ovo testiranje je proslo najbolje jer nema nikakvih govornih materijala na sistemima.

Spisak korisnika
Korisnik 1
Ime: Milan
Prezime: Simic
Starost: 22
Zanimanje: student
Fakultet: Fakultet informacionih tehnologija, smer softversko inženjerstvo
Grad: Niš

Korisnik 2
Ime: Stevan
Prezime: Ilić
Starost: 25
Zanimanje: nezaposlen
Fakultet: /
Grad: Niš
Hendikep: Gluvonema osoba
5
 IT370 – Interakcija covek racunar
Dragan Đokić – 2756

Zaključak analize o korišćenju sistema u otežanim uslovima

Dosli smo do zakljucka da je sisteme gotovo nemoguce koristiti u otezanim uslovima jer
nisu prilagodjeni takvom koriscenju. Zimbra bi mozda mogla da prodje testiranje uz
pomoc odredjenih alata, ali sistem nije ni praljen za koriscenje u otezanim uslovima, tako
da ne mozemo zameriti.